Stručni časopis za profesionalne poljoprivrednike
Životinje hraniti zdravo i profitabilno Januar 2010.
Sano novine i na www.sano.rs
piše dr. Branimir Kampl
Tema broja:
Predstavljamo Sano inovacije - specijalne proizvode
novi koncentrat sirovih vlakana za hranu bez mikotoksina
U poseti farmi porodice Vojcena
Svinjarstvo danas i sutra
Sadržaj
Impresum
2
Stručni časopis za uspešne poljoprivrednike
Januar 2010. Izdavač: Sano - Savremena ishrana životinja d.o.o. Mileve Simić bb, 21000 Novi Sad, Tel: 021/444 921, Fax: 021/419 482, Internet: www.sano.rs E-mail: sano@sano.rs Za izdavača: dr. Branimir Kampl Urednik i priprema za štampu: Tomislav Škrljac, Odeljenje grafičke pripreme preduzeća Sano Tiraž: 18.000 komada Štampa: “Color Print”, Novi Sad
Svi članci objavljeni u originalnom obliku i na jeziku autora, uz neophodne intervencije redakcije. Doštampavanje samo s izričitom dozvolom kao i navod izvora podataka.
Tema broja:
Svinjarstvo danas i sutra Svinjarska proizvodnja u Evropi nalazi se pod udarom velikih tržišnih i zakonskih zahteva. Zbog tehnološke superiornosti i zakonski ograničene emisije štetnih materija, proizvodnja u najnaprednijim zemljama naglo se prestrukturira prema proizvodnji prasadi. Taj trend, potpomognut znatnim manjkom prasadi u drugim evropskim zemljama, uslovljava da se manje profitabilan, ali i po okolinu nepovoljniji tov svinja prepušta drugim, manje razvijenim evropskim zemljama.
Nabavka rasplodnih krmača na lizing Lizing kao mogućnost nabavke mašina i drugih oblika osnovnih sredstava, koristi sve veći broj preduzetnika. Kao i kod nabavke ličnih automobila, što masovno koriste i firme ali i privatnici, prednost lizinga ogleda se u jednostavnijoj nabavci, ali i odloženom plaćanju osnovnog sredstva.
Sadržaj
Obrada papaka mlečnih krava Jedini način održavanja papaka zdravim, a isto tako i lečenja bolesti ekstremiteta, je pravovremena stručna obrada (obrezivanje) papaka. Uz to, zdravi i funkcionalni papci jedan su od osnovnih preduslova za dobru proizvodnju mleka. Obrada papaka mora se obavljati redovno i spada u obavezan deo tehnologije. Firma SANO nedavno je osnovala stručni sektor za obrezivanje papaka. U sektoru rade stručnjaci koji su obrazovani pod stručnim nadzorom INEDA instituta iz Minhena.
3
Pregled po stranicama: Aktuelnosti: Vesti iz Sano ......................... 4. Predstavljamo Sano pomoćne proizvode ............... 5.
Tema broja: Svinjarstvo danas i sutra ................................... 8.
Svinjarstvo:
Perspektivna farma za primer drugima Farma se nalazi nadomak Bačke Topole kod sela Njegoševo. Ovo je porodična farma mlečnih krava rase Holštajn, početak uzgoja goveda u ovoj porodici datira iz 1983. godine, kad su imali svega 5 krava.
Nabavka rasplodnih krmača na lizing ................................ 10. Cellusan - novi koncentrat sirovih vlakana, slobodan od mikotoksina ...................... 14.
Govedarstvo: Obrada papaka mlečnih krava ........................ 16.
U poseti: Perspektivna farma za primer drugima ................. 18.
Sano novine i na
www.sano.rs
Aktuelnosti
4
Novi dizajn vaših Sano internet stranica
U
nastojanju da uvek bude u korak s vremenom, odnosno sa modernim dizajnerskim i informacijskim standardima i zahtevima savremenog društva, Sano je proveo temeljni redizajn svojih internet stranica. Osim novoga, mnogo savremenijeg izgleda same stranice, dodati su novi sadržaji, od kojih pre svih treba izdvojiti rubriku s vestima, smeštenu na samoj naslovnoj stranici. Sve novosti o proizvodima i aktivnostima naše firme, ali i razne druge vesti koje poljoprivrednici i
stočari mogu smatrati zanimljivima, redovno i pravovremeno će se pridodavati sadržaju. Od sada je takođe moguće pristupiti starijim brojevima našeg Sano časopisa u PDF-formatu, te ih snimiti na svoj računar. Rubrika O nama obogaćena je detaljnijim kontakt-podacima svih naših regionalnih fabrika te modernom kartom za lakše pronalaženje naše lokacije u Novom Sadu. U galeriji će se, sem fotografija, nuditi i korisni video-klipovi sa pregledom
aktivnosti naših stručnih savetnika te preporukama i savetima koje vam imaju za ponuditi. Uz koncepte za ishranu vaših životinja, detaljno je predstavljen i koncept primene TMR-ishrane, kao i Sano TMR Profi mešalice koje su najprimerenije za primenu TMR tehnologije ishrane krava. Za naše registrovane kupce postavili smo rubrike pomoću kojih je moguće preko interneta poručiti Sano proizvode ili postaviti pitanje našim stručnim savetnicima. n
Produženi HACCP i ISO 9001 certifikati
C
ertifikatima ISO 9001 i HACCP, u fabrici SANO u Popovači, kao potvrda organizacijske odličnosti i osnova za proizvodnju najvišeg kvaliteta, produžen je rok važenja. HACCP je danas preduslov za proizvodnju hrane za životinje, kao najvažnijeg elementa u lancu proizvodnje hrane za ljude.
Milk - mejker za plodne, proizvodno sposobne krave
Puno mleka Aminoproteinski kompleks s niacinom i posebnom mešavinom šećera Sinhronizovan obrok
• veća količina mleka • visok sadržaj proteina i masti u mleku • poboljšava plodnost • štiti od pojave deficita i gubitka težine • redovna plodnost
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Aktuelnosti
5
Predstavljamo Sano ponudu kvalitetnog pribora i pomagala u objektima za životinje Već godinama su Sano tehnički proizvodi vrlo pozitivno primljeni od strane priznatih evropskih uzgajivača. U Sano ponudi za uspešne uzgajivače i sve one koji to žele postati nalaze se: aplikatori za siliranje, statične i rotirajuće četke za krave, pojedinačni i grupni iglui za telad, mikseri za mešanje mleka za telad, sonde i kante s dudama za napajanje teladi… Sano kante zapremine 12 i 20 litara su poznate ne samo kod uzgajivača, nego se koriste u mnoge različite namene.
Pojedinačni i grupni Sano iglu
Z
a telad u štali često vladaju uslovi previsoke temperature, vlažnosti, visoke koncentracije gasova i patogena, a tu je i nedostatak svetlosti i primerene ventilacije. Ovo su neki od štetnih činilaca koji dovode do proliva i bolesti. Zbog toga je svako tele odmah
nakon poroda potrebno posušiti i preneti u Sano pojedinačni iglu. Svež vazduh, odgovarajuća količina svetla i prostora, kao i manje kontakta sa starijim i bolesnim životinjama u prvim nedeljama života, idealni su za dobar razvoj i dobro zdravlje. Uzgoj teladi u igluu garantuje bolje zdravstveno
Sano četke
Z
a plodnu i produktivnu kravu krajnje je važno njeno raspoloženje i udobnost, kojima svakako mogu doprineti specijalizovane Sano četke: mehanička četka s električnim pogonom i Sano statična četka. Sano četke lakoćom čiste životinjama neuhvatljiva mesta, kao što su glava, vrat, leđa i rep. One takođe oslobađaju krave od neželjenih spoljnih parazita. n
stanje, bolje uzimanje hrane i ispravan razvoj teladi. Samo zdravo tele garantuje budućnost s kravama visokog kvaliteta, a time i profit za uzgajatelje. Sano pojedinačni iglu je za telad u prve 3 nedelje života, od 4 nedelje života teladi je namenjen Sano grupni iglu. n
Aktuelnosti
6
Mikser za mešanje mleka za telad
Sonda za telad
S
ano mikseri služe za jednostavnu, a istovremeno i najkvalitetniju pripremu mleka za telad zbog pravilnog mešanja sa vodom ili proizvodima poput Milli. Temperatura mleka za davanje teladi mora biti oko 42 ˚C. n
O
dmah nakon rođenja, telad treba pravilno osušiti, a zatim ih nahraniti kolostrumom s dodatkom CotosanPlus. Telad treba piti najmanje 2 l kolostruma, ali kako ne žele uvek piti dobrovoljno, najbolje je napajati ih uz pomoć Sano sonde za telad. n
Sano ventilator
Aplikatori za Sano Labacsil Duo
S
amo uz dobru silažu je moguće osigurati isti nivo kvaliteta krmne smese za krave tokom cele godine. Dobra silaža treba biti pripremljena uz primenu proizvoda Sano Labacsil Duo. Korištenjem aplikatora primerene doze Labacsila mogu se precizno dodati u silažu. n
Z
a visoku proizvodnju mleka, krave zahtevaju puno kiseonika, određenu temperaturu, što znači svež vazduh. U unutrašnjosti štala, posebno leti, to obično može biti problem. Krave trebaju mnogo kiseonika za ugodan život i, najvažnije, za proizvodnju mleka. Povrh svega, one proizvode velike količine topline, koji bi trebao biti propušten izvan štale. S ciljem pružanja boljeg kvaliteta stajskog vazduha, Sano nudi stajske ventilatore SanoFan. To su veliki ventilatori (promera 1,3 m), s puno snage (1,3 kW) i jačine (26,2 watt/1.000 m3). n
Aktuelnosti
7
Ostali pomoćni proizvodi
O
d ostalih pomoćnih proizvoda iz Sano ponude skrećemo vam pažnju na Sano kante najvišeg kvaliteta, zapremine 12 litara, potom Sano kante s dudom, za lakše napajanje teladi, Sano hranilice za prasad te izvrsne Sano grabilice. Svi navedeni proizvodi su od najkvalitetnijeg materijala i dokazano olakšavaju rad na farmama. O njihovim cenama i ostalim detaljima koji vas zanimaju, obratite se Sano stručnom savetniku za vaše područje. n
Iznad 7.000 litara proizvodnje mleka
Izvanredan kompleks premiksa i aktivnih tvari s mineralima, vitaminima, elementima u tragovima i aminokiselinskim kelatima elemenata u tragovima
• puno mleka • zdravo, proizvodno sposobno vime • stabilne, zdrave noge i papci • visok sadržaj masti u mleku • redovni estrus za visoku plodnost
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Tema broja
8
Svinjarstvo danas i sutra U kom pravcu se razvija svinjarstvo u Evropi
P
roteklih nekoliko godina osećamo duboku krizu u svinjarstvu. Jednim delom uzrokovana je iz sličnih razloga kao i globalna ekonomska kriza, ona posebno pogađa zemlje s niskom proizvodnjom i produktivnošću u svinjarstvu, kao što je naša. Kako u tim okolnostima zadržati kakvu-takvu isplativost, odnosno da li ulagati u dalji razvoj ili ipak odustati od proizvodnje, pitanje je koje se danas nameće gotovo svim proizvođačima. Kao jedna od značajnih posledica, kriza u svinjarstvu proteklih godina odrazila se nepovoljno na proizvodnju prasadi u svim zemljama zapadne i srednje Evrope. Izuzetak su zemlje “velesile” u svinjarskoj proizvodnji, kao Danska i Holandija. Kao iskusni igrači i preduzetnici, proizvođači iz ovih zemalja žele naredne godine iskoristiti manjak i osvojiti što veći udeo u tržištu Evropskih zemalja. Opseg snabdevanja većih tržišta
prasadi ograničen je s nekoliko činilaca, od kojih je prvi cena, zatim slede zahtevi tržišta i sve stroži zakonski propisi koji regulišu ekološka pitanja i pitanja dobrobiti životinja. Sve veći zahtevi i propisi o dobrobiti životinja poskupljuju i komplikuju transport, što otežava slanje prasadi na relaciji gde transport traje duže od dvadesetak sati. S druge strane, pojedina tržišta zahtevaju (kao južna Nemačka, Bavarska) izrazito mesnate svinje. Danski i holandski uzgojni programi usmereni su više na veliki dnevni prirast, što podrazumeva nešto nižu mesnatost.
Primer Danske Ako ove elemente možemo smatrati otežavajućim činiocima, velika prednost materijala iz Holandije, a naročito iz Danske, je mogućnost nabavke većeg broja – i više stotina pa i do
Danska beleži, kada je reč o sopstvenim potrebama proizvodnje svinjskog mesa, postotak od 695 %. hiljadu prasadi sa samo jedne farme. Takav je materijal u genetskom, a pogotovo u imunološkom pogledu ujednačen. To je razlog zbog čega su rezultati u tovu s takvim životinjama znatno bolji. Stoga je opravdana i nešto viša cena (2-3 eura), koja se zahteva za takvu prasad. S druge strane, kupovati prasad ujednačenog porekla ima smisla samo ako prasad dolazi u iste ili uporedive uslove, jer opisane značajne prednosti ne mogu doći do izražaja u okolnostima kakve vladaju u većini naših objekata za tov. Danska danas, uprkos neostvarenim prognozama o proizvodnji 28 miliona tovljenika do 2007. godine, sa današnjih 20,5 miliona, predstavlja neprikosnovenu svinjarsku velesilu. U narednim godinama
Tema broja Danci računaju na snižavanje broja zaklanih svinja. Međutim, istovremeno očekuju povećanje proizvodnje prasadi, i to posebno povećanje izvoza. Pri tome je interesantno da se povećanje proizvodnje prasadi planira proizvesti na gotovo jednakom broju krmača. Očekuje se da populacija svinja neće prelaziti brojku od 1 milion, ali da će se produktivnost povećati sa sadašnjih 26 na 29 prasadi po krmači godišnje. Lako je izračunati da to odgovara ukupnom broju od 29 miliona proizvedenih prasadi godišnje. Zbog prethodno navedenih razloga, transporta i zahteva tržišta za mesnatim svinjama, Danci izvoze pretežno u ostale skandinavske zemlje, severnu Nemačku i u Poljsku, dok su ostale evropske zemlje za njihovu prasad udaljenije, teže dostupne. No u pogledu organizacije proizvodnje svi danski proizvođači su povezani u jednu organizaciju koja određuje pravila proizvodnje, tehnologiju, genetiku i čitav niz drugih elemenata. Radi se o privatnoj kompaniji Danish Crown, koja poseduje i klanice pa tako obavi oko 80 % klanja svinja u Danskoj. Neki postavljaju pitanje: da li ovakva koncentracija kapitala, a time i zavisnost proizvođača od otkupljivača ima i negativne posledice? Da li ovaj gigant bez konkurencije želi platiti seljacima bolju cenu ili zadržava veći deo profita za sebe? Sledi nekoliko činjenica koje ukazuju na ove okolnosti, a koje se tiču i ostalih danskih klanica, npr. Tican:
9
Danish Crown je danski gigant koji obavlja većinu klanja svinja u toj zemlji.
DANISH CROWN
skog mesa, postotak od 695 %. To znači da je čitava danska proizvodnja ekstremno zavisna od izvoza, dok nemačke klanice pretežno poslužuju domaće tržište. U Nemačkoj taj postotak iznosi 100 %, tj, nešto malo iznad toga. • Za Dansku nisu značajna samo poslovanja koja se odvijaju u okviru EU, već ogroman značaj imaju i poslovanja sa zemljama trećeg sveta. Dansku vrlo pogađaju nepovoljni kursevi valuta ili smanjena kupovna moć, kao posledica finansijske krize.
slabe vrednosti dolara, ponuđena cena Amerikanaca je prošle godine iznosila između 1,10 € i 1,30 € po kilogramu telesne težine. • Kritičari odavno naglašavaju vrlo visoke troškove koje je nametnuo Danish Crown. Zbog nedostatka konkurencije, sve se manje trudilo pronaći efikasna rešenja u proizvodnji i logistici. Uz to dolaze i visoke plate. Danski klaničar prosečno zarađuje 32 € brutto po satu, što je znatno više od nemačkog kolege, zaposlenog u klanici u Nemačkoj.
“Danskim tovljačima treba nivo cena koji bi bar odgovarao nivou koji imaju Holanđani”
„Sve ovo predstavlja jedan loš koktel Danish Crown-u”, tvrdi Hans Aarestrup. Koncern je ozbiljno zabrinut zbog toga hoće li ubuduće imati dovoljno svinja. Kako bi motivisali proizvođače da proizvedu dovoljno prasadi, dosadašnja kamatna stopa od 7 % za finansiranje kupovine prasadi smanjena je na 3,5 %. Oko 200 tovljača je već iskoristilo ovu ponudu. Takođe, neki tovljači su se odrekli dela bonusa koji im se isplaćuje na kraju godine, kako bi ostali likvidni i mogli dalje proizvoditi.
“Strogi zahtevi koji se odnose na životinje i čovekovu okolinu dodatno podstiču strukturalne promene”
Stanovništvo odbija izgradnju velikih tovilišta
“Uspešne porodične farme danas uzgajaju 1.000 krmača, a sutra će 2.000”
Ovi pomoćni programi koji se baziraju na boljem iskorištavanju unutrašnjih rezervi ne mogu u potpunosti otkloniti
• Danska beleži, kada je reč o sopstvenim potrebama proizvodnje svinj-
• Glavni konkurenti na tržištu zemalja trećeg sveta, SAD i Brazil, mogu proizvoditi znatno jeftinije. Zbog
Nekoliko mišljenja o poteškoćama danskih proizvođača: “Prošle godine smo izvezli oko 5,2 miliona prasadi. 2009. bi taj broj trebao iznositi 6 miliona”
Tema broja
10
skoj poznaje farme s 300 krmača koje žele promeniti funkciju čekališta te izgraditi grupno držanje suprasnih krmača. Prednosti proizvodnje na velikim farmama krmača sastoje se u: • Uzgajivači krmača mogu ponuditi atraktivna radna mesta. Za proizvodnju su potrebna barem dva radnika. Uz to, potrebna su i dva stručnjaka koje se mora, ako se očekuje rezultat, i dobro platiti. Sve više istočnih Evropljana integriše se u timove.
Sano nudi profesionalne savete onima koji se odluče na izgradnju savremenih farmi.
osnovni problem. Uz to dolazi i finansijska kriza i sve veći zahtevi banaka prilikom odobravanja kredita. Uz probleme s kreditima, dolaze i druge prepreke, koje uveliko otežavaju razvitak tova: • Znatno je nepovoljnije baviti se tovom, nego proizvodnjom prasadi. U ovom kontekstu, protesti stanovništva takođe imaju veliku ulogu. • Upravo u tovu veliki problem predstavljaju i emisije azota. Po novom zakonu, emisije se moraju smanjiti za 25 %, kako bi se postigao određen standard. „To poskupljuje tov za 1 € po svinji”, izračunao je Johan Skovgaard, šef sektora za zaštitu okoline iz Grakjaer-a (firme koja se bavi izgradnjom staja). • Tov, zbog odlaganja đubriva, zahteva velike površine, koje delom moraju biti lično vlasništvo. Ako govorimo o cenama zemljišta od 25.000 € pa i do 40.000 € po hektaru u intenzivnim regijama, reč je o skupom poduhvatu. U svakom slučaju, očekuje se da će cene zemljišta pasti i do 30 %, što će opet dovesti do toga da će banke oklevati u finansiranju kupovine zemlje. • Dalje, kad god govorimo o razvoju, unapređenju, postavlja se pitanje prikladne radne snage, koja je defi-
citarna, naročito kad govorimo o tovu. Farme na kojima se uzgajaju krmače nude atraktivnija radna mesta.
Farme investiraju u velike štale za krmače Čak i novi objekti za proizvodnju prasadi ne dolaze tako lako do novca od banaka. Ipak, kada jedan mlad, dinamičan preduzetnik predstavi uverljiv koncept, on se izfinasira, smatraju stručnjaci. U svakom slučaju, upravnik farme mora biti dobro potkovan znanjem da bi bio sposoban profitabilno voditi ovakav poslovni poduhvat. Potreba za finansiranjem postoji i kod renoviranja i kod modernizacije. „Oko 500 uzgajivača moraće do 2013. godine investirati u zakonom predviđeno grupno držanje”, ocenjuje Hans Knudt Krag. Nekadašnji upravnik savetodavnog tela u južnoj Dan-
• Fiksni troškovi mogu se razdeliti na mnogo boksova za krmače. Ovo važi i za troškove veterinara i savetovanja, kao i za troškove vezane za zaštitu čovekove okoline. U manjim štalama ovi troškovi su po proizvodnom mestu znatno viši. • Veća gazdinstva postižu znatno bolje proizvodne rezultate (broj prasadi po krmači). Pri zahtevnim stručnim poslovima (porođaj, osemenjivanje), lakše se mogu primeniti savremeni tehnološki zahvati. • Taj sistem omogućuje ispunjenje gotovo najznačajnijeg tržišnog i tehnološkog zahteva, a to je isporuka velikih grupa prasadi iz istog objekta. Na taj način promena strukture se odvija vrlo brzo. U svakom slučaju, već danas je više od pola krmača u stadima od preko 500 životinja. 2013. godine ovaj će udeo iznositi preko 80 %. Samim time, broj proizvođača prasadi će u narednim godinama rapidno opasti. Procenjuje se da će od sadašnjih 3.500 uzgajivača opstati 1.400, koji će prosečno držati oko 800 krmača.
Tablica 1. Veličina stada i učinak Broj krmača ispod 400
400-700
700-1.000
preko 1.000
Odbijena prasad/krmača i godina
25,8
27,1
27,6
27,8
Živorođena prasad/leglo
13,7
13,8
13,9
13,9
Mrtvorođena prasad/leglo
1,9
1,8
1,7
1,8
Odbijena prasad/leglo
11,7
12,0
12,1
12,2
Neuspešno osemenjivanje (%)
9,3
6,9
6,5
5,8
Kvota prasenja
82,2
85,8
86,5
87
Tema broja
11
Zaključak
Tablica 2. Kretanje brojčanog stanja svinja 1980.
1990.
2006
2016.
68.000
30.000
7.450
3.500
Broj farmi krmača
13,7
13,8
13,9
13,9
Broj krmača/farma
1,9
1,8
1,7
1,8
Broj tovljeničkih farmi
11,7
12,0
12,1
12,2
Svinja/farma + godina
9,3
6,9
6,5
5,8
Broj farmi
Opstaje malo tradicionalnih porodičnih gazdinstava Koje farme imaju šansu i koji tipovi upravnika farmi su uspešni? Da li je dovoljno biti vredan i željeti nešto pokrenuti i bez ličnog kapitala? „Ne verujem da nestručna lica dobijaju priliku od banaka”, procenjuje jedan stručnjak. Često upravo porodična gazdinstva, koja danas drže i do 1.000 krmača, grade i drugu, ili treću farmu slične veličine, kako bi njihovi sinovi nastavili tradiciju. Procenjuje se da će za nekoliko godina 200 do 300 porodica, koje drže vrlo veliki broj svinja, kontrolisati 80 % uzgoja svinja u Danskoj. U Danskoj postoji i obaveza stanovanja na farmi. A rezultati? Stručnjaci ne kriju da će perspektivna gazdinstva morati proizvesti 29 prasadi, pri prosečnom radnom učinku od 7 sati po krmači i godini, do odbića. Računa se da je za uzgoj praseta potrebno 6 minuta po životinji, a u tovu 12 minuta. “Ako želimo podstaknuti izvoz prasadi, moramo pored boljih rezultata i većeg radnog učinka, sniziti troškove po prasetu”, smatra Fin Udesen iz
Danske Slagterier. Pri tome su troškovi za prase od 30 kg oko 47 €, što znači da je to već i sada povoljno. “Na kraju krajeva, mi ne želimo biti konkurenti samo uzgajivačima iz severne Nemačke, već i Holanđanima, koji su u proizvodno-tehničkom smislu jaki, a koji žele osvojiti sve veći deo evropskog tržišta”, nedvosmisleno konstatuje Udesen. U Danskoj se moraju ispuniti obaveze koje se odnose na čovekovu okolinu. Tako unos azota kroz stajsko đubrivo ne sme biti veći od 38 kg/ha. Uz to, 30 % potrebnog stajskog đubriva mora biti lično vlasništvo.
Svinjarska proizvodnja u Evropi nalazi se pod udarom velikih tržišnih i zakonskih zahteva. Zbog tehnološke superiornosti i zakonski ograničene emisije štetnih materija, proizvodnja u najnaprednijim zemljama naglo se prestrukturira u proizvodnji prasadi. Taj trend, potpomognut znatnim manjkom prasadi u drugim evropskim zemljama, uslovljava da se manje profitabilan, ali i po okolinu nepovoljniji tov svinja prepušta drugim, manje razvijenim evropskim zemljama. Zemlje srednje i južne Evrope, pa tako i naša, ne mogu zbog udaljenosti, i s time povezanih problema s transportom, računati u značajnijoj meri na prasad od danskih proizvođača. Iz sličnih razloga je često i uvoz iz Holandije problematičan. Sve upućuje na potrebu ulaganja u razvoj modernih, integrisanih sistema proizvodnje prasadi i tovljenika kod nas. Tu treba koristiti poznata rešenja s manjim ulaganjima. dr. Branimir Kampl
Do savremenog gazdinstva uz SANO: Ako imate interesa za izgradnju farmi na savremenim rešenjima uz niža ulaganja, obratite nam se pitanjem i osnovnim informacijama na e-mail: sano@sano.rs.
20-25% koncentrisanih sastojaka u starteru za prasad do 30 kg • visoki dnevni prirast i ravnomeran razvoj • dobra iskoristivost hrane • izvanredno zdrava prasad • visoka dobit
Izvanredan kompleks belančevina - aminokiselina s vitaminima i mineralnim spojevima s dodatkom enzima
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Svinjarstvo
12
Nabavka rasplodnih krmača na lizing Lizing kao mogućnost nabavke strojeva i drugih oblika osnovnih sredstava, koristi sve veći broj preduzetnika. Kao i kod nabavke ličnih automobila, što masovno koriste i firme ali i privatnici, prednost lizinga ogleda se u odloženom plaćanju osnovnog sredstva. Dakle, osnovno sredstvo koje mi odmah stvara dohodak, platim tek kasnije, odnosno otplaćujem u ratama. Na prvi pogled ovakva mogućnost zvuči primamljivo. No, zapitaćete se, kakva je onda razlika između lizinga i klasičnog kredita?
I kod lizinga i kod kredita odmah raspolažem s nabavljenom stvari, a plaćam za nju kasnije, odnosno kroz manji ili veći broj mesečnih rata. Razlika je u formalnosti, koja je pravno i suštinski bitna: dok kupovanjem robe na kredit (kojeg mi daje banka) posta-
jem odmah njen vlasnik, kod lizinga istu robu zapravo iznajmljujem od davaoca lizinga (najčešće firme ćerke pojedinih banaka). Prosto rečeno, roba uzeta na lizing ostaje vlasništvo davaoca lizinga, sve dok otplatom ugovorene sume roba ne postane moje vlasništvo. Zašto je lizing tako popularan? Da li je lizing finansijski povoljniji od kredita? Odgovor na ovo pitanje je negativan. Da, zaista je u pravilu kredit (ne značajno) povoljniji.
Za uzgoj nazimica, visokosuprasnih i dojnih krmača
• stimuliše otpornost i zdravlje životinja Poseban kompleks belančevina aminokiselina s vitaminima i mineralnim spojevima
• intenzivira rast i razvoj ploda • visoka plodnost i rodnost
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Svinjarstvo Pa zašto se onda neko uopšte odlučuje za lizing? Ima li lizing uopšte ikakve prednosti? Ima. Kao prvo, ugovor o lizingu je jednostavnije i lakše sklopiti nego ugovor o kreditu. Razlog je jednostavan – kod operativnog lizinga roba ne postaje odmah moje vlasništvo, pa su osiguranja plaćanja kao hipoteka i sa time povezana često beskrajna papirologija, bespredmetna. To znači da se ugovor o lizingu svodi na ugovor o najmu. Drugo - osnovno sredstvo nabavljeno na operativni lizing ne ulazi u Bilansu stanja preduzetnika koji ga uzme, pa se na taj način ne povećava vrednost firme. To ima porezne prednosti. Treće – cela mesečna rata za lizing - koja je zapravo veća nego što bi bila za kredit - računovodstveno predstavlja trošak preduzeća, pa se za taj iznos umanjuje osnovica za plaćanje poreza na dobit/dohodak. Plaćeni PDV se putem obračuna vraća nazad uplatiocu. Četvrto - kod finansijskog lizinga, iznos uloga (ca 20-25% ukupne vrednosti osnovnog sredstva) može se gotovo u celosti odmah vratiti firmi kao predporez. Kod OPG-a se PDV vraća u postotku u kojem je izvršena uplata rate za lizing ili plaćanje garancije. Kod finansijskog lizinga se kupljeno osnovno stado unosi u poslovne knjige te se obračunava amortizacija kao trošak u razdoblju od 5 godina (moguće i „ubrzana amortizacija“ u razdoblju od 2,5 godine na troškove). Po toj osnovi, ima i pravnih modela nabave rasplodnih nazimica na lizing.
13
Budući da je visina rate i trošak lizinga povezan sa dužinom upotrebe osnovnog sredstva, kod nabavke nazimica je period lizinga relativno kratak. U nastavku pogledajmo jedan model: Proizvođač odojaka naruči 100 nazimica za neto vrednost od 30.000,00 €. Prodavač nazimica proda životinje lizing - firmi (banka) koje iste životinje ustupi proizvođaču prasadi; o čemu s njim sklopi ugovor o lizingu. Ugovor se sklapa na period od 24 meseca, gde se ugovara mesečna rata od 886,00 €. Kao ostatak vrednosti životinje, nakon isteka ugovornog perioda, ugovara se vrednost od
15.000,00 €, koja se uplaćuje pre isporuke. Za tu vrednost može proizvođač nakon spomenutog isteka ugovora o lizingu otkupiti životinje. To znači da ukupna cena životinja, koju proizvođač odojaka na kraju plaća, iznosi 36.264,00 €, u razdoblju od 24 meseca. Prema tome, nabavka na lizing bila bi nešto skuplja od nabavke na kredit. No, to je ipak jeftinije od finansiranja putem bankovnog kredita. Na taj način se omogućava nastavak proizvodnje, nezavisno od trenutne likvidnosti firme, pa je ovakav sistem povoljan u svinjskoj proizvodnji. n
Za visokosuprasne i dojne krmače
• lepa koža, tvrdi papci, snažni zglobovi • bolji apetit i konzumacija hrane • garantira dobar rast prasadi • povećava mlečnost krmača
Specijalni kompleks aktivnih spojeva
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Svinjarstvo
14
- novi koncentrat sirovih vlakana, slobodan od mikotoksina
Ovogodišnji vremenski uslovi s mnogo kiše, velikom vlagom vazduha i visokim temperaturama, pogoduju nastanku velikih količina gljivica na žitaricama. Gljivice na žitaricama prepoznajemo po njihovoj tamnoj, crnoj boji. Gljivice stvaraju posebnu vrstu otrovnih materija - mikotoksine. Oni su višestruko otrovni i štetni, kako za životinje, tako i za ljude.
U
držanju krmača neretko se, bez vidljivog uzroka, javljaju sledeći problemi: • loše gonjenje, • stalno povađanje, • pobačaji, mrtva prasad, • neravnomerna porođajna težina, • velika zakržljalost, • MMA obolenja, • manje prasadi.
Uzgajivač ne zna zbog čega je tako, iako sve radi kako treba. Razlog je skriven u detalju - otrovne gljivice u žitaricama, najčešće u mekinjama! Vremenski uslovi ove godine naro-
čito pogoduju razvoju gljivica i plesni. One razvijaju štetne proizvode za razmenu materiju, tzv. mikotoksine. To se posebno odnosi na žitarice. Nevidljive gljive se nastanjuju na klasu žitarice. Prilikom lepog vremena i suve vegetacije nema problema. Seljaci prskaju i štite klasje s fungicidima. Prskaju i do 3 puta. Kod lošeg i vlažnog vremena ni zaštita klasja ne štiti u potpunosti od gljivica. Prepoznaju se po crnom klasju i zrnju. Gljivice razvijaju otrovne materije - tzv. mikotoksine. Mikotoksini se nalaze na spoljnoj strani zrna, ali i unutar njega. Posebno je mikotoksinima ugrožena pšenica te ražene mekinje.
Pšenične mekinje se najviše koriste kao izvor sirovih vlakana. Sadrže 10-12 % vlakana. Cellusan70® ima 5-7 puta više vlakana nego pšenične mekinje i potpuno je slobodan od mikotoksina. Svoje krmače, nazimice i prasad ni u kojem slučaju ne hranite pšeničnim mekinjama ovogodišnje žetve. Umesto toga, koristite Cellusan70®!
Saveti Sano stručnjaka za uspešne proizvođače: 1. Krmače, nazimice i prasad ne hraniti s lošim i promenjenim žitaricama. 2. Žitarice pročistiti mašinama za pročišćavanje, pomoću sita, vetra i sl. 3. Ne hraniti pšenicom ili mekinjama jer u njima postoji najveći rizik od postojanja mikotoksina.
Svinjarstvo
15
smetnje u rastu prasadi, prolivi, mrtva prasad.
Zahvaljujući Cellusanu70®, imamo lepu i zdravu prasad koja se odlično i uspešno razvija. Prasad je vrlo osetljiva na hranu lošeg kvaliteta.
Pronašli smo rešenje - novi proizvod Cellusan70®! Cellusan 70® je novi specijalni proizvod sa 70 % sirovih vlakana u visoko probavljivom obliku, delotvoran 70-postotni proizvod celuloze, apsolutno slobodan od mikotoksina. Cellusan 70® je proizveden iz lignoceluloze pa je proces stvaranja mikotoksina gotovo onemogućen. Razvoj ovog proizvoda zasniva se na višegodišnjem, uspešnom istraživanju, u saradnji s dr. Lindermajerom iz BLT Grub, pored Minhena u Nemačkoj. n
Krmače, nazimice i prasad trebaju sirova vlakna u hrani. Sirova vlakna su balans koji omogućava osećaj sitosti i dobru peristaltiku. Suprasne krmače trebaju najviše sirovih vlakana (>6 %), krmače dojilje trebaju nešto manje (4-5 %), a najmanje vlakana treba prasad (3-4 %). Pšenica i tritikale sadrže samo 2-3 % sirovih vlakana, a ječam cca 5 %. Stočna hrana koja sadrži najviše vlakana je: zob (10 %), pšenične mekinje (10-12 %), rezanci šećerne repe i brašno lucerne (24 %). Ali najviše ga, čak 70 % ima Cellusan. Mikotoksini se posebno skupljaju na ljusci žitarice. Stoga ih naročito u velikim količinama sadrže mekinje. Delovanje mikotoksina kod krmača, nazimica ili prasadi usmereno je na jako oštećenje jetre i polnih organa. Javljaju se upale celog genitalnog sistema, hormonalne smetnje i pogoršanje rezultata veštačke oplodnje. Dalje posledice su
Krmiva, nosioci sirovih vlakana, koja se koriste u ishrani svinja: Metabolička energija MJ/kg
Sirova vlakna g/kg
Vezanje vode l/kg
Ječam
12,6
50
1,3
Zob
11,2
100
1,9
Sačma uljane repice
10,5
110
1,7
Pšenične mekinje
8,8
120
2,4
Rezanci šećerne repe
8,2
180
3,4
Brašno lucerne
5,4
240
2,7
Cellusan70®
2,5
700
8,0
1% Cellusan 70® nadomešta 5-7% pšeničnih mekinja Prirodni koncentrat sirovih vlakana iz lignoceluloze, slobodan od svih mikotoksina. Ovim proizvodom se uspešno hrane suprasne krmače, krmače dojilje, kao i nazimice, prasad i tovne svinje. Cellusan70® u ishrani prasadi donosi odlične rezultate, štiti od probavnih smetnji i proliva.
Prednosti kod krmača:
Prednosti kod prasadi:
1. Sprečava zatvor i alimentarne intoksinacije krmače mogu lakše isprazniti creva;
1. Sprečava proliv pri odbiću prasadi;
2. Krmače piju više vode; 3. Lagano prašenje - zbog čega manje problema s MMA; 4. Dobra plodnost; 5. Manje pobačaja i mrtve prasadi.
2. Manje mrtvorođene prasadi; 3. Bolja svarljivost hrane; 4. Smanjuje količinu bakterija u tankom crevu; 5. Bolji dnevni prirast.
Govedarstvo
16
Obrada papaka mlečnih krava N
oge i stopala, kod životinja noge i papci, kopita ili šape, jedan su od najvažnijih delova tela. Ne samo to, s obzirom na specifičnu funkciju i ulogu u celom organizmu, ovi se delovi tela s punim pravom nazivaju važnim organima. Već sama činjenica da papci nose 600 do 800 kg tešku životinju, govori mnogo o važnosti ovog organa. To ukazuje da papci moraju biti zdravi i funkcionalno besprekorni, da bi se ovakav zadatak mogao odvijati. Tu se već susrećemo s prvom poveznicom funkcije i zdravlja papaka s proizvodnjom mleka. Naime, pogotovo u štalama sa slobodnim držanjem, zdravi papci su preduslov da bi krava uopšte mogla doći do hrane. Dakle:
Dakako, uz to su prisutni najčešće i drugi, popratni uzroci. U okviru ove teme, važno je podsetiti i na važnost izrade odgovarajućeg poda u staji. Naime, kod hodanja i stajanja, krava se mora osećati sigurnom, ne sme se sklizati ili biti u raspoloženju da nerado hoda, zbog straha od pada ili povrede. Klizavi i neravni podovi, uz preširoke ili nepravilno postavljene, (npr. betonske) rešetke, mogu biti znatan primer lošeg komfora, što uslovljava stalni stres kod životinja. Veza s proizvodnjom mleka:
čišćenje i odstranjivanje izmeta i mokraće prisiljava životinje da stoje i kreću se u bakterijama bogatom materijalu. Ta činjenica sama po sebi, a pogotovo u okolnostima deformisanih ili povređenih papaka, znatno pridonosi daljem oštećenju i infekcijama, koje bitno narušavaju zdravlje životinja, a time, jasno, i proizvodnju mleka. Ponovo se susrećemo s ciklusom:
Strah
Infekcije
Problemi s papcima
Stisnute krvne žile
▼
Umanjena mogućnost uzimanja hrane
▼
Manji unos hranjivih materija u organizam
▼
Niža proizvodnja mleka.
Od sada se za stručnu obradu i negu papaka vaših krava možete obratiti firmi SANO.
▼
Povećana koncentracija adrenalina i drugih supstanci
Loša higijena
▼
Bakterije
▼ ▼
Smanjena sposobnost proizvodnje mleka
▼
▼
Niža mlečnost.
▼
Uticaj uslova držanja na zdravlje papaka
Manji dotok krvi u vime i druge organe
▼
Smanjena proizvodnja mleka. Kad govorimo o podu u staji, automatski se nameće i pitanje higijene: neredovno
Konačno, uslovi držanja krava sami po sebi utiču na deformaciju papaka. Poznato je da u slobodnom držanju, zbog hodanja po raznim po-
Govedarstvo
17
Kvalitetno negovani papci čine veliku razliku u proizvodnji mleka.
vršinama i korištenju ekstremiteta pri hranjenju i drugo uslovljava neujednačeno trošenje rožine na papcima. Kao posledice, na spoljnim papcima (pogotovo zadnjim) nakuplja se, pojednostavljeno rečeno više rožine, pa zbog toga osnova na kojoj krava stoji više nije ravna. Zbog toga, krava poprima tzv. X-položaj nogu, sve to otežava kretanje, jače opterećuje papke, stvaraju se predispozicije za povrede i deformacije, nastupa bol, pa sve to ponovo predstavlja ishodište gore opisanog ciklusa događaja u organizmu koji vode ka smanjenoj proizvodnji mleka. S druge strane, držanje životinja na vezu uzrokuje drugu vrstu poremećaja. Posebno ako su ležišta kraća, krava na vezu manje ili uopšte ne hoda. Zbog toga se celi papak manje troši, a posebno na prednjoj strani. Zato u takvim štalama često nailazimo na „peraje”, odnosno na jako produžene „nokte” ili prednji deo papka. Istovremeno se kod krava sa tako deformisanim papcima premešta težište, dakle tačka najvećeg opterećenja, unazad. Zbog toga, krave stoje više „na petama”. Budući da je na tim mestima položaj žila, živaca, a posebno tetiva i drugih funkcionalnih elemenata znatno plići, te se zbog pritiska postupno povređuju mekši delovi tkiva i papka, nastaju povrede, čirevi, bol, i opet dolazimo do događaja u organizmu koji idu putem smanjenja mlečnosti. Iz navedenih razloga, koji su ovde krajnje pojednostavljeno navedeni, potrebno je u svim stadima mlečnih krava najmanje dva puta godišnje vršiti obrezivanje, tj. korigiranje funkcije papaka. Najbolje je obrezi-
vanju podvrgnuti zasušenu kravu pa postupak ponoviti na istoj životinji 3 do 4 meseca po porodu. Konačno, kako smo rekli, papci su vrlo komplikovan organ, koji je prožet bogatom mrežom krvnih žila i živaca. Stoga se sva bolesna stanja u organizmu, a pogotovo metabolički poremećaji u smislu acidoze, direktno odražavaju na bolesna stanja papaka, naime, svako davanje većih količina koncentrata, uz neizbalansiran i nedovoljno kvalitetan osnovni obrok, dovodi do acidoze buraga, a time i do metaboličke acidoze, tj., pojednostavljeno rečeno, do nakupljanja većih količina kiselina u celom organizmu. Kiseline oštećuju čulne organe, među njima se na vrhu nalaze papci. Sledeći korake razvoja bolesti, koji, ako se ne leče pravovremeno, uzrokuju stalni gubitak mlečnosti, a i teže poremećaje, sve do smrti životinje.
Funkcionalnu negu papaka pruža SANO Jedini način održavanja papaka zdravim, a isto tako i lečenja bolesti, je pravovremena stručna obrada (obrezivanje) papaka. Obrada papaka mora se obavljati redovno i spada u obavezan deo tehnologije. Firma SANO nedavno je osnovala stručni sektor za obrezivanje papaka. U sektoru rade stručnjaci koji su obrazovani pod stručnim nadzorom INEDA instituta iz Minhena. Dr. Branimir Kampl
ineda European Institute for profitable dairy production Europäisches Institut für profitable Milchproduktion
Hubert Reszler, vodeći evropski stručnjak za zdravlje papaka mlečnih krava
Mr. vet med.
S
tručno obrazovanje specijalista za obradu i negu papaka mlečnih krava iz firme Sano vodio je mladi stručnjak minhenskog INEDA instituta za profitabilnu proizvodnju mleka. Rođen je 30.05.1979. godine u Vorau. Studije na veterinarskom fakultetu završio je u Beču. Istovremeno obrazovanje za profesionalnog obrezivača papaka, te u nastavku postaje mentor. Od 2005. do 2009. godine radi kao veterinar u jednoj ordinaciji u Šlesvig – Holštajnu s težištem na mlečnim govedima. n
U poseti
18
Perspektivna farma za primer drugima Gospođa i gospodin Vojcena sa sinovima zajedno vode brigu o svojoj farmi.
Nadomak Bačke Topole, kod sela Njegoševo, nalazi se porodična farma odgovarajuća mlečnost i konstitucija mlečnih krava rase Holštajn. Početak uzgoja goveda u ovoj porodici datira budućih krava, koriste se kvalitetna i relativno skupa semena bikova (Chariz 1983. godine kada su imali svega 5 krava.
D
anas se taj broj popeo na zavidnih 80 krava i 40 steonih junica. Poseduju i novu savremenu štalu sa lige boksovima, kao i modernije izmuzište. Ovaj broj krava prati i 100 ha zemlje koja se obrađuje, a seju se kulture namenjene isključivo ishrani krava (kukuruz za silažu, kukuruz za siliranje prekrupe, lucerka, ječam, pšenica, tritikale). Posao na gazdinstvu pretežno obavljaju sinovi. Danijel vodi brigu o mehanizaciji i obradi zemlje, dok Kornel brine o kravama i farmi. Otac Geza i majka Agnes su tu da pruže podršku i smernice neophodne za postizanje šro boljih rezultata.
Maksimalna konzumacija hrane pomoću TMR mašine Pre 5 godina započelo se s modernizacijom i tada je sagrađena nova farma sa izmuzištem. Kada su se ostvarili bolji uslovi držanja za krave (vazduh, svetlost, voda) posvetilo se i
poboljšanju genetike. Da bi uopšte imalo smisla ulagati u genetiku, neophodno je bilo uvesti savremenu ishranu. Farma poseduje Sano TMR mašinu za ishranu pomoću koje su postignuti, kako maksimalna konzumacija hrane tako i nemogućnost selektovanja hrane. Da bi se postigla
Ishrana pomoću Labacsil Acid
I
shrana na farmi porodice Vojcena zasniva se na kvalitetnoj kabastoj hrani. Napravljeno je 160 vagona kukuruzne silaže i 60 vagona senaže od lucerke. Kod pripreme kabaste hrane bitno je obratiti pažnju na optimalno vreme pripreme (voštano zrenje, vlaga). Primenom Labascil Acida i dobrim gaženjem pripremljene mase za siliranje postiže se brzo i kvalitetno vrenje bez prisustva patogenih mikroorganizama, plesni i gljivica. n
ge, Derek, September Storm, FBI). Prosečna cena ovih semena je oko 45 eura, ovo je isplativo samo ako je i/o (indeks osemenjavanja) nizak. Na ovoj farmi kod krava iznosi 1,6 a kod junica 1,2. Ishrana krava podeljena je u više grupa, prvih 150 dana laktacije, drugih 150 dana i zasušene krave.
U poseti
19
Prvih 150 dana: 35-40 l mleka
Zasušene krave:
Protamilk
3 kg
Protamilk
1 kg
Profisan
350 gr
Žitarice
1 kg
Prenata 50
50 gr
Profisan
100 gr
Silaža kukuruzna
20 kg
Slama
2 kg
Repini rezanci
5 kg
Kukuruz ccm (silirano zrno kukuruza
3 kg
Ječam
1 kg
Pšenica
1 kg
Tritikale
1 kg
Silaža kukuruzna
25 kg
Senaža lucerka
5 kg
Repini rezanci
8 kg
Seno lucerke
3 kg
Treber
5 kg
Drugih 150 dana: 25-35 l mleka Protamilk
2 kg
Profisan
300 gr
Kukuruz ccm (silirano zrno kukuruza
2 kg
Ječam
1 kg
Pšenica
1 kg
Tritikale
1 kg
Silaža kukuruzna
25 kg
Senaža lucerka
5 kg
Repini rezanci
8 kg
Seno lucerke
3 kg
Treber
5 kg
Kao što je vidljivo iz ovih receptura, akcenat je dat na kabastoj hrani koju prati kvalitetan i izbalansiran koncentrovani obrok. Obrok je izbalansiran u odnosima energije i proteina. Iz priloženog se vidi da se na ovoj farmi troši samo 260 g koncentrata za dobijanje 1 l mleka.
Protamilk - tvorac mleka u buragu Gosp. Vojcena proizvodi energetski deo hrane (kukuruz, ječam, pšenica, tritikale) i koristi Protamilk, što je amino-kiselinski
kompleks sa niacinom. Za proizvodnju mleka potrebni su protein iz aminokiselina. Protamilk sadrži , kako brzo razgradljivi protein (deluje u buragu), tako i sporo razgradljiv (deluje u tankom crevu). Šećer sadržan u Protamilku doprinosi povećanju količine mleka i mlečne masti kao i povećanju bakterija u buragu. Čest slučaj je da osnovni obrok nema dovoljno šećera pa je na taj način Protamilk tvorac mleka. Bez šećera nema celulolitičkih bakterija, a time ni razgradnje sirovih vlakana. Sa druge strane, bez razgradnje sirovih vlakana nema sirčetne kiseline, a bez sirćetne kiseline nema ni velike količine mleka ni mlečne masti. Niacin poboljšava metabolizam energije, time prevenira ketozu i poboljšava i stimuliše proizvodnju mleka. Kao što znamo, proizvodnja mleka je moguća samo na zdravim nogama. Shodno tome, na ovoj farmi se 2-3 puta godišnje vrši korekcija papaka. Generacije ove porodice posvećene su uzgoju krava i imaju visoko razvijenu svest kada su u pitanju parametri koji utiču na rentabilnost proizvodnje. Upravo to su faktori koji farmu porodice Vojcena svrstavaju u perspektivne farme koje imaju blistavu budućnost. Goran Šećerov
Sano proizvodi za prasad važan su deo prehrane svinja na farmi porodice Vojcena.
Poseban kompleks za tovljenike
• visoka konzumacija hrane • visoki dnevni prirast • dobra iskoristivost hrane • visoka dobit
Kompleks belančevina-aminokiselina s vitaminima i mineralnim materijama
Više saveta kod vašeg Sano stručnog savetnika ili na www.sano.rs
Proizvod najnovije tehnološke generacije 20
Mnogo
k mleka i dug životni ve
Dodatak hrani za povećanje mlečnosti, za bolji sastav mleka Svi elementi savremene tehnologije ishrane krava sadržani su u jednom proizvodu: Bypass - mast: omogućuje odlično snabdevanje energijom za visoku proizvodnju, zaobilazi bakterijsku probavu. Bypass - šećer: visokokvalitetan izvor energije, nerazgradiv u buragu, direktno iskorištavanje u organizmu. Žive kulture kvasaca: podstiču rast i razmnožavanje bakterije u buragu - bolja probava.
Stimulisanjem funkcije buraga puno bolja iskoristivost hrane, veća mlečnost i zdravlje, uz niže troškove
Više informacija na www.sano.rs ili kod vašeg Sano stručnog savetnika