THE FIRST ORGANIC POEM WRITTEN IN SERBIA

This is the first organic poem written in Serbia

In intellectually healthy environment for children

Without pre-defined rules

It is neither a sonnet nor quatrain, nor haiku

It doesn’t sing on establishment Or bad position of workers

This is the first organic poem written in Serbia And thus it doesn’t have any contours

It is rather grubby and shriveled and that’s why:

Regardless of this it is highly rated

And many people will read it

Verses in it are cutting

Thoughts quick – the moral clear

Without further processing

It is served only row

For the hungry hearts of readers

This is the first organic poem written in Serbia

Where it will stay

And it will be printed as the only poem in the first organic book in Serbia

And it won’t be exhibited at the book fair Since the circulation is small

(Translated into English by Danijela Bogojević and David Cobb)

ЛИСТ ХРАСТА

Пресавијен лист папира

Унутра лист храста

(На местима прогорео)

Све то стављено у пртену торбу

Торба о рамену безбрадог младића

Путује житним поqима

Пресавијен лист папира

Непознат рукопис

Бледи на сунцу

Мирис прогорелог листа храста

Кади мој нови дом

Под ведрим небом

An Oak Leaf

A folded sheet of paper with an oak leaf inside (a little scorched) all of these are packed in a linen bag –the shoulder bag of a youth without a beard on his travels through fields of wheat The folded paper with writing in an unfamiliar hand is fading in the sun

The odour of the burnt oak leaf fumigates my new home under the cloudless sky

(Translated into English by Danijela Bogojević and David Cobb)

Јовица Ђурђић је рођен 1949. године у Глоговици код Добоја, Република Српска. Прозаиста и песник.

Дипломирао је на Педагошком факултету у Ријеци. Члан

Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника

Српске. Аутор тринаест књига поезије и прозе за децу и одрасле читаоце. Објављивао је у многим листовима и часописима. Нека од његових дела превођена су на стране језике као што су руски, енглески, италијански, пољски, чешки, турски, словеначки, македонски... Заступљен је у разним антологијама дела на српском језику. Награђиван на литерарним конкурсима. Добитник је и „Златне значке”, престижне награде Културно-просветне заједнице Србије.

Jovica Djurdjic was born in 1949 in Glogovica near the city of Doboj, Republika Srpska. Prose writer and poet. He graduated from the Faculty of Education in Rijeka. Member of the Association of Writers of Serbia and the Association of Writers of Srpska. Author of thirteen books of poetry and prose for children and adult readers. He has published in many newspapers and magazines. Some of his works have been translated into foreign languages such as Russian, English, Italian, Polish, Czech, Turkish, Slovenian, Macedonian, etc. He is represented in various anthologies and selections of contemporary literary works in the Serbian language. Awarded in literary competitions. He is also the winner of the “Golden Badge”, a prestigious award of the Cultural and Educational Association of Serbia.

ЈАБУКА

Ја видим зрнца сунца

Преточена у њену кору.

Сва се љупкост скупила

У луку њеног руменила.

Тишина далеког горја

Кроз петељку ушла.

Као да је сад дотрчала

У руке, књиге...

Похотно се ко љубавница нуди,

Док лежи на тањиру.

Тајним кључевима отвара уста

И ситни песак сунца просипа.

The Apple

I see granules of sunlight

Blend into her skin.

All her appeal amassed

In the arc of her reddish glow. The silence of distant mountains

Creeps into her through the stem.

It’s as if she has just come running Into one’s hands, books...

She offers herself with lust, like a mistress

As she lies there on the plate.

Her mouth opens with secret keys

And she sheds her fine granules of sunlight.

(Translated into English by Slobodan Drenovac)

ТРАВА САМ ЗЕЛЕНА

Трава сам зелена по којој хода устрепталаа.

Што ме нека драгост испуљава, што ме нешто уз мирис привија.

Очи су њене у мени преноћиле.

Претрчава поље, претрчава своју сенку лаку.

Скочити из самог себе, из лобање галебове одбегле покупити.

Јабуку неку са стабла скинути. Лепоту у себи продубити.

Не бих се хтео пробудити.

I Am The Green Grass

I am the green grass on which she tremblingly treads. A kind of sweet gratification fulfils me, something that nestles me to the scent. Her eyes have spent the night in me. She runs across the field, runs over her own lightsome shadow.

To jump out of myself, to pick up the gull that defected from my skull.

To pick an apple from its tree. Intensify the beauty in me. I would not like to awaken.

(Translated into English by Slobodan Drenovac)

Власта Младеновић рођен је 1956. године у Неготину. Награђивани је српски писац, песник, уредник и културни радник. Као реномирани српски писац, објавио је преко двадесет збирки поезије и дао значајан допринос културној и књижевној сцени источне Србије. Добитник је неколико значајних награда. Песме су му превођене на италијански, румунски, француски, македонски, мађарски, бугарски, кинески. Главни је уредник књижевног часописа „Библиопис”.

Vlasta Mladenovic was born in 1956 in Negotin. He is an award-winning Serbian writer, poet, editor and cultural worker. As a renowed Serbian author, he has published over twenty collections of poetry and made a significant contribution to the cultural and literary scene of eastern Serbia. He has won several significant awards. His poems have been translateed into Italian, Romanian, French, Macedonian, Hungarian, Bulgarian, Chinese. He is the editor-in-chief of the literary magazine Bibliopis.

ЗАВЕТ ЋУТАЊА

Ни реч нећу да изустим, језик ме не може више преварити, ево пуштам јато змија, пламен што се извија изнад земље.

Силна је војска небеска, препознаће непријатеље, она зна шта јој је чинити, немам ништа са тим, моје је да ћутим.

The Vow Of Silence

I won̕t say a word, Language can no longer deceive me, Here I am releasing a flock of snakes, A twisting flame Above the ground. The army of heaven is strong, It will recognize enemies, Knowing what to do I have nothing to do with it, It̕s up to me to keep quiet.

(Translated

into

English by Ana Stjelja)

Поремећен је однос

између мене

и свемира,

никад већи хаос, из чистог мира падају кише нападају ме све више.

Disharmony

There is a disharmony Between me and the Universe

Never bigger chaos. Out of a sudden Rains come. They attack me More and more.

(Translated into English by Ana Stjelja)

Сузана Рудић је српска песникиња и вајарка. Тренутно завршава мастер студије вајарства, а бави се и писањем.

До сада је објавила три збирке песама „Време орхидеја”

(2015) и „Друга страна огледала” (2019), за коју је добила награду „Стражилово” и „Анатомија речи” (2021). Песме су јој превођене на македонски, русински и словеначки језик. Оснивач је и главни уредник међународног часописа за уметност и културу „Арткум”.

Suzana Rudic is a Serbian poet and sculptor. She is currently finishing her masterʼs degree in sculpture, and she is also writing. So far, she has published three collections of poems, Time of Orchids (2015) and The Other Side of the Mirror (2019), for which she received the “Strazilovo Award” and Anatomy of Words (2021). Her poems have been translated into Macedonian, Ruthenian and Slovenian. Suzana is the founder and editor-in-chief of the international magazine for art and culture Artkum.

ИГЛЕНИ ВРTOВИ

Пронађете ли неког сличног мом опису у игленим вртовима, заглављеног између ушица како вади из табана трње и од њега прави руковети, тај је своју казну одслужио.

Милујте га као што мене миловали нисте, мене су заробиле кише, запљуснули олујни таласи на ртовима чекања.

Пронађете ли неког сличног мени у игленим вртовима како се радује грмљавинама из даљина, премажите му кожу смиљем и босиљем, тај је жаришта угасио и смрт своју прогутао.

He Garden Of Needles

Should you find someone like me in the garden of needles, stuck between the needle eyes, pulling the thorns out of his feet, and making bundles of them, that one served his sentence. Caress him like you have never caressed me, I have been captivated by rains, splashed by stormy waves on the capes of waiting. Should you find someone like me in the garden of needles, rejoicing to thunders from far away, smearing over his skin with basil and immortelle, that one has put out all the fires and swallowed his own death.

(Translated into English by Dusica Karaic)

ОПРАШТАМ ТИ КИШЕ

Опраштам ти кише пред пламом Отвореног неба.

Испред међуречја исповести.

Ћутиш. Одавно си заспао Орфеју.

Између нас пролази змија.

Пред тмином почива реч.

Срж си кости моје, истина древна сведок је не(вида).

Опраштам ти кише пале између наших прстију, васкрсле у молитви.

Преобуци ме у долини распећа у ткаљу догорелих воштаница да ти рита испевам песму окупану у менама крвотока.

Не плачи, у мојим аркадама записан је синопсис препознавања нас двоје.

Ево заклећу се нећу писати.

Forgiving You The Rainstorms

I am forgiving you the rainstorms in front of the blaze from the burning skies,

In front of doabs of the confession. Silent you are. Orpheus, you fell asleep long ago. Between us a snake is sliding. Before darkness, a word lies.

You, the core of my bone, the ancient truth - a witness of the (non)seen.

I am forgiving you the raindrops fallen between our fingers, resurrected during the prayer. Change my clothes to what’s left of burnt candles in the valley of crucifixion, So I could sing you the song bathed in blood. Don’t you cry.

In my arcades our synopsis is written. Here. I will swear I won’t write again.

(Translated into English by Dusica Karaic)

Тања Ајтић је из Србије, али живи у Ванкуверу, Канада. Њене песме и приче објављене су у више од сто седамдесет збирки

(књига), антологија, електронских књига и часописа. Њене песме су објављене на осам језика. Објавила је књигу поезије

„Обриси љубави” 2018. Награђивана је многим наградама и дипломама. Тренутно пише поезију, кратке приче, хаику, гогиосхи поезију. Бави се уметничком графиком као слободни уметник. Њене уметничке графике објављиване су у књигама и часописима.

Tanja Ajtic is from Serbia but lives in Vancouver, Canada. Her poems and stories have been published in more than one hundred and seventy collections (books), anthologies, electronic books and magazines. Her poem have been published in eight language. She published a book of poetry Outlines of Love in 2018. She has been awarded with many prizes and diplomas. She is currently writing poetry, short stories, haiku, gogyoshi poetry. She artistic graphics as a freelance artist. Hers art graphic were published in books and magazines.

РЕКА

Ти који си становник поред реке верујеш у слике малих богова љубави у старој римској уметности и ренесансе као и новог доба.

У љупку крилату дечицу забављену разним пословима видиш их и говориш као Сократ:

“Знам да ништа не знам!“.

Кажеш да је свет имање без и да се не зна ко је њен творац?

Ти као слободни мислилац, ни добар ни рђав, равнодушан, али не и немоћан.

Видиш ту дивну децу у одсјају реке која за тебе тече у бескрај и уживаш.

Имаш сигурно уточиште и довољно ваздуха за преживљавање свега у зраку који може да изазове хемијске промене а ти можеш да их израчунаш само ако желиш.

Ти живиш у свом одсјају лика и ја ти верујем да свет може бити лепо место ако се загледамо у себе.

Онда је све јасно.