Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Projekat „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“

NEC - RP :

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

I

2

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Nepušački edukativni centar – RP

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Projekat „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ realizuje Nepušački edukativni centar – RP uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo Kragujevac 2011.

Nepušački edukativni centar – RP

3

PREDGOVOR

U

Republici Srbiji poslednje decenije aktivno se sprovodi program očuvanja agrodiverziteta, koji podrazumeva ex situ program očuvanja živog i zamrznutog biljnog i životinjskog materijala, semena, delova biljaka u kulturi tkiva i drugi, kao i in-situ program očuvanja živih primeraka biljaka i životinja koje su retke ili im je ugrožen opstanak.

Osnovni problemi su: nepridržavanje propisanih režima zaštite biljnog i životinjskog sveta, predela od geološkog nasleđa, prvenstveno time što se neracionalno koriste prirodni resursi, što je slaba pokrivenost planskom i urbanističkom dokumentacijom i izražena protivpravna izgradnja objekata, drastično menjanje uslova staništa, fragmentacija i / ili uništavanje prirodnih ekosistema usled različitih oblika antropogenog uticaja, promena namene šumskog i poljoprivrednog zemljišta, ilegalno ili nestručno sakupljanje pojedinih komercijalnih vrsta ( pečurke, lekovito bilje, itd), nedovoljno sprovođenje propisa od strane nadležnih inspekcijskih službi, nedovoljna podrška za držanje ekonomski neisplativih primitivnih rasa, vrsta, sorti i sojeva domaćih životinja i gajenih biljaka u ambijentu stalne modernizacije rasnog i sortnog sastava, što dovodi do smanjenja raznovrsnosti genetičkog materijala u poljoprivredi pod pritiskom tržišta.

S druge strane, budući da se razvoj poljoprivrede odvija u ambijentu u kojem još nije dovoljno regulisano očuvanje životne sredine, stihijska intenzifikacija poljoprivrede može lako izazvati ozbiljan problem.

Depopulacija u udaljenim seoskim oblastima sve je drastičnija. Sela stare, zamire stočarstvo, što uzrokuje degradaciju travnjaka i brdskih pašnjaka, pošto na njima nema ispaše, kao i livada jer se ne neguju i ne kose. Istovremeno, bliže naseljima primećuju se posledice prevelikog opterećenja ispašom, koje uz povećanu seču šuma uzrokuju eroziju na nagibima i pojavu klizišta.

U pojedinim seoskim oblastima izražena je i eutrofikacija voda, u drugim pak degradacija zemljišta usled intenzivnog gaženja ili smanjenja biodiverziteta usled intenzivnog kulutivisanja zemljišta i intenzifikacije poljoprivrede.

Takvo nepovoljno stanje je posledica lošeg regionalnog planiranja te neprimenjivanja dobre

4

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

poljoprivredne prakse.

Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji nedovoljno uključuje brigu o zaštiti životne sredine i dobrobiti životinja. Vlada zabluda da je domaća poljoprivreda sigurna i jaka, da su proizvodi zdravi, a životna sredina čista i očuvana.

Iako su u poslednjih nekoliko godina osnažene fitosanitarna i veterinarska služba, poljoprivreda i dalje predstavlja potencijalnu opasnost za životnu sredinu.

Prisutna su zagađenja sa stočarskih farmi, ratarske proizvodnje, klaničke industrije, mlekara i td.

Prema podacima iz poslednjeg Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje, imala je negativne uticaje na prirodne resurse i životnu sredinu, koji su se ogledali u akomulaciji biljnih hraniva i pesticida u zemljištu i u površinskoj i podzemnoj vodi, velikoj potrošnji energije, smanjenju biodiverziteta.

Problemi sa nacionalnog nivoa često su izraženiji na lokalu, a naročito u sredinama koje se intenzivno bave poljoprivredom. Ogromna većina meštana opštine Batočina, Knić, Topola, Rekovac, Rača, ali i grada Kragujevca živi od poljoprivredne proizvodnje i bavi se poljoprivredom. Poljoprivredni proizvođači su najčešće prepušteni sami sebi i svom ličnom iskustvu u bavljenju poljoprivrednom, bez adekvatne edukacije i znanja iz oblasti zaštite životne sredine, biodiverziteta i humanog odnosa prema životinjama.

Republika Srbija će, usled obaveze da primenjuje Zajedničku agrarnu politiku EU i unutar nje sredstva izdvojena za ovu namenu, u mnogome morati da unapredi ovu oblast.

Nepušački edukativni centar – RP iz Kragujevca projektom „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ imao za cilj da poljoprivrednim proizvođačima i meštanima Kragujevca, Batočine, Knića, Topole, Rekovca i Rača ukaže na probleme u zaštiti životne sredine u poljoprivredi na nacionalnom i lokalnom nivou, uz uvažavanje primene evropskih principa zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja.

Publikacija „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ donosi rezultate projekta koji je Nepušački edukativni centar – RP realizovao s namerom da utvrdi kakva je, prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača, trenutna situacija u oblasti zaštite životne sredine u poljoprivredi u ovim sredinama.

U njoj su, takođe, mišljenja, zaključci i preporuke koje su građani, a pre svega, poljoprivrednici prepoznali kao bitne za rešavanje problema zaštite životne sredine u poljoprivredi na lokalu.

Publikacija „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ pokušaće da podigne nivo znanja poljoprivrednih proizvođača iz oblasti zaštite životne sredine, biodiverziteta i humanog odnosa prema životinjama, kao i da podstakne i motiviše uključivanje poljoprivrednih proizvođača u proces donošenja odluka na lokalnom nivou u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Publikacija je i svojevrsni priručnik koji ukazuje šta je neophodno kako bi se smanjili negativni uticaji na prirodne resurse, biodiverzitet i unapredilo stanje životnu sredine sredine na lokalu.

Nepušački edukativni centar – RP

5

EKO TEZGE

N

epušački edukativni centar – RP organizovao je u okviru projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“, a uz finansijsku pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda, „Eko- tezge“ u periodu od 9.maja do 30. juna 2011. godine, pazarnim danima na pijacama u Kragujevcu, Batočini, Kniću, Topoli, Rekovcu i Rači.

Na Eko-tezgama koje su vidno bile obeležene deljene se brošure „Zaštita biodiverziteta i dobrobit životinja u poljoprivredi“ i razgovarano je sa meštanima na temu zaštite biljnog i životinskog sveta i humanog odnosa sa domaćim životinjama.

Poljoprivredni proizvođači i građani su upoznati sa najosnovnijim evropskim principima zaštite biodiverziteta, ali i humanim odnos ophođenja prema domaćim životinjama.

Na Eko tezgama saznali smo kakvi su stavovi i mišljenja građana Kragujevca, Batočine, Knića, Topole, Rekovca i Rače o ovoj temi. Evo izjava: - Živim na selu i prema domaćim životinjama odnosim se onako kako su činili moj otac i moj deda.

Krave vezujem, a svinje držim u oborima. Imam 62 godine i kasno je da menjam svoje ponašanje.

- Na televiziji sam gledao da u nekim evropskim zemljama imaju drugačiji odnos prema stoci nego što je to slučaj kod nas. Možda je to i dobro. Ne znam. U svakom slučaju kod nas o tome niko za sada ozbiljno ne razmišlja.

- Imam farmu krava i trudim se da im stvorim dobre uslove. To je daleko od onoga kako se radi u Evropi.

Nastojim da primenim nešto od onoga kako se radi na Zapadu. Međutim, za sve treba novac.

- Nemojte da mi govorite o nekim evropskim zakonima o dobrobiti životinja. Ja sam siromašan čovek i ne mogu da mislim o tome o čemu ste mi govorili.

Imam dve krave i najbitnije mi je da za njih obezbedim dovoljno hrane.

6

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

- Vrlo malo ljudi na selu koristi internet. Možda je i donet Zakon o dobrobiti životinja, ali ja o njemu ne znam ništa. Do sada niko nije došao u selo da nam nešto više kaže o tom zakonu. Vi ste prvi koji mi govorite o tome.

- Nikakvi me zakoni ne interesuju. Jedva sastavljam kraj s krajem. Nemam vremena da mislim na neke evropske propise.

- Kao potrošač u potpunosti prihvatam evropske zakone o dobrobiti životinja. Slobodno držanje životina omogućava da se dobije kvalitetnije mleko i meso, što je najvažnije.

- Danas sam prvi put čuo da neko govori o dobrobiti životinja. O tome bi trebalo da bude mnogo više reči u novinama i na televiziji kako bi smo se upoznali sa zakonima iz te obvlasti.

Nije dovoljno samo usvojiti određene zakone, već je mnogo važnije sprovoditi ih. U taj deo posla država mora da bude mnogo više uključena.

- Nemam vremena da se bavim zakonima.

- Kada ste pomenuli dobrobit životinja odmah sam pomislio na mačke i pse. Međutim, dobro je što ste mi ovo rekli. Ovo se, dakle, odnosi na sve domaće životinje, što je dobro.

- Ovo je u redu. Ali, teško je izmeniti svest našeg naroda. On tvrdoglavo radi po starom, iako zna da to nije dobro.

- Zainteresovali ste me da razmišljam o očuvanju

biodiverziteta i dobrobiti životinja. Ovu knjižicu što ste mi dali pročitaću odmah.

- Stočarstvom se bavim više od desetak godina. U štali imam tridesetak krava. Upoznat sam sa onim što se događa u Evropi u oblasti stočarstva, ali da bih sve to ostvario potrebna su sredstva. Od prodaje mleka ne mogu da ih ostvarim, S druge strane, ko bi danas mogao da se usudi da se zaduži kod banaka pri ovim kamatama.

- Nije problem držanje životinja, već izđubrivanje štala.

Naime, stočari sa velikim brojem krava nemaju mogućnost da skladište đubre i oseku i odlažu je na zemlji, bez ikakve zaštite, čime zagađuju životnu sredinu.

- Kod nas se hemijski preparati za zaštitu bilja koriste mnogo više nego što je potrebno. Doze kojima se prska povrće i voće često su veće od onih koje se preporučuju, tako da se na taj način zagađuje zemljište. Nije čest slučaj da stradaju i pčele. Našim poljoprivrednicima je neophodna edukacija da bi naučili kako se koriste hemijska sredstva za zaštitu bilja.

- Znate šta, nemam ja vremena da čitam zakone. Od posla kod kuće ne dižem glavu, a zarada je nikakva. O tome pričajte nekom drugom.

- Sve se to lepo preporučuje. Ali, treba imati u vidu da materijalna situacija seljaka kod nas i u Evropi nije ista. Tamo seljaci imaju zagarantovane cene i sigurno tržište za svoje proizvode, a mi toga ovde nemamo. Mi bismo lako sve te evropske zakone primenili ovde da imamo novca. Bez novca ne možemo ništa da uradimo.

Nepušački edukativni centar – RP

7

- Imao sam prilike da odem u inostranstvo i da se na licu mesta uverim kako se tamo gaje domaće životinje. Pre dve godine sam hteo da primenim mnogo toga, ali sam morao da odustanem jer banke daju kredite pod vrlo nepovoljnim uslovima.

- Kada postanemo član Evropske unije sve ono što se tamo radi moraćemo i mi da primenjujemo.

Ovo znači da ćemo morati da se menjamo, posebno u odnosu na domaće životinje.

- Daleko smo mi od Evrope. Proći će još mnogo godina dok se kod nas ne steknu uslovi za primenu evropskih zakona.

- Sve ono što se primenjuje u Evropi je dobro. To je jasno. Kad tad moraćemo i mi da primenjujemo sve te zakone koji se odnose na očuvanje biodiverziteta i dobrobiti životinja.

- Sasvim je u redu da prema životinjama moramo da se ponašamo humanije nego što je to uobičajeno u našoj sredini. Ali, mnogo toga zavisi od materijalne baze. Stočari su osiromašili i ne mogu da primene ništa od tih evropskih direktiva u ovoj oblasti.

Verujem da će se za nekoliko godina sve promeniti.

- Nemojte od mene da tražite da se menjam. Niti mogu, niti sam spreman da se menjam. Imam 71. godinu i do kraja života radiću kako sam navikao. Te promene treba da prihvate mladi. Život je pred njima.

- Imam stado koza i svakodnevno ih isterujem na pašu. One su navikle na mene i ja na njih. Prema njima se odnosim kao prema članovima domaćinstva. Ponekad vičem na njih, ako krenu da prave

8

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

štetu, ali nikad in ne tučem. Najveći deo dana provode na otvorenom i mogu da se šetaju do mile volje. Mislim da je to u skladu sa zakonima.

- Kod nas se o humanom odnosu prema životinjama malo govori.

Vi ste prvi koji ste ukazali na to. Potrebno je češće da dolazite i da ljudima, a posebno nama stočarima, ukažete na ove zakone. To će doprineti da se brže približimo Evropi.

- Moramo mnogo toga da uradimo kako bismo se približili Evropi. Jedan od načina je i edukacija.

O humanosti prema životinjama moramo više da razgovaramo. O tome bi trebalo više da se govori u školama. Deca to najbolje shvataju.

- Ma pusti Evropu. Ona zna samo da traži od nas, a ništa nam ne daje.

- Sve je to lepo, ali ništa bez para. Mi nismo glupi.

Znamo mi kako treba postupati prema životinjama i bez zakona, ali nemamo para da sprovedemo ono što je potrebno.

- Kod stočara je problem u tome što jedino nemaju uslove da životinjama omoguće slobodno da se kreću. Oni imaju human odnos prema njima jer ih te životinje hrane. Za ostalo pitajte klaničare. Pitanje je koliko se oni humano odnose prema njima.

Njih niko ne kontroliše.

- Kada i ako uđemo u Evropsku uniju razgovaraćemo i o zakonima koje ona propisuje.

Za sada, ostaće sve postarom.

- Da zaštitimo biljni svet u našem kraju je jako teško. Svi čupaju sa livada i pašnjaka ono što se može prodati. Niko ne zna šta je pod zaštitom. Samo ambrozija raste svuda i nju niko ne čupa.

RADIONICE

N

epušački edukativni centar - RP održao je u periodu od 4. jula do 26. avgusta 2011. godine u okviru projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“, a uz finansijsku pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda, obuke iz oblasti zaštite životne sredine za 60 poljoprivrednih proizvođača u Kragujevcu, Batočini, Kniću, Topoli, Rekovcu i Rači.

Poljoprivredni proizvođači su upoznati obavezama koje moraju da ispune u svom redovnom radu. Takođe, cilj nam je bio da unapredimo nivo znanja poljoprivrednika iz oblasti zaštite životne sredine u poljoprivredi, očuvanja biodiverziteta i humanog odnosa prema životinjama.

Na ovim radionicama smo saznali stavove i mišljenja poljoprivrednih proizvođača o temi zaštite biljnog i životinskog sveta i humanom odnosu sa domaćim životinjama.

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Batočini

Istaknuto je da opština Batočina poljoprivrednicima pomaže savetima kako bi dobili maksimalne prinose useva. Takođe, poljoprivrednicima je omogućeno da besplatno ispitaju kvalitet zemljišta. Prikupljeni uzorci se dostavljaju Poljoprivrednoj stanici u Kragujevcu gde se obavlja njihova analiza. Bilo je govora o norveškom modelu gajenja goveda i svinja rase landras.

Oni su istakli da se primena donetih zakonskih dokumenata iz oblasti zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja, koji su usklađeni sa evropskim zahtevima, gotovo ne primenjuju jer poljoprivrednici nisu dovoljno edukovani iz te oblasti. Bolji rezultati u poljoprivredi mogli bi se postići isključivo doslednom primenom usvojenih zakona. S druge strane, istaknut je problem odlaganja oseke i đubriva iz štala, jer za to ne postoje adekvatni uslovi. Izgradnja bazena za odlaganje oseke i đubriva je prevelika investicija za najveći broj stočara i oni očekuju pomoć države da bi ovaj problem rešili.

Nepušački edukativni centar – RP

9

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Kragujevcu

Neophodo učiniti napor da bi se očuvala biološka raznovrnost i staništa u pruirodi. Posebnu pažnju treba posvetiti držanju domaćih životinja.

Stočare treba upoznati za zakonskom obavezom koja predviđa stvaranje uslova u kojima bi životinje mogle slobodno da se kreću i da se druže sa pripadnicima svoje vrste. Pažnju treba pokloniti prevozu i klanju životinja. Humanim odnosom će se manje plašiti, čime se obezbeđuje kvalitetnije meso.

Stočari još uvek nemaju svest na dovoljnoj visini da bi imali human odnos prema životinjama, pa ih i dalje vezuju i drže izolovano. Zanemaruje se činjenica da životinje, kao i ljudi, mogu da osete, bol, strah, patnju, paniku, nesigurnost.

Pri tome je potrebno primeniti a to su:

sloboda,

koncept pet

1. Sloboda od gladi i žeđi – potrebno je obezbediti dovoljno sveže vode i hrane kako bi životinje bile sveže i snažne, 2. Sloboda od bola – obezbediti stanište u kome ne može da dođe do povređivanja životinja, a ukoliko do toga dođe potrebno je pravovremeno intervenisati i pristupiti lečenju, 3. Sloboda od straha i stresa – zabraniti fizičko i psihičko zlostavljanje od strane čoveka ili drugih životinja, 4. Sloboda od neudobnosti – obezbediti dovoljno prostora za normalan život, ishranu i odmor životinja.

5. Sloboda na ispoljavanje prirodnog ponašanja – obezbediti dovoljno prostora za kretanje, kontakt sa drugim pripadnicima svoje vrste kao i stvoriti sredinu u kojoj će se sprečiti dosada životinja.

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Rači

Poljoprivrednici uglavnom imaju malo znanja iz oblasti kojom se bave. Potrebna je edukacija, posebno u oblasti zaštite poljoprivrednih kultura. Česta se koriste pesticidi i herbicidi u većim količinama nego što je propisano. U poljoprivrednim apotekama se kupuju i preparati čije je korišćenje u Evropi zabranjeno. Ti preparati su najčešče na bazi atrazina. To je jak otrov koji se ne razlaže ni posle 20 godina. Kupuje se jer je jeftino. O posledicama niko ne brine. Na taj način zagađuje se zemljište, ali i podzemne vode.

10

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Voće ili povrće prskano tim preparatima ima svoj negativni uticaj i na ljude. Obaveza zaštitara je da poljoprivrednicima preporuči adekvatne preparate za zaštitu biljaka.

Inspekcije slabo izlaze na teren. Zato je neophodno podići kapacitete inspekcijskih službi.

Jedan pojoprivredni inspektor za celu opštinu, nije dovoljan..

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Rekovcu

Poljoprivrednicima je potrebna edukacija.

Takvih aktivnosti gotovo da nema u Rekovcu.

Ali i kada se organizuje neko predavanje, onda nema interesovanja među poljoprivrednicima.

Zainteresovanost za očuvanje životne sredine Levča postoji ali je malo onih koji se o tome intenzivno bave. Edukacija je potrebna onim poljoprivrednicima koji se odluče za neku granu poljoprivrede. Na primer, ako se neko odluči za sadnju voćnjaka, onda je njemu potrebna edukacija da bi se pripremio za to. Edukacija na slepo nema efekta i niko nije za nju zainteresovan.

Opšta je pojava da se poljoprivrednici bave svim i svačim. Nisu se specijalizovali za pojedine oblasti poljoprivredne proizvodnje. Svi rade sve, što na kraju ne daje nikakve rezultate. Poljoprivredom se uglavnom bave staračka domaćinstva. Malo je mladih koji se odlučuju na ovu proizvodnju.

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Kniću

Potrebno je promeniti svest ljudi. Aktuelno je smanjenje populacije divljih vrsta. Prisutna je zagađenost životne sredine. Naši potoci, međe, jarkovi pored puta prepuni su ambalaže od pesticida. Predloženo je da se stupi u kontakt sa proizvođačima pesticida i da se preko apoteka sakuplja taj opasan otpad. Potrebno je da se pokaže na dobrom primeru šta može da se uradi ukoliko samo postoji dobra volja.

Stavovi

i mišljenja sa radionice u

Topoli

Obratiti pažnju na odredbe Zakonodavstva vezane za pitanja zdrave životne sredine, zaštitu biodiverziteta, agrobiodiverziteta kao i pitanja od značaja za dobrobit životinja.

Bitno je redovno sprovođenje edukacije na ovu temu. Poljoprivrednicima treba objasniti šta znače pojmovi biodiverzitet, agrobiodiverzitet, i slično.

Jasnije, češće i narodskim jezikom informisti građane o pravima, obavezama i odgovornostima pravnih i fizičkih lica kad su u pitanju domaće životinje.

OKRUGLI STOLOVI

N

epušački edukativni centar - RP održao je u periodu od 29. avgusta do 4. novembra 2011. godine u okviru projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“, a uz finansijsku pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda, okrugle stolove na temu „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ u Kragujevcu, Batočini, Kniću, Topoli, Rekovcu i Rači.

Na okruglim stolovima pored poljoprivrednih proizvođača prisustvovali su nadležni činovnici iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede, predstavnici ekoloških, veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih inspekcija, poljoprivrednih zadruga, poljoprivrednih stanica i apoteka, udruženja, medija. Okrugli stolovi su poslužili da se predstavi projekat i tema i vodi ozbiljna diskusija.

Zaključci

sa održanog okruglog stola u Kragujevcu

Na „Okruglom stolu“ u Kragujevcu istaknuto je da je u Evropskoj uniji imperativ slobodno držanje životinja. To znači da se životinje ne vezuju. Kod nas to nije slučaj jer nema primene kaznenih mera.

Dakle, svi koji se toga ne pridržavaju moraju da budu kažnjeni.

S druge strane, dosta je skupo da se pređe sa vezanog na slobodno držanje životinja. To ne podrazumeva samo da krave budu puštene, Ovo podrazumeva i izgradnju izlazišta, ali i izmuzišta što je dosta skupo i košta oko 20.000 evra.

Na Zapadu je zabranjeno da se kokoške drže u kavezima i da se krmače drže u uklještivačima. Kod nas, međutim, te mere tek dolaze. Ranije su krave držane na prostirci od slame. Jedno vreme to je bilo izbačeno, ali sada je ponovo vraćeno jer krava najviše voli prirodni ambijent, voli slamu.

Rečeno je, takođe, da se niko od poljoprivrednika ne bavi izradom biznis plana. Kao opravdanje iznet je podatak da poljoprivrednici ne prave biznis planove jer nemaju predstavu koja bi proizvodnja bila profitabilna. Oni nemaju jasne uslove proizvodnje i plasmana.

Nepušački edukativni centar – RP

11

Zaključci U Srbiji tržište ne funkcioniše onako kako bi trebalo da bude, tako da poljoprivrednici nemaju mogućnost da plasiraju svoje proizvode po cenama koje bi im bile isplative. Zbog toga poljoprivrednik ne može da napravi kalkulaciju koja bi mu pokazala koliko će biti u plusu kada određenu robu proda na tržištu. On nije siguran koliko će uložiti u neku proizvodnju, a s druge strane, nije siguran da li će uspeti da proda tu robu na tržištu jer cene nisu garantovane.

Veliki broj ljudi sa sela ima radno mesto u fabrici ili nekoj ustanovi, a popodne se bave poljoprivredom, Poljoprivrednici mogu i moraju da se brinu o zaštiti životne sredine, biodiverziteta i da vode računa o dobrobiti životinja, ali im je za to potrebna edukacija. Prema domaćim životinjama imaju odnos kao prema blagu. A to blago su za njih krave, ovce, svinje, koze. Znači, oni poštuje domaće životinje i imaju humani odnos prema njima jer se živi od njih.

Poljoprivrednici nisu čuli za nitratnu direktivu EU, i koriste veštačko đubrivo i kada treba i kada ne treba. Vlada mišljenje da ako se upotrebi više đubriva da će prinos biti veći. Treba vršiti češće analize zemljišta kako bi se utvrdilo koje đubrivo treba koristiti i u kojoj količini.

Zakon o dobrobiti životinja podrazumeva primenu svih propisanih uslova. Za sada niko od onih koji se bave stočarstvom ne bi mogao da ispuni uslove o zaštiti životne sredine.

Humani odnos ne znači samo držanje životinja, nego i humano klanje. Ukoliko nije humano klanje, onda se menja kvalitet mesa. Pri lošem odnosu prema životinjama hormoni odlaze u meso i ono je zbog toga mnogo lošijeg kvaliteta.

Ljudi ne vole da dolaze na skupove na kojima se govori o dostignućima u poljoprivredi. U vreme sezone kada se puno radi u polju onda ljudi nemaju vremena da dođu na sastanak. Uveče su umorni i žele što pre da odu na spavanje. Možda je bolje rešenje da stručnjaci odlaze njima na noge, kod njihovih kuća i da razgovaraju sa njima. Međutim, evidentno je da naši ljudi malo znaju o savremenoj agrotehnici. Radi se na tradicionalan način, ulaže mnogo truda, a malo vajde ima od toga. Zato je potrebno da se upute u ono što daje bolje rezultate.

U prirodi treba tako raditi da našim ponašanjem ni na koji način ne doprinosimo njenom zagađenju.

Tako se stvaraju uslovi za očuvanje biodiverziteta i zdravlja ljudi.

12

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

sa održanog okruglog stola u Topoli

Učesnici u Topoli su zatražili da se razgraniče pojmovi komercijalne i organske poljoprivrede kada se radi o zaštiti životne sredine. Rečeno je da se naši poljoprivrednici u skoro stoprocentnom broju bave komercijalnom poljoprivredom. Fokus je na što većem prinosu i ostvarivanju dobiti. Zato je neophodna upotreba svih sredstava koji će dati što bolji rezultat.

Istakli su da se poljoprivrednici, prilikom korišćenja hemijskih sredstava i veštačkih đubriva u većini slučajeva ne pridržavaju upustava za njihovo korišćenje. Imajući u vidu pojavu da se pesticidi ne koriste adekvatno, oni zagađuju zemlju i podzemne vode. Pored puta se nalaze flaše od tih sredstva. Potrebno je da poljoprivrednici, koji kupuju hemijska sredstva, vrate apotekama ambalažu. Imamo i primera da su napušteni bunari pretvoreni u septičke jame. S druge strane, štale se nalazi pored bunara, što je veliki problem.

Zbog toga je evidentno da je poljoprivreda, posle industrije i saobraćaja, najveći zagađivač životne sredine. Imamo pojavu da poljoprivrednici deo proizvodnje, koji tretiraju pesticidima prodaju na pijaci, dok za ličnu upotrebu koriste voće i povrće koje je u manjoj meri tretirano hemijskim sredstvima. Potrebna je edukacija poljoprivrednika, a posebno mladih kako bi svoja znanja mogli da prenose na svoje roditelje. Poljoprivrednici rade gotovo ceo dan, a posebno leti, tako da nemaju vremena da koriste kompjuter, a posebno internet.

U takvoj situaciji izlaz bi trebalo da predstavlja njihova edukacija i češći odlazak strunjaka na selo.

Znatan broj poljoprivrednika radi u gradu, a za vreme vikenda dolazi u selo i obrađuje zemlju.

Imamo dakle ekskurzijsku poljoprivredu na delu.

Ima i poljoprivrednika koji se tim poslom bave iz inata, a ne da bi imali koristi i živeli od toga.

Kako kažu u seljak hoće da zna gde će da plasira svoje proizvode. Zašto bi, inače, radio. Takođe, poljoprivrednici nisu spremni da rade biznis planove, jer smatraju da su im nepotrebni. Čulo se, takođe, da je problem u našoj državi u tome što se zakoni ne poštuju i ne primenjuju, a nadležne inspekcijske sližbe ne rade svoj posao. Veterinar, na primer, ne snosi nikakvu odgovornost ako je krava, koju je lečio, uginula.

Zaštitari moraju da kontrolišu kada se voće prska, tačnije kojim sredstvom se to obavlja i koliko puta se to radi dok voće sazri.

Kao motivacija poljoprivrednicima bi mogle da posluže i ekskurzije u razvijene poljoprivredne regione Evrope finansirane od strane države. Od nekih učesnika se moglo čuti da ima korupcije i u ovoj oblasti.

Zaključci

sa održanog okruglog stola u Rekovcu

Zaključci

sa održanog okruglog stola u Kniću

Na početku okruglog stola učesnici su izneli probleme sa kojima se suočavaju poljoprivrednici u Levačkom kraju. Najveći problem je plasman poljporivrednih proizvoda na tržište. Oni jednostavno nemaju kome da prodaju svoje proizvode.

Velike količine proizvedenih poljoprivrednih proizvoda im propada, jer nema kupaca. To se naročito odnosi na voće i grožđe po kojima je kraj i poznat. Još jedna zamerka koja se mogla čuti od učesnika ovog stola odnosi se na mala ulaganja države u poljoprivredu.

Običan poljoprivrednik je nemoćan jer nema kome da se obrati, slaba je komunikacija između poljoprivrednika i onih koji donose odluke u ovoj oblasti. Na ovakvo stanje poljoprivrede u Levačkom kraju utiče i veoma loša starosna struktura. Najveći broj poljoprivrednika je stariji od 65 godina. Mladi nemaju motivaciju da se bave poljopriverdom.

Najvažniji uslov kako bi se nešto preokrenulo istaknut je uslov da dođe do promene svesti kod ljudi.

Što se tiče zakona koji se moraju primenjivati u poljopriverdi a deo su evropske regulative, poljoprivrednici nisu spremni da ih ispoštuju u ovom trenutku. Jednostavno, nemaju dovoljno finansijskih sredstava da bi ispoštovali sve standarde.

Prvo treba obezbediti uslove da poljoprivrednik ostvari dobit, pa tek onda će on biti u mogućnosti da ispoštuje sve zakonske regulative.

konzumiraju. Važno je da daje dobar prinos, a o zdravlju se ne vodi računa. Mora se napraviti balans između cene organske i komercijalne proizvodnje.

Proizvodi proizvedeni organskom proizvodnjom moraju biti po nižim cenama i dostupniji kupcima.

Jedan od načina je da se uvede dodatni porez na proizvode koje sadrže više masti od dozoljenog.

Na taj način bi proizvodi koji su nezdravi postajali skuplji a cene zdrave hrane bi se smanjile.

Ono što bi svaka lokalna samouprava mogla da uradi je da u okviru budžeta poveća svoja davanja za poljoprivredu je preporuka koja se mogla čuti sa ovog okruglog stola.

Od učesnika okruglog stola moglo se čuti i da se oni nadaju da izlaza iz ove situacije ima.

Potrebno je da se poboljšaju komunikacija i odnosi između ministarstva i običnih ljudi koji se bave poljoprivredom. Država mora da uloži više napora i srdstava da se unapredi poljoprivredna proizvodnja i da mlade zadrži na selu. Uz adekvatnu agrarnu politiku to je moguće.

Učesnici razgovora istakli su da u toj opštini samo 10 odsto površina ima uslove za prskanje pesticidima. Ostale su blizu vodotokova, izvora ili bunara. Naravno, ne može da se zabrani korišćenje hemijskih sredstava, ali potrebno je znati kako da se odlaže taj opasan otpad.

Neophodna je i pojačana kontrola GMO organizama i proizvoda od takvih organizama, zaključili su učesnici. Za sada je kontrola ovakvih proizvoda vrlo minimalna. Kako smo čuli favorizuju se određene sorte pšenice, a da pri tome proizvođači semena tih sorti su nepoznati. Ne zna se gde su proizvedeni ni kako utiču na organizme koji je

Učesnici ovog skupa se zalažu za strožiju primenu svih zakona koji se tiču poljoprivrede i životne sredine.

Nepušački edukativni centar – RP

13

Zaključci

sa održanog okruglog stola u Batočini

Učesnici su konstatovali da je poljoprivrednicima neophodna edukacija. Problem je to što poljoprivrednici koji imaju 50 godina starosti i više nisu spremni za nove edukacije i učenje.

Jednostavno nemaju sluha i ne shvataju da im je to potrebno. S druge strane ne postoji jasna državna poljoprivredna politika niti strategija poljoprivrede. Suštinski se ništa nije promenilo u oblasti poljoprivrede proteklih 40 godina. Istaknut je problem nepostojanja komunikacije između stručnih službi. Problematično je i angažovanje 1000 agronoma na nivou države, jer je prvo trebalo sagledati probleme u poljoprivredi pa onda ih angažovati da rešavaju postojeće probleme.

Nepovoljne su i kamatne stope za kreditiranje poljoprivrede.

U svakom batočinskom selu problem su otpadna voda. Oni koji nemaju septičke jame otpadnu vodu ispuštaju u kanale pored kuća, dok oni koji imaju septičke jame nemaju gde da ih izruče. Zbnog toga sela u okolini Batočine za nekoliko godina neće imati vodu za piće. Iz tog razloga, rečeno je, da će iduće godine početi izgradnja kanalizacije, što bi donekle rešilo problem.

Zatim problem su i mnogobrojna divlja smetlišta. koja je teško i pobrojati.

Ljudi nemaju gde da bacaju smeće. JKP očisti veliki broj smetlišta, a posle mesec dana one ponovo nastanu.

Poljoprivrednici se suočavaju sa problemom odlaganja stajskog đubreta, naročito oni koji imaju dosta grla krupne stoke. Rado bi se uključili u rešavanje ovog problema jer su svesni da ugrožavaju životnu sredinu, ali im za rešavanje problema treba finansijska podrška države. Ono to ne mogu sami. Evidentan je i problem neadekvatnog korišćenja mineralnih ćubriva. Poljoprivrednici se najčešće odlučuju da koriste najjeftinija đubriva ne vodeći računa da li sastav odgovara potrebama parcele koja se đubri. Razlog je loša finansijska pozicija poljoprivrednih proizvođača ali i to što poljoprivrednici nemaju dovoljno znanja o tome.

U svakoj poljoprivrednoj apoteci mora da bude zaposlen jedan zaštitar bilja, a situacija na terenu je da na deset apoteka dolazi jedan zstručnjak za bilja. Dolazi se u situaciju da poljoprivrednicima nema ko stručno da objasni kako da koristi određeni preparat. Oni bi rado primenjivali sve standarde EU ali im je neophodno da im neko napiše projekte i obezbedi sredstva za njihovu realizaciju. Poljoprivrednicima je potrebno da se

14

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

organizuju škole, radionice na različite teme koje nedovoljno poznaju od strane stručnih ljudi i da ih na taj način edukuju i objasne poljoprivrednicima šta je najbolje za njih. Kako su istakli učesnici ovog okruglog stola i u oblasti poljoprivrede ima politike u velikoj meri. Saznali smo da mnogi ljudi uzimaju u zakup zemlju koja stoji neobrađena a oni od države dobijaju subvencije za to. Oni su ovakve ljude nazvali ‘’lažnim’’ poljoprivrednicima.

Zaključak je da država ne vodi poljoprivrednu politiku uopšte.

Zaključci

sa održanog okruglog stola u

Rači

Kako je istaknuto na ovom skupu osnovni ekološki problemi u opštini Rača su otpadne vode i divlja smetlišta. Veliki problem prouzrokuje i farma ‘’Sto posto’’ u selu Trska jer nema ispusta i oko pet hektara je zagađeno usled neadekvatnog odlaganja stajskog đubreta.

To niko ne kontroliše. Loš je rad inspekcijskih službi. Tržište u poljoprivredi ne postoji. Proizvođači nemaju kome da prodaju svoje proizvode. Problem je na državnom nivou. Država uvozi one proizvode koje već postoje kod nas i koje su naši poljoprivrednici proizveli.

Time država direktno ugrožava poljoprivrednike.

Nema otkupa ni zagarantovanih cena. Država treba da napravi projekte kako bi podstakla poljoprivrednike da još više proizvode. Pre svega treba da da beneficije i subvencije poljoprivrednicima. Kako su se složili učesnici ovog okruglog stola trebalo bi osnovati ponovo zadruge. Neophodno je podići kapacitete inspekcijskih službi. Moraju se proveriti i snabdevači koji posluju na tržištu poljoprivrede.

Mnogo preparata i hemikalija koje se koriste kod nas u svetu su zabranjene. Učesnici su ukazali i na problem stručnosti ljudi koji odlučuju i koji se pitaju u poljoprivredi. Poljoprivrednicima je neophodno da ljudi koji imaju ovlašćenja da donose odluke dođu kod njih da ih pitaju o problemima i da budu saslušani. Predložili su da ministar dođe jedan dan na selo da radi od jutra do mraka sve ono što rade poljoprivrednici. Tako bi shvatio najbolje kako funkcioniše život poljoprivrednika. U opštini Rača teško šta od EU standarda u poljoprivredi može da se primeni mišljenje je poljopriverdnika.

Efikasnost opštinskih službi treba poboljšati. U odeljenju za poljoprivredu u Rači radi samo jedana osoba i kada ona ode na bolovanje ili ne dođe na posao poljoprivrednici nemaju kome da se obrate.

Učesnici okruglog stola su predložili da bi bilo dobro da ministarstvo poljoprivrede šalje brošure, publikacije o novinama u poljoprivredi svakom poljoprivedniku na adresu kako bi bili obavešteni i u toku sa dešavanjima u oblasti poljoprivrede.

ZAŠTITA BIODIVERZITETA

B

iodiverzitet, ili biološka raznovrstnost, predstavlja raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji u svim svojim pojavnim oblicima.

Kada se tome dodaju procesi i interakcije živog i neživog sveta, kao i uticaj koji čovek ima na živi svet, dobije se sveukupnost života na našoj planeti čiji je čovek nerazdvojni deo.

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti.

Istorijat

shvatanja biodiverziteta

Prekretnica u shvatanju biodiverziteta i pokušaja da se zaustavi njegov gubitak jeste Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju, održana u Rio de Žaneiru 1992. godine. Tada su prvi put utvrđeni postulati održivog razvoja i usvojena je Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity – CBD), koju je Republika Srbija potvrdila 2001. godine.

Ta konvencija definiše biodiverzitet kao „varijabilnost među živim organizmima, uključujući između ostalog, kopnene, morske i druge vodene ekosisteme čiji su oni deo; to uključuje diverzitet unutar vrsta, između vrsta i između ekosistema”.

Biodiverzitet uključuje tri međusobno uslovljena organizacijska nivoa diverziteta: • • •

genetički diverzitet – raznovrsnost genetskog materijala jedinki i populacija iste vrste; specijski diverzitet – sveukupnost vrsta na Zemlji od nastanka života do danas; ekosistemski diverzitet – raznovrsnost staništa, ekosistema i ekoloških procesa.

Biološka raznovrsnost je resurs od kojeg zavise pojedinci, zajednice, čitave nacije i buduće generacije. Svi organizmi na našoj planeti deo su jednog sistema u kome sve vrste imaju svoju ulogu.

Drugim rečima, to je mreža života.

Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera i ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.

Nepušački edukativni centar – RP

15

Količina prirodnih resursa koje danas koristimo i brzina kojom ih trošimo premašuje održivost (količinu dostupnih resursa) za 25 %. Direktan efekat takvog odnosa prema prirodnim resursima je jak pritisak na vrste, staništa i lokalne zajednice (npr. nema pristupa čistoj i pitkoj vodi).

Smanjenje biodiverziteta znači suočavanje miliona ljudi s budućnošću u kojoj su zalihe hrane podložnije bolestima i štetočinama, u kojoj čista i pitka voda neće biti česta pojava ili je uopšte neće biti dovoljno. Za ljudsku vrstu to je zaista zabrinjavajuća prognoza. Od brojnih faktora koji ugrožavaju biodiverzitet, kao najveći uzročnici smanjenja biodiverziteta izdvajaju se: • • • • •

nestajanje, fragementacija i degradacija staništa; smanjenje populacija divljih vrsta; zagađenje / kontaminacija; invazivne, alohtone vrste i genetski modifikovani organizmi (GMO); klimatske promene.

Uticaji su veliki i iz brojnih sektora: poljoprivrede, šumarstva, upravljanja vodnim resursima, industrije, infrastrukture, rudarstva i energetike, lova, ribolova i turizma. Uništavanjem staništa smanjuje se njihova ukupna površina, a preostala staništa se razdvajaju na geografski izolovane delove i time postaju podložni nestajanju.

Za to je dobar primer krčenje šuma u 19. i 20. veku radi dobijanja novih obradivih poljoprivrednih površina. Širom sveta ljudi koriste oko 60.000 različitih vrsta biljaka za proizvodnju tradicionalnih i savremenih lekova, a etnobotaničari i farmakolozi ističu da mnoge divlje vrste biljaka mogu da sadrže nepoznate lekovite sastojke koji se potencijalno mogu iskoristiti za spasavanje života. Npr. amazonsku biljku Chondrodendron tomentosa tradicionalno koriste domorodački narodi za premazivanje vrhova svojih strela, a danas se iz nje dobija tubokurarin, hemijska supstanca koja se koristi kao mišićni relaksant za anesteziranje u hirurgiji. Vrednost takvih prirodnih jedinjenja izražena u novcu može biti nekoliko milijardi

16

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

dolara, a ako ne zaštitimo biodiverzitet, izgubićemo priliku da pronađemo neke vrlo važne lekove. Mnoge nekada brojne populacije biljaka su smanjene, a hiljade vrsta je ugroženo širom sveta.

Najčešće opasnosti koje prete lekovitim biljkama su: prekomerno sakupljanje, neadekvatno korišćenje zemljišta, degradacija i uništavanje staništa.

Dok se određen broj biljaka uzgaja, većina vrsta su samonikle i sakupljaju se i dalje u prirodi.

Zbog toga su zaštita prirodnih staništa i održivo sakupljanje medicinskih biljaka važni ne samo za očuvanje biološke raznovrsnosti već i da bi se obezbedile prirodne sirovine za proizvodnju lekova u budućnosti. Aktivna zaštita biodiverziteta doprineće spasavanju „biljaka koje spasavaju život”.

Lokalno stanovništvo pretežno je odgovorno za pronalazak većine lekovitih biljaka koje su danas u upotrebi i ono je najčešće u vezi sa sakupljanjem lekovitih biljaka. Sakupljanje lekovitog bilja može pružiti važan izvor zarade lokalnom stanovništvu, privilegija koja zauzvrat može doprineti zaštiti tih vrsta i njihovih prirodnih staništa.

Zaštita

in situ i ex situ

Cilj mnogih pokušaja zaštite biodiverziteta je očuvanje određenih ugroženih vrsta u njihovom prirodnom okruženju. Taj pristup se označava kao in situ zaštita i ključan je za zaštitu biodiverziteta, jer je to najefikasniji način da se sačuva celovitost staništa, raznolikost vrsta, kao i genetska varijabilnost unutar vrste putem prirodnih evolutivnih procesa. Zaštita in situ ima više oblika, uključujući zakonsku zaštitu vrsta i njihovih staništa. U nekim slučajevima, nemoguće je obezbediti opstanak vrste u divljini, kada je suviše veliki deo staništa uništen ili kada je preostalo veoma malo populacije da bi se vrsta dalje održala.

U takvim slučajevima, vrste se održavaju u botaničkim baštama i zoološkim vrtovima, tj. primenjuje se ex situ zaštita. U nekim slučajevima, ne čuva se sama odrasla biljka ili životinja, već njeni razvojni oblici.

Mnoge botaničke bašte imaju banke sačuvanih semena ugroženih vrsta, dok se u životinjskim uslovima mogu sačuvati zamrznuta sperma, jajne ćelije i embrioni. Uprkos značaju ex situ zaštite, ona se ne može smatrati rešenjem za zaštitu biodiverziteta. Najopštije uzevši, na zaštitu ex situ treba gledati kao dopunsku metodu zaštite biodiverziteta.

Međunarodni

sporazumi i strateška dokumenta

Republika Srbija je potpisnica brojnih međunarodnih sporazuma vezanih za zaštitu biodiverziteta i prirode, među kojima su najvažniji: Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Rio de Žaneiro, 1992), Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bern,1979), Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bon, 1979), Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (Vašington, 1973) i Konvencija o vlažnim područjima od međunarodnog značaja, naročito za ptice močvarice (Ramsar, 1971).

Pripremljeni su i nacrti Nacionale strategije za biodiverzitet i akcioni plan, Nacionalna strategija o održivom korišćenju prirodnih resursa i dobara, kao i Akcioni plan očuvanja vlažnih područja od međunarodnog značaja, Akcioni plan za kontrolu uvoza, praćenje i borbu protiv invazivnih stranih vrsta, Akcioni planovi zaštite i očuvanja mrkog medveda (Ursus arctos), vuka (Canis lupus) i risa (Lynx lynx).

U zaštiti biodiverziteta u Republici Srbiji, prioritet jeusaglašavanje pravne regulative s međunarodnim standardima u procesu pridruživanja EU i uključivanje u globalne inicijative za zaštitu biološke raznovrsnosti.

Očuvanje biodiverziteta mora biti uključeno u sve aktivnosti državnih organa i privrede, dok ekonomske vrednosti biodiverziteta treba pravilno proceniti pri donošenju odluka – tek

tada ćemo moći da rešimo problem i obezbedimo budućnost za ljude i prirodu. Odgovornost za zaštitu biodiverziteta je zajednička, s posebnom usredsređenošću na dijalog između civilnog društva, državnih institucija i privatnog sektora.

U borbi za rešavanje problema planete Zemlje, treba povećati broj i površinu zaštićenih područja i zaustaviti neodrživo korišćenje prirodnih resursa.

Za zaštitu biodiverziteta, takođe je važno sprovesti „ekosistemski pristup“ kao strategiju za jedinstveno upravljanje zemljom, vodom biljnim i životinjskim resursima, koja promoviše zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa. Neophodno je da u svakodnevnom životu brinemo o životnoj sredini koja nas okružuje, da smanjimo ekološki otisak, odnosno ublažimo uticaj našeg načina života na prirodu. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite. Moramo zaštiti biodiverzitet, jer naše zdravlje i naši životi zavise od prirode.

Zaštita

biološke raznovrsnosti

U Republici Srbiji postoje 463 zaštićena područja, a površina koju obuhvataju iznosi 518.204 hektara, što čini 5,86 % teritorije naše zemlje.

Sistem zaštite prirode, kao i osnovna kategorizacija zaštićenih dobara utvrđeni su Zakonom o zaštiti prirode.

Zaštićena dobra su: 1) zaštićena područja (strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode); 2) zaštićene vrste (strogo zaštićena divlja vrsta, zaštićena divlja vrsta); 3) pokretna zaštićena prirodna dokumenta.

Zaštićena područja su područja sa izraženom geološkom, biološkom, ekosistemskom i/ili predeonom raznovrsnošću i zbog toga se aktom o zaštiti proglašavaju zaštićenim područjima od opšteg interesa.

Nepušački edukativni centar – RP

17

Pojedina posebno vredna zaštićena područja Republike Srbije dobila su međunarodni status, a neka su predložena i pokrenute su procedure da i ona dobiju takav status.

Na preliminarnoj listi predloga za UNESCOovu svetsku baštinu nalazi se pet zaštićenih područja : nacionalni parkovi Đerdap, Tara, Šar planina, spomenici prirode Đavolja varoš i rezervat prirode Deliblatska peščara.

U UNESCO-vom programu „Čovek i biosfera” (Man and Biosphere – MAB), park prirode „Golija” postao je 2001. godine deo mreže rezervata biosfere pod nazivom „Golija–Studenica”.

Za rezervate biosfere predloženo je još devet područja prirode. Na osnovu Ramsarske konvencije o zaštiti vodenih staništa, devet prirodnih dobara dobilo je status Ramsarskih područja. To su specijalni rezervati prirode „Obedska bara”, „Carska bara”, „Ludaško jezero”, „Slano kopovo”, „Labudovo okno” (deo specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara”), „Gornje Podunavlje” i „Zasavica”, predeo izuzetnih odlika „Vlasinsko jezero” i Karajukića bunari na Pešterskom polju.

U Republici Srbiji su registrovana 42 međunarodno značajna područja za ptice (IBA) na ukupno 14,25 % teritorije naše zemlje, zatim 62 međunarodno značajna biljna područja – botanički značajna područja (IPA) ili 8,5 % teritorije Republike Srbije, 40 međunarodno značajnih staništa – odabranih područja za dnevne leptire (PBA), što čini 10,23 % teritorije naše zemlje.

Divlje vrste koje su ugrožene ili koje mogu postati ugrožene, a koje imaju poseban značaj s genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, štite se kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste. Koje su vrste zaštićene određuje se na osnovu nacionalnih i međunarodnih „crvenih lista”, kao i naučnih i stručnih nalaza. Lista zaštićenih vrsta u Republici Srbiji utvrđena je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta iz 2010. godine. Smanjenje brojnosti populacije i područja rasprostiranja biljne ili

18

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

životinje vrste kriterij je prema kojemu se vrsta svrstava u neku međunarodno utvrđenu kategoriju ugroženosti.

Republika Srbija je prvu „Crvenu knjigu” dobila 1999. godine i ona se odnosi na iščezle i krajnje ugrožene biljne vrste – Crvena knjiga flore Srbije 1 – iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Druga „Crvena knjiga” objavljena je 2003. godine i odnosi se na leptirove Srbije – Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea.

Ekosistemska

raznovrsnost u

Srbiji

Republika Srbija je jedan od evropskih centara biodiverziteta. U našoj zemlji živi 43,3 % vrsta koje naseljavaju Evropu, što je veoma visok procenat, posebno kada se uporedi površina naše zemlje s površinom čitavog kontinenta.

Na teritoriji Republike Srbije nailazimo na skoro sve karakteristične terestrične biome Evrope, i to na sledeća četiri od dvanaest terestričnih bioma sveta: • zonobiom listopadnih (širokolisnih) šuma, uglavnom u formi hrastovih i bukovih šuma; • stepski zonobiom – sa černozemom kao zonalnim zemljištem i stepskom vegetacijom, s pretežno šumsko-stepskom vegetacijom; • zonobiom (orobiom) četinarskih borealnih šuma – u uslovima planinske klime zapadnih, jugozapadnih i jugoistočnih delova zemlje; • zonobiom (orobiom) visokoplaninske „tundre” u uslovima alpske klime najviših planina u zemlji.

Postoji niz prelaza i međusobnih uticaja između tih zonobioma nastalih usled geografskih, petrografskih i orografskih karakteristika teritorije Republike Srbije.

Veći deo teritorije Srbije pripada brdskoplaninskom području, koje karakteriše nizak nivo ekonomskog razvoja, mala gustina naseljenosti i izražena depopulacija.

ZAŠTITA

AGROBIODIVERZITETA

P

oljoprivredne aktivnosti utiču na skoro sve aspekte života ljudi, životinja i prirode.

Pojam agrobiodiverziteta je veoma širok i uključuje sve delove biološkog diverziteta koji je od značaja za proizvodnju hrane kao i sprovođenje poljoprivrednih aktivnosti. Sve to predstavlja agroekosistem i čine ga različite vrste i podvrste životinja, biljaka, mikroorganizama.

Određena strateška dokumenta iz ove oblasti (Convention on Biological Diversity) su dala višegodišnje smernice i dala podelu faktora koji utiču na poljoprivredni biodiverzitet: • • •

Genetski resursi za proizvodnju hrane i primarnu poljoprivrednu proizvodnju, Abiotski faktori koji imaju presudan uticaj na ekološke aspekte poljoprivrednog biodiverziteta, Socijalno ekonomska i kulturološka dimenzija.

Ovo je samo pokušaj da se predoči interdisciplinarnost održive poljoprivrede koja zalazi u sve aspekte života. Najveći izazov koji se postavlja pred čovečanstvo je ispravan balans svih faktora kako bi prirodni resursi vezani za ovu proizvodnju ostali u dovoljnoj meri očuvani za generacije koje dolaze.

Skoro da ne postoji lokalitet na planeti gde agrobiodiverzitet nije ugrožen kao posledica ekonomski aktivnosti ljudi. Negativni uticaji se mogu podeliti na sledeće: Intenzifikacija i specijalizacija proizvodnji - Ovi procesi podrazumevaju kontinuirano gajenje samo određenih vrsta biljaka i životinja na velikim površinama. Kao rezultat ovoga imamokontinuirani gubitak genetskih materijala tradicionalnih vrsta biljaka i životinja i na taj način gubitak genetskog kapitala koji se stvarao hiljadama godina.

Nepušački edukativni centar – RP

19

Gubitak tradicionalnog znanja u obradi zemljišta - U mnogim ruralnim oblastima napušteni su tradicionalni načini obrade i upravljanja zemljištem koji su imali značajan uticaj na konstantnost biodiverziteta jedne sredine. Ovaj process nestanka tradicionalnog upravljanja resursima se odnosi i na tradicionalnu prerađivačku industriju biljnih i životinjskih proizvoda.

Gubitak nepoljoprivrednih staništa agroekosistema - kao posledica melioracija, raščišćavanja terena, drenaže i zagađenja.Zagađenje može biti rezultat aktivnosti u biljnoj i životinjskoj proizvodnji.

Prekomerna upotreba mineralnih đubriva predstavlja drugi faktor sa neželjenim uticajem na životnu sredinu. Đubriva doprinose prekomernom snabdevanju zemljišta i vode sa hranljivim materijama. Akumulacija hranljivih materija u poljoprivrednom zemljištu dovodi dozagađenja i promene karaktera poluprirodnih ili susednih prirodnih staništa. Ovakvim aktivnostima može se značajno uticati i na ribolovne aktivnosti, kao i na staništa koja su znatno udaljena od primarne poljoprivredne aktivnosti kao što su koralni grebeni i slično.

Nestanak strukturnih elemenata pejzaža - i njihovo pretvaranje u poljoprivredni pejzaž.

- Povećanje veličine farme može dovesti do gubitka mešovitog modela privređivanje u okviru poljoprivrednih gazdinstava. Jedan od efekata može biti da poljoprivredni pejzaž nije u stanju da funkcioniše kao koridor za razmenu životinja i biljaka između zaštićenih područja. Takođe, sve veći prostor se pretvara u urbane i industrijske oblasti. Ovo dovodi do pritiska na preostale delove nepoljoprivrednog zemljišta i divljih staništa.

Genetski uticaji - Poremećaji u balansima životne sredine od strane genetički modifikovanih organizama (GMO).

20

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Svrha genetskih modifikacija na biljnim vrstama je pre svega povećanje poljoprivredne proizvodnje i trebalo bi da doprinese poboljšanju prihoda za farmere. Međutim, uvedeni geni kod GMO se mogu početi ukrštati sa divljim vrstama sa nepoznatim ishodom takvog procesa. Pored ovog uticaja takođe se odvija i proces povećanja jednoličnosti biljnih vrsta koje se koriste u setvi. Često se distribucija GMO materijala vrši u istom paketu sa herbicidima (npr. Round-up) za kontrolu rasta korova. To može dovesti do zavisnosti farmera od kompanija koje vrše distribuciju ovakvih paketa (monopolska pozicija) i pretvaranja poljoprivrednih pejzaža u predele koje postaju ekološke pustinje (kao posledica malog broja vrsta koje se seju). Takođe će se ugasiti veliki broj usluga koje se sada redovno obavljaju u sklopu sezonskih poslova što će doprineti pogoršanju ekonomskih uslova života u ruralnim oblastima.

Posledice vanrednih situacija – količina genetskog materijala može drastično opasti.

Upotreba samo nekoliko sorti na vrlo intenzivan način sa nekoliko vrsta u određenoj oblasti može da umanji kapacitet agrobiosistema da reaguje na poremećaje i intenzivnije prirodne pojave, npr. štetočina, preterane suše ili prekomerne kiše. Tako „manje elastičan“ agro- ekosistem se pretvara u pasivan sistem koji čeka da se nesreće dogode umesto aktivnog prilagođavanja prirodnim okolonostima.

Gubitak istorijskog agrobiodiverziteta takođe dovodi do opšteg osiromašenja i zagađenja okoline i zemljišta, a tako i do osiromašenja različitih poljoprivrednih proizvoda namenjenih potrošnju.

Na ovaj način dolazimo do samo nekoliko proizvoda sa identičnim ukusom će postati dostupni u velikim količinama i u različitim oblicima. Ovakav vid proizvodnje je vođen savremenim načinom života sa jedne strane, a sa druge omogućavanjem povećanja prinosa po jedinici površine čime se omogućava bolje snabdevanje siromašnih krajeva planete .

Siromašni ljudi ne mogu da priušte sebi da žive u balansiranoj prirodnoj sredini obzirom da je imperativ snabdevanje stanovništva dovoljnom količinom hrane. Ovaj trend će se inezivirati u ovom veku s obzirom na ekonomski rast u najvećim državama sa najvećim brojem siromašnih stanovnika. To će direktno uticati na njihovo zdravlje i dobrobit, tako da je na državnim organima da vode računa o balansu između potreba stanovništva, razvoja ekonomije i osnovnih principa održivog razvoja.

Poštovanje osnovnih načela u očuvanju agrobiodiverziteta, uz adekvatnu ruralnu politiku države može unaprediti uslove života siromašnijih poljoprivrednika. Za ispunjenje ekonomske isplativosti ovakve poljoprivredne proizvodnje neophodne je imati stalni nadzor nad strukturom i sastavom zemljišta, kao i količinom i vrstama mikroorganizama i insekata u njemu.

Za proizvodnju na takvom agrobiodivezitetu je neophodno genetski unaprediti lokalne sorte biljnih vrsta i koristiti ih za dobijanje visoko kvalitetnih lokalnih proizvoda.

Ovakvi proizvodi imaju veću biološku vrednost i uz razvijanje adekvatne tržišne ponude kroz modele direktne prodaje , moguće je dostići u isto vreme ekonomsku ispaltivost, dovoljne količine hrane, uz istovremeno potpuno očuvanje agrobiodiverziteta.

Na ovaj način može se preventivno delovati i pomoći farmerima da se pripreme i ponašaju u proizvodnji na način koji će im omogućiti da se izbore sa klimatskim promenama ili smanjenjem plodnosti zemljišta. Za ovakav način proizvodnje bitne su naučne i stručne poljoprivredne službe koje će raditi na prenosu znanja i osvajati nove tehnologije u oblastima participativnog oplemenjivanja, integrisane proizvodnje semena i sl.

Agrobiodiverzitet je od izuzetnog značaja za čovečanstvo u celini, a posebno za siromašne države.

Siromaštvo može da dovede do prekomerne eksploatacije obradivog zemljišta i degradacije prirodnih resursa. Kada posmatramo velike površine, vidimo da su ekološki prenaseljeni: broj stanovnika prevazilazi kapacitete ekosistema.

U isto vreme ove oblasti su ekonomski potpuno nerazvijene : privreda je isuviše slaba za podršku razvoja infrastrukture i podsticanja razvoja.

Ograničeni privredni rast u sub-saharskoj Africi u velikoj meri sprečava razvoj i implementaciju nacionalnih i lokalnih inicijativa za efikasne politike i programe za očuvanje i korišćenje agrobiodiverziteta i genetičkih resursa, a koji su od velikog značaja za region. Populacija se uvećava, ekonomija ne prati demografiju, prirodniresursi se ne tretiraju adekvatno i siromaštvo se povećava.

Uloga poljoprivrednika u lancu proizvodnje je često marginalna. Postoji kratkoročni fokus na „prinos“ i farmeri su proizvođači sirovina. Oni kontrolišu samo mali deo u prehrambenom lancu proizvodnje i njihova dodata vrednost je mala.

Poljoprivrednici koji intezivnom proizvodnjom učestvuju u tržišnoj ekonomiji se nalaze u tzv. „poljoprivrednom žrvnju ” Cene njihovih proizvoda se sa povećanjem proizvodnje smanjuju.

Dakle, oni moraju da ulažu u cilju daljeg povećanja njihove proizvodnje. Cilj je da proizvode veće količine po nižoj ceni po jedinici površine kako bi zadržali isti prihod. Posle nekog vremena cena se smanjuje još više i novi krug ulaganja počinje sa samo jednim ciljem - povećanje proizvodnje. Na ovaj način poljoprivrednici, čak i da žele, ne mogu da se samostalno posvete prilagođavanju svoje proizvodnje u funkciju očuvanja agrobiodiverziteta.

Poljoprivredna proizvodnja se vidi kao jedina važna aktivnost u prirodi, ignorišući multifunkcionalnost lokalnog biodiverziteta.

Usluge kao što su očuvanje pejzaža, upravljanje vodama, povećanjaplodnosti zemljišta i očuvanje biodiverziteta se ne sprovode u dovoljnoj meri.

Negativni efekti moderne poljoprivrede na

Nepušački edukativni centar – RP

21

životnu sredinu nisu dovoljno uzeti u obzir a u poslovno planiranje nisu ugrađene finalne cene proizvoda. U budućnosti će se u okviru kreiranja ruralne i agrarne politike sigurno morati posvetiti i pažnja i sredstva za sprovođenje ovih aktivnosti.

U evropskoj politici se kroz razne fondove ovakav integrisan pristup lokalnom agroekosistemu pomaže. Takođe su i sve subvencije u poljoprivredi vezane za poštovanje određenih regulativa koje se odnose na zaštitu životne sredine.

Slabo razvijena savest i pozornost javnosti . To takođe ima veze sa prirodom lanaca snabdevanja i tržišno motivisanim kampanjama. U ovom delu najvažniju ulogu imaju udruženja potrošača koji često gledaju samo površno tj. Posmatraju finalni proizvod i ispravnost deklaracije. Kao posledica takvog delovanja dolazimo u situaciju da potrošači u Evropi mogu da jedu meso od svinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom, a nisu svesni te činjenice, a dok u isto vreme je poznato da većina potrošača u Evropi su protiv konzumiranja GMO. Mnogo je primera gde potrošači imaju čvrst stav po pitanju određenih proizvoda, a zbog nedovoljnog prezentovanja kompletnih ciklusa proizvodnje i sami postupaju suprotno svojim stavovima.

Standardizacija savremene proizvodnja i prerada.

Stalni naglasak na bezbednost hrane dovodi do jedinstvenog standarda proizvoda koji olakšava praćenje procesa proizvodnje radi ustanovljavanja određenih propusta koji mogu ugroziti krajnje potrošače. Za velike industrijske proizvodnje prerada različitih sorti jednog useva se često posmatra kao problem, a ne kao šansa.

U poslednje vreme sve je izraženiji trend da su lokalni, tradicionalni i proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom tražena roba u maloprodajnim lancima. Ovakav trend otvara mogućnost postavnjanja sve većih površina pod proizvodne procese koji ispunjavaju sve elemente održive poljoprivredne proizvodnje.

Ovo se odnosi na razvijena tržišta, dok u zemljama u razvoju zbog veće cene ovakvih proizvoda, još

22

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

ne postoji značajnija tražnja. Ovaj pozitivni trend treba naročito stimulisati kroz tržišnu promociju vrednosti takvih proizvoda, a takođe i uvođenje novih tehnologija u ovakve vidove proizvodnje čime bi podstalka pristupačnost potrošačima.

Postojeći zakoni i institucionalne strukture ne idu u prilog agrobiodiverzitetu. Postojeći zakoni često su više orijentisani prema oplemenjivanju životinjskih i biljnih vrsta umesto na svrhu gajenja i načine uzgoja. Uglavnom ne postoji sveobuhvatna politika i institucije koje treba da je sprovode.

Tu je takođe i problem intelektualne svojine tradicionalnih sorti.

Poljoprivredne savetodavne službe se često fokusiraju na poljoprivrednu proizvodnju umesto da imaju širi pejzažni pristup.

Razvoj genetski modifikovanih organizama (GMO) i druge savremene tehnologije ne vode dovoljno računa o uticaju na životnu sredinu.

Takođe, njihova svrha nije poboljšanje života i uslova življenja malih farmera, već je GM materijal usmeren ka velikim farmerima i cilj je povećanje prinosa i smanjenje troškova proizvodnje. Studije uticaja na širu životnu sredinu su još uvek u najvećoj meri nepoznate.

Nepostojanje generalnog stava i politike o agrobiodiverzitetu. Za određene stručne krugove gubitak agrobiodiverziteta ne predstavlja veliki problem. Za druge je problem samo kako očuvati korisne genetičke resurse. Ekolozi su fokusirani na očuvanje i podršku „divljim“ biodiverzitetima, kao i ekološke usluge vezane za tu oblast. Naučnici društvenih oblasti se bave samo analizama stepena ekonomske razvijenosti i poljoprivrede u funkciji smanjenja siromaštva, kao i poređenjima razvijenih i nerazvijenih država u pogledu socijalnog položaja farmera u odnosu na urbane stanovnike. Na ovu temu ne postoji jedinstven pogled i u skladu sa tim jedinstvena politika. Ako ne postoji neka vrsta konsenzusa o tome šta je problem i koji su načini rešavanja, svaki pojedinačani napor je uglavnom bez efekta.

kao i očuvanja lokalnogagrobiodiverziteta kroz očuvanje i razvoj sopstrvenih autohtonih sorti biljaka.

Mogući pravci delovanja za prevazilaženje tih prepreka su sledeći: •

Doprineti razvoju integrisanih i multidisciplinarnih analiza problema (ekonomskih, socijalnih, poljoprivredne, ekološki i institucionalnih aspekata) gubitka agrobiodiverziteta u zemljama u razvoju i ekonomski razvijenom svetu.

•

Stimulisati promociju u bolje razumevanje veza između agrobiodiverziteta i smanjenje siromaštva: vin-vin situacijama, direktna trgovina, najbolje prakse, tradicionalni i proizvodi sa geografskim poreklom i slično.

Kroz lokalne akcione grupe promovisati ekonomski razvoj lokalne zajednice koji ima jasne indikatore održivosti po pitanju agroekosistema.

•

Razvoj agrarnih i ruralnih politika koje uključuju mere za očuvanje agrobiodiverziteta i zaštitu i očuvanje autohtonog prostora i prirode Razvoj modela za podršku lokalnih zajednica na tržištu proizvodnje i prerade lokalnih i tradicionalnih proizvoda sa naglašenim pristupom na povećanoj biološkoj vrednosti usled specifičnosti lokalnih agobiodiverziteta.

•

Podraška lokalnim zajednicama za razvijanje sopstvenog modela ekonomske održivosti koji će biti u skladu sa pravilima vezanim za bezbednost hrane, socijlne ruralne politike,

•

Promocija kocepta razvoja biotehologija koje su u fukciji malih farmera i zadovoljenja potreba za hranom , kao i razvoj novih tehnologija koje će umanjiti dosadašnje negativne efekte koji su učinjeni.

EU je najdalje odmakla i u okviru svoje zakonske regulative imaju jasna pravila koja farmeri moraju da ispune po pitanju ekologije i uticaja na životnu sredinu kako bi ostvarili koristi predviđene agrarnim budžetom EU. Ruralna politika kao deo agrarne politike vodi računa o podizanju konkurentnosti lokalne zajednice kroz stimulisanje lokalnih proizvonji, starih zanata, očuvanja kulturnog nasleđa i slično, kako bi povećali svoje prihode i kompenzovali eventualne gubitke primenom mera za očuvanje okoline.

Pojedine mere čak direktno stimulišu prestanak primarne proizvodnje u određenimoblastima koje su interesantne sa aspekta očuvanja biodiverziteta. ‑Najveći deo javnih institucija i ministrastava je već objedinjen u ovoj oblasti i pokriva poljoprivredu, ruralni razvoj, prostorno planiranje, upravljanje vodama i šumama.

Koncept multifunkcionalne i interdisciplinarne poljoprivrede je jedini ispravan put koje države treba da stave kao imperativ.Ovaj put će biti pun rasprava obzirom da tržišna utakmica koju vode velike korporacije je u potpunoj koliziji sa ovakvim načinom razmišljanja.

Nepušački edukativni centar – RP

23

DOBROBIT ŽIVOTINJA

U

svajanjem Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09) Srbija je načinila prvi korak ka uređenju ove oblasti u skladu sa propisima koji se primenjuju u Evropskoj uniji.

Zakonom je uređena dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja.

Dobrobit životinja, koja je uređena ovim zakonom, odnosi se na životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres, i to naročito na: životinje koje se koriste u proizvodne svrhe; životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe; životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja; životinje za rad i službene životinje; kućne ljubimce; napuštene i izgubljene životinje; divlje životinje u zatočeništvu (ne odnosi se na divlje životinje u prirodnim staništima čija se zaštita, lov, korišćenje i raspolaganje uređuju posebnim propisima).

Državni organi, naučnoistraživačke organizacije, ustanove u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja.

Organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja.

Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

24

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Šta je

dobrobit životinja?

Dobrobit životinja jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.

Osnovna

načela zaštite dobrobiti životinja

Načelo univerzalnosti bola, podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke.

Načelo brige o životinjama, podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega.

Načelo integralnosti, podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa.

Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja.

Načelo prevencije i predostrožnosti, podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme.

Načelo odgovornosti, podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Nepušački edukativni centar – RP

25

Opšta

zaštita dobrobiti životinja

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09) pravo da drži i uzgaja životinje ima pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjava uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa tim zakonom.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega.

Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da: • prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje; •

blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09) zabranjeno je: 1) zlostavljati životinju; 2) napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka; 3) lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan Zakonom o dobrobiti životinja; 4) držati i reprodukovati životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres; 5) prisiljavati životinju na uzimanje hrane, osim u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe; 6) koristiti tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa; 7) hvatati životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda, osim u slučaju hvatanja štetnih glodara; 8) povećavati agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama; 9) nahuškavati životinju na ljude ili druge životinje, osim u postupku obuke službenih životinja;

26

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

10) koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja; 11) koristiti žive životinje kao mamce za lov ili obuku životinja; 12) organizovati trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres; 13) reprodukovati životinju koja nije dostigla telesnu zrelost, kao i životinju sa naslednim poremećajima, osim u slučaju mutacija kod oglednih životinja; 14) pustiti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju, ako prethodno nije pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju; 15) dodeljivati životinje kao nagrade u igrama na sreću; 16) koristiti doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina; 17) hraniti ili napajati životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje; 18) izlagati životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika; 19) podvrgavati ili omogućavati podvrgavanje životinje intervenciji, koja se sprovodi bez stručne brige i humanosti i protivno pravilima dobre veterinarske prakse; 20) propagirati aktivnosti koje su Zakonom o dobrobiti životinja zabranjene, osim ako se tim aktivnostima ukazuje na negativne posledice takvih radnji; 21) omamljivati, klati, odnosno lišavati životinju života suprotno odredbama Zakonom o dobrobiti životinja; 22) održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja; 23) držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi; 24) ubijati, zlostavljati i podsticati životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje radi

proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, kao i stavljati u promet, iznajmljivati i javno prikazivati takve filmove, reklame i druga dela; 25) davati lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koja mogu dovesti do promena u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje; 26) posedovati, upotrebljavati i prodavati lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja; 27) podsticati, podržavati, pomagati i prikrivati doping životinja; 28) obučavati životinju primenom sile ili drugim sredstvima koja su štetna za njen život i dobrobit, kao i primoravati je na ponašanje koje nije karakteristično za njenu vrstu i prevazilazi njene fizičke mogućnosti; 29) upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara, odnosno deratizacije i izvođenja ogleda na životinjama u naučnoistraživačke svrhe; 30) prodavati ili poklanjati kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja; 31) loviti izgubljene i napuštene kućne ljubimce; 32) zanemarivati životinju lišavanjem osnovnih životnih potreba, kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji; 33) zloupotrebljavati lekove na životinjama; 34) navikavati životinju na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće; 35) držati, reprodukovati i koristiti divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima, na takmičenjima i priredbama i, osim u naučne svrhe, na izložbama; 36) uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja; 37) držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

Nepušački edukativni centar – RP

27

Korišćenje

životinja za rad

Korišćenje životinja za rad mora biti primereno vrsti, rasi, polu, starosti i zdravstvenom stanju životinja.

Bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje počev od trećine graviditeta, ne mogu se koristiti za rad.

Intervencije

na životinjama

Intervencije na životinjama kojima se narušava fizička, psihička, odnosno genetička celovitost životinja može da obavlja samo veterinar, a izuzetno i vlasnik, odnosno držalac životinje.

Za obavljanje bolne intervencije na životinjama obavezna je anestezija, a u postoperativnom toku analgezija.

Intervencije na životinjama bez upotrebe anestezije mogu se obavljati: ako anestezija može izazvati smrt životinje; pri sprovođenju dijagnostičkih postupaka; ako anestezija prouzrokuje veći bol nego što ga izaziva intervencija.

Sve intervencije koje obavlja veterinar moraju se obavljati u skladu sa dobrom veterinarskom praksom.

Ministar bliže propisuje vrste intervencija koje može obavljati vlasnik, odnosno držalac životinje i vrste intervencija koje može obavljati samo veterinar, kao i vrste intervencija koje se mogu obavljati bez primene anestezije.

28

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Zabranjeno je obavljati intervencije na životinjama radi promene njihovog identiteta, prikrivanja telesnih mana i starosti, kao i delimičnu ili potpunu amputaciju pojedinih delova životinjskog tela, a naročito: 1) seći i skraćivati rep; 2) odstranjivati glasne žice, odnosno vršiti devokalizaciju; 3) uklanjati kandže i otrovni zub; 4) bolno potkivati kopitare; 5) skraćivati kljun živini; 6) kastrirati ovnove elastičnim prstenom; 7) obavaljati intervencije na polnim organima mužjaka, osim kastracije; 8) žigosati ovce i goveda; 9) seći jezik teladima; 10) onesposobljavati petlove da se oglašavaju kukurikanjem; 11) intervencije na živini koje ih onemogućavaju da koriste krila, osim skraćivanje krilnih pera; 12) obavljati radnje kojima se kod živine utiče na slabljenje vida; 13) seći ušne školjke; 14) seći rogove.

Lišavanje

životinja života

Životinja se može lišiti života na human način, ako: 1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres; 2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;

3) se koristi za ishranu ljudi; 4) se koristi u načunoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja; 5) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo; 6) životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu; 7) je u pitanju uništavanje štetnih glodara; 8) je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima; 9) je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara. Životinja se ne može lišiti života na javnim mestima, osim: 1) u lovištima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo; 2) u slučaju kada je neophodno lišiti životinju nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć, na osnovu mišljenja veterinara, u skladu sa procedurom eutanazije; 3) radi sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Lišavanje životinje života obavlja se na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt.

Lišavanje životinje života na human način mora se obavljati uz prethodno omamljivanje životinje, osim kod prinudnog lišavanja života radi prekida patnje i bola nastalog usled patološkog stanja, povrede ili zarazne bolesti.

Životinju može lišiti života samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice pod nadzorom veterinara, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako Zakonom o dobrobiti životinja nije drukčije propisano.

Lice koje sprovodi lišavanje životinje života dužno je da posle sprovedenog postupka lišavanja života proveri da li je nastupila smrt životinje.

Držanje, uzgajanje

i promet životinja

Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet u proizvodne svrhe u objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09).

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, uzgajanjem i prometom životinja u proizvodne svrhe obavezni su da vode evidenciju, koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu i lečenje životinja.

Na osnovu člana 18. stava 4. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09), Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, doneo je „Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja, u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama“.

Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“ , broj 6/10.

Nepušački edukativni centar – RP

29

Držanje

i uzgajanje životinja

Vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina. Ako lice mlađe od 18 godina poseduje životinju vlasnikom, odnosno držaocem životinje smatra se njegov roditelj ili staratelj.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da obezbedi: 1) odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje; 2) zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja; 3) odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude; 4) odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja; 5) da o životinjama brine potreban broj obučenih lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje mora životinji kojoj je uskraćena sloboda kretanja obezbediti prostor za smeštaj u kojem bez teškoće može da legne i ustane, ispruži prednje, odnosno zadnje noge, kao i da se na istoj površini i u istom prostoru bez savijanja trupa i glave slobodno okrene u stajaćem i u ležećem položaju.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju.

Divlje životinje se ne smeju držati vezane, osim iz veterinarsko- zdravstvenih razloga, a iz sigurnosnih razloga se mogu držati samo privremeno vezane.

Prevoz životinja Prevoz životinja mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji su upisani u Registar prevoznika životinja, koji vodi Ministarstvo i koja su od strane Ministarstva ovlašćena za prevoz životinja.

Pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, upisuju se u Registar prevoznika životinja ako ispunjavaju uslove u pogledu prevoznih sredstava za prevoz životinja i obučenosti za dobrobit životinja prilikom njihovog prevoza.

30

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Registar sadrži:

prevoznika

životinja

naročito

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“ , broj 41/09) zabranjeno je prevoziti:

1) redni broj upisa; 2) naziv pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno ime i prezime fizičkog lica koje obavlja prevoz životinja; 3) sedište pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno adresu fizičkog lica koje obavlja prevoz životinja.

1) visokobremenite ženke u periodu od poslednjih 10% vremena od ukupnog trajanja bremenitosti, ženke prvih sedam dana posle donošenja mladih na svet, novorođene životinje kod kojih pupčana vrpca nije sasvim zarasla, bolesne ili povređene životinje, osim ako je prevoz životinja neophodan radi lečenja, prinudnog klanja, odnosno prinudnog lišavanja života; 2) životinje u nepokrivenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi u kojoj nisu zaštićene od štetnog uticaja vremenskih prilika i razlika u klimatskim uslovima; 3) životinje u toplim mesecima u zatvorenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi, ako u toku prevoza nije obezbeđeno odgovarajuće provetravanje; 4) životinje koje su osetljive na razlike u temperaturi ako u toku prevoza nije obezbeđena stalna temperatura; 5) životinje ako prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove; 6) životinje ako je smeštaj takav da su moguće povrede ili ispadanje životinje iz prevoznog sredstva; 7) životinje ako se u toku prevoza ne može obezbediti napajanje i hranjenje, prva pomoć i veterinarsko zbrinjavanje bolesnih i povređenih životinja; 8) vodene životinje ako nije obezbeđena dovoljna količina vode odgovarajuće temperature i koncentracije kiseonika; 9) životinje ako se sa njima zajedno prevoze materije koje su štetne po njihovo zdravlje, kao i zajedno sa leševima životinja; 10) životinje poštom; 11) životinje ako prevoznik ne poseduje prateću dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom.

Prevoznik je dužan da pre početka prevoza popuni plan prevoza životinje koji se mora nalaziti u vozilu za vreme prevoza, a koji naročito sadrži: naziv, odnosno ime i prezime prevoznika; registarski broj pod kojim je upisan u Registar prevoznika životinja; mesto utovara, pretovara, odmora i istovara životinje; maršrutu; trajanje prevoza.

Prevoznik je dužan da prevoz životinja obavlja na način kojim se obezbeđuje zaštita života i dobrobiti životinja. Životinje u toku prevoza mora pratiti lice koje je prevoznik zadužio za brigu o dobrobiti životinja (u daljem tekstu: pratilac) i koje je obučeno za dobrobit životinja prilikom njihovog prevoza.

Pratilac priprema životinje za prevoz, nadgleda ih i brine o njima u toku prevoza. Životinji se prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara, kao i u toku prevoza ne sme nanositi bol, patnja, povrede, odnosno ne sme se lišavati osnovnih fizioloških potreba, niti prouzrokovati njena smrt. Životinja se može prevoziti samo ako je sposobna da izdrži putovanje.

Istovar životinje mora se obaviti bez odlaganja po prispeću u mesto odredišta.

Mesta na kojima se vrši utovar, pretovar i istovar životinje mesta za odmor i kontrolne stanice moraju ispunjavati uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme.

Nepušački edukativni centar – RP

31

Klanje

životinja

Pre klanja, sa životinjom se mora postupati na human način, a klanje životinje mora se obaviti što je moguće bliže mestu držanja.

Pre klanja životinja se mora omamiti na način kojim se prouzrokuje trenutni gubitak svesti životinje.

Prilikom omamljivanja životinje se ne smeju obuzdavati sredstvima koja prouzrokuju bol i patnju, ne smeju se vezivati za zadnje noge, kačiti pre omamljivanja, odnosno pre iskrvarenja. Živina i kunići mogu se okačiti pre omamljivanja radi klanja, pod uslovom da se odmah posle toga omame.

Na osnovu člana 17. stav 5, člana 28. stav 5, člana 30. stav 3. i člana 31. stav 4. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneo je „Pravilnik o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života, načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu omamljivanja i iskrvarenja životinja, uslovima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja, kao i programu obuke o dobrobiti životinja tokom klanja”. Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“ , broj 14/10. Životinje se ne smeju klati bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja pre klanja.

U cilju omamljivanja životinja pre klanja ne sme se koristiti bodež, čekić, sekira ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.

Obrada zaklanih životinja ne sme se nastaviti, ako iskrvarenje životinje nije u potpunosti završeno. Životinje se mogu klati bez prethodnog omamljivanja u slučaju: 1) klanja živine i kunića u domaćinstvu za sopstvene potrebe na način i sredstvima koji dovode do trenutne smrti; 2) prinudnog klanja radi prekida patološkog stanja životinje koje može dovesti do uginuća zbog teških povreda nastalih usled nesreće ili iz drugih zdravstvenih razloga, ako nema uslova za omamljivanje; 3) religioznog klanja koje se obavlja prema propisima verske zajednice registrovane u Republici Srbiji.

Obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može obavljati samo lice koje je obučeno za tu vrstu poslova.

Lice za obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja mora biti obučeno za dobrobit životinja tokom klanja.

32

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

Veterinarski inspektor u klanici odgovoran je za dobrobit životinja pri obuzdavanju, omamljivanju i klanju.

Religiozno klanje životinja mogu obavljati lica koja su za tu vrstu klanja ovlašćena od strane verske zajednice registrovane u Republici Srbiji i to na način kojim se sprečava nepotreban bol, patnja, strah i stres.

Inspekcijski

nadzor

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije preko veterinarskih inspektora.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja se na osnovu analize rizika, slučajnim odabirom mesta kontrole i po saznanju o postupanju suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski inspektor mora imati službenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo veterinarskog inspektora.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da proverava: 1) način postupanja sa životinjama; 2) uslove držanja i uzgoja životinja; 3) objekte, prostor i prostorije u kojima se vrši držanje, uzgoj, reprodukcija, prodaja, klanje, sprovođenje ogleda, obuka, smeštaj i zbrinjavanje životinja; 4) ispunjenost uslova u pogledu obučenosti za dobrobit životinja; 5) posedovanje potrebne dokumentacije, kao i vođenje evidencije u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja; 6) obavljanje prometa, prevoza, lišavanja života i klanja životinja, obuke životinja i javnog prikazivanja životinja; 7) sprovođenje ogleda, genetskih modifikacija i manipulacija na životinjama, kao i sprovođenje intervencija na životinjama; 8) prevozna sredstva; 9) mesta za odmor životinja i kontrolne stanice; 10) korišćenje životinja radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, kao i korišćenje životinja za rad; 11) primenu lekova ili drugih supstanci koje mogu da dovedu do promena u ponašanju, fizičkim

i psihičkim sposobnostima životinja, a koji se ne primenjuju za lečenje životinja; 12) izvršavanje mera po Zakonu o dobrobiti životinja.

Na zahtev veterinarskog inspektora, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u granicama svojih ovlašćenja pruža pomoć pri sprovođenju inspekcijskog nadzora.

U vršenju poslova iz člana 78. Zakona o dobrobiti životinja veterinarski inspektor je dužan i ovlašćen da: 1) naredi otklanjanje nepravilnosti pri držanju, uzgoju, reprodukciji, klanju, lišavanju života, utovaru, pretovaru, istovaru, prevozu, obuci i korišćenju životinja; 2) privremeno ili trajno oduzme životinje radi zaštite života i dobrobiti, ako vlasnik postupa suprotno odredbama ovog zakona; 3) naredi otklanjanje nepravilnosti pri održavanju javnog prikazivanja životinja; 4) naredi otklanjanje nepravilnosti prilikom sprovođenja intervencija na životinjama; 5) naredi lišavanje životinja života o trošku njihovog vlasnika, odnosno držaoca u slučajevima kada su životinje neizlečivo bolesne, povređene ili telesno deformisane tako da njihov oporavak nije moguć; 6) naredi prekid sprovođenja ogleda, odnosno zabrani sprovođenje ogleda na životinjama, ako se sprovodi suprotno odredbama Zakonom o dobrobiti životinja, odnosno ako nedostaci u vezi sa sprovođenjem ogleda nisu otklonjeni u propisanom roku; 7) naredi prekid sprovođenja ogleda ili zabrani sprovođenje ogleda na životinjama ukoliko se sprovode bez rešenja o odobrenju sprovođenja ogleda na životinjama; 8) privremeno ili trajno zabrani sprovođenje ogleda na životinjama u slučaju da se ogledi na životinjama ne vrše u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja; 9) naredi otklanjanje nepravilnosti u radu pansiona i prihvatilišta u određenom roku, odnosno zabrani rad pansiona i prihvatilišta, ako nedostaci u vezi sa radom pansiona i prihvatilišta nisu otklonjeni u propisanom roku; 10) naredi otklanjanje nepravilnosti u radu zooloških vrtova, prihvatilišta i odgajališta za divlje životinje u određenom roku, odnosno zabrani njihov rad ako nedostaci u vezi sa radom zooloških vrtova, prihvatilišta i odgajališta za divlje životinje nisu otklonjeni u propisanom roku; 11) naredi otklanjanje nepravilnosti u radu prodavnica za životinje i odgajivačnica, odnosno zabrani njihov rad ako nedostaci u vezi sa radom prodavnica životinja i odgajivačnica nisu otklonjeni u propisanom roku;

12) naredi oduzimanje životinja čije držanje nije dozvoljeno; 13) zabrani korišćenje životinje za rad, ako se obavlja suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 14) zabrani obavljanje obuke životinje, ako se obavlja suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 15) zabrani javno prikazivanje životinja, ako se ono sprovodi suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 16) zabrani borbe između životinja ili između životinja i ljudi, klađenje, kao i prisustvovanje borbama životinja; 17) zabrani sprovođenje intervencija na životinjama, ako se one sprovode suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 18) zabrani lišavanje životinja života od strane nestručnog lica i na način koji nije u skladu sa odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 19) privremeno ili trajno zabrani držanje i reprodukciju životinja, ako vlasnik, odnosno držalac postupa suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 20) zabrani utovar, pretovar, prevoz i istovar životinja, ako nisu ispunjeni uslovi propisani Zakonom o dobrobiti životinja; 21) privremeno zabrani klanje životinja, koje se obavlja suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja; 22) zabrani genetske modifikacije i manipulacije na životinjama, ako se obavljaju bez odobrenja; 23) zabrani rad objekata za higijenu i ulepšavanje životinja, ako nisu otklonjene nepravilnosti u radu; 24) privremeno oduzima dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili kaznenom postupku mogu poslužiti kao dokaz i za to izdaje potvrdu; 25) naredi oduzimanje životinja ukoliko se nije postupilo po rešenju inspektora, koji je zabranio ili naredio meru otklanjanja nedostataka.

Obaveze

lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor

Vlasnici, odnosno držaoci životinja, vlasnici objekata, prostora, prostorija, opreme i prevoznih sredstava koji podležu inspekcijskom nadzoru, dužni su da isti omoguće, pruže podatke i obaveštenja, kao i dokumentaciju za nesmetan rad veterinarskog inspektora.

Vlasnici, odnosno držaoci životinja, vlasnici objekata, prostora, prostorija, opreme i prevoznih sredstava koji podležu inspekcijskom nadzoru, su dužni da u odrećenom roku, na zahtev veterinarskog inspektora, pripreme ili dostave podatke iz evidencije i dokumentaciju koja je potrebna za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

Nepušački edukativni centar – RP

33

PROJEKTNI TIM

Na realizaciji aktivnosti projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ radili su: Milisav Pajević - koordinator projekta , Radmilo Kostić - asistent na projektu, Milena Blagojevićrukovodilac radionica o biodiverzitetu i dobrobiti životinja i Slavka Morača- voditelj okruglih stolova.

Slede kraće biografije: Milisav Pajević - koordinator projekta Rođen u Kragujevcu u kojem živi i radi. Po obrazovanju je medicinar, ali se već deset godina bavi novinarstvom i aktivizmom u nevladinom sektoru.

Trenutno je urednik Ekološkog biltena *EkoNEC*, javnog glasila iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Zaposlen je u Nepušačkom edukativnom centru - RP u kojem obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora.

Radmilo Kostić - asistent na projektu Rođen u Kruševcu. Živi i radi u Kragujevcu. Po obrazovanju je profesor srpskog jezika i književnosti. Radio kao novinar u fabričkom listu „Zastava“.

Danas piše i uređuje tekstove u Ekološkom biltenu *Eko-NEC*, javnom glasilu iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Član je Nepušačkog edukativnog centra - RP. Milena Blagojević - rukovodilac radionica o biodiverzitetu i dobrobiti životinja.

Rođena u Kragujevcu u kojem živi i radi. Po obrazovanju je diplomirani biolog- ekolog.

Piše tekstove za Ekološki bilten *Eko-NEC*, javno glasilo iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Član je Nepušačkog edukativnog centra - RP. Slavka Morača – voditelj okruglih stolova Rođena u Kragujevcu. Živi i radi u Batočini.

Profesor je srpskog jezika i knjževnosti.

Stalno zaposlena u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini. Član je Nepušačkog edukativnog centra - RP od njegovog osnivanja i sve vreme obavlja funkciju generalnog sekretara.

34

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu

ZAHVALNOST

Projektnom timu Nepušačkog edukativnog centra-RP tokom realizacije projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ podršku i pomoć pružili su sledeći pojedinci, ustanove i organizacije: Fond za otvoreno društvo - Beograd Aleksandra Šanjević, Fond za otvoreno društvo Beograd Vesna Barjaktarević, ekološka inspektorka opštine Batočina Dušica Ilić Nedić, ekološka inspektorka opštine Topola Snežana Đorđević, direktorka Osnovne škole „Sveti Sava“ – Batočina Darko Ignjatović, službenik za poljoprivredu Opštine Batočina Tomislav Ilić, Agencija za turizam i marketing „OP TOP TURS“ - Gornja Trnava Milica Simić, direktorka Narodne biblioteke „Radoje Domanović” - Rača Regionalna televizija „Kanal 9“ - Kragujevac Radio televizija Kragujevac Brane Kartalović, dopisnik iz Kragujevca dnevnog lista „POLITIKA“ Jelica Pecelj, Gradska organizacija Crvenog krsta - Kragujevac Saša Jakovljević, novinar Regionalne televizije „Kanal 9“ – Kragujevac Jovana Milovanović, novinarka Radio televizije Kragujevac Građanske inicijative – Beograd Centar za razvoj neprofitnog sektoraCRNPS - Beograd Branislava Pavićević, regionalna koordinatorka Kancelarije za mlade Branko Ratković, koordinator Kancelarije za mlade Kragujevac Slavica Savković, direktorka Dečije ustanove „Knić“ - Knić Marija Milojević, koordinatorka Kancelarije za mlade u Rekovcu Mihajlo Maričić, direktor NVO „Ekoforum“ Beograd Jadranka Marčok, direktorka NVO „Zeleni krug“ - Bački Petrovac Zorica Savić- Ranković, direktorka Udruženja građana „Stakleno zvono“ - Kragujevac Bojan Ranković, slikar i umetnik PAPIR PRINT PLUS doo Kragujevac SEZAM Kragujevac Projektni tim Nepušačkog edukativnog centraRP im se neizmerno zahvaljuje.

O ORGANIZACIJI Nepušački

edukativni centar

- RP

je nevladina organizacija osnovana 2003. godine u Kragujevcu.

Cilj Nepušačkog edukativnog centra - RP je zaštita i unapređenje zdravlja građana i zaštita životne sredine, informisanje, obaveštavanje i edukacija građana, posebno dece i omladine o značaju zdrave životne sredine i elementima održivog razvoja, izdavanje i objavljivanje informativnih, obrazovnih, zdravstvenih, ekoloških, vaspitnih sadržaja i organizovanje aktivnosti javnog zagovaranja namenjenih promeni loših navika i buđenju svesti građana u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Najznačajniji realizovani projekti Nepušačkog edukativnog centra - RP bili su : • • • • • • • •

• •

• •

„Istraživanje duvanskog tržišta u Kragujevcu“ (2003.-2004. godine); „Nepušački bilten NEC za afirmaciju građana i NVO sektora“ (2004. godine); „Okrugli sto *Nepušenje i srpska tranzicija*“ (2004.godine ); „Crtežom i stihom protiv pušenja i alkoholizma“ (2005. godine); „Opušak građanske nekulture„ (2005. godine); „Nepušenjem do Evropske unije“ (2005/2006. godina); „Informisanje i ekološke NVO“ (2007. godina); „Nepušački bilten *NEC*“ http://nbnec.wetpaint.com ( 2004, 2005, 2006, 2007, 2008,2009. godina); „Ekološki bilten *Eko-NEC*“ http://ekonec.wordpress.com i http://twitter.com/#!/ekoneckg (2005, 2006, 2007,2008, 2009. godina), „JKP u Srbiji u službi zaštite životne sredine“; (2008. godina); Projekat „Kampanjaprevencije pušenja, zdravlja i zaštite životne sredine i Ciklus tribina „Zabranjeno pušenje, zdravlje i životna sredina““ (2008/2009).„Zdravstveno elektronski bilten *NVO ZeB*“ ( 2008.godine); „E-mail baza zdravstvenog, nevladinog i ekološkog sektora bivše SFRJ“ ( 2007, 2008,2009. godina).

Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ (2010.), „Kragujevačka ekološka jesen“(2010.) i „ Ekološke mesne zajednice“(2010.).

Predstavnici Nepušačkog edukativnog centra – RP su učestvovali u procesu donošenja Lokalnog ekološkog plana grada Kragujevca, Lokalnog plana borbe protiv korupcije grada Kragujevca i Strategije razvoja civilnog društva i filantropije grada Kragujevca.

Nepušački edukativni centar - RP izdaje elektronski dvonedeljnik Ekološki bilten *EkoNEC* - http://ekonec.wordpress.com - javno glasilo iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. *Eko-NEC* je Rešenjem Agencije za privredne registre Republike Srbije broj IN000004 od 10.11.2009. godine registrovan kao javno glasilo za oblast zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Pored regionalnog projekta „Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu“ u 2011. godini Nepušački edukativni centar – RP radi na realizaciji lokalnih projekata „Prigradske mesne zajednice“ i „E-otpad u Šumadiji”.

Više informacija o Nepušačkom edukativnom centru – RP možete saznati na http://nec-rp.wetpaint.com

LITERATURA • „Putokaz ka održivom razvoju“, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Darinka Radojević, Biodiverzitet – Duška Dimović, Održiva poljoprivreda – Dragan Mirković, Beograd, 2011.

• „Zakon o dobrobiti životinja“, „Službeni glasnik RS“ , broj 41/09.

• „Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja, u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama“, „Službeni glasnik RS“ , broj 6/10.

• „Pravilnik o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života, načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu omamljivanja i iskrvarenja životinja, uslovima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja, kao i programu obuke o dobrobiti životinja tokom klanja”, „Službeni glasnik RS“ , broj 14/10.

• Ekološki bilten *Eko-NEC*, http://ekonec. wordpress.com , elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije, Poljoprivredne strane, Radmilo Kostić, broj 105, Kragujevac, 2011.

• Zvanični sajt opštine Topola http://www.topola. com .

Nepušački edukativni centar – RP

35

Izdavač Nepušački edukativni centar – RP Igumana Pajsija 10, Kragujevac Copyright 2011 Nepušački edukativni centar – RP Sva prava su zaštićena Za izdavača Milisav Pajević, Nepušački edukativni centar – RP Urednik Milisav Pajević Recezent Slavka Morača Tiraž 100 Tehnička priprema rukopisa - grafički dizajn Bojan Ranković Štampa SEZAM Kragujevac

Ova publikacija je realizovana uz finansijsku pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Nepušačkog edukativnog centra – RP i ne mora da odražava stavove Fonda za otvoreno društvo.

NEC - RP :

Zaštita životne sredine u poljoprivredi na lokalu