"Kontrolni punkt", David Albahari by Stubovi kulture

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 1

Biblioteka

Minut Knjiga sto ~etrdesest 達esta

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 2

Ureðuje Predrag Markoviñ

David Albahari

Kontrolni punkt Oprema Duãan Ãeviñ

Beograd 2011.

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 4

Sa mesta na kojem smo stajali jasno se videlo za{to je tu postavljen kontrolni punkt – to je bila najvi{a ta~ka puta koji se podjednako strmo dizao, odnosno spu{tao u odnosu na rampu i ku}icu u kojoj su se nalazili rezervni straæari. Iako to nismo nikada proverili i premerili, deo puta koji je vodio uzbrdo bio je, po duæini, jednak delu puta koji je vodio nizbrdo. Ukoliko bi neko krenuo s jedne strane, odozdo, od samog po~etka, a neko drugi krenuo u isto vreme sa druge strane – uz pretpostavku, dakako, da se svi elementi njihovog hoda podudaraju, odnosno odigravaju na isti na~in – te dve osobe bi se ta~no srele kod rampe. Ta~nije re~eno, svaka bi stigla do svoje strane rampe, odakle bi piljila u osobu iza rampe. U povratku bi se, pod istim uslovima, naravno, isto desilo, te bi obe osobe istovremeno stupile na ravan deo puta koji se pruæao pred njima i onda skretao u {umu. U {umi nismo nikada bili, ne samo zbog toga {to to nije bilo predvi|eno u okviru na{eg zadatka, ve} i zbog toga {to smo svi bili iz grada i {uma nam nije ni{ta zna~ila. Da je bilo ko od nas u{ao u {umu, vero5

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 6

vatno ne bi nikada iz nje iza{ao, izuzimaju}i Mladena, koji je æiveo na nekoj planini. Njemu je {uma bila kao drugi dom i ~ak bi se moglo pretpostaviti da je na{a ~eta dobila zaduæenje da brine o rampi i kontrolnom punktu zahvaljuju}i Mladenovom poznavanju {umskog bilja. Naime, on je uspe{no odgovorio na pitanje ~ime bi se vojnici hranili kada bi bili primorani da potraæe skrovi{te u {umi. Tako smo stigli ovde i, bar za sada, posle prvih nedelju dana, izgleda da skoro ne}emo dobiti novi zadatak. Dodu{e, to smo sami zaklju~ili jer se za to vreme niko nije pojavio ni sa jedne ni sa druge strane rampe, a radio stanica koja je trebalo da nas povezuje sa komandnim centrom za}utala je ve} drugog dana po dolasku i kasnije se ogla{avala u nepredvidljivim razmacima. Vojnici nisu smeli da nose mobilne telefone zbog njihovog uticaja na vojnu mreæu, a od tri aparata koji su ipak doneti nijedan nije radio, jer nije bilo struje za njihovo punjenje. Dakle, bez kontakta sa glavnim {tabom i bez ikakvog kontakta sa svetom, moglo bi se re}i da smo bili izgubljeni kao brodolomnici na nepreglednoj povr{ini okeana. Najgore od svega je to {to uop{te nismo znali odakle smo do{li. Naime, kamioni u kojima smo stigli vozili su no}u, isto-

varili nas jo{ pre svanu}a na {irokoj stazi koja je vodila kroz {umu sve do kontrolnog punkta i odmah se, dok je jo{ svugde oko nas vladao mrak, uputili nazad. Kada je napokon svanulo, niko nije bio siguran kojim putem su se kamioni vratili. Istina, posvuda su se videli tragovi guma, ali oni su se ukr{tali, preplitali i rasplitali u svim pravcima tako da nismo mogli da utvrdimo koji put vodi do na{e baze. A i to smo po~eli da se pitamo tek posle nekoliko dana, kada je nesvakida{nji mir ovog mesta po~eo u nama da budi sumnju, i tada su ve} tragovi guma bili jedva vidljivi, pogotovo oni na travi koja se u me|uvremenu ispravila i uspravila. Ni{ta nam drugo nije preostalo nego da nastavimo da radimo ono zbog ~ega smo se tu na{li: da straæarimo i pazimo na promet ljudi i robe preko kontrolnog punkta. Istini za volju, niko nam nije rekao da li se kontrolni punkt nalazi na granici izme|u dve dræave ili na me|i koja razdvaja dva sela. Moæda to i nije vaæno, vojnik, uostalom, ne treba ni da pita za{to ne{to radi ve} treba prvo to da uradi a posle da se raspituje, {to zna~i da, ako nam je re~eno da pazimo na kontrolni punkt, onda to treba i da radimo, a ne da se zamajavamo raznim naga|anjima. Stoga je na{ komandant uredno na-

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 8

pravio straæarske spiskove, s tim {to je smanjio broj straæara danju da bi vojnici bili odmorniji no}u, kada je, sigurnosti radi, na straæi bilo ~etiri vojnika. Ni{ta se oko nas nije micalo ni danju ni no}u – to je bio zajedni~ki zaklju~ak svih straæara, ali na{ komandant, kao vojnik starog kova, nije hteo da popusti i da smanji no}nu straæu. „Tamo gde ni{ta ne {kripi“, govorio je na{ komandant, „tamo je, u stvari, najve}a {kripa.“ I tako smo mi ~uvali kontrolni punkt na kojem niko nije kontrolisan i osmatrali kroz dvoglede pejsaæe kojima niko nije prolazio. Ako se negde jo{ uop{te vodio rat, mi to nismo znali. Nikakvi pucnjevi, fijukanje metaka, eksplozije bombi, buka helikoptera, ni{ta od svega toga nije dopiralo do nas. „A {ta ako je rat ve} zavr{en“, pitali smo jednog jutra na{eg komandanta, „zar ne bi trebalo onda da idemo ku}i?“ Komandant je bio neumoljiv: „I}i }emo ku}i kada nam jave da idemo ku}i. Do tada, ostajemo ovde.“ Vojnici su zagrajali, ustali i po~eli da vi~u: „Ho}emo ku}i, ho}emo ku}i!“ Komandant je poku{ao da ih smiri, {to mu nikako nije polazilo za rukom. Pobunjena masa je pobunjena masa, svejedno je da li su to vojnici ili civili, i niko nije obra}ao paænju na komandantove re~i, tako da je on na kraju mo-

rao da pribegne neomiljenom premda efikasnom sredstvu, odnosno pi{tolju. Podigao ga je visoko iznad glave i zaurlao da }e početi da puca ukoliko se svi odmah ne smire i ne vrate na svoja mesta. I tada se za~uo pucanj. Komandant je zbunjeno pogledao svoj pi{tolj, ali pucanj nije do{ao iz njega, ve} iz pu{ke jednog od straæara koji je, kada smo se na{li ispred kontrolnog punkta, drhtavim glasom raportirao komandantu da je pucao kada je pomislio da }e ~ovek u zelenoj za{titnoj ode}i prvi pucati na njega. „Nema {ta tu da se misli“, dreknuo je komandant, „je li pucao ili nije?“ „Nani{anio je“, rekao je straæar, „ali ja sam bio bræi.“ Komandant je poslao grupu vojnika da pogleda mesto gde se navodno nalazio ~ovek u zelenoj za{titnoj uniformi, i oni pretr~a{e preko livade. U{li su u æbunje i, dok smo ~ekali da se ponovo pojave, naga|ali smo koga je straæar video. Neko je rekao da je to bio medved koji je prethodno pojeo {umara i svi su po~eli da se smeju. Malo kasnije izvi|a~ka grupa po~e da se probija kroz {iblje. U rukama su dræali ne{to zeleno, za {ta se ispostavilo da su delovi iscepane maskirne uniforme. Nigde, me|utim, rekli su ~lanovi izvi|a~ke grupe, nisi nai{li na ne{to {to bi ukazivalo da je ta prljava i izguævana tkanina

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 10

upravo ono {to je na{ straæar video. Nigde, naglasili su, nije bilo ljudskih tragova, samo su se pokazivali otisci {apa i pti~jih nogu. Da li to zna~i da straæar nije ni{ta video? Komandant nije odgovorio. Prvo je objavio kraj uzbune a odmah zatim sazvao zbor. Postrojili smo se i, dok nam je sunce grejalo potiljke, saslu{ali upozorenje komandanta da moramo da ostanemo mirni ukoliko æelimo da iza|emo na kraj sa neprijateljem. Istina, mi nismo znali ko nam je neprijatelj, ali kada se vodi rat, lako je ste}i i saveznike i protivnike. Vratili smo se svojim zaduæenjima, bar oni koji su imali neka zaduæenja, i slobodnim aktivnostima, tako da se ubrzo oglasila ne~ija usna harmonika. Kuvarovi pomo}nici su doneli vest o gula{u koji }e biti posluæen za ve~eru, ~ak je nagove{ten i kola~, {to je izazvalo odu{evljenje me|u vojnicima i doprinelo da se zaboravi na ozbiljnost situacije. Ozbiljnost je pokazala svoje ruæno lice u komandantovom nare|enju da se narednih dana, odnosno ve~eri, svetla pale samo u najve}oj nuædi, da se svedu na minimum ili prebace na dnevni reæim ve~ernje aktivnosti kao {to su ~i{}enje ~izama, kontrola naoruæanja i duæa zadræavanja napolju. Pritom je pomenuto pu{enje koje nije bilo dozvoljeno u zatvorenim prostori-

jama ve} jedino na udaljenosti od tri metra od objekta u kojem se nalaze drugi ljudi. Uzgred, kontrolni punkt nije bio neki novi objekt, kao ni baraka u kojoj smo mi bili sme{teni i u kojoj su se nalazile dve spavaonice, prostorija za predavanja, kupatilo, kuhinja i sobica za komandanta. Postojala su i dva klozeta, blizu barake, zaostala od ko zna kada, sklepana od neobojenih dasaka i puna muva i paukova. U jednom od njih, ujutru je prona|en ubijeni straæar. Oni koji su to videli pri~ali su da je na|en u sede}em poloæaju, sa pantalonama zarozanim oko ~lanaka i velikom ranom na vratu. Njegova pu{ka je stajala u }o{ku, a sve je bilo obojeno krvlju. Kad ga je video, komandant je tiho opsovao, okrenuo se i vratio u kancelariju. Mi smo ostali napolju i razgovarali smo {apatom. Sunce se uspinjalo na nebo i postajalo je sve toplije. Oko klozeta su leteli rojevi muva. Visili su u vazduhu kao ogromni grozdovi i ubrzo je celo straæarevo telo li~ilo na crnu mumiju. Komandant je napokon iza{ao, a kada nam se obratio, mogli smo da osetimo vonj alkohola. Odredio je dvojicu da iskopaju raku, ali njima su se pridruæili drugi vojnici i raka je ubrzo bila spremna. „Sve{tenik“, rekao je komandant, „gde nam je sve{tenik?“ Mislio je na

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 12

vojnika koji je posle tri godine provedene na bogosloviji pre{ao na Prirodno-matemati~ki fakultet i po~eo da studira fiziku i hemiju. Komandant je poslao ~etiri vojnika da donesu le{ i oni su se ubrzo vratili, nose}i le{ na vratima skinutim sa klozeta, a za njima su letela i podrhtavala jata mu{ica. „Brzo“, rekao je komandant, „samo brzo“, „sve{tenik“ je po~eo da mumla i zapeva, ubijeni straæar je gurnut u raku, vojni~ki a{ov~i}i su ~askom nabacali zemlju i, dok ste lupili dlanom o dlan, pred nama se ukazala humka od crne i masne zemlje. Tek kasnije se neko setio da u nju zabode improvizovan krst, ali nikada se nije saznalo ko je to uradio. Nije se saznalo ni ko ga je ubio, jer posle prvih teorija o nekakvim {umskim osvetnicima koji æive u kro{njama drve}a i ~ekaju da nas savlada san da bi nam se prikrali i nekoga ubili, pojavilo se pitanje koje, dodu{e, niko nije glasno izrekao, ali koje se svima nametnulo kao realna mogu}nost: a {ta da radimo ako ga je ubio neko od nas? Ne znamo kod koga se to pitanje prvo formiralo, ali posle je lako moglo da se prati kako se kre}e od vojnika do vojnika, uvek iscrtavaju}i istu meru zaprepa{}enja na njihovim licima. Uve~e su se vojnici dugo otimali snu, zastra{eni mogu}no{}u da, ukoliko je

ubica ve} me|u njima, oni budu slede}i na njegovom spisku. Tonuli su u san u najraznovrsnijim poloæajima, na podu pored kreveta, naslonjeni na prozor, ispred ulaznih vrata sa cigaretom me|u prstima, sve dok se na kraju komandant nije razbesneo i rekao da }e potpuno zabraniti pu{enje. A i da nije tako pripretio, pu{enju se ipak bliæio kraj. Oni koji su imali neku kutiju cigareta u rezervi krili su taj podatak kao zmija noge, ali bez mogu}nosti da negde kupe nove zalihe duvana, sve ih je o~ekivala ista sudbina. Lako je mogu}e da je upravo ta briga navela ljude da po~nu pri~u o neophodnosti istraæivanja prolaska kroz {umu. Ne}emo, valjda, ovde da sedimo i ~ekamo da nam, jednom po jednom, neko zabija noæ u vrat. Zahtevali su od komandanta da ne{to preduzme i on je, posle konsultovanja sa niæim oficirima, doneo odluku o formiranju dve izvi|a~ke grupe. Grupe su bile potpuno iste i sastojale su se od po tri vojnika, od kojih je jedan (u obe grupe) bio naoruæan lakim mitraljezom, dok su ostali imali uobi~ajeno oruæje i bombe. Vo|e grupa su dobile i raketne pi{tolje, {to je, imaju}i u vidu potpuni prekid svih sredstava komunikacije, bio njihov jedini na~in da u eventualnom kriznom trenutku pokaæu gde se nalaze. Komandant je u

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 14

prvi mah hteo da smesti Mladena u jednu od grupa, {to su o~ekivali i sami vojnici, ali je ipak prevladao stav da Mladena treba sa~uvati ukoliko se ukaæe potreba da se krene u potragu za jednom ili obe izvi|a~ke grupe. I tako, narednog praskozorja, obe grupe su se postrojile pored rampe na kontrolnom punktu, jedna s jedne strane rampe a druga s druge, saslu{ale komandantove re~i, salutirale i krenule niz brdo. Kako smo ve} rekli, udaljenost od rampe do podnoæja bila je skoro ista na oba dela puta i grupe su skoro istovremeno stigle do ravnog dela puta. Tu su se obe grupe okrenule i mahnule nam, zatim nastavile u dosta brzom tempu i gotovo istovremeno dospele svaka do svoje krivine koja vodi u {umu. Kada su nam se svi vojnici izgubili iz vida, me|u nama, i dalje okupljenim oko rampe, zavladala je ti{ina. Prvi je progovorio komandant, koji je upitao {ta ima za ru~ak, iako je podjednako dobro znao odgovor kao i svi mi: rezanci sa sirom, salata od cvekle i jedan veliki keks sa komadi}ima ~okolade. Neko se tada setio da pita šta je bilo sa onom maskirnom uniformom koju su vojnici na{li u æbunju, da li se ne{to zna o njoj? „Da“, rekao je komandant, „kako da ne, pregledali smo uniformu, odnosno, ta~nije je re}i: delove uni-

forme, budu}i da ju je neko pokidao u nekoliko par~i}a.“ Usledila je detaljna pri~a o broju delova, nasilnosti koju je bilo neophodno uloæiti u tu radnju i, napokon, o tome da nikakav trag nije odavao gde je uniforma napravljena ili nabavljena ili ko ju je nosio. Jedino {to je bacalo nekakvu svetlost, premda vi{e {kiljavu nego jarku, bio je mrki æeton sa brojem 5 upisanim na obe strane. „Takvi æetoni“, objasnio je komandant, „obi~no se koriste za javne telefonske govornice ili za voænju gradskim saobra}ajem, ali na njemu ne postoji nikakva naznaka koja bi nagovestila u kom gradu ili dræavi se takav æeton koristi. A moæda se i ne koristi“, nastavio je komandant, „moæda je to ostatak iz nekog udaljenog perioda, moæda je to uspomena koju je nekada{nji vlasnik godinama ~uvao, a onda je zaboravio u straænjem dæepu ba~ene maskirne uniforme. I ko zna, moæda ga sada sumanuto traæi i uzaludno pretura po svojim stvarima.“ Vojnici su se snuædili i hitrim pokretima opipali svoje dæepove u kojima su, o~igledno, dræali sli~ne uspomene. Jedan vojnik je zatraæio da pogleda taj æeton i ubrzo je æeton putovao od ruke do ruke, ali niko nije mogao ni{ta da kaæe o njemu. Bilo je nekih proizvoljnih naga|anja na koja ne treba tro{iti vre-

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 16

me. Bolje je sada re}i ne{to o sastavu snaga koje su bile zaduæene za ~uvanje kontrolnog punkta, jer o tome do sada nije ni{ta re~eno, a kasnije moæda ne}e biti vremena. Elem, komandant je pod sobom imao tri desetine, svaku sa svojim desetarom, jednog mla|eg oficira, jednog kuvara i jednog bolni~ara. Bolni~ar je bio i zapisni~ar, intendant, radio-telegrafista i verovatno jo{ ne{to. U stvari, ve} vi{e ne moæe da se govori o tri desetine, s obzirom na to da je ubistvo onog straæara smanjilo broj na dve kompletne desetine i jednu nepotpunu. Moæda re~ „ubistvo“ nije na mestu, jer jo{ nije zvani~no saop{teno {ta je prouzrokovali njegovu smrt. Naime, uvek ima onih koji neke od ubijenih æele da proglase samoubicama, s obzirom na to da se time vojska osloba|a velikog dela odgovornosti, ali u ovom slu~aju to nije dolazilo u obzir. Takvu ranu, kakvu je on imao na desnoj strani vrata, ~ovek ne bi mogao sam sebi da nanese, pogotovo ako je de{njak, {to je straæar bio. Moæda bi bilo lak{e da se straæar sam ubio, onda nikakav poseban oprez ne bi bio potreban prilikom odlaska u klozet, ali znaju}i da ga je neko iznenadio dok je on stenjao i poku{avao da izbaci sav otpad iz svoga tela, vojnici su sada odlazili do klozeta u parovima, a po-

nekad ~ak u grupi od pet-{est vojnika. I dok bi jedan sedeo unutra, onaj drugi ili vi{e njih pazili su da se ne{to ne desi. No} je, me|utim, predstavljala problem: niko se vi{e nije usu|ivao da odlazi po gustom mraku do klozeta, tako da smo morali da pripremimo jednu malu prostoriju koja je igrala tu ulogu tokom no}i. Dve-tri kante koje su kori{}ene prilikom vr{enja nuæde odnosili smo odmah po ustajanju, praznili i pripremali za narednu no}. Na svu sre}u, vojnici su bili uglavnom mladi ljudi, te nije bilo mnogo onih koji su se no}u prikradali kantama, paze}i da ne prave preveliku galamu, ali zato su svi vojnici mogli da budu odre|eni za njihovo odno{enje i praænjenje, {to nije svima bilo po volji, ali kada bi se svima moglo udovoljiti, onda ne bi ni postojala vojska, nije li tako? Komandant je bio nepopustljiv i spreman da odmah kazni sve koji remete red, a narednog jutra sâm je poneo prvu kantu, punu mokra}e i izmeta, i prosuo je u klozet. Uve~e, u vreme kada se ~itala dnevna zapovest za naredni dan, saop{tavalo se ko }e biti „sanitetlije“ narednog dana, s tim {to su ih vojnici preimenovali u „baba sere“, odnosno, u „deda sere“, kako je ve} kome bilo milije. No, ti no}ni odlasci na vr{enje nuæde podse}aju da bi trebalo

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 18

objasniti kako smo uop{te funkcionisali kada bi pao mrak. Pre svega, imali smo nekoliko gas-lampi koje su bile standardni deo opreme za borbu u takozvanim nedovoljno razvijenim podru~jima, tamo, dakle, gde se ra~unalo na neredovnost u snabdevanju elektri~nom i drugim energijama, a osim toga, svaki vojnik je dobio kutiju sporogore}ih sve}a, dok je u ~etnom magacinu tako|e postojala solidna zaliha istih takvih sve}a. Lampe na gas i velike sve}e, ~iji plamenovi su podrhtavali u no}nom vazduhu, stvarale su romanti~nu sliku i ko zna {ta bi neko pomislio kada bi video obilje plami~aka koji trepere oko mra~ne kasarne. A takvih koji su to videli bilo je moæda i vi{e nego {to smo pretpostavljali. U tome je bila glavna razlika izme|u nas i „njih“: oni su uvek o nama znali vi{e nego mi o njima, pogotovo kada je re~ o brojnom stanju. Bilo kako bilo, narednog jutra na{li smo mrtvog gavrana. Jedna noga mu je bila slomljena, krila pokidana, kljun i{~upan. Vojnici su se okupili oko njega, ljutili se i psovali. Vi{e ih je uzbudila ta mrtva ptica nego stražar ubijen u klozetu. „To nisu ljudi“, rekao je jedan vojnik, „ve} zveri i trebalo bi ih odmah pobiti!“ „Odmah, odmah!“, povikali su drugi vojnici i okruæili komandanta kada je pri{ao da

vidi {ta se doga|a. Pokazali su mu gavrana, ali on ga o~igledno nije toliko dirnuo kao njih, nego im je otvoreno rekao da se ne glupiraju. „Na{i ljudi su sada u {umi“, dodao je komandant, „i dok se oni ne vrate, niko ne moæe tamo da ide, je l’ to jasno?“ Vojnici su promrmljali ne{to pomirljivo i vratili se svojim zaduæenjima. Sunce je nemilosrdno peklo, iako to uop{te nije bilo u skladu sa godi{njim dobom, i neki od vojnika brzo su dobili bronzani ten, ali bilo je i onih drugih, onih kojima su le|a, ruke i ramena, a bogami i lica, bila prekrivena mno{tvom plikova. „No}as ne}e biti mnogo spavanja“, pomislio je komandant, a tada se za~ula vika: „Evo ih, dolaze!“ Kada je komandant do{ao do rampe, stvarno je mogao da ih vidi: obe grupe su se uspinjale putem koji ih je vodio prema rampi. Obe grupe su o~igledno imale po jednu ærtvu, jer su u obe grupe dvojica vojnika nosili tre}eg. Penjali su se s naporom, tako da smo, i to dok su jo{ bili dosta udaljeni, mogli da ~ujemo kako te{ko di{u i povremeno se gu{e od ka{lja. Stigli su skoro u istom trenutku do rampe i tada je neko primetio da su nekako, negde u {umi, grupe krenule pogre{nim putem, tako da su se vratile sa iste strane rampe sa koje su krenuli u {umu. Me|utim, kada je to saop{te-

vkmin146 Albahari Kontrolni punkt_vkmin135 cerka.qxd 09-May-11 12:50 PM Page 20

no vojnicima iz tih grupa, oni su bili uporni u svojoj tvrdnji da ne pamte nikakav trenutak ukr{tanja staza, niti da su bili u nedoumici kojim putem da krenu. „U {umi je uvek vladala ti{ina“, rekao je jedan od vojnika, „i to smo striktno po{tovali. Da smo se sreli sa drugom grupom, na{ razgovor bi odjeknuo kao bomba.“ To moæda obja{njava za{to su oba vojnika ubijena staromodnim ali efikasnim oruæjem, strelama, ~iji krajevi su i dalje virili iz njihovih grudi. Komandant nije krio svoj bes i ljutito je psovao, upotrebljavaju}i psovke kojih se ni najve}i pijanci i bitange ne bi postideli, mada mu sasvim sigurno to niko nije zamerio. Moæda bi sve bilo druga~ije da smo znali za{to smo doista ovde, {ta ~uvamo i od koga. Kakva moæe da bude svrha kontrolnog punkta na putu kojim niko ne prolazi i koji se, po svemu sude}i, vrti sam oko sebe, bez ikakve svrhe? Ili mu je, naprotiv, bila jedina svrha: da stvara iluziju prohodnosti, mogu}nosti daljeg napredovanja, odlaska u nove pobede, a da pritom bude klopka, mamac za naivne, du{egupka u kojoj se umire od vi{ka a ne od manjka vazduha. Ili, kako je to lepo izrazio jedan vojnik, rekav{i da je sve moæda toliko nestvarno samo zato da ne bismo doznali da nas zapravo napadaju „na{i“,

koji, pak, ne shvataju da smo mi „njihovi“. Ali, ko je „na{“ u ovom ratu, u sukobu u kojem mi samo gostujemo, u situaciji u kojoj ~ak ne znamo {ta uop{te treba da radimo? Zar ne bi bilo najbolje da se vratimo i potrudimo se da sve ovo zaboravimo? Ne, ne i ne, zapretio je komandant, nikakav povratak ne dolazi u obzir. Osim toga, pitao je, na koje mesto bi trebalo da se vratimo, i kako – da li se neko uop{te to pitao? Telefoni ne rade, radio ne funkcioni{e, nemamo golubove koji bi prenosili poruke, a ~ak i kada bi neko hteo da ode tamo gde bi glavna komanda trebalo da se nalazi, kojim putem da krene? Da li uop{te postoji put? Komandant je pozvao zapisni~ara, izdiktirao mu dnevnu zapovest za sutra{nji dan – zapovest je predvi|ala da }e ceo sutra{nji dan biti posve}en traganju za re{enjem nepovoljne situacije u kojoj smo se na{li. Na to nas obavezuju na{e ærtve, rekao je komandant za vreme skromne ve~ere: svaki vojnik je dobio veliku zemi~ku i malu konzervu sardina. Tokom ve~ere desilo se jo{ ne{to: od uha do uha je proletela pri~a da su vojnici iz jedne grupe koja je pro{la kroz {umu, i to ne svi vojnici ve} samo dvojica, sa jednog proplanka, u daljini i kroz izmaglicu, videli nekoliko seoskih ku}a. Jedan od njih se ~ak kleo