ekolo{ki e - magazin
broj1 j anuar 2009.
KragujevaÂŒka laboratorija Tema broja:
urednik:
Zorica Savi} designедed by:
Bojan Rankovi} saradnici:
Prof. Dr Stevan Veinovi} Prof. Dr Du{an Gruden Prof. Dr Radivoje Pe{i} Prof. Dr Milun Babi} Lazi} Nenad
E
kološki elektronski časopis Stakleno zvono je nastao kao nadgradnja mog rada na TV emisiji Stakleno zvono koja se već 8 godina sa velikim uspehom emituje na TV Kragujevac. Kao urednik i autor trudila sam se da kroz emisiju popularizujem zaštitu životne sredine i ukažem na njen značaj. Ekipa Staklenog zvona je obišla veliki deo Srbije u želji da predoči ekološke probleme i načine njihovog rešavanja. Teme su bile raznovrsne, a u nameri da podignu ekološku svest građana kako bi se zaštitila priroda i čovekova okolina. Pokušali smo da ekološkim pričama sprečimo izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, rešiti problem pitke vode, odlaganja smeća, forsirajući čistiju proizvodnju. Govorili smo o štetnim uticajima raznih hemikalija u proizvodnji hrane, koliko saobraćaj i industrija utiču na kvalitet vazduha, a ujedno smo i pratili istraživački rad na terenu mladih ekologa. Dali smo i odgovor na pitanja kako koristiti blagodeti sunčeve energije, obnovljive izvore energije, a sa druge strane kako uštedeti energiju.
TV emisija Stakleno zvono je mnogima postala sinonim za ekologiju i najdraži prozor u svet zdravog načina života. Veliki broj udruženja građana, ekoloških pokreta, institucija i preduzeća koja se bave kontrolom i zaštitom životne sredine , kao i samih građana je putem emisije imalo priliku da predstavi svoj rad , promoviše akcije ili pak samo ukaže na problem u svom okruženju. Teme koje promoviše Stakleno zvono odavno su prerasle lokalne okvire , a potreba da se naš ekološki glas čuje dalje i bude dostupan svakome ko želi više informacija o mogućnostima zdravog življenja , nas je podstakla da realizujemo ovaj elektronski magazin kao i internet sajt sa najvažnijim vestima i mnoštvom priloga vezanih za ekologiju . Kao prvi korak ka realizaciji ovog multimedijalnog projekta formirali smo Udruženje građana „ Stakleno zvono „ pod kojim želimo da okupimo što više zainteresovanih gradjana i afirmisanih stručnjaka iz oblasti ekologije . Prvi broj ekološkog elektronskog magazina posvećujemo automobilskoj industriji. Ne slučajno , jer nastajemo u srcu Šumadije. Nekad je na ulasku u Kragujevac stajala tabla „ Dobrodošli u grad automobila „ vremenom je poruka izbledela i nestala . Najnovije vesti nam daju nadu da će mit o gradu automobila ponovo da zaživi . Jedan od najvažnijih uslova da u Srbiju uđe strani kapital je i rešavanje ekoloških problema . Zašto je ekologija odjednom postala toliko bitna kod nas , koji su svetski trendovi u razvoju automobilske industrije , na koji način su naši stručnjaci učestvovali u tome i kako je Kragujevac postao ekološka laboratorija ? Odgovore na ova pitanja smo pretočili u zanimljive i edukativne članke s’namerom da oni ne budu samo puka informacija već kompleksni tekstovi namenjeni onima koji bi uvek hteli da saznaju nešto više . Kako težimo tome da se o mnogim temama govori razumom a ne ćuti mudro , predstavljamo vam i članak Prof.Dr. Miluna Babića koji će probuditi mnoge tabue, a sigurno nikog neće ostaviti ravnodušnim Zorica Savi]
• Zastava po meri ekologa -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4 • Ekološ{ki razvoj automobila i motora sa unutra�njim sagorevanjem- - - - 10 • Motori i motorna vozila- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22 • Kvalitet vazduha i vozni park na primeru grada Kragujevca-- - - - - - - - - - - - - 28 • Mož`e li Srbija u budućnost sa svojom antinuklearnom stigmom- - - - - - - - 36
www.staklenozvono.rs
Zastava po meri ekologa
4  StaklenoZvono
P Da bi se po zahtevima FIAT-a, kompletno infrastrukturno i ekološki uredio fabrički krug Zastave potrebno je da država izdvoji nešto više od 80 miliona evra. Do podataka o procenjenoj vrednosti ovog posla došli su stručni timovi koji su radili na pripremi dokumentacije za potpisivanje ugovora Vlade Srbije i FIAT-a o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku.
o nalogu nadležnog Ministarstva, tim inspektora za zaštitu životne sredine je obavio integralni inspekcijski nadzor u preduzeću Zastava automobili. Na osnovu utvrđenog stanja donet je predlog hitnih mera koje se moraju preduzeti u cilju zaštite životne sredine. Taj predlog je neophodan u postupku privatizacije, odnosno potpisivanja ugovora sa italijanskim Fijatom. Ovim dokumentom je, kako je nedavno izjavio ministar životne sredine Oliver Dulić, predvidjeno da država sanira zagađenje industrijske zone fabrike automobila Zastava. Ministarstvo je počelo razgovore sa italijanskim partnerima u rešavanju problema tkz. istorijskog otpada, kako bi se zona oko fabrike Zastava očistila od zagađenja. Prema Zakonu o privatizaciji istorijsku štetu plaća naša zemlja. - U preduzeću Zastava Automobili postoje određene količine boja i lakova iz lakirnice a to nije istorijska šteta . Za njihov izvoz , prema rečima pomoćnika ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandra Vesića, potrebno je 1.600.000 evra. Istorijska šteta je deponija građevinskog materijala koja se nalazi izvan kruga Zastave, gde se ne zna karakter i kategorija otpada, a za projekat sanacije i zatvaranja te deponije neophodno je izdvojiti 300.000 evra. Treba da se obavi kategorizacija i sanacija tog otpada ,a sve to - istakao je Vesić , obaveza je naše zemlje . StaklenoZvono 5
kontakt@staklenozvono.rs
Na lokaciji Zastava Automobila nalazi se 54 transformatora sa piralenom koji su vlasništvo Zastava Energetike.
iznos sredstava potreban je za otklanjanje radioaktivnog otpada sa gromobrana, kao i otpadnih boja, razređivača, hemikalija kojima je istekao rok trajanja i azbestnog otpada
Nakon izvoza ili njihovim bezednim skladištenjem potrebno je izvršiti karakterizaciju Sanacija postrojenja za zemljišta jer je sigurno došlo do prečišćavanje otpadnih voda njegove delimične neće biti prvi degradacije , tako prioritet , rekao da i ova sanacija je Vesić , ali će potpada pod biti obaveza Fiata istorijsku štetu da ga u neko koju država mora dogledno vreme da plati. Ipak osposobi za rad kako je istakao kako bi prečišćavanje Vesić: - fabrika otpadnih voda doveo automobila Zastava do određenog nivoa ne predstavlja kvaliteta. nekog posebnog zagađivača, ne Aleksandar Vesi} Naša zemlja još potpada pod spisak pomo}nik ministra uvek nema pravilnik o od 238 postrojenja graničnim vrednostima na teritoriji emisija u vodi, tačnije Republike Srbije koji predstavljaju koji kvalitet vode može da se ozbiljne zagađivače. ispušta u rečna korita. Pošto se trenutno radi Zakon o vodama, PREDLOG HITNIH Ministarstvo životne sredine MERA i prostornog planiranja biće u obavezi da donese podzakonski akt, a on se odnosi na granične nspekcija za zaštitu životne vrednosti zagađujućih materija sredine zajedno sa stručnjacima koje se mogu ispuštati u tekuće Zastave sačinila je predlog hitnih vode , zarad poboljšanja stanja mera. Radni tim za ekologiju životne sredine. Zato se i očekuje procenio je da je za ekološko od Fiata da će kada je reč o čišćenje Zastave potrebno oko kragujevačkoj fabrici automobila, 11.5 miliona evra, od čega uložiti odgovarajuća sredstva u samo za izgradnju postrojenja zaštitu životne sredine, istakao je za prečišćavanje otpadnih voda Vesić. 9,3 miliona evra. Preostali
I
6 StaklenoZvono
– U Zastavi je pre više od 2 godine formiran stručni tim čiji je zadatak bio da, saglasno Zakonima o zaštiti životne sredine i postupanju sa otpadnim materijama, radi na stvaranju uslova za dobijanje sertifikata ISO 14 000, istakao je Radomir Petrović direktor fabrike Zastava automobila, dodavši da je jedan od zadataka bio i taj da se zbrine opasan otpad koji je nastao kao suvi ostatak iz površinske zaštite. Iako su bili svesni svih ekoloških problema koji postoje, projekti nisu realizovani iz finansijskih razloga, jer prema rečima odgovornog lica za upravljanje aspektima životne sredine u Zastava automobilima Dragane Erić, pitanje uklanjanje opasnog otpada, radioaktivnih gromobrana i revitalizacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda može da se reši ukoliko se uđe u program međunarodne pomoći. Inspektori za zaštitu životne sredine ranije su saopštili da je za rešavanje ekoloških problema u Zastavi, potrebno najmanje jedan a najviše tri meseca, ali prema rečima Petrovića to će biti tek pred početak proizvodnje FIATovih modela.
StaklenoZvono 7
O T P A D MINIMALNO ZBRINUT
U
Ljiljana Marinković} [ef Odseka za zaš{titu `životne sredine
Zastavi je najveći problem velika količina otpada koji u ovom trenutku, prema rečima šefa Odseka za zaštitu životne sredine Ljiljane Marinković je minimalno zbrinut, ali ne u skladu sa propisima. Nije došlo do zagađenja vode, vazduha i zemljišta jer se nalazi na izbetoniranoj pozadini, burad u kojima se čuva su zatvorena i nalaze se pod kontrolom ovlašćenih lica. Otpadne boje, koje su najveća količina opasnog otada, prema rečima Marinkovićke kao takve mogu za sada jedino da se izvoze u zemlje koje imaju postrojenja za uništavanje opasnog otpada. Što se tiče trafoa sa PCB ( piralen ) koji se nalazi u Zastavi moraće da se zamene i to najkasnije do 2015 godine, a do tada potrebno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite od eventualnog zagađenja u slučaju akcidenta – curenja PCB-a. Druga mera koja se odnosi na oblast zaštite životne sredine su postrojenja za predtretman otpadnih voda. Problem je što nijedno postrojenje u gradu, osim centralnog postrojenja u Cvetojevcu, za sada ne radi pa su potrebne hitne mere kako bi se dovela u funkciju, prevashodno se misli na Lakirnicu i Mehaničku obradu. Prema rečima Marinkovićke to se posebno odnosi na postrojenje u površinskoj zaštiti jer praktično nikad nije pušteno u rad , pošto nije izgrađeno do kraja.
8 StaklenoZvono
www.staklenozvono.rs
U R E Đ E N J E KOMPLETNE INFRASTRUKTURE U prvoj fazi radova biće angažovani stručnjaci Instituta Vinča, dok bi u drugoj, na zahtev Fijata, bio urađen kompletan monitoring zemljišta i podzemnih voda u fabrici. Mere koje se moraju preduzeti u cilju zaštite životne sredine biće sastavni deo ugovora koji će biti potpisan sa italijanskim Fijatom. Ministarstvo će takođe preduzeti sve mere da proizvodnja ne dovede do ugrožavanja životne sredine. Inače sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja dogovoreno je da od sada u svakoj privatizaciji učestvuju i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine.
Radni timovi za infrastrukturu i ekologiju sastavljeni od predstavnika Zastave, Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju ali i drugih resornih ministarstava i državnh institucija usaglasili su ocene i dokumentacija je predata ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću. Član radnog tima za infrastrukturu Vlado Vučković izjavio je da su direktni troškovi na infrastrukturnom uredjenju Zastave oko 70 miliona evra, a reč je o troškovima koji se odnose na redovno obezbedjenje struje, grejanja i tehničke vode. Država bi trebalo da obezbedi sredstva za uređenje opšte infrastrukture – izgradnju auto puta prema koridoru 10, severne i južne obilaznice i železničkog čvora kako Fijatovi šleperi ne bi prolazili kroz grad. Za te namene kako je saopšteno u gradskoj upravi potrebno je oko 100 miliona evra kao i dodatna sredstva da grad infrastrukturno uredi lokaciju van Zastave gde bi bilo smešteno do 10 Fijatovih kooperantskih firmi.
ZORICA SAVI]ć
StaklenoZvono 9
Prof. Dr. tehn. D. Gruden, "Dr. Ing. h.c. F. Porsche" AG” Razvojni centar Weissach
Ekolo�ki razvoj automobila i mo
sa unutra�njim
10 StaklenoZvono
otora
m sagorevanjem
M
alo ko, a verovatno ni sam Nikola Augustus Oto, nije mogao da pretpostavi koliki značaj za čovečanstvo će dobiti njegov pronalazak klipnog četvorotaktnog motora sus 1875.g. Ubrzo posle njegove realizacije, oto motor pogoni vozilo (kočiju!), kao prvi putnički automobil u istoriji civilizacije. Skori pronalazak dizel motora je logični nastavak ovog razvoja. Oto i dizel motori postaju toplotne mašine sa najvećim stepenom korisnosti kada rade na goriva iz nafte. Vozila sa motorima SUS su vremenom postala individualna prevozna sredstva koje ljudima omogućuje najveće slobode, izbor vremena i brzine u mnogobrojnim prostornim aktivnostima. To potvrđuje postojanje 600 miliona vozila u Svetu, za koliko su se ljudi opredeli pri izboru raspoloživih saobraćajnih sredstava. U EU se preko 85 % u individualnom transportu i preko 70% prevoza u robnom transportu, realizuje sa vozilima koje pogone motori SUS. Vremenom su automobili postali statusni simboli uspešnih građana i mere privredne razvijenosti zemalja. StaklenoZvono 11
www.staklenozvono.rs Isto tako ih od samog početka, kao toplotne klipne motore sa unutrašnjim sagorevanjem, redovno prate predviđanja o pojavi novih alternativnih pogonskih agregata koji će ih zameniti višim stepenom korisnosti. Po tim prognozama za 10 do 15 godina motori SUS će biti zamenjeni bojim agregatima. Tako su sredinom 60.-tih godina prošlog stoleća masovnu motorizaciju počele da prate svakodnevne izjave o nesavršenosti tehničkih rešenja, koja dovode u pitanje zdrav život, pa kao reakciju opet intenzivirale traganja za boljim alternativama.
Odmah su motori SUS proglašeni nepodesnim za ispunjavanje novih zakonskih uslova. Elektromotor, stirlingmotor, rotacioni motori, gasne turbine, parni motori i mnogi drugi su u ponekim radnim tačkama pokazivali bolje rezultate od klipnih motora SUS, 12 StaklenoZvono
ali sumarno gledajući, za uslove koje traže vozila, niko nije bio bolji od klipnih motora SUS. Svi pobrojani pogonski agregati, u oblasti modernih vozila, nemaju više nikakvu ulogu. Od alternativnih pogonskih sistema, koji se danas ispituju u istraživačkim i razvojnim odeljenjima automobilske industrije, aktuelne su pre svega gorive ćelije i hibridne kombinacije . Gorive ćelije su pronađene još 1839 g. dakle pre oto motora. Hemijskom reakcijom, bez plamena između goriva i vazduha, dolazi do direktnog prevođenja hemijske energije goriva (H2) u električnu energiju. Kao produkt reakcija pored električne struje pojavljuje se samo vodena para. Teorijski gledajući visok efektivni stepen korisnosti gorivih ćelija, i niska emisija produkata reakcije, je bila razlog da se gorivim ćelijama pre nekoliko godina da najveća šansa u primeni kod vozila. Tokom intenzivnih razvojnih poslova pokazalo se da jednostavna goriva ćelija, ne može da funkcioniše tako uspešno. Pre svega nužni su brojni pomoćni agregati bez kojih to ne ide.Idealno gorivo za gorive ćelije bi bio vodonik koji bismo proizvodili iz vode uz pomoć sunčeve energije. Takva tehnologija nije izgledna ni do polovine ovog stoleća za širu i masovnu primenu.
TRŠKOVNIK Z A GORIVE U VOZILIMA
Trenutno se vodonik dobija ili iz prirodnog gasa ili iz nafte. Pri tome transport, skladištenje i distribuciju vodonika prate enormne tehničke i finansijske teškoće koje sugerišu da treba preći na proizvodnju vodonika „na licu mesta“ iz nekog nosača. Na objektu, samom vozilu, treba imati reformer koji će metanol, etanol, prirodni gas ili benzin da razdvaja na H2 i C. Ovakvi ogledi do sada nisu dali dovoljno prihvatljiva rešenja.
stanje 1980 30.000 € / kW
ĆELIJE
Goriva ćelija
€ Doprema goriva 12 %
Računar <1%
transport goriva <1%
Pommoćni agregati 16%
Ostali elektro Pogon 12 %
cilj 100 € / kW
Godine
Paralelno sa tehničkim teškoćama idu i komercijalne jer su visoke proizvodne cene za gorive ćelije ozbiljna prepreka. Prvi troškovi za 1 kW snage iz gorivih ćelija su iznosili od 5.000 do 10.000 €. Da bi se konkurisalo motorima SUS onda proizvodni troškovi moraju biti ispod 100 €/kW. Zato sadašnje prognoze o uvođenju gorivih ćelija za pogon vozila nisu više tako optimističke kao što su bile pre par godina. Često se sreću gledišta da hibridni sistemi predstavljaju rešenja kojima se na najbolji način smanjuje potrošnja goriva i štetna emisija iz vozila. Hibridne sisteme čini jedan mali motor SUS optimiran po svom učinku i jedan elektromotor. Vremenom se uvidelo da je visoka proizvodna cena najveća prepreka masovnoj proizvodnji ovakvih pogonskih agregata.
StaklenoZvono 13
Ispunjavanje zakonskih propisa Sredinom 60.-tih godina je kroz svetsku štampu prostrujala pesimistička prognoza jednog naučnika : vozila godišnje potroše 10% kiseonika iz zemljine atmosfere. To znači da će zbog tolike potrošnje u svetskim razmerama u roku od 10 godina živi svet ostati bez kiseonika i doživeti smrt u azotu. U SAD su se pojavljivali glasovi o bliskoj zabrani motora sus, između ostalog i direktne sugestije o zakonskoj zabrani benzinskih motora najkasnije do 1980.g. Tokom 70.-tih godina je u Meadows studiji „Granice rasta“ predviđano istrošenje svih sirovinskih rezervi na zemlji do kraja XX veka. Par godina kasnije svetom se šire teme o ugroženosti riba i šuma „kiselim kišama“, poznate kao alarmantne najave o „izumiranju šuma“. Nemačka je već sredinom 90.-tih godina, prema tadašnjim prorocima, ostajala bez šuma. Kada su drugi autori preispitali ovakve brojeve nikada nisu dobili iste zaključke. Na svu sreću takvi proračuni najčešće nisu imali čvrstu podloge.
Aktivnosti na paralelnom razvoju alternativnih pogonskih sistema i klipnih motora SUS su pokazale da na polju daljeg napretka oto i dizel motora još uvek postoje veliki potencijali. Evolucioni razvojni putevi klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem su i dalje perspektivni. Takve prognoze su skoro identične sa ranijim po kojima se tek za 10 do 15 godina mogu očekivati bolje alternative kao njihove zamene.
E nergijski odnosi u svetu i energenti u saobraćaju
S
udbina klipnih motora SUS je nerazdvojno povezana sa snabdevanjem odgovarajućim kvalitetima goriva. Tako širokoj primeni i oto i dizel motori mogu da zahvale činjenici da sa najvećim stepenom korisnosti rade sa najjeftinijim i najraširenijom vrstama goriva na zemlji dobijenim– iz nafte. Energijske potrebe sveta su zadnjih 25 godina udvostručene sa stalnim godišnjim porastom za 2 %. To znači da će PREDVIĐANJE SVETSKIH ENERGIJSKIH POTREBA
1500
OBNOVLJIVI IZVORI 1000
500
exa = 1018
14 StaklenoZvono
1900
1940
1 Exajoule=34 , 12 Mio t SKE
1960
1980
2000
2020 2025 2030
1900
2040
2060
Godine
kontakt@staklenozvono.rs
tokom narednih 25 godina doći do povećanja potrošnje za 50 %. Diskusije o raspoloživosti naftnih rezervi su od ranije pokazale, da je u svim varijantama granica iscrpljenosti poznatih rezervi oko 2020. god. To znači da ne možemo zanemariti dejstvo tih konstatacija tokom narednih 10-15 godina, na teškoće u snabdevanju benzinom i dizel gorivom, jer su ta dva goriva u osnovi daljeg kontinualnog rasta motorizacije, sa svim reperkusijama na razvoj motora.
Propisi o emisiji sa izduvnim gasovima
P
očetkom 70.-tih godina doneti su zakonski propisi koji su nalagali drastičnu smanjenje štetne emisije iz vozila i koji su zahtevali poštovanje stanja čistog vazduha bez obzira na stalnu i masovnu motorizaciju. Uvođenje sve strožijih propisa za emisiju gasova CO, HC i NOx, kao i za emisiju čestica iz dizel motora, bitno je uticalo na dalji razvoj motora SUS. Počelo se sa jednostavnim merama unutar motora, krajem 60.-tih godina, kao što su recirkulacija izduvnih gasova da bi se prešlo na sve komplikovanije postupke sa novorazvijenim uređajima za naknadnu obradu izduvnih gasova, radi ispunjavanja stalno zahtevnijih normativa.
Porsche 911 je jedinstveni svetski uzor kako se odvijao evolutivni razvoj motora SUS za vozila. Prvi zvanični test emisije izduvnih gasova prema kalifornijskih pravilima u Evropi je izveden 11. maja 1966.g. na jednom Porsche-u 911. Današnji Porsche 911 emituje samo u tragovima količine izduvnih gasova u poređenju sa svojim prethodnikom. Pri tome su mu snaga i moment veći za 130 %, a potrošnja niža za skoro celih 40 %. Automobil ispunjava svetske zakonske propise o emisiji primenom jednostavnog izduvnog sistema sa uvođenjem sekundarnog vazduha koji redukuje azotne okside, sa trokomponentnim katalizatorom i jednom (ili više) lambda sondi koje kontrolišu sastav smeše. Usisni sistem pomaže u preciznom definisanju sastava smeše, a optimirani 4.-ventilski prostor za sagorevanje sa visokim stepenom kompresije i poboljšanim EKOLOŠKI PROPISI U EVROPI : SADA EURO 1 DO 4 ; EURO 5 DO 2 012. ; E U RO 6 O D 2 0 1 4 .
StaklenoZvono 15
Propisi za bučnost vozila imaju cilj da ograniče emitovanje buke i time dovedu drumski saobraćaj u okvire jednog prihvatljivog nivoa buke. Propisi u EU za bučnost važe od 1966. g. Tadašnje granice su bile na 84 dB (A). Današnje granice od 74 dB(A) znače da 10 modernih putničkih vozila emituje buku istog intenziteta kao jedno jedino vozilo u momentu donošenja propisa o bučnosti vozila.
Nivo buke u dB (A)
BuČnost vozila
mehaničkih stepenom korisnosti svode potrošnju goriva na tehnički minimum. Kada sve to ukomponujemo onda dobijamo da 100 modernih automobila sa oto motorom ima istu emisiju škodljivih komponenata u izduvnim gasovima kao jedno jedino vozilo pre 35 godina.Koliko to znači u poboljšanju emisionih karakteristika klipnih motora SUS se najbolje vidi na primeru Nemačke gde današnjih 43 miliona putničkih vozila ima manju emisiju nego 12,5 miliona vozila na početku 70.-tih godina, kada je tek započela era ekološkog razmišljanja o zaštiti vazduha.
86 84 84 82 80 78
PROPISI
82 80 77
74
76 74 72
70 1966 70 74 78 82 86 90 94 98 2002 06 10
Godine
sirovine što znači da je automobil jedno kompleksno privredno blago koje poseduje vrlo visoku kvotu reciklinga. Kvota reciklinga se prema EU propisima za raspolaganje sa otpisanim voznim parkom mora povećavati sa 85 % u 2006.godine na 95 % u 2015. god. Tako će samo još 5 % tzv. neobnovljivih frakcija (SLF) biti odloženo u trajne deponije. Moderno vozila ima oko 10.000 delova i oko 40 vrsta materijala. Ranije su se ovi materijali svrstavali u grupe, po tada uobičajenoj praksi, što sada više ne može da zadovolji nove zakonske propise.
O tpis vozila
P
rosečni vek putničkih automobila se danas procenjuje na oko 10 do 12 godina. Posle takvog životnog ciklusa postavlja se pitanje kuda sa vozilom? Šta se događa sa toliko starim automobilima, koji se često tretiraju kao otpadni? Više od 75 % mase vozila se danas ponovo koristi kroz sekundarne
16 StaklenoZvono
UDEO OBNOVLJIVOG I NEOBNOVLJIVOG OTPISA NA PRIMERU VOZIL A
C O 2 em i s i j a
Odgovornost konstruktora se više ne završava sa funkcionalnim, proizvodno-tehnološkim i finansijskim koncepcija njihovog proizvoda, stvaralaštvo dobija višestruku obavezu poznatu kao, odgovornost za "puni životni ciklus“ koja obuhvata ceo radni vek proizvoda do njegovog upotrebnog kraja, a onda što veću obnovljivost uz obavezno, takozvano, ekološko zbrinjavanje trajnog otpada. Kada je reč o proizvodima dugog veka, kao što je praksa kod automobila, onda se pred konstruktore postavljaju specifični zahtevi koji nalažu da se posebno kontroliše tehnologija delova koji će se podvrgavati reciklingu, jer će kod mnogih do toga doći tek posle 10 do 20 godina. Sa druge strane to znači da konstruktor mora da unosi sve nove spoznaje o delovim na koje se odnose propisi o reciklingu i da ih sam unapređuje saglasno ukupnim naučnim i razvojnim dostignućima. Naredna pretpostavka je da se sva ta znanja primene pri zameni ranije uobičajenih materijala u proizvodnji vozila. Pojava, da se ne zna šta sve ugradjujemo u vozilo, nije više prihvatljiva. O tome postoji već dugogodišnje nastojanje automobilske industrije da se razvije tzv. „Sistem Internacionalne liste materijala“ (IMDS) čiji je cilj formiranje jedinstvene sastavnice za sve materijale od kojih su vozila. Skoro 19.000 firmi (stanje, juli 2003.) sarađuje sa 15 proizvođača vozila na tom poslu, što znači, da je IMDS već dobio globalne dimenzije.
Ukupna emisija CO2 iz vozila za ceo svet ne prelaze 11 % što znači da ona nisu na prvom mestu, sl. 20. Najveći udeo u antropogenoj emisiji imaju energane, industrija i domaćinstva, odnosno, preko 80 % emisije CO2 otpada na njih. Slični odnosi kao u svetu važe za EU i Nemačku. Prema protokolu donetom u gradu Kjoto za „Zaštitu klime“ ostvarenje postavljenog cilja o smanjenju CO2, sl. 21, može biti reči samo ako u punoj meri i jednovremeno industrija, energane i domaćinstva redukuju svoju emisiju. Treba težiti što nižoj emisiji, ali je jasno da motori ne mogu svesti emisiju CO2 na nulu. Slično bilansiranje treba imati u vidu i kada govorimo o zameni automobilskih motora drugim alternativnim pogonom.
M ogućnosti za smanjenje C O 2 Po svemu sudeći u narednih 10 do 15 nije vidljiva ni jedna uspešnija alternativa za pogon vozila, zato se mora ozbiljno napredovati u daljem razvoju oto i dizel motora, Mnoge studije i analize stvaraju utisak da se daljim razvojno istraživačkim poslovima u oblasti tehnike mogu realizovati zakonski ciljevi koji nalažu ozbiljne redukcije CO2. Činjenica je da su ostvareni veliki dometi u tehnološkom poboljšanju vozila i motora. Dalji manevarski prostor za nova tehnička unapređenja konvencionalnih pogonskih sistema je sve manji, drugim rečima to znači da smo se potpuno približili ostvarljivim granicama u daljim očekivanjima od klasičnih tehnologija.
StaklenoZvono 17
G oriva iz obnovljivih sirovina P R I RO D N O KRUŽENJE SE OSTVARUJE UPOTREBOM BIOSIROVINA ZA DOBIJANJE O B N O V L J I V I H G O R I VA
Ekstrakcija bio ulja iz biljne mase. Iz više od 2.000 biljnih vrsta može se dobiti biljno ulje. Energijski sadržaj od približno 9,2 kWh/l je u granicama između benzina (8,6 kWh/l) i dizel goriva (9,8 kWh/l).
ZRAČENJE SUNCA
Voda
s ma bio
ai
Azot
Otvoreno kruženje preko atmosfere
Ugljendioksid
FOTO SINTEZA
Kiseon
ik
Azot bio g or
Z
a proizvodnju obnovljivih goriva iz biomase širu primenu su našle naredne tri tehnologije:
iva
pogonska energija
Fermentacija biogenog substrata u etanol ili bio gas. Etanol je posebno prikladan za saobraćajna sredstva jer je tečan, energijski sadržajan, lak i bezbedan za distribuciju, a po brojnim svojstvima sličan konvencionalnim gorivima. Termohemijska prerada biomase i proizvodnja sintetskog gasa kao sirovine za goriva. Pod sintetskim gorivima podrazumevamo takve termogene materije koje nastaju sintezom smeša jedinjenja kao što su CO, CO2 i H2 (sintezovani gas). Sintetski gas možemo definisati kao produkt termičkog razlaganja ugljovodnične sirovine, približno kao što je isparavanje. Postoje takve sirovine od biomase koje se ovom varijantom gasifikacije pretvaraju u energente optimalne po kriterijumu obnovljivosti. Brojne su sirovine za dobijanje sintetskog gasa iz bio mase, nabrajamo samo poljoprivredne
18 StaklenoZvono
Još nisu iscrpljene sve tehničke mogućnosti za poboljšanje motora sus, posebno kada su u pitanju niža emisija sa izduvnim gasovima i manja potrošnja goriva, tako da je dalja ubrzana motorizacija još uvek moguća sa motorima kao pogonskim agregatima, a uz održanje prihvatljivog dejstva na okolinu. Sa druge strane mora se jasno staviti do znanja, kako ova usavršavanja motora sus moraju jednovremeno pratiti i ukupne aktivnosti na globalnom smanjenju CO2 emisije iz svih drugih izvora, jer će svako postavljanje nerealnih i nedostižnih ciljeva ugroziti celokupnu industriju pa će nam se to jednog skorog dana osvetiti globalnim siromaštvom.
plodove, šume, alge i brojne vrste otpada .Daljom obradom sintetskog gasa mogu se dobiti vodonik i metanola, a primenom Fišer-Tropš sinteze klasična goriva (benzin i dizel) vrlo visokog kvaliteta, bez sumpora i aromata, (Sunfuelssolarna goriva). Od vajkada su čovekove težnje bile da poklonjene plodove osmišljeno
Mnogi novi pronalasci, što se posebno odnosi na nova goriva, su ne samo atraktivni već egzistencijalni izazovi modernom društvu, a naročito kada su u pitanju pogonski materijali za motore susi saobraćajna sredstva. EU komisija je u svojim strateškim misijama (Green Paper on the Security of Energy SupplySmanjenje zavisnosti od nafte
Redukcija lokalne emisije
A LT E R N AT I V N A G O R I VA
Zaštita poljoprivrednih resursa
Redukcija efekata staklene bašte
Čuvanje sirovina
P R E D N O S T I A LT E R N A T I V N I H G O R I V A U SAOBRAĆAJNIM SREDSTVIMA
odgaji i tako izmeni kako bi osigurao svoje egzistencijalne potrebe. Došli smo u fazu kada ponovo moramo najozbiljnije diskutovati o korišćenju bio materijala za energijske svrhe. Obnovljivi izvori energenta su koliko nacionalna isto toliko i internacionalna neminovnost.
Bela knjiga o energetskom zbrinjavanju) kao kratkoročne ciljeve navela obavezu da se 6 % goriva u transportu i saobraćaju zameni onim novo dobijenim iz obnovljivih izvora do 2010. i 20 % kao obavezan tržišni udeo novo dobijenih alternativnih goriva iz obnovljivih izvora do 2020. StaklenoZvono 19
Zastavina Kao prvi korak je planirano uvođenje tzv. bio-goriva. Zatim sledi primena drugih alternativnih goriva kao što su prirodni gas i vodonik. Takva gasna goriva iznuđuju više ozbiljnih analiza i brojnih faza tehničkog ispitivanja nego kada se radi sa tečnim gorivima. Kada automobilska industrija prihvati takva biogena goriva neophodno je zakonodavna i tehnička studiozna delatnost na donošenju raznovrsnih propisa i normi koji zadiru u sve privredne, tržišne i mnoge granične oblasti. Biogena goriva se pored navedenih ekoloških i dobrih primenskih osobina moraju, između ostalog, da izbore za svoje tržišno mesto i konkurentnim cenama u poređenju sa drugim energentima.
20 StaklenoZvono
Zorica Savi}
Z A S T A V I N BIODIZEL
K
ragujevačka Direkcija razvoja automobile prateći svetske trendove uspela je da u svojim laboratorijama proizvede biodizel koji bi mogao da se koristi kao gorivo za motore. Za dobijanje ovog goriva upotrebljeno je prema rečima mr Milana Djordjevića, rukovodilaca Odeljenja za ispitivanje automobila. korišćeno jestivo ulje, koje je moralo da prođe tretman mehaničkog odvajanja čestica hrane korišćenjem filtera ali i zagrevanjem na određenoj temperaturi kako bi isparila voda.
laboratorija U
AUTOMOBIL KOJI ČUVA PRIRODU
Kragujevackoj Direkciji razvoja automobila uradjen je prototip ekološkog vozila na elektricni pogon.. Iako koristi motor relativno male snage , automobil je prema rečima direktora Direkcije za razvoj atuomobila Milana Popovića spreman da savlada uspone od 10 odsto ,ovo vozilo ima radijus od 100 kilometara, u zavisnosti od brzine i uslova vožnje, ima prednju vuču i maksimalnu brzinu od 45 kilometara na sat, a snaga motora je 4,5 kilovata ,dok vreme za punjenje baterija iznosi od 4 do 6 sati. Prototip elektro automobila izradio je tim Zastavinih inženjera na bazi juga, ali u stilski drugačijoj verziji. Vozilo je potpuno ekološki čisto, bez emisije izduvnih gasova, a putnicima omogućava da se voze bez buke. Ekološko vozilo je konstruisano po narudžbini Globus Auta iz Pančeva, koji je zainteresovan za proizvodnju.
Milan Popović} direktor Direkcije za razvoj atuomobila
StaklenoZvono 21
Motori i motorna vozila 22â&#x20AC;&#x192; StaklenoZvono
U Kragujevcu je nedavno završen tradicionalni međunarodni naučni skup Motorna vozila i motori na kojem je učestvovao veliki broj domaćih i stranih stručnjaka iz automobilske industrije. Glavna tema ovog skupa bila je Zaštita čovekove okoline i primena hibridnih pogona na vozilima uz upotrebu alternativnih goriva.
T
rend ekološke svesti u automobilskoj industriji traje već nekoliko godina. Ogleda se u naporima proizvođača da rade na štedljivim motorima i na alternativnim izvorima energije. Energetska kriza i intenzivno zagađenje čovekove okoline dovele su do primene alternativnih pogonskih goriva u saobraćaju uopšte. Zato se sve više proizvode ekonomična vozila sa posebnim akcentom na upotrebu alternativnih goriva. Automobilska industrija se već skoro 40 godina bori sa smanjenjem emisije toksičnih izduvnih gasova iz motora. Emisije štetnih izduvnih gasova kod benzinskih motora su, zahvaljujući katalizatoru , svedene na nulu. Danas su njveći nedostaci kod dizel motora, prema rečima prof. dr Dušena Grudena sa Tehničkog Univerziteta u Beču, pre svega čvrste čestice, čađi i oksidi azota, ali su ipak grube krupne čestice skoro potpuno eliminisane kod savremenih modela. Dok su sa jedne strane pronađena rešenja za putnička vozila, sa druge veliki problem i dalje predstavljaju teretna vozila. U zadnje dve godine evropska automobilska industrija otvorila je vrata za tkz. hibridne motore, koje Japanci proizvode već više godina. Takvi automobili pored motora sa unutrašnjim sagorevanjem koriste i elektromotor . Vlasnici ovakvih četvorotočkaša u gradskoj vožnji StaklenoZvono 23
POWER SPLIT DEVICE
GENERRATOR/STARTER ELECTRIC MOTOR
4 CILINDER INTERNAL COMBUSTION ENGINE
koriste elektropogon , a van grada benzin ili dizel gorivo. Ovakav motor pokreće jedan generator koji proizvodi i ujedno akumulira struju u baterijama. Porše veoma intenzivno radi na rešavanju problema na svojim automobilima. U ovoj fabrici proizvode se hibridni motori za đžip, koji će imati elektromotor i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Porše se interesuje prema rečima Grudena , za biološka goriva koja se dobijaju iz bio mase, odnosno od biljaka, koristeći pri tome cele biljke . One mogu da se prerade u vrlo dobra goriva, za dizel motore. To su nove tehnologije koje se koriste u Nemačkoj, Kanadi, Engleskoj…Znatna sredstva za razvoj bioloških goriva izdvajaju Mercedes i Folksvagen . Propisano je da u EU do 2006 godine alternativna goriva moraju biti zastupljena na godišnjem nivou najmanje 3%, do 2010 - 5% , a do 2020 godine 20 %. 24 StaklenoZvono
M A N J I M OTO R I VEĆE SNAGE
R
azvoj motora diktiran je i ekonomskim razlozima jer vlasnici sve više žele manje motore velike snage. Efekti su višestruki kako ekološki tako i ekonomski. Novi izazov u razvoju motora su i ekološke norme. Švajcarska firma ABB Turbo sistemi u Badenu, podstaknuta ekološkim razlozima patentirala je 1905 dodatni uređaj -turbo punjač, a prvi takav uređaj isporučen je 1924 godine. Glavni pokretač turbo kompresora su izduvni gasovi, te je upravo ovo još jedna prednost njegove primene. Dakle turbina se pokreće ostacima energije, kao rezultat unutrašnjeg sagorevanja, te se tako ukupno gledano, poboljšava ekonomičnost. Efekti koji se postižu su višestruki a jedan od tih je i ekološki.
Motor prema rečima dr Dobrivoja Ninkovića iz ABB Turbo sistema troši manje goriva,a iz tog malog motora dobija se veća snaga. Švajcarska firma ABB Turbo sistemi snabdeva industriju velikih motora (brodove, lokomotive, građevinske mašine), a ne putnička vozila. To znači da brod koji ima motor sa turbo punjačem može da ponese više tereta, a da potrošnja goriva po jedinici količine tereta bude puno manja. - Cilj je da pomognemo proizvođačima motora da postignu ekološke norme, kao što su recimo : smanjenje emisije azotnih oksida i čestica - dodavši Ninković da njihovim uređajima postižu da iz motora ne izlazi dim, jer čestice koje se nalaze u njemu, dokazano su kancerogene. N A J Č E Š ć I
Uskoro će benzinski motori većinom biti sa direktnim ubrizgavavnjem goriva i turbo punjenjem. Teži se daunsajzingu, to znači smanjenje zapremine motora pri zadržavanju iste snage.
R A Z L O Z I - S T A N O V N I Š T V A KORIŠĆENJE VOZIL A
E U
StaklenoZvono 25
Z A
PLIN KAO GORIVO BUDUĆNOSTI
U Nedavno sam napravio analizu I izračunao da 100 današnjih modernih vozila imaju istu emisiju izduvnih gasova kao 1 vozilo pre 40 godina, rezultati u smanjenju izduvnih gasova su očigledni objašnjava Gruden..
Republici Srpskoj velika pažnja poklanja se ekologiji, a jedan od koraka je i organizacija gradskog saobraćaja, tako što se vrši zamena zastarelog voznog parka, a redovno se meri nivo zagađenosti vazduha u pojedinim kritičnim gradskim zonama. Vlada Republike Srpske je opredeljeljena da u narednom periodu, u cilju promovisanja upotrebe bio goriva na pumpama, obezbedi korišćenje ovog ekološkog goriva u gradskom saobraćaju, pre svega u Banja Luci, Bjeljini, Sarajevu. Količina goriva obezbedjuje se iz domaće proizvodnje, u fabrici biodizela u Srbcu. Biodizel je dosta skuplji nego fosilno gorivo pa je Vlada Republike Srpske opredeljena za subvencionalnu prodaju bio goriva a ne proizvodnju. U poslednje vreme dosta se koristi propan butan gas.
P O R E Đ E N J E E M I S I J E OT ROV N I H U G L J OVO D O N I K A P R E I P O S L E U VO ĐE N JA E KOL OŠK I H PROPIS A :
jedno vozilo pre 1970.god. kao 100 vozila danas!
26 StaklenoZvono
kontakt@staklenozvono.rs Samo Ministarstvo nauke i tehnologije pri Vladi Republike Srpske, svake godine finansira ekološke projekte, a jedan od njih je projekat Mašinskog fakulteta u Banja Luci pod nazivom primena bioetanola u motorima i njegov uticaj na maziva u automobilima. Budući da je sve češće medju ljudima prisutna težnja ka što jeftinijem prevozu, kao jedino alternativno rešenje nameće se vožnja na plin – propan butan (LPG ) kao i na prirodni – zemni plin. Čak se i u Sarajevu otišlo nekoliko koraka dalje u tom pravcu. Uskoro se očekuje nekoliko autobusa koji će koristiti prirodni plin, a za koje će postojati stanica za punjenje ovog ekološkog goriva. U Bosni i Hercegovini se redovno prati emisija štetnih gasova koja nastaje od automobila, a posebno u Sarajevu gde su neka istraživanja prema rečima prof.dr Ivana Filipovića sa Mašinskog fakulteta u Sarajevu pokazala da su u zaostatku skoro 8 godina za Evropskom unijom. Rešenje pokušavaju da nadju kroz razne projekte kako bi smanjili zagađenje, iako je kako kaže Filipović to teško jer je puno starih vozila. Jedan od većih projekata koji su radili i koji će početi da se primenjuje u praksi, jeste korišćenje prirodnog plina kod većih transportera. Za sada ima samo 15 probnih vozila, jer je nedovoljno stanica za punjenje goriva ali se zato radi na uvođenju propan butana.
Evropska unija smatra da treba industrijski proizvoditi bio goriva kako bi se smanjila emisija štetnih materija iz automobila . U nekim zemljama uveliko se koristi prirodni gas kako bi se smanjila emisija štetnih gasova u automobilskom saobraćaju. U Hrvatskoj se na dva plana pokušava sačuvati životna sredina. U ovoj zemlji prisutan je dosta jak lobi koji propagira korišćenje plina LPG-a ili ukapljenog butan plina, koji se prodaje po svim benzinskim stanicama . Činjenica je da propan butan odnosno ukapljeni naftni plin izgori potpuno, pa ne dolazi do gubitka goriva, a nema ni emisije štetnih čestica poput čađi, pepela i sl. Zato Evropska komisija zemljama članicama propisuje da cene autoplina nikada ne smeju premašiti 50 odsto cene najskupljeg motornog goriva. Druga mera u cilju zaštite životne sredine u toj zemlji jeste sve veća upotreba zemnog prirodnog plina, koga prema rečima prof.dr Emila Hnatka sa Mašinskog fakulteta u Slavonskom Brodu ima daleko više a koje je gorivo budućnosti jer ga ima za narednih 100 godina. Drugim rečima energetska kriza i intenzivno zagađenje čovekove okoline dovele su do intenzivnije primene alternativnih pogonskih goriva u saobraćaju uopšte. Zato se u svetu sve više proizvode ekonomična vozila sa posebnim akcentom na upotrebu alternativnih goriva ZORICA SAVI] StaklenoZvono 27
Prisustvo zagušljivih, otrovnih, kancerogenih, iritirajućih, kao i gasova staklene bašte u atmosferi Zakonskim odredbama, koje se pooštravaju iz godine u godinu, stimulisanjem korišćenja alternativn otpada, smanjivanjem specif ične potrošnje energenata po jedinici bruto proizvoda i povećanjem ef ika i imisije štetnih gasova. U sprovođenju politike ograničavanje emisije štetnih gasova se ide dotle, da (CO2), što će potpuno angažovanje energije
Prof. Dr Radivoje Pe{i}
Kvalitet vazduha i vozni park
na primeru grada
28 StaklenoZvono
i se u svim razvijenim zemljama strogo kontroliše, kao bitan parametar kvaliteta životne sredine. nih izvora energije (energija vetra, zemlje, geotermalna, solarna energija, biogorivo, ...), reciklažom snosti energetskih postrojenja razvijene zemlje postižu značajne rezultate u smislu smanjenja emisije a se u nekim zemljama (Nemačka), ozbiljno razmišlja o uvođenju poreza na emisiju ugljendioksida okrenuti ka alternativnim, čistim izvorima.
Kragujevca
K
ragujevac je jedna od najvećih urbanih celina u Srbiji, svakako se mora upoznati sa realnim stanjem kvaliteta vazduha u njemu, kao i sa mogućim aktivnostima da se stanje poboljša. Bez obzira koliko ova tvrdnja izgledala uopštena, u narednom tekstu će se jasno pokazati da Kragujevac ima velikih problema u ovoj oblasti. Kako Kragujevac nema razvijenu hemijsku industriju, već automobilsku industriju, osnovne zagađujuće materije u gradskoj atmosferi predstavljaju produkti sagorevanja (CO2, CO, SO2, NOx, HC, čestice) koje emituju stacionarni (Zastava Energetika i ostale energane) i mobilni izvori (transportna sredstva). U ovom radu detaljnije će se analizirati uticaj mobilnih izvora - transporta na zagađenje vazduha u Gradu Kragujevcu. Transport putnika u EU čine 75 do 90% ukupnog transporta, transport robe je od 8 do 20% dok transport autobusom i motorciklima je svega 1 do 2%. Oko 375 milijardi građana Evropske unije pređe godišnje oko 2 milijarde kilometara, što znači da svaka osoba dnevno, sa svojim automobilom, pređe oko 6 km. StaklenoZvono 29
www.staklenozvono.rs
loše podešenosti karburatora. Dok kod novih motora sa elektronskim ubrizgavanjem goriva ukazuje na greške u elektronskoj kontroli količine ubrizganog goriva. Uzroci misija iz vozila je u direktnoj mogu biti neispravna lambda vezi sa primenjenim sondaili davač temperature motora. tehnologijama i opremom na Povećanje koncentracije nesagorelih samom vozilu. ugljovodonika (HC) u izduvnim gasovima je posledica nepotpunog sagorevanja goriva u cilindrima motora. Tri najvažnija uzroka su: izostanak upaljenja, siromašna smeša i niska kompresija motora (karakteristično u slučajevima oštećenja pečurke izduvnog ventila ili pohabanosti klipnih prstenova). Izostanak upaljenja može biti uzrokovan starim i/ili oštećenim svećicama, lošim kablovima visokog napona ili neispravnom bobinom. Razvoj putničkih automobila u Nemačkoj Kada u motor ulazi „falš“ vazduh, mimo merača protoka, očekivani trend
EMISIJA IZ VOZILA I ZAGAĐENJE VA Z D U H A
E
Na gornjoj slici vidimo da u zemljama EU, na primeru Nemačke, sve je više vozila koje zadovoljavaju savremene ekološke zahteve (Euro 4 i 5). A da se starija vozila, koja su projektovana prema ranijim ekološkim zahtevima (Euro 0, 1, 2 i 3) polako povlače iz upotrebe. Iz tabele vidimo da starija vozila imaju znatno veću emisiju nego novija, tehnološki savremenija vozila. Povećanje količine ugljen monoksida (CO) u izduvnim gasovima je signal rada motora sa bogatom smešom. Kod starih, karburatorskih, motora bez elektronske kontrole, to je znak 30 StaklenoZvono
Tipične vrednosti emisije i godine proizvodnje vozila
smeša je siromašna što rezultira izostankom upaljenja. Zaprljanost brizgača smanjuje protok goriva i dovodi do osiromašenja smeše i izostanka upaljenja. Sagorevanje ulja za podmazivanje, u cilindrima motora, može biti uzrok povećane koncentracije nesagorelih ugljovodonika. To je posledica, uglavnom pohabanih vođica ventila i njihovih zaptivnih elemenata i/ili pohabanosti klipnih prstenova.
VOZNI PARK GRADA KRAGUJEVCA
G
rad Kragujevac je privredni, kulturno -prosvetni, zdravstveni i politički centar Šumadije i Pomoravlja i susednih regiona. Nalazi se u srcu Šumadije i Srbije, južno od glavnog grada Beograda udaljen je 140 km autoputem E10. Prostire se na površini od 835 kvadratnih kilometara. Podignut je na obalama Lepenice u Kragujevačkoj kotlini, gde se dotiču krajnji ogranci šumadijskih planina: Rudnika, Crnog Vrha i Gledićkih planina. Za izbor mesta pri osnivanju naselja bili su od uticaja i brojni vodotoci. Naime, kroz uže gradsko područje teče reka Lepenica i nalaze se ušća njenih pritoka. Dolinama pomenutih vodotokova i blagim razvođima između njih, Kragujevac je u prošlosti povezivao Gružu, Lepenicu i Rudnik sa Pomoravljem, kuda prolaze saobraćajnice međunarodnog značaja. StaklenoZvono 31
Struktura vozila u floti u Gradu Kragujevcu po proizvođačima
Velika procentualna zastupljenost ZASTAVINIH vozila velike starosti u Gradu Kragujevcu govori o alarmantnom stanju emisije motornih vozila koja se kreću po njegovim ulicama.
32 StaklenoZvono
Socijalno i ekonomsko stanje građana opštine Kragujevac je takvo da je udeo savremenih vozila sa katalizatorima i niskom emisijom štetnih materija veoma mali u ukupnom broju vozila. Vozila koja se kreću po ulicama Grada Kragujevcu proseku su stara 16 godina. Ona su u relativno lošem tehničkom stanju i emituju višestruko veću emisiju zagađujućih materija u vazduh od savremenih vozila, koja se eksploatišu u modernim gradovima. Na dan 30.04.2006. godine u Kragujevcu i okolini je bilo registrovano 46,287 vozila od toga 38,326 putničkih motornih vozila. Od ukupnog voznog parka 35% vozila je starije od 19 godina, 90% je starije od 6 godina a manje od 0,5% su nova vozila. Osim toga oko 57% vozila su iz domaće fabrike ZASTAVA, oko 6% su marke OPEL, 6% marke VOLKSWAGEN, dok su FIAT i FORD zastupljani sa po 3%, MERCEDES, RENAULT, PEUGEOT i VAZ sa po 2% dok su ostale marke zastupljene u znatno manjem procentu . Starosna struktura vozila govori još i o nepovoljnoj energetskoj efikasnosti u transportu u Gradu Kragujevcu koja je uslovljena tehnološkim i konstruktivnim rešenjima starim nekoliko decenija. Na prikazanoj slici naveden je udeo vozila u ukupnom voznom parku Grada Kragujevca u 2006.-oj godini, koja zadovoljavaju pojedine zakonske propise i ona govori o znatnom udelu vozila
kontakt@staklenozvono.rs
sa velikom emisijom. Socijalna i ekonomska situacija se preslikava i u nepotpuno održavanje postojećeg voznog parka, što daje dopunski doprinos u pogoršanju emisije i energetske efikasnosti. Ako se uzme u obzir i slabo organizovani saobraćaj u uskim ulicama, koje su često zakrčene parkiranim vozilima situacija je još gora. Tada se vozila koriste u režimima rada sa velikom emisijom i potrošnjom goriva.
MERENJE EMISIJE VOZILA
M
i smo merenje emisije vozila započeli u Gradu Kragujevcu na 13 lokacija (LM), vodili smo računa da se u blizini nalazi mesto merenja imisije. Merenja smo vršili u skladu sa direktivama EU, a za snimanje emisije korišćen je uređaj AVL DiCom 4000 – Kombinovani uređaj za analizu izduvnih gasova i dijagnostiku oto i dizel motora, (analizator 5 komponenti gasova za oto motore i opacimetar za dizel motore) a čije su karakteristike date u tabeli . Evidentna starost naših teretnih vozila, kao i sve veći broj starih polovnih automobila sa dizel motorima (naročito Taxi vozila) svedoče o velikoj emisiji dima takvih vozila. Emisija dima odnosno čestica sa izduvnim gasovima dizel motora je optužena za izazivanje raka pluća pa je time ta emisija čestica potencijalno kancerogena.
Mapa Grada Kragujevca (LM- Lokacija Merenja) Uređaj AVL DiCom 4000
StaklenoZvono 33
www.staklenozvono.rs
Goriva koja sagorevaju u motornim vozilima su ispod evropskih standarda. U benzinima još uvek ima velikih količina olova, oko 0.4 grama po litru tetraetil olova (zato se emisiji olova u vazduhu mora posvetiti posebna pažnja). Takođe, u dizel gorivu ima mnogo sumpora. i u benzinu i u dizel gorivu ima više policikličnih aromata, nego u razvijenim zemljama. Očigledno je da će i tehnički ispravna vozila sa takvim gorivima emitovati znatno veću količinu opasnih materija u vazduh. Olovni oksidi su nervni otrovi. Čak i male količine mogu biti štetne, naročito za decu. Uticaj olova je povezan sa oštećenjima nervnih sistema kod dece, smanjenja vizuelnih i motornih funkcija, kao i smanjenja pažnje i moći zapažanja.
MERENJE iMISIJE U G R A D U KRAGUJEVCU
K
ontrola kvaliteta vazduha na području Grada Kragujevca vrši se u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima imisije (GVI). Pravilnikom je predviđeno da se na području Grada Kragujevca mere sledeći parametri: Sumpor diokside, čađ i UTM (Ukupne taložne materije). Institut Zavoda za Zaštitu Zdravlja (IZZZ) iz Grada Kragujevca, kao ovlašćena institucija, vrši kontrolu kvaliteta vazduha. Taj Institut meri Sumpor dioksid i čađ na tri lokacije u gradu: LM3- Centar grada, LM4- Industrijska zona i LM1 – Stambena zona. UTM se mere na deset mesta u gradu pri čemu su obuhvaćeni svi delovi grada, Na osnovu rezultata dosadašnjih analiza (godina 2005) može da se zaključi sledeće: - koncentracija sumpor-dioksida
34 StaklenoZvono
prelazila je granične vrednosti u julu, septembru i oktobru; - koncentracija čađi je prelazila GVI i to u zimskim mesecima (zbog grejanja); - ukupne taložne materije su tokom cele godinebile povišene na području industrijske zone dok u ostalim delovima grada koncentracije subile ispod GVI. U toku meseca jula 2005. godine vršena je redovna kontrola aerozagađenja na području Grada Kragujevca i deo rezultata merenja je prikazan u tabeli. Koncentracije sumpor dioksid, čađ i Oksidi azota praćene su na pet mernih mesta, teških metala u suspendovanim česticama na četiri merna mesta; Ukupne Taložne Materije (UTM) na jedanaest mernih mesta u gradu. Treba istaći da su prikazani rezultati dobijeni van grejne sezone, i da je, čak i tada, na jednom mestu (LM 5) utvrđeno prekoračenje GVI za UTM. Obzirom na činjenicu da je osnovno gorivo u energetikama Kragujevca ugalj i to lošeg kvaliteta u toku grejne sezone su prekoračenja znatno veća i to skoro na čitavoj teritoriji Kragujevca i okoline.
Zakonski propisi o graničnim vrednostima emisije vozila prilikom homologacije su doveli do radikalnog smanjenja negativnog uticaja vozila na okolinu (emisija CO smanjena je za 97.5%, HC za 98.3% i NOx za 96%). Međutim, u svakodnevnoj eksploataciji ne učestvuju samo nova vozila i ona nisu uvek sasvim tehnički ispravna. Za smanjenje negativnog uticaja vozila na okolinu potrebno je kontrolisati i emisiju svih vozila u eksploataciji i identif ikovati vozila koja su „veliki zagađivači“. U tom cilju potrebno je def inisati i odgovarajući test program a sve u cilju smanjenja negativnog uticaja vozila na zagađenje vazduha. Veliki udeo starih, tehnološki zastarelih, vozila u floti Grada Kragujevca mobilne izvore svrstava u glavne zagađivače vazduha van grejne sezone. U toku grejne sezone osnovni emiter je gradska toplana, koja koristi ugljeve lošeg kvaliteta. Smanjenje udela zagađenja vazduha od strane mobilnih izvora mogu će je korektnim tehničkim održavanjem starih vozila i zamenom starih novim vozilima. Obzirom na socijalno ekonomske uslove u Gradu Kragujevcu u bližoj budućnosti nije realno očekivati radikalno povećanje broja novih savremenih vozila pa se korektnom održavanju vozila i organizaciji saobraćaja mora posvetiti puna pažnja u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.
StaklenoZvono 35
kontakt@staklenozvono.rs
Prof. Dr Milun Babi}
Mo�e li Srbija
u budu�nost sa svojom antinuklearno
36 StaklenoZvono
a
om stigmom ?
U KAKVOJ JE VEZI ZABRANA GRADNJE A T O M S K I H E L E K T R A N A S A O Č U VA N J E M ŽIVOTNE SREDINE?
S
vremena na vreme u domaćim medijima stidljivo proviri po koji komentar koji se odnosi na neminovnost gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji. I kao da se uplaše od nevraćenog eha, komentatori se potom povuku i prićute. Zašto je priča o mirnodopskom korišćenju nuklearne energije u Srbiji zabranjena tema već više decenija? Jesu li se Srbi trajno odrekli svog nagona da u svemu budu među liderima? Zašto je Srbija na sebe navukla tako debeo i, reklo bi se, nepromočiv pokrivač za svaku ideju i aktivnost koja ima atribut „atomski“? U Srbiji, koja je imala atomski reaktor kada mnoge od sadašnjih atomskih sila nisu ni pomišljale na njega, pogašeno je gotovo sve što je imalo iole realniju vezu sa ozbiljnom atomistikom. Vinča tavori i pokušava da iz svog dvorišta iseli zaostali atomski otpad u neku drugu državu. Na tehničkim fakultetima nestale su, već davno, sve katedre koje su se ozbiljnije bavile tom problematikom. Mladi, izuzev onoga što čuju na kursevima fizike u osnovnim i srednjim školama, o atomskoj energiji znaju samo enciklopedijski. StaklenoZvono 37
www.staklenozvono.rs Kako je moguće da su Srbi prema razlozima za svaku zabranu, po difoltu, tako nepoverljivi i raznoglasni, osim u slučaju zabrane mirnodopskog korišćenja atomske energije? Zašto se jedan od lidera u atomskim istraživanjima tako lako odrekao svojih sjajnih rezultata i šezdesetih godina prošlog veka, najpre propagandno, pa potom i praktično počeo da gasi svoju atomsku baklju i da od zabrane mirnodopskog korišćenja atomske energije pravi ekološku dogmu koja je u Srbiji trenutno rigidnija od najrigidnijih verskih dogmi? Da neko ne pomisli da ja predstavljam nekog atomskog lobistu, ili možda atomskog reptila koji se posle predugog sna u nekoj živobari probudio i hoće za sebe prostor, moram da kažem da sam i stručno i naučno veoma okrenut energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine, i mislim da je rad u tim sferama izuzetno važan zbog njihovog privrednog, energetskog, naučnog i društvenog značaja. Čime objasniti činjenicu da gotovo svi naši značajniji susedi intenzivno rade u sferi atomistike, a kod nas se ni na univerzitetima ova tematika već dugo ne neguje, čak ni na nivou „praznog hoda“? Ili, još interesantnije pitanje: kako obrazložiti činjenicu da se u okviru bivše SFRJ, i to u vreme kada je ona bila i zakonodavno i ideološki i politički prilično monolitna, u jednoj republici gasi istraživački program i atomski reaktor, koji su po svojim rezultatima i 38 StaklenoZvono
mogućnostima bili odmah iza prvih pet-šest svetskih atomskih velesila, a u drugoj republici, simultano, gradi novi, veći reaktor i atomska elektrana naslonjena na njega? Jesu li se možda Srbi tada uplašili izazova koje su sa sobom nosila atomska istraživanja u Vinči? Odnosno, koja su to iskustva Srba sa mirnodopskim korišćenjem atomske energije koja su uslovila formiranje domaćeg ekološkoantiatomskog ambijenta, i da se odneguje ceo jedan sloj javnih delatnika koji predstavljaju respektabilan antiatomski lobi sa veoma kvalitetnim i više puta proverenim rajfešlusom za zatvaranje ove tematike. Da li je, možda, takvo ponašanje uslovio već davno zaboravljeni kvar na vinčanskom reaktoru, koji je uzrokovao ozračivanje nekoliko naših važnih istraživača? I da li, uopšte, takav jedan incident može biti razlog za blokiranje svakog pokušaja za mirnodopsko korišćenje energije? Jer, takvih, i mnogo opasnijih incidenata sa atomskim reaktorima u svetu je bilo na hiljade. Da ne pominjemo Hirošimu i Nagasaki. Ali svi ti strašni događaji, nisu zaustavili istraživanja i gradnju atomskih elektrana u zemljama u kojima su se desili! Smatram da ta loša sećanja na događaje koji su sledili nakon „uspostavljanja Srbije kao neatomske zone“, ne bi smela da budu razlog za buduću nemogućnost Srbije da svojoj društvenoj i privrednoj infrastrukturi obezbedi neophodnu energiju.
Povećanjem energetske efikasnosti u privredi, a posebno u društvenoj infrastrukturi, koja je u ovom trenutku oko šest do osam puta lošija nego u reprezentativnim zemljama EU, i pojačanim korišćenjem obnovljivih izvora, može se za određeno vreme odgoditi susret našeg društva sa nedostatkom energije. Stručnjaci odavno upozoravaju da Srbiji u doglednom periodu, i pod uslovom da kroz nju prođe „Južni tok“, preti velika energetska glad i da njena eliminacija podrazumeva korišćenje atomske energije, kao fundamentalne energotehnologije na kojoj je bazirano pulsiranje cele vasione! Ako nastavimo da od zabrane razvoja i mirnodopskog korišćenja atomske energije pravimo fetiše, kao što smo to ranije činili sa marksizmom, lenjinizmom i samoupravljanjem, i u energetskom sektoru ćemo doći u poziciju da savremene atomske energotehnologije, koje će uskoro preplaviti ceo svet, kod nas neće imati ko da prihvati. A uticaj atomskih elektrana na životnu sredinu nije ništa veći od termoelektrana. I jedne i druge toplotno opterećuju okruženje, s tim što termoelektrane, pride, uslovljavaju i efekte staklene bašte, ruiniranje i uništavanje poljoprivrednog zemljišta i emisiju produkata sagorevanja koji su veoma štetni za ceo ekosistem.
StaklenoZvono 39
Izdanje Pr vog broja magazina pomogli su:
• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca Regionalni Evro centar za energetsku efikasnost Kragujevac Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:
Prof. Dr Stevan Veinovi},Prof. Dr Du{an Gruden
Prof. Dr Radivoje Pe{i},Prof. Dr Milun Babi},Lazi} Nenad besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86ж