vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 1
_ Библиошека
_ "Минуш" К wiga sto åetrdeset åetvrta
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 2
Urednik Предраг Марковић
Duãan Kovaåeviñ
Æivot u tesnim cipelama pornografija æivota i smrti
Oprema Душан Шевић
Београд 2011.
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 4
© „Стубови културе“
Planeta Zemqa, 2010. godine, XXI vek, 3. milenijum Nove ere, vreme poznato po „tesnim cipelama“.
На корицама: Vinsent van Gog , Cipele (detaq)
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 6
RADNICI, ãtrajkaåi glaðu u propaloj fabrici za proizvodwu letwe i zimske obuñe „LIZO“ STEVA – predsednik ãtrajkaåkog odbora. Od kako zna za sebe uvek je bio „neki predsednik“. U teãkim danima ãtrajka glaðu, preuzeo svu odgovornost za sudbinu „uniãtene fabrike“ i za æivote prijateqa radnika. ZLATA – dvadeset pet godina je bila sekretarica jedanaest direktora. Da je samo morala da im zapamti imena bilo bi previãe. Nije se udavala zbog silnih obaveza, mada joj je Steva oduvek bio „posebno drag“. ISA – bivãi ãofer kamiona i ãlepera za prevoz obuñe. Obiãao je planetu nekoliko puta, razvozeñi fabriåke proizvode po celom svetu. Åudom je preæiveo napade desperadosa kada su ga pqaåkali „bosonogi, ali dobro naoruæani razbojnici“, otimajuñi mu cipele, åizme, patike, klompe, papuåe, sandale... VESELI – proveo je radni vek pokraj prese za lepqewe obuñe. Od silnih isparewa 7
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 8
lepka oboleo od „lakiranih pluña“, „svira“ kad govori, a u policiji je registrovan kao „teæak narkoman“ i åovek sklon skokovima u bunare. RADA – kuvarica. Kuvala za åetiri hiqade radnika kad je fabrika radila punom parom. Ceo æivot je provela kuvajuñi i, na kraju, umire gladujuñi.
GOSTI, posetioci fabrike „LIZO“, zainteresovani za sudbinu nesreñnih radnika MENAXERKA i VODITEQKA – raspeta izmeðu najnovijeg „vlasnika fabrike“, ãtrajkaåa i æeqe da pomogne „nesreñnim qudima“. GOSPODIN MALDIV – vlasnik jedne od najmoñnijih marketinãkih i televizijskih kuña – „Maldiv prodakãn“. Ime je dobio, po sopstvenoj priåi, kada je sam, posle roðewa, doãao kuñi peãke. DVA RADNIKA – asistenti televizijskog rialiti ãoua: POBEDIÑE MOJ BROJ, i zeåevi pogrebnog preduzeña SKOÅI ZEKO, HOP! HOP! HOP! 8
Prolog Dokumentarni televizijski snimci demonstracija ãirom sveta. Radniåki protesti. Studentski nemiri. Gradovi preplavqeni kolonama gnevnih graðana. Nedostaju im samo uniforme da bi izgledali kao vojska. Sukobi sa policijom. Gore automobili, zavijaju sirene ambulantnih kola, koja osnose rawene sa bojnih ulica. Barikade, molotovqevi kokteli, dim, vatra... Jednim reåju – planetarni haos. Kamera televizijskog snimateqa zumira transparent sa najkrañom porukom: DOSTA! Voditeqka pruæa mikrofon do razbaruãene glave nosioca transparenta, jednog od voða pobuwenih radnika. Pita ga, nadvikujuñi paklenu buku. VODITEQKA: Izvinite! Ãta vam znaåi to – DOSTA?! 9
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 10
STEVA: Znaåi, bre, to ãto piãe! Dosta ove tiranije i ubijawa radnika! VODITEQKA: Da li ñe tu poruku razumeti oni gore?! STEVA: Hoñe! Hoñe! Jer ima i ovo!
Steva okreñe naliåje transparenta na kojem piãe: DOSTA, ILI – RAT! VODITEQKA: Spremni ste da poginete?! STEVA: Ja sam veñ poginuo! Ja sam veñ mrtav åovek! Vampir! Doãao sam da se napijem krvi mojih ubica!
Steva se iskezi u kameru i vrisne: Dosta bre!!! Kamera se povlaåi, slika se „kvari“ i gasi... Mrak. 10
I deo SEDMI DAN ÃTRAJKA GLAÐU
U ranim jutarwim satima, u svitawe sedmog dana ãtrajka glaðu, usnule ãtrajkaåe – polegle po improvizovanim leæajevima jedne od (davno) napuãtenih proizvodnih hala, budi lajawe psa Alarma, u dvoriãtu ispred zgrade. Sa duãeka, na podu, ustaje Steva – bivãi ãef obezbeðewa fabrike. Tumarajuñi u polumraku, izmeðu zarðalih maãina koje podseñaju na izloæbu postmodernistiåkih skulptura, sa moguñim nazivom: Grobqe industrije obuñe, razbaruãeni åovek se pewe na dvokrake merdevine do uzanog prozora pri vrhu zida hale i gleda ko to dolazi „pre sunca“ da poseti fabriku, jer wegov pas Alarm, nikad ne laje bez razloga. Ostali radnici – sapatnici, pridiæu se sa svojih leæajeva, posmatraju „izviðaåa“ na merdevinama sa strepwom, oåekujuñi da im kaæe ãta se to dogaða napoqu. 11
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 12
ISA: Zaãto laje Alarm? STEVA: Neki kombi je pred kapijom... Mora da su neki razbojnici. (Povlaåi dim cigarete stvarajuñi izmaglicu oko glave.) Alarm nikad ne laje na dobre qude... Ovo mi se niãta ne sviða.
Steva silazi sa merdevina, prilazi bocama za plin u uglu hale, uzima dve i donosi ih do æiåane ograde, visoke dva-tri metra, kroz koju – gledajuñi „s poqa“ – ãtrajkaåi izgledaju kao da su u poveñem kavezu zooloãkog vrta. Kada ih je rasporedio „kako treba“, proverava da li imaju dovoqno plina. Cigaretu podiæe iznad glave... Prijateqi ga gledaju, pridiæuñi se na leæajevima, uplaãeni. RADA: Ãta to radiã, Stevo? ISA: Radiã sa plinom i puãiã!
STEVA: Niãta... Miniram halu. Ako neko pokuãa na silu da uðe, da nas istera odavde k'o pacove, odleteñe u vazduh bar sto metara. VESELI: Je s' ti normalan, åoveåeee... (Svira dok priåa.) Ti nisi normaaalaan! STEVA: Naravno da nisam normalan, kad sam doåekao da miniram fabriku koju sam gradio... u kojoj sam proveo ceo æivot. Postavio sam dvadeset boca po krugu fabrike i dvoriãtu, i joã dvadeset po ostalim zgradama. (Priåa i povezuje plinske boce kablovima za struju.) Sa ove åetiri, to su åetrdeset åetiri bombe... Sve sam ih povezao – za svaki sluåaj – i strujnim kolom, sa plastiånim eksplozivom. (Uzima detonator, koji je bio na jednoj od maãina.) Kad pritisnem ruåicu detonatora od fabrike neñe ostati niãta. Ni cigla na cigli... Ni pepeo. ISA: A ãta ñe ostati od nas?
12
13
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 14
VESELI: Niãtaaa... Ni koska na koskiii... STEVA: Ako neko krene silom, uzvratiñu silom. Sve sam izgubio: ostalo mi je joã samo malo ponosa. I ponos ñu braniti, ako treba, svim sredstvima. RADA: Nismo se dogovorili, Stevo, da æivot zavrãimo u eksploziji, da letimo u vazduh... ISA: Treba da mi naðu glavu na peronu Æelezniåke stanice.
Prijateqi, ãtrajkaåi, spremni su da umru gladujuñi – i veñ su se oprostili od æivota, ali ideja da odlete u vazduh, uznemirila ih je i vidno uplaãila. Dok Steva posluje oko plinskih boca, reãen da fabriku „brani svim sredstvima“, radnici ãetaju oko wega nesigurnim, lelujavim koracima, ne samo zbog sedam dana gladovawa, veñ i zbog „nesreñnih okolnosti“ ãto hodaju u tesnim cipelama koje im je najnoviji vlasnik fabrike podelio kao deo kompenzacije za minuli rad. 14
STEVA: Ispred kapije se zaustavilo neko åudno vozilo iz koga izlaze neki åudni qudi. Kad su videli plinske boce po dvoriãtu, malo su se zamislili. Naãli su s kim ñe da ratuju. ZLATA: Steva je uvek znao ãta radi... Bio je najboqi ãef obezbeðewa u istoriji fabrike. RADA: Zlato, molim te! Ãta to priåaã? Dogovorili smo se da ãtrajkujemo glaðu do ispuwewa naãih zahteva. Nismo pomiwali plinske boce i dizawe fabrike u vazduh, zajedno sa nama. Ako treba da umrem, umreñu kao åovek, a ne kao ålan neke sekte, koja je izvrãila kolektivno samoubistvo. STEVA: Samo me ti uåi pameti, Rado. Volim kad mi kuvarica „servira“ neãto sveæe i pametno.
U dvoriãtu se ponovo oglasi lajawe psa Alarma, ãto ubrza rad qutitog åoveka, reãenog da brani fabriku svim sredstvima. Ãtraj15
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 16
kaåi ga prate u panici, uplaãeni, gazeñi u tesnim cipelama pomalo ukrivo, kao da hodaju na tuðim nogama.
su uãli u tuðu kuñu! Ja ti priåam o nuænoj samoodbrani, a ti meni o nekim sektama, o nekim duãevnim bolesnicima! Ludacima!
VESELI („svirajuñi“ samoglasnike kada se malo viãe iznervira): Stevo, brateee... Rada ti priåa, kaæe, velika je razlikaaa, ako gladujemo do smrti, kao ãto smo napisali na transparentuuu... (Pokazuje rukom prema æiåanoj ogradi, na kojoj je transparent sa porukom: ÃTRAJK GLAÐU! PRAVDA! ILI – SMRT!, uz posebna upozorewa da je u æici struja, da dvoriãte åuva OPASAN PAS, i da je: NEZAPOSLENIMA PRISTUP STROGO ZABRAWEN!)
ISA: Nemoj da se nerviraã, Stevo. Nemoj da se nerviraã i da tako iznerviran radiã sa tim detonatorom. Ruke ti drhte, a spajaã æice. Koncentriãi se, åoveåe... I, ti, Veseli, nemoj da mu „sviraã“ pokraj uveta. Kad te åovek sluãa kako ãkripiã dok priåaã najradije bi se ubio.
RADA: Ili ako izvrãimo kolektivno samoubistvo, pa nas proglase za duãevne bolesnike. Ludake. STEVA: Rado, nerviraã me! Ja ti priåam jedno, a ti drugo! Ja ti priåam da ñu diñi fabriku u vazduh samo u sluåaju da neko krene da nas izbacuje odavde na silu, kao oloã i lopove koji 16
VESELI (uzdræavajuñi se da ne zaplaåe): Hvala ti, prijatequuu... Baã ti, hvalaaa. Vreðaj me – moæda, posledweg dana u æivotuuu, umesto da se rastanemo kao qudiii... Ne „sviram“ ja ãto mi se sviraaa, veñ ãto su mi pluña „lakirana“ od lepka za lepqewe obuñeee... Bar to znaaaã... ISA (zagrli nesreñnog prijateqa): Izvini... Malo sam popustio sa æivcima, ne bih voleo da odletim u vazduh... Izvini.
17
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 18
U dvoriãtu Alarm zalaje kao da je ukquåena sirena za uzbunu. Steva pogleda prema prozoru – uveliko se razdanilo i prvi jutarwi zraci obasjaãe ãtrajkaåe. Sa detonatorom u ruci, uspentra se uz dvokrake merdevine, da vidi ãta se dogaða napoqu, zaãto wegov verni pas laje. STEVA (sa vrha merdevina, kao izviðaå): Dolazi nam u posetu ona gospoðica... sa joã nekoliko tipova. Niko ne sme da uðe u dvoriãte zbog plinskih boca... Ne boje se lopovi kerova, ali se boje plina. ZLATA: Kad Steva neãto obezbedi, to je zauvek obezbeðeno. ISA: Stevo, prijatequ, povedi raåuna kako dræiã detonator. Nemoj da mlataraã tom rukom sa detonatorom ko da dræiã zveåku... Koncentriãi se, åoveåe!
U xepu bivãeg ãefa obezbeðewa fabrike, zaåuje se melodija – Internacionala. Steva izvadi mobilni, i gledajuñi gospoðicu kroz prozor, javi se zvaniåno, hladno. 18
STEVA: Da... S kim razgovaram? (Namiguje prijateqima, ali oni gledaju samo detonator u wegovoj ruci.) Aaaa, vi ste, gospoðice. Nismo se odavno åuli, veñ nekoliko sati... Imate li neki novi predlog vaãeg gazde, lopova, ili ponovo dolazite da nas ubeðujete da napustimo fabriku kao da smo razbojnici, kriminalci koji otimaju imovinu poãtenom åoveku. Izvinite, ãta ste rekli?... Odmah dolazim da vidim tog junaka! Da se upoznamo nas dvojica!
Steva silazi niz merdevine i vadi piãtoq iz futrole za pojasom. U jednoj ruci dræi piãtoq, a u drugoj detonator. ZLATA: Gde ñeã, Stevo, sa tolikim oruæjem? STEVA: Idem, Zlato, da ubijem jednog od gospoðicinih prijateqa, koji mi poruåuje da sklonim kera ili ñe ga on ubiti. On meni preti da ñe ubiti moga Alarma! I Alarma naziva kerom, xukela jedna! 19
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 20
ZLATA: Stevo! Nemoj da oni tebe ubiju! Oni su na sve spremni! Steva izjuri kroz vrata. Tresak metalnih vrata izazva strah kao najavu moguñe eksplozije. RADA: Qudi, odleteñemo u vazduh, neñe od nas niãta ostati. ISA (prilazi jednoj od „skulptura“; pokrio je uãi ãakama): Skupqañe nas po poqima, po drveñu, po krovovima kuña, po autoputu... Ãto sam ja pravio ovu skulpturu – Ærtvama demokratije, kad je svet neñe videti...
Zlata, kojoj, oåigledno, nije svejedno ãta ñe biti sa Stevom, pewe se uz merdevine i gleda kroz prozor ãta se dogaða pred fabriåkom kapijom. ZLATA: Kako su se razbeæali razbojnici kad im je pokazao detonator!... Beæe preko poqa... A gos20
poðica, nafrakana ãmizla, na ãtiklama veñim od ovih merdevina, samo ga hvata za ruku... i grli... i mazi po glavi... Ãta ima ona wega da grli i mazi. I samo se smeje... kao da nije normalna... Omekãava ga svim sredstvima. RADA (pije vodu iz flaãe, kao jedinu hranu): Sve mi je jasno, samo mi nije jasno odakle Stevi tolika snaga posle nedequ dana gladovawa. Ja nemam snage da pijem vodu, a on tråi, skaåe, nosi plinske boce, ratuje sa razbojnicima. VESELI: Ja se bojim, da on neãto jedeee... On neãto jede, samo ne znam ãtaaa...
Za trenutak zavlada tiãina, kao da je pomenuta najstraãnija izdaja. ZLATA: Veseli! Sram da te bude, Veseli! ISA: Nema ãta da jede osim kuåeñe hrane. A on ne bi uzeo zalogaj svom Alarmu, pa taman crko od gladi. Mada, neãto mi je sumwivo... Rado, ti si diplomirana kuvarica, kuvala si za 21
vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama:vkmin144 kovacevic zivot u tesnim cipelama.qxd 11.5.2011 9:32 Page 22
naãe radnike po celom svetu, u mnogim zemqama... RADA: Pa, moglo bi se reñi... Kuvala sam, kuvala sam. ISA: Kad pomenu zemqu, moæe li åovek da jede zemqu? Moæe li åovek da se hrani zemqom? ZLATA: Iso, tebi je gladovawe oãtetilo mozak... Ãta mu ova mala toliko priåa... (Gleda kroz prozor.) Neãto ga ubeðuje... i hvata za ramena. RADA: Moæe li åovek da jede zemqu? To si me pitao? VESELI: Znam zaãto te to pitaaa... Znam. Taåno znam. RADA: A odakle ti ta ideja, Iso? Zaãto te interesuje, da li åovek moæe da jede zemqu? 22