Учити живјети заједно by UNICEF Bosnia and Herzegovina

Учити живјети заједно Интеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици

Учити живјети заједно

Учити живјети заједно је интеркултурални и међурелигијски програм образовања о етици, осмишљен са циљем да допринесе остварењу права дјетета на пун и здрав физички, психички, духовни, морални и друштвени развој и на образовање као што је утврђено Конвенцијом Уједињених нација о правима дјетета (ЦРЦ), чланом 26.1 Универзалне декларације о људским правима (УДХР), Свјетском декларацијом о образовању за све и Миленијумским развојним циљевима (МДГ). За лидере и едукаторе у цијелом свијету Учити живјети заједно представља оруђе за један интеркултурални и међурелигијски програм кроз који дјеца и млади могу да развијају снажнији осјећај за етику. Његова сврха је помоћи младима да разумију и поштују људе из других култура и религија, и развијају свој осјећај глобалне заједнице. Материјал је израђен у тијесној сарадњи са Унеском и Уницефом.

Учити живјети заједно Интеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици Свјетска мрежа религија за дјецу Фондација Arigatou

У сарадњи са, и прихваћено од стране Унеска и Уницефа

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

288-9 Секретаријат Међурелигијског савјета радо прихвата све захтјеве за издавање дозволе за репродуковање и превод ове књиге у цјелини или неких њених дијелова. Захтјеве за превод и сва друга питања треба да упутите на адресу Фондације: Arigatou International, 1, rue de Varemblé, 1202, Женева, Швајцарска, која ће са задовољством пружити најновије информације о било каквим измјенама у тексту.

Изглед, дизајн и илустрације и Секретаријат Међурелигијског савјета (Женева). Одштампао АТАР Рото Presse SA, у Женеви, Швајцарска.

Овај материјал такође можете да прегледате и преузмете са сљедеће интернет странице: http://www.eticseducationforchildren.org

©Arigatou фондација 2008

ИСБН: 978-92-806-4288-9

Штампање публикације у БиХ омогућио програм:

МДГ-Ф програм Култура за развој је трогодишњи програм финансиран путем шпанског Фонда за остварење Миленијумских развојних циљева. Програм у оквиру партнерског односа, проводе три организације Уједињених народа у Босни и Херцеговини: UNDP, UNESCO i UNICEF, у сарадњи са Министарством цивилних послова БиХ, Федералним Министарством за културу и спорт/шпорт, Министарством за образовање и културу РС, као и са другим институцијама надлежним на пољу образовања и културе у држави.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Садржај Учити живјети заједно Дјеца и образовање о етици Како је настао приручник Учити живјети заједно? Гдје се Учити живјети заједно може да користи? Дјеца као колективна етичка обавеза Дјеца – дар и одговорност Дјеца уче оно што живе Образовање о етици и људска права Етика и образовање о етици Етика, вриједности и морал У етици је ријеч о односима Да ли постоје трајне вриједности? Етички принципи и кључне вриједности за образовање о етици Могућност избора: Највећи дар и најтежа одговорност Очување и одржање људског достојанства Поштовање и узајамно разумијевање Емпатија и способност да се ‘ставиш у позицију другога’ Индивидуална и колективна одговорност Помирење и приступ изградњи мостова Образовање о етици Заједничка хуманост Конкретни изрази наше заједничке хуманости Религијски плуралан свијет Религијски ресурси за етичко живљење Четири димензије одговорности Вјерско и секуларно Учити у односу једни на друге Молити заједно или доћи заједно на молитву Духовност

Поглавље 1- Водич за кориснике Дјелокруг и сврха Модули у чења Четири вриједности Модули Одгајати младе да развију своју природну духовност Едукатори и фасилитатори – срце процеса учења Процес у чења и смјернице Методологије Предложене методологије Предложене технике

1 1 2 3 4 5 6 7 8 8 9 10 10 11 11 12 13 13 14 15 15 16 16 16 17 17 18 19

21 21 22 23 24 24 25 27 28 29

iii

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Стварање одговарајућег окружења Бити узор Почетак рада са модулима за у чење С ким треба да користите материја л Учити живјети заједно? Гдје се Учити живјети заједно може да користи? Ко може да користи Учити живјети заједно? Брошура за у чеснике Шта да радим ако … немам религијски разноврсну групу? желим да обрадим друштвена, а не религијска питања? имам тензије у групи због вјерских разлика? ако су учесници били изложени насиљу? тема радионице узрокује узнемиреност код учесника?

Поглавље 2 - Модули за учење

Модул 1 – Разумјети себе и друге Уважавање различитости Прихватити себе у односу на друге Заједничка хуманост Можемо ли бар бити у добрим односима? Ставити себе у позицију другога Одговорити на потребу узајамног разумијевања Модул 2 – Мијењати свијет заједно Шта се дешава кад не поштујемо једни друге? Разумијевање сукоба, насиља и неправде око мене Мир почиње са мном Ненасилне алтернативе Шетња помирења Изградња мостова повјерења Радити заједно да промијенимо свијет

Поглавље 3 – Праћење напредовања Дневник у чења Методе оцјењивања у чења Модел Вршњак-вршњак Модел Дијељење утисака са групом Модел Ја и свијет Модел Менторство Модел Графикон провјере Брзи модел процјене или тзв. модел ‘Мјерење температ уре’ Оцјена резултата

32 32 33 35 36 37 38 38 38 38 39 40 41

44 45 45 46 46 47 47 48 49 49 50 50 51 51 52

53 54 55 56 57 58 59 60 61

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Поглавље 4 – Активности Табела активности

Поглавље 5 – Ресурси Приче Ст удије појединачних слу чајева Моралне дилеме Филмови и видео- радови Пјесме Поезија Молитве за мир Драматизација Картице за мировне вијести Конвенција о правима дјетета Универзална декларација о људским правима Како направити папирног ждрала

Поглавље 6 – Ми смо то урадили овако Поглавље 7 – Библиографија Рес урси Приче Поезија Молитве за мир Студије појединачних случајева Моралне дилеме Помоћни материјал за активности Захвале и библиографија за активности

123

123 138 143 149 159 159 167 175 177 179 182 183

187 219

219 219 219 220 220 220 220 221

Кратки рјечник појмова Скраћенице Списак чланова Међурелигијског савјета Списак чланова Одбора Међурелигијског савјета ГНРЦ координатори

222 224 225 226 227

Додаци

228 228 230

Формулар за евалуацију Обрасци за оцјену резултата

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Захвале Приручник Учити живјети заједно имао је подршку многих институција и пријатеља. Одајемо признање и упућујемо захвалност бројним организацијама, стручњацима, ауторима, рецензентима, савјетницима, консултантима, волонтерима, стажистима и Секретаријату Међурелигијског савјета, чији су доприноси и преданост омогућили настанак и објављивање ове књиге.

Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици Почасни савјетник: Његово краљевско височанствo, принц El Hassan bin Talal. Чланови Савјета: A. T. Ariyaratne, Adolfo Perez Esquivel, Kul Gautam, Hans Küng, Bibifatemeh Mousavi Nezhad, Alice Shalvi, Didi Athavale Talwalkar, Anastasios Yannoulatos, Nour Ammari и Emanuel Mathias. Чланови Одбора: Swami Angivesh, Charanjit AjitSingh, Farida Ali, Ibrahim Al-Sheddi, Dr. Kezevino Aram, Wesley Ariarajah, Alicia Cabezudo, Meg Gardiner, Andres Guerrero, Magnus Haavelsrud, Heidi Hadsell, Vinod Hallan, Stuart Hart, Azza Karam, Method Kilaini, Marlene Silbert, Hans Ucko, Deborah Weissman и Sunil Wijesiriwardhana.

Свјетска мрежа религија за дјецу (ГНРЦ) Координатори: Mustafa Ali, Vinya Ariyaratne, Razia Ismail, Marta Palma, Mercedes Roman, Qais Sadiq и Dorit Shippin, те њихови сарадници у регионима. Чланови ГНРЦ-а у регионима. Генерални секретар Atsushi Iwasaki и колеге у токијском Секретаријату ГНРЦ-а.

Дјеца и млади Сва дјеца, млади људи и фасилитатори који су били укључени у израду овог приручника путем разноврсних тестова и радионица одржаних у многим дијеловима свијета.

Међународне организације и Уједиње нације Фонд Уједињених нација за дјецу (Уницеф), а нарочито Tanya Turkovich, заједно са колегама који нису горе наведени. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), а нарочито Hélène Gosselin i Linda Ling.

Особе позване да помогну у изради материјала Gana Dash, Mahal da Costa Soto и David Arond.

Особе замољене да прочитају Приручник Soho Machida, Adib Saab, Halim Nujaim, May Sadiq, Amada Benavides, Jenny Nemko, Heather Jarvis и Leilah Omar.

vii

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Израда публикације Arnaud Dubouchet и колеге из Сервиса Концепт, дизајн, прелом и илустрације. Henri Schweickhardt и колеге из ATAR Roto Presse-a.

Фотографије На насловници и сљедећим страницама: 189-191, 195, 204-207, и 209: Мустафа Али На страницама: 210, 212: Rollando Calle На страницама: 198-200: Satish Kanna На насловници и на сљедећим страницама 216-218: Peter Williams На насловници и на сљедећим страницама 192-197, 200-203, 207-216, i 218: Maria Lucia Uribe

Фондација Arigatou Генерални секретар Shozo Fujita и колеге из сједишта Фондације у Токију Peter Billings, уредник и извјештач.

Секретаријат Међурелигијског савјета viii

Генерални секретар Agneta Ucko и колеге Maria Lucia Uribe и Djénane Tosbath de los Cobos, те остали консултанти и стажисти.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Предговор Учити живјети заједно представља први резултат глобалне иницијативе образовања о етици, коју су покренули Фондација Arigatou и њена Глобална мрежа религија за дјецу (ГНРЦ). Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици, кога је основала Фондација Arigatou, служи као међународни ресурсни центар и веза за успостављање дијалога, партнерства и активности, чији је циљ промовисање образовања дјеце о етици и међурелигијског учења. Од свог оснивања Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици свој рад фокусира на израду овог едукативног приручника, кога би требало представити на Трећем ГНРЦ Форуму у Хирошими у мају 2008. Промовисање образовања о етици врши се у сарадњи са свима онима који дијеле исту визију иницијативе о образовању о етици - вјерским заједницама, агенцијама Уједињених нација, невладиним организацијама (НВО) и са широком лепезом осталих сарадника – и напоре на остваривању права дјетета на пуни и здрав физички, психички, духовни, морални и друштвени развој, као и право на образовање, као што је утврђено Конвенцијом о правима дјетета. Овај учеснички процес израде Приручника објединио је искуства едукатора и стручњака из различитих религијских, духовних и свјетовних традиција, међународних организација, НВОа, образовних институција и дјеце. Нарочито смо захвални на времену и енергији, које су наше колеге из Уницефа и Унеска уложиле у израду и појављивање овог материјала. Учити живјети заједно прилази питању образовања о етици из перспективе интеркултуралног и међурелигијског учења, људских права и квалитета образовања, гдје се етика и вриједности његују и гдје је дјеци омогућен простор за развој свог природног потенцијала за духовност. Наша је нада да ће нам овај нови материјал открити инструмент који нам је неопходан да даље његујемо етику и вриједности код дјеце, као и да ће нам помоћи да изградимо љепши свијет. Одговорност за његову примјену лежи на свима нама.

Takeyasu Miyamoto

Keishi Miyamoto

Предсједник Фондације Arigatou

Представник Фондације Arigatou

Покретач ГНРЦ-а

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Фондација Arigatou је међународна, вјерска, невладина организација чији је циљ да ствара боље окружење за сву дјецу свијета. Глоба лна мрежа религија за дјецу (ГНРЦ) једна је од главних инцијатива које је Фондација покренула у циљу остваривања међурелигијске сарадње. Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици служи као међународни ресурсни центар и веза за успостављање дијалога, партнерства и активности, с циљем промовисања образовања дјеце о етици и међурелигијског учења. Учити живјети заједно је интеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици, чији је циљ да допринесе остваривању права дјетета на пуни и здрави физички, психички, духовни, морални и друштвени развој, те на образовање, као што је утврђено Конвенцијом Уједињених нација о правима дјетета (ЦРЦ), чланом 26.1 Универзалне декларације о људским правима (УДХР), Свјетском декларацијом о образовању за све и Миленијумским развојним циљевима. То је наставно средство намијењено едукаторима и онима који раде са младим људима.

Циљеви Циљеви програма Учити живјети заједно су:

Развијати способност дјеце и младих да доносе добро утемељене етичке одлуке, засноване на вриједностима које промовишу поштивање других култура и вјеровања.

Оспособити дјецу и младе да се укључе у дијалог – да слушају и да говоре – као средство развијања бољег осјећаја за разлике и разумијевања других.

Његовати способност дјеце и младих људи да, са ставом помирења и поштивања различитости, одговоре на потребе свог друштва и да на тај начин доприносе култури мира.

Омогућити дјеци и младима да уважавају и развијају своју духовност.

Афирмисати људско достојанство, као што је изражено у Универзалној декларацији о људским правима, Конвенцији о правима дјетета и учењима свих религијских традиција.

Афирмисати могућност живљења заједно, поштујући се узајамно у свијету различитих религијских, етничких и културалних традиција.

Дати едукаторима средство за рад на интеркултуралном и међурелигијском учењу у различитим регионима и разноврсним окружењима.

Развити и промовисати успјешне примјере заједничког живљења са људима другачијих култура, етничке припадности, увјерења и вјера.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дјеца и образовање о етици Фондација Arigatou је у мају 2000. основала Глоба лну мрежу религија за дјецу (ГНРЦ) с циљем унапрјеђења сарадње међу људима различитих религија, који раде на остваривању права дјеце и доприносе њиховој добробити. ГНРЦ тијесно сарађује са људима из подручја религије, међународним агенцијама, владама, НВО-има, стручњацима, пословним људима, те мушкарцима, женама и дјецом из свих сфера живота. Кроз ту сарадњу и рад на терену ГНРЦ подржава глобални покрет на стварању бољег окружења за дјецу у 21. вијеку. Међународна заједница је топло поздравила међурелигијскe иницијативe посвећенe посебно, а Фондација Arigatou уско сарађује са Уједињеним нацијама у напорима које та организација чини у области права дјетета. На специјалном засједању Уједињених нација посвећеном дјеци, које је одржано у мају 2002., свештеника Takeyasu Miyamoto, вођа Myochikaia, предсједник Arigatou фондације и покретач ГНРЦ-а, обратио се у име ГНРЦ-а пленарној сједници Генералне скупштине Уједињених нација. У том свом обраћању, свештеник Miyamoto је предложио оснивање Међурелигијског савјета о образовању дјеце о етици. Савјет би се састојао од људи из вјере, васпитача, педагога и других, који, заједно са Уједињеним нацијама, улажу напоре да развој духовности код дјеце – њихових етичких вриједности и поштовања према људима различитих религија и култура – буде суштински дио “квалитетног образовања”, загарантованог у документу “Свијет по мјери дјетета”, који је настао као резултат специјалног засједања УН-а. Да би дубље истражио идеју о једном таквом савјету, ГНР је одржавао редовне састанке на које је позивао стручњаке из области етике и образовања, представнике Уницефа и Унеска, као и друге заинтересоване лидере и академике. Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици формално је основан на Другом форуму ГНРЦ-а, који је одржан у Женеви, у мају 2004., уз пуну подршку свештеника Miyamotoa.

Како је настао приручник Учити живјети заједно? Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици промовише образовање о етици кроз међукултурално и међурелигијско учење чији је циљ помоћи заједницама и друштвима да мирно живе заједно, уз поштивање другог и достојанство за сва људска бића. Управо у том духу је и настао програм под називом Учити живјети заједно. Са огромном жељом да промовише искрену сарадњу међу људима различитих религија, Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици ангажовао је групу стручњака, педагога и едукатора из различитих вјерских и свјетовних традиција, да се окупе како би израдили овај материјал. Група је била инспирисана разумијевањем различитости као нечим што обогаћује и омогућава нам да научимо више о другима, али и о себи самима. Учити живјети заједно се води општим обећањем о очувању људског достојанства. Његови циљеви су: да оснажи дјечју посвећеност правди, поштивање људских права, и изградња складних односа између појединаца и унутар друштава. Учити живјети заједно даје омладинским лидерима и едукаторима широм свијета инструменте за интеркултурални и међурелигијски програм, путем кога су дјеца и млади у могућности да развију снажнији осјећај за етику. Осмишљен је да помогне младима да разумију и поштују људе из других култура и религија и да његују свој осјећај глобалне заједнице, а израђен је у тијесној сарадњи Уницефа и Унеска.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Наслов Учити живјети заједно је одабран према једном од четири стуба о којима је ријеч у извјештају “Учење: благо у нама”, који је за Унеско урадила Међународна комисија о образовању за 21. вијек и који је представио Жак Делор (Јацqуес Делорс)1.

Гдје се Учити живјети заједно може да користи? Приручник Учити живјети заједно припремљен је за кориштење у различитим религијским и секуларним контекстима, као наставни материјал за све оне који се баве промовисањем етике и вриједности. Циљ је био да се изради материјал који је релевантан на глобалном нивоу, а ипак тако флексибилан да може да се тумачи унутар различитих културалних и друштвених окружења. Материјал је тестиран у бројним различитим регионима и културама како би се осигурало да је релевантан и у регионалном и у локалном контексту (види ‘Ми смо то урадили овако’, стр. 187.). У десет различитих земаља су одржане пробне радионице на којима је ГНРЦ био у могућности да окупи различите вјерске и свјетовне организације које раде са дјецом. У току тих пробних радионица Приручник је користило преко 300 дјеце и младих, који су представљали традиционалне афричке религије, Баха‘и вјеру, будизам, хришћанство, хиндиузам, ислам, и јудаизам, а ту су још били присутни и чланови Брахма Кумариса, те један број људи секуларног погледа. Те пробне радионице, као и идеје, сугестије и коментари стручњака у области образовања, етике, духовности, интеркултуралног и међурелигијског учења и права дјетета, пружили су нова искуства и прилику за стицање нових знања у циљу даљег развијања овог приручника.

Учити живјети заједно већ остварује своје резултате. У ГНРЦ програму, који је имплементиран у Израелу, Приручник је кориштен током шестодневног путовања групе младих Јевреја, хришћана и муслимана по историјским мјестима у Израелу и Палестини, која имају симболичку важност за сукоб у том региону. У сваком мјесту у коме су боравили током тог путовања, млади су разговарали о својим вриједностима и различитим погледима на заједничку историју. То су сажели сљедећим ријечима: “Заједно смо се упустили у овај процес учења – дубљег упознавања једни других, наших историја, култура и вјеровања, јачајући истовремено властити идентите, и успостављајући снажније и боље утемељено разумијевање. Бавили смо се тешким питањима, питањима која сама по себи представљају велики изазов, а да при том нисмо нарушавали односе унутар групе, нити смо прибјегавали аргументима који би неког могли повриједити или бити узрок прекида тих односа. Можда је то био тек један мали корак у рушењу дубоко укопаних зидова који раздвајају различите националне и вјерске групе у нашој земљи, али је свакако био важан и успјешан. У постојећој атмосфери безнађа, мали кораци попут овог су и ријетки и драгоцјени и ми сви треба да будемо поносни и да се осјећамо привилеговани што смо учествовали у томе.” Каплана, петнаестогодишња дјевојка из Њу Делхија, која је у Индији учествовала у седмодневној радионици на којој се користио овај приручник, изјавила је: “Прије него што сам дошла овдје, знала сам да треба поштовати друге, али сам сада почела да учим шта то заправо значи у стварности и какви су ставови и понашање за то потребни ако ми, као млади хиндуси, муслимани и хришћани, желимо да радимо заједно, како бисмо унаприједили наше заједнице.” Шеснаестогодишњи Кенијац Мухамед искористио је знање стечено на пробној радионици о образовању из етике да на сјеверу своје земље оснује Клуб мира. У свом селу је окупио младе људе с циљем да испланирају ненасилан одговор на различите изазове с којима се село суочавало и на тај начин покренуо активан омладински покрет који ће уносити промјене у циљу

http://www.unesco.organization/delors/ltolive.htm

успоствљања мира.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У немирном пограничном подручју између Колумбије и Еквадора одржана је радионица о образовању о етици на којој су учествовали наставници, родитељи и дјеца. Кроз обраду ‘студија појединачних случајева (енгл. case studies), драматизацију (енгл. role play) и дискусију на задану тему, учесници су утврдили конфликтна питања, истраживали ненасилне алтернативе и на крају се лично обавезали да ће да раде на изградњи мира у својим заједницама. Један од колумбијских фасилитатора радионице прокоментарисао је резултат обуке: “Ефекти насилног сукоба у Колумбији су, нажалост, укоријењени у понашање и ставове неке дјеце која су директно погођена том ситуацијом. То може да резултира тиме да та дјеца постану испуњена мржњом и нетолеранцијом према другима. Био сам срећан што видим да расељена дјеца из Колумбије, која сада живе у Еквадору, причају са другима о својим доживљајима, о страховима, али и да сама предлажу начин како се други могу више поштовати, прихватити различитости и одговорити на ненасилан начин, чак и кад су њихова властита права повријеђена. Дјеца су открила да могу бити дио рјешења, а не дио проблема.” Учити живјети заједно је прилагодљив материјал који се може користити у раду са дјецом из бројних различитих културалних, вјерских и друштвених средина, у сврху његовања заједничких вриједности и узајамног поштивања другачијег поријекла и обичаја. Као допринос напорима да се промијени стање дјеце широм свијета, он нуди простор за јачање природне способности дјетета за духовност и наду у бољи свијет. Водич за кориснике, Поглавље 1, пружа све неопходне информације о томе како користити овај материјал. Унеско и Уницеф су били интензивно укључени у израду приручника Учити живјети заједно и одобрили су га као важан допринос квалитетном образовању, које узима у обзир мултикултурално и мултирелигијско друштво.2 Унескове ‘Смјернице за интеркултурално образовање’ леже у самим темељима филозофије и приступа заступљених у овом приручнику. “Вјерксо образовање се може описати као учење о властитој религији или практиковању духовности или као учење о другим религијама или увјерењима. Насупрот томе, циљ међурелигијског учења јесте да активно обликује односе међу људима различитих религија.”3

Дјеца као колективна етичка обавеза “У цијелом свијету, у сваком тренутку, има око двије милијарде дјеце око нас. Двије милијарде младих тијела и умова који представљају огроман људски потенцијал и за које сви сматрамо да су вриједни наше бриге.4 Живимо окружени љепотом и чудима стварања, чудом живота и огромног потенцијала људи да обогате живот – да га учине благословом за све. Па ипак, живимо и у свијету у коме се дешавају насиље и рат, сиромаштво и неправда. Раст и развој дјеце укључује физичке, псхихичке, друштвене, културалне, духовне, вјерске и околишне димензије. Нажалост, сиромаштво, недостатак приступа основним потребама и образовању, болест и потхрањеност, још увијек погађају многу нашу дјецу. Конвенција о правима дјетета (ЦРЦ) утврђује права дјетета да се слободно изражава и да се саслуша (члан 12) у погледу питања која га се тичу, те потврђује да: “Дијете треба бити у потпуности припремљено да живи као појединац у друштву, и одгојено 2

www.unesco.org/education UNESCO, Guidelines for Intercultural Education, стр. 14. 4 Kul Gautam, Towards a World Fit for Children, WCCJournal on Health and Healing, број 179, јануар 2005, стр. 5. 3

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

у духу идеала прокламованих у Повељи Уједињених нација, а нарочито у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, једнакости и солидарности.” У њој се још каже: “Треба узети у обзир важност традиција и културних вриједности сваког народа у заштити и складном развоју дјетета5 Свако дијете је обећање, свети дар, живући знак будућности. Дакле, изазов који стоји пред нама је како да оспособимо дјецу и оснажимо њихову природну способност за позитивно живљење и живот испуњен надом. У суочавању са тим изазовом иницијатива о Међурелигијском образовању о етици води се властитом визијом:: “Замишљамо свијет у коме су сва дјеца оспособљена да развијају своју духовност – прихватајући етичке вриједности, учећи да живе у слози са људима различитих религија и култура и градећи вјеру у оно што људи називају Бог, Коначна стварност или Божанска присутност”6. Иницијатива Међувјерско образовање о етици такође стоји на становишту да: “...ће образовање о етици оснажити природну способност дјеце да дају позитиван допринос добробити својих вршњака, породице и заједнице, а да ће то, заузврат, помоћи цијелом људском роду да процвјета у окружењу веће правде, мира, саосјећања, наде и достојанства”.7 Брига о сваком дјетету није само идеал, то је, такође, колективна етичка обавеза. 4

Дјеца – дар и одговорност У одређеном смислу наша дјеца нам заиста “припадају”. Ми их доносимо на свијет, ми бринемо за њих. Ипак, ми их не посједујемо. Они су индивидуе саме по себи, спремне да процвјетају у оно што ће да постану. Као што то Кхалил Гибран каже у Пророку: А жена која држаше дијете на грудима рече: “Причај нам о Дјеци.” А он рече: Ваша дјеца нису ваша, Она су синови и кћери жудње Живота за самим собом. Она долазе кроз вас, али не од вас, И, мада су с вама, она вам не припадају. Можете им даровати своју љубав, али не и своје мисли Јер она имају мисли сопствене. Можете да удомите њихова тијела, али не и душе, Јер њихове душе станују у кући сутрашњега дана, Коју ви не можете да походите, па ни у сновима. Ви можете да настојите да будете као она, али не настојте да она буду као ви, Јер, нити живот иде унатраг, нити стаје са јуче.8 Сваки родитељ, свака одрасла особа, суочава се са једном дилемом. С једне стране, дат нам је тај 5

Преамбула Конвенције о правима дјетета Документ о визији Међурелигијског савјета за образовање дјеце о етици 7 Ибидем 8 Khalil Gibran, The Prophet, Поглавље под насловом: Дјеца, Arrow Books Ltd, Њујорк, 1991 6

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

дар дјеце, ми бринемо за њих и имамо одговорност и прилику да их водимо док расту и постају одрасли људи. У исто вријеме, ми не желимо нашој дјеци да намећемо наше ставове, који би могли да ограниче њихову слободу да се упусте у живот онако како га они виде, да уче од њега и формирају властито мишљење. Ми им то дугујемо, и ми то дугујемо свијету, да подижемо и образујемо дјецу с осјећајем одговорности, разборитости и понизности.

Дјеца уче оно што живе Процес дјететовог учења почиње у тренутку његова рођења. Окружење у којем дјеца живе, искуства која имају, и примјери понашања које им ми пружамо, све то заједно доприноси њиховом разумијевању себе, али и свијета који их окружује. Често цитирани стих, Дјеца уче оно што живе, обухвата ту реалност: Ако дјеца живе с критикама, Она науче да осуђују. Ако дјеца живе с непријатељством, Она науче да се туку. Ако дјеца живе с омаловажавањем, Она науче да буду стидљива. Ако дјеца живе са стидом, Она науче да осјећају кривицу. [Али,] Ако дјеца живе с толеранцијом, Она науче да буду стрпљива. Ако дјеца уче с подстицањем, Она науче да поштују себе. Ако дјеца живе с похвалама, Она науче да цијене. Ако дјеца живе с поштењем, Она науче правду. Ако дјеца живе са сигурношћу, Она науче да вјерују. Ако дјеца живе с одобравањем, Она науче да воле себе. Ако дјеца живе с прихватањем и пријатељством, Она науче да проналазе љубав у свијету.9 У срцу сваког учења налази се искуство, тај најбољи учитељ – ову истину треба увијек и изнова наглашавати. Дјеца се не рађају у идеалном свијету - а њихово учење састоји се од посматрања, доживљавања, процјењивања, спајања и реаговања на многе појаве над којима она и њихови родитељи немају много контроле. Комплексна стварност, супротстављене вриједности, супротне тврдње о истини и збуњујуће алтернативе, прави су изазов за њих. У таквој стварности постоји огромна потреба за проналажењем начина како да одгајамо дјецу и како да им усадимо вриједности, које ће им помоћи да донесу прави избор и праву одлуку..

Образовање о етици и људска права Визија и мисија Међурелигијског савјета одражавају нарочито оне чланове Универзалне декларације о људским правима који се односе на: право на слободу мисли и убјеђења, мишљења и изражавања, на 9

Dorothy Law Nolte, Дјеца науче оно што живе, Workman Publishing Company, Њујорк, 1998

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

образовање, одмориразоноду, наодговарајућистандардживотаиздравственуњегу,тенаучешћеукултурном животу заједнице. Међурелигијски савјет се у потпуности придржава свих чланова Конвенције о правима дјетета. Учитиживјетизаједнојенарочитоускладусачланом 29којикажедаобразовањедјететатребада буде усмјеренона: a) Пуни развој дјететове индивидуалности, надарености, душевних и тјелесних способности; б) Изградњу поштовања за људска права и темеље слобода, те за начела садржана у Повељи Уједињених нација; в) Изградњу поштовања за дјететове родитеље, његов културни идентитет, језик и вриједности, националне вриједности земље у којој дијете живи, земље из које потиче, те за културе које су другачије од његове; г) Припрему дјетета за одговоран живот у слободној заједници у духу разумијевања, мира, подношљивости, равноправности полова и пријатељства међу свим народима, етничким, националним и вјерским групама и старосједиоцима; д) Развијање поштовања према животној средини. Конвенција о правима дјетета пружа инструмент неопходан за одговоран приступ дјеци. Тај документ, који су потписале све земље, а ратификовале све осим двије, указује на три подручја права дјеце. Сва дјеца имају право на: Живот, здравље, образовање и развој. Сигурност и заштиту. Учествовање. 6

Конвенција има четири општа принципа за очување права дјетета: Право на преживљавање и развој. Право на недискриминацију. Право да буду саслушана.

Најбољи интерес дјетета.. Приручник Учити живјети заједно настао је као допринос остварењу права дјетета на образовање и на потпун и здрав физички, емотивни, духовни, морални и друштвени развој, као што је и утврђено Конвенцијом о правима дјетета.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Етика и образовање о етици Од кад људи живе у заједници, за њену добробит је увијек било неопходно да се регулише понашање према начелима морала – а то се зове етика. Важно је да се корисници овог приручника слажу у томе шта су, и шта значе, етика, вриједности и морал. Аконекомпоставимопитање: “Штајезатебеетика?” моглибисмода добијемонеколикоодговора: “Етика има везе с оним што ми моја осјећања кажу да је исправно или погрешно.” “Етика је повезана са мојим вјерским осјећањима.” “Бити етичан значи радити по закону.” “Етика представља стандарде понашања које наше друштво прихвата.” Многи људи нагињу изједначавању етике са својим осјећањима. Али бити етичан, не значи само слиједити властита осјећања, јер осјећања нису темељ одређивања шта је етично. Нити се етика може у потпуности изједначавати са религијом. Већина религија заговара високе етичке стандарде. Ипак, ако етику ограничимо на религију, она ће се односити само на људе који су религиозни. Етика вриједи за понашање оног ко вјерује, исто као и оног ко не вјерује. Бити етичан такође значи много више од пуког слијеђења одредби закона. Закон често укључује етичке стандарде којих се већина грађана придржава. Али закони, као и осјећања, могу скренути од онога што је етично. У историји је било друштава која су озаконила ропство. У неколико друштава другоразредна улога жене уграђена је у законске одредбе. Вјероватно још и данас има жена које могу да се сјете времена кад им је било забрањено да гласају на изборима. Бити етичан такође није исто што и радити “оно што друштво прихвата”. Срандарди понашања могу одступати од оног што је етично. Осим тога, ако етично дјеловање значи “радити оно што друштво прихвата”, требало би прво да се одреди на чему тај стандард почива. А кад је ријеч о неким спорним питањима, онима која нас највише ограничавају, било би потребно право истраживање. Чак и тада би недостатак консензуса у друштву онемогућио јасну артикулацију етичког понашања. Шта је, онда, етика? Прво, етика се односи на пажљиво размотрене стандарде исправног и погрешног, који прописују шта би људи требали радити, обично у смислу права, обавеза, користи за друштво, поштења или посебних врлина. Етика се односи на оне стандарде који намећу разумну обавезу уздржавања од силовања, крађе, убијања, напада, клевете и преваре. Етички стандарди такође подстичу врлине као што су: поштење, саосјећајност и лојалност и испуњавање основних људских потреба. Социолог Јохан Галтунг је питао људе у око 50 земаља свијета шта је то без чега не би могли и из тог истраживања издвојио основне људске потребе као што су: добробит, идентитет и слобода.10 Друго, етика се односи на истраживање и развој етичких стандарда. Због тога што осјећања, закони и друштвене норме могу скренути од онога што је етично, постаје неопходно испитати своје стандарде како бисмо се осигурали да су разумни. Етика такође значи стално испитивање наших моралних увјерења и моралног понашања, и настојање да ми, као и државе и институције којима помажемо да се обликују, досегнемо стандарде који су разумни и добро утемељени, било у вјерским или културалним системима вјеровања или у међународним инструментима.11 10

Johan Galtung, Human Needs, Humanitarian Interventions, Human Security and the War in Irak”, Уводоно обраћање ?, Sophia University, Tokyo, 2004. http://www.transnational.organization/forum/meet/2004/Galtung_HumanNeeds.html Прилагођено из “Etics, law and commitment” Hansa Uckoa, Current Dialogue, бр. 46, децембар 2005, http://www.wcccoe.org/wcc/what/interreligious/cd46-09.html

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Етика, вриједности и морал Брзо постане тешко разликовати концепте као што су: ‘етика’, ‘вриједности’ и ‘морал’. Ево дефиниција тих концепата које се могу наћи у рјечнику “Compact Oxford English Dictionary”:12 Етика: Филозофско истраживање моралних вриједности људског понашања и правила и принципа који би требало да њиме владају. Вриједности: Морални принципи или стандарди које је прихватила нека особа или група. Морал: Тиче се или се односи на људско понашање, а нарочито на разликовање доброг од лошег или исправног од погрешног. Етика су увјерења, предоџбе и теорије које омогућавају постављање стандарда. Морал се више односи на понашање. Вриједности су оно што група, заједница или друштва прихватају. Сви аспекти су важни и повезани. Неко може да има високе стандарде, али их не примјењује, што би значило да има јаку етику, али слаб морал. Вриједности једне одређене групе могу да буду неприхватљиве некој другој. Француски филозофи Paul Ricœur1 и Guy Bourgeault1, на примјер, обично појам ‘етика’ користе за основно промишљање о суштинским питањима људског понашања (нпр. крај и значење живота, основа дужности и одговорности, природа добра и зла, вриједност моралне савјести), а појам ‘морал’ за примјену, за конкретно, за дјеловање. Даље, ‘етика’ често подразумијева постављање питања, отворени ум или дух, док се ‘морал’ чешће односи на дефинисане системе норми, превођење у правила за усмјеравање дјеловања. 8

У етици је ријеч о односима Код етичких захтјева, којим год путем да дођемо до њих, ради се о односима. Дански теолог К. Е. Loegstrup уводи идеју да је етички захтјев на људска бића разломљен као свјетло кроз призму, откривајући све различите начине на које се ми нађемо у односима једни са другима15. Како неко бира свој однос према себи самоме, другима и Земљи која одржава сав живот, представља примарну манифестацију етике и вриједности. Извор етичких норми и понашања могао би се приписати божанској присутности или откровењу које је дато од стране Божанског или духовног учитеља испуњеног огромном мудрошћу или принципима људских права. Може постојати много извора етичког понашања, а примарно питање је колико је етика драгоцјена у томе што нам помаже да просуђујемо о и одговоримо на повезаност укупног живота, колико је корисна у његовању људских вриједности и у изградњи и његовању осјећаја заједништва. Све религијске заједнице сматрају да етика није одијељено, засебно подручје живота, него да се односи на све у животу: на појединца, унутар породице, на радном мјесту и у друштву. Исламска етика, на примјер, састоји се од свих општепознатих моралних врлина. Она се бави цијелим спектром индивидуалног и колективног живота појединца – његових породичних односа, грађанског понашања и активности у политичким, економским, правним, образовним и друштвеним областима. Она покрива живот сваке особе, од куће до друштва, од стола за ручавање до бојног поља и конференција о миру – буквално од колијевке па до гроба. 12 13 14 15

Compact Oxford English Dictionary, Oxford University Press, 2005. Paul Ricœur, Soi-même comme un autre, Pariz, Seuil, 1990. Gay Bourgeault, L’éthique et le droit face aux nouvelles technologies médicales, Les Presses de l’Universitéde Montréal, 1990. K.E. Loegstrup, Ethical Demand,University of Notre Dame Press, Notre Dame and London, 1997

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У складу са овим нагласком и на појединца и на заједницу, већина традиционалних религија у Африци имају изреку: “Неко је неко само у односу на друге.” Имајући у виду ову повезаност, ми трагамо за етичким вриједностима које помажу дјеци да развију осјећај заједнице, не само са онима у свом непосредном окружењу, већ и преко етничких, државних, расних, културалних и религијских баријера. Трагамо за и његујемо вриједности које подржавају осјећај узајамне одговорности једних за друге, у једном међусобно зависном свијету.

Постоје ли трајне вриједности? Многе заједнице изражавају етичке вриједности конкретним појмовима који утврђују ставове и обрасце понашања, као што су: љубав и саосјећање, правда и поштење, искреност и великодушност, ненасиље и самоконтрола. Те заједнице могу истицати кровне етичке принципе - као што су: ‘Воли ближњега свога као себе сама’ или ‘Не чини другима оно што не желиш да други чине теби’ – у увјерењу да живјети по овим принципима доноси етичке плодове. Циљани нагласак на развој посебних вјештина и могућности код дјеце, могао би природно да његује етичко понашање. Унеско је утврдио неке универзалне вриједности личног развоја које дјетету омогућавају да се према свом свијету односи креативно: помоћ дјетету да изгради самопоштовање, омогућавање дјетету да направи властити избор и преузме одговорност за њега, способност дјетета да донесе исправну одлуку, спремност да поштује друге и њихове ставове, спремност да се на нешто обавеже и држи се те обавезе. То су примјери многих квалитета који су утврђени као вриједности које треба да његујемо код дјетета како бисмо му помогли да мисли и дјелује етички16. Односи често обликују и изграђују идентитет особе. Кћерке и синови имају различите односе са мајком или са оцем, бити ученик у некој школи обликује неки други дио идентитета, као што то ради и породица и културна средина. Обичаји – породични, локални и национални – обликују човјеков идентитет, увјерења и вриједности. Догађаји – лични, државни, регионални, глобални – слично доприносе процесу развоја идентитета. Религијски, духовни и културални идентитет обликује се на исти начин. Изложеност разноликости религијских и културалних увјерења и обичаја, и јединствености сваке религије и културе, не угрожава вјерност властитој религијској, духовној или културној традицији. Ако се религијски и културално вишеструка стварност преноси у отвореном, топлом, љубављу испуњеном, складном окружењу, у којем особе од ауторитета побуђују поштовање и лијепа осјећања а не страх, нема пријетње за властиту традицију. Концепт узајамног упознавања, прихватања и равноправности, у којем ниједно вјеровање или практиковање није привилеговано, нити представљено као супериорно неким другима, мора да буде уграђен у цијело образовно окружење. Усред те различитости треба наглашавати оно што је заједничко свима – наше човјечанство. Није то слика ‘melting pota’ (друштва са високом степеном асимилације – прим.прев), у којем је све скупа смијешано, већ слика мозаика, у којем сваки културални идентитет има свој значај и препознавање, афирмишући богатство у различитости. Да би се имао осјећај властитог идентитета, неопходна је аутономија: независност, слобода мишљења, изражавања и дјеловања, и слобода од страха од цензуре и кажњавања ако се нечија увјерења сукобљавају са увјерењима већине или владајуће гарнитуре. Самопоштовање и самопоуздање су од суштинске важности, не само да бисмо заслужили поштовање других, него као и основа да ми поштујемо друге. 16

Унеско наводи ове и још неколико других 'људских вриједности' у документу Укидање физичког кажњавања: Пут ка конструктивној дисциплини дјетета, Stuart N. Hart (Ed), Париз, Унеско, 2005. Пет међународних стручњака дефинисало је људске вриједности са надом да ће оне да одражавају етичке/моралне вриједности које надилазе културалне границе

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Уобичајено је да размишљамо о етици као о личним вриједностима које практикујемо у нашем свакодневном животу. Али свијет у коме живимо тјера нас да мислимо и дјелујемо и у глобалном смислу. Сиромаштво и невоље милиона људи, експлоатација богатстава Земље, еколошке кризе, растуће насиље и ратови, као и култура похлепе и гомилања богатства, врше на нас нови притисак да и у нашем глобалном живљењу испољавамо етичке вриједности. Ми – и наша дјеца – требамо етичку осјећајност која би нам помогла да се крећемо кроз културе и цивилизације, преко државних и етничких баријера и широм религијских идентитета и обавеза. Многи почињу да траже упутства како би били у стању да се носе са садашњошћу и да се припреме за будућност.

Етички принципи и кључне вриједности за образовање о етици Било је покушаја да се дође до заједничких етичких вриједности које могу да афирмишу, и по којима могу да живе, све религијске заједнице. Један такав покушај је и документ, који је издан у Чикагу 1993. године на стогодишњицу Скупштине свјетских религија, под вођством Hansa Künga. Данас је тај документ широм свијета познат и прихваћен под насловом Ка глобалној етици и даје инспирацију за могући договор међу народима из различитих перспектива о заједничким вриједностима којима човјечанство треба да се руководи као цјелина17. Од 1993. године додатно се покушавају поставити етички критерији за један број сфера живота, које би глобална заједница могла да афирмише. Огромна разноликост религија, култура и начина живљења у свијету отежава постизање заједничких договора и њихове имплементације. Ипак, чини се да постоји заједнички консензус да ми, као људска заједница, морамо за добробит будућих генерација да тежимо ка заједничком ставу о етичким принципима. 10

Кључна димензија изградње боље будућности је да се помогне дјеци да развијају етичке вриједности. Међутим, вриједности које се развијају глобално, морају такође да буду релевантне и локално, јер су заједнице унутар различитих мјеста и култура, наравно, у најбољем положају да утврде шта оне сматрају кључним вриједностима које требају да његују код своје дјеце. Нас, међутим, може да изненади колико заједничког имају независно донесени етички кодови.

Могућност избора:: Највећи дар и најтежа одговорност Могућност бирања између алтернатива један је од највећих дарова људског живота. Наравно, не добијамо увијек оно што изаберемо, али имамо способност и право да правимо разлику, одбијемо и изаберемо. У једном од тумачења из јеврејске традиције, тачније у причи о стварању човјечанства, Адам и Ева, први мушкарац и прва жена, живјели су у Рајском врту у коме су била два стабла – Стабло живота и Стабло знања о добру и злу. Они су били свјесни које ће бити посљедице ако буду јели воће са тих стабала, али су ипак узели плодове са Стабла знања о добру и злу. Да ли је то била грешка или намјеран избор? Harold Kushner наводи на закључак да је тај избор оно што нас чини људима: “Наши први преци су изабрали да буду људи, а не да живе заувијек. Изабрали су осјећај морала, ‘знање о добру и злу’, а не бесмртност. Они су одбацили Стабло живота које би им дало вјечни живот у корист Стабла знања о добру и злу, које им је дало спознају. Као компензацију, Бог је дао људима, који сада са њим дијеле могућност да разликују добро од зла, дар Његове божанске моћи да стварају нови живот. Ми варамо смрт, не тако што живимо заувијек, већ тако што носимо, подижемо и одгајамо дјецу да задрже наше душе, наше вриједности, па чак и наша имена“.18 17

Декларација Ка глобалној етици, Савјет Парламента свјетских религија, доступна на http://www.parliamentforreligions.org/includes/FCKcontent/File/TowardsAGlobalEthic.pdf Harold S. Kushner, The Lord s My Shepherd, USA, First Anchor Books Edition, 2004, стр. 23-24

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Људска способност да бира између алтернатива препозната је и потврђена у свим религијама. Могућност избора је истовремено и највећа и најтежа одговорност. Она захтијева способност разликовања, распознавања и доношења одлука, док се суочавамо са дилемом јер нисмо у стању да увидимо и оцијенимо пуни резултат тих истих одлука, што не погађа само нас саме, већ и друге и свијет око нас. Етички принципи и вриједности имају кључну улогу у том нашем процесу одабира.

Очување и одржање људског достојанства Концепт људског достојанства обухвата оно што образовање о етици настоји да промовише у његовању вриједности и етичких принципа. Човјечност једне особе је оспорена кад је њено достојанство згажено. Људско достојанство може да буде угрожено са више страна. Недостатак основних ствари за преживљавање је увреда за човјеково достојанство. Сики имају једну пословицу која, у слободном преводу, каже да су “уста сиромаха Божја сехара”. У тој изреци лежи једна од основних вриједности које су основ свих религијских традиција, а то је људско достојанство. Та сишка пословица види сиромаштво, глад и неимаштину као увреду богу. Сваки чин молитве, сваки вјерски обред код Сика завршава лангаром, заједничким ручком који се нуди сваком, без обзира на касту из које долази, друштвени статус, вјерску припадност или националност. У ствари, гурдваре, храмови за молитву код Сика, имају отворену кухињу која ради цијели дан како би била на услузи не само вјерницима, већ и сваком ко дође да затражи оброк. У исламу је испуњавање потреба сиромашних један од пет стубова вјере. Ислам позива сваког вјерника да издвоји проценат своје зараде како би помогао онима којима је то потребно. Љубити Бога и љубити ближњега свога као себе сама, главне су заповиједи у јудаизму и хришћанству. Јеврејска традиција каже да су људска бића створена на слику и прилику Бога; Ведантичка школа хиндуизма види Брахму (Коначну стварност) и Атмана (Стварност) у људским бићима као једно, а не двоје. Будино учење такође оспорава дискриминацију према припадности кастама и промовише једнакост жена и мушкараца. Религијске традиције нису увијек биле вјерне овим учењима, а понекад су саме развијале структуре и праксе које су вријеђале достојанство људи, и у и изван својих заједница. Али све религијске традиције виде негирање људског достојанства као застрањивање. Достојанство је дио онога што значи бити човјек.

Поштовање и узајамно разумијевање Право појединца на достојанство и поштовање кључно је за документе о људским правима, као што су Декларација о људским правима и Конвенција о правима дјетета. Већина држава је постигла договор о универзалним правима на преживљавање, развој, заштиту и учествовање за све, без обзира на године, пол, расу или вјеру. Један међународни савјет прати остваривање права оних који су млађи од 18 година, а који толико зависе о дјелима и одлукама одраслих и доставља свакој држави своја запажања и примједбе у форми цјеловитог документа. Права, у овим и другим документима Уједињених народа о људским правима, неотуђива су и универзална и сви с њима требају бити упознати, без обзира на културу или вјеру. Свијет се сагласио да су та права основни принципи за човјечанство и не може их укинути, посједовати нити мијењати никакво тијело и никаква организација. Већина религијских и секуларних традиција увјерене су у тачност властитих увјерења, а неке могу осјетити потребу да их подијеле са другима. Али данас, већина традиција препознаје узајамно поштовање као незамјенљиву вриједност, која би требала бити у основи свих наших односа. Концепт узајамног поштовања значајан је по томе што потврђује разлике, а не мијеша

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

‘разлику’ с ‘погрешним’, нити омогућава да се разлике, које су природне и легитимне, развију у подјеле. Узајамно поштовање расте с бољим међусобним разумијевањем и уважавањем разлика и сличности. Оно помаже да се односи граде упркос нашим разликама и помаже у процесу узајамног кориговања, обогаћивања и самокритике. Поштивање достојанства свих особа може, без задршке, бити темељна вриједност и етички принцип у образовању дјеце о етици. Очување и одржање људског достојанства подразумијева сет вриједности које помажу дјеци и младима да друге и себе поштују и цијене као људска бића, примјењујући ставове и погледе који помажу да се са другима изграђује садржајан однос. Достојанство је важно у контексту трајног плуралитета јер, историјски гледано, неке су религијске традиције у односу на друге преузеле став ‘или-или’, одражавајући ставове да, ако смо ми у праву, они су у криву, ако ми имамо истину, други је немају; ако наш пут води испуњењу људске судбине, други путеви заводе.

Емпатија и способност да се ставимо у позицију другога У срцу свих топлих људских односа лежи емпатија – способност да се уживимо у искуство других и да схватимо и осјетимо њихову радост и тугу, усхићење и бол. Емпатија је комбинација двије важне способности људских бића: да анализирају и да саосјећају, да користе и мозак и срце. Анализирање значи прикупљање чињеница о неком проблему, посматрање услова, утврђивање основних узрока и предлагање рјешења. Саосјећање је осјећај према другој особи, осјећање бола особе која пати или осјећање срџбе особе која је разљућена. 12

У слободном преводу једна стара молитва Сијукс Индијанаца каже: “О Велики Душе, дај ми мудрости да се ставим у његову кожу прије него га критикујем или осудим.” Када с неким саосјећамо, ми одбацујемо своје очекивање да тај други треба бити као ми, а прихватамо чињеницу да је тај други у наш однос унио нешто јединствено. Истовремено, емпатија помаже човјеку да види и препозна неправду нанесену другоме, те да одлучи да ријеши ту неправду. Религијске традиције позивају људе да саосјећају са сиромашнима, са онима који су на маргинама друштва и који су угњетавани. Јеврејска традиција то описује ријечима: “... јер сте били робови у Египту.” Хришћанска традиција позива своје сљедбенике да се “сјете оних у затвору као да сте и ви тамо, и оних са којима се лоше поступа, као да и сами пролазите кроз то”. У исламској традицији мјесец Рамазана назива се још и Мјесец стрпљења, саосјећања и самопрочишења. Будистичко схватање емпатије је блага љубазност, која далеко надилази саосјећање с неким – чисти облик сажаљења – и умјесто тога указује на апсолутно и непосредно поистовјећивање са другима, а што ми називамо емпатијом. Људска права су изграђена на апсолутној једнакости; права су универзална, а нека имају посебну одговорност да испуне права других, као у Конвенцији о правима дјетета. Брига о испуњењу права других је основна, и у религијским и у секуларним традицијама. Позив да саосјећамо с искуствима других је можда једна од највећих вриједности које можемо пренијети на нашу дјецу.

Индивидуална и колективна одговорност У бављењу бројним проблемима свијета ми све више откривамо значај ријечи ‘одговорност’. Многи људи су брзи у тражењу својих ‘права’, а при том не виде одговорности које иду с тим привилегијама. Ми смо одговорни за начин на који одгајамо своју дјецу: када занемаримо ту одговорност, она могу

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

кренути погрешним путем. Владе су одговорне за одржавање кохезије и мира у друштву. Када оне ту одговорност игноришу, можемо да се суочимо са друштвеним хаосом. Одговорност и обавеза друштва је да осигура праведну расподјелу ресурса и испуњавање основних потреба: када је то занемарено, онда то може да води ка сукобу и насиљу. Свако има одговорност да брине за нашу планету Земљу, а занемаривање те одговорности довело нас је надомак еколошке катастрофе. Овај се списак може проширити толико да покрије скоро све личне, друштвене и глобалне односе. Сви односи зависе о узајамној одговорности и о одговорности сваког појединца према друштву. Колективна одговорност да бринемо једни о другима може нам обезбиједити да живимо у праведнијем и мирнијем свијету. Одговорност није опција- она је основна етичка вриједност и треба је почети усађивати у срца и разум дјеце од времена када почињу да формирају односе са другима и са свијетом који их окружује.

Помирење и приступ изградњи мостова Многи виде помирење као један од корака у успостављању мира и поправљању односа на личном нивоу и на нивоу заједнице. Данас се све више увиђа да помирење није тек практичан поступак, него приступ животу. Другима ријечима, помирење није тек само лијек-оно је усмјерење по којем можемо рјешавати неизбјежне проблеме, оштра размимоилажења и сукобе у животу заједнице. Помирење је избило у први план као етичка вриједност због тенденције човјека да путем насиља рјешава разлике и неслагања. Чини се да се насиље сматра лаком и брзом опцијом у бављењу сукобима, али оно не нуди одрживо рјешење. Умјесто тога, оно само појачава непријатељства и несрећу. Дух помирења треба стално истицати као незамјенљиву етичку вриједност данашњице. Приручник Учити живјети заједно усмјерен је на четири етичке вриједности, које морају бити дио образовања дјеце о етици у глобалном и вјерски и културолошки, плуралном друштву. Те четири вриједности: поштовање, емпатија, помирење, и одговорност нису једине на дугачкој листи вриједности, нити искључују остале. Образовање дјеце о етици није покушај наметања низа вриједности дјеци, већ његовања духовности која им је неопходна за живот у плуралном свијету. Морамо такође напоменути да етичке вриједности и духовност нису двије засебне водиље за понашање, него су узајамно повезане, и једна обогаћује другу. Духовна особа је и етички честита, а етички честита особа испољава духовност коју други настоје да поприме и практикују.

Образовање о етици Међурелигијски савјет промовише став и приступ према другима, а у односу на себе.

Теорија Етичко размишљање Пракса

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Овдје је представљен процес учења који се одвија попут спирале. Управо кроз учење, у коме има простора за слободно критичко размишљање, свако дијете и млада особа биће у могућности да изграде и практикују позитиван однос са самим собом, са другим, са окружењем и са оним што људи називају Бог, Коначна стварност, или Божанска присутност. То грађење позитивних односа обогатиће њихову урођену, природну духовност, отварајући широке путеве за раст, узајамно разумијевање и поштовање према људима различитих религија и цивилизација. То ће, заузврат, да омогући дјеци и младима да, као партнери са другима, граде свијет заснован на вриједностима и праксама, којима се чува људско достојанство и промовише солидарност, индивидуална и колективна одговорност и помирење. То учење дјецу и младе укључује у подучавање и практиковање животног приступа заснованог на етици и вриједностима, омогућавајући простор за слободно критичко размишљање, а истовремено развијајући духовност. Међурелигијски савјет промовише један нови и динамичан начин размишљања о етици у глобалном и плуралном друштву. То је нешто што све религије и друштва могу радити самостално; оно што је јединствено у погледу ове иницијативе јесте да се она ради међурелигијски. Међурелигијски савјет не промовише нову религију, него признаје и афирмише различитост. Није то неко ново ‘учење’, већ нови начин истицања изградње позитивних односа. Његов приступ је: интеркултуралан; међурелигијски;

афирмише различитост;

афирмише дијалог и комуникацију унутар себе и са другима у трајном процесу индивидуалног и колективног учења; 14

Током цјелокупног процеса учења ствара се простор за размјену, интеракцију и разумијевање. Промовисањем критичког размишљања, разумијевања и отоворености према другом, тај процес омогућава да дјеца, млади и одрасли откривају властиту традицију, властите вриједности, као и вриједности и традицију других. Интеракција са другима тако ствара могућности за узајамно обогаћивање кроз стално ‘давање и примање’, које представља саставни дио заједничке хуманости.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Заједничка хуманост У скоро свим друштвима људи су дио вишеструкости религијских традиција, а друштво обично за своје етичко дјеловање црпи надахнуће из вјерских обавеза које су најзаступљеније у том друштву. У ствари, морални или етички идеали и објашњења, често су тијесно повезани са вјерским увјерењима. Ако неког упитамо зашто се бави хуманитарним радом, он или она може да одговори: “Волим Бога; дакле ја такође волим и свога ближњега.” У јеврејској и хришћанској традицији љубити ближењега свога, испуњавати његове основне потребе, сматра се правим тестом нечије оданости Богу. У исламској традицији одговарити на потребе сиромашних спада у вјерску дужност сваког појединца. Будистички приступ властитом окружењу надахнут је саосјећањем са свим бићима. На сличан начин један хиндус, Сик или припадник традиционалне религије, може у учењима властитих традиција да стекне надахнуће за начин на који се односи према свијету. Данас многи налазе инспирацију за етичко дјеловање из духовних извора који не носе ниједан религијски назив. Оно што уједињује ова објашњења за дјеловање јесте њихов морални или етички садржај. Вриједности које леже у основи таквог дјеловања кажу нам шта бисмо и шта не бисмо требали да радимо у односу на друге и на природу. Она нам такође помажу да стекнемо представу и визију о томе какав би свијет могао или требао бити, тако да наша машта није ограничена на свијет онакав какав јесте. Те вриједности нам, дакле, помажу да радимо заједно како бисмо учинили овај свијет љепшим мјестом за живљење.

Конкретни изрази наше заједничке хуманости Убјеђење да заиста можемо да афирмишемо нашу заједничку хуманост и да радимо према заједничким идеалима у односима једних спрам других, већ је показано у одређеном броју подручја. Универзална декларација о људским правима усвојена је 1948. године. Права која она унапрјеђује широко се тумаче. Појам основних потреба, на примјер, није сведен само на храну, воду, одјећу и стан, него је проширен и на физичке, емотивне, културне и духовне потребе, право на идентитет, и способност и слободу избора. Други, новији документ је Повеља о Земљи, која се бави питањем заштите природе и усмјерава наше понашање према околишу. Јединственим потребама дјеце се кроз историју посвећивала мања пажња, али се данас оне све више и лакше препознају. УН-ова Конвенција о правима дјетета (ЦРЦ) – Закон о правима особа млађих од 18 година – донесена је тек 1989. године, али ју је од тада до данас ратификовао велики број земаља са веома шароликим религијским и културалним увјерењима, чинећи је тако уговором кога је ратификовао највећи број земаља на свијету. Посвећеност изградњи бољег свијета за дјецу ставља права дјетета у сами центар глобалне борбе за људска права, као моралне и законске обавезе. У годинама након усвајања Конвенције још један број влада је спознао важност преживљавања, развоја, заштите и учествовања дјеце. Другим ријечима, већ смо показали да се чланови људске заједнице могу да окупе заједно, упркос њиховим разликама и да раде на заједничким етичким и моралним циљевима који би уређивали, омогућавали и инспирисали њихов саживот.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Религијски плуралан свијет Религијски ресурси за етичко живљење Кроз вијекове су религијске традиције подучавале о етичким вриједностима и настојале да их усаде у све своје сљедбенике. Неки сматрају да дјеца о вриједности живота уче кроз вјерски живот. То схватање имплицира да су религије, саме по себи, и као културни израз, носиоци моралних и етичких вриједности, које се изучавају путем текстова, парабола, пословица, примјера и праксе. То даље значи да, без примарних веза са породицом и заједницом, развој моралних људских бића, социјализованих у норме људског понашања није могућ. Michael Walzer, социолог, каже: “Друштва су нужно посебна јер имају чланове и памћење, чланове са памћењем не само о властитом већ и о њиховом заједничком животу. Насупрот томe, хуманост има чланове, али не и памћење, па тако нема историју ни културу, нема обичаје, нема познатог начина живота, нема фестивале, нема заједничко разумијевање друштвених добара. Људски је имати такве ствари, али нема јединственог начина да се оне посједује..”19

Претјерана посебност може да води искључивању и шовинизму. Не бисмо требали да потцјењујемо велику опасност по свјетски мир и стабилност, коју намеће екстремизам многих који тврде да дјелују у складу са неким етичким разлозима или у име своје религије. У цијелом свијету видимо примјере дјеце одгојене тако да друге доживљавају као непријатеље, дјеце коју подстичу на учешће у насиљу, а у име њихове вјерске обавезе, или дјеце која су одгајана тако да се не осврћу на потребе и права других људи. Дакле, процеси учења унутар свих религијских традиција, а нарочито процеси учења који се односе на дјецу, требају да посвећују пажњу сљедећим димензијама одговорности:

Четири димензије одговорности Прва: Док код своје дјеце његују вјеру и вриједности властите заједнице, све религијске традиције морају да осигурају да се те вриједности и вјера подучавају и уче тако да се поштују други и различитост других. Дијете које не научи да се односи према онима који вјерују и дјелују на другачији начин, није добро опремљено за живот у религијски и културално плуралном свијету. Друга: У својим активностима подучавања, религијске традиције требају да уложе свјесне напоре да одрже оне религијске и културалне вриједности своје традиције које промовишу отвореност, поштење и саосјећајан став према другим људским бићима. Те вриједности треба код дјеце подстицати од раног дјетињства. Трећа: Док увиђамо да се религијске традиције разликују једна од друге, требамо такође да тражимо и заједничке црте и прожимајуће вриједности, које би могле да пруже основу на којој ће људи дјеловати заједно у циљу рјешавања заједничких проблема. Требамо да подучавамо и практикујемо наше вјере тако да показујемо нашу заједничку хуманост и међузависност.. Че тврт а: Данас, ми такође истичемо и концепт међурелигијског образовања, учења не у изолацији већ у односу једних на друге. Дјеца требају да познају и уважавају не само своју властиту вјеру, него требају да имају добро утемељено разумијевање о томе у шта други вјерују, којесунамзаједничкествари, коједијелимоикаољудсказаједницаиуодносунапосебнеизазове.

Michael Walzer, Thick and Thin: Moral Argument At Home and Abroad, Notre Dame, University of Notre Dame Press, 1994, стр.8.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Живот не прави разлику по вјери. Без обзира на нашу вјеру сви ми доживљавамо исте ствари – рођење, смрт, радост и бол. Сви дијелимо исту тежњу за добијањем одговора на одређена егзистенцијална питања. С обзиром на те изазове, религијска учења настоје да промовишу етичке кодове засноване на вриједностима, а свака традиција настоји да пренесе те вриједности и етику кроз своју вјеронауку, интерпретирану у вјерски живот. Током Специјалног засиједања УН-а о дјеци 2002. године, дјеца која су учествовала на засиједању су изјавила: ““Обећавамо да ћемо се понашати једни према другима са достојанством и поштовањем. Обећавамо да ћемо бити отворени и да ћемо имати осјећај за наше различитости. Ми смо дјеца свијета и упркос нашем различитом поријеклу, наша стварност је заједничка. Уједињени смо у борби да направимо свијет бољим мјестом за све, Ви нас зовете будућност, али ми смо и садашњост”.20 Многи млади људи и дјеца данас не само да сматрају да је овај плурални свијет реалност, него се на њега и ослањају као на заједнички ресурс: њихово разумијевање свијета, њихове интеракције, њихови доприноси и заједничка животна искуства, њихови мјешовити идентитети и њихови етички темељи, обликовани су и засновани на тој новооткривеној различитости. Они су уједињени у својој борби да ово мјесто учине љепшим свијетом, а у потрази за етичким кодом усмјереним на вриједности, спремни су да гледају и изван својих засебних традиција.

Религијско и секуларно Постоји истинска веза између образовања о етици и вјеронауке. Па ипак, то двоје није исто. Образовање о етици надилази вјерска увјерења. Вилфред Кантвел Смит (Wilfred Cantwell Smith) тврди: “По мом мишљењу вјера је свако дивљење љепоти; свака тежња ка истини, свака потрага за правдом, свако признање да су неке ствари добре, а неке лоше. И да је то важно. Сваки осјећај или чин љубави, свака љубав онога што вјерници зову ‘Богом’, сви ови и многи други, примјери су личне и заједничке вјере.”21 Смит заправо тврди да то што је нека особа вјерник, значи да је у стању да разликује шта је добро, прихватљиво, или лоше и да вјерује да је таква разлика важна. Људи који живе на такав начин и не морају да носе неку религијску ознаку, али они су прихватили духовност која има осјећај за важност позитивних односа по заједнички живот. Они се понекад називају ‘секуларним’ јер не припадају некој посебној религијској традицији. У стварности они су важни партнери с којима треба да се гради свијет по мјери наше дјеце.

Учити у односу једних на друге И вјера и етичко живљење могу да имају своје коријене у религијској традицији, али они такође надилазе посебности било које религије. Етика коју Међурелигијски савјет жели да промовише има један међувјерски контекст и примарно се бави односима са другима. Етика је ствар става, а не сет догми или подучавања – она је приступ комшији, природи и самом животу. Управо кроз такав став и дјеловање које 20 21

Уницеф, Свијет по мјери дјетета, септембар 2005, стр.12 Wilfred Cantwell Smith, Patterns of Faith Around the World, Oneworld, Oxford,1962

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

изњегапроизилази, анекрозтеорију, мисхватамо нашевластитетрадицијеи традицијенашихкомшија. Не можемо више да живимо као да је свака религија острво за себе. У данашњем свијету су људи различитих религија, као и људи који не припадају нити једној, предодређени на сусретање. Наша друштва и наше заједнице постали су културално и религијски плурални, а вјера другог је важна. Међурелигијски однос и приступ религијском животу тако су постали саставни дио религиозности. Међурелигијско учење би такође требало да буде схваћено у контексту квалитетног образовања, као што је то изражено у Циљу 6 Декларације о образовању за све, и у оквиру Унескова четири стуба образовања: учити знати, учити радити, учити живјети заједно и учити бити. Према Унеску висококвалитетно образовање односи се на развој оруђа за живот, које онај који учи користи са самопоуздањем и мотивацијом. Оно се такође односи и на развој понашања заснованог на позитивним вриједностима – разумијевању и поштовању за све људе, за њихова права, за природни свијет, за прошлост и за будућност. Кад је ријеч о Уницефу, квалитетно образовање припрема поједнице да воде успјешан живот и граде здрава друштва, кроз развој знања, способности, ставова и вриједности потребних за доношење промјене у понашању, која ће да оспособе дјецу, младе и одрасле да спрјечавају сукоб и насиље, како оно отворено тако и структурално, да рјешавају сукоб мирним путем, те да стварају услове за мир, било унутрашњи, или мир међу људима, групама, мир у држави или на међународном плану.

Молити заједно или доћи заједно на молитву

Приликом обиљежавања Свјетског дана молитве за мир, које је одржано 1986. у Assisiu, направљена је јасна дистинкција: Учесници нису дошли да моле заједно, они су заједно дошли да моле. То поставља питање заједничког мољења. Данас се људи различитих религија сусрећу, упознају једни друге и заједно раде. Људи који живе у дијалогу са комшијама различитих религија, и који доживљавају духовност других, могу да пожеле да овај процес одрастања заједно буде изражен у молитви и богослужењу. Има оних који се питају не би ли богослужење, молитва и медитација требали, заправо, бити почетак међувјерског духовног ходочашћа, те сматрају да би ово заједничко трагање промовисало дијалог много више него ријечи и водило би ка сарадњи у плуралистичким друштвима. Жеља да се у молитви и богослужењу заједно учествује често долази од заједничке бриге за заједницу или као одговор на неку кризу или катастрофу. Терористички напад, који се десио 11. септембра 2001. и цунами у Јужној Азији, били су прилике у којима су се људи различитих религија окупили у спонтаном чину мољења и богослужења. Први заљевски рат окупио је Јевреје, хришћане и муслимане у многим дијеловима свијета у оно што би се могло назвати међурелигијском молитвом. У неким дијеловима свијета та међурелигијска молитва би могла да буде израз националног склада, какав на примјер влада током грађанских празника или друштвених прослава. То си изрази јединства које се протеже преко религијских разлика. Такви догађаји могу да буду случајни или да имају мање- више неформалан карактер, док су други моменти међурелигијске молитве више намјерни: вјенчања, прославе, продични догађаји. Укључивање дјеце у међурелигијску молитву мора да буде обављењо са великим осјећајем и поштовањем за сваку религијску традицију. Богослужење и молитва спадају у ритуалну и духовну димензију сваке традиције, која лежи у самом њеном срцу. Међурелигијско учење, које промовише Међувјерски савјет за образовање дјеце о етици, представља пажљиво и пуно поштовања путовање, којим се мора проћи заједно и са пуном свијешћу о томе да посјећујемо оно што је свето у свакој традицији.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Духовност Дјеца имају значајне духовне способности. Као прво, она имају посебан осјећај за вријеме. Дијете може дуго да остане потпуно мирно, нагнуто над колоном мрава, потпуно заокупљено њиховим путовањем. Са духовне тачке гледишта, дијете има способност да буде увучено у тренутак, што је нешто чему многи одрасли посвећују сате како би то поново научили. Та способност укључује и пуну свијест о стварности која је надохват руке и осјећај безвремености. Други урођен духовни дар мале дјеце јесте чуђење, не фантазија или сањива искљученост из стварности, него доживљај цијелог себе. Он укључује колико тијело и чула, толико и ум. Дијете може да пожели да сто пута помирише тијесто док се прави хљеб, или да слуша кишне капи како лупкају по крову, или да тихо сједи и посматра пламичак свијеће. Чуђење води радости, чува узбуђење и одушевљење и храни енергију и наду. Љубав је трећа особина духовне способности малог дјетета. Давати и примати је у срцу сваког малог дјетета. Нисмо ли сви ми доживјели онај посебан тренутак кад нам дијете приђе носећи омиљену играчку и при том је увјерено да му је нећемо одузети, него да ћемо је с њим мало подијелити и вратити. Али исто тако добро знамо колико рано дијете може научити да не вјерује никоме. Посвећен стварању мреже људи која брину о дјеци, свештеник Takeyasu Miyamoto основао је Међувјерски савјет за образовање дјеце о етици и том приликом изјавио: “Чврсто сам увјерен да су духовно посрнуће и мањак пажње која се посвећује основној етици, коријен све већег насиља и неправде коју данас видимо свуда око нас. Кључни корак на путу ка миру јесте да осигурамо да свако дијете одраста с пуним приступом својој урођеној способности за духовни развој и због тога је примјена међурелигијског образовања о етици – како у школама тако и у многим другим ‘образовним’ окружењима – од суштинског значаја за постизање циља изградње мирног свијета људског достојанства, свијета по мјери дјетета у правом смислу те ријечи.” Кључна реченица говори о томе да дјеци треба да осигурамо приступ њиховој “урођеној способности за духовни развој”. То значи да духовност није нешто што неко може да наметне или чак да дјетету. Не, образовање о етици има за циљ да оспособи дијете да се отвори према највећој могућој духовности због своје властите добробити, али и добробити цијелог друштва. Важно је да препознамо да, иако дијете има ту “урођену способност” за духовност, ми ипак морамо да је развијамо и његујемо. Дјеци која нам показују безвременост, чуђење и љубав, можемо да понудимо ријечи и слике које смо ми спознали као оквир за вјечно, чудесно и безгранично вољено. Важно је да се та духовност његује унутар дјететове посебне религијске или духовне традиције, тако да су за раст и развој дати конкретна структура и темељ. Тај се раст одвија кроз процес који укључује подучавање, критичко размишљање, интегрисање, те изградњу и практиковање позитивних односа. Духовност и религија нису једна те иста ствар, а понекад су чак и у завади једна с другом. Нагласак који неко ставља на духовност може да произађе из тежње за већом отвореношћу, тако да није све омеђено унутар постојећих религијских граница. Ипак, има и лажних духовности које људе одведу у егоцентричну преокупацију самим собом, или их одвраћају од стварности свијета у коме живе. Има оних који сматрају да се код духовности мора радити о осјећањима и емоцијама. Али духовност је начин да се емоције, осјећања и саосјећање усмјере у ангажман. Ангажман, заузврат, представља динамику ослобађања и оспособљавања. Духовност је став, начин битисања, позиционирања себе у универзум. То је нешто што нас изводи изван онога што смо, што обично доживљавамо. Прво, духовност “кретања изван” занима се за коначно, а не за непосредно. Ако, на примјер, посматрамо ситуацију у којој одрасли прибјегавају насиљу над дјецом, увијек је то зато јер су

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ухваћени у непосредно – они не могу да се покрену ка коначном. У многим случајевима управо је та заокупљеност непосредни узрок што се одрасли окрећу насиљу. Кажњавање дјеце показује бригу за непосредно, жеља да се дијете ућутка, као непосредне тежње без постављања питања шта ће та казна да значи том дјетету на дуге стазе. Духовност кретања изван – трансцедентална духовност – не задовољава се непосредним, већ настоји обухватити коначно. Друго, духовност кретања изван не задовољава се одговорима. Ићи изван значи питати. Већина људи жели брз одговор. Што више људи питају, тим више кретања изван добијају. Ми смо понекад толико сигурни да имамо одговор, да чак и не поставимо питање. Духовни став не може да се задовољи само одговорима. Треће, духовност кретања изван не може да буде омеђена никаквим границама. Она се умјесто тога фокусира на могућности. Могуће је да људи живе и раде заједно за добро заједнице. Позив да љубиш ближњега свога као себе сама, јесте изазов да се крећеш изван, да покушаш живјети оно што изгледа као контрадикција. Да ли је могуће вољети непријатеља? У питању да ли је то реално, ми се отварамо самој тој могућности. Духовност је позив да се човјек покрене изван онога гдје јесте – од непосредног ка коначном, од питања ка одговорима, од граница ка могућностима. Његовање урођене способности за духовност јача покрет за изградњу свијета по мјери дјетета.

Наредна поглавља приру чника Учити живјети заједно дају практичне упу те за провођење интеркулт ура лног и међурелигијског програма за образовање о етици. Процес је подијељен у два модула за у чење. У њима ћете наћи идеје за активности, и ресурсе за у чење који потичу из различитих традиција и региона и који придоносе процесу у чења Надамо се да ће вам овај приручник бити корисно средство за рад.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Водич за кориснике

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Поглавље 1

Обим и сврха Интеркултурално и међурелигијско учење за образовање о етици афирмише различитост и промовише дијалог и комуникацију са другима, као и са самим собом. То је трајан процес индивидуалног и колективног учења, који промовише конструктиван начин живљења заједно у једном глобалном и плуралистичком свијету. Ту је ријеч о одржавању, његовању и омогућавању развоја вриједности код дјеце и младих. Етички принципи и вриједности, промовисани кроз приручник Учити живјети заједно, изражени су у мисији Међурелигијског савјета за образовање дјеце о етици, с циљем његовања поштовања за људе различитих религија и цивилизација код дјеце кроз: Промовисање система вриједности који наглашавају достојанствен и хармоничан саживот и солидарност међу људима различите класне, етничке, религијске, културалне и идеолошке припадности. Промовисање примјене позитивних универзалних вриједности као што су: преданост људским правима, која су назначена и усвојена од стране међународне заједнице.

Развијање духовности која ће природно да води ка поштовању за друге религије и да тежи ка узајамном разумијевању и интеракцији међу различитим вјерама, резултирајући обогаћивањем религијске културе укоријењене у свакој вјерској традицији. Његовањем културе мира која оспособљава дјецу и младе да постану носиоци промјене и градитељи мира.

Модули учења Приручник Учити живјети заједно има два модула за учење: Разумјети себе и друге и Мијењати свијет заједно, које ћете наћи у Поглављу 2. Та два модула су повезана и међусобно се надопуњују. Модули се састоје од једног броја павиљона (у оригиналу: киоска – прим.прев.)), који су израђени како би се учесницима омогућило да крену на путовање учења, на којем их неколико стаза оспособљава да одговоре на етичке изазове и помажу им да открију на који начин они сами могу да постану носиоци промјене. Модули су пропраћени једним бројем метода процјене, који се налазе у Поглављу 3, а помоћи ће и вама, као фасилитатору и учесницима да оцјењујете напредак. Поглавље 4 представља избор активности на које се можете ослонити приликом израде ваше специфичне стазе кроз модуле. У сваком модулу дати су приједлози одговарајућих активности. Два модула су илустрована као мапе села. Не постоји само један пут који требате да слиједите – ви можете заједно са вашим учесницима да изаберете властиту стазу. Уврштен је и постер да би се помогло у приказивању сваког појединачног модула.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Павиљон је сјеновито, заштићено мјесто у коме можете да се зауставите због мотивације, откривања, излагања, размишљања и дијалога. Одлазак у различите павиљоне одвешће учеснике на пут откривања себе. Не постоји временско ограничење. Умјесто тога, програми се могу прилагођавати неким посебним потребама групе, дајући учесницима довољно простора за размишљање и проналажење веза унутар и између сваког појединог павиљона. Модули се такође могу прилагодити различитим ситуацијама и контекстима. Мапе села показују подручја, или станице за одмор, гдје можете да направитепаузукакобистеоцијенилипроцесучења учесника. Завишеинформацијаможете дапогледате знакове Станица за одмор у Поглављу за праћење напредовања.

Ријеч ‘киоск’ потиче из персијског језика и значи сјенило или оно што даје сјену. У исламској архитектури она се односи на отворени кружни павиљон, чија се конструкција састоји од крова којег носе стубови, простора који је отворен, али ипак заштићен. Од 13. вијека па надаље ‘павиљони’ су били уобичајена појава у Персији, Индији, Пакистану и Отомаском царству киоск (персијски kushk; арапски koshk; турски kös¸к; француски kiosque; њемачки киоск; пољски kiosk; португалски quiosque; румунски chios¸c; и шпански quiosco ili kiosco)

Стаза учења коју изаберете треба да омогући учесницима да праве везе између претходног и наредног павиљона. Овај приступ ће учесницима помоћи да његују вриједности које се промовишу у сваком модулу, те да направе везу између сваке од активности и властитог живота. Стаза учења би такође требала да омогући процес откривања, који подстиче позитивне ставове и понашање, који су услов за саживот, поштовање различитих култура и религија и да заједно мијењамо наш заједнички плуралистички свијет. 22

Четири вриједности Учити живјети заједно промовише четири основне етичке вриједности: Поштовање

Емпатију

Одговорност Помирење

Ове вриједности интегрисане су у два модула, а примјењују се у различитим контекстима и ситуацијама, с циљем омогућавања процеса међурелигијског учења и изградње мира. Кроз ове модуле учесници се подстичу да уче

Како поштовати и разумјети себе и друге.

Како дјеловати са ставом помирења према себи и према другима. Како одговорити на потребе свијета и очувати људска права.

Поштовање према људима различитих религија, култура и цивилизација развија се и јача тако што се стављамо у њихову позицију – да бисмо научили шта значи емпатија. Поштовање и емпатија воде већој свијести и дјеловању заснованом на индивидуалној и колективној одговорнос ти, што опет води ка отворености за помирење. Људско достојанство се чува и одржава када смо свјесни многих искустава и стварности, историја и сјећања које људска бића носе и када радимо за мир, правду, једнакост, људска права и складан саживот.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Модул 1: Разумјети себе и друге У овом модулу учесници уче о себи у односу на друге. Они уче да цијене разлике и сличности, да слушају и цијене мишљење других људи и да разумију и поштују оне који су другачији и мисле другачије.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Модули

Признати себе у односу на друге

Пут ка разумијевању себе и других

Уважавати различитост

Ставити се у позицију другога

Заједничка хуманост

Можемо ли бар бити у добрим односима?

Одговарати на потребе узајамног разумијевања

Модул 2: Мијењати свијет заједно У овом модулу учесници откривају свијет којем је потребна друштвена трансформација. Активности унутар овог модула усмјеравају учеснике да се отварају према помирењу и развијају своју способност успостављања веза са другима. Модул је направљен тако да их оспособи за рад са људима из различитих култура и религија, како би, заједно и унутар властитог круга интереса, помогли да се трансформишу њихова друштва и цијели свијет.

Недостатак поштовања једних за друге

Сукоби, насиље и неправда око мене

Радити заједно да промијенимо свијет

Ненасилне алтернативе Градња мостова повјерења

Шетња помирења Мир почиње са мном

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Одгајати младе да развијају своју природну духовност Приручник Учити живјети заједно направљен је да упозна дјецу и младе са духовном димензијом живота. Он настоји допринијети њиховом праву на пуни и здрав физички, емотивни, духовни, морални и друштвени развој, као што је утврђено Конвенцијом о правима дјетета. Намјера је да се сваки учесник оспособи да изгради здраву слику о себи и позитиван однос са собом, са другим људима, окружењем и са оним што људи називају Бог, Коначна стварност или Божанска присутност, те тако продубе квалитет живота, као чланови и локалне и глобалне заједнице. С продубљеним разумијевањем, оплемењеном моралном интелигенцијом и критичким размишљањем, дјеца и млади ће бити боље опремљени да, у свијету у којем влада огромна шароликост утицаја и опција, направе најбољи могући избор.

Едукатори и фасилитатори – срце процеса учења Учити живјети заједно тражи демократски и учеснички стил ‘рада са учесницима програма’ (енгл. facilitation). Идеја није да одрасли/наставници познају етику и вриједности, а дјеца/млади не. Едукатор/фасилитатор не инструише, већ води и структурише процес учења, тако што организује активности учења, чији процес помаже свима, и ученицима и наставнику, да се развијају заједно и испитују своје знање, ставове и понашање.

Искуство учења у многоме зависи о ‘квалитету’ едукатора/фасилитатора. Учесници зависе од вас као фасилитатора да их сигурно водите на њиховом путовању кроз знање. Они желе да вјерују да их нећете исмијати, него да ћете их подржати кад буде тешко, или непријатно. Фасилитатори, који покажу да су добро организовани, поштени и искрени, изградиће повјерење са учесницима и помоћи им да радо иду на путовање учења које сте им приредили. Неколико важних смјерница за фасилитатора: 1. Припремите се за сваку сесију- унапријед прођите кроз њу у мислима и размишљајте о дискусијама и догађајима који могу да се јаве у свакој фази. Будите спремни на проблеме, потешкоће и питања. Потрудите се да имате сву потребну опрему и пронађите лаган начин за почетак и завршетак одабраних активности. 2. Временски оквир је од суштинске важности. Уклопите своје активности у временскин оквир који вам је на располагању. Ако нема довољно времена, одлучите гдје и како можете да скратите активност или да направите одговарајући прекид до сљедеће сесије. 3. Имајте увијек спремне неке добре почетне досјетке или реченице (енгл. icebreakers) које ће вам помоћи да направите увод у сесију, окупите све учеснике заједно (након што су били раздвојени неко вријеме) и испратите их на крају сесије с осјећајем да им је било лијепо. 4. Учините да буде забавно – учесници ће бити отворенији за учествовање и интеракцију ако се добро забављају заједно. 5. Немојте никад стати на страну било каквог лошег понашања или ставова учесника. Јасно им дајте до знања да расизам или предрасуда било које врсте, немају мјеста у тој просторији. Ако је вјероватно да би ово могао бити озбиљан проблем од почетка, можда би то могло да буде прво питање о коме ћете да разговарате са учесницима. 6. Понашајте се према вашим учесницима све вријеме с поштовањем јер се поштовање према другима учи од добрих узора.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Процес учења и смјернице

ПРОЦЕС УЧЕЊА

МОТИВАЦИЈА ДЈЕЛОВАЊЕ ИСТРАЖИВАЊЕ

ДИЈАЛОГ РАЗМИШЉАЊЕ

ОТКРИВАЊЕ

Процес учења, који је овдје приказан, представља водич који помаже фасилитаторима да осигурају активно учешће учесника у овом искуству. Спирала води учеснике кроз процес откривања, чији исход води новом размишљању и сталном учењу. Процес учења служи као модел за припрему сесија и за боље упознавање учесника са властитим доживљајем међурелигијског учења.

Мотивација Почните вашу сесију тако што ћете користити приче, пјесме, рецитације или стрипове, који подстичу радозналост учесника за тему, изазивају њихово опажање и мотивишу их да даље истражују етичка питања. Потрудите се да питате учеснике о музици или медијима који би могли бити одговарајући или релевантни за ваше активности, а што можете да додате ресурсима из Поглавља 5.

Истраживање Кад су учесници анимирани темом, жељеће да истраже релевантне информације. То није тренутак за изношење бројних чињеница, већ прије вријеме за учеснике да истраже идеје и стекну нова искуства кроз практичне активности. То је добар моменат за стварање атмосфере у којој се учесници отварају једни другима, износе своје мисли, осјећаје и оно што им њихова осјећања говоре.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дијалог Дијалог је од кључне важности за било који процес учења, а нарочито у процесу међурелигијског учења. Дијалог учесницима пружа прилику за размјену идеја и подјелу искустава, откривање другога, и преиспитивање властитих погледа. Треба створити одговарајући простор у коме ће учесници с лакоћом и у потпуности да учествују, а да се при том о њима не доноси било какав суд.

Откривање Кроз процес дијалога, учесници ће открити нова сазнања и идеје. Међутим, до откривања се не долази одмах, нити сви откривају у истом тренутку. Потребно је дати простора за размјену главних резултата групне дискусије. На тај начин се омогућава да учесници имају "аха!" искуство, када склопе дјелиће у цјелину и дођу до нових увида.

Размишљање Ово је тренутак кад треба да пронађемо везу са самим собом. Можете дати нешто времена за размишљање користећи Дневник у чења (види стр. 53), гдје учесници могу да ревидирају своје учење у односу на практичне ситуације и да оцијене своје вриједности и ставове.

Дјеловање 26

Дјеловање није увијек дио сесије, али увијек треба да буде резултат учења. Свака сесија треба да заврши тако што учесници направе везу између властитог учења и властите реалности, што може да их надахне да утврде одговарајуће дјеловање. Ова сесија треба да оспособи учеснике да буду носиоци промјене, те да оснажи њихову способност да одговоре на ситуације које траже узајамно разумијевање. Образовање о етици кроз интеркултурално и међувјерско учење није циљ, већ образовно средство. Развијен из интеркултуралне и међурелигијске перспективе, процес учења омогућава учесницима да се осврну на различите културе, вјерске традиције, идеје и начине размишљања. Он је такође направљен и да би помогао учесницима да се отворе према другима, његују властито унутрашње биће и да боље одговоре на потребе свог непосредног окружења.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учити живјети заједно садржи и традиционалне и модерне методологије. Да би вам се помогло да обезбиједите одговарајућу равнотежу током програма, активности су груписане према својој методологији, на страницама 63 и 64. Поглавље 6- Ресурси пружа довољно материјала за све ове активности, али ћете ви можда да пожелите да осмислите и израдите и неке ваше властите.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Методологије

Опште повјерење указано је писању Januša Korzaka (Janusz Korczak), пољско-јеврејског писца за дјецу и васпитача, који је играо важну улогу у пружању нових увида у психологију дјетета. Из његовог дневника и других радова може се сагледати његов сљедећи став и приступ: Подстицати свако дијете да изгради здрав осјећај самопоштовања. Дијете би требало бити задовољно собом, али без потребе да оцрни друге; то је предуслов да се буде етичан појединац. Свако би дијете требало бити подстицано да развија осјећај поноса због себе, или своје породице, заједнице, културе, и религије, док у исто вријеме цијени друге породице, заједнице, културе и религије. Разговарати и освртати се на конкретне ситуације користећи примјере, било истините приче других, или ситуације извучене из искустава других учесника, у којима су неопходне етичке одлуке и избори. Дискусија би требала да се фокусира на то који су избори направљени, као и на процес размишљања који је претходио избору: О чему је требало водити рачуна и зашто? Какве би биле посљедице да је направљен неки други избор? Користити традиционалне приче, параболе, афоризме и пјесме, да би се обезбиједила структура и водила дискусија о етичком понашању.

Фасилитарор мора у сваком тренутку испољавати етично понашање према својим ученицима и према колегама фасилитаторима. Млади људи веома брзо уоче тензије и грубости између одраслих и могу то искористити као изговор за властито понашање. Израдити сет норми понашања и, по потреби, одржати дисциплинске расправе у случају кршења тих норми.22

Ови приступи воде методологијама које пружају простор за размјену, интеракцију, сусретање, откривање, критичко мишљење, размишљање и дјеловање. Методологија приручника Учити живјети заједно ставља појединца у процес учења који покреће сам себе и који се врши у односу на друге. Она такође помаже да се развију способности, обогати знање учесника и његују ставови који их оспособљавају да уче да живе и дјелују у плуралистичком друштву. Ваша улога као фасилитатора јесте да одаберете најприкладнију методологију за дату групу учесника. Имајте на уму да се предложене методологије могу користити у комбинацији, да могу бити прилагођене контексту и узрасту учесника, те бити примијењене на бројне активности. Методе су осмишљене тако да промовишу активно учешће, укљученост и везу са другима.

Janusz Korczak (1878-1942), пољски Јевреј, педијатар, писац за дјецу и педагог. Одбивши помоћ која му је нуђена да сачува властиту сигурност, пратио је дјецу из свог сиротишта до Аушвица и тада је рекао: “Не оставља се болесно дијете у ноћи и не остављају се дјеца у оваквим временима.” Korczakov приступ дјечјој педагогији био је да се цијени дијете као актер у садашњости, као и да дјеца имају своја права. Разрадио је идеју “судова” у сиротиштима, гдје су сви – и дјеца и одрасли подједнако – били похваљивани или кориговани на једнаким основама. (види Унеско проспект, Quarterly Review of Education, Volume XVII, 1987).

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Предложене методологије Учење засновано на искуству ‘‘Учење засновано на искуству’ користи искуства и фокусирано размишљање, с циљем да продуби знање, развија способности и појасни вриједности2. Искуства могу да укључују раније догађаје у животу учесника, тренутне догађаје или оне који се јављају из учешћа у практичним активностима које проводе наставници или фасилитатори. Ученици, било појединачно или заједнички, размишљају о искуству, процјењују га и анализирају. Учење засновано на искуству има три карактеристике:

Укљученост цијеле особе – интелект, осјећања и чула Однос учења и личних искустава

Стално размишљање у сврху трансформације у дубље разумијевање Методологије засноване на искуству могу се развити кроз неколико техника, укључујући симулацију, игре, драматизацију (енгл. role play), учење кроз услугу (енгл. service nglearni) и излете (енгл. field trips).

Учење засновано на сарадњи

Ученици се дијеле у мање групе које самостално раде на постизању заједничког циља.Учесници теже ка узајамној подршци, тако да сви чланови групе имају корист од узајамних напора. У овом, сарадничком учењу постоји позитивна међузависност ученичких напора да науче; учесници опажају да могу постићи циљ само ако сви чланови допринесу додијељеном задатку. Овај метод омогућава учење кроз интеракцију. Сарадничко учење јача способност дјеце да раде са различитим људима. Током интеракције у малим групама дјеца могу да пронађу бројне прилике за размишљање и реакцију на бројне одговоре које други чланови групе износе на сто. Мале групе такође омогућавају дјеци и младима да додају своје виђење проблема заснованог на њиховим културалним разликама. Ова размјена помаже учесницима да разумију друге културе и мишљења. Учење засновано на сарадњи такође јача способност комуникације учесника и оснажује њихово самопоуздање. Активности које укључују сарадничко учење промовишу успјех свих учесника у групи, јачајући тако осјећај способности и властите вриједности код сваког учесника. Примјери техника сарадничког учења су заједнички пројекти, игре и драматизација.

Учење засновано на проблему У овој методологији користи се проблем како би се код дјеце развијала креативност, критичко размишљање, способност анализирања и разматрања етичких вриједности. Методологије засноване на проблему подстичу учеснике да постављају питања и дају одговоре на њих, користећи се својом природном раднозналошћу. Дјеца и млади суочени су са проблемима који немају апсолутне одговоре нити лагана рјешења и који одражавају сложеност ситуација стварног свијета. Учење засновано на проблему помаже учесницима да заузму приступ учењу, који је активан, који је усмјерен на задатак и кога могу сами да контролишу. Ова методологија може да се користи у драматизацији, анализи студија појединачног случаја, дилема и друштвених проблема или са техникама које укључују учење засновано на искуству. 23

David Kolb, Experiential Learning: Experience as the Source of Learning and Development, Englewood Clifs, NJ, Prentice Hall, 1984. Association for Experiental Education. http://www.aee.org

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дискусије су усмене интеракције међу учесницима, којима се настоји подстакнути размјена идеја. Оне помажу развој способности комуницирања и слушања, те промовисања разумијевања различитих питања и гледишта. Дискусије могу да се проводе на више начина, укључујући дебате, округле столове и фокус- групе. Могу да се базирају на студији појединачног случаја (енгл. case study), животним причама и дилемама или на релевантним филмовима, сликама и пјесмама.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Учење засновано на дискусији

Дискусије су често успјешне ако су добро вођене од стране фасилитатора. Препоручује се да користите учесничке технике (енгл. participatory techniques) како бисте сумирали идеје и пронашли везе између њих. Такве технике укључују менталне мапе (енгл. mind map – дијаграм којим се приказује повезаност информација односно ријечи, појмова, идеја, задатака и других елемената – прим.прев.), скице концепата, мета-планове (енгл. meta plan - метода која допушта просторну групацију идеја – прим.прев.) или технику карата.

Учење засновано на самоиспитивању Може се сматрати да је размишљање (енгл. reflection) дио свих горе наведених методологија. Оне у различитим фазама укључују и индивидуално и колективно размишљање. Међутим, постоји још једна врста размишљања која иде изван интелекта, и помаже дјеци да оцијене властито стање ума и фокусирају своју пажњу на учење. Та врста размишљања односи се на методологије самоиспитивања (енгл. introspection), које помажу да код дјеце одгајамо њихово унутрашње ‘ја’ и њихову духовну димензију. Самоиспитивање пружа учесницима прилику да утврде и процијене своје унутрашње мисли, осјећања и тежње. То је нарочито важно за интеркултуралне и међурелигијске програме образовања о етици јер дозвољава дјеци да размишљају о властитим вриједностима и ставовима. Такође је корисно и у оцјењивању личне промјене и преданости. Самоиспитивање се може дешавати индивидуално или у групи. Технике као што су: медијација, тренуци размишљања у тишини (енгл. silent moments) или било која активност промишљања, помаже учесницима да стекну искуство размишљања о самом себи.

Предложене технике

Умјетност: Умјетност је веома добро средство за учење. Она подстиче креативност и јача способност превођења идеја у ријечи, слике и звукове. Умјетност надопуњује интелектуално и помаже дјеци да размшиљају и да затим креативно изразе те своје мисли и идеје. Умјетност може да укључује: компоновање пјесама, прављење колажа, осликавање мајица, цртање, прављење филма, фотографисање и писање поезије или прича. Такође, кроз умјетност је могуће истраживати неку културу или друштво.

Уважавајуће испитивање:24 (енгл. appreciative inquiry) Ово је једна детаљнија техника која тврди да су проблеми често резултат наших властитих перспектива. Она се заснива на трагању за начином на који ситуација може да се промијени, тако што препознајемо најбоље у људима и проналазимо оно што је од виталне важности у људским односима и системима. Ова техника се састоји од проналажења паралела у прошлости, анализирања шта је тада најбоље функционисало и замишљања онога чему се тежи у будућности. Она захтијева сагледавање људских могућности и надградњу на њиховим јаким странама, како би се пронашао начин за промјену неке специфичне ситуације.

Дебате: Ово је формална метода давања аргумената између два тима или појединца. Више 24

За више информација о овој методологији погледајте http://appreciativeinquiry.case.edu/

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

од обичне способности вербалног изражавања, или изведбе, дебата утјеловљује идеале разумног аргумента, толеранцију за различите ставове и ригорозно самоиспитивање. Дебата је начин за оне који имају супротна мишљења да прокоментаришу контроверзна питања без прибјегавања увредама, изљевима емоција или личној пристрасности.25

Дијељење искуства са другима: Ова техника јача способност дјеце и младих да слушају друге, да другима изразе своје мисли и осјећања, повезују се са другима, уводећи их у искуство размишљања које ће им помоћи да се позабаве властитим предрасудама. Кориштење причања прича, ‘бубњарских кругова’ (енгл. drumming circles), животних прича, филмова, пјесама и новинских извјештаја помаже да се створи окружење у којем се искуство дијели са другима.

Излети: Ова техника учење преноси изван зидова учионице у вањско окружење. Она пружа дјеци ново и непознато искуство које се не може репродуковати у школској згради. Излети пружају прилику за јачање дружења, продубљивање знања и разумијевање специфичне теме.

Фокус- групе: Дискусије се овдје проводе у групама од 5 до 10 чланова, с циљем прикупљања информација и мишљења о одређеној теми. Фокус-групе води модератор, који израђује смјернице за дискусију, које су прилагођене групи и осигурава да сваки члан фокус -групе добије прилику да нешто каже. Интеракција између учесника може да подстакне плодну дискусију и добар увид у тему, производећи квалитативне податке о резултату и ефективности програма. Ти подаци могу да се користе у испитивању врсте концепата и вриједности које дјеца и одрасли имају о миру, идеја о томе како се бавити питањем насиља и како га рјешавати, те сугестија о томе како најбоље промовисати мир у школи и заједници.

Игре: Кроз сарадничке игре учесници заједно раде на постизању постављеног задатка или остварењу циља. Игре, које јачају способност учесника да раде са другима, изграђују повјерење, откривају нове идеје, и преиспитују предрасуде, прикладне су за образовање о етици кроз међурелигијско учење. Међутим, требате да створите окружење за поштено такмичење испуњено поштовањем, те да избјегавате игре које имају ‘губитнике’ и ‘побједнике’. Игре такође могу да се користе за ‘загријавање’, а могу да промовишу учествовање и изградњу тимског духа.

Зај едничке иницијативе: Ова техника је заснована на тимском раду- шаролика група окупља се с циљем пружања одговора на специфичну ситуацију. Ова техника подстиче узајамно разумијевање и помаже развој способности комуницирања и слушања, као и креативног размишљања о томе како провести одређену промјену у друштву. Заједничке иницијативе могу да укључују разноврсне кампање као, на примјер, промовисање права дјеце, размјена ученика и наставника, тематске седмице, и израда видео-материјала, као и пројекте с циљем промовисања узајамног разумијевања и поштовања.

Медитација: Медитација може да помогне дјеци да се смире, она побољшава њихову концентрацију и јача њихово физичко и психичко стање. Технике медитирања укључују: вјежбу размишљања која ствара већу свијест о мислима, жељама и осјетима, затим шетњу или пажљиво медитирање. Крозмедитирањедјецамогуда научекако да контролишубијес, стресифрустрацију.

Рј ешавање проблема: Ово је традиционална техника у којој учесници кроз сарадњу рјешавају проблеме и размишљају о својим искуствима. Код ове технике пожељно је кориштење низа сљедећих корака: објашњавање проблема, анализирање његових узрока, утврђивање алтернативних рјешења, процјена сваке алтернативе, одабир једне од њих, њена примјена и процјена о томе да ли је проблем ријешен или не. Активности предложене у овом материјалу не прате нужно овај низ корака, али постављају проблем који треба анализирати, а затим ријешити или промијенити.

За више информација о дебатама, посјетите http://www.idebate.org/debate/what.php

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Драматизација: То је начин да се уђе у искуство других и истраже проблеми учесника, а да се они при том не излажу лично. Они преузимају улоге одређених ликова и стварају ситуацију која може да се заснива на њиховој властитој реалности. Учесници могу да утврде дјеловање својих ликова, слиједећи смјернице које је поставио фасилитатор. Драматизација такође може да служи за стварање опуштене атмосфере међу учесницима, да подстакне креативност и да створи синергију у групи. То је корисна техника кроз коју може да се продуби разумијевање одређених ситуација. Драматизација може да се припреми на основу студије појединачног случаја или кратких ситуација. Округли с толови: Ово је техника која се користи за дискусију и размјену идеја и која подстиче једнакост и поштовање. Нико за столом не може да има привилегован статус и сви учесници се третирају као једнаки. У дискусијама, које се воде на округлим столовима, фасилитатор не води дискусију, него сви учесници доприносе дискусији.

Учење кроз услугу:26 Ова техника укључује услуге у заједници и размишљање о тим услугама. Она његује друштвену одговорност код учесника и њихове алтруистичке ставове према заједници или друштву. Учење кроз услугу такође може да се користи да се знање и способности примијене на специфичне проблеме или да се научи како промијенити специфичну ситуацију. У примјере учења кроз услугу спадају: кампање рециклирања, програми за заштиту животне средине или подучавање маргинализиране дјеце у кориштењу рачунара.

Симулација (енгл. simulation):: Учесници преузимају појединачне улоге у хипотетичној друштвеној групи и ситуацији и доживљавају искуство сложености провођења нових задатака и дјеловања у складу с новим улогама. Ова техника може да им помогне да анализирају различите правце дјеловања, размисле о етичким ситуацијама и ставе се у позицију другога.

Спорт: Спорт може да промовише једнакост, учествовање и инклузију, а ојача друштвене вриједности и циљеве појединаца, као што су марљив рад, поштена игра (енгл. fair play), изградња карактера и тимски рад. Показало се да учествовање у спортовима ствара повећану преданост заједници, побољшава односе са другима и повећава тенденцију преузимања улоге вође27. Зато што спорт такође промовише друштвену кохезију и узајамно разумијевање и поштовање, може да се користи и за преношење порука мира и помоћ у проналажењу ненасилног рјешавања проблема.

Причање прича: Ова техника користи прастару вјештину преношења догађаја ријечима и звуком, често и импровизовањем. Приче омогућавају дјеци да уђу у неки други свијет, који им је истовремено и тако добро познат, али и непознат. У слушању приче постоји заједништво и заједница. Прича није бајка већ израз на сваком нивоу онога што заправо значи бити људско биће. Кроз причање приче дјеца развијају способност слушања и способност да се ставе у позицију другога. Уласком у свијет приче дјеца могу да развију своју креативност и способност да размишљају о свом понашању.

Намјера процеса учења и предложених методологија јесте да подстакну учеснике да испитују, размишљају и повећају своју способност доношења одлука утемељених на етичким вриједностима. Учити живјети заједно има за циљ да промовише трансформацију и омогући дјеци и младима да виде и уче из властитог искуства.

Више информација о учењу кроз услугу можете пронаћи у Service Learning: Lessons, Plans and Projects, Human Rights Education Program; Amnesty International and Human Rights Education Associates, HREA, март 2007. О томе како користити спорт као методологију за постизање мира и помирења можете наћи више на http://www.toolkitsportdevelopment.org

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Стварање одговарајућег окружења

Програм тражи одговарајуће окружење у коме је могуће да са другима подијелимо своје мисли и осјећања, изразимо ставове, идеје и увјерења, како прије, тако и након одређене вјежбе или активности. Потрудите се да мјесто које одаберете дозвољава извођење и теоретских и практичних активности. Потрудите се да просторије, које ћете да користите, не садрже предмете или слике који припадају некој одређеној традицији. Тај простор мора да буде неутралан и мора са добродошлицом да прима сва увјерења и начине размишљања. Обавијестите учеснике о одржавању радионице и њеним активностима најмање седам дана унапријед. Доставите им брошуру, која је описана на страни 37 и у којој су објашњени циљеви програма, уврштен програм рада, али и остале практичне информације које ће им бити потребне за учествовање у програмским активностима. Брошура ће им помоћи да се припреме за програм и уобличе своја очекивања од њега. На самом почетку програма одвојите одређено вријеме за упознавање. Користите раније споменуте ‘ice breakers’ како бисте направили угодну атмосферу и створили повјерење међу учесницима. Замолите учеснике да израде своја властита ‘правила понашања на радионици’. То су заједнички донесени договори о процедурама рада у току радионице, кориштењу времена или начинима комуницирања, који омогућавају групи да дјелује попут тима. Доношење ових основних правила може у групи да изгради синергију и осјећај презимања одговорности за програм. Донесите основна правила тако што ћете да подстичете учеснике на активност брзог набацивања идеја без објашњавања истих (енгл. brainstorming). Непрекидно процјењујте мотивацију ваше групе и увијек имајте спремне icebreakere с којима можете поново да придобијете и да одржавате концентрацију и енергију учесника. Подстичите учешће људи који припадају мањинским групама и развијајте активности којима се промовишу укључивање и стална интеракција. Искористите паузе за кафу, оброке, као и вечери након формалних сесија радионице, како бисте створили простор за интеракцију учесника. Ти тренуци ће ојачати процес узајамног разумијевања и откривања. Осигурајте да се идеје, мишљења и приједлози учесника узимају у обзир, те да се одражавају у програмским резултатима и активностима. То ће вам омогућити да заједно стичете знања и учинити да се ваши учесници осјећају уважаваним и признатим. На крају завршите ваш програм активношћу која подстиче мотивацију и служи као велико финале. Користите неку пјесму или међурелигијску молитву за завршетак церемоније и припремите презентацију пропраћену музиком и сликама са радионице. Подстичите стварање мреже контаката и пријатеља између учесника и позовите их да наставе дијалог и након што се програм оконча.

Бити узор Важно је бити добар узор. Начин на који ви третирате ваше учеснике биће снажан показатељ начина на који ће они третирати једни друге. Дакле, увијек се понашајте према њима с поштовањем и отвореношћу. Дјеца и млади угледају се на људе са којима су блиски и на оне чија су дјела и ријечи досљедни и искрени. Ви сте зато позвани да исказујете позитивне вриједности и начине размишљања, те да дјелујете на начин који је отворен, који прихвата и који укључује друге. Добар узор наводи и инспирише остале да размисле о томе ко сам ја и ко желим да постанем и мотивише људе да нађу рјешења за тешке ситуације. Ово је нарочито важно за дјецу и младе, а још важније кад је ријеч о образовању о етици, које настоји да његује културу мира. Добри узори тако могу да шире исходе програма Учити живјети заједно.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Планирање и припрема су од кључне важности. Прије него крене да ради на модулима за учење, цијели тим фасилитатора треба да се упусти у општи процес планирања, користећи доље наведене одреднице:

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Почетак рада на модулима за учење

Окружење и учесници Приручник Учити живјети заједно изграђен је око кључних етичких вриједности: поштовања, емпатије, одговорности и помирења. Те су кључне вриједности интегрисане у два модула за учење: Разумијевање себе и других и Мијењање свијета. Прочитајте модуле и запишите двије или три реченице о томе шта вам те наглашене вриједности и концепти значе и како можете да прилагодите програм вашем контексту. То помаже да се дефинише ваше властито разумијевање, као и оно шта желите да пренесете другима. Затим: 1. Користећи мапе “села”, припремите вашу стазу у чења, бирајући павиљоне из једног модула или из оба модула, на којима ћете радитити. 2. Одаберите активности које ће највише одговарати формату вашег програма и процијените да ли су предложене методологије најприкладније за окружење у коме ћете радити и за вашу групу. 3. Усвојите процес учења и размислите о томе како ће вам он помоћи да остварите циљеве оба модула кроз активности које сте одабрали.

Okruženje i učesnici Одредите образовно окружење у коме ћете радити, и у општем, и у специфичном смислу. Да ли је то љетњи камп, радионица, једна сесија, дугорочан програм седмичних сесија или можда семинар? Само образовно окружење ће одредити како ћете наставити са процесом планирања. Размислите у складу са сљедећим питањима: Ко ће учествовати?

Да ли је група хомогена или хетерогена? Размотрите и религијску и културалну позадину групе.

Какав би исход образовно окружење и аудиториј могли да имају на ваш програм и сесије?

Циљеви Одредите циљеве сваке сесије програма. Циљеви би требали да буду ‘СМАРТ’ : Specific – јасни

Measurable - мјерљиви Attainable - оствариви Realistic - реални

Timely – правовремени Учеснике треба упознати са циљевима, а циљеве треба мијењати према потреби.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Методологије Упознајте се са методологијама наведеним на странама 28 и 29 овог приручника. Користите разне методологије за које сматрате да ће функционисати у вашем окружењу и са вашим учесницима. Утврдите могуће изазове или проблеме. Предложене методологије су партиципаторне, интерактивне и промовишу процес учења који сам себе покреће.

Ресурси Приручник Учити живјети заједно пружа мноштво ресурса за активности које код учесника програма могу да оснаже критичко размишљање. У ресурсе спадају: приче, рецитације, студије појединачног случаја, пјесме, филмови, дилеме, картице за драматизацију, те молитве за мир. Погледајте ресурсе и поставите себи сљедећа питања: Гдје још могу да нађем помоћни материјал?

Који помоћни материјал већ имам у групи?

Који помоћни материјал треба да користим са којом активношћу? Која ће методологија најбоље да функционише, имајући у виду окружење и учеснике? Да ли су нам на располагању различити материјали, на примјер: музика, умјетност, усмена традиција, приче? Који је најбољи начин да се уведе или користи помоћни материјал?

Скица 34

Прегледајте предложене активности за сваки павиљон и одаберите оне за које сматрате да ће најбоље одговарати вашој групи и мјесту одржавања. Осмислите ток процеса учења који ћете слиједити током сесија, са јасним почетком и јасним крајем – омогућавајући велику флексибилност између те двије тачке. Нека вам као примјер послужи предложени спирални процес учења на страни 25, који може да вам помогне да учеснике увучете у процес учења који тражи веће учешће и размишљање. Потрудите се да процес учења на вашој сесији мотивише учеснике, оставља им простор за постављање питања, помаже да откривају и оставља довољно времена да ту вјежбу или активност повежу са властитим животом.

Прелазак на дјеловање Свака сесија би требала да заврши тако да учесници направе везу између онога што су научили и властитог живота и дискусијом о томе какво дјеловање, каква акција би могла да буде одговарајућа у том контексту. Акција треба да буде контекстуална, а може да буде дјелотворна само ако долази од самих учесника и групе. Зависно од контекста, та акција би могла да се предузима индивидуално, врши путем школе или у заједници.

Процјена У Поглављу 3- Праћење напредовања наћи ћете одређен број метода путем којих ваши учесници и ви можете да процијените њихово учење. Једна од метода назива се Дневник учења, који сваки учесник треба да има и води. Ту се такође налази и опис пет метода оцјењивања које можете да користите, као и неке непосредне методе које могу да се примијене на лицу мјеста, у сврху ‘мјерења температуре’ или брзе процјене стања

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ви, као фасилитатор, подстичете се да за своје учеснике израдите процјену резултата, како бисте оцијенили промјене у њиховом понашању, нивоу знања и способности на личном, међуљудском и друштвеном нивоу. Ова процјена би требала да води рачуна о усвајању вриједности и о везама направљеним између учења и властите стварности сваког учесника. Модел оцјене резултата можете да погледате на страни 61.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Сваки павиљон има знак који обиљежава станицу за одмор и који вас подјећа да се ту зауставите, да замолите учеснике да нешто напишу у своје Дневнике учења и да процијене властито напредовање. Ове процјене раде учесници, а не фасилитатор. Процјена напредовања заснива се на самооцјењивању и самопромишљању, учесници треба да успоставе однос између оног што уче и властитог контекста. На тај начин они су сами задужени за своје учење што је, само по себи, нешто што их даље оспособљава.

Важно је да након сваке сесије тим састављен од свих фасилитатора такође прође кроз процес самоевалуације, како би процијенили властито учење и опште резултате активности. Користите образац за евалуацију да оцијените тренутне утиске учесника, у смислу логистике и садржаја програма и учења (види страну 228).

Са ким треба користити приручник Учити живјети заједно? Приручник Учити живјети заједно намијењен је раду са дјецом и младим људима преко 12 година живота. Ви можете, у складу са узрастом учесника групе, да одаберете методологије и активности које вам највише одговарају. Оне су осмишљене тако да могу да се прилагоде различитим културалним и друштвеним контекстима. Процес и методологије учења помажу да се код учесника развија лична посвећеност и заједничко планирање, који проистичу из способности учесника, тако да дјеца и млади могу да допринесу промјенама у свом друштву. Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се, углавном, користио са међурелигијским групама, а ту би у идеалном случају требали да буду присутни и представници из барем двије религијске традиције. То није увијек могуће постићи па је у том случају нарочито важно да осигурате отвореност и поштовање за друге религије, традиције и културе.

Гдје се Учити живјети заједно може да користи? Овај материјал може да се користи у различите сврхе и у различитим ситуацијама: 1. Модули за учење могу да се примјењују током радионица, конференција или семинара. Ви пратите тематске павиљоне сваког модула и прилагођавате их у складу са временом, аудиторијем и окружењем. 2. Модули за учење могу да се прилагоде и за кориштење у школским наставним плановима и програмима појединих предмета. Активности могу да се уводе као дио предмета о религији или етици. Можете, на примјер, да одаберете стазу за учење за сваки модул и током периода од неколико мјесеци да водите једну или више активности из сваког тематског павиљона. Појединачни тематски павиљони могу да се прилагођавају у смислу надопуњавања одређеног школског предмета. 3. Модули могу да се користе у љетњим к амповима за дјецу и омладину. Модули могу да допринесу свеобухватнијем искуству учења међу људима који припадају различитим вјерама и културама. Павиљони сваког модула такође могу да служе као теме за активности љетњих кампова.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ко може да користи приручник Учити живјети заједно? Примарни корисници овог приручника су сви они који раде са дјецом и младим људима у формалном, неформалном и информалном образовном окружењу. То укључује и чланове ГНРЦа, вјерске васпитаче, религијске и културалне заједнице, наставнике и установе за обуку.

Формално окружење Школе могу да образују и оспособљавају дјецу и младе укључивањем програма Учити живјети заједно у своје наставне планове и програме, те примјеном нових методологија и активности које код ученика јачају критичко размишљање. Кориштење програма Учити живјети заједно у школама може да има позитиван ефекат на ширу заједницу. Школа је била, а у неким дијеловима свијета и данас је, центар заједнице, у коме се људи окупљају због неких активности, планирања, састанака или размјене идеја. Школе зато могу да буду дјелотворна сцена за изградњу заједнице и учење, омогућавајући нам да се боље разумијемо и поштујемо једни друге.

Неформално окружење Простори за учење, који се налазе изван формалног школског система, и који пружају образовање и развој способности дјеци и младима изван школе, те другима који су маргинализовани или угрожени (као што су избјеглице, расељена лица и сирочад) могу да катализирају нове начине стицања знања, позитивних ставова, толеранције и разумијевања, али и да промовишу промјену понашања. 36

Вјерске организације, омладинске групе, клубови за промовисање мира и други слични типови образовних институција, важни су за промовисање етике кроз међурелигијско и интеркултурално учење. Млади често добровољно присуствују у таквим групама како би у једном отвореном окружењу поставили и разговарали о друштвеним питањима. Ти фактори представљају идеално мјесто у коме треба да се активира способност младих људи да одговоре на потребе свог друштва. Материјал Учити живјети заједно може лако да се прилагодити образовним програмима који се баве питањима људских права или мира, а нарочито оним који истичу интеркултурално и међурелигијско учење и промоцију људског достојанства. Дебате, отворене дискусије, међурелигијски кафеи, округли столови и заједничке иницијативе, могу пуно лакше да се одвијају у неформалном окружењу, пружајући тако прилику за промовисање критичког размишљања и међурелигијског дијалога. У мјестима у којима је тешко организовати формалну међурелигијску интеракцију због сегрегације или вјерских сукоба, потребна су неформална мјеста како би се промовисало узајамно разумијевање и пружила прилика за интеракцију и дијалог.

Информална окружења Улога дома и породице у промовисању поштовања и разумијевања међу различитим групама је од суштинске важности. Приписивање јасне вриједности религијској и културалној разноликости представља један од начина на који се дјеца и млади могу мотивисати да трагају и теже бољем начину ‘живљења заједно’. Породице представљају чврсте платформе које могу да подстичу уважавање разлика и изградњу човјековог идентитета. На тај начин родитељи су потенцијални и моћни савезници у оспособљавању дјеце и младих.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Припремите једну мању брошуру за учеснике која ће им дати све неопходне информације о садржају програма, о томе шта се од њих очекује, шта ће доживјети и како се на најбољи могући начин могу припремити за пут учења. Ако својим учесницима унапријед дате ту брошуру, помоћи ћете им да се припреме, подстакнућете њихову радозналост и омогућити им да изразе своја очекивања.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Брошура за учеснике

Шта треба да садржи та брошура? 1. Уводна порука: Пожелите им добродошлицу у програм, наведите колико ће времена програмске активности трајати, ко организује програм, колико има учесника, из којих земаља и са каквим религијским увјерењима долазе, те нагласите важност њиховог учествовања за успјех програма. 2. Циљеви: Наведите шта се очекује да ће се постићи на крају програма. Уврстите раније наведене СМАРТ циљеве. 3. Програм рада: Наведите временски оквир за сваку сесију. Побрините се да уврстите и вријеме за паузе, оброке, слободно вријеме и излете. 4. Објашњење сесија: Наведите укратко о чему су сесије, како учесници могу да се припреме за њих и уврстите било коју другу логичну информацију која је неопходна за сваку сесију. 5. Дневник учења: Објасните учесницима да ће, као дио овог путовања на којем се учи, бити замољени да воде дневник, или неку врсту путописа – Дневник учења - који одражава њихове утиске и искуства стечена на том путу. 6. Практичне информације: Ако се ради о љетном кампу или радионици, побрините се да их информишете о мјесту одржавања, временским приликама, врсти одјеће коју требају да понесу, као и о свим оним неопходним стварима које ће да имају на располагању, а то су, на примјер: јавна телефонска говорница, зелене површине, приступ интернету. У случају школског програма потрудите се да им дате информације о могућим екскурзијама и типу активности које ћете организовати ван школе ако, наравно, имате ту намјеру. Побрините се да ваша брошура буде привлачна учесницима и да су информације које им пружате јасне и концизне.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Шта да радим ако … У овом поглављу наћи ћете препоруке о томе шта да урадите кад се суочите са посебним изазовима или проблемима у имплементацији програма образовања о етици. Хипотетички случајеви који су наведени даље у тексту, као и препоруке о томе шта да урадите, настали су као резултат искустава стечених у току пробних радионица, али и проблема који су се јављали током процеса настајања приручника Учити живјети заједно.. Увијек постоји вјероватноћа да ће се јавити нека проблематична ситуација. То онда тражи припрему фасилитатора, као и његову интервенцију која треба да буде урађена на један позитиван, али истовремено и емоционално интелигентан начин. Позивамо вас да прођете кроз сљедеће случајеве и размислите о томе како би ове ситуације могле утицати на ваш рад као фасилитатора.

Шта да радим ако… немам религијски разноврсну групу Желим да изградим свијест о религијској разноликости и да промовишем вриједности које омогућавају услове за саживот са људима који припадају различитим религијама. Међутим, немам религијски разноврсну групу, а ни у мом граду нема много религијске разноликости.

Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се користио са учесницима различитих религијских припадности. Међутим, ако немате религијски разнолику групу, ви и даље можете да користите овај приручник како бисте код својих учесника изградили свијест о другим религијама или радили на питањима културе. Размотрите ове корисне препоруке: Потрудите се да учесници доживе другачија религијска увјерења тако што ћете примијенити ‘активности засноване на искуству’. Тако на примјер, можете да проведете активност ‘Међурелигијске посјете’, која је описана на страни 80, како бисте ваше учеснике упознали са другачијим увјерењима и разматрали њихово разумијевање и предоџбе.

Позовите госте – припаднике других религија – у Међурелигијски кафе или на дискусије у току којих ваши учесници могу са њима да разговарају и тако уче. Користите филмове који приказују право на изражавање вјерских увјерења. Разговарајте са учесницима о њиховим идејама и размишљањима након филма. Као дио њиховог самооцјењивања, замолите учеснике да се састану са неким ко има другачија религијска увјерења од њих самих и да из тога нешто науче.

Користите фотографије које приказују обичаје других религија и истражите њихову функцију и значење. Формирајте групу фасилитатора који долазе из различитих религијских окружења.

Истражите било какве разлике и сличности унутар религијске групе која је заступљена – да ли у групи има више различитих деноминација или етничких припадности. Разговарајте како те разлике обликују религијски идентитет учесника.

Желим са групом да обрађујем друштвена, а не религијска питања ЗанимамекориштењеприручникаУчитиживјетизаједно, алинежелим даразговарамопитањима религије. Жељелабихда разговарамодруштвенимпроблемимакојисурелевантнијизамојрегион.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

То вас не треба да спрјечава да користите овај приручник као модел који ће вам послужити да се позабавите другим типовима сукоба и разлика. Учити живјети заједно би се могао користити у рјешавању свих питања чији узрок лежи у недостатку поштовања и разумијевања међу људима. Ми, међутим, препоручујемо да овај приручник користите са међурелигијским групама, чак и ако главна тема није вјерско разумијевање јер ће то помоћи да се стварају везе међу учесницима и промовише међурелигијска сарадња.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

ПрограмУчитиживјетизаједно осмишљенјесциљемдамладељудеукључиутрансформацијунеправде инасилнихсукоба, санагласкомнасукобимакојисуподстакнутивјерскимразликама. Овајприступима зациљразумијевањеразличитостиизбројнихперспектива, алифокусјеуглавномнавјерскимразликама.

Ево неколико корисних препорука:

Одаберите друштвену тему којом ћете да се бавите (на примјер: насиље међу младима, питања расељавања, миграције, сукоби око ресурса или дискриминација заснована на питању једнакости полова). Користите први модул- Разумјети себе и друге, како бисте нагласили културалну разноликост или разлике у начинима мишљења; предрасуде и стереотипе културалних и друштвених група; и важност уважавања других, ко год да су они. Теми коју сте одабрали, прилагодите други модул- Мијењати свијет заједно, и нагласите како то питање утиче на односе међу људима и на њихову индивидуалну и колективну одговорност да дјелују. Пустите учеснике да открију да могу да буду дио рјешења, а не дио проблема.

Да бисте видјели како је приручник Учити живјети заједно кориштен, како би се обрадило питање расељавања и насилних ситуација, погледајте текстове под насловом ‘Радионица у Еквадору’ на стр. 210, ‘Радионица у Ел Салвадору’ на стр. 213 и ‘Радионица у Панами’ на стр. 216.

У мојој групи постоје тензије због религијских разлика Желим да представим приручник Учити живјети заједно једној религијски разноликој групи. Међутим, неке од религијских група имају веома насилну прошлост па се међу учесницима јављају конфронтације.

Приручник Учити живјети заједно помаже да се ствара свијест о потреби узајамног разумијевања и отварања према другима, који су другачији. Његов циљ је да гради мостове повјерења и да код учесника програма његује ставове о помирењу. Дакле, Учити живјети заједно би требало да буде у стању да ријеши врсту изазова који је горе описан. Ево неколико корисних препорука:

Проведите више времена на првом модулу- Разумјети себе и друге, како бисте створили сигурно окружење за интеракцију међу учесницима.

Нагласите важност наше заједничке хуманости и богатства разноликости. То ће вам омогућити да створите осјећај повезаности код учесника. Преиспитајте стереотипе и предрасуде учесника, користећи ‘методологије засноване на искуству’, које им омогућавају да доживе и виде како други живе и мисле.

Стварајте простор за дијалог и размјену мишљења. Наглашавајте важност отворености према другим гледиштима и ставовима. Користите активности у којима учесници морају да се поставе у позицију другога и омогуће им да размишљају о властитим осјећањима, као и о осјећањима других.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Скупа са учесницима разрадите сукоб међу религијским групама, саслушавши све ставове и истраживши обрасце и историју сукоба, људе који су у њега били укључени, односе који су били погођени тим сукобом, као и будућност самог сукоба. Пустите их да размишљају о сукобу, о томе како је укоријењен у нашу немогућност да успоставимо однос према другима и у наш пропуст да разумијемо и поштујемо једни друге. Ако учесници покажу да нимало не познају историју и узроке сукоба, искористите то да истражите предрасуде које они упркос том незнању имају.

Користите студије појединачног случаја, чланке, филмове и пјесме о трансформацији сукоба у другим регионима, и отворите дискусију у којој се могу повући паралеле са властитим контекстом учесника.

Представите случајеве људи који раде на постизању узајамног разумијевања међу различитим религијским групама и пустите учеснике да дискутују и размишљају о том раду.

Пустите учеснике да размишљају о њиховом личном сукобу са онима који припадају другој религијској групи и дајте им времена за активности у павиљону Мир почиње са мном, који се налази у модулу Мијењати свијет заједно.

Формирајте групу фасилитатора који представљају религијску разноликост групе, како бисте створили уравнотежену атмосферу и неутралисали пристрасности у дискусијама и у раду са учесницима.

Ако желите да добијете неке идеје за кориштење приручника Учити живјети заједно у контексту вјерског насиља и сукоба, можете да прочитате извјештај са радионице која је одржана у Израелу, а који носи наслов Massa – Massar (Путовање – Пут). Извјештај је доступан на сљедећој интернетстраници: http://www.arigatou.children.mm/file/massa-massar-report.pdf

У групи имам учеснике који су изложени насиљу 40

Mоја група учесника се свакодневно суочава са насиљем и дио су мањинске групе која је искључена из друштва. Приручник Учити живјети заједно може да се користи са групама из различитог социјалног, економског и културног миљеа. Дјеца и млади који су били, или су још увијек изложени насиљу, требају прилику да ојачају своје самопоуздање и буду оспособљени за боље сналажење и опстанак у таквим ситуацијама, те да на позитиван начин допринесу мирном разрјешењу. Ево неколико корисних препорука:

Истакните павиљон Признати себе у односу на друге у модулу Разумјети себе и друге.

Створите простор учесницима да јачају своје самопоуздање и самопоштовање кроз активности које их подстичу да користе своју креативност, да учествују, и да комуницирajу са другима, а да при том други о њима не доносе судове ни закључке. Побрините се да се чује глас мањинских група, али и да оне осјећају да их други слушају. Припремите активности које учесницима помажу да сагледају узроке неправде у својим друштвима и потребу да се оспособе како би помогли у проналажењу мирног рјешења ситуације. Користите активности које јачају њихово критичко размишљање и способности рјешавања проблема. Помозите учесницима да открију ненасилне алтернативе за рјешавање друштвених сукоба и неправде и обучите их да мирно одговоре на властиту ситуацију. Можете да користите филмове који приказују борбу за правду, коју су водили разне вјерске и друштвене вође или позовите у госте организације и људе који раде са покретима за ненасилан отпор.28

Више информација о ресурсима, играма и медијима о ненасилном сукобу можете пронаћи у тексту A Force More Powerful који је доступан на http://www.aforcemorepowerful.org

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Да бисте стекли још идеја о томе како да користите приручник Учити живјети заједно у оваквом окружењу, погледајте текстове под називом ‘Радионица у Танзанији’ на стр.207, као и ‘Радионица у Ел Салвадору’ на стр. 213.

ПОГЛАВЉЕ 1 ВОДИЧ ЗА КОРИСНИКЕ

Помозите учесницима да се осврну на своје личне конфликте или насилне ситуације и додијелите додатно вријеме за активности у павиљону Шетња помирења у модулу Мијењати свијет заједно.

Теме радионице изазивају узнемиреност код учесника. Теме, сесије или активности радионице узрокују код учесника узнемиреност и нелагоду и спрјечавају их да у потпуности учествују у раду радионице. Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се обрађивала веома лична питања: идентитет, вриједности и култура. Програм ће зато да приморава учеснике да размишљају о личним предрасудама, пристрасности и искуствима – да погледају у властиту душу и емоције. Надамо се да ће овај процес водити усвајању позитивних ставова. Ево неких корисних препорука:

Ако учесници желе или осјећају потребу да са другима подијеле своја осјећања, омогућите им то и саслушајте их. Причајте ‘у четири ока’ са учесницима који су потресени и дајте им до знања да је у реду да се осјећају тако кад је ријеч о теми која се обрађује. Упитајте учеснике шта их тако узнемирава и зашто су тиме толико повријеђени.

Ако учесник описује озбиљну, и по живот опасну ситуацију, побрините се да разговарате са њим након радионице или одређене активности и помозите да добије помоћ или пронађе рјешење проблема. Ако учесник испољи психичку узнемиреност у току сесије, будите саосјећајни. Питајте шта се дешава, дозволите му и омогућите да изрази своја осјећања, а остале учеснике замолите да саслушају и покушају да разумију осјећаје те особе. Помозите учесницима да се смире, користећи метод дубоког дисања, тихе молитве, пјевања или их само пустите да леже.

Припремите неке активности које им дозвољавају да ураде нешто креативно како би се изразили, као на примјер, сликање или цртање. Ако вам учесници кажу неке ствари у повјерењу, потрудите се да то испоштујете и оправдате указано повјерење.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Модули за учење Модул 1: Разумјети себе и друге Модул 2: Мијењати свијет заједно

ПОГЛАВЉЕ 2 МОДУЛИ ЗА УЧЕЊЕ

Поглавље 2

Визија Међурелигијског савјета за образовање о етици Мизамишљамосвијетукомесудјецаоспособљенадаразвијајусвојудуховност, прихватајућиетичке вриједности, учећидаживеусолидарностисаљудимадругачијихрелигијаицивилизација, иградећи вјеру у оно што људи називају Бог, Коначна стварност или Божанска присутност.

Оспособљавање младих да мијењају свијет Павиљони, који се налазе у два модула за учење, водиће учеснике на међурелигијском и интеркултуралном путовању, које их оспособљава да граде мостове повјерења и мијењају свијет. Кроз програмске активности учесници ће учити о вриједност његовања односа са људима који су другачији од њих самих. Постаће свјесни важности развоја свог властитог бића и својих односа са другима, те јачања етичких вриједности у својим животима. На том путовању они ће се суочити са изазовима у разумијевању свијета и људи око њих, изазовима који ће им помоћи да, као грађани свијета, преузму индивидуалну и колективну одговорност. Учесници ће такође да се осврну на властита искуства, да повезују различите вриједности и да постају спремнији да мијењају сами себе и своје непосредно окружење. Кроз угодно дружење и осјећај испуњености који доноси заједнички рад, пронаћи ће мирољубив начин мијењања свог свијета. Први модул- Разумјети себе и друге фокусира се на појединца и његов идентитет. Он помаже учесницима програма да откривају сличности, али исто тако и разлике између њих самих и људи који припадају другим вјерама и културама. Видјеће себе из перспективе других и научиће да прихватају друге са саосјећањем, да разумију и поштују њихова осјећања, убјеђења и начин живљења. На крају овог првог модула учесници ће да се осврну и на своју индивидуалну одговорност дјеловања на мирољубив и саосјећајан начин. То ће им помоћи да његују и развијају своју духовност. Други модул- Миј ењати свиј ет зај едно разматра важност повезивања са другима у процесу промјене. Он учеснике води на путовање на коме могу да анализирају узроке друштвених сукоба, насиља и неправде, док истовремено стичу способност проналажења мирног рјешења тих проблема. На том путовању ће открити да, постижући унутрашњи мир, могу да развију став помирења који може да помогне да се са другима граде мостови повјерења. На крају другог модула дјеца и млади биће мотивисани да раде заједно са другима, како би на етичан начин одговорили на потребу за трансформацијом у својим друштвима. У сваком модулу би фасилитатори требали да одреде који су то павиљони на које треба да се фокусирају, као и којим редом ће да их обрађују.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Модул 1 Разумјети себе и друге КЉУЧНА РИЈЕЧ: УЗАЈАМНО ПОШТОВАЊЕ Узајамно поштовање расте с већим узајамним разумијевањем и уважавањем разлика и сличности.

Пут ка разумијевању себе и других

Признати себе у односу на друге

Уважавати различитост

Поставити се у позицију других

Можемо ли бар бити у добрим односима?

Одговорити на потребе узајамног разумијевања Заједничка хуманост

Кроз павиљоне у Модулу 1 учесници могу да уче о себи у односу на друге. Научиће да прихвате разлике са другима, а откриће оно што нам је свима заједничко. Идући разним стазама, учесници ће бити у могућности да сагледају како се њихов идентитет обликује њиховим корјенима, њиховим односима с породицом, пријатељима и људима који их окружују. То ће им путовање помоћи да уважавају различитост, преиспитају своје предрасуде и признају потребу да схватају и поштују друге људе. Као фасилитатор, изаберите које павиљоне желите да посјетите, те планирајте путовање ваше групе ка Разумијевању себе и других.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Активности у овом павиљону помажу учесницима да сагледају свијет у којем живимо. Учесници ће ту научити више о другима, те открити различитост и богатство у другим људима. Ова им стаза омогућава да одреде шта је то што нас чини различитим и да уважавају ту различитост без прибјегавања предрасудама.

ПОГЛАВЉЕ 2 МОДУЛИ ЗА УЧЕЊЕ

Уважавати различитост

Предложене активности

Размјена слика са другима, стр. 70. Цртање мапе, стр. 76.

Посегни за звијездама, стр. 77.

Међурелигијске посјете, стр. 80. Упореди то, стр. 82.

Вече културе, стр. 83.

Квиз – Шта знам о другим религијама?, стр. 112. Прије него што кренет е да ље, оциј ените шт а су у чесници нау чили, а то ће те пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

Признати себе у односу на друге Активности у овом павиљону помоћи ће учесницима да пажљиво сагледају сами себе и начин на који се односе према другима. Они ће да признају властити идентитет и да уче како да поштују свачије право на идентитет. Учесници ће такође да открију своју повезаност са другима и начин на који се њихов идентитет формира кроз односе и искуства са њима.

Предложене активности Стабло мог живота, стр. 65.

Дијељење личних искустава са другима, стр. 67. Посегни за звијездама, стр. 77. Упореди то, стр. 82.

Вече културе, стр. 83.

Прича о Бобију, стр. 103.

Осликавање мајица, стр. 109. Прије него што кренет е да ље, оциј ените шт а су у чесници нау чили, а то ће те пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Заједничка хуманост Кроз активности у овом павиљону учесници ће открити да, упркос нашим разликама, сви ми дијелимо заједничку хуманост. Учесници ће трагати за својим унутрашњим бићем и слушаће приче других како би им исте помогле да се међусобно повезују. Откриће потребу заједничке одговорности за људска бића.

Предложене активности: Причање прича, стр. 74.

Посегни за звијездама, стр. 77. Бубњарски кругови, стр. 79.

Радосно уважавање, стр. 105. Приј е него што кренете да ље, оцијените шта с у у чесници нау чили, а то ћете постићи кориштењем једног или више модела за ева луацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

Можемо ли бар да будемо у добрим односима? Активности у овом павиљону ће помоћи учесницима да науче и цијене шта значи поштовати друге. Они ће преиспитивати своје ставове, начин размишљања и понашање, те научти да виде и гледају друге мимо разлика, предрасуда и стереотипа.

Предложене активности Приче за душу, стр. 73.

Оно иза чега ја стојим, стр. 78. Етична банка, стр. 87.

Фокус- група о поштовању, стр. 95. Међурелигијски кафеи, стр. 96. Прича о Бобију, стр. 103.

Међурелигијски дијалози, стр. 122. Приј е него што кренете да ље, оцијените шта с у у чесници нау чили, а то ћете постићи кориштењем једног или више модела за ева луацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Активности у овом павиљону воде учеснике да увиде своје предрасуде и пораде на њима, како би боље разумјели једни друге. Овај павиљон води ка процесу самопреиспитивања и духовног буђења за потребе и осјећања других. Он ће ојачати духовност учесника, као и њихову способност да саосјећају са другима.

ПОГЛАВЉЕ 2 МОДУЛИ ЗА УЧЕЊЕ

Поставити се у позицију другога

Предложене активности

Твоја силуета је и моја силуета, стр. 69. Међурелигијске посјете, стр. 80.

Кориштење драматизације, стр. 85.

Кориштење студија појединачних случајева, стр. 86. Прије него што крене те да ље, оциј ените шта с у у чесници нау чили, а то ћете пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

Одговорити на потребе узајамног разумијевања У овом павиљону учесници раде на свом циљу да друге више поштују и боље разумију. Активности у овом павиљону надограђују се на открића која су се десила током самог путовања и обиљежавају почетак новог које се зове ‘радити заједно да промијенимо свијет’.

Предложене активности:

Међурелигијски кафеи, стр. 96. Прављење филма, стр. 110.

Кампање међурелигијског учења, стр. 117. Школска размјена, стр. 118. Тематске седмице, стр. 119.

Кампање за права дјетета, стр. 120.

Међурелигијски дијалози, стр. 122. Прије него што крене те да ље, оциј ените шта с у у чесници нау чили, а то ћете пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Модул 2 Мијењати свијет заједно КЉУЧНА РИЈЕЧ: ПОМИРЕЊЕ Помирење није само облик лијечења кад ствари крену погрешним путем- оно је и оријентација у рјешавању неизбјежних проблема, разлика и сукоба заједничког живота.

Недостатак узајамног поштовања

Сукоби, насиље и неправда око мене

Радити заједно да промијенимо свијет

Ненасилне алтернативе Градња мостова повјерења

Шетња помирења Мир почиње са мном

Надовезујући се на претходно путовање ‘Разумјети себе и друге’, ово путовање мотивише учеснике да граде мостове повјерења и раде заједно, тако да сваки од њих може да допринесе изградњи мира у властитој средини. Учесници ће открити да се неправда и насиље дешавају када не поштујемо једни друге и да је у раду са другима често потребан став помирења. Тај став помирења подстиче и помаже учесницима да обнове нарушене односе, да нађу унутрашњи мир и испуне своју индивидуалну и колективну одговорност. Као фасилитатор, одаберите павиљон који желите да по сјетите и планирајте пу товање ваше групе како бисте заједно мијења ли свијет.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Овај павиљон показује да су сукоби унутар људских односа нормални, али и да се могу разријешити на мирољубив начин, кроз конструктивну промјену. Учесници ће истражити како пропуст да поштујемо и разумијемо једни друге, може да изроди насиље, неправду и повреду људског достојанства.

ПОГЛАВЉЕ 2 МОДУЛИ ЗА УЧЕЊЕ

Шта се деси кад не поштујемо једни друге?

Предложене активности: Вријеме је за филм, стр. 71.

Учити из животних прича, стр. 72. Неправедне ситуације, стр.75.

Какав би свијет био да … стр. 104.

Хиљаду папирних ждралова, стр. 107 Острва која ишчезавају, стр. 114.

Прије него што кренет е да ље, оциј ените шт а су у чесници нау чили, а то ће те пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања. 49

Разумијевање сукоба, насиља и неправде око мене Овај павиљон наводи учеснике да схвате коријене и посљедице сукоба, неправде и насилних ситуација око њих. Учесници ће истраживати понашање и дјела људи и учити о способности човјека да ствара, уништава и мијења.

Предложене активности: Вријеме је за филм, стр. 71.

Кориштење улога, драматизација, стр. 85.

Кориштење студија појединачних случајева, стр. 86. Дилеме, стр. 89.

Округли столови, стр. 97. Дебате, стр. 98.

Хиљаду папирних ждралова, стр. 107. Прије него што крене те да ље, оциј ените шта с у у чесници нау чили, а то ћете пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мир почиње са мном Овај павиљон помаже учесницима да размишљају о томе како њихови ставови често могу да допринесу насиљу и неправди. У исто вријеме, постаће свјеснији своје одговорности да мијењају те ставове. Учесници ће посматрати своје унутрашње ја и размишљати о својим односима са другима. Биће у могућности да његују своје унутрашње биће док истовремено јачају властиту способност да мијењају свијет.

Предложене активности: Бубњарски кругови, стр. 79.

Медитирати о себи – тихо путовање, стр. 99. Радосно уважавање, стр. 105. Мандале, страна 106.

Хиљаду папирнатих ждралова, стр. 107. Бојење мајица, стр. 109. 50

Приј е него што кренете да ље, оцијените шта с у у чесници нау чили, а то ћете постићи кориштењем једног или више модела за ева луацију. Види Поглавље 3-Праћење напредовања.

Ненасилне алтернативе У овом павиљону учесници ће бити инспирисани и стећи ће све што им је потребно да на мирољубив начин одговоре на ситуације које погађају њихов властити идентитет и права. Они ће откривати ненасилне алтернативе и учити о покретима ненасилног отпора који се баве питањем неправде и насиља. Размишљаће о важности изградње мира у циљу промјене у заједници, друштву и свијету.

Предложене активности: Излети, стр. 84.

Етична банка, стр. 87.

Рјешавање проблема у шест корака, стр. 91. Мировне вијести, стр. 93.

Вјерске и друштвене вође, стр. 101. Приј е него што кренете да ље, оцијените шта с у у чесници нау чили, а то ћете постићи кориштењем једног или више модела за ева луацију. Види Поглавље 3-Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Овај павиљон ће помоћи учесницима да цијене помирење као средство за поновно успостављање нарушених односа. Они ће изграђивати своје унутрашње ја, учити да слушају друге, да опросте, да лијече и да обнављају. Ова стаза ће им омогућити да увиде хуманост другог, да признају бол коју су нанијели другима, или коју су други нанијели њима, као и потребу да траже и дају опроштај.

ПОГЛАВЉЕ 2 МОДУЛИ ЗА УЧЕЊЕ

Шетња помирења:

Предложене активности: Приче за душу, стр.73.

Причање прича, стр. 74.

Рјешавање проблема у шест корака, стр. 91. Вјерске и друштвене вође, стр. 101. Зашто ме то боли?, стр. 102.

Прије него што кренет е да ље, оциј ените шт а су у чесници нау чили, а то ће те пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3-Праћење напредовања.

Градња мостова повјерења У овом павиљону учесници ће радити са другима како би изградили мостове повјерења и помирили разлике. Та активност ће, такође, ојачати њихове способности комуницирања и слушања. Учесници ће радити заједно, и са другима, да остваре заједничке циљеве док оцјењују и истражују своје способности да мијењају своја друштва.

Предложене активности:

Кориштење драматизације, стр. 85.

Рјешавање проблема у шест корака, стр. 91. Међурелигијски кафеи, стр. 96. Прављење филма, стр. 110. Лопта у зраку, стр. 115.

Израда пројеката, стр. 121.

Међурелигијски дијалози, стр. 122. Прије него што крене те даљ е, оциј ените шта с у у чесници нау чили, а то ћете пос тићи кориштењем једног или више модела за евалуацију. Види Поглавље 3- Праћење напредовања.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радити заједно на мијењању свијета Након што су прошли кроз павиљоне овог модула, учесници ће бити мотивисани и посједоваће све што им је неопходно да почну да мијењају свој непосредни свијет. Биће спремнији да раде са другима како би мијењали ситуацију око себе, доносећи мир и промјену у своја друштва, а одатле и у свијет.

Предложене активности: Учење кроз услугу, стр. 116.

Кампање међурелигијског учења, стр. 117. Тематске седмице, стр. 119.

Кампање за права дјетета, стр. 120. Израда пројеката, стр.121.

Приј е него шт о кренете да ље, оцијените шт а с у у чесници нау чили, а то ћете постићи кориштењем једног или више модела за ева луацију. Види Поглавље 3-Праћење напредовања. 52

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Праћење напредовања Приручник Учити живјети заједно има јасне циљеве и задатаке. Он настоји да мотивише младе људе да раде заједно како би направили промјену у друштву. Да би се тај циљ постигао, важно је да пратите и оцјењујете резултате вашег програма. Основна међу методама оцјењивања, која се предлаже у овом поглављу, јесте Дневник учења.

ПОГЛАВЉЕ 3 П РАЋ Е Њ Е Н А П Р Е Д О В А Њ А

Поглавље 3

Дневник учења ‘Брошура за учеснике’, која је раније описана на страници 37, обавјештава учеснике програма да ће се од њих очекивати да воде свој Дневник учења. У том смислу, сваки учесник ће добити, или би требало да је са собом већ донио, једну свеску коју ће користити током свих својих активности и модула. То је приватни дневник, и сваки учесник би требао да га користи на свакој програмској сесији и да у њега уписује своја искуства и осјећања. Намјена Дневника учења јесте да ојача процес размишљања о самом себи. Дневник треба попуњавати након сесије, када су учесници сами и имају времена за размишљање. Вођење личног Дневника учења представља кључни елемент програма Учити живјети заједно и, ако је то могуће, учесници би требали да га користе на крају сваке програмске активности. У процесу интеркултуралног и међурелигијског учења Дневник учења може да помогне учесницима да виде и изван оквира својих предрасуда и да прошире своје схватање различитости. Овај процес понекад захтијева ‘заборављање наученог’ или оклоп од онога што је претходно научено и од оног што су сматрали исправним. Дневник учења зато мора да буде приватна ствар сваког учесника, а може да се подијели са другима само добром вољом самог његовог аутора. Дати дјеци прилику да имају узајаман однос са самим собом, да се питају зашто и како се ствари дешавају, прихватити оно што знају, опажају и доживе, представља кључ развоја самокритичког учења. Питања која наводе на размишљање (енгл. reflective questions) помажу младима да изађу изван оквира властитог разумијевања, она доводе у питање њихово виђење свијета и мотивишу их да поновно размисле о властитим гледиштима и понашању. Слиједе неки од примјера таквих питања и изјава које могу да се уврсте у Дневник учења: Шта сам научио из овог искуства?

Да ли су се моје представе промијениле? Ако јесу, зашто?

Да ли је нешто пошло кривим путем? Зашто? Како бих то могао да поправим? Како могу да превазиђем ту ситуацију? Једна од ствари коју сам данас научио о себи је _________

Данас сам имао проблема покушавајући да _________, а сутра ћу тај проблем ријешити тако што ћу ________ .

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Најбољи дио о ________ .

Прије сам мислио да _________ , а сада сматрам да __________ .

Данас сам промијенио начин на који ја __________ , због тога што ____________ . Примјери питања или активности које можете да предложите за уврштавање у Дневник учења након неке активности су сљедећи: Шта теби значи поштовање? Опиши ситуације у којима си исказао поштовање према другима у својој школи, породици или заједници. Такође размисли о ситуацијама када си показао и непоштовање према другима.

Напиши у свом Дневнику учења нешто и о тренуцима када си доживио да други не поштују тебе.

Напиши у свој Дневник учења двије обавезе које си вољан да испуниш како би имао више поштовања према другима.

Опиши у свом Дневнику учења промјену коју требаш да направиш у свом животу да би био више саосјећајан. Напиши у свој Дневник учења једну ствар коју можеш сада да урадиш како би помогао да се ријеши ситуација око тебе, која штети узајамном разумијевању.

Методе оцјењивања учења 54

Пе т модела за ева луацију који се овдј е предла ж у осмишљени с у да помогну дјеци и мла дим људима да: Погледају унутар себе и размишљају о томе како су се промијенили током програма.

Сагледају своје односе са другима и како су ти односи долазили у питање кроз интеракцију са другима. Размишљају о томе ко су, а ко желе да буду?

Сагледају сами себе и свој однос и интеракцију са свијетом.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Користите Вршњачки модел као начин да помогне те у чесницима да оцијене властито у чење

ПОГЛАВЉЕ 3 П РАЋ Е Њ Е Н А П Р Е Д О В А Њ А

Оцијените учење учесника!

Вршњачки модел Млади у паровима уче једни од других, размјењујући своја искуства и оно што су научили. Овај модел ствара заједнички доживљај учења и преиспитује индивидуалне предрасуде о различитим културама, друштвеном и религијском поријеклу. Вршњаци могу да се организују у вршњачке парове сами или уз вашу помоћ као фасилитатора. Идеално рјешење је да парови буду састављени од учесника који припадају различитим вјерама и културама.

Примјери питања или активности који могу да се користе или примјењују Много можете да научите једно од другог. Током сљедећих 20 минута покушајте да боље упознате свог вршњака са којим чините један пар.

Разговарајте о вашим породицама, култури, држави, религији, али и о другим темама.

Причајте са својим вршњаком о томе како живите, која су ваша вјерска увјерења те како их практикујете, као и о томе како можете да обогатите ваш живот. Имате ли питања која бисте жељели да поставите једно другом? Поразговарајте и о томе шта мислите о овом програму.

На крају забиљежите у ваш Дневник учења оно што сте научили и доживјели.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Оцијените учење учесника! Корис тите Модел дије љења в ластитог иск уства са г рупом као начин да помогнете у чесницима да оцијене властито у чење.

Модел дијељења властитог искуства са групом Ово учесницима пружа прилику да подијеле са групом оно што уче о себи, једно о другом и о свијету. Они такође могу са групом да подијеле и своја размишљања о томе шта су научили о поштовању, правима и одговорностима. Овај формат би требао да подстакне учеснике да направе везе између својих искустава. Замолите учеснике да у току седмице нађу тренутак времена и подијеле са групом своја размишљања о томе како јачају своје односе са другима и како уче да разумију и поштују друге.

Примјери питања или активности које могу да се користе или примјењују

Хајде да кажемо једни другима шта је то што је по нашем мишљењу најдрагоцјенији дио задње сесије или програма. Зашто си посебно цијенио тај моменат?

Шта мислиш каква је била његова важност?

Замисли ситуацију у својој породици, школи или комшилуку, која представља кршење људских права или повреду људског достојанства. Мисли на људе који су дио те ситуације и замисли да си ти један од њих. Кажи нам како би се осјећао? Како би реаговао?

Шта се по твом мишљењу може урадити да се помогне ријешити та ситуација? Најзад, забиљежи у свој Дневник учења оно што си сад научио и доживио.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Користите Ја и свијет као начин да помогнете у чесницима да оцијене властито у чење.

ПОГЛАВЉЕ 3 П РАЋ Е Њ Е Н А П Р Е Д О В А Њ А

Оцијените учење учесника!

Модел ‘Ја и свијет’ Овај модел помаже учесницима да схвате како њихово учење утиче на њихов поглед на свијет и потребу за друштвеном трансформацијом. Сагледавањем проблема из стварног живота, те анализирањем индивидуалних доприноса општој ситуацији, овај метод самооцјењивања може да помогне да се подстакну конкретне акције. Учесници могу да опишу потребу трансформације и локално и глобално, тако што ће да саосјећају са онима који су погођени тим проблемом и да у исто вријеме разговарају о рјешењима и могућим доприносима рјешавању проблема. Овај метод помаже да учесници ставе своју ‘локалну’ ситуацију у ‘глобални’ контекст и да себе виде као грађане свијета.

Примјери неких питања или активности који могу да се користе или примјењују:

Припремите карту свијета (њена величина је ствар вашег избора) и ставите је на истакнуто мјесто. Учесници одаберу два мјеста (градове, државе или регионе) које не познају или о којима би жељели нешто да науче. Забодите прибадаче у боји на та два мјеста и замолите учеснике да напишу шта би жељели да знају о њима.

У току мјесец дана потражите више информација о одабраним мјестима. Учесници би требали да траже по новинама, на ТВ вијестима и интернету и да замоле родитеље и пријатеље да им дају још информација. Све је важно: политика, актуелности, култура, разноликост становништва, њихови вјерски обичаји. Сваке седмице, учесници размјењују информације које су прикупили, те додају на карту неке од ствари које су нашли о датим мјестима. Кад су научили више о тим мјестима, утврдите шта је то што се чини као критична ситуација у том посебном друштву, нешто што би требало мијењати, или нешто што доноси невоље том народу. Запишите то и закачите на карту. Подстичите учеснике да размишљају о томе како би се проблем, који је утврђен, могао да ријеши. Ко може да га ријеши? Можемо ли ми помоћи да се тај проблем ријеши? Најзад, забиљежите оно што сте научили и доживјели у свој Дневник учења.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Оцијените учење учесника! Корис тите Моде л менторства као начин да помогнете у чесницима да оцијене властито у чење.

Модел менторства Учесници са својим узорима разговарају о својим идејама, страховима, иницијативама и циљевима у животу. Ово је инструмент за размјену искустава и подстицање сваког учесника да унесе промјену у своје непосредно окружење. Он такође помаже учеснику да размишља о искуствима других, а може да послужи и као инспирација за преузимање боље контроле над властитим животом. Овај модел омогућава одраслим узорима да помогну процес учења тако што ће учесницима демонстрирати етично понашање и ставове.

У грчкој митологији пријатељи од повјерења и савјетници дјеловали су као ментори. У Хомеровој Одисеји, на примјер, о Одисејевом сину Телемаху бринуо је Ментор, који је помагао да се Телемах одгаја и развија у смислу одговорности за живот. 58

Примјери неких питања или активности који могу да се користе или примјењују:

Одредите бар једну особу за коју сматрате да би могла да буде узор неким младим људима у вашој групи, или објасните учесницима шта је то узор, те их замолите да именују неке особе из своје заједнице које би могле да буду њихови узори. То би требали да буду људи који су поштовани, којима се други диве, али и који знају да разговарају са дјецом и омладином и да слушају шта они имају да кажу. Позовите ту особу, која је њихов узор, да посјети групу и подијели нека искуства и информације о свом животу, о односима са другима и о свом духовном животу и увјерењима.

Учесници би могли, заузврат, да са том особом подијеле своја властита искуства, тешке ситуације са којима се суочавају, своја постигнућа и етичке изазове. Да ли им се током посљедњих неколико мјесеци десило нешто што би жељели да подијеле са својим узором? Ако је повјерење између узора и чланова групе изграђено, а групи се позвана особа допала, замолите је да редовно посјећује групу.

Подстакните учеснике да нађу властите узоре изван програма, особу која може да понуди разумијевање, мудрост и знање и са којом учесник осјећа да му се вјерује, да је вођен и подстицан да испуњава своју одговорност да буде дио обликовања бољег и праведнијег свијета.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Користите Модел ‘Табела за провјеру’ као начин да помогнете у чесницима да оцијене властито у чење.

ПОГЛАВЉЕ 3 П РАЋ Е Њ Е Н А П Р Е Д О В А Њ А

Оцијените учење учесника!

Модел Табела за провјеру Ово је скуп питања за индивидуално оцјењивање учења. Он омогућава учесницима да се осврну на своје унутрашње ја и на основу учења пронађу начине да дјелују одговорно како би мијењали своје окружење.

Примјери неких питања или активности који могу да се користе или примјењују Нацртајте Табелу за провјеру у свом Дневнику учења

МОЈА ТАБЕЛА ЗА ПРОВЈЕРУ Ситуација коју бих волио да учиним бољом

Зашто желим ту ситуацију да учиним бољом?

Има ли нешто што ме у томе спрјечава?

Да ли то укључује и друге људе?

Могу ли да радим заједно са другима да ту ситуацију учиним бољом?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Модели за брзу процјену или такозвани модели ‘брзог мјерења температуре’. Ових пет горе наведених модела служе као самоевалуација или групна евалуација за учеснике, а треба их примјењивати у току напредовања стазом учења. Као фасилитатор, ви можете повремено хтјети да сазнате како се ствари развијају, како ваши учесници напредују у процесу учења, а у ту сврху онда можете да користите ‘метод брзе процјене на лицу мјеста’. Неке корисне методе су:

Ме тод ‘Подигните руку’: Ако је учесницима постављено питање које тражи да они подигну руку (било да желе говорити или само подићи руку као одговор), из начина како држе руку може се много сазнати о њиховом уживању у учењу или о степену задовољства наученим. Да ли су руке дигнуте високо, напола или никако? Овај метод можете користити када желите оцијенити да ли је нека информација у потпуности схваћена.

Метод ‘Анкета’: Подијелите учесницима анкетни листић и замолите их да заокруже три придјева која, по њиховом мишљењу, одржавају степен њиховог задовољства сесијом. Покушајте укључити ријечи које би ваши учесници могли користити да изразе своја осјећања: бриљантно, красно, фантастично, супер, добро, ОК, забавно, дивно, напорно, тешко, мисаоно, провокативно, предуго, досадно, монотоно

Ме тод ‘Ово ми се допа ло, ово ми се није допало’: Учесници ставе руке у претходно нацртани круг и наведу једну ствар која им се допала у вези с претходном сесијом и једну која није.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљеви програма Учити живјети заједно (види страну 10) могу се превести у сљедеће ставове и способности:

Одговорност за доношење добро утемељених одлука.

Осјећај за разлике с другима.

Отвореност за помирење разлика са другима.

Поштовање према културама и увјерењима других.

Способност да се саосјећа са другима.

Способност да се одговори на тешке ситуације путем ненасилних алтернатива.

Формулари за оцјену исхода који се налазе у Додацима, стране 230-232, заснивају се на циљевима програма Учити живјети заједно. Ти ће вам формулари помоћи да мјерите да ли је програм остварио исход на знање, етично понашање, ставове и способности учесника или не. Тешко је мјерити промјене ставова и понашања, због квалитативних података које треба процијенити и субјективних компоненти које произилазе из евалуација. Ови формулари ће вам само омогућити да увидите да ли су учесници промијенили своје перцепције и да ли су вољни да дјелују на начин који је мирољубив и испуњен поштовањем према другима. Питања у тим формуларима сврстана су под три поднаслова: знање, ставови и вјештине. Знање о себи самом, другима и реалности свијета, утиче на ставове и понашање дјеце према себи и другим људима. То онда води ка начинима дјеловања који могу бити инклузивни, саосјећајни и брижни или дискриминирајући и себични. Начин на који се дјеца понашају и дјелују под великим је утицајем начина на који се његују вриједности, али и простора који су им обезбијеђени за интеракцију са другима. Нека од питања односе се на стереотипе, предрасуде и дискриминацију других. Стереотипи укључују генерализацију о особинама чланова групе. Предрасуде су ставови према члановима групе засновани само на њиховом чланству у тој групи (могу бити позитивни или негативни), а дискриминација јес позитивно или негативно дјеловање према објекту предрасуде. Ова врста питања ће вам омогућити да оцијените ставове дјеце према себи и другима и корелацију с њиховим дјеловањем.

ПОГЛАВЉЕ 3 П РАЋ Е Њ Е Н А П Р Е Д О В А Њ А

Оцјена исхода

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Знање Шта ја знам о култури, увјерењима и начину мишљења других

Моји односи са другима и начин понашања према другима Ставови и понашање

Како ја дјелујем и реагујем на специфичне ситуације Вјештине

Упутства за кориштење формулара Формулари приложени у Додацима, на странама од 230 до 232, направљени су за кориштење прије и послије програма Учити живјети заједно.

Дајте сваком учеснику по један примјерак формулара (А, Б, Ц) на почетку програма и објасните им да је сврха ове активности да боље упознају себе. Нагласите да, ако не желе, није потребно да уписују своје име на формуларима. Замолите их да, након што их попуне, задрже формуларе у својим фасциклама или Дневнику учења. Подијелите други идентичан сет формулара на крају програма и замолите учеснике да их попуне. Кажите им да је сврха ових формулара да се оцијени да ли је било неких промјена у њиховим перцепцијама, представама и ставовима након програма. Замолите учеснике да, након што су га попунили, споје овај сет формулара са оним претходним, које су попунили на почетку. Дајте им и мало времена да у своје Дневнике учења напишу шта се промијенило у њиховим одговорима из првог и другог сета. Замолите их да вам предају своја два, спојена сета формулара када заврше са попуњавањем. За сваког учесника понаособ, упоредите одговоре из првог сета формулара са онима из другог (спојите формуларе с одговорима) и оцијените исходе програма тако што ћете погледати које су се промјене догодиле у: Виђењу себе и других.

Знању које имају о другим културама и увјерењима. Знању које имају о својој друштвеној стварности. Њиховом мишљењу о изјавама у формулару.

Начину на који би дјеловали у датим ситуацијама.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Поглавље 4 Активности Табела активности МОДУЛ 1

Разумјети себе и друге

Павиљон

Уважавање различитости

Признати себе у односу на друге

Заједничка хуманост

Можемо ли бар бити у добрим односима?

Поставити се у позицију другога

Активност

Методологија

Страна

Дијељење слика са другима

Учење засновано на искуству

Цртање мапе

Учење засновано на дискусији

Посегни за звијездама

Учење засновано на дискусији

Међурелигијске посјете

Учење засновано на искуству

Упореди то

Учење засновано на дискусији

Вечери културе Квиз – Шта ја знам о другим религијама? Стабло мог живота

Учење засновано на искуству

Учење засновано на сарадњи

112

Учење засновано на интроспекцији

Подијелити лично искуство са другима Учење засновано на искуству

Посегни за звијездама

Учење засновано на искуству

Упореди то

Учење засновано на искуству

Вечери културе

Учење засновано на искуству

Прича о Бобију

Учење засновано на интроспекцији

103

Осликавање мајица

Учење засновано на интроспекцији

109

Причање прича

Бубњарски кругови

Учење засновано на искуству Учење засновано на искуству - и интроспекцији Учење засновано на интроспекцији

Радосно уважавање

Учење засновано на интроспекцији

105

Приче за душу

Учење засновано на дискусији

Оно иза чега ја стојим?

Учење засновано на дискусији

Етична банка

Учење засновано на проблему

Фокус- групе о поштовању

Учење засновано на дискусији

Међурелигијски кафеи

Учење засновано на дискусији

Прича о Бобију

Учење засновано на интроспекцији

103

Међурелигијски дијалози

Учење засновано на дискусији

122

Твоја силуета је и моја

Учење засновано на интроспекцији

Међурелигијске посјете

Кориштење студија појединачних случајева Међурелигијски кафеи

Учење засновано на искуству Učenje zasnovano na iskustvu - i problemu Учење засновано на искуству - и проблему Учење засновано на дискусији

Прављење филма

Учење засновано на искуству

110

Учење засновано на искуству

117

Учење засновано на искуству

118

Посегни за звијездама

Кориштење драматизације

Кампање међурелигијског учења Одговорити на потребе узајамног Школске размјене разумијевања Тематске седмице

79 74

85 86 96

Учење засновано на искуству

119

Кампање за права дјетета

Учење засновано на искуству

120

Међурелигијски дијалози

Учење засновано на дискусији

122

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

МОДУЛ 2

З А Ј Е Д Н О

Мијењати свијет заједно

Павиљон

Активност

Методологија

Вријеме је за филм

Учење засновано на дискусији

Учење из животних прича

Учење засновано на дискусији

Шта се дешава Неправедне ситуације кад не поштујемо Какав би свијет био кад би... једни друге Хиљаду папирних ждралова

Мир почиње са мном

64 Ненасилне алтернативе

Изградња мостова повјерења

Учење засновано на интроспекцији

104

Учење засновано на интроспекцији

107

Учење засновано на искуству

114

Вријеме је за филм

Дебате

Учење засновано на дискусији Учење засновано на искуству - и проблему Учење засновано на искуству - и проблему Учење засновано на дискусији Учење засновано на дискусији - и проблему Учење засновано на дискусији

Хиљаду папирних ждралова

Учење засновано на интроспекцији

107

Бубњарски кругови

Учење засновано на интроспекцији

Медитирање о себи – тихо путовање Учење засновано на интроспекцији

Радосно уважавање

Учење засновано на интроспекцији

105

Мандале

Учење засновано на интроспекцији

106

Хиљаду папирних ждралова

Учење засновано на интроспекцији

107

Осликавање мајица

Учење засновано на интроспекцији

109

Излети

Учење засновано на искуству

Етична банка

Учење засновано на проблему

Кориштење студија појединачног случаја Дилеме Округли столови

Рјешавање проблема у шест корака Учење засновано на проблему Учење засновано на искуству - и Мировне вијести проблему Учење засновано на Вјерске и друштвене вође интроспекцији - и дискусији Приче за душу Учење засновано на дискусији Причање прича

Шетња помирења

Учење засновано на искуству

Острва која ишчезавају

Кориштење драматизације Разумијевање сукоба, насиља и неправде око мене

Страна

Учење засновано на интроспекцији

85 86 89 97 98

91 93 101 73 74

Рјешавање проблема у шест корака Учење засновано на проблему Учење засновано на Вјерске и друштвене вође интроспекцији - и дискусији Зашто ме то боли? Учење засновано на дискусији

91 101

Кориштење драматизације

102

Учење засновано на проблему

Рјешавање проблема у шест корака Учење засновано на проблему

Међурелигијски кафеи

Учење засновано на дискусији

Прављење филма

Учење засновано на искуству

110

Лопта у зраку

Учење засновано на сарадњи

115

Израда пројеката

Учење засновано на сарадњи

121

Међурелигијски дијалози

Учење засновано на дискусији

122

Учење кроз услугу

Учење засновано на искуству

116

Кампање међурелигијског учења

Учење засновано на искуству

117

Учење засновано на искуству

119

Учење засновано на искуству

120

Учење засновано на сарадњи

121

Радити заједно на Тематске седмице мијењању свијета Кампање за права дјетета Израда пројеката

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Подстакнути учеснике да размишљају о властитом животу и идентитету и да признају јединствен идентитет других.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Стабло мог живота

Резулт ати: Учесници су више свјесни себе и властитог идентитета. Дијелећи са другима своја стабла живота, они такође постају свјесни живота и идентитета других, колико год да се у први мах они чине сличним или различитим од њиховог. Материја ли: Празан папир за цртање, бојице или маркери.

Активност Дајте сваком учеснику лист папира и неколико бојица и замолите сваког учесника да нацрта стабло на коме ће да представи себе. Кад су завршили, замолите их да размисле о личним информацијама које би жељели да напишу око стабла. На табли, или великом комаду папира, направите списак њихових приједлога, које касније могу да искористе и стављају на своја стабла. Ево неких ствари које би они могли да предложе: Ту живим.

Ту сам раније живио. Чланови породице. Пријатељи.

Школа, укључујући име школе и разред. У чему сам добар.

Ово је оно што волим да радим. Ово ме усрећује.

Ово ме растужује.

Ово је оно у шта вјерујем.

Овдје растем

Кад одрастем, желим да будем…

Ово је моја породица

Ово је оно у шта вјерујем

У овоме сам добар Ово ме чини тужним/-ом

Ово ме чини срећним Ово је забавно

Ово је мјесто гдје сам раније живио

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Прије него што почну да пишу, разговарајте са учесницима о стаблу живота. Шта је сврха његових коријена? Гдје расте? Које информације требају да ставе у дну стабла крај коријена, које на крајеве грана, а које на врх стабла. Неким би учесницима могла да буде потребна помоћ у размишљању о себи и својој будућности. Ова активност захтијева вријеме за самоиспитивање и неформално дијељење својих искустава са другима. Кад сви учесници заврше са додавањем информација на своја стабла, замолите да се јаве добровољци и да остатку групе покажу и причају о свом стаблу живота. Након неколико презентација, предложите да се учесници крећу унутар групе и покушају да пронађу:

Бар једну особу која је одрасла у истом мјесту – и неког ко долази из неког другог мјеста. Неког кога растужују исте ствари – и неког кога растужује нешто потпуно другачије. Некога ко је добар у истој ствари – и некога ко је добар у нечему другом.

Ово су само приједлози, ви слободно можете да имате неке друге, али и неке нове теме. Завршите сесију разговором о сличностима и разликама и о начину на који оне обликују дио вашег идентитета. Какве закључке учесници доносе? Размотрите јединственост сваког и поштивање међусобних разлика.

Замолите учеснике да у своје Дневнике за учење напишу нешто о овој активности. 66

Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Омогућити учесницима да уче из духовности других и размишљају о властитим увјерењима

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Дијељење личних искустава са другима Резултати: Учесници су истраживали своја духовна искуства, подијелили их једни са другима и размишљали о њима. Материја ли: Папир и оловке или маркери за учеснике. Припремите нека питања – погледајте примјере даље у тексту – о томе какав је однос учесника и других људи, шта раде кад су срећни или тужни, кад желе да размишљају или да буду сами. Примјери питања: Шта је то што чини да се насмијешиш, што чини да се осјећаш жив, што те дирне? Шта ти поквари расположење, шта те наљути, шта ти је тешко да изразиш? Можеш ли да опишеш неке ствари које ти се дешавају кад се осјећаш добро? Можеш ли да опишеш шта крене кривим путем кад си ти лоше воље? Да ли сматраш да постоји нека веза између тога како се осјећаш изнутра и како комуницираш са другима? Могу ли твоји односи са другима да помогну да се осјећаш боље?

Активност 1. Смјестите вашу групу на неко мирно мјесто гдје могу да сједе и размишљају без ометања; то би могао да буде неки врт, парк или соба у којој се чује тиха музика. 2. Кажите учесницима да ова активност од њих тражи да размишљају о свом унутрашњем бићу, својим осјећањима и увјерењима, прошлим догађајима и односу са другима. Кажите им да сте припремили нека питања која ће их водити у њиховом размишљању, дајте сваком од њих по један примјерак питања, или поставите списак питања на неко истакнуто мјесто, гдје сви учесници могу добро да га виде. Увјерите их да то није никакав тест, већ само вјежба која ће им помоћи да размишљају. Кажите им да није обавезно да подијеле своје мисли са остатком групе, ако то не желе и да је оно што напишу на свој лист папира само за њих и никог другог. 3. Подијелите и примјерак листе питања или је ставите на видно мјесто. Замолите учеснике да пронађу тихо и удобно мјесто гдје могу насамо да пишу своје одговоре на дата питања, било на папиру са питањима који сте им подијелили, или на посебном листу папира. 4. Дајте им 30 минута за размишљање, а затим их замолите да сједу у круг како би могли да разговарају. Отворите дискусију постављајући општа питања о томе како су се осјећали док су одговарали на питања. Питајте има ли добровољаца и, ако има, замолите их да кажу групи своје одговоре на свако питање. Одржавајте атмосферу стабилном и хармоничном, нико не треба да дијели своје одговоре са другима ако то не жели. 5. Можете се евнтуално фокусирати на посљедње питање и разговарати са њима о њиховим ритуалима, тренуцима размишљања, осјећањима и увјерењима. Разговарајте о томе како они могу унаприједити своје односе с другима, независно о својим увјерењима или вјери.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Да завршите сесију, можете да прочитате учесницима пјесму ‘Со за душу’, коју можете да нађете у Поглављу Ресурси/Пјесме на стр. 160.

Замолите учеснике да у своје Дневнике за учење напишу нешто о овој активности.

Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Помоћи учесницима да, кроз кориштење силуета, разумију и уважавају мишљење и ставове других људи.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Твоја силуета је моја

Резултати: Учесници су учили о ‘другима’ схватајући њихова осјећања. Учесници су размишљали о томе како ‘други’ дјелују или зашто ‘други’ мисле на посебан начин. Материја ли: Листови папира у природној величини човјека (можете да искористите велике листове презентацијског папира (енгл. flip chart), позадину искориштене тапете, или нешто слично томе), бојице или маркери, лагана музика.

Активност Подијелите учеснике у парове – објасните да ће у овој активности радити као партнери. Дајте сваком учеснику један велики папир. Замолите их да свако стави папир на под и да наизмјенично на тим папирима нацртају силуету свог партнера. Када су сви завршили цртање силуета, замолите сваког учесника да на својој властитој силуети напише сљедеће информације: На глави:

неку мисао

На грудима (срце):

једно осјећање

На стомаку:

неку потребу

На рукама:

жељу да се нешто уради

На ногама:

активност коју воли или у њој ужива

Када су сви завршили свој задатак, замолите учеснике да подијеле информације са својим партнером и опишу му сваку мисао, осјећање, жељу или активност која им се допада, али да не објашњавају зашто. Када су партнери једни друге упознали с тим шта пише на њиховим силуетама, замолите их да сада легну на силуету свог партнера, затворе очи и замисле да су они та друга особа, тај њихов партнер. Можете да им пустите лагану музику и да иницирате размишљање, замоливши учеснике да сада ‘покушају да напусте свој ум и уђу у ум свог партнера’, да покушају да мисле мисли другога, осјете потребе другога, желе оно што други жели и замишљају да раде ствари у којима њихов партнер ужива. На крају им дајте пет минута за лично размишљање о томе шта значи поставити се у позицију другога. Можете да завршите активност замоливши учеснике да загрле једни друге у знак показивања узајамног разумијевања.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дијелити са другима слике свијета Циљ: Мотивисати учеснике да више науче о стварности свијета у коме живимо, тако што ћемо да их замолимо да га опишу. Резултати: Учесници су размишљали о свом разумијевању свијета и о томе шта се деси када не поштујемо једни друге. Материјали: Неколико старих новина и магазина, маказе и љепило, око два метра дугачак комад папира или тканине (може послужити и полеђина тапете, или неколико већих папира залијепљених тако да направе дугачку, широку траку), бојице или маркери, нетоксични спреј у боји.

Активност Поставите дугачки комад папира или тканине на зид. Црним маркером нацртајте цигле и друге детаље тако да све скупа личи на улични зид. Подијелите учесницима новине и магазине и замолите их да направе колаж о свијету онаквом како га они виде. Они могу на тај ‘зид’ да стављају фотографије изрезане из новина, пишу неке ријечи, графите, могу нешто и да нацртају – дакле могу да раде све оно што сматрају да изражава реалност свијета. Дајте им 45-60 минута да заврше задатак и пустите их да раде било сами, заједно, у групама или у паровима. 70

Када су завршили израду колажа, окупите их све и посматрајте ‘зид’ неколико минута. Затим својим учесницима постављајте питања која ће да их подстакну на размишљање, на примјер: Да ли је ово свијет у којем желиш да живиш?

Да ли је ово свијет који желиш да оставиш својој дјеци? Ко је учинио да свијет буде овакав?

Шта су узроци догађаја приказаних на зиду?

Можемо ли добре ствари и активности, приказане на овом зиду, да пренесемо или репродукујемо на мјестима у којима влада насиље и неправда? Да ли смо одговорни за оно што се дешава у свијету?

Пустите да дискусија пређе у размјену личних искустава у којој учесници више причају о стварности са којом се суочавају у властитим друштвима. Кажите им да је ово само један дио њиховог путовања и да би требали да размисле о томе да ли има неких активности или радњи које би они могли да предузму како би побољшали ту ситуацију. Можете да завршите активност тако што ћете да упалите свијећу и предводите молитву за мир у свијету, ако је то прикладно или да отпјевате неку пјесму за мир.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Подићи свијест учесника о сукобима, неправдама и насиљу широм свијета и о томе како активности само неколико људи могу да направе огромну разлику.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Вријеме је за филм

Резултати: Учесници су научили нешто о новим људима, новим мјестима и историји. Храброст и преданост оних о којима се ради у филму водиће учеснике да преиспитују разлоге сиромаштва, насиља, сукоба, али и трајне потребе људи да такве ситуације мијењају у нешто боље. Материја ли: Добра видео или ДВД копија филма, угодно мјесто гдје ћете погледати филм. Ако идете у биоскоп као група, покушајте да подесите ваше вријеме, тако да имате мјесто и прилику да поразговарате о филму прије него се група разиђе.

Активност Филм је медиј који може да помогне учесницима да закораче у неки други свијет или нечији живот и виде како су други људи живјели или како данас живе. Зависно о вјештини онога ко је направио филм, учесници могу да разматрају различите ставове, мотивисаност за неку радњу и сложеност ситуације са којом се суочавамо. Неки прикладни филмови су набројани у Поглављу Ресурси на стр. 149, али се и многи други могу да додају на тај списак. Припремите се за ‘одлазак у кино’ тако што ћете учесницима да дате кратак сажетак филма и информацију о времену у који је смјештена радња филма. Питајте их зашто сматрају да је гледање овог филма важно за њихов рад на етици. Послије филма постављајте учесницима широка питања која тестирају њихово разумијевање филма и у њему описане догађаје и ликове. Питајте их шта мисле о мотивацији ликова: како неки од њих одговарају на наредбе, а како други користе своју савјест и иницијативу за предузимање индивидуалних акција у име других. Можете своје учеснике да питате да ли тај филм има икакве додирне тачке са стварношћу у њиховом друштву или шта знају о тренутним актуелним дешавањима у свијету. Проширујте дискусију, разматрајући узроке сукоба и неправди у свијету. Можете, такође, да их питате какав би они став заузели да се суоче са ситуацијама описаним у филму. И најзад, затражите од њих да сагледају филм из перспективе људских права, поштовања и одговорности. Чија су права злоупотријебљена? Чија се права остварују? Да ли људи поштују једни друге? Да ли преузимају одговорност за себе, али и за друге? Да ли штите права других људи?

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учење из прича из стварног живота Циљ: Помоћи учесницима да, кроз приче из стварног живота, истражују ситуације у којима влада неправда, сукоб и недостатак поштовања. Резулт ати: Учесници су схватили да свако има одговорност да поштује право на људско достојанство, које је универзално и неотуђиво. Материја ли: Из разних новина и магазина или из неке од студија појединачних случајева (Поглавље Ресурси/Студије појединачних случајева, стр. 139), прикупите сет чланака који говоре о тренутним кршењима људских права. Можете по властитом избору да изаберете само једну, двије или више прича. Покушајте да изаберете приче исте дужине. Можда ћете хтјети да сви дискутују о истој теми, али можете исто тако да представите и неколико прича са различитим темама. За ову активност фасилитатору су потребни презентацијски папир (flip chart) и маркери у бојама.

Активност 1. Подијелите учеснике у мање групе од три до пет чланова и дајте свакој групи примјерак једне приче. 2. Кажите свакој групи да прочита своју причу и поразговара о томе који је узрок ситуације описане у причи, који се етички принципи и људска права крше и какве су посљедице тога. 72

3. Ако за то имате времена, замолите групу да припреми драматизацију ликова како би одглумили ситуацију о којој су управо читали. Та мала представа не мора искључиво да буде вјерна драматизација њихове приче, него тек њена интерпретација. Ако се одлучите да прескочите овај корак, пређите одмах на тачку 5, односно дискусију о самој причи. 4. Кад су групе завршиле разговор о прочитаној причи, и припремиле своје улоге, окупите све групе заједно да изведу своје мале представе, а затим разговарајте о њима. 5. Користите доле наведена питања за дискусију о причи. Док пролазите кроз питања, сумирајте одговоре и размишљања учесника на презентацијском папиру, тако да сви учесници могу да виде и визуелизирају своје учење. Можете користити ‘технику карата’ или ‘менталне мапе’ да представите закључке групе, тако да учесници могу да уче једни од других. Ко су главни протагонисти приче и у каквом су они односу?

Који је главни догађај или ситуација у причи? Шта је био узрок тог догађаја?

Чија су права повријеђена? Чија су права остварена? Да ли људи поштују једни друге? Да ли људи преузимају одговорност за себе и за друге? Да ли штите људска права других? Како би тренутна ситуација могла етички да се ријеши?

Шта нас је ова прича научила и како можемо да је повежемо са нашим властитим животима? Подстичите учеснике да причају о властитим искуствима како бисте проширили дискусију.

Замолите учеснике да напишу нешто о овој активности у своје Дневнике учења.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Помоћи учесницима да истражују ставове и вриједности који су неопходни за промјену тешких ситуација.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Приче за душу

Резултати: Учесници су размишљали о ставовима и вриједностима потребним за доношење поштовања, разумијевања и мира својим друштвима. Материјали: Одаберите одговарајуће приче о поштовању, помагању другима, помирењу, опраштању, итд. из Поглавља Ресурси/Приче, стр. 123. Можете да се одлучите да изаберете само једну или двије, али исто тако и више прича. Покушајте да изаберете приче исте дужине, али са различитим темама. За ову активност фасилитатору ће да буду потребни презентацијски папир и маркери у боји.

Активност 1. Подијелите учеснике у мање групе од три до пет чланова и дајте савкој од њих по једну причу. 2. Кажите свакој групи да прочита своју причу и поразговара о њеној поруци (посебно о моралној поруци). 3. Затим припремите драматизацију кроз коју ће приче да буду представљене – али ово није обавезно – или пређите на тачку 5. 4. Окупите све групе на драмску представу прича и завршите активност дискусијом. 5. Користите доље наведена питања како бисте подстицали дискусију о причи. Док пролазите кроз питања, сумирајте одговоре и размишљања учесника на презентацијском папиру, тако да сви учесници могу да виде и визуелизирају своје учење. Можете, такође, да користите ‘технику карата’ или ‘менталне мапе’ да бисте представили закључке групе. И на тај начин учесници могу да уче једни од других. Шта нас ова прича учи и шта она може да значи за наше животе? Које су вриједности истакнуте у причи?

Можемо ли да повежемо ову причу са ситуацијом из стварног живота? Дајте неке примјере. Да бисте проширили дискусију, подстичите учеснике да причају о властитим искуствима. Завршите активност тако што ћете размишљати о томе како порука приче може да буде релевантна за наше животе. Подстичите учеснике да размишљају о томе како наша дјела и ставови могу да имају ефекат на друге људе, како позитиван тако и негативан.

Замолите учеснике да нешто напишу о овој активности у своје Дневнике учења.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Причање прича Циљ: Развијати способност слушања и повезивати се са другима тако што ћемо заједно да крочимо у свијет прича. Резултати: Учесници су стекли осјећај отварања према машти и развили способност слушања. Уважавали су културно насљеђе које им је пренесено кроз приче. Материјали: Одаберите одговарајуће приче из Поглавља Ресурси/приче, стр. 123. Можете, такође, да одаберете и народне приче из ваше културне или религијске традиције. Створите опуштену и пријатну атмосферу. Смјернице које слиједе прилагођене су на основу Приручника за причање прича.29

Активност Осигурајте одговарајуће окружење за причање прича. Можете да се смјестите око логорске ватре, у неком парку у природи или на неком другом тихом мјесту. Можете да користите свијеће, мирисне штапиће, инструменте као, на примјер, гитаре или бубњеве, или можете да пустите неку лагану музику да почнете да причате приче. Да би се прича разумјела, понекад је неопходно дати неку уводну информацију или краће објашњење. Увијек наведите извор ваше приче: неки други причалац прича, нека књига, и сл. Можете да имате и неку уобичајену фразу којом почињете или завршавате причу. На примјер, код Индијанаца са америчког Запада обичај је да се све припреми за причање приче тако што онај који прича причу почиње ријечју: “Бука” 74

А они који га слушају одговарају: “Крек” (што би значило: “Причај нам, желимо да чујемо твоју причу.”) Тако, на примјер, причу можемо да завршимо ријечима: Чича мича, готова прича. Прича може да почне и оним чаробним ријечима: “Једном давно…”. У арапском свијету причање прича често почиње ријечима: “Ken ye me ken”, што би могло да се преведе као “било је и није било”, и тада сви присутни знају да је дошло вријеме за причање приче. Или, на примјер у Ирану, кад људи почињу да причају причу, они кажу: “Yeki bud, yeki nabud”, или “био један, није био један”. Одржавајте са вашом публиком контакт погледом. Будите свјесни да дјеца не могу дуго да мирују. Ако прича не иде добро, можда сте изабрали погрешну причу или погрешну групу. Ако се то деси, размислите о томе да покушате да скратите причу и брзо је завршите. Можете да пронађете и добро мјесто у причи на коме ћете стати и сугерисати дјеци да би можда она сама вољела да открију како се прича завршава тако што ће прочитати књигу. Ако су дјеци неке ријечи непознате, или вас упитају шта нека ријеч значи, покушајте у причу да убаците врло кратку дефиницију. Ако цијела група постане немирна, немојте да се љутите на њих. Избјегните да се причање прича претвори у непријатно искуство за све. Анализирајте проблем. Можда ваша прича није одговарајућа за ту публику или је можда предуга. Вањски фактори могу да утичу на способност дјеце да се концентришу на слушање. „Кецеља за причање прича“ може да буде јако забавна за мању дјецу. Можете, на примјер, да искористите столарску кецељу са џеповима. У сваки џеп ставите неки предмет који има везе са причом, као, на примјер, камен за причу Супа од камена. Неко дијете одабере један од џепова и прича почиње. Можете, на примјер, употријебити неке једноставне реквизите, али немојте да дозволите да они одвуку пажњу слушалаца са приче.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности. 29

Inez Ramsey, Почасни професор на James Madison University, http://falcon.jmu.edu/ramsey/storyhandbook.htm

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Мотивисати учеснике да више науче и размишљају о ситуацијама у којима влада неправда.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Ситуације у којима влада неправда Резултати: Учесници испитују узроке неправде у свијету и размишљају о томе шта би они могли да ураде да помогну. Материјали: Слике читавог низа догађаја у свијету у којима се огледа неправда (лоше поступање са људима, људска патња, сиромаштво, сукоби), које су изрезане из новина или магазина, неки постери, итд. Може да се користи и презентација урађена у Пауер поинт програму. Интернет странице многих невладиних организација често садрже мноштво таквих фотографија које могу да се похране на ваш рачунар, а затим одштампају и покажу учесницима програма.

Активност Поставите фотографије које сте одабрали на зидове, или их распоредите по поду, а затим замолите учеснике да прошетају просторијом и посматрају их. Затим се сви вратите и сједите у круг, али тако да можете и даље да посматрате изложене фотографије. Замолите учеснике да поразговарате о томе шта су осјећали док су посматрали фотографије. Питајте их која је фотографија оставила највећи утисак на њих и зашто?

Замолите неке од њих да вам кажу шта мисле шта се то дешава на слици коју су одабрали: Шта се то могло догодити? Ко је то урадио?

Зашто се то десило?

Зашто та особа/е на слици има/ју такав израз лица? Шта те особе мисле и како се осјећају? Шта се са њима сада дешава?

Може да се деси да учесници имају бројна питања о ситуацијама приказанима на фотографијама, а важно је да са ове сесије не оду с осјећањем беспомоћности, немоћи па чак и депресије. Завршите сесију, постављајући им питања која могу да им помогну да разумију друге. Ево неких примјера таквих питања: Зашто људи наносе патњу једни другима?

Зашто људи не поштују живот, увјерења и предоџбе других? Шта доноси мржњу, неправду и насиље свијету?

Какву улогу религије и свјетовне организације имају у ситуацијама насиља или неправде? Како религије доприносе миру?

Шта могу сами учесници да ураде, овдје у властитом мјесту, како би помогли другима и покушали да овај свијет учине бољим? У вези са овим посљедњим питањем може да се да читав низ сугестија и приједлога као, на примјер: пружити помоћ особама које траже азил, или онима које ‘не припадају већинском дијелу популације’, молити се за свијет, подизати свијест или написати писмо свом парламенту/премијеру, итд. Важно је да их подстичете да размишљају у смислу активности које би могли да предузму.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Цртање карте Циљ: Заинтересовати учеснике за свијет и његово богатство, излажући их културама и религијама које се практикују у разним дијеловима свијета. Резултати: Учесници боље разумију друге религије и културе, те важност учења о различитости. Материја ли: Велика карта свијета, глобус, а ако нема то, скица/цртеж свијета, самољепљиви папири (енгл. post-it), мање наљепнице, прибадаче у бојама и све што може да послужи да се коментари и неке напомене прикаче на карту свијета.

Активност Подијелите учеснике у групе од три до четири члана и сваку групу замолите да на карти пронађе осам земаља које представљају бар четири различите религије. Дајте групама 15 минута да разговарају и договоре се о томе које су то земље, а онда још пет додатних минута да своје одговоре закаче на карту. Сада их све окупите испред карте, замолите их да погледају урађено и да размијене своја знања. Ставите њихове одговоре на пробу тако што ћете да их питате о мањинама, које припадају другим религијама у тим земљама. 76

Можете да завршите сесију постављајући учесницима нека, или сва, од сљедећих општих питања: Које религије постоје у свијету? Направите списак и погледајте колико их је наведено? Колико људи процентуално практикује сваку од наведених религија?

Која је предоминантна религија у твојој држави? У твом граду? У твојој школи? Да ли се и друге религије практикују? Каква искуства имаш са онима који парктикују друге религије?

Да ли се они који практикују друге религије у твојој држави, граду или школи, суочавају са проблемима због своје вјере? Има ли предрасуда или дискриминације? Ако има, зашто је то, по твом мишљену, тако? Има ли ишта што бисмо ми могли да урадимо да умањимо нетолеранцију и недостатак узајамног поштовања? Шта је са онима који не практикују ниједну религију. Да ли и према њима има предрасуда и дискриминације? Дискутујте мало о томе.

Учесници могу да дају конкретне приједлоге као, на примјер: међувјерске посјете, културно вече или излет на одређено мјесто, а ти се приједлози могу касније конкретизовати. Ако се не знају одговори на многа од ових питања, направите списак истих, али и питања која долазе од самих учесника тако да сви, укључујући и саме учеснике, могу да истраже у библиотекама или на интернету, те на сљедећој сесији подијеле своја нова сазнања са остатком групе. Било би корисно ако бисте могли да прикажете неки видео или ДВД рад о различитим религијама, или направите презентацију која садржи називе религија, њихове осниваче, основна увјерења и обичаје (на примјер: начин одијевања, обреде, церемоније, писма).

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Омогућити учесницима да открију ко су други и колико су различити или слични њима самима.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Посегни за звијездама Резулт ати: Учесници су сазнали колико други, који су другачији, могу такође да буду и веома слични њима самима. Учесници су прихватили себе и друге, сагледавши и унутрашње и вањске особине. Материјали: Папир и оловке, доста конца у бојама (или вунице), љепљива трака, неколико пари маказа.

Активност 1. Сваки учесник треба да нацрта једну звијезду са пет кракова – прије него почну да цртају звијезде, можете да им дате неколико сличних шаблона које ће сви прекопирати, тако да све звијезде буду отприлике исте или сличне. Замолите учеснике да наведу неке основне податке о свом идентитету и одаберите пет питања са сљедећег списка: замолите их да на крају сваког крака напишу одговоре на тих пет питања, на примјер: која је њихова религија, омиљена музика, мјесто које им највише значи, особа која им је најважнија у животу и омиљена активност? Можете, у складу са саставом групе, да изаберете и неке друге опције. 2. Када заврше са писањем на својој звијезди, сједите у круг и замолите их да свако објасни свој избор. Затим их замолите да залијепе своје звијезде на зид. Онда дајте сваком од њих по једну ролну обојеног конца или вунице, коју могу да користе да повежу сличне кракове своје звијезде и звијезде неког другог (религија с религијом, мјесто с мјестом, итд. 3. Свака особа треба да покуша да пронађе бар једну сличност са особом која је представила своју звијезду прије ње, или са било којим другим учесником који је представљао своју звијезду до тада. Ви, или ко-фасилитатор, можете то да урадите први тако да сваки учесник види како се проналазе сличности. 4. Када су сви слични кракови повезани концем, замолите учеснике до оду до оних са чијим су звијездама сада повезани и да сазнају нешто више о њима. Кроз краћи разговор са њима треба да открију још неке узајамне сличности, али и неке разлике. На примјер, ми обоје волимо индијску храну, или, ја волим фудбал а он/она не, или он/она воли да куха а ја не, или обоје живимо у истом дијелу града, итд. 5. Погледајте сада колико је звјезданих кракова остало неповезано – да ли су то неки интереси или занимања која су јединствена за посебне људе? Размишљајте о томе како је чудесно и дивно да има толико разноликости и богатства у свијету. Исто као што звијезде могу да изгледају веома сличне једна другој, ми знамо да су различите, и како је то све скупа јако узбудљиво! 6. Замолите учеснике да говоре о људима које су упознали, објашњавајући при том шта им је заједничко, а о чему имају различита мишљења. 7. И најзад, одржите ширу расправу о томе шта је то што сваког од нас чини јединственим. Нагласите да сви људи имају неке заједничке додирне тачке, али и да се, такође, разликују у неким важним стварима. Завршите ову активност тако што ћете да разговарате о томе да је важно да видите друге и изнутра, а не само извана.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Оно иза чега ја стојим Циљ: Постићи да учесници чврсто стану иза својих увјерења. Омогућити им да размотре властита увјерења и да сазнају која су то увјерења која други имају и иза којих стоје. Резултати: Учесници су открили како се њихова увјерења и мишљења разликују од увјерења и мишљења других. Материјали: Потребни су вам одговарајући материјали за прављење линије на средини просторије или игралиштанакојемпроводитеовуактивност, напримјер: креда, љепљиватракаилинекадугачка, алиуска трака од текстила, као и два велика знака, на једном треба да пише ‘слажем се’, а на другом ‘не слажем се’.

Активност Нацртајте линију на средини собе или игралишта и поставите по један знак са сваке стране. Замолите учеснике да се поредају дуж линије тако да су лицем окренути вама. Замолите их да одговарају на низ реченица које ће ускоро да чују, тако што ће да се крећу према одговарајућем знаку. Дакле, ако се са неком изјавом слажу, требају да пређу на страну линије на којој стоји знак ‘слажем се’ и обратно. Прочитајте им неке изјаве које сте припремили. Ево неких примјера: Сва би дјеца требала да похађају школу.

Само најпаметнији имају право на образовање након 14. године живота. Убити неког из било којег разлога је погрешно.

Људи имају право да се боре за оно у шта вјерују. 78

Свако има право да живи у миру.

Нико не би требао да мора да живи под окупацијом друге државе. Свако има право на поштовање.

Ја поштујем само оне који поштују мене. Загађење је одговорност владе.

Нема смисла бацати смеће у контејнере кад други то не чине. Свако има право да практикује своју религију. Религије су главни узрок сукоба у свијету.

Питања су срочена тако да учесници могу да се нађу у контрадикторном положају, што би требало да подстакне на дубље размишљање. Када сте прошли кроз све изјаве, замолите учеснике да сједу у круг, а затим замолите неке од њих да објасне своје одговоре, тј. зашто су стали на одређену страну линије. Разговарајте о питањима због којих су се неки нашли у сукобу са самим собом, те како су се при том осјећали. Ако учесници имају потешкоћа да се одлуче за одговор на неко од постављених питања, упитајте их шта мисле зашто је то тако. Основни закључак који би требало донијети на основу дискусије јесте да свијет није једноставан и да није увијек лако одлучити у шта вјеровати и када заузети став о нечему или стати иза неког увјерења. Питајте своје учеснике како су се осјећали док су други прелазили на другу страну линије. Шта су мислили о њима и о њиховим увјерењима? Завршите активност тако што ћете да истакнете како се увјерења и мишљења људи разликују и како та увјерења и мишљења треба да поштујемо, чак и ако се ми с њима не слажемо.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Створити простор и прилику за повезивање између учесника, које ће се формирати кроз заједничко искуство у другачијем окружењу.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Бубњарски кругови

Резултати: Учесници су се међусобно повезали на другачији, приснији начин и много су научили о својим и животима других. Материјали: Неколико бубњева, дрва за ложење, шибице, материјал за потпалу. Упутства о томе како да наложите логорску ватру можете да нађете на http://www.luontoon.fi/page.asp?Section=8497

Активност Припремите логорску ватру и бубњеве. Окупите учеснике око ватре и дајте им бубњеве. Ако већ у групи имате неке учеснике који знају да свирају бубњеве, замолите их да осталим члановима покажу неки једноставан ритам и како се то ради. Покушајте да укључите што већи број учесника да заједно свирају. Циљ је да омогућите да учесници осјете чар стварања ритма заједно. Након што су се сви добро провели и опустили, створите простор и прилику за разговор. Подстакните учеснике да причају о било чему, шта им прво падне на памет. Потрудите се да то буде прилика у којој ће да уче једни од других и открију свој унутрашњи свијет, као и унутрашњи свијет других. Дајте значење музици, ватри, ноћи и сваком појединцу који учествује у овој активности. Разговарајте о оним елементима који ово вријеме чине тако једниственим. Проширите тему тако што ћете да причате о свим изванредним људима који су дио заједничког нам човјечанства и да са њима дијелимо универзум. Бубњарски кругови могу да послуже као интиман свијет и вријеме за размишљање, и лично и заједничко, о томе како људи могу да раде за мир заједно. Учесници се повезују и уче више о себи самима, али и о другима, формирајући тако синергије које могу да буду изузетно позитивне за заједнички рад. Ако је то могуће, сваког мјесеца организујте бубњарски круг као један специјалан догађај. Бубњарски кругови могу да се користе и са сљедећим активностима: Причање прича. Пјесма и плес.

Медитација и размишљање.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Међурелигијске посјете Циљ: Доживјети друге изворе духовности, те учити и сазнавати о другим вјерама кроз студијскe посјете различитим светиштима као што су: храмови, џамије, синагоге, цркве и гурдваре (gurdwara – храм у којем се моле Сики, прим.прев.) Резултати: Учесници су проширили своју свијест о познавању увјерења, обреда и духовних израза других религија. Материјали: Набавите проспекте за учеснике у којима су укратко представљене основне информације о религијама које ће проучавати. Они би, такође, требали да праве биљешке о мјестима која посјећују.

Активност Учесници посјећују један број различитих светишта. Те посјете треба груписати у једно путовање које би требало да траје неколико дана, седмицу или можда чак и дужи период. Без обзира на религијску припадност учесника, или на то да ли су атеисти, сви они могу да имају користи од тог новог, вјероватно јединственог доживљаја стављања себе у позицију другога. Вјерска мјеста могу да се посјећују било у вријеме када су отворена за ширу јавност или у вријеме молитве. У оба случаја најбоље је да вашу посјету организујете кроз контакте са вјерским службеником задуженим за односе с јавношћу. Важно је да се сусретнете са том особом која ће вам организовати вријеме посјете и примити вас како бисте јој објаснили међурелигијски програм и сврху ваше посјете. Информишите свог ‘домаћина’ да би, имајући у виду међувјерски дух посјете, програм требао пружити описне, а не чисто промотивне или компаративне информације. Тај би програм посјете, на примјер, могао да укључује: 80

Краће излагање вјерског службеника о основним увјерењима дате религије. Објашњење различитих обреда у светилишту и њихово значење и важност. Прилику за учеснике да постављају питања.

Прилику да се разговара са младима који се иначе моле у том светилишту.

Ако је то могуће, прилику да се присуствује самој церемонији богослужења у том светилишту. Ако је то прикладно, замолите ваше домаћине да током посјете измоле једну молитву у традицији своје религије. Прије посјете информишите своје учеснике о њеној сврси: кажите им да је сврха посјете да учите о другим вјерама. Такође, нагласите потребу поштивања начина облачења који се примјењује на мјестима која ћете да посјетите, као и на одговарајуће и примјерено понашање. Након сваке посјете, а прије него кренете на ново одредиште, одвојите вријеме за дискусију са учесницима. Подстичите их да разговарају о ономе шта су научили и да направе поређење са властитом религијом или другим религијама о којима су раније учили. Разговарајте и о томе шта су доживљавали док су били на том вјерском мјесту и како су се осјећали. Učesnici bi u svoje Dnevnike učenja trebali zapisati, na primjer:

Учесници би у своје Дневнике учења требали да запишу, на примјер: светилишта које су посјетили.

Кога су упознали и шта су научили.

Основне утиске о самом објекту и начину мољења.

Основна увјерења људи који припадају тој религији.

Сличности и разлике са оним што сам учесник вјерује – ако је религиозан или не.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

1. Прибавите информације о светилиштима за која бисте вољели да их ваши учесници посјете. Узмите у обзир вјерска убјеђења ваших учесника и према томе их укључите у ваше путовање. Поразговарајте са учесницима о вашем избору мјеста која желите да посјетите.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Упутство за припрему међувјерских посјета

2. Саставите списак мјеста која желите да посјетите и испланирајте најпрактичнији начин да их све посјетите током времена које сте одредили за ову активност. Имајте на уму да требате да одвојите довољно времена за свако мјесто (ни премало ни превише) и у свој план урачунајте и вријеме које ће вам бити потребно да дођете од једног мјеста до другог. 3. У сваком од светилишта која намјеравате да посјетите, контактирајте одговарајућу особу, вјерског службеника који је задужен за примање посјета. Објасните сврху ваше посјете и важност искуства и учења о вјеровањима других. Потрудите се да осигурате да ће подаци и објашњења, које ваши учесници буду добили у сваком светилишту, бити информативни и да ће бити пружени у атмосфери поштивања осталих вјера. 4. Нагласите међувјерки карактер групе, без обзира на то да ли група укључује младе људе из различитих вјера, или је то хомогена група која је у процесу учења о поштивању других увјерења. 5. Договорите датум и вријеме посјете са особом која ће вас дочекати и примити. Такође, договорите детаље као што су, на примјер: врста посјете, да ли ће се она одвијати током саме церемоније богослужења, како би учесници требали да буду обучени и да ли ће домаћини изнијети нешто за освјежење, итд. Питајте да ли би било могуће уредити да друга дјеца или млади људи из самог мјеста светилишта присуствују током ваше посјете, како бисте имали прилику за упознавање и разговор. 6. Ако је то могуће, припремите брошуру за учеснике, која садржи основне информације о религијама које ће бити посјећене током студијског путовања. 7. Информишите учеснике о начину на који би требали да се обуку. 8. Прије посјете, обавите припремни састанак са учесницима. Кажите им да припреме питања и да посматрају мјесто и све остало, и изнутра и извана. На том припремном састанку разговарајте о религијама и замолите неке од учесника да другима дају основна објашњења својих религија. Причајте учесницима о томе колико је важно да буду отворени и пуни поштовања. 9. Током саме посјете пустите их да истражују мјесто, а испланирајте и вријеме за питања прије него то мјесто напустите и кренете даље. 10.Послије посјете замолите учеснике да напишу нешто о свом искуству и осјећањима и одржите кратку дискусију на којој ћете сумирати доживљај посјете. Нагласите да је исто толико важно учити о вјеровањима других колико и о нашим властитим.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Упореди то Циљ: Истражити сличности и разлике између различитих мјеста, вјера, култура и увјерења. Ова активност може корисно да се примијени прије (или, ако је неопходно, умјесто) међувјерске посјете. Резултати: Учесници су продубили своје знање о разноликости у свијету и мотивисани су да више науче о увјерењима и религијским праксама других. Материјали: Материјали који описују разне вјере и вјерске обичаје.

Активност

Ако није могуће да организујете међувјерске посјете – или можда као припрему за један број посјета – припремите презентацију, или пано са информацијама о другим религијама. Уврстите слике, фотографије, ријечи, умјетничке предмете који представљају или описују различите вјере и вјерске обичаје широм свијета. Ако је могуће, комбинујте ову презентацијску активност са видео-пројекцијом о разним религијама. Потрудите се да им дате и информације о томе како се ти људи облаче, шта раде, гдје иду, коме се моле, шта не раде.

Након презентације, подијелите учеснике у мање групе и замолите их да утврде најмање пет разлика и пет сличности међу традицијама, које су истраживали кроз ову активност. 82

Завршите активност тако што ћете размишљати о томе колико је свијет разнолик, како су различити људи који живе на овом свијету и како је важно и неопходно да учимо о увјерењима других, да бисмо били у стању да их разумијемо.

Напомена: Осигурајте да се током цијеле активности одржава поштовање према традицијама других.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.. Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Створити прилике у којима ће учесници једни са другима подијелити искуства својих различитих култура и обичаја.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Вечери културе

Резултати: Учесници су доживјели друге културе и тако открили више о себи у односу на друге. Материја ли: Прикладно мјесто за представљање различитих култура на коме могу да се поставе информативни панои са сликама, приказују презентације, пушта музика, плеше, послужи неко освјежавајуће пиће, постави неки одговарајући предмет и сл.

Активност Вечери културе представљају добру прилику да се подијеле искуства и доживе традиције друге државе или религије. Вече културе може да укључује: традиционалну храну, ношњу, музику, плес, као и паное на којима су представљене географске, културалне, религијске и економске карактеристике те земље. Можете да планирате неколико вечери културе и свако вече проучавате једну религијску традицију или за једно вече направите презентацију свих културалних група. Размислите и о томе да ли можете у ваш програм да уврстите и неки специјалан догађај као, на примјер, гостовање неког музичког састава или плесне групе, који су типични за земљу или религију која се те вечери представља. То је прилика да се вашим младим учесницима омогући да преузму иницијативу у организовању догађаја јер се ту ради о њиховим културама и животима. Они би требали да одлуче о, и организују, све аспекте програма. Потрудите се да осигурате и добру посјећеност презентацији, тако што ћете на вријеме да пошаљете позивнице породицама и пријатељима, као и локалним достојанственицима. Ако се учесници суоче с потешкоћама у прибављању материјала потребних за вече културе, предложите им да контактирају амбасаде и ресторане који би могли да спонзоришу ту манифестацију. Ако им се објасни намјера и сврха манифестације, амбасаде могу да им обезбиједе информације, мапе, брошуре, а ресторани традиционалну храну. Ако ваша манифестација укључује представљање више различитих култура за једно вече, предложите им да организују програм у виду ‘базара’, гдје ће свака држава имати свој штанд на којем ће се представити. Гости тако могу да шетају од једног штанда до другог, разгледају изложене рукотворине и предмете, а за то вријеме уживају у неком освјежавајућем пићу и слушају музику различитих култура.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Излети Циљ: Створити прилике да учесници посјете мјеста на којима до тада можда нису били, те да упознају људе које иначе не би срели. Оно што тамо виде и доживе може да има дубок утицај на њихово виђење свијета. Резултати: Учесници су доживјели заједницу која је другачија од њихове. Размишљали су о томе како та заједница дјелује у циљу побољшања живота својих становника. Такође су утврдили потребу за промјеном у тој заједници, врсту помоћи која би била потребна, одакле би та помоћ могла да дође и како би они сами могли бити носиоци те промјене. Материјали: Организујте посјету некој заједници која је другачија и непозната већини учесника у групи. Можда је та локација другачија у друштвено-економском смислу, или је насељава другачија етничка група, или је удаљена, можда чак и у некој другој држави. Посјета може да захтијева неколико сати времена, цијели дан, једно вече или чак и једно ноћење. Важно је да је посјета добро организована, а најбоље би било организовати је у партнерству са неком организацијом из подручја на којем заједница егзистира. Било да се ради о друштвеном догађају, некој приредби, или окупљању младих који ће да учествују у активностима, фокусирајте се не само на тренутни живот заједнице, већ и на њена претходна искуства и промјене које су њени чланови направили како би унаприједили своје животе.

Активност 84

Припремите чланове за посјету тако што ћете да их укључите у њену организацију. Разговарајте с њима о томе куда да одете, са ким би требало да се састанете и шта би тамо требали да радите. Ако је програм интерактиван, осигурајте да се учесници за њега и припреме. Можда могу да изведу неки комад, нешто одсвирају или отпјевају, или већ имају неке игре које би могли да одиграју са дјецом и младима са којима ће се сусрести током посјете, ако је то тако планирано. Биће далеко лакше за учеснике да се спријатеље са заједницом ако нешто ураде заједно. Ако млади људи из те заједнице могу да буду ‘домаћини’ посјете, и ако ће ваши учесници са њима заједно провести неко вријеме, можда током неких заједничких активности, онда обје стране могу једне од других да науче неке нове ствари. Ако ваша посјета укључује људе који су донијели промјене и трансформацију у заједницу, организујте о томе панел- дискусију или округли сто, што ће бити прилика да се постављају питања и добију одговори. Као фасилитатор, будите на опрезу кад је ријеч о стереотипима које би учесници можда могли да имају према заједници коју ће посјетити и потрудите се да се програм позабави тим ставовима на позитиван начин. Програм би требао да буде у потпуности испланиран са ко-фасилитатором и, ако је то могуће, требало би организовати једну припремну посјету заједници, тако да сте сви скупа упознати са сврхом и програмом посјете. Послије тог излета одржите дискусију са учесницима како би они могли да се осврну на и размишљају о својим реакцијама и осјећањима, и како су се она промијенила као резултат посјете.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Учити о узроцима сукоба и могућим начинима рјешавања насилних ситуација. Активност помаже учесницима да се ставе у позицију другога и размишљају о својој ситуацији.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Кориштење драматизације

Резултати: Учесници су искусили зашто људи у специфичним ситуацијама дјелују онако како дјелују, те истражују узроке пристрасности, предрасуда и сукоба. Они су такође анализирали како неетични поступци негативно утичу на друштво и разговарали о могућим начинима за смањење нивоа насиља у сукобу. Материјали: Пустите учеснике да опишу властите ситуације или користе картице за драматизацију које су дате у Поглављу Ресурси/Драматизација, на стр. 175. Такође можете да припремите вашу властиту картицу на основу неког актуелног догађаја. Можете да користите само једну картицу за све учеснике, али исто тако и један одређени број сценарија заснованих на истој теми.

Активност Подијелите учеснике у групе. Сваку групу замолите да размисли о сукобу или некој ситуацији насиља коју су можда доживјели, или која се догодила у њиховој школи, комшилуку, или међу њиховим пријатељима, или у продицама. Подстичите њихову креативност, дајући им примјере могућих сукоба као што су: дискриминација у школи, ситуације насиља у комшилуку, проблеми између чланова породице, или проблеми везани за повезаност заједнице. Замолите учеснике да одглуме сукоб тако што ће да прикажу тренутак кад он ескалира у насиље. Дајте им времена да ишчитају текст картице и увјежбају своје улоге прије него их одглуме пред осталим групама. Кажите учесницима да, такође, морају да пронађу и рјешење или начин како да смање ниво насиља у ситуацијама које одглуме остале групе. Док се одиграва ситуација, и у моменту кад сукоб ескалира, зауставите представу тако што ћете узвикнути: “Стоп!”. У том тренутку замолите учеснике из осталих група да брзо смисле начин на који ситуација може да се промијени или смањи ниво насиља. Ако неко има идеју, кажите му да заузме мјесто оног лика у представи за кога сматра да би могао помоћи да се смањи ниво насиља или да се уведе нови лик у представу. Поновите представу с новим рјешењем и подстичите остале учеснике да дају још идеја. Поновите представу два или три пута. Након сваког рјешења ситуације, одржите кратку расправу тако што ћете да постављате сљедећа питања учесницима: Да ли је ово било добро рјешење?

Да ли су сви који су укључени у ову ситуацију задовољни и вјерују да је правда била или ће бити задовољена? Да ли је ово могуће у стварној ситуацији?

Да ли је могуће једнострано рјешење или је неопходан компромис (срж драме)?

Шта би могло да се деси да … (поставите се као ђавољи адвокат како бисте их подстакнули да критички размишљају). Када су све представе одигране, размишљајте о томе како неетично дјеловање уништава друштва и нарушава односе међу људима. Разговарајте о значењу емпатије и њеној важности: у каквом су односу емпатија и поштовање и како разумијевање других помаже да се успоставе бољи односи.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о дјеловању и понашању које они могу да примијене, да би у своја друштва донијели више правде и поштовања..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Кориштење студије појединачног случаја Циљ: Омогућити учесницима да се ставе у позицију другога и размишљају о својој ситуацији. Резултати: Учесници су искусили зашто људи у специфичним ситуацијама дјелују онако како дјелују. Они су такође анализирали како неетичне радње имају негативне ефекте на друштво, те размишљали о узроцима насилних сукоба и неправде. Материја ли: Користите студије појединачних случајева, које можете да нађете у Поглављу Ресурси/Студије појединачних случајева на стр. 138 или припремите своју властиту студију, засновану на тренутним актуелним дешавањима у друштву. Можете да користите једну студију за све учеснике, али исто тако и одређен број случајева заснованих на истој теми. Напомена: Студије појединачних случајева фокусирају се на ситуацијама које погађају мањине или укључују неетично понашање међу младим људима. Студије појединачних случајева треба да одражавају ову тему.

Активност Подијелите учеснике у групе од четири до шест чланова и свакој групи дајте примјерак студије једног случаја, те неколико сљедећих питања која ће им помоћи у дискусији: Шта се дешава у овој студији?

Ко су жртве?

Шта може да се уради да им се помогне? Дајте групама мало времена да прочитају своје студије појединачних случајева и да поразговарају о њиховим импликацијама. Одржите пленарну дискусију. Разговарајте о студији појединачног случаја. Како су негативне посљедице ове студије могле да се избјегну? Како бих се ја осјећао/ла да сам у овој ситуацији?

Какав би био мој одговор/реакција на ту ситуацију? Шта људима недостаје?

Када је дискусија завршена, размишљајте о томе како неетично понашање уништава друштва и прекида односе међу људима. Представите значење емпатије и разговарајте о њеној важности. У каквом су односу емпатија и поштовање и како разумијевање других помаже да се успоставе бољи односи?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Помоћи учесницима да пронађу рјешења за предрасуде, нетолеранцију и неправду, кориштењем ‘банкарства’ као метафоре.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Етична банка

Резултати: Учесници су трагали за начинима на које могу да промовишу поштовање у својим друштвима и открили како узајамно поштовање помаже да се изграђује друштвени капитал. Материјали: Једна кутија, која представља банку. Банку може наизмјенично да представља и ‘билансно стање’ – велики лист папира на коме се виде трансакције. Обезбиједите и папир у двије боје: једна боја ће представљати ‘подизање новца’, а папир у другој боји ће представљати ‘чекове’.

Терминологија Подизање новца – ово су утврђени ‘проблеми’. Чек – рјешења ‘проблема’, која могу да се депонују у банку. Билансно стање – јавна табла на којој се са лијеве стране виде ‘подигнуте суме’, а са десне чекови, све док пано не дође у равнотежу.

Активност Етична банка је фиктивна банка која запада у дуг (прекорачење банковног дуга) усљед одређених проблема, као што је недостатак разумијевања и поштовања у одређеном контексту (школа, клуб, породица, са пријатељима, у граду или влади). Задатак учесника је да покушају да банци врате повјерење тако што улажу рјешења и акције за рјешавање проблема. Ова активност може да траје неколико седмица, а група треба унапријед да се договори о времену кад се надају да ће банка бити кредитно способна.

Прва фаза: Прикупљање ‘проблема’ На једној или више сесија учесници идентификују ‘проблеме’ који банку тјерају у дугове. Они утврђују проблеме радећи у групама, и разговарајући о проблемима у различитим окружењима: породици, комшилуку, школи, граду или држави. Подсјетите учеснике на повеље о људским правима и на поштовање и одговорност који иду заједно са правима. Питајте учеснике чија су права злоупотријебљена, да ли људи преузимају одговорност за себе и за друге и да ли поштују права других људи. Може ли ова анализа да помогне да се утврде коријени проблема, као и њихова могућа рјешења? Групе се састану како би подијелиле ‘проблеме’ које су утврдиле, а затим се то записује на папир одговарајуће боје. ‘Проблеми’ се затим стављају у ‘банку’: они су наведени на паноу билансног стања под различитим ‘рачунима’ као што су: ‘породица’, ‘комшилук’, ‘школа’, ‘град’ и ‘држава’.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Друга фаза: Банка функционише Учесници су задужени за проналажење рјешења и припрему активности на рјешавању банчиних ‘проблема’. Банка ће остати у дуговима све док учесници не ураде нешто што ће, напослијетку, допринијети рјешењу специфичног проблемског рачуна. Такве акције или рјешења се биљеже на ‘чековном’ папиру. Ови доприноси се читају, испитују и разматрају на посебним сесијама, након чега се ажурира билансно стање. Подстичите ваше учеснике да размјењују идеје и разговарају о томе како се баве неким проблемима.

Замолите учеснике да у својим Дневницима учења напишу нешто о овој активности.. Моје биљешке::

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Учити о важности доношења одлуке засноване на етичким принципима.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Дилеме Резултати: Учесници су развили способност да самостално доносе етичке одлуке. Материја ли: Примјерци једне или више моралних дилема – види Поглавље Ресурси/Моралне дилеме, стр. 143 или напишите властиту (види доље)- Смјернице за етичко одлучивање (види стр. 90).

Напишите властиту моралну дилему 1. Представите ситуацију у којој учесници морају да одлуче шта је исправно, а шта погрешно. 2. Предложите дилему у којој се чини да је најбоље рјешење оно које користи самим учесницима, али има тешке посљедице по друге. 3. Опишите ситуацију која садржи прилике да се заобиђу правила. 4. Осигурајте да дилема укључује ситуацију у којој учесници морају да донесу властите одлуке.

Активност Подијелите учеснике у групе од три до пет чланова и задајте им моралну дилему. Дајте им 30 минута да разговарају о дилеми и да до рјешења дођу консензусом. Затим сваку групу замолите да изнесе своје одлуке осталим групама. Упознајте учеснике са Смјерницама за етичко одлучивање (сљедећа страна). Учесници прво разговарају о овим смјерницама, а затим их користе да преиспитају своје одлуке. Разговарајте о томе да ли је упознавање са смјерницама промијенило одлуке групе или не. Да ли је познавање људских права утицало на њихове одлуке? Да ли желе да ревидирају Смјернице за етичко одлучивање? Посветите тренутак размишљању о чињеници да једно питање или проблем може да повуће бројна и супротстављена мишљења и ставове. Разговарајте о потреби да се ствари посматрају са различитих страна и да се свака размотри по својој тежини.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Смјернице за етичко одлучивање – међурелигијски приступ Када се нађете у ситуацији у којој морате да донесете одлуку, покушајте да користите сљедећа питања која ће вам помоћи да направите добар избор: Да ли ова одлука погађа друге људе? Кога?

Да ли ваша одлука утиче на ваша увјерења?

Да ли ваша одлука утиче на увјерења других?

Да ли ће ваша одлука учинити да други дјелују против своје воље или супротно својим увјерењима? Да ли ваша одлука уважава ставове људи другачијих увјерења или култура?

Може ли ваша одлука да прикаже у лошем свјетлу људе који су другачији од вас (у смислу пола, вјерске припадности или у неком другом)?

Да ли ваша одлука деградира људско достојанство?

Можете ли отворено да изнесете вашу одлуку својој породици, пријатељима, наставницима? Да ли ваша одлука рјешава проблем или га једноставно скрива?

Хоће ли у будућности бити неких негативних посљедица ваше одлуке?

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Упознати учеснике са структурисаним начином рјешавања међуљудских односа.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Рјешавање проблема у шест корака Резултати: Учесници су упознали ненасилне алтернативе рјешавања проблема. Открили су да могу да трагају за рјешењима, тако што ће мијењати себе и увидјети да став помирења често помаже.

Активност Изаберите два волонтера која ће одглумити сукоб, као на примјер: свађа око неке књиге или школског прибора, задиркивање у вези с облачењем или изгледом, изнуђивање новца, враћени предмет је у лошијем стању него што је био кад је посуђен, или наговарање да се учествује у нечем што други не жели, и слично. Волонтери изводе ту малу представу остатку групе. Важно је да је свађа заиста жестока и да они никако не долазе до рјешења. Затим учеснике упознајте са процесом рјешавања проблема у шест корака:

Утврдите потребе:

“Шта је то што теби треба (или шта ти желиш)?” Свака особа у сукобу треба да одговори на ово питање, а при том не смије да криви ни оптужује другу.

Дефинишите проблем:

“Како ти видиш овај проблем?” Група може овдје да помогне да се формулише одговор, који укључује потребе обје особе, али не дијели кривицу на обје стране. Сукобљене особе морају да се сложе са дефиницијом проблема.

Брзо дајте разне идеје могућих рјешења:

“Ко може да смисли начин за рјешавање овог проблема?” Свако у групи може да понуди одговор. Одговоре треба записати, без коментара, објашњења, осуде, или процјене. Циљ овог корака јесте да изађете са што је могуће већим бројем рјешења.

Процијените рјешења:

“Да ли бих био задовољан са овим рјешењем?” Свака страна у сукобу пролази кроз списак могућих рјешења, објашњавајући које би рјешење за њу било прихватљиво, а које не.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Одлучите се за најбоље рјешење:

“Да ли се обоје слажете са овим рјешењем? Да ли је проблем ријешен?” Осигурајте да се обје стране слажу и признају своје напоре у проналажењу рјешења.

Провјерите како то рјешење функционише:

“Хајде да поново поразговарамо за 10 минута како бисмо се увјерили да је проблем заиста ријешен”. Овај корак је од суштинске важности. У сврху фиктивног проблема у представи реална процјена, наравно, неће бити могућа. У сваком случају, можете хтјети поново да размотрите постигнуто рјешење и да поразговарате о њему након утврђеног периода – од неколико минута до сат времена, сљедећег дана или следмице, зависно од тога каква је била природа сукоба и којег су узраста дјеца. Учесници затим могу да се подијеле у групе од четири члана и вјежбају рјешење у различитим драматизованим ситуацијама.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности. Моје биљешке:: 92

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Омогућити учесницима да пронађу рјешења у ситуацијама у којима нема поштовања и разумијевања.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Мировне вијести

Резултати: Учесници су истражили позитивна рјешења за ситуације у којима не постоји поштовање и примјењују овај метод на сукобе у властитом животу. Материјали: Картицемировнихвијести. ВидиПоглављеРесурси/Картицемировнихвијестинастр. 177.

Активност Замолите учеснике да се подијеле у групе од четири до пет чланова. Дајте свакој групи једну Картицу мировних вијести: Кажите им да морају да пронађу рјешење и извијесте о њему као да је то ударна вијест на ТВ Дневнику. Свака група има 30 минута да пронађе рјешење и припреми своју вијест за ТВ Дневник. Замолите их да одглуме ситуацију или интервјуишу људе који су укључени у ту ситуацију, те да извијесте о рјешењу ситуације. Одржите дискусију након сваких вијести. Нека од питања би могла да буду: Има ли других рјешења за дату ситуацију?

Шта да је ситуација погоршана тако што…?

Да ли предложено рјешење крши права других? Шта би ти урадио да си у тој ситуацији? Како људи могу да се помире?

Да ли је помирење важно за мир у свијету? Наведите своје учеснике да мало вјежбају свој интелект и слободно мисле о рјешењима тако што ћете подстицати иновативне идеје и полемику. Подстичите их да мисле о мирољубивим рјешењима која не вријеђају друге људе. Замолите учеснике да догађаје посматрају кроз призму права, поштовања и одговорности. Чија се права крше? Чија су права остварена? Да ли људи поштују једни друге? Да ли пронађено рјешење постиже то да људи преузимају одговорност за себе и друге? Да ли штите права других људи? Завршите ову активност користећи табелу под називом “12 вјештина за трансформацију сукоба”, која се налази на сљедећој страни, како бисте са учесницима размишљали о могућим начинима трансформације сукоба. На примјер, објасните им како медијација (посредовање) може да помогне да се постигне разумијевање међу сукобљеним странама. Питајте их да ли су они сами икада били медијатори (посредници) у неком сукобу или да ли су доживјели неку ситуацију у којој су други морали да посредују. Разговарајте са њима о томе како, на примјер, изражавајући своја права могу да дођу у ситуацију, у којој обје стране добијају (енгл. ‘win-win’) или како се мирољубиви преговори могу да постигну тако што ће бити благи са људима, а снажни у рјешавању проблема.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

12 вјештина за трансформацију сукоба WIN-WIN

КРЕАТИВНИ ОДГОВОРИ

РАЗУМИЈЕВАЊЕ

Вратити се на потребе Истражити прилике за узајамну корист

Сукоб као прилика Важност промјене Развој прилика

Како ово види друга страна? Саслушај мотиве, потребе и интересе

Изричитост Сазнати моја права Изразити моја права на исправан начин

Креативна снага Ми то боље радимо заједно Разлика између ‘моћ над’ и ‘моћ са’

Бавити се емоцијама Нема попуштања Не одбијај Стварај односе који обогаћују

Направити скицу сукоба Жељети ријешити проблеме Какве су потребе? Како ја видим проблем Који су интереси? Схватање властитих Разумијевање мотива контекста 94

Вјештине преговарања Строги са проблемом, благи са људима Припремите договоре

Моје биљешке:

Широка перспектива и толеранција Рјешења која показују сва становишта Креативна равнотежа Широки договори

Израдити опције Нове алтернативе за боља рјешења Развити много идеја

Медијација Промовишите сигурно окружење за учење Нађите и користите неутралног посредника

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Иницирати дискусију о концепту ‘поштовања’, шта оно значи и како недостатак поштовања може да утиче на друштво.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Фокус групе о поштовању Резултати: Учесници су открили како признавање свачијег права на поштовање може да побољша односе – од оних најприснијих до глобалних. Материја ли: Копије Декларације о људским правима и Конвенције о правима дјетета (види Поглавље Ресурси).

Активност Кажите учесницима да формирају фокус- групе како би разговарали о поштовању. Фокус- групе су сличне интервјуима, али се реализују са групама од пет до десет чланова, а не на индивидуалној основи. Њих води модератор, који развија систем по коме свака особа има прилику да говори. Интеракција између учесника може да подстакне плодну дискусију и давање мишљења, производећи кавлитативне податке о ефекту и дјелотворности програма. Фокусгрупе обично могу да се одвијају пуно брже него детаљни интервјуи. Оне се користе да се испитају типови концепата и вриједности које дјеца и одрасли имају о миру, какве идеје имају о томе како се бавити насиљем, и какве сугестије о томе како на најбољи начин промовисати мир у школама и заједницама. Кратка упута за дискусију о поштовању могла би да изгледа овако:

Упута модератора фокус -групе за дискусију о поштовању Желимо да сазнамо шта људи у фокус-групи мисле о поштовању. Користите ова питања како бисте водили дискусију. Није неопходно да их користите баш овим редом како су и наведена. Ко поштује вас?

Ко вам не показује поштовање баш у свакој прилици?

Како можете да видите да ли вам људи указују поштовање?

Када и зашто не показујете поштовање према другим људима?

Који су аргументи за показивање поштовања увијек и према свакоме?

Који су аргументи за показивање поштовања према само неким одабраним људима? Ако је неопходно, можете да усмјерите ваше групе да се фокусирају на једну од сљедећих тема? Поштовање у школи недостатак поштовања?

Има ли неких посебних случајева у којима се показује

Поштовање у граду су усељеници и мањине?

Има ли неких група које не добијају дужно поштовање, као што

Поштовање у породици

Колико се узајамно поштују чланови Ко је највише поштован? Ко најмање?

Вјерско поштовање

Да ли ми поштујемо увјерења других људи? Ако не, зашто?

породице?

Завршите ову активност тако што ћете сви саслушати закључке сваке фокус-групе. Можда ћете хтјети да користите менталне мапе да стекнете представу о томе како учесници разумију шта је то поштовање и његову примјену.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Међурелигијски кафеи Циљ: Омогућити учесницима да разговарају о тематским питањима и развијају узајамно разумијевање и учење. Резултати: Учесници преузимају одговорност и обавезе у погледу организовања активности у оквиру којих се људи окупљају на једном мјесту, како би разговарали и размишљали о темама од заједничког интереса, те предлагали могућа рјешења друштвених проблема. Материја ли: Мјеста као што су, на примјер: школе, неки објекти у комшилуку, мјеста за молитву, куће учесника у којима се људи окупљају, ако је то могуће на редовној основи, како би из различитих перспектива разговарали о тренутним дешавањима и вјерским питањима.

Активност Објасните вашим учесницима идеју Међурелигијског кафеа као мјеста на коме се људи окупљају (а пожељно је да припадају ширем броју различитих релгија) како би разговарали о неким актуелним тематским питањима и, као у сваком кафеу, уживали уз неко лагано освјежавајуће пиће. Кажите вашим учесницима да организовање једог или више Међурелигијских кафеа може да буде дио њихове преданости промовисању узајамног разумијевања. Мања група волонтера могла би да чини један ‘савјет,’ који би осигуравао да ова неформална сусретања заправо представљају мјеста на којима се учесници осјећају угодно док разговарају и уче једни од других и да се ту, такође, нађу и особе које иначе не би другачије никад упознали. Да би организовао један Међурелигијски кафе, ‘савјет’ би требало да:: Одабере тему о којој ће учесници кафеа разговарати.

Донесе одлуку о методу представљања информација, на примјер: кратак документарни филм, презентација у Пауер поинту, неки вањски предавач, пано са фотографијама или новинским исјечцима.

Испланира и утврди програм који би трајао неколико сати. Програм би требало да предвиди све: од тренутка кад људи почну да долазе, освјежавајућа пића, могућу потребу за једном или двије уводне релаксирајуће реченице (енг. ice-breaker), које стварају угодну атмосферу и људе наводе на разговор, уклањајући тако могуће препреке међу њима, упознавање гостију са темом окупљања, као и да испита да ли постоји потреба за сесијом питања и одговора и/или општом дискусијом у којој су сви присутни позвани да учествују.

Одлучи о томе која освјежавајућа пића треба да послужи, одакле ће се она набавити, или ко ће их обезбиједити и у ком тренутку ће бити на располагању учесницима кафеа.

Неко, не мора обавезно да буде одрасла особа, треба да неформално ‘предсједава’ радом ‘кафеа’: да најави презентацију/предавача, итд., да управља дискусијом, прима питања и омогућава размјену ставова из ‘публике’. Предсједавајући би требало да одржава дискусију, постављајући питања учесницима или предавачу, најбоље о томе шта би требало урадити поводом дате ситуације и како она може да се промијени.

Предсједавајући треба да осигура да се свачији допринос дискусији третира са пуним поштовањем Предсједавајући затвара сесију тренутком ‘шутње за мир’. Ако ће бити организовано више Међурелигијских кафеа, прије него се разиђу, обавијестите посјетиоце о датуму и мјесту одржавања сљедећег. Можете, такође, да их позовете и да предложе теме за дискусију током сљедећих сусрета.

Савјет треба да промовише своје Међурелигијске кафее путем постера и сл., нарочито на мјестима у којима се људи окупљају на молитву, па чак и у локалним медијима. Могу, такође, да покушају да укључе и своје родитеље како би осигурали разноврсност гостију у смислу година.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Разговарати и учити више о важним религијским питањима и сукобима, кроз учешће на форуму гдје су сви једнаки.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Округли сто

Резултати: Учесници су добили информације о различитим вјерским сукобима, како су се ти сукоби одразилинасвијетинапотребупоштовањаљудикојиприпадајудругимкултурама, вјерамаитрадицијама. Материја ли: Округли сто, или нешто слично томе, гдје сви учесници могу да сједу у круг и при том гледају једни у друге. Информације о сукобу или некој актуелној теми. Презентацијски папир (flip-chart) и маркери у бојама.

Активност 1. Упознајте своје учеснике с методом одржавања ‘округлог стола’ у сврху дискусије о разним питањима и темама. Округли сто нема ‘зачеље’, нема ‘стране’ и нема ‘крај’ па зато ниједна особа не може да заузме привилеговану позицију и сви за столом се третирају као једнаки. Идеја округлог стола потиче из британске легенде о краљу Артуру и његовим витезовима Округлог стола у Камелоту (Camelot). 2. Одаберите са својим учесницима неко питање из области религије или неки примјер вјерског сукоба о чему ће они дискутовати за округлим столом. Унапријед одредите датум за одржавање округлог стола тако да учесници имају довољно времена да се припреме. Кажите им да је намјера одржавања округлог стола да се омогући анализа дате теме из свих углова (економског, политичког, друштвеног и из угла религије). Замолите их да се нарочито фокусирају на способност човјека да ствара, уништава, али исто тако и да мијења. 3. Унапријед дајте учесницима неке информације о теми, али их подстакните да ураде властито истраживање и донесу неке нове информације за сто. 4. За вријеме одржавања округлог стола, замолите једног од учесника да буде модератор. Потрудите се да сви учествују и дају свој допринос дискусији, тако што ћете укључити оне који су дошли са новим информацијама, или оне који постављају питања, а и оне који иначе оклијевају да узму ријеч и ријетко говоре током дискусија. 5. Можда ћете хтјети да користите презентацијски папир за цртање дијаграма и представљање информација о сукобу. Можете да замолите да се међу учесницима јави неки волонтер за овај задатак. 6. Као фасилитатор укључите се међу ‘једнаке за столом’, али немојте са њима да дијелите оно што знате јер је то одговорност и задатак учесника. Немојте да исправљате њихове ставове или интерпретације, али дајте појашњења ако се појаве погрешна концептуална тумачења. 7. Дискусију можете да завршите питањима, на примјер: Зашто религије распирују сукобе?

Да ли људи желе да се боре против оних који не припадају њиховој вјери или не дијеле њихово убјеђење? Да ли је немогуће да људи, који припадају различитим религијама, живе и раде заједно?

Шта ми можемо да урадимо да они који су различите вјере, или атеисти, живе заједно у складним односима?

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дебате Циљ: Омогућити учесницима да сукобе и неправде схвате из једног другачијег угла, те да вјежбају конструктивну расправу у контролисаном окружењу. Резулт ати: Учесници су размишљали о ситуацијама, понашањима и ставовима који утичу на људско достојанство, као и на њихов властити систем вриједности. Дебатирање је формално, усмено сучељавање два појединца, тима или групе, који дају аргументе којима подржавају супротне стране неког питања, углавном према утврђеној форми или процедури. Постоје правила према којима се дебатовање одвија, а која омогућавају људима да расправљају и доносе одлуке о разликама унутар дефинисаног оквира интеракције. Правила која су овдје наведена прилагођена су из Свјетског такмичења школа у дебатовању.30 Учесници могу да имају користи од одржавања редовних дебата, тако да сви добију прилику да говоре и развијају дисциплину неопходну за допринос дебати.

Активност Учесници одаберу неко актуелно питање или тему која се тренутно појављује у вијестима, или која за њих саме има одређени значај. Обично се тема или питање поставља кроз тезу (енгл. motion) која гласи: “Ова страна вјерује да...“. Једна страна или тим говорника предлаже тезу, а друга се супротставља. Теба да постоји и предсједавајући који одржава ред и пази на вријеме. 1. Свака страна има три говорника. 98

2. Сваки тим треба да одлучи о реду којим ће говорити говорници. Прије него дебата почне, сваки тим мора предсједавајућем да саопшти имена своја три говорника и ред којим ће они говорити. 3. Водећи говорници сваког тима говоре први и најдуже времена. Страна која је предложила тезу говори прва, а након ње говори супротна страна. 4. Након првих говорника говоре други говорници сваке стране, који одговарају на прве говоре, с тим што супротна страна говори прва, а након ње страна која је предложила тезу. 5. Након тога говори трећи говорник сваке стране. Поново прва одговара супротстављена страна, а након ње страна која је предлагач. 6. Вријеме за први говор је 8 минута, а за реплику 4 минуте. 7. Једине особе које могу да говоре у дебати су три говорника из сваког тима, као што је најављено од стране предсједавајућег на почетку дебате. 8. Током саме дебате, говорници не смију да комуницирају ни са ким у публици. 9. Можете да завршите дебату, замоливши публику да гласа о најубједљивијем аргументу. 10.Као завршна дискусија, питајте учеснике да ли и како њихова вјерска убјеђења дјелују као смјернице за њихова мишљења, ставове и понашање. Квалитет дебате ће бити бољи ако се тема и говорници одреде унапријед, што онда даје времена за припрему.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности. 30

http://www.schoolsdebate.com/guides.asp

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Створити прилику да учесници размишљају о својим животима, о томе ко су и о свом односу према другима и према окружењу.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Медитирање о себи самом – тихо путовање

Резултати: Учесници схватају потребу да сами себе процјењују како би се према другима односили на позитивнији начин. Материјали: Једна слабо освијетљена просторија или шест засебних мањих просторија или сепареа. Папир у боји или картон (жути, црвени, зелени, црни, бијели и плави). Направите пријатну атмосферу са лаганом музиком, мирисом тамјана, свијећама, сликама на којима су приказана нека лијепа и тиха мјеста, или цитати из светих књига, или поезије на зидовима. Потребно је и шест фасилитатора.

Активност Склоните намјештај и направите шест засебних подручја на поду (или по једно у шест различитих просторија), тако што ћете на под ставити папире или картоне у различитим бојама. Потребно је шест фасилитатора, по један за сваку боју. За сваку боју фасилитатор ће поставити неколико питања за размишљање (види приједлоге доље). Кажите учесницима да сада крећу на тихо путовање како би више научили о себи самима. Кретаће се кроз горе наведених шест различитих подручја, а у сваком од њих ће медитирати о свом животу и односима са другима. Подијелите учеснике у шест идентичних група од максимум пет чланова. Да бисте почели ову активност, усмјерите сваку групу у једно од шест подручја (или засебних просторија). Након 15 минута свака група треба да пређе у неко друго подручје (или просторију). Док бораве у једном од подручја, учесници треба да сједе или леже. Ако то желе, могу да затворе очи и покушају се опустити. Фасилитатор ће постављати питања, али учесници не треба да одговарају, нити улазе у расправу. Овдје је циљ да они у тишини размишљају о питањима која им се постављају и да их доводе у везу са властитим животом. Ова сесија може да узнемири неке од учесника, а ви за то морате да се припремите. Такође, након сесије посветите нешто времена за разговор о томе како су се учесници осјећали током саме сесије – шта им се највише допало а шта најмање, шта им је остало у најживљем памћењу, а шта ће из овог искуства понијети са собом.

Сугестије за фасилитаторе (питања су реторичка, не испитивачка):

Жуто – размишљање о проналажењу свјетла у нама самима. Колико је твој однос са другима испуњен миром? Да ли си ти понекад свјетло другим људима? Мисли о томе како можеш да унесеш свјетлост у тешке ситуације. Како можеш да пронађеш мир изнутра и донесеш мир другима?

Зелено – боја природе. Сви смо ми одговорни за животну средину. И сви морамо да се надамо да, чак и кад смо у сред проблема и потешкоћа, постоји нешто у нама што нам говори да ће све бити добро. Црвено – боја љубави. Кога највише волиш? Слушај откуцаје свог срца, када оно куца брже – тако брзо да можеш да га чујеш? Ми своју љубав људима дајемо слободно, али лишавамо те љубави неке друге којима је она можда стварно потребна. Како можемо да научимо да нам је стало до оних које није лако вољети?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Црно – боја промјене и унутрашње снаге. Она значи могућност и потенцијал. Овдје учесници размишљају о томе како ми просуђујемо о другим људима. Да ли ти веома критично оцјењујеш друге? Да ли си нарочито критичан ако су људи много другачији од тебе? Мислиш ли да је тешко да разумијеш и волиш неког кога сматраш другачијим од себе?

Бијело – овдје учесници размишљају о томе како воле и поштују сами себе. Каже се ‘ако не волиш себе, не волиш ни друге’ – по твом мишљену, колико је ова изрека тачна? Плаво – овдје учесници размишљају о својим добрим особинама и талентима. Шта те надахњује? Шта те чини јединственим? Како твоји квалитети и таленти утичу на друге? Како користиш те квалитете да би помогао или служио другима? Важно је да живиш у миру са другима и допринесеш слози у свијету.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

Моје биљешке:

100

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Учити о вјерским и друштвеним вођама који су свијету донијели мир и из духовних пракси које могу донијети мир у животе учесника и животе других

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Вјерске и друштвене вође

Резултати: Учесници су истраживали понашање и ставове људи који служе као узор, те размишљали о томе како да изграде став помирења према другима. Материјали: Филмови (укључујући документарце, видео снимке или игране филмове) о животу једног или више узора као што су: Аунг Сан Су Ћи (Aung San Suu Kyi), Далај Лама (Dalai Lama), Махатма Ганди (Mohandas Gandhi), Мартин Лутер Кинг Млађи (Martin Luther King, Jr.), Папа Иван Павао II (Pope John Paul II), имам W.Д. Мухамед (Imam W. Deen Mohammed), Мајка Тереза (Mother Theresa), Нелсон Мендела, Кет Стивенс - Јусуф Ислам (Cat Stevens - Yusuf Islam), рабин Абрахам Џошуа Хезел (Abraham Joshua Heschel), Мојсије Мајмонд (Moses Maimonides), Тич Нат Хан (Thich Nhat Hanh), Ширин Ебади (Shirin Ebadi), Свами Вивекананда (Swami Vivekananda) или било који други појединац за кога сматрате да је утицао на мир и радио за мир и добро човјечанства.

Активност Припремите презентацију или прикажите филм о једном или више вјерских или друштвених вођа, који су свијету донијели мир. Након филма (види Поглавље Ресурси/Филмови, на стр. 149) или презентације, замолите учеснике да продискутују о личностима о којима су управо нешто више сазнали: Које особине је та личност имала, а које су је учиниле тако изузетном?

Каква су била увјерења која су мотивисала његово или њено дјеловање?

Шта је ова особа урадила и како је дјеловала да би промијенила ситуацију у којој је преовладавала неправда? Како се ова особа односила према опраштању и како је доприносила помирењу у друштвима?

Можда ћете требати да разговарате са учесницима о томе шта за њих значи помирење, како неко може да се помири са другима и зашто је то важно. Учините дискусију више личном тако што ћете упитати учеснике како се они односе према опраштању и помирењу. Можете да им поставите специфична питања, као на примјер: Шта те спрјечава да опростиш другима?

Шта ‘кошта’ да се буде више помирљив, односно, шта је потребно да бисмо ми дјеловали помирљиво? Како се то што нас наши узори уче може да примијени на наше животе? Како помирење може да буде средство за мијењање свијета?

Завршите ову активност тако што ћете замолити сваког учесника да напише који су то ставови и понашање, које жели да усвоји како би постигао унутрашњи мир.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

101

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Зашто ме то боли? Циљ: Створити простор у коме ће срца учесника да‘зацјељују` и гдје ће празнина да се попуњава духовном утјехом и унутрашњим миром јер ће да одустану од бола и туге. Резултати: Учесници су медитирали о осјећањима која њихова срца испуњавају болом и тугом и препознали потребу за помирењем и унутрашњим миром.

Активност Кажите учесницима да је ово активност медитирања о стварима које су им проузроковале бол, као и о болу који су они можда нанијели другима. Ви ћете покушати да им помогнете да дођу до помирења и нађу унутрашњи мир. Почните тако што ћете размишљати о штети коју другима можемо да нанесемо својим ријечима, ставовима и понашањем. Згодно поређење које можете да направите је штета која је нанесена на зиду кад ударамо чекићем по њему и тако направимо рупе или удубљења. И како је тешко поправити та оштећења тако да зид поново изгледа као прије, чврст и гладак. Или згужвајте лист папира у руци, а затим га дајте неком од учесника да покуша да га изравна. Објасните како наши ставови, понашање и ријечи, често могу да направе рупе у нашим односима са другим људима, рупе које више не могу тако лако да се попуне. Слично томе, и други могу у нашим срцима да направе рупе које је тешко изравнати. Наша срца се осјећају празна кад имају те рупе, а та празнина треба да буде попуњена опраштањем и помирењем. 102

Након што сте размишљали, покажите учесницима питања на презентацијском папиру која сте раније написали, тако да сви могу да их виде или подијелите сваком по примјерак списка тих питања. Сврха ових питања је да помогну учесницима да медитирају о томе шта код њих изазива тугу и бол.

Зашто ме то боли? Да ли се у посљедње вријеме у твом животу десило нешто што те и данас боли? Шта се десило? Како се осјећаш? Шта код тебе изазива бол и тјескобу? Да ли су та осјећања физичке природе? Психичке? Опиши их. Желиш ли да се и даље тако осјећаш? Да ли то боли само тебе и никог више? Желиш ли да наставиш да расипаш енергију, тако што ћеш и даље гајити таква болна осјећања? Можеш ли да замислиш колико би био срећан кад би могао да попуниш те рупе у свом срцу? Можеш ли да замислиш какав би ти био живот да одбациш ту бол? Можеш ли то сада да урадиш? Затвори очи и замишљај свој живот без тих осјећања и мисли. Замишљај да си на неком лијепом и мирном мјесту. А сада пусти да та болна осјећања изађу из тебе. Ти си једини који може да ‘зацијели’ твоје срце и донесе мир у твоју душу. Опрости себи. Опраштање не значи помирење, него те припрема да се са ставом помирења суочиш са датом ситуацијом. Завршите ову активност тако што ћете сваком учеснику дати свијећу, коју он треба да упали. Она представља мир и вољу да се помире са онима који су им нанијелу бол и тугу. Замолите учеснике да се окупе и заједно проведу тренутак размишљања у тишини, како би своју празнину испунили опраштањем и помирењем.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Открити вриједност сваке особе кроз посматрање других и свог унутрашњег бића.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Прича о Бобију Резултати: Учесници су открили да би они могли да буду она особа коју су осуђивали. Размишљали су о својим предрасудама и о томе како они сами могу да буду жртва предрасуде.

Активност Окупите се са својим учесницима на једном мјесту и испричајте им Бобијеву причу.

Прича о Бобију Сви знате Бобија. Не сматрају га баш најфинијим момком у школи, а и самим својим изгледом одудара од других. Има најмање 12 килограма више него остали ученици и увијек је неуредан и прљав. Одјећа му је старомодна и понекад смрди. Има покварене зубе и бубуљичаво лице. Јесте ли га видјели? Момке као што је он људи избјегавају на школским ходницима. Он је онај што је увијек сам у школској кафетерији или на одмору. Понекад неки, који су мало љубазнији, хоће да сједну крај њега, али се боје да ће их други задиркивати због тога. Међутим, ја сам једном сједио са њим и схватио сам да је Боби поприлично исти као ви или ја.

Питајте учеснике:

Шта људе привлачи теби?

Шта неке људе држи подаље од тебе?

Како ће Бобију помоћи све оне лоше ствари које смо рекли о њему?

Како Бобију то што га избјегавамо може да помогне да изађе из свог свијета? Које су то добре стране које би Боби могао да има?

Шта бисмо ми могли да имамо заједничко са Бобијем? Када су завршили дискусију, упознајте своје учеснике са Бобијем. Боби је представљен глобусом. Затражите да глобус иде од руке до руке и да га учесници веома пажљиво држе и преносе. Боби је веома осјећајан и можемо да га повриједимо. Кад је глобус прошао све учеснике у просторији, замолите их да се подијеле у мање групе и да разговарају о начину на који третирају друге или доприносе предрасудама. Замолите их да се поново окупе на пленарној сесији на којој ћете сви заједно разговарати о потреби да цијенимо себе и друге, без обзира на наше предности и мане. Размишљајте о важности посматрања унутрашњег бића других, а не фокусирања на вањски изглед.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

103

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Какав би свијет био да… Циљ: Пружити прилику учесницима да размишљају о исходима сукоба у свијету и које су то вриједности потребне свима како бисмо помогли да се игради бољи свијет. Резултати: Учесници су размишљали о узроцима и посљедицама сукоба и о важности узајамног разумијевања. Визуелизирали су начине на које могу да допринесу развијању узајамног разумијевања. Материјали: Презентацијски папир (flip chart): оловке, разгледнице, магазини, новине, љепило. Прикупите и припремите онолико материјала колико сматрате да би вам могло затребати..

Активност 1. Замолите учеснике да формирају парове и, користећи материјал који су добили, нацртају цртеж или направе приказ онога какав би свијет био да: Нема насиља и сукоба.

Ја сам промијенио ______ или урадио _____.

Или нека нацртају приказ ваше изјаве, базиране на ономе што желите да буде истакнуто кроз вашу заједничку дискусију. 2. Окупите све учеснике и замолите парове да објасне своје цртеже. 104

3. Водите дискусију на основу питања или проблема представљених на цртежима. Такође размотрите: Шта ми можемо да урадимо да промовишемо узајамно разумијевање међу људима различитих вјера? Како можемо да промовишемо помирење међу људима различитих вјера и култура? Који су квалитети или вриједности потребни да би било више разумијевања?

По твом мишљењу, коју улогу религије имају у помагању људима да имају више разумијевања и поштовања према другима? Како ти можеш да помогнеш у изградњи свијета у којем људи поштују једни друге?

Ова активност би могла да буде проведена као кампања у школама у оквиру које ће у школама бити постављени панои са изложеним цртежима и радовима на ову тему.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности. Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Изградити самопоштовање и промовисати радосно уважавање

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Радосно уважавање Резултати: Учесници су оснажили своје самопоуздање и самопоштовање, доживјели моралну подршку и радосно уважавање међу људима у групи. Материјали: Потребно је да сваки учесник добије по двије пластичне чаше, једну празну, а другу напуњену пасуљем (могу да послуже и соја, кукуруз и сл.)

Активност 1. Учесници сједу у круг. Замолите их да затворе очи и дубоко дишу и забораве оно што су тог дана доживјели и радили. 2. Свима дајте по двије мале пластичне чаше. У једној су зрна пасуља, а друга је празна. 3. Кажите учесницима да размисле о добрим дјелима која су урадили током прошле седмице, а то може, на примјер, да укључује лијепо понашање, неке лијепе ријечи које су рекли другима или о другима, помоћ коју су неком пружили, и слично. 4. За свако добро дјело нека из пуне чаше ставе по једно зрно пасуља у ону другу – празну чашу. Ово би требало да ураде у тишини, без разговора, а и фасилитатор такође учествује. Дајте учесницима око пет минута времена за овај дио активности. 5. Идући кругом, од једног до другог учесника, замолите сваког од њих да остатку групе исприча нешто о својим примјерима доброте, а за то вријеме други вјежбају ‘пажљиво’ слушање – слушање са емпатијом и без предрасуда. 6. Тиме што је дио круга, који је препун доброте и среће и радосног уважавања, код сваке особе јавља се осјећај снажнијег и дубљег самопоуздања.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.

Моје биљешке:

105

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мандале Циљ: Пружити учесницима прилику да истражују своје унутрашње биће и пронађу унутрашњи мир. Резултати: Учесници су размишљали о властитом животу у одређеном тренутку и осврнули се на значење трансформације и промјене у себи. Материја ли: Дрвене бојице, фломастери, восак у боји, папир за цртање, опуштајућа музика, мирисни штапићи.

Активност Ријеч ‘мандала’ долази из древног индијског језика санскрита. У слободном преводу она значи “круг”. Али ‘мандала’ је далеко више од неког једноставног облика. Она представља цјелину и може да се посматра као модел за организациону структуру самог живота – космички дијаграм који нас подсјећа на наш однос са бесконачним, са свијетом који се протеже и изван и унутар нашег тијела и ума. Више информација и модела мандала можете да нађете на интернет страници: http://www.mandalaproject.org/Index.html.

106

Мандале се користе да се свијет сагледа изнутра и да се доживи јединство са свемиром и стварањем. Беили Канингам (Bailey Cunningham), извршни директор и оснивач Пројекта Мандала, једне непрофитне организације која је посвећена промовисању мира кроз умјетност и образовање, каже: “Свијест о мандали могла би да има потенцијал да промијени наше виђење себе, наше планете, а можда и сврхе нашег властитог живота.”.

Пронађите неко тихо и мирно мјесто на коме ништа неће да узнемирава ваше учеснике и гдје они могу на миру да размишљају. Кажите им да истражују стање свог ума, како би активирали десну половину мозга, у којој се налазе центри за креативност и интуицију. То ће им помоћи да доспију у стање самоиспитивања, које ће их навести да размишљају о томе како се у том тренутку осјећају, те да исцртавају облике који представљају стање њиховог ума. Пустите лагану музику или запалите тамјан или мирисне штапиће како бисте подстакнули њихова осјетила. Замолите их да нацртају један круг, користећи тањир или компас и обиљежите једном тачкицом центар тог њиховог круга. Крећући од центра, они сада могу да попуњавају тај круг ‘цртежима’ – приказима или апстрактним формама, знаковима, ријечима, геометријским облицима, итд., на било који начин на који то желе.

Када заврше са цртањем, подстакните их на размишљање о томе како се сада осјећају. Наведите их да размишљају о томе шта за њих представља свака та боја и облик и шта су доживљавали док су то радили. Објасните им да су мандале приказ онога како се они осјећају изнутра. Подстакните их да своје мандале понесу кућама, и ставе их на неко мјесто, на коме ће моћи често да их посматрају. Можете након неколико седмица да поновите ову активност како бисте учесницима пружили прилику да направе поређење својих мандала и посматрају промјене унутар себе самих..

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Размишљати о глобалном исходу недостатка узајамног разумијевања, као и да учесници направе конкретне симболе мира.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Хиљаду папирних ждралова

Резултати: Кроз активност прављења папирних ждралова учесници постају дио глобалне мреже људи који обиљежавају годишњицу напада атомском бомбом на Хирошиму. Размишљали су о томе како могу бити носиоци промјене и мира. Материјали: Папир за оригами или обични папир величине 20 x 20 cm. Упутство за израду папирних ждралова можете да нађете на стр. 183, Поглавље Ресурси/Како направити папирног ждрала. Можда ћете хтјети и да прочитате нешто о Пројекту „Мир за дјецу свијета“, а све информације о њему можете да нађете на: www.sadako.org

Активност Испричајте својим учесницима причу о дјевојчици по имену Садако

Прича о Садако Папирни ждрал постао је међународни симбол мира, као резултат приче о једној јапанској дјевојчици по имену Садако Сасаки, која је рођена 1943. године. На дан 6. августа 1945., када је на јапански град Хирошиму бачена атомска бомба, Садако је имала двије године. Како је расла, Садако је постајала једна храбра и снажна дјевојчица која је тренирала атлетику. Међутим, једног дана 1955. године, док је тренирала за велику трку, осјетила је несвјестицу и срушила се на тло. Утврђено је да болује од леукемије, рака који се често још назива и болест ‘атомске бомбе’. Садакоина најбоља пријатељица испричала јој је једну стару јапанску легенду која каже да ће се сваком ко направи хиљаду папирних ждралова испунити жеља. Садако се надала да ће јој богови испунити жељу да оздрави и да поново трчи. Почела је да савија папирне ждралове и завршила је преко хиљаду комада прије него је умрла 25. октобра 1955. у дванаестој години живота. Надахнути њеном храброшћу и снагом, њени пријатељи и школски другови саставили су њена писма у књигу коју су и објавили. Почели су да маштају о томе да се, у част Садако и све дјеце која су настрадала у нападу атомском бомбом, изгради један споменик. Млади из цијелог Јапана помогли су да се за тај пројекат прикупи новац. И заиста, 1958. у Парку мира у Хирошими откривена је статуа Садако која држи златног ждрала у руци. Дјеца су такође изразила и једну жељу која је урезана у дну статуе, а која Ово је наш узвик , ово је наша молитва : Мир у свијет у.” гласи: “О Данас људи широм свијета праве папирне ждралове и шаљу их у Хирошиму на споменик храброј дјевојчици Садако.

107

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Продискутујте о томе како насиље и сукоби међу људима и државама погађају невине људе. Изведите закључке о важности промовисања мира и међусобног разумијевања. Разговарајте и о томе како Садакоина прича помаже да се шири свијест о важности учења како да живмо заједно у поштовању и достојанству.

Подијелите учесницима папире и научите их како да направе властитог ждрала. Дајте им и мало времена да на том папиру напишу и своју молитву за мир, прије него почну да га савијају. Подстичите их да размишљају о причи о Садако и о посљедицама нуклеарне катастрофе у Хирошими.

Завршите активност минутом шутње за мир у свијету, за жртве рата и недостатке разумијевања међу људима и државама.

Мада ова активност може да се одвија у било које вријеме, нарочито је прикладно да се одржи у вријеме око 6. августа, како би се подударала са обиљежавањем годишњице и комеморацијом за жртве нукеларних напада на Хирошиму и Нагасаки.

Замолите учеснике да у Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

Моје биљешке:

108

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Укључити учеснике у активност која ће им помоћи да размишљају о свом идентитету.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Осликавање мајица Резултати: Учесници су размишљали о свом идентитету и о томе како себе желе да представе свијету. Они су стварали нешто лијепо, нешто што има своју вриједност и што могу да задрже и носе. Материја ли: Учесницима се подијеле мајице или они донесу своје властите. Потребни су још и материјали за сликање на текстилу, одговарајућа боја, кистови разних величина, шаблони за бојење итд.

Активност Важно је да прије саме активности бојења мајица учесници имају времена да размисле и поразговарају о томе шта ће насликати или написати на своје мајице. Кажите учесницима нешто о самој активности осликавања мајица. Затражите од њих да размишљају о томе шта би вољели да ставе на своје мајице као изјаве о себи и стварима које цијене. Подсјетите их и на то да ће њихове мајице видјети и други људи, који би могли да изведу брзе закључке о њима на основу онога што је приказано на мајици. Би- ће од користи ако сте већ завршили неколико Активности дијељења искустава са другима, тако да се учесници осјећају растерећено и угодно док причају о свом идентитету. Подијелите учесницима папир и дрвене бојице и замолите их да направе скице свог будућег цртежа за мајицу – напомените им да се њихов финални цртеж мора својом величином да уклопи у величину мајице. Кад су задовољни својим идејним рјешењима, пресликајте их на мајице. Учесници носе своје мајице и са остатком групе разговарају о ономе шта су насликали на њима. Пред крај сесије поведите тренутак размишљања о томе шта су нацртали и шта мајице говоре о њиховом идентитету, али и о важности тога да цијенимо ко смо ми и ко су други. Такође, пошто мајице могу да носе и неку поруку, можете да разговарате и о томе шта би други људи, као на примјер неко ко живи у зони сукоба, могао да стави на мајицу. Можете да фотографишете сваког учесника у његовој мајици и дате му фотографију као успомену на ову радионицу.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

109

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Прављење филма Циљ: Подстицати учеснике да размишљају о некој теми од интереса и да путем филма подижу свијест о њој. Резултати: Учесници праве филм, који могу да прикажу како би подизали свијест о неком питању, проблему или теми коју су сами одабрали. Материјали: Видео-камера, видео- траке и рачунарски програм за уређење филма.

Активност Упознајте учеснике са темом прављења филма као средства за подизање свијести о одређеној теми. Кажите им да сада имају прилику да направе кратки филм. Објасните да ћете ви покушати да пронађете мјеста на којима они могу да прикажу свој филм, својим вршњацима, на некој јавној пројекцији или неким утицајним људима у власти. Кроз кориштење једног броја метода, на примјер, брзо набацивање идеја без објашњавања или дискусије (енгл. brainstorming), одржавање дискусија или округлих столова – учесници изаберу тему коју ће обрађивати у филму. Подстичите их да изаберу ону која се односи на друштвене проблеме или ону која ће им помоћи да науче више о различитости, било на локалном или глобалном плану. 110

Постоје стручни извори који ће вашим учесницима помоћи да направе филм (покушајте на примјер на http://www.filmyourissue.com/makin/index.shtml). Било би веома корисно и ако можете да доведете неког ко посједује техничко знање о снимању филма и тако помогнете учесницима да направе свој филм. Кључна димензија ове активности јесте да учесници треба да имају што је могуће више контроле над одлучивањем и да раде у атмосфери сарадње.

Прије него почнете да правите филм::: 1. Одредите циљеве вашег видео-рада. 2. Утврдите публику којој намјеравате да покажете филм. 3. Сагледајте сва ограничења, укључујући вријеме, прилике за снимање, могућности за едитовање филма и сл. 4. Направите књигу снимања (енгл. story board) у којој ће се видјети редослијед видео радова и кратак опис сваког. 5. Разговарајте о томе шта би учесници вољели да виде у том филму (интервјуе, цртеже, цртане филмове, слике, пјесме). 6. Расподијелите задатке међу учесницима. Неки ће обавити интервјуе, други ће урадити истраживање, можда чак може да се проведе и нека анкета, неки други ће направити неки умјетнички рад, пронаћи слике и музичке нумере за филм, неки ће снимати, а неки урадити финално приказивање филма.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Разговарајте са учесницима о процесу едитовања филма тако да сви могу да допринесу финализирању самог филма. Након што је завршен и док га гледате, потрудите се да учесници размишљају о оном што су открили током самог процеса прављења филма.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Кад је филм готов:

Ово је иницијатива која може да траје мјесецима, па зато учините све што је могуће да одржите мотивацију свих учесника. Одржавајте периодичне састанке у циљу ревидирања активности на филму и одредите коначан датум за почетак снимања. Можда ћете прво хтјети да одржите приватну пројекцију за родитеље и пријатеље учесника. На основу те пројекције и утисака дјеца могу да разговарају о томе како филм на најбољи начин приказати циљној публици. Видео- радови могу да се поставе и на интернет и пошаљу на филмске фестивале или на web 2.0 интернет странице, као што је YouTube, на примјер. Сваке друге недјеље у децембру прославља се Међународни дјечји дан у радијском и телевизијском програм (International Children‘s Day of Broadcasting - ICDB) и на тај дан ТВ продуценти у цијелом свијету настоје да посвете програм филмовима које су направили млади људи, а што је у складу са одредбама члана 12 – њиховог права да се саслуша њихово мишљење.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.. Моје биљешке: 111

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Квиз – Шта ја знам о другим религијама? Циљ: Кроз забаву учити о увјерењима других људи и вјерским разликама. Резултати: Учесници су научили нешто о различитим вјерским праксама и обичајима Материјали: Питања, мањи листови папира, слике или предмети из различитих религија.

Активност Млади људи обично уживају у квизовима. Квиз није замишљен као оцјењивање, него као процес самооткрића. Користите га на креативан и интерактиван начин. Припремите серију питања о разним вјерама. Можете да нађете неколико примјера у Узорку питања за квиз о другим религијама, на стр. 113. Или још боље, замолите ваше учеснике да они сами припреме питања за квиз о свјетским религијама. Можете затим од њих да прикупите та питања и играте улогу водитеља квиза, али, исто тако, и учесници могу да се подијеле у тимове и постављају питања једни другима. Сваки учесник треба да припреми већи број питања како би осигурали да се нека од њих не понављају. Други метод је да запишете свако питање на папир и означите га бројем, затим залијепите папир на зид и прикачите одговоре, али наопачке, тако да не могу да се прочитају са одређене удаљености. 112

Подијелите учеснике у групе од три или четири члана и нека се измјењују у давању одговора. Одаберите члана групе да одговара на свако питање. Тај члан ће одабрати питање са зида, а група може да му помаже у одговору. Како квиз напредује, број питања се смањује. Ако је могуће, допуњавајте одговоре тако што ћете учесницима показати слике, фотографије или предмете карактеристичне за дату религију, као на примјер, будистичка застава, крст, Библија, слика свете књиге Торе, слике Буде или фотографије џамије.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.. Моје биљешке:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ко је био Мухамед?

Ко је био Буда?

Шта значи ријеч ‘Христ’?

Ко је био Исус?

Шта је кипа?

Шта је реинкарнација?

Шта је Тиртханкара за јаинисте?

Шта је ходочашће?

Који је муслимански и хебрејски назив за Бога?

10.

Колико је Исус имао апостола?

11.

Када се родио Посланик Мухамед?

12.

Шта Брахман значи Хиндусу?

13.

Шта су Веде?

14.

Како се назива света књига муслимана?

15.

Како се зове мјесто на ком се моле Јевреји?

16.

Шта је гуру?

17.

Ко је био Сидарта Готама?

18.

Шта значи појам ‘Буда’?

19.

Којим је језиком говорио Исус?

20.

Шта ријеч трипитака значи на санскриту?

21.

Које су боје на будистичкој застави?

22.

Шта је медитација?

23.

Како се назива света књига Јевреја?

24.

Ко је био Бахá’у‘лáх?

25.

Како и зашто хиндуси славе Дивали?

26.

Шта је Ханука и како се проводи?

27.

Шта је Рамазан и како се проводи?

28.

Ко је Шива у хиндуизму?

29.

Како се назива света књига Сика?

30.

Који су пет стубова ислама?

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Узорак питања за квиз о другим религијама:

113

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Острва која нестају Циљ: Упознати учеснике са темом трансформације сукоба и ненасилних алтернатива. Резултати: Учесници су разматрали различите сукобе и њихове узроке. Истраживали су важност стварања ситуације у којој обје стране добијају (енг. ‘win-win’ situation). Материјали: Странице из новина и снимљена музика.

Активност Раширите странице из новина по поду, али оставите довољно размака између њих како би туда могло да се пролази. Почните са много новинских страница. Свака од њих представља једно острво. Пустите музику и замолите учеснике да шетају између острва, пазећи да не стану на неко од њих. Реците им да треба да закораче и стану на неко острво чим музика престане, а ви повремено заустављајте музику. Сваки пут, када поново пустите музику, уклоните једно острво тако да се број острва постепено смањује, а свако од њих постаје све ‘насељеније’. На крају неће бити довољно мјеста за све учеснике – они који не успију да стану на неко острво, испадају из игре. Играјте ову игру све док не остане само једно острво, а већина учесника испадне из игре.

114

Разговор након активности Након што се игра заврши, разговарајте са својим учесницима о томе шта се десило. Ево неких питања које бисте могли да им поставите: Шта се десило кад је број острва опао? Како су људи реаговали?

Како си се ти осјећао кад ниси могао да станеш на острво и кад си испао из игре? Како си штитио свој властити простор? Да ли си помагао другима?

Да ли је ово слично ономе што се дешава у стварном животу? Повежите игру са стварном ситуацијом и поразговарајте са учесницима о средствима и узроцима сукоба. Кажите им да су сукоби нормални, али да могу да постану насилни кад људи не дијеле ствари са другима, када не сарађују и када нису солидарни са другима. Ми нагињемо рјешавању сукоба тако што мислимо само о себи, али шта је са заједничким напорима да се ситуација промијени тако да нема губитника?

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Развити тимске способности код учесника како би они били у могућности да раде заједно и граде мостове повјерења између себе.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Лопта у зраку

Резултати: Учесници су научили како да боље комуницирају са другима и развили вјештине и способности које су им неопходне да заједно раде према заједничком циљу. Материја ли: Једна мања и једна већа лопта.

Активност Кажите учесницима да ће играти једну игру с лоптом, а циљ је да лопта не падне на тло, него да остане у ваздуху што је дуже могуће. У групи од минимум 10, а максимум 40 чланова, они треба да ударају лопту рукама и спрјечавају да падне на тло. Циљ је одржати лопту што дуже у ваздуху и остварити највећи могући број удараца заредом. Почните ову игру с мањом лоптом. Примијетићете да у почетку учесници ударају лопту несвјесни комуникације са другим члановима тима, али и потребе да науче како да остваре циљ заједно. Ако лопта падне на тло, охрабрујте их да наставе и остваре што већи број удараца и да сваки пут иду за вишим циљем. Када учесници открију начин да постигну низ удараца један за другим, замијените мању лопту већом. Пошто је већа, биће им теже да ударају лопту, а да им она не падне на тло. Подстичите све да учествују и да се концентришу на постизање што бољег резултата. Након што су постигли задовољавајуће висок резултат, и осјећају задовољство због тога, размишљајте с њима о томе шта су научили из ове игре. Нека од питања која можете да им поставите су: 1. Како си се осјећао док си играо ову игру? 2. Шта је био циљ игре? 3. Који су фактори утицали на добар резултат? 4. Зашто у почетку нисте успијевали да остварите висок број удараца? 5. Какав је био допринос сваког од учесника у тиму? 6. Зашто је сваки учесник био важан за осварење циља? 7. Какву је технику тим усвојио? 8. Да ли је сарадња била важна за постизање циља? Подстичите сваког учесника да о свом искуству прича другима и нагласите важност развијања способности комуницирања, да би са другима могло боље да се ради. Завршите сесију тако што ћете питати учеснике како сарађују са другима и зашто је сарадња важна у разноликим друштвима.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

115

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учење кроз услугу Циљ: Створити прилику да учесници доживе чаролију помагања другима, који су другачији од њих и чија су права повријеђена. Резултати: Учесници су проширили свијест о потребама других људи и размишљали о томе како недостатак поштовања води поврјеђивању људског достојанства.

Активност Подстичите младе људе да почну са волонтерским активностима које укључују људе чија су права прекршена или повријеђена. Овим активностима могу да буду обухваћене сљедеће категорије људи: избјеглице,

расељена лица,

људи са посебним потребама, маргинализовани људи,

усељеничко становништво које живи у тешким условима људи који живе у крајњем сиромаштву.

Ове активности могу да буду дио вашег часа или могу да се институционализирају у школи, као начин промовисања духовности и служења друштву.

Упутства за припрему и развој активности учења кроз услуге 116

Прикупите информације о ситуацијама у вашем граду у којима је повријеђено људско достојанство. Направите списак организација у вашем граду које раде са маргинализованим групама људи или се баве проблемом кршења људских права. Контактирајте једну или двије организације за које мислите да би примиле младе људе да обављају волонтерске активности.

Договорите са том, или тим организацијама, све детаље око припреме програма за волонтирање, које ће вршити ваши млади учесници.

Замолите директора те организације, или контакт-особу, да учесницима одржи краће предавање о раду организације коју води и људима са којима ради, те ефектима тог рада. Донесите одлуку о врсти помоћи која је неопходна, те типу активности које ваши учесници могу да понуде: забавне активности, свирање, припрема неког драмског комада, инструкције (на примјер: из сликања, шивења, музике, математике, читања и писања) или неку општу врсту услуга и помоћи (на примјер: помоћ при куповини, писању писама и сл.).

Утврдите са својим учесницима један или два циља која би они требали да покушају остварити до краја програма или за одређени временски период. Припремите сесије на којима ћете са учесницима разматрати њихова искуства: Шта су научили током волонтирања?

Како се осјећају кад пружају услуге или помажу другима?

Које су то разлике и сличности које имају са тим људима? Како могу да избјегну кршење људских права?

Зашто су, по њиховом мишљењу, мањине изложене дискриминацији?

Направите поређење са вјерском дискриминацијом и њеним ефектима.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Омогућити простор учесницима да припреме креативне кампање у сврху промовисања међурелигијског учења.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Кампање међурелигијског учења

Резултати: Учесници развијају међурелигијске активности као средство за промовисање поштивања увјерења других. Учесници су посвећени предузимању активности које доприносе да се међу људима ствара узајамно разумијевање.

Активност Подстакните учеснике да у својој школи, или организацији, покрену кампање с фокусом на важност поштивања различитих вјера и увјерења. Такве кампање могу да имају разне форме. Ево неколико примјера:

Кампање комуницирања и учења Информативни панои Припремите информативни пано на коме ћете уврштавати информације о вјеровањима других људи, њиховим прославама, празницима, фестивалима и новостима. Једна група ученика може редовно да прикупља такве информације, па тако и ажурира и одржава информативни пано. Међурелигијски радио Промовишите радио-емисију у школи, у којој ће ученици бити интервјуисани на тему њихових увјерења. Међурелигијски базари Припремите ‘базар међурелигијског учења’. Ти базари могу да имају разноврсне садржаје као, на примјер, штандове на којима ће бити доступне и изложене информације о другим религијама, или могу, такође, да постоје и посебне просторије, на примјер, за пројекцију релевантних филмова, штандови на којима може да се слуша духовна музика, а у оквиру базара могу да се одржавају и округли столови на којима ће о релевантним питањима дискутовати људи који припадају различитим вјерама. Базар може да буде и прилика за излагање цртежа и писмених радова, које су ваши учесници припремили на тему међурелигијског учења и сл. Мјесечне међурелигијске диск усије / међурелигијски кафеи Позовите ученике разних вјера да посјете вашу школу и да вам причају о својим увјерењима или одржите дискусије о неким релевантним темама које вас интересују. Представите ове кампање као средство за одржавање нивоа мотивисаности код ваше омладине: мотивисаности за учење, за стицање ширег знања о другима, као и за упознавање и разумијевање увјерења које други имају.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

117

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Замјена школе Циљ: Омогућити учесницима да учествују у школским активностима школе која је другачија од њихове и са људима других вјера. Резултати: Учесници промовишу и доживљавају узајамно разумијевање и поштовање за увјерења других.

Активност Два ученика, који иду у исти разред, али у двије различите школе и два различита религијска контекста, замијене мјеста на један одређени временски период. Када се ова активност примјењује између двије школе неопходно је претходно добити сагласност релевантних школских одбора и наставника. Ова размјена може такође да се прилагоди и проводи између различитих вјерских организација и омладинских група. Упознавање и дружење ученика различитих школа и вјера може да се развија и позивањем ученика да узајамно посјећују школе кад год оне организују неку посебну активност, прославу или сличан догађај. Размјена ученика не доприноси само узајамном разумијевању међу људима различитих вјера, него такође помаже да се успостављају и развијају трајне везе између различитих заједница, што може да допринесе мирнијој будућности. 118

Размјене међу различитим омладинским организацијама могле би да укључују и пројекте који захтијевају сарадњу двије или више организација, и у којима би учесници сваке групе преузимали посебне одговорности. Такав један пројекат би, на примјер, могао да захтијева учешће људи различитих вјера, на период од мјесец дана. Можете да припремите и посебан програм размјене који укључује и неки посебан задатак као, на примјер, учествовање у међурелигијском савјету у сврху промовисања међурелигијског дијалога, учествовање на часовима или дебатама друге школе или организовање међурелигијских активности. У оквиру Програма размјене посветите нешто времена проучавању двију традиција, вјера, или култура, које су се кроз ову размјену здружиле. То проучавање, или студија, могло би да укључује и разноврсне презентације, писане радове или цртеже.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности.. Моје биљешке::

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Промовиcати свијест о етичким праксама да би се помогло трансформиcању свијета.

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Тематске седмице Резултати : Учесници су покренули иницијативе за промовиcање мијењања свијести о етичким праксама у својим заједницама, с циљем јачања узајамног разумијевања и поштивања.

Активност Тематске седмице које промовишу етичке праксе могу подстакнути разумијевање међу људима и помоћи доношењу мира у њихова друштва. Тематске седмице се могу фокусирати на теме као што су "помирење", "опраштање", "саосјећање" или "искреност", итд. Идеја је да се промовишу етичке праксе показивањем како узајамно разумијевање и поштивање користе друштвима и помажу да се свијет претвори у боље мјесто. Нека млади руководе организацијом тематских седмица. Ако је потребно, могу испланирати неколико тематских седмица, које би се потом редовно одржавале. Волонтери за сваку седмицу формирају организацијски одбор. Подстакните младе организаторе да планирају читав низ активности, али не заборавите да добијете одобрење школских власти. Ево неких идеја: Тематске панел расправе, на којима о теми те седмице дискутују посебни гости или људи из школе. Филмски форум: приказивање и расправа о филмовима везаним за тему. Драматизације које су припремили ученици.

Информацијске плоче, које се фокусирају на прошле догађаје који представљају примјер за дату тему. Концерти, с одговарајућом музиком или пјесмама.

Такмичења: награда за најбоље цртеже, пјесме или саставе на дату тему. Молитва за мир.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности. Моје биљешке::

119

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Кампање за права дјетета Циљ: Подићи свијест о Конвенцији о правима дјетета. Резултати: Учесници су научили која су њихова права и како да их промовишу. Стекли су свијест о потреби промовисања тих права за сву дјецу, без обзира на њихову вјеру или културу.

Активност Ова активност помаже да се шири свијест о Конвенцији о правима дјетета (CRC), међународној повељи о правима кога су, од 195 земаља у свијету, ратификовале 193. Млади људи могу да доживе јединствену везу са својим вршњацима у цијелом свијету кроз сазнање да сви они дијеле свјетски призната и јасно изражена права. Вођење редовних кампања о подизању свијести у школама, и међу омладинским групама, помаже да се шири знање о правима, као и о њиховој улози у заштити све дјеце, без обзира на боју њихове коже, културу или вјеру. Те кампање могу да имају разне форме. Можете да се фокусирате на неко посебно право, или на групу права, или на дјецу која живе у тешким условима. Пожељна је сарадња са другим школама, организацијама или групама из различитих вјера.

Неки примјери мјесечних дешавања: 120

Мјесец у чешћа дјеце (на основу члана 12 CRC-а) Дјеца могу да учествују у дебатама, панелима и форумима, које припремају школе, лидерске групе или друге организације у сврху промовисања демократије и узајамног разумијевања. Важно је да доносиоци одлука буду присутни на тим дешавањима и да саслушају оно што дјеца имају да кажу. Мјесец дјечијег мишљења и увјерења (на основу чланова 13 и 14) Дјеца изражавају своје идеје, представљају своју вјеру и културу. Мјесец разноликости (на основу члана 30) Дјеца припремају активности на промовисању интеракције са вјерским мањинама, аутохтоним групама, имигрантима, с циљем да уче једни од других. Током кампања треба да наглашавају свеобухватну, глобалну природу Конвенције о правима дјетета. Учесници такође треба да знају да Савјет за права дјетета, коме све државе морају да подносе релевантне извјештаје, надгледа и прати испуњење права дјеце на заштиту, старатељство, развој и учествовање.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Циљ: Омогућити учесницима да се укључе у мијењање ситуације око њих

ПОГЛАВЉЕ 4 АКТИВНОСТИ

Израда пројеката Резултати: Учесници су подстакнути да доприносе промоцији мира и правде у свијету.

Активност Замолите ваше учеснике да осмисле пројекат који би помогао да се њихова друштва трансформишу. Тај пројекат мора да буде завршен до договореног датума. Учесници формирају групу од највише десет чланова, а од њих се тражи да направе пројекат кроз који би ријешили неки проблем или промијенили ситуацију у друштву – било да је ријеч о њиховој школи, породици, комшилуку, граду или држави – а што је могуће остварити у периоду од неколико мјесеци. Неким пројектима ће бити потребна подршка директора школе, или лидера у вашој организацији, а биће покренути као формални програм. То би вам такође омогућило да у пројекат укључите више људи. Могло би, такође, да буде потребно да се осигура и финансира пројекат. Пројекти требају да испуњавају одређене критерије, које могу да утврде сами учесници. Пројекат би, на примјер, морао да буде: међурелигијски;

конкретан и јасан;

да подржава етичке праксе;

да помогне да се промијени нека специфична ситуација; иновативан;

усмјерен ка проналажењу рјешења. Програм израде пројекта могао би да буде институционализован за старије ученике, а уз нека одговарајућа рјешења, могли би да се рачунају и као бодови за одређене наставне предмете. Припремите неки посебан догађај, позовите родитеље учесника и неке посебне госте и пустите ваше учеснике да представе своје пројекте. Филмови могу да буду корисно средство за мотивисање ученика и подстицање њихове маште. Препоручују се филмови као што су: Шаљи даље (Pay it Forward) и Шиндлерова листа.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

121

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Међурелигијски дијалози Циљ: Промовисати узајамно разумијевање, окупљајући људе различитих вјера у дијалог о томе како помоћи да се промијени свијет. Резултати: Учесници су дали свој допринос повећаном разумијевању међу људима различитих вјера. Учесници су такође истражили могућност уношења промјене у свијету путем става помирења. Материјали: Промотивни материјали, листови папира и оловке.

Активност Међурелигијски дијалози имају за циљ да изграде узајамно разумијевање и путеве за сарадњу међу људима различитих вјера. Међурелигијске дискусије организују се о одређеној теми, као на примјер:недостатак поштовања, нетрпељивост, односи међу религијама, помирење и опроштај, како свака вјера схвата и ради за мир и на заштити права дјеце. Учесници у вашим међурелигијским активностима могу да помогну да се организује један број међурелигијских дијалога.

Организовање међурелигијских дијалога Одаберите тему која је свима важна.

122

Оглашавајте међурелигијске дијалоге у различитим окружењима као што су: школе, вјерски објекти или сједишта омладинских група, зависно о томе колико ви желите да тај догађај буде формалан или неформалан. Осигурајте присуство представника различитих религија.

Припремите широка, отворена питања која ће помоћи да усмјеравате дискусију према позитивним исходима.

Одредите модератора за дискусију и пустите га да уведе тему тако што ће дати неке информације и постављати кључна питања. Модератор може да представља говорнике осталим учесницима. Замолите учеснике да сједу у круг, тако да су сви равноправни и једнаки и да могу да виде и чују једни друге.

Завршите међурелигијски дијалог тако што ћете поставити сљедеће питање: “Шта ми сада можемо заједно да урадимо?” Завршите састанак молитвом за мир и узајамно разумијевање. Можете да замолите учеснике да напишу своје молитве и прочитају их наглас ако желе.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овој активности..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ресурси

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Поглавље 5

Приче Послушај, о мој народе, моју поуку; Приклони ухо ријечима устију мојих. Отворићу уста своја на поуку. Изнијећу тајне из времена давних. Оно што чусмо и сазнасмо, Што казиваху нам оци наши Нећемо крити од дјеце њихове. Причаћемо будућем кољену Славна дјела Господа нашега, и силу његову, и дјела чудесна што их учини. Ови стихови из хебрејске Библије (Пс.78:1-4) освјетљавају једну димензију онога што значи бити људско биће: да би досегнула велике дубине сваког од нас, прича, више него ишта, прелази праг и улази у нас. Бог, или Коначно, или Стварност, или Мудрост, или трансцендентално, или незнано, или свенадилазеће – све се то преноси причом. Приче одзвањају ријечима из старих предаја, оним што смо чули и оним шта су нам преци наши причали. Приче се преносе с једног нараштаја на други. Оне опстају тек у памћењу, а оно је њихова снага. Њиме оне омогућавају спознају новим нараштајима. Оне не тврде да су оне непобитне чињенице- оне то и не морају, јер се прихватају као другачија врста истине, него она што је наук и теорија. Може, у ствари, да буде много истине у измишљеној причи, а много лажног у оној која користи чињенице. Причање прича, каже Хана Арент (Hannah Arendt), открива значење, а не чини грешку да га дефинише31. То је снага приче. Значење се наслућује, а не баца на нас као лудачка кошуља. Оно се схвата, али се не концептуализује. Ту је, а не може да се види. Приче спајају небо и земљу, конкретну стварност и оно што је много теже да се изрази и разумије. Приче могу да отворе врата прошлости; оне чине да садашњост одзвања у бескрајној безвремености, а повезане су са будућношћу. Нигеријски пјесник и романописац Бен Окри каже: “Знате, приче могу да побиједе страх. Оне могу да срце учине већим.” Сви ми волимо да слушамо приче. Дијете у кревету прије спавања, људи окупљени око онога који прича поред ватре, уживајући у свакој ријечи, климајући главом, смијешећи се, смијући се и гуркајући један другог од уживања. У слушању приче заједно има и дружења и заједништва. Иако је вјероватно тачно да технологија, интерактивни медији, и електроничке игре нуде у многим културама напредније и савременије приче, више шарених догађаја и више крвавих детаља, опчињеност причом дио је људског бића. У јеврејској традицији каже се да човјек није једини који воли причање прича па је на постављено питање: “Зашто је Бог створио човјека?”, дат сљедећи одговор: “Јер Бог воли да саслуша добру причу.” Прича омогућава дјетету да уђе у један други свијет, који је истовремено и тако добро познат и непознат. Прича почиње чаробним ријечима: “Једном давно …”. У арапском свијету, причање приче често почиње ријечима: “Ken ye me ken”, што би могло да се преведе као “било је и није било” и тад сви присутни знају да је вријеме за причу. Или, на примјер, у Ирану, када људи 31

Hannah Arendt (1906-1975) њемачка политичка теоретичарка и фолозоф, Origins of Storytelling, Bartlett’ Book of Quotations

123

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

почињу да причају причу, они кажу: “Yeki bud, yeki nabud”, или “био један, није био један” и сви сједу да слушају причу и закораче у један други свијет у коме је све то могуће. Приче нису бајке, већ израз на сваком нивоу онога што заправо значи бити људско биће. Нико не би ни сањао да од приче направи догму или теоријску пропозицију. Прича се дешава у димензији у којој има један и у којој нема ниједан, или у којој се нешто дешава, или не дешава Причање приче дешава се у стварном свијету, али сама прича није стварни свијет. Она је једна друга врста свијета, свијета који има много тога заједничког са сумраком. Ту се срећу двије врсте свјетлости: свјетлост дана сусреће свјетлост ноћи, а човјек не зна да каже гдје једно свјетло почиње, а гдје оно друго завршава. Човјек је на том прагу, ни унутра, ни вани. Тек на том прагу, између двије свјетлости, ми можемо да схватимо да те двије врсте супротстављених истина не искључују једна другу, него да могу да се држе заједно као једна креативна тензија која нас води дубље и даље у наше властито биће.

124

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Једном давно у Кини је живио дјечак по имену Пинг. Волио је цвијеће, а свако сјеме које би посадио, израсло би у прекрасан цвијет. Стари цар, који је у то вријеме владао Кином, такође је волио цвијеће. Кад је дошло вријеме да изабере свог насљедника на пријестолу, одлучио је да препусти цвијећу да оно изабере новог владара. Позвао је сву дјецу да дођу у његов дворац да им да неко посебно сјеме. А након што прође једна година, оно дијете које буде имало најљепши цвијет, биће изабрано за новог цара. Пинг је у дворац отишао са великом групом дјеце и био је пресрећан кад му је цар дао то посебно сјеме.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Кинеска народна прича

Напунио је једну красну саксију најбољом земљом за цвијеће и пажљиво посадио сјеме. Брижљиво га је залијевао, али из сјемена ништа није расло. Промијенио је саксију, опет ништа. Покушао је са новом земљом, ништа. Прође година дана. Сва дјеца су обукла своју најљепшу одјећу и отишла у дворац носећи своје прекрасне цвјетове. Пинг је био посрамљен. Друга дјеца ће му се смијати. Али отац га охрабри и рече му да ипак оде и понесе цару своју саксију јер је урадио све што је могло да се уради. Кад је Пинг стигао у дворац, цар је ишао од једног до другог дјечака и прегледао све те невјероватно лијепе цвјетове, али му се лице при том мрштило. Пинг се посрамио кад га цар упита: “Зашто си ми донио празну саксију?” Пинг му кроз сузе одговори: “Дао сам све од себе.” Краљ се насмијеши. “Скухао сам сва ваша сјемена!”, повика он дјеци. “Било је немогуће да ишта из њих израсте! Једино овај дјечак заврјеђује да постане цар јер је показао да је поштен и храбар и јер је дошао данас овдје да ми каже како његово сјеме није процвјетало! Он има баш онакакв карактер какав је потребан да би неко постао цар Кине.” (Unseth Benjamin (edit.) Поштење, Little Books of Virtue, Series One. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.11-13)

Дјечак који је викао “Вук!” Био једном један мали пастир који је своје стадо чувао мало подаље од села. Једном му паде на памет да превари своје сељане и да се мало нашали на њихов рачун па потрча према селу, вичући из свег гласа: “Вук! Вук! Упомоћ !? Вукови су ми напали јагњад!” Добри сељани оставише своје послове и потрчаше у поље да му помогну. Али, кад су стигли тамо, затекоше дјечака како им се смије што су тако дотрчали, а и јер нигдје није било никаквог вука. Другог дана дјечак опет учини исто, а сељани опет дотрчаше да му помогну. И овај пут им се пастир од срца смијао. Онда једног дана вук заиста упадне у тор и почне да коље јагњад. Силно уплашен, дјечак отрча у село по помоћ. “Вук! Вук!”, викао је из свег гласа. “Вук ми је напао стадо! Упомоћ!” Сељани су чули дјечаково дозивање, али су помислили да је то опет нека његова шала па нико не обрати пажњу на њега, нити оде да му притекне упомоћ. И мали пастир изгуби све своје стадо. То је оно што се деси људима који лажу, да чак и онда кад говоре истину, нико им не вјерује. (Unseth Benjamin (edit.) Поштење, Little Books of Virtue, Series One. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.34-36)

125

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Храброст да будеш оно што јеси Кад сам била мала, моја породица и моје комшије јако су ме вољели. Било ми је лијепо док сам се играла у Рами, малом мјесту у држави Онтарио, гдје сам и рођена. Кад сам пошла у трећи разред, морала сам сваки дан да идем аутобусом до школе у оближњем граду по имену Орилиа. Једног дана у школи један дјечак ме је гурнуо и све су ми се књиге разлетјеле по поду. “Молим те покупи моје књиге”, замолила сам га. “Нећу”, обрецну се он на мене. “Покупи их!”, инсистирала сам, мало гласније. “Нема шансе, скво!”, повикао је. “Индијанска скво!” Наљутих се. “Одмах покупи моје књиге. Ти си ме гурнуо и зато су се просуле,” љутито сам рекла. “Пробај да ме натјераш, скво!” ругао ми се. “Ти ниси ништа друго него једна обична индијанска скво.” “То сам шта сам!”, одвратила сам. Наша свађа је привукла пажњу наставнице, која нас је затим обоје наружила. Али дјечак ми се није извинио. Била сам љута. Нанио ми је неправду. Осјећала сам се истовремено и усамљена, и љута, и поносна, и тврдоглава. Отишла сам кући и све испричала мајци. Рекла ми је да не поклекнем пред увредом и да вјерујем у себе. Казала је да је Бог увијек, и у сваком трену са нама, и да се не бојим никога и ничега. 126

Дубоку у дну душе ја знам да ја припадам старосједилачком народу овог краја и да нисам никаква индијанска скво. Дјечак није био у праву. А сад знам и то да ћу увијек бити у стању да се борим за себе и за оно што је исправно. Прилагођено из приче and, Ontario (Wilson, LoiPeggy Monague, Цhristian Ls Miriam, Mary and Me. Wood Lake Books Inc., Winfield, 1992, стр. 62)

Ништа изнад На једној великој дворској гозби сви узваници су били распоређени да сједе према свом положају и угледу и чекали су да уђе краљ. Ускоро уђе један обичан човјек у дроњцима, и сједе на мјесто издигнуто изнад свих осталих. Његова дрскост наљути премијера, који нареди придошлици да се представи. - Јеси ли ти неки министар? – Не. Више од тога. - Јеси ли ти краљ? - Не. Изнад тога. - Јеси ли ти Посланик? – Не. Више од тога. - “Јеси ли ти онда Бог?”, упита га премијер. - “Не, нисам. Ја сам и изнад тога, такође”, одговори сиромах. - “Нема ништа изнад Бога!”, одврати на то премијер. - “Е, то ништа”, одговори он , “то сам ја!” (Kenneth Cragg: The Wisdom of the Sufis, Лондон, 76. стр.8)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Једном давно био један богати трговац по имену Надук. Али времена су била тешка, а његов посао је пропадао. Он одлучи да напусти град и да потражи своју срећу на неком новом мјесту. Продаде све своје имање и отплати дугове. Једино што није хтио да прода, била је једна жељезна полуга. Надук оде да се поздрави са својим пријатељем Лаксхманом и замоли га да му чува ту полугу док се он не врати. Лаксхман обећа да ће се бринути за њу.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Миш који је јео жељезо

Много година Надук је путовао свуд по свијету и градио своје богатство. Срећа га је пратила и он поново постаде богат човјек. Врати се у своје мјесто, купи нову кућу и поче поново да тргује. Једног дана оде у посјету свом пријатељу Лаксхману, који га топло дочека. Након што су посједили и поразговарали, Надук га замоли да му врати његову жељезну полугу. Лаксхман је знао да ће му полуга донијети доста новца па се нећкао да је врати. И тако он рече Надуку да је полугу држао у подруму и да су је појели мишеви. Чинило се да то Надуку не смета. Он замоли Лаксхмана да његов син пође с њим натраг, како би по њему могао да му пошаље поклон који му је купио. Тако Лаксхман посла свог сина Рамуа с Надуком. Кад дођоше његовој кући, Надук закључа Рамуа у подрум. До ноћи се Лаксхман забрину и дође до Надука да пита за сина. Надук му одговори да је, док су се враћали његовој кући, слетио велики јастреб те зграбио и однио дјечака. Лаксхман оптужи Надука да лаже. Стално је понављао да јастреб не може да понесе петнаестогодишњег дјечака. Услиједи велика свађа и ствар дође до суда. Када је судац чуо Лаксхманову страну приче, он нареди Надуку да врати дјечака оцу. Али Надук остаде при својој причи да је јастреб однио дјечака. Судац га упита како је то могуће. Он на то одговори да, ако мишеви могу да поједу велику жељезну полугу, онда засигурно и јастреб може да однесе дјечака. Надук исприча цијелу причу. Сви у судници праснуше у громогласан смијех. Судац онда нареди Лаксхману да врати полугу Надуку, а Надуку да Лаксхману врати сина. (Panchatantra – Mice that ate iron (1999). Доступно на: http://wwwindiaparenting.com/stries/panchatantra/panch009.shtml)

Рај и пакао Једна стара јеврејска народна прича казује о човјеку који је дошао да види пакао. Био је запањен оним што је видио. Наиме, сви који су се ту затекли, сједили су за дугачким столовима, на којима су били прострти прекрасни столњаци, постављено сребрено посуђе и прибор, а испред њих се налазило мноштво разноврсне хране. Па ипак, нико није јео и сви су одреда туговали и јадиковали. Кад је боље погледао, човјек видје да нико од њих не може да савије руке у лактовима, и иако су могли да додирују храну, нико није могао да је принесе устима. Посјетилац онда оде у рај. Тамо затече све исто: дугачки столови, прелијепи столњаци, красна сребрнина и мноштво хране. И овдје, исто као и у паклу, људи нису могли да савијају лактове, али нико није плакао ни туговао – јер је свако од њих хранио свога комшију.

127

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Просјак Пролазио сам улицом кад ме један просјак, онемоћао старац, заустави. Натекле, сузне очи, модре усне, сав у дроњцима и крастама … О, како је сиромаштво уништило то несрећно биће! Он испружи своју поцрвењелу, отечену и прљаву руку … Јаукну молећи за помоћ. Почех да тражим по џеповима… Ни новчаника, ни сата, чак ни марамице не нађох … Ништа нисам понио са собом. А просјак је још чекао … па испружи своје руке које су се слабашно њихале и дрхтуриле. Сметен и збуњен, од срца прихватих ту прљаву, дрхтаву руку … “Не љути се, брате, ништа немам, брате.” Просјак се својим натеченим очима загледа у мене. Његове модре усне се насмијешише и он стисну моје промрзле прсте. “Није важно, брате,” промрмља. “Хвала ти и на овоме. И ово је дар, брате.” Схватих да сам добио дар од свог брата. (Elbert Hubbard’s Scrap Book. Wm. H. Wise & Co., Roycroft Distribution, Њујорк, 1923, стр.9)

Два вука у теби

128

Једне вечери један стари Чероки Индијанац исприча свом унуку каква се битка води у њему. Рече му: “Сине мој, то су ти два вука. Један је зао: пун гњева, зависти, жала, кајања, похлепе, надмености, самосажаљења, кривње, зловоље, лажи, лажног поноса, надмоћности и ега. А други је добар: испуњен радошћу, миром, спокојем, понизношћу, љубазношћу, добротом, саосјећањем, великодушношћу, истином, сажаљењем и вјером.” Унук мало размисли, а онда упита свог дједа: “Који вук побјеђује?” Стари Индијанац једноставно одговори: “Онај кога ја храним.”

IpИпак само коњ Један младић дође код рабина Израела из Рижина, хвалећи се да је пио само воду, да се ваљао у снијегу, да је носио ексере у ципелама и да је дозволио да га редовно шибају. Рабин Израел одведе момка до прозора и показа на коња у дворишту: “И он исто тако има ексере у својим ципелама и он се ваља у снијегу, пије само воду и редовно га шибају. Па ипак, он је и даље само коњ.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Након дугог ходања по сушној земљи, једна лутка од соли стиже до мора и откри нешто што никад до тад није својим очима видјела и што није могла да разумије.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Лутка од соли

Стајала је на тврдој земљи, чврста мала лутка од соли, а видје да постоји још неко тло које је било покретљиво, несигурно, бучно, чудно и непознато. Она упита море: “Али, шта си ти?” Море одговори: “Ја сам море.” Лутка рече: “Шта је море?” На то море одговори: “То сам ја.” Онда лутка рече: “Не разумијем, а жељела бих да знам. Како да сазнам?” Море јој одговори: “Додирни ме.” И тако лутка стидљиво приђе и додирну воду. Одједном осјети нешто чудно, као да је то нешто што постаје познато. Повуче ногу назад, погледа и видје да више нема прсте на нози. Уплаши се и рече: “Ох, гдје су моји прсти? Шта си ми урадило?” А море рече: “Дала си нешто да би разумјела.” Лутка онда крену дубље и дубље у море, а вода узимаше мрвицу по мрвицу њене соли, а она је у сваком тренутку осјећала да разумије све више и више, али ипак није могла да каже шта је то море. Како је ишла све дубље и дубље, топила се све више и више, и при том понављала: “Али, шта је море?”. Најзад један талас растопи оно што је остало од ње и она рече: “Оно је ја!” Открила је шта је море, али не и шта је вода. (Anthony Bloom: Living Prayer, Libra, Лондон, 1966, стр.. 105-106)

129

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Изгубљени у шуми Један човјек залута у густој, мрачној шуми. Како се дан губио, све дуже сјене су обавијале шуму у сумрак, а ноћ полако падала, човјек се све више и више бојао. Након три дана и три ноћи усамљеног лутања шумом, он паде у очај. Најзад, четвртог дана у сумрак, он угледа нешто за шта помисли да је чудовиште које му се из далека приближава. Напуни своје џепове камењем и припреми тешки колац, како би се одбранио. Срце му је дивље лупало. Од силног страха му по челу почеше избијати грашке зноја, док му се чудовиште приближавало постајући све веће и веће. Било је скоро високо као човјек. Уплашени човјек чучну и сакри се иза неког жбуна. Зграбио је најоштрији камен спреман да се брани. Како се чудовиште приближавало, човјеку се од страха ледила крв у жилама. Онда видје да је то страшно чудовиште заправо људско биће. Он баци камење, али за сваки случај задржа онај колац. Кад се оно створење скроз приближи, човјек одбаци колац и загрли то створење. Био је то његов рођени брат! Човјек је грлио свог брата с љубављу и захвалношћу. “Хвала Богу па си дошао да ме тражиш. Молим те, покажи ми пут из ове шуме, молим те.” Са сузама у очима брат га погледа и рече: “Мој брате, и ја сам се изгубио. Али могу да ти покажем којим путем НЕ ТРЕБА ДА ИДЕШ. Наћи ћемо излаз заједно.”

Вечера са генералом 130

Једног дана, један генерал позва будистичког свештеника I-hsiua (буквално преведено: “Један Одмор”) у свој армијски штаб на вечеру. I-hsiu није био навикнут да носи богату и свечану одјећу, па је само пребацио своју свакодневну, једноставну, дугачку одору и такав отишао у војну базу. Како се приближио сједишту базе, пред њим се појавише два војника и повикаше: “Откуд овај просјак овдје? Представи се! Теби није дизвољено да будеш овдје!” “Зовем се I-hsiu Dharma Master. Ваш генерал ме је позвао на вечеру.” Два војника га пажљиво осмотрише и један од њих рече: “Лажове. Како то да мој генерал позива таквог јадног свештеника на вечеру? Он је данас на церемонију у нашој бази позвао саму његову светост I-hsiua, а не тебе. А сад, напоље!” I-hsiu није могао да увјери војнике да је заиста он тај позвани гост, па се врати у храм и пресвуче се у веома службену, церемонијалну одору за вечеру. Кад се врати у војну базу, војници увидјеше да је то велики будистички свештеник и пропустише га са поштовањем. За вечером I-hsiu је сједио за столом на коме је било много хране, али умјесто да храну ставља у уста, он ју је штапићима узимао и стављао у рукаве. Генерал је био веома изненађен па му шапну: “Ово је јако необично. Да ли желите да понесете мало хране у храм? Наредићу кухару да припреми оно што кажете.” “Не”, одговори свештеник. “Кад сам долазио овамо, ваши ми војници нису дозволили да уђем у базу док нисам обукао свечану одору. Ви нисте на вечеру позвали мене него моју одору. Дакле, моја одора сада вечера, не ја.” Доступно на http://www.geocities.com/Tokyo/Courtyard/1652/MilitaryDinner.html)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Једном давно, у једном малом и тихом селу, окруженом воћњацима и маслиницима, живио je један млади момак по имену Хасан. Одмах надомак села бијаше једна планина.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Чудовиште

Сваког дана у зору, људи и жене похрлили би у своја поља, дјевојке би полако одшетале до извора да водом напуне врчеве за тај дан, а дјеца би се за то вријеме играла у дворишту. Чинило се да је живот у селу био лијеп и миран. Али постојало је нешто што је кварило срећу сељана. Било је то велико, ружно и страшно чудовиште, за које су људи вјеровали да живи на врху планине. Сви су се бојали чудовишта. Сељани су журно и у страху ишли на своја поља, погледајући око себе у страху, а понекад би чак ходали на врховима прстију. Ушуткивали би своју дјецу ријечима: “Не галамите толико, ако будете немирни, чудовиште ће се наљутити и доћи ће овамо и све нас напасти.” А када би дјеца била јако несташна, и одбијала да иду да спавају, плашили би их чудовиштем и говорили: “Ако не слушаш, доћи ће чудовиште и појести те.” Дјеца би се тада уплашила, и почела да слушају. Једног дана у вријеме бербе маслина, Хасан упита своју тетку Ум Хамед: “Кажи ми тетка, зашто се људи у селу толико боје чудовишта?” Ум Хамед уздахну па рече: “О, Хасане! Колико пута си ме то исто питао? Чудовиште је једно огромно створење, обрасло густом длаком. Има једно око усред чела, и дугачке оштре канџе, и дугачке шиљате зубе. Ти би се Хасане посебно требао да чуваш јер његова омиљена храна су момци као ти. А сад престани да ме гњавиш својим бескрајним запиткивањем и врати се своме послу.” Хасан није био задовољан Ум Хамединим одговором и желио је да сазна више о чудовишту, па оде кући и упита свог оца Јаху: “Јеси ли икада видио чудовиште?” Хасанов отац на тренутак размисли, а затим прочисти грло и рече: “Не, Хасане, нисам га видио, али знам засигурно да је веома страшан и опасан.” Хасан затим оде мајци и упита: “А ти, Јима, јеси ли ти икада чула чудовиште?” Хасанова мајка се трзну и рече: “Не, нисам га чула, али засигурно знам да риче исто као лав. Забога милога Хасане, не изазивај чудовиште.” Хасан рече самом себи: “Па, чини ми се да се људи у селу боје чудовишта мада га никад нико није ни чуо, ни видио. Можда чудовиште и не постоји, а можда и постоји, али није тако страшно како сељани причају. Морам сам да се увјерим. Дојадило ми је да по селу идем на прстима и додијала су ми сва та ушуткавања. Желим да скачем и вичем, да вриштим и да се смијем, а и да се попнем на планину. Идем зором у планину. Нећу ником да дам да ме заустави.” Сљедећег дана прочуло се да је Хасан отишао у планину. Неки су му се дивили говорећи: “Како је то храбар момак. Можда нас спаси од чудовишта.” Други су опет говорили: “Какав глупан. Запамти шта сам рекао, чудовиште ће га сигурно појести, а онда ће се наљутити и доћи овдје да свој бијес искали на нама јадним сељанима.” Хасан је у зору тог дана кренуо у планину. Сељани су га кришом посматрали иза затворених врата. Било га је мало страх, али није хтио да то покаже па је из свег гласа пјевао: “Не бојим се великог, длакавог чудовишта. Ја сам Хасан храбри! Ја сам Хасан неустрашиви! Не бојим се! Не бојим се!” Хасан је ходао и пењао се путем уз планину све док није стигао на сами врх. Погледа пажљиво око себе, али не видје ништа што би га уплашило. Уздахну с олакшањем и повика из свег гласа, надајући се да ће га сељани чути: “Не бојим се великог, длакавог чудовишта. Ја сам Хасан храбри! Ја сам Хасан неустрашиви! Видите ме како скачем. Чујте како вичем. Не бојим се! Не бојим се!”

131

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Изненада, Хасан чу неки звук иза себе. Чуо је кораке неког великог створења. Брзо се окрену и нађе се лицем у лице са чудовиштем. Чудовиште је било баш онакво каквог су му га сељани и описали. Имало је густу длаку, дуге и оштре канџе и једно око усред чела. Хасан се од страха заледио. Пожелио је да је слушао сељане и да никад није отишао из сигурности свог села. А што се тиче чудовишта, оно се приближавало Хасану све више и више, онда га је пажљиво обилазило, а онда одједном отрча, урличући и плачућу. Хасану се оте дубок уздах олакшања. Није могао да вјерује да се чудовиште, кога су се сељани толико бојали, тако препало младића као што је он. Хасан пође за њим до његове пећине и зовну га: “Чудовиште! Чудовиште! Гдје си?” Чудовиште одговори дрхтавим гласом: “Одлази, младо момче. Никад ти ништа нажао нисам учинио” Зачуђен, Хасан рече: “ Али, ти си чудовиште и сви те се боје!” Збуњено, чудовиште мало извири па рече: “Боје се мене! Како чудно! Људи се боје мене, а ја се бојим људи.” Хасан се томе дуго и гласно смијао, а онда рече: “Зашто се ти бојиш људи кад си ти чудовиште?” Чудовиште задрхта и рече: “Људи ми изгледају страшно. Имају два ока умјесто једног као ја. Немају густу длаку као ја и имају тако пискаве гласове. Најстрашније од свега јесте то што воле да једу чудовишта.” Хасан се насмија и рече: “То је немогуће. Ми не једемо чудовишта. Ви чудовишта једете људе.” 132

Чудовиште узвикну: “Једемо људе? Фуј, не дај Боже! Ми чудовишта једемо само биље и бубе.” Кад то чу, Хасан рече: “Сељанима ће засигурно пасти камен са срца и биће јако срећни кад то чују.” Чудовиште је дуго посматрало Хасана, а онда се гласно насмија и рече: “Чак и ти ми изгледаш смијешно и помало страшно, али мислим да си добар и фин.” Хасан и чудовиште се од срца насмијаше и отрчаше да се играју. Од тог дана је чудовиште постало најбољи пријатељ сељана. Штитило их је од опасности, помагало им у свакодневним пословима и играло се са дјецом. Taghreed A. Najjar, Al-Salwa Publishing House, објављено 2002. Штанд бр.5.0 Д 953

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Једна жена оде да живи у неком новом граду и кад сиже до градске капије, чувар је упита: “Какви су људи у граду из којег долазиш?”

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Прича о двије жене

Она му одговори: “Били су лоше нарави, свађалице, трачери и углавном непријатни.” Чувар јој онда рече: “Видјећеш да су овдје људи исто тако лоши, па предлажем да продужиш даље својим путем.” Наиђе онда нека друга жена и чувар је упита исто што и ону прву. Жена му одговори: “Људи у мјесту из којег ја долазим су тако љубазни и брижни. Били су храбри у тешким временима, а увијек су вољни и спремни да са мном подијеле све што имају и љубазно дочекују странце.” Затим јој чувар капије рече: “Уђи, јер видјећеш да су људи овдје исто тако добри и спремни да помогну.”

133

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Слијепци и слон Једног дана сретоше се три слијепца и сједоше да ћаскају. Дуго су причали о свему и свачему. Одједном, један од њих се сјети нечега па рече: “Чуо сам да је слон чудна животиња. Штета што смо слијепи па не можемо да га видимо.” “Ех, да, стварно је штета што немамо среће да видимо ту чудну животињу,” одврати на то други и уздахну. Трећи, веома изнервиран, придружи се разговору и рече: “Видјети? Заборавите! Било би дивно да га само осјетимо.” “И то је тачно. Кад би барем постојао неки начин да додирнемо слона, могли бисмо да сазнамо каква је то животиња.” Сви се сложише. Случај је хтио да је туда баш пролазио неки трговац са крдом слонова и он чу њихов разговор. “Момци, да ли стварно желите да осјетите слона?” Хајдете, пођите онда са мном, показаћу вам,” рече им он. Трговац их затим замоли да сједу на земљу, а потом поведе првог од њих до слона да га додирне. Испруженом руком човјек прво додирну слонову лијеву, а затим и десну предњу ногу. Након тога опипа те двије ноге од врха до дна и сав озарен окрену се и рече: “Ето, таква је та чудна животиња.” Затим се полако упути према својим друговима. Онда је трговац одвео другог слијепца до стражњег дијела слоновог тијела. Човјек је додирнуо реп, којим је слон неколико пута махнуо и задовољно узвикну: “Аха, стварно чудна животиња! Заиста чудна! Сад знам. Знам.” Затим се журно помакну у страну. 134

Затим приђе и трећи слијепац и додирну слонову сурлу, која се помијерала напријед –назад, окрећући и савијајући се, и он помисли: “То је то. Сазнао сам.” Три слијепца се затим захвалише трговцу и одоше својим путем. Сваки је био узбуђен оним што је доживио и имао је пуно тога да каже. “Хајдемо да сједемо и разговарамо о овој чудној животињи,” рече други слијепац прекинувши тишину. “Јако добра идеја. Јако добра,” сложише се друга двојица. Не чекавши да иједан од њих сједе како треба, други слијепац брзо рече: “Та чудна животиња је попут наших великих сламнатих лепеза, љуља се тамо-амо како би нас расхладила. Међутим, није тако велика, а није ни добро направљена. Главни дио јој је прилично чупав.” “Ма не, не!”, први слијепац повика, не слажући се. “Ова чудна животиња личи на два велика дрвета без иједне гране.” “Обојица гријешите,” одврати трећи. “Ова чудна животиња је слична змији, дуга је и округла и веома снажна.” Како су се посвађали! Сваки је инсистирао да је само он у праву. Наравно, нису могли да се сложе јер ниједан није истражио цијелог слона. Како ико може да опише неку цјелину ако није проучио све дијелове, један по један? Из: Kuo, Louise and Kuo, Yuan-Hsi (1976), „Кинеске народне приче“, Celestial Arts: 231 Adrian Road, Millbrae CA 94030, стр. 83-85)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У јеврејској хасидијској традицији постоји прича о рабину који је тврдио да је од двојице сељака научио право значење љубави према ближњем свом (Левитикус 19:18 “Не свети се и не мрзи никога од свог народа, него љуби ближњега свога као себе самог”).

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Љуби ближњега свога као себе сама

Један је питао другог: “Иване, да ли ти мене волиш?” Иван одговори: “Наравно да те волим, Владимире.” Владимир онда упита: “Знаш ли шта мени ствара бол, Иване?” Иван рече: “Како ја, Владимире, могу да знам шта теби ствара бол?” Владимир рече Ивану: “Иване, ако ти не знаш шта мене боли – како можеш истински да ме волиш?” Ако заиста тврдимо да нам је стало до страна у сукобу, онда је наша дужност, наша узвишена дужност, да настојимо да разумијемо шта другима наноси бол.

Лисица и рода Једног дана једна је себична лисица позвала роду да дође на вечеру у њено скровиште у дрвету. Увече је рода долетјела до лијине куће и својим дугим кљуном покуцала на њена врата. Лија отвори и рече: “Молим те, уђи и вечерај са мном.” Она позва роду да сједе за сто. Рода је била јако гладна, а храна је изврсно мирисала. Лија је послужила супу у плитким тањирима и врло брзо је посркала. Међутим, рода није могла ни да проба супу јер је тањир био јако плитак за њен дугачки кљун. Јадна се рода само љубазно смјешкала и остала гладна. Себична лија упита: “Родо, зашто ниси појела супу? Зар ти се не допада?” Рода јој одговори: “Јако си љубазна што си ме позвала на вечеру. Молим те, придружи ми се сутра да заједно вечерамо у мом дому.” Сљедеће вечери, кад је лија дошла у родину кућу, она видје да опет имају супу за вечеру. Овај пут супа је послужена у високим и уским ћуповима. Рода је лако испијала супу, а лија није могла ни кап да дохвати. Овај пут је дошао ред на лију да се кући врати гладна.

135

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Комшија Sayyed Jawad Ameli, велики мујтахид, вечерао је кад неко покуца на његова врата. Био је то слуга његовог господара, Ayatullah Sayyed Mehdi Bahrul Uloom, који рече: “Твој господар ме шаље по тебе и жели да одмах дођеш. Управо је сјео за вечеру, али одбија да једе док те не види.” Није било времена за губљење. Sayyed Jawad Ameli остави своју вечеру и похита Ayatullah Bahrul Uloomovoj кући. Док је улазио, господар га пријекорно погледа и рече: “Sayyed Jawad! Ти се не бојиш Алаха! Зар те није стид пред Алахом?” Ово силно изненади Sayyed Jawada јер није могао да се сјети да је урадио ишта што би озлоједило његовог господара. Он рече: “Нека ме мој господар упути у моју погрешку.” Ayatullah Bahrul Uloom одговори: “Има већ седмица дана да су ти твој комшија и његова породица без брашна и риже. Покушао је да купи мало датула у продавници, али је трговац одбио да је да на вересију. Вратио се кући празних руку, а породица нема ни мрве хране у кући.” Sayyed Jawad је био затечен: “Алаха ми,” рече, “нисам то знао.” “То ме још више љути. Како можеш да не знаш ништа о свом комшији? Та невоља траје већ седам дана, а ти ми кажеш да ниси знао. А да си знао и игнорисао га иако знаш, не би тад ни био муслиман,” додаде Ayatullah Uloom. Затим рече Sayyed Jawadu да узме сва јела испред њега и однесе их свом комшији. 136

“Сједи са њим да једеш да га не би било стид. И узми овај новац за његове будуће трошкове. Стави га испод јастука, или тепиха, да га не понизиш, и обавијести ме кад све то урадиш јер до тад нећу ни ја да једем. За мене није човјек онај ко мирно спава док му комшија спава гладан.” Узвишени посланик Мухамед (Мир нека је с њим). Доступно на http://www.ezsoftech.com/stories/mis40.asp

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Једном давно био један мудар човјек који је имао обичај да оде до океана да тамо пише своја дјела. Прије него би почео да пише, обично би отишао до плаже. Једног дана док је шетао дуж обале, погледа низ плажу и у даљини угледа људску фигуру која се кретала попут неког плесача. Насмијеши се у себи на помисао да неко плеше у част овом лијепом дану, па похита да га сустигне.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Морске звијезде

Док се приближавао, видје да је то неки младић, али није плесао, већ се сагињао, узимао нешто и њежно га бацао у море. Како се приближи младићу, довикну му: “Добро јутро! Шта то радиш?” Младић застаде, диже поглед па рече: “Бацам морске звијезде у океан.” “Мислим да је требало да питам: Зашто бацаш морске звијезде у океан?” “Сунце је високо одскочило, а плима се повлачи. Ако их не бацим назад у океан, умријеће.” “Али младићу, зар не видиш да је плажа километрима и километрима дуга и да посвуда по њој има јако пуно морских звијезда. То што радиш нема смисла!” Младић га је љубазно слушао. Онда се сагну, подиже још једну звијезду и баци је у море преко великих таласа. “Има смисла за ову једну!” Његов одговор изненади човјека. Он се мало љутну. Није знао како да одговори. Па се умјесто тога окрену и одшета до своје колибе, како би почео да пише. Цијели дан, док је писао, прогањала га је слика младог човјека. Покушавао је да не мисли на њега, али му је та слика стално била пред очима. На крају, у касно поподне, он схвати да је он, научник и пјесник, пропустио да препозна суштинску природу онога што је млади човјек чинио. Јер, увидио је да је оно што је младић радио, заправо значило изабрати да се не буде пуки проматрач свијета и учинити нешто. Посрамио се. Те ноћи је отишао на спавање узнемирен. Кад је јутро свануло, пробудио се знајући да мора нешто да уради. Па устаде, обуче се и оде на плажу, гдје је опет затекао младог човјека. И са њим проведе остатак јутра, бацајући морске звијезде назад у океан. (Прилагођено из: The Star Thrower, ауторице Loren Eiseley 1907-1977)

137

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Студије појединачних случајева Едукатори и фасилитатори могу да користе студије појединачних случајева (енгл. case studies), засноване на стварним дешавањима и људима и тако обезбиједе материјал за дискусију о етичким питањима и ситуацијама које имају утицај на достојанство људи и људска права. Добро написане студије појединачних случајева могу да уведу дјецу и младе у један други свијет, који се представља са становишта субјекта. Студије појединачних случајева могу такође да износе и позната питања, што учесницима може да помогне да размишљају о властитим ситуацијама, а да их при том не персонализују. Кроз студије појединачних случајева дјеца и млади могу да анализирају ситуацију која им, на неки начин, може да буде позната или потпуно страна. Студије појединачних случајева могу да буду важно средство у развоју емпатије јер се информација представља из субјектове тачке гледишта, а не само као ‘новински извјештај’. Размишљање о студији појединачног случаја, и опцијама које су дате, може да помогне да се изгради снажна идентификација са субјектом. Кориштење студија појединачних случајева подстиче критичко размишљање и аналитичке вјештине, те развија способност дјеце и младих људи да постављају питања и расправљају о алтернативама. Оне такође помажу дјеци и младима да испитују властите ставове и понашање кроз животе других. Студије појединачних случајева нужно не затхијевају рјешење: оне описују ситуацију која је могла већ да има свој ‘крај’ или закључак и обично су узете из стварног живота. Ако користите студије појединачних случајева на тему Насиље над дјецом, можете да користите материјал који је урађен у вези са Свјетским извјештајем о насиљу над дјецом. 138

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Био је понедјељак ујутро, а Крис (Chris) није желио да устане и оде у школу. Кревет је био топа и удобан, а напољу је било хладно. Осим тога, знао је да није урадио сву задаћу, а требао је да је преда данас. Полако је отворио очи и угледао свог пса, Шуњалицу, како лежи на поду и жваће његову нову новцату патику.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Студија појединачног случаја бр. 1 – Крисово лоше јутро

“Шуњалицо, губи се!” повика љутито, искочивши из кревета. Шуњалица отрча и сакри се у ћошак. Пошто је сад устао, он се полако обуче, опра зубе и сиђе доље. Био је двоструко љут: прво зато што му је нова патика била уништена, а друго зато што је данас морао у школу. “Зашто викенд не траје још данас?”, мислио је. Крис је доручковао, узео своју торбу и отишао на аутобуску станицу. Тамо су дјеца шутала неку лопту. Док се сагињао да спусти торбу, лопта долети и удари га у чело. “Јао!”, увикну он. “Ко је то урадио?” Био је то Шон (Shawn), који на то повика с осјећајем кривице у гласу: “Нисам намјерно, стварно”, док су се остала дјеца смијала. Крис је експлодирао: “Јеси, глупане. Види сад како је то!”, па подиже лопту и јако је баци право на Шона, погодивши га у стомак. Шон јаукну: “Хеј, није поштено. Лопта те случајно ударила, а ти си ово урадио намјерно. Зао си.” Овај пут Шон снажно баци лопту у Крисове ноге. Крис јурну на Шона и удари га. Да се остали нису умијешали, све је могло да се претвори у озбиљну тучњаву у којој би неко од њих био и повријеђен. Како објашњаваш шта је узрок Крисове реакције након што га је лопта погодила? Да ли је Крис могао да реагује на другачији начин? Како је ситуација могла да се избјегне?

Шта је Крис требао да уради касније, у току дана, кад се смирио?

139

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Студија појединачног случаја бр. 2 – Усамљеник или отпадник? Џорџ (George) иде у осми разред у твојој школи. Ти га волиш јер је увијек пријатан и поздрави се кад пролази. Због тога га скоро сви јако воле, веома је популаран и има добре лидерске способности – прави је вођа. Међутим, схватио си да Џорџ изгледа има проблема са једним другом из разреда, Сифаном (Siffan). Сифан је из Јордана, а његов отац је довео своју породицу у ваш град, у коме обавља један привремени посао. Сифан је увијек сам и изгледа да не воли да учи заједно са осталим другарима из разреда. Џорџ мисли да Сифан неће да се спријатељи ни са ким у школи и да мисли да је бољи од осталих у разреду. Тачно је да је Сифан неколико пута био веома груб према Џорџу, што је такође допринијело да овај прави ружне коментаре на рачун Сифана, често на рачун боје његове коже и понашања. У твојој школи нема пуно дјеце из арапских земаља, а нека дјеца праве шале на њихов рачун. Наравно, то се пуно пута десило и Сифану. Прошле седмице Сифанов отац је морао да оде у Аман, у Јордану, на један пословни састанак. Тамо је погинуо у експлозији бомбе у једном хотелу. Сад цијела школа зна за то и наставници су изразили саучешће Сифану и његовој породици. Сифан се вратио у школу након неког времена, али нико од његових другова у разреду не говори са њим. Пошто се чини да у школи нема пријатеља, сад је сам са својим болом. 140

Шта мислиш, како се Сифан осјећа?

Како ти видиш Сифанову ситуацију?

Шта би по твом мишљењу Џорџ требао да уради? Шта би ти урадио да си на Џорџову мјесту?

Каква је Џорџова улога као Сифановог друга из разреда и лидера у школи? Сматраш ли да Сифан треба некоме да се обрати?

Шта мислиш да би Сифан урадио да је на Џорџову мјесту?

Шта мислиш да би наставници и школа требали да ураде да помогну Сифану?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Прије сам живјела у градићу Алто Баудо у Колумбији (Colombia), али сам због дешавања у мом граду морала да побјегнем и нађем склониште у Есмералдасу у држави Еквадор (Ecuador). Зовем се Ана.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Студија појединачног случаја бр. 3 – Анина прича

“Нашу регију годинама је нападала једна наоружана група герилаца. Неких година би нас остављали на миру, а било је и оних кад би нападали на куће оних за које су сматрали да су их издали. Једног дана позвали су све људе из града на састанак. Оптужили су мог брата Андреса да сарађује са другом страном, паравојним групама. Нису му дозволили ни да објасни него су му пуцали у главу, ту на тргу пред свима. Имао је младу жену и троје дјеце. Као његова сестра, ја сам им такође била сумњива, али ми је речено да напустим град или ће побити моју дјецу. Без много времена да спакујем нешто одјеће, отишла сам са моје шесторо мале дјеце, снахом и њено троје дјеце. Сада ми је 49 година и имам осморо дјеце. Један је студирао у Кибиду (Quibidó), али се придружио герилцима, истој оној групи која је пријетила мени и убила Андреса. Једна моја кћерка ради са паравојним јединицама. Можете ли да замислите како би то изгледало да се њих двоје икад сретну? Мени и мојој дјеци живот у Есмералдасу није лак. Ја продајем воће и зарађујем тек толико да платим кирију за малу собу у којој живим са својом дјецом. Карлос (Carlos), један од мојих синова, ради у пошти, мада није добио плату већ три мјесеца. Хорхе Jorhе), коме је сада 16 година, прошле седмице је доспио у затвор јер су га оптужили што је украо сат. Нисмо имали новца ни за храну. Остала дјеца нису никако могла да нађу посао, а ја нисам могла да приуштим да их шаљем у школу. Понекад нас наше комшије називају дилерима, герилцима и третирају нас као криминалце. Међутим, чак и овај живот је бољи од повратка у Колумбију и у рат. Не мислим да ће се проблеми тамо икад ријешити. Све док су те наоружане групе у том подручју, ја не могу да се вратим својој кући. Нашли смо какво-такво уточиште у Есмералдасу. Али како ћемо живјети? Какве опције имам? Забринута сам због своје мање дјеце. Они не могу да иду у школу јер ја немам да им платим школарину. Шта ће радити по цијеле дане? Плашим се да ће запасти у невоље, почети да се друже са бандитима и завршити или у затвору или на улици. Живот је тако биједан. Шта осјећаш за Ану?

Шта би она могла да уради да себи и својој дјеци живот учини бољим? Коме би могла да се обрати за помоћ?

Шта би ти урадио да си у њеној ситуацији? Има ли у твом граду људи као Ана?

Да ли би могао да им помогнеш на било који начин?

141

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Студија појединачног случаја бр. 4 – Маријина прича Марија, којој је сада 16 година, има очуха који је прави насилник. Прије него је почео да туче Марију, она је знала да туче њену мајку. Кад је имала осам година, питао ју је колико је сати, а она је погрешно одговорила. Марија каже: “Ударио ме је тако јако да сам пала и ударила главом од кревет. Онда је почео да ме удара и ногама. Била сам толико уплашена да сам се упишкила.” Насиље се наставило, али Марија није могла никоме ништа да каже. “Нисам жељела да кажем никоме у школи, а ни својој мами јер је она имала толико других проблема о којима је морала да брине. Било ме је страх да икоме кажем шта ми се дешава да не би дошло до мог очуха, који би се онда искалио на мени и на мојој мајци.” Насиље је погодило све аспекте Маријиног живота, а и њено школовање је због тога трпило. “Пропустила сам три разреда јер нисам могла маму да остављам саму с њим. То је такође утицало и на моје самопоуздање и дозвољавала сам осталој дјеци у школи да ме киње и газе. Нисам хтјела ни са ким да причам о томе у школи, али ни са мамом јер је имала толико других брига.” Најзад су се у школи забринули и када је Марија пошла у 9. разред, у 13. години у школи су јој оредили савјетницу. На почетку Марија није могла да јој прича о својим проблемима, али се на крају, ипак, отворила и проговорила о свему. “Нисам јој у почетку вјеровала, али након годину дана испричала сам јој све шта ми се дешава. Постала ми је нешто као најбоља пријатељица и осјећала сам да могу да јој кажем све и да нико неће сазнати оно о чему разговарамо.” 142

Али, иако је виђала своју савјетницу, Марија је узела превелику дозу наркотика и провела у болници седмицу дана. Казала је: “ Дигла сам руке од живота и осјећала сам да више немам разлога да и даље живим.” Упућена је новој савјетници, а посјећивала је и психијатра и љекара како би јој помогли да се опорави. Марија каже: “Савјетовање и подршка психијатра и љекара су ми заиста помогли. Такође сам, читајући књиге и часописе, схватила да нисам једина која пролази кроз овакве проблеме. Та помисао да нисам сама у овоме, била ми је велика утјеха.” Шта би ти урадила да си у Маријиној ситуацији?

Шта мислиш како ће на њен живот утицати ово што јој се догодило? Како дјеца могу да се заштите од насиља у кући?

Каква је правна ситуација у твојој земљи по питању дјеце која су жртве насиља, укључујући и насиље у кући? Како, и ко треба да заштити дјецу од насиља у кући?

Имаш ли пријатеље у разреду који су жртве насиља и злостављања код куће? Шта ти можеш да урадиш да им помогнеш и пружиш вршњачку подршку?

Да ли сматраш да су дјевојчице више изложене насиљу него дјечаци? Зашто?

Да ли код тебе у школи има случајева гдје дјеца малтеретирају другу дјецу? Како то можеш да зауставиш?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Морална дилема представља ситуацију коју треба ријешити. Ако је неки проблем дилема, то значи да постоји избор између више рјешења која сва изгледају непожељно, било краткорочно, било дугорочно. Рјешавање дилеме често укључује тешка етичка питања.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Моралне дилеме

Ево неких смјерница за изграђивање властитих моралних дилема: Осигурајте да дилема укључује ситуацију у којој учесници морају да донесу властиту одлуку. Присјетите се важности да пустите те младе људе да изаберу. Опишите ситуацију која омогућава да се заобиђу правила. Представите ситуацију у којој учесници морају да се упитају шта је исправно, а шта погрешно. Водите их до тренутка кад се чини да најбоље рјешење доноси корист њима, али штети другима.

Морална дилема бр. 1 – Спашавање живота Два човјека путују пустињом. Имају само једну флашу воде за обојицу. Ако је подијеле, обојица ће умријети. Ако само један попије сву воду, он ће преживјети, али ће његов сапутник умријети. Шта ће они урадити? Једно мишљење је да треба да подијеле ту воду, па тако ниједан неће видјети умирање оног другог. Друго мишљење је да власник флаше, онај који је био довољно мудар да је понесе, треба и да попије воду. Имамо два контрадикторна мишљења. Како ћемо ми посматрати те супротне ставове? Чији је живот пречи? Шта ако је један од та два путника дијете, а онај други одрастао човјек? Шта ако су путници човјек и жена? Како мјеримо вриједност живота?

143

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Морална дилема бр. 2 – Кошаркашка утакмица У твом граду ускоро треба да почне Кошаркашка олимпијада за средње школе. Тим твоје школе је побиједио на прошлогодишњој Олимпијади и добио златну медаљу за фер- плеј (енгл. fair play) Ове године има већи број школских тимова. Ваша два најбоља играча нису више у вашој школи и треба вам двоје нових људи да их замијене. Ваш тренер ће бити ван града три седмице и дао вам је одговорност да одаберете та два нова играча на основу критерија тима. Међутим, он вам је препоручио: „Осигурајте да се одабрани играчи слажу са, и разумију правила тима, прије него их примите и потрудите се да изаберете најбоље“. Ви сте покренули процес избора, а само су три човјека показала интерес да се пријаве. Немате времена да кренете у нови процес и морате да изаберете између ове тројице. Та три, који су се пријавили, су: Кристијан: 14 година Нема искуства у игрању кошарке. Волио би да научи. Има времена за тренинге свако поподне. Хиран: 16 година Двије године искуства. Био је у другом најбољем тиму на прошлој Олимпијади, али је избачен из тима због непоштене игре. Неки мисле да је од тада почео да се дрогира. Има времена за тренинге 4 дана у седмици.

144

Андрес: 15 година. Година дана искуства. Има времена за тренинге три дана седмично.

Кад су чланови тима обављали интервјуе са ова три кандидата, објаснили су им правила тима: Чланови тима имају између 15 и 18 година живота. Седмично тренирају три пута по три сата.

Сваке суботе тим има тренинг из вођења. Ти тренинзи су обавезни за све чланове.

Током првог викенда сваког другог мјесеца чланови тима морају да похађају кампове за тимско дружење. Изостанци се правдају само ако је у питању болест или проблеми у породици.

Кристијан је рекао да ће да напуни 15 година за три мјесеца, а да не може да има тренинг петком поподне јер у то вријеме има планиране састанке са члановима школског Савјета ученика. Хиран је задовољан са свим правилима и прихвата их. Андрес је објаснио да не би могао да похађа програм викендом због вјерских разлога. Он је Јевреј, а сабат (Sabbath) је дан за молитву и Бога. Кога сте изабрали да буде дио вашег тима?

Да ли су правила тима довољна да би неко на основу њих могао да донесе одлуку?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ако сте одлучили да не примите Хирана, шта би могао да буде разлог томе? Може ли његово искључење из бившег тима да буде разлог што му не дозвољавате да се укључи у ваш? Могу ли гласине о кориштењу дроге да буду разлог што га не примате у тим?

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Ни Кристијан ни Андрес не могу да се придржавају правила тима, како онда да ускладите вашу одлуку са тренеровом препоруком: “Осигурајте да се слажу са и да разумију правила тима.“

Ако сте одлучили да не примите Андреса, шта би био разлог томе?

Морална дилема бр. 3 – Штитити лаж Џуди (Judy) има 12 година. Мама јој је обећала да ће је пустити да иде на специјалан рок- концерт који ће ускоро да се одржи у граду, али само ако уштеди довољно новаца за карту, тако што ће увече чувати дјецу по неколико сати и ставља на страну нешто од новца за ужину. Џуди је успјела да уштеди 20 долара што је и више него довољно за карту која кошта 15 долара. Њена мама се онда предомислила и рекла јој да новац који је уштедила мора да потроши на књиге за школу. Џуди је била разочарана, али је одлучила да ипак некако оде на тај концерт. Купила је карту, а мами је рекла да је уштедила само пет долара. Те суботе отишла је на концерт, а мами је рекла да ће провести дан код пријатељице. Прошла је седмица дана, а мама није ништа открила. Џуди је онда све испричала старијој сестри, Луиз (Louise), и како је отишла на концерт и како је лагала мами о томе. Луиз се сада пита да ли да мами каже шта је Џуди урадила. 1. Треба ли Луиз, старија сестра, да каже мами да јој је Џуди лагала о уштеђеном новцу и концерту – или треба да шути? На основу чега би она требала да донесе своју одлуку? 2. Коме је Луиз најлојалнија, мајци или сестри? Зашто? 3. Да ли је у овој ситуацији важна чињеница да је Џуди сама зарадила новац? Зашто? 4. Мама је обећала Џуди да ће је пустити да иде на концерт ако сама заради и уштеди новац. Да ли је овдје битно и то што је мама прекршила обећање? Зашто? 5. Уопштено, треба ли одржати дато обећање? Зашто? 6. Да ли има разлике у томе да ли је особа, којој је нешто обећано, теби блиска или не? 7. Шта је најодговорнија ствар коју би Луиз требала да уради у овој ситуацији?

Прилагођено из Moral Reasoning, Victora Grassiana, Prentice Hall, 1981.

145

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Морална дилема бр. 4 – Цијена живота Једна жена је обољела од рака и бори се за живот. Постоји један лијек који би могао да јој спаси живот. Ради се о одређеном облику радијума, кога је један фармацеут из тог града недавно открио. Фармацеут тражи 2.000 долара за лијек, што је десет пута више него што кошта производња лијека. Муж обољеле жене, Хајнц (Heinz), обилази пријатеље и фамилију, тражећи и посуђујући новац, али може да сакупи тек 1.000 долара. Рекао је фармацеуту да му жена умире и замолио га да му спусти цијену или да му да лијек на кредит. Фармацеут га је одбио. У очајању муж провали у фармацеутову радњу, како би украо лијек за своју жену. Да ли је фармацеут поступио исправно кад је одбио Хаинца? Зашто? Да ли је муж поступио исправно кад је провалио у радњу? Зашто? Да ли је муж имао икакво друго рјешење?

Шта би ти урадио да си у мужевој ситуацији?

Преузето из “Collected Papers on Moral Development and Moral education”, Lorensa Kolberga (Lawrence Kohlberg). Cambridge: Moral Education and Research Foundation, Harvard University Education Foundation, 1973.

146

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Године 1842. један брод је ударио у санту леда и више од 30 преживјелих нагурало се у чамац за спасавање, који је иначе намијењен за само седам особа.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Морална дилема бр. 5 – Чамац за спасавање

Како се приближавало олујно невријеме, постаде јасно да чамац мора да се растерети ако желе да ико од њих преживи. Капетан је сматрао да је једина исправна ствар коју треба да уради да натјера неке појединце да искоче из чамца и утопе се. Тако нешто, сматрао је, није неправедно према онима које би избацио из чамца јер би се они ионако били утопили. Ако, међутим, не уради ништа, биће одговоран за смрт оних које је могао да спаси. Неки људи су били против капетанове одлуке. Тврдили су да, ако се ништа не уради и сви због тога умру, нико неће бити одговоран за те смрти. С друге стране, ако капетан покуша да спаси једне, урадиће то тако што ће убити друге и онда ће он бити одговоран за њихову смрт. Капетан је одбацио такво размишљање. Пошто је једина могућност за спашавање захтијевала снажно веслање, капетан одлучи да ће они најслабији морати да буду жртвовани. У тој ситуацији било би апсурдно, мислио је, да одлучи жријебањем кога да избаци са чамца. Онда је избацио најслабије. И након неколико дана напорног веслања спашени су, а капетан је због свог дјеловања изведен пред суд.

1. Да си ти био у том чамцу, које би ти аргументе имао да си: a) Ти требао да будеш онај који ће бити избачен са чамца? b) Да си ти био међу оним снажнијим који су требали да остану у чамцу? 2. Да си ти у пороти на суђењу капетану, каква би била твоја одлука о кривњи? 3. Какву би капетан требао да добије ‘казну’, ако би уопште било икакве казне? 4. Шта би ти урадио да си био у капетановој кожи?

Прилагођено из Moral Reasoning, Vioctor Grassian, Prentice Hall, 19981.

147

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Морална дилема бр. 6 – Варање Соња има проблема са својим студијем хемије, а на прошлом тесту није постигла добар резултат. Међутим, за завршни испит се вриједно припремала и убијеђена је да ће га положити. Тест је веома дугачак, али она је одговорила на скоро сва питања и мисли да је до сада све добро урадила. Али, има једно питање на које не зна одговор. То питање носи 25% оцјене. А вријеме јој истиче. Особа која сједи до ње на тесту је завршила све задатке, а Соња има прилику да препише одговор на питање које јој ствара потешкоће. Професор је заузет одговарањем на питања неког студента, а Соња је свјесна да може лако и брзо да препише одговор. Ако одговори на то задње питање положиће испит, а ако не, пашће и мораће поново да полаже цијели испит идућег семестра. Шта мислиш шта ће она урадити?

Шта би ти урадио да си на њеном мјесту?

Претпоставимо да си варао на испиту. Ако те професор сутра пита да ли си варао или не, хоћеш ли да признаш или измислиш нешто? Ако неко у разреду вара, да ли то по твом мишљењу има посљедица по неког другог. Како и зашто? Зашто не?

148

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Филмови и видео- радови помажу учесницима да уђу у један нови и другачији свијет, те да науче нешто о животима других и ситуацијама у којима се други налазе. Зависно о способности онога ко прави филм, учесници могу такође да разматрају и различита становишта, мотиве акција које ликови у филму предузимају, као и сложеност ситуација са којима се сусрећемо.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Филмови и видео- радови

Кроз филмове и документарце, који приказују тренутна дешавања у друштву, едукатори и фасилитатори могу лако да успоставе контакт са дјецом и младима. Гледање филмова подстиче учеснике да постављају питања о дешавањима у различитим дијеловима свијета, да се упознају са темама о људским правима и уче о ненасилним алтернативама сукоба. Филмови су дио популарне културе и играју важну улогу у забави младих. Зато они могу дјецу и младе некој теми да приближе на интересантан и инспиративан начин. Дискусије о филму могу да помогну учесницима да изразе своје страхове, мисли, осјећања и разумијевање ситуације. Додатни аспект јесте дискусија о улози коју медији имају у потрошачкој култури. Сљедећа листа филмова одабрана је са циљем да се помогне фасилитаторима и едукаторима да користе филмове о људским правима, образовању за мир, интеркултуралном и међурелигијском учењу. Они су означени према стандардима удружења Motion Pictures Association (MPA), који узимају у обзир тему филма, језик, насиље, голотињу, секс и кориштење дрога. То означавање обично раде родитељи, а оно може да буде и добар начин да се донесе одлука о томе да ли је филм прикладан за неку старосну групу са којом тренутно радите. Неки филмови нису означени од стране МПА, и у тим случајевима неопходно је да фасилитарор одлучи да ли ће неки филм користити у раду са дјецом и омладином или не. Филмови се означавају на сљедећи начин: Г

General Audience – Погодно за све узрасте.

ПГ

Parental Guidance – Препоручује се присуство родитеља јер неке сцене можда нису прикладне за дјецу.

ПГ-13 Parents Strongly Cautioned – Препоручује се строги надзор родитеља јер материјал можда није пригодан за дјецу млађу од 13 година. Р

Restricted – Није дозвољено приказивање дјеци млађој од 17 година без пратње родитеља

НЦ-17 Нико у узрасту од 17, и млађи, не треба да гледа овај филм.

149

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Назив филма

Au revoir, les enfants (До виђења, дјецо)

The Believer (Вјерник)

З А Ј Е Д Н О

Режисер

Louis Malle

150

Cry Feedom (Плачи слободо)

Dead Poets’ Society (Друштво мртвих пјесника)

Gandhi (Ганди)

Кратак опис

Радња филма смјештена је у Други свјетски рат у сеоску католичку школу у Француској. Два дјечака, један од њих је Јевреј кога су редовници, који воде ту школу, сакрили од нациста. Филм је заснован на Мелеовом личном искуству. Млади Јевреј, студент из Њујорка, креће на приватно истраживање значења јудаизма у свом животу. Он истражује теме о религији и породици. То је психолошко истраживање сила нетолеранције, и код појединца и у друштву као цјелини.

Edward Zwick

Током грађанског рата и хаоса који је владао у Sierra Leoneu током 1990-тих, два Африканца: Danny Archer, бивши плаћеник из Зимбабвеа и Соломон Р – сцене Вандy, рибар из Мендеа, крећу у потрагу за насиља и ријетким ружичастим дијамантом, кога је Соломон непримјерен раније био пронашао и сакрио. Уз помоћ америчког језик новинара, Maddy Bowena, два човјека крећу на погибељан пут који би могао да спаси Соломонову породицу и донесе искупљење Archeru.

Walter Salles

Дора, бивша учитељица, огорчена је старица која ради на Централној жељезничкој станици у Рио де Р– Жанеиру, гдје пише писма за неписмене муштерије. непримјерен Josue, деветогодишњи дјечак, никада није упознао језик свог оца, али му његова мајка пише преко Доре. Дора води на пут Josuea да пронађе свог оца и то је пут који ће обома да промијени живот.

Central Station (Централна станица)

ПГ

Henry Bean

Blood Diamond (Крвави дијамант)

Ознака

Richard Attenborough

Peter Weir

Richard Attenborough

ПГ

Радња филма смјештена је у Јужну Африку током периода апартхејда. То је прича о Donaldu Woodsu, главном уреднику либералног часописа Daily Dispatch и активисти Steve Bikou. Када Бико умире у полицијском притвору, Woods напише књигу о њему, а једини начин да она буде објављена, јесте да Wоодс и његова породица тајно побјегну из земље.

ПГ

Прича о појединцима који нађу снаге и храбрости да изаберу властити пут. Професор Keating, нови наставник енглеског језика, надахњује дјечаке једне престижне америчке школе да се побуне против тренутног стања. Сваки од њих то и уради, свако на свој начин, и то их промијени за цијели живот.

Гандијев живот је живот испуњен активизмом за људска права и политичку и вјерску толеранцију. Животопис једног изузетног човјека, који се ненасилним методама борио за миран суживот и демократију.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Режисер

Ознака

Кратак опис

У Руанди се током 1994. године десио геноцид таквих размјера какве нису виђене још од Насиље, холокауста. У само три мјесеца на бруталан начин узнемирујућ убијено је милион људи. Надахнут својом љубављу е сцене и према породици, један обичан човјек спашава непримјерен животе преко стотину беспомоћних избјеглица, језик дајући им склониште у хотелу којим он управља. ПГ-13

Hotel Rwanda Terry George (Хотел Руанда)

In the Name of God (У име Бога)

The Kite Runner (Ловац на змајеве)

Kolya

Kundun

Anand Patwardhan

Marc Foster

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Назив филма

З А Ј Е Д Н О

Од добијања независности 1947. године Индија је секуларна држава. Највећа опасност по изузетно напето друштвено ткиво данас долази од хиндуистичких фундаменталиста који позивају 83% хинду мањине да редефинише Индију као државу хиндуса.

Заплет филма слиједи радњу романа Khaleda Hosseinia. То је прича о Амиру, којег прогања осјећај кривице јер је издао Хасана, свог друга из дјетињства и сина очевог слуге. Он се враћа у Афганистан и нада се да ће добити опроштење за оно што је радио док је био млад. Међутим, Афганистан у који се он враћа, сада контролишу Талибани.

Jan Sverak

Franta Louka, концертни челист у Чехословачкој током окупације од стране Совјетског Савеза, губи мјесто у државном оркестру. Упао је у велике дугове ПГ-13 и када му његов пријатељ предложи да се ожени Одређена Рускињом, како би она добила чешке документе, он доза невољно пристане. Она тако искористи ситуацију и сензуалности побјегне свом љубавнику у Западну Њемачку, остављајући свог петогодишњег сина са баком. Када бака умире, Kolya долази да живи са својим очухом Loukom.

Martin Scorsese

Животопис Далај Ламе. Док је још био мали дјечак и живио у удаљеном подручју Тибета, свештеници су утврдили да је он четрнаеста реинкарнација Буде. ПГ-13 По завршетку Другог свјетског рата морао је да се сцене насиља носи са кинеском комунистичком агресијом на Тибет. Протести су игнорисани, а Мао је задржао војну диктатуру на Тибету, на крају присиливши Далај Ламу да избјегне у Dharmasalu у Индији.

151

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Назив филма

З А Ј Е Д Н О

Режисер

ПГ-13

Life is Beautiful (Живот је лијеп)

Roberto Benigni

Lions for Lambs Robert Redford

152

Malcolm X

Ознака

Тематски елементи холокауста

Јевреј Guido Orefice, пјесник, његова жена и син живе лијеп и срећан живот све док их Нијемци не ухапсе и не одведу у концентрациони логор. Штитећи свог сина Giosuea од страшне истине, Guido му каже да су они сви заправо на великом љетовању и претвара логор у велику игру, говорећи им да морају да имају 1000 поена да би добили прави тенк и отишли. Контроверзан филм кога многи сматрају богохулним јер збија шале на рачун холокауста, док други сматрају да се ради о непопустљивости људског духа.

Инспирирани својим професором, др Melleyem, два студента одлуче да се придруже борби у Афганистану. Њихова борба за опстанак на ратном пољу постаје веза која спаја двије различите приче. Р – сцене У Калифорнији Malley покушава да допре до рата, насиља привилегованог, али незадовољног студента, док за и употреба то вријеме у Вашингтону сенатор, који се нада да ће непримјерен постати предсједник, треба да да скандалозну причу ог језика младом ТВ новинару, која може да утиче на судбину тог младића. Те три приче су међусобне испреплетене и откривају како свако од ово троје Американаца има дубок утицај на другу двојицу – и на цијели свијет.

Биографија Malcolma X, чувеног афроамеричког вође. Рођен је као Malcolm Little. Његовог оца, који је био министар, убијају чланови Ку Клукс Клана. Он постаје гангстер, а док је боравио у затвору, открива дјело под назиовом The Nation of Islam које је написао Elijah Muhammad. По изласку из затвора он проповиједа та увјерења, али током ходочашћа у Меку, прелази на изворни ислам и постаје Суни Муслиман. Промијенио је име у ElHajj Malik Al-Shabazz и престао са својим антибјелачким учењем. Убијен је у атентату и умро је као шехид.

Spike Lee

Mother Teresa: In the Name of Kevin Connor God’s Poor

Кратак опис

Ово је истинита прича о Мајци Тереси. Прича почиње у граду Калкута, у Индији, гдје се она суочава са бројним проблемима и тешкоћама и гдје поставља темеље свог дјеловања у корист најсиромашнијих.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

The Motorcycle Diaries

Pay it Forward (Шаљи даље)

Режисер

Mimi Leder

(Шиндлерова листа)

Steven Spielberg 1993

Кратак опис

Ово је адаптација дневника који је писао Ernesto ‘Che’ Guevara de la Serna кад је имао 23 године. Филм говори о његовом путовању кроз Јужну Америку са пријатељем Albertom Granadoom на мотору марке Нортон 500 из 1939. Рођен је у породици која је припадала вишој средњој класи, а ово му је прво путовање по Латинској Америци. Видио је какву улогу и какав живот имају сељаци старосједиоци, укључујући рударе и прогоњене комунисте који бјеже из својих кућа. То је Chea навело да одлучи да се бори и умре за ствар пролетеријата у Латинској Америци

Walter Salles

Pelle Conqueror Bille August

Schindler’s List

Ознака

ПГ-13 Зрели тематски елементи који укључују злоупотребу дрога, алкохола, сцене секса, насиља, и непримјерен језик

Млади Trevor McKinney се уплео у интригантан задатак који му је дао његов нови професор друштвених наука, господин Сimoneт. Задатак је: смисли нешто што ће промијенити свијет и покрени то. Тревор осмисли једноставну, али генијалну идеју ширења добра: учинити три добра дјела особама које, за узврат, морају да наставе тај ланац.

Крај 19. вијека. Брод препун шведских емиграната стиже на данско острво Борнхолм. Међу њима су Lasse и његов син Pelle. Они налазе посао на једној великој фарми, али их тамо третирају као људе најнижег ранга. Пеле почиње да говори дански, али га још увијек малтретирају као странца. Ни он ни отац не желе да одустану од свог сна о проналску живота бољег од онога кога су оставили за собом у Шведској.

Шиндлерова листа је прича о Оскару Шиндлеру, Р – језик, њемачком бизнисмену који је спасио животе хиљаду сцене секса и пољских Јевреја током холокауста. Филм се заснива насиља на књизи „Шиндлерова барка#, коју је написао Thomas Keneally.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Назив филма

З А Ј Е Д Н О

153

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Назив филма

The Sea Inside

Silent Waters

З А Ј Е Д Н О

Режисер

Кратак опис

Alejandro Amenabar

Животна прича Шпанца Рамона Сампедроа, који је водио тридесетогодишњу кампању да оствари право да свој живот оконча достојанствено. Филм истражује Рамонов однос са двије жене: Јулиом, правницом која подржава његову ствар и Росом, женом из тог мјеста која жели да га убиједи да вриједи живјети. Уз његову љубав те су жене надахнуте да остваре нешто што су раније сматрале .немогућим. Упркос својој жељи да умре, Рамон је свакога са ким се сусрео учио о значењу, вриједности и драгоцјености живота

Sabiha Sumar

Филм приказује живот у Пакистану током 1979. за вријеме владавине и диктатуре предсједника и генерала Zia-ul-Haqa. Фокус филма је на животу Ayeshe, удовице чији се живот креће око сина Салема, њежног осамнаестогодишњег сањара који је заљубљен у Зубеиду. Салем се снажно укључује у групу исламских фундаменталиста и оставља Зубеиду. Догађаји ескалирају кад ходошасници Сикхи из Индије нагрну у село, а један међу њима тражи своју сестру која је отета 1974. То буди болна сјећања.

Yash Chopra

Једна амбициозна млада адвокатица, Saamiya Siddiqui добија задатак да истражи људска права заробљеника у Пакистану. Један од случајева односи се на Rajesha Rathorea, човјека који је наводно шпијунирао за индијску војску и који је осуђен на доживотну робију. Saamiya сазнаје да он није шпијун, већ Sikh који воли једну муслиманку. Он је упао у мрежу преваре и издаје и приморан је да “призна” за шта је добио 22 године затвора. Saamyia одлучи да докаже да је притворен грешком, али њене колеге не одобравају кад жена ради ‘мушки посао’.

154

Veer-Zaara

Ознака

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Whale Rider

Yentl

Režiser

Oznaka

Kratak opis

Niki Caro

На обали Новог Зеланда народ Вангара вјерује да потичу од њиховог претка Paikea, који је ту живио прије хиљаду година и који је избјегао смрт тако што је његов кануу до обале довукао на својим леђима један кит. Од тада Вангара се поглавице, а то је увијек прворођени мушкарац, сматрају директним потомцима Paikee. Паи, једанаестогодишња дјевојчица, вјерује да јој је судбина да постане нови поглавица, али њен дјед Коро мора, у складу са традицијом и обичајима, да изабере свом народу мушког вођу. Паи воли Короа више него икога на свијету, али мора да се бори са њим и са хиљадугодишњом традицијом, како би остварила своју судбину.

Barbara Streisand ПГ

Јентл, млада Јеврејка, маскира се у младића како би била примљена на Jeshivu, гдје се проучавају Тора, Талмуд, итд. Драматизација дјела “Јентл, дјечак из Јешиве”, Исака Башевиса Сингера (1902-1991).

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Naziv filma

З А Ј Е Д Н О

155

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Пјесме Кориштење музике у образовним програмима стимулише дјечју концентрацију и креативност. Оно помаже дјеци да се опусте и снизе ниво стреса који им учење намеће. Слушање одређене врсте музике може да подстакне лучење ендорфина, који утиче на стварање стања мира, које опет води ка бржем учењу. Дјеца кроз музику могу да изразе своја осјећања, призову сјећање и пробуде мисли, и могу да осјете осјећај слободе, смирености и задовољства. Музика помаже јачању не-вербалне комуникације и промовише јединство са људима које нисмо раније упознали. Наставници и фасилитатори могу да користе пјесме као ненасилну алтернативу у циљу протеста против неправде и насиља. Слушање неке пјесме може да води ка дискусији о темама које су данас важне дјеци и младима. Оно може да помогне да се међу учесницима овог програма створи простор за слушање, дијалог, размјену мишљења и интеракцију испуњену поштовањем. Сљедећи списак пјесама можете да користите за ваш интеркултурални и међурелигијски програм, како би мотивисали учеснике да уче о увјерењима других, о другим културама и другим вјерама. Ове пјесме могу такође да послуже као полазна тачка за разговор о проблемима са којима се свијет данас суочава, о осјећањима и недостатку разумијевања међу људима. Можете да их научите те пјесме, а можда можете и да их преведете на локалне језике..

156

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Пјевач

Албум

Држава

Al-dameer El-Arabi (Арапска свијест)

Арапски пјевачи

Сингл, 2008

Арапске државе

A Daniel, un chico de la guera

Alberto Cortez

Entre Lineas, 1985

Аргентина

Color Esperanza

Diego Torres

Un Mundo Differente 2002.

Аргентина

Shosholoza

Helmut Lotti

Out of Africa, 2004

Белгија

Cançó sense nom

Lluís Llach

L’estaca., 1973

Бразил

Breaking the Silence

Loreena Mckennit

Parallel dreams, 1989

Канада

Gracias a la Vida

Mercedes Ossa

Las Ultimas Composiciones, Чиле 1966

Sobreviviendo

Victor Heredia

Solo Quiero la vida, 1984

Чиле

Solo learning pido a Diao

Leon Gieco

El Encuentro

Чиле

Fijate Bien

Juanes

Fijate Bien, 2000

Колумбија

Clandestino

Manu Chao

Clandestino, 2000

Француска

Je crois que ça va pas être posible

Zebda

Essence ordinaire, Barday, 1998

Француска

Million Voices

Wyclef Jean

Hotel Rwanda: Музика из филма, 2004

Хаити

Sunday Bloody Sunday

War, 1983

Ирска

War Child

The Cranberries

To the Faithful Departed, 1996

Ирска

Shalom Shalom

Noa

Noa Gold

Израел

Shir Lashalom (Song for Peace – пјeсма за мир)

Miri Aloni

Golden Hits of the Nahal

Израел

Buffalo Soldier

Bob Marley

One Love: The Very Best of Bob Marley, 2001

Јамајка

Hana (цвијет)

Kina Shokici

The Best of Shokici Kina & Champloose

Јапан

Marchel Khalifa

Promises of the Storm, 1999

Либан

Julia Boutros

Ta’awdna Alaik, 2006

Либан

Jawaz al-Safr Passport Khoufi Aa Wladi (My Fear for My Children)

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Назив пјесме

157

У Ч И Т И

158

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Назив пјесме

Пјевач

Албум

Држава

Folon

Salif Keita

The Past, 1995

Мали

Me voy a convertir en un ave

Maná

Unknown Soldier

Fela Kuti

Unknown Soldier

Нигерија

Junoon

No More

Best of Junoon

Пакистан

Desapariciones

Ruben Blades

Buscando América, 1984

Панама

Mama Africa

Akon

Konvicted, 2007

Сенегал

Lakayak Nasannata

Sunil Edirisinghe

Mage Senehasa, 1985

Шри Ланка

Hiroshima

Bjön Afzelius

Exil, 1984

Шведска

Brothers in Arms

Dire Straits

Brothers in Arms, 1985

Уједињено Краљевство

Give Peace a Chance

John Lennon

Give Peace a Chance, 1969

Уједињено Краљевство

Let there be Peace on Earth

Jill Jackson i System Miller

Circa, 1955

Уједињено Краљевство

Peace Train

Cat Stevens

Teaser and the Firecat, 1971

Уједињено Краљевство

The Specials

Free Nelson Mandela

In the studio, 1984

Уједињено Краљевство

The Way of Love

Olivia Newton-John

Gaia One Woman’s Journey, 1993

Уједињено Краљевство

A Summer Prayer for Peace

Archies

Sunshine, 1970

Сједињене Државе

Masters of War

Bob Dylan

The Freewheelin’ Bob Dylan, 1963

Сједињене Државе

My Rainbow Race

Pete Seeger

Pete, 1966

Сједињене Државе

Under the Rainbow

Joyce Rouse

Under the Rainbow, 2004

Сједињене Државе

War

Bruce Springsteen

Live 1975-85

Сједињене Државе

The Sounds of Silence

Paul Simon, Art Garfunkel

Wednesday Morning, 3 A.M., 1966

Сједињене Државе

We are the World

Michael Jackson i Lionel We are the World, 1985 Richie

Сједињене Државе

What a wonderul world

Louis Armstrong

What a wonderful world

Сједињене Државе

Where is the love?

Black Eyed Peas

Elephunk, 2003

Сједињене Државе

Why can’t we live together?

Tim Thomas

Why can’t we live together?, 1964

Сједињене Државе

Suenos Liquidos, 1997

Мексико

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Поезија, од грчке ријечи „ποίησις“, poiesis, што значи ‘прављење’ или ‘стварање’, представља форму умјетности у којој се, осим или умјесто његовог очигледног значења, језик користи и због својих естетских и евокативних особина.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Поезија

Читање поезије ствара креативне, умјетничке и емоционалне особине код дјеце и младих, на начин на који то проза не може баш увијек да пренесе. Ритам и рима дају један угодан, умирујући контекст из којег дјеца могу да предвиде шта слиједи у предстојећим стиховима. Својим уједначеним и умирујућим тактом, ритам и рима пјесме зраче одређеном сигурношћу, која је тако важна за постизање унутрашњег мира и осјећаја угодности. Пјесме помажу да се прошири дословно значење ријечи и пробуди емоционална реакција на фантазију или стварност. Кориштење двосмислености, симбола, или ироније, оставља пјесму отвореном за многострука тумачења, мотивишући на тај начин креативност дјетета и његову способност да трага за разноврсним могућностима. У пјесмама се нижу стихови који у себи носе и противљење и прихватање, и одбацивање и примање, и давање и узимање, а све то у оном дијелу између контрадикција које имају смисла само у оквирима свијета изграђеног у пјесми. Поезија може да се разумије као јединствен, непрекинут разговор, нека врста непрекидне приче, колико о самој природи поезије, толико и о нечијем животу. Кад дијете једном угледа себе у пјесми, оно почиње да открива чудо ријечи и снагу поезије. Пјесма може да се научи напамет, или пјева, или понесе истог тренутка у задњем џепу ума и срца. Пјесме могу да се користе прије, у току или послије активности самоиспитивања, или као подстицај на тренутак размишљања и шутње, прије него што почнете са својим програмом.

159

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Со за душу Драги пријатељу, Ријетки су тренуци које чуваш за разговор са мном … а они ми недостају, Мало је осјећања која чине да задрхтим, а задрхтим због тебе, Само неколико тренутака проведемо заједно … и ја чезнем за њима, Силни су часи кад те додирујем и кад сам ти близу. Ја сам она, која плачући улази, а ти почињеш да се смијешиш, Ја сам она коју ти не препознајеш као покретача свог живота, Твоја душа!

Причај нам о дјеци А жена која држаше дијете на грудима рече: “Причај нам о Дјеци.” А он рече: Ваша дјеца нису ваша, 160

Она су синови и кћери жудње Живота за самим собом. Она долазе кроз вас, али не од вас, И, мада су с вама, она вам не припадају. Можете да им дарујете своју љубав, али не и своје мисли Јер она имају мисли сопствене. Можете да удомите њихова тијела, али не и душе, Јер њихове душе станују у кући сутрашњега дана, Коју ви не можете да походите, па ни у сновима. Ви можете да настојите да будете као она, али не настојте да она буду као ви, Јер, нити живот иде уназад, нити стаје са јуче

Khalil Gibran “The Prophet”, поглавље под називом “Дјеца”

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ако дјеца живе с критикама, Уче да осуђују.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Дјеца уче оно што живе

Ако дјеца живе с непријатељством, Уче да се туку. Ако дјеца живе с изругивањем, Уче да буду стидљива. Ако дјеца живе са стидом Уче да осјећају кривицу.

(Али,)

Ако дјеца живе с толеранцијом Уче да буду стрпљива. Ако дјеца уче с подстицањем, Уче се самопоуздању. Ако дјеца живе с похвалама, Уче да цијене. Ако дјеца живе с поштењем, Уче се правди. Ако дјеца живе са сигурношћу, Уче да вјерују. Ако дјеца живе с одобравањем, Уче да воле себе Ако дјеца живе с прихватањем и пријатељством, Уче да пронађу љубав у свијету.

Dorothy Law Nolte

161

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Нема мјеста за мржњу У мом срцу нема мјеста за освету, бијес и мржњу. У мојој глави нема мјеста ни за једну такву мисао. Немам ријечи да опишем своја осјећања, али знам да и у најдубљем болу морам да нађем снагу праштања. Бол који нам је нанесен реже попут ножа, али ми не смијемо да узвратимо истом мјером. Умјесто тога, морамо да пронађемо пут, пут који је тако тежак, и испружимо наше руке пуне љубави како бисмо сад пронашли пријатељство. 162

Не постоји љековитија ствар него кад широм овараш очи, и видиш да је већина других људи заиста попут нас.

Davиd Gould Написано као одговор на смрт његове кћерке која је убијена у бомбашком нападу који се десио у Лондону 7. јула 2005. године

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

“Ово је ваш задњи пункт за провјеру у овој земљи!” Зграбисмо пиће. Ускоро ће све имати другачији укус.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

На граници

Под нашим ногама простирала се земља, подијељена дебелим челичним ланцем. Моја сестра закорачи преко њега. “Погледајте овамо,” рече нам, “Моја десна нога је у једној држави, а моја лијева у другој.” Граничари је ушуткаше. Мајка ми је казала: “Идемо кући”. Казала је и да су путеви много чистији, крајолик много љепши, а људи много љубазнији. Десетине породица чекале су на киши. “Могу да удахнем дом,” неко рече. Сада су наше мајке плакале. Било ми је пет година. Стајао сам поред граничног пункта, упоређујући обје стране границе. Јесења земља простирала се и са друге стране, иста боја, исти састав. Кишило је са обје стране ланца. Чекали смо док су провјеравали наше папире, и помно проучавали наша лица. Онда се ланац помаче да нас пропусти. Неки човјек се сагну и пољуби своју блатну домовину. Исти ланац планина нас је све обухватио.

Choman Hardi Млади курдски пјесник који живи и ради у Лондону. Пише и на енглеском и на матерњем курдском језику.

163

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ведрији свијет Божић је и ја бих требао да мислим да сам срећан. Све је свечано, све је узвишено, али моје сцре не може да сија. Стално ми се враћају слике дјеце голе и босе, гладне правде и гладне хране. Храна, сиромаштво и рат су терет човјечанства. Упитах се: Гдје је мир? Гдје је љубав? И зашто самилост не куца на наша врата? Љут сам и обесхрабрен да стварам бољи свијет. У том трену моја сестрица ми приђе са осмијехом који обожавам и затражи да пољубим њену лутку. Док се претварала да своју лутку храни млијеком, рече ми: “Молим те, драги Хинд, помози ми да је нахраним.” Погодило ме је као гром, одговор на моје туге и бијес! Схватио сам да је одговор урадити шта можеш, а не предати се. Да свако уради свој мали дјелић, дјеца би имала мирно мјесто за живот, имала би ведрији свијет, нове прилике и наду.

164

Волимо своју породицу, комшије и пријатеље! Служимо свима и урадимо више срцем самим! Урадимо најбоље што можемо да побољшамо животе њихове и будућност дјетета! Створимо ведрији свијет у којем дјеца могу да пронађу љубав. Hind Farahat Члан Fishers програма и млади учесник ГНРЦ-а у Јордану.

Буди промјена коју желиш Сви смо били заједно кад смо устали против Британаца, није нам било важно одакле смо, из које смо религије, сталежа или вјере. Постали смо независни од Британаца, били смо спремни за нову државу и нови почетак. Наше вође су преузеле власт и жељели су владу која ће повести земљу, није их било брига одакле долази, из које религије, сталежа или вјере. Али, Жеља за влашћу се роди, вође су биле жељне управљања. Патриоте постадоше похлепне за влашћу, рат је био на видику. Потребе и ставови се промијенише, его нарасте. Лидери преко ноћи направише драстичне промјене. Подјеле изазване језицима који се говоре у овој малој земљи водиле су политичким немирима и проблемима неразумијевања једни других. Људи почеше да мрзе оне који су говорили језиком друге “стране”. Бивало је све горе и горе. Они који су били заједно и борили се за независност, раздвојише се, насиље порасте, људи почеше да убијају једни друге, а мир изгуби свој дом.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Основаше се разне групе које су се бориле за своја права, насиље прерасте у рат. Многи почеше да бјеже и напуштају породице и посао. Ниједан вођа не препозна грешке које су чињене у прошлости, искористише их да остану на власти и приграбе корист себи. Ми до данас немамо одговор за тај рат, нити ико зна зашто се води? Јесу ли наше вође користиле наше различите језике да подстичу неслогу? Шта се десило са људима који су се борили за независност и више? Шта се најзад данас дешава? Желимо ли да залијечимо ране прошлости? Да ли се поштујемо и бринемо једни о другима? Желимо ли да радимо једни са другима? Сви знамо да требамо да живимо и радимо заједно, Али ми нисмо вољни да тако и урадимо, Људи желе да забораве прошлост и рат, Али наш его је већ нарастао, Хиљаду година туге не може да се ријеши за деценију или више, Сада можда не можемо да промијенимо ствари, јер садашњост је већ посијана. Али, Сутра ми можемо да будемо вође и обликујемо будућност сами. Можемо да радимо за земљу у којој поштујемо једни друге и идемо напријед. Можемо учити да будемо заједно и дати шансу миру да се роди. Можемо да промијенимо себе прије него промијенимо свијет, можемо покушати да ријешимо своје проблеме прије него туђе, Можемо да створимо земљу у којој свако живи у миру. Не требамо да кривимо једни друге, него да бар покушамо пронаћи рјешење. Нису Британци створили ово, они нису били овдје кад смо прослављали власт, Ако си надахнут да мијењаш свијет, почни од себе. Не можеш да очекујеш да промјене донесу резултате саме од себе, неко треба да се жртвује и ради за опште добро. Комфор и интерес немају мјеста овдје. Ниједна земља није савршена; ви треба да је учините савршеном … “Вријеме лијечи све, али и иде даље, оно никог не чека, него ствари треба да промијене свој смјер.” Треба да мијењамо у миру, треба да будемо промјена коју желимо да видимо.

Nooranie Muthaliph Омладински члан ГНРЦ-а, Шри Ланка

165

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Глас дјеце Африке Мир, мир, мир у нашим породицама, Мир свима око нас, Мир је извор напретка, Мир почиње љубављу и срећом. Насиље, насиље је у нашим друштвима, Насиље је узвик невиних, Насиље разбија и раздваја породице, Насиље је знак грубости и зла. У нашој земљи уништен је мир и природна богатства. Погледајте дјецу Сомалије, дјецу која носе оружје. Идите у Етиопију или Анголу, људи умиру од глади и у борби. Дјеца Африке губе наду у будућност. Дођите у Танзанију, многа дјеца живе на улици, Бјеже од куће, траже другачији живот. Породице су им раздвојене, а њихова права згажена

166

Нико их не гледа. Људи се претварају да их не виде, збијају шале на њихов рачун, када она просе или краду. Наша мирна и тиха домовина претворена је у ратишта. Људи су уништили њена прелијепа богатства. О, Боже, “шта ћемо ми од њих наслиједити?” Овај глас је за дјецу Африке, уморни смо од смрти на улици, затхијевамо другачији континент, желимо да нам се врати мир.

Clara Mduma Омладинска чланица ГНРЦ-а, Уједињена Република Танзанија

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

“Ми потврђујемо, ми одбацу јемо и ми се обавезујемо …”

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Молитве за мир Током међурелигијског састанка Свјетског савјета цркава (World Council of Churches), одржаног 2005., једна репрезентативна група вјерских заједница окупила се вођена дубоком забринутошћу за свијет који ћемо оставити иза себе и предати нашој дјеци и младима. Судионици групе су били дубоко узнемирени великим размјерама насиља и културе искључивања, те похлепом која данас доминира нашим свијетом. “Ми, дакле, препознајемо,” рекли су, “суштинску важност религијског одгоја за предају богатстава нашег насљеђа с једног нараштаја на други. Важно је да свака вјерска заједница схвати потребу оспособљавања младих за учествовање у тренутној трансформацији њиховог насљеђа…” “Ми, такође, разматрамо један процес учења који би, на основама вјере, изградио инклузиван, отворен и саосјећајан став према другима. Видимо колико је важно бити обавијештен о и узајамно разумјети наше религијске традиције, како не бисмо стицали слике о другом из дугогодишњих предрасуда и искривљених слика које нам шаљу средства јавног саопштавања. Препознавајући чињеницу да је однос између религије и насиља постао једно од ургентних питања данашњице, група је казала: “Увјерени смо да ниједна религијска традиција не сматра насиље врлином, нити религијском вриједношћу и знамо да насиље није суштина ниједне религије. Напротив, љубав, саосјећање, и мирољубив суживот, представљају вриједности које подупиру све наше традиције. Зато се опиремо приписивању насиља религијама и тежимо актуелизирању потенцијала за мир и ненасиље, који се у нашим традицијама сматрају кључним вриједностима.”

Заједничке обавезе “Признајемо да су изазови са којима се суочавамо у свијету превелики да би се било која од наших традиција могла сама с њима да носи и да требамо једни друге у нашим напорима да одговоримо на њих. Дакле, не смијемо да радимо одвојено оно што можемо да радимо заједно. Управо у атмосфери разборитости и заједничког дјеловања ћемо истински спознати једни друге, а у изрицању заједничких обавеза ћемо расти и развијати се заједно. Зато изјављујемо сљедеће и обавезујемо се: Потврђујемо да је човјечанство, које је састављено од бројних народа, нација, раса, боја коже, култура и религијских традиција, једна људска породица. Дакле, одбацу јемо све покушаје успостављања раскола међу религијским традицијама, представљајући их као заједнице које се узајамно искључују. Обавезуј емо се да ћемо учити више једни о другима, учити једни од других, и откривати и поново откривати сами себе у односу на друге. Потврђу јемо да у срцу свих наших религијских традиција леже љубав, саосјећање, давање и вриједности које одржавају живот, као и живот у заједници. Зато, одбијамо сва тумачења религијских традиција која промовишу непријатељство, мржњу или искључивање. Обавезујемо се да ћемо у нашим религијским традицијама унапрјеђивати учења и праксе који подржавају живот и промовишу заједницу. Потврђујемо да су насиље и ратовање неспојиви са нашим религијским учењем, као и да ниједна од наших религијских традиција не подржава рјешавање сукоба насилним средствима.

167

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Због тога одбацујемо све видове насиља које се користи у име религије, сва тумачења религије која подржавају ратовање и све покушаје да се наше свете књиге тумаче као подршка сукобима. Обавезујемо се да ћемо тумачити, подучавати и практиковати наше религијске традиције тако да промовишу мир и склад. Потврђујемо да је дискриминација на основу расе, сталежа, друштвеног положаја, физичких и интелектуалних способности, етничке припадности, пола, итд. неспојива са свим нашим религијским традицијама. Дакле, одбацујемо све форме дискриминације и искључивања. Обавезујемо се да ћемо радити у циљу стварања инклузивне заједнице и борити се против оних тумачења наше вјере и светих књига која оправдавају дискриминацију. Потврђујемо да су правда и поштење кључ вјерског живота, а да су сиромаштво, оскудица, глад и болест силе које умањују људско достојанство и потенцијал. Зато, одбацујемо уређење економског и политичког живота које доноси неправду, неједнакост и несавјесну експлоатацију ресурса наше планете усљед људске похлепе. Обавезујемо се да ћемо заједно бранити достојанство и људска, социјална и економска права свих људи и интегритет планете. Потврђуј емо права младих и дјеце и доприносе које они дају разумијевању и практиковању вјерског живота. Зато одбацујемо све покушаје да се искључе из главних токова вјерског живота. Обавезујемо се да ћемо његовати инклузивне заједнице које ће у потпуности укључивати младе људе и дјецу како би их оспособили да своје дарове доносе у наш заједнички живот. 168

Речено је да путовање од хиљаду миља почиње једним јединим кораком. Ми видимо ове заједнице као кораке које предузимамо ка визији свијета који ће живјети у правди и миру. Позивамо све религијске заједнице да и саме искажу такво властито обавезивање, и тако унапрјеђују визију духовности која ће донијети оздрављење и вратити цјеловитост нашем разломљеном свијету.”32 Значајно је да ове потврде произилазе из осјећања хитне потребе да људи из свих религијских заједница говоре и дјелују заједно у погледу питања која се тичу њиховог заједничког живота! Такву хитност, међутим, не осјећају само религијске заједнице већ и они који своју инспирацију црпе из људских вриједности и духовности које се не схватају у религијском смислу.

Из документа Вјерски живот: Обавеза и зов, који је настао кроз међурелигијски процес који је покренуо Свјетски савез цркава, 2005.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

О Боже, ти си вјечни извор живота и мира. Нека се твоје име слави довијека. Ми знамо да си ти онај који нас окреће мислима о миру. Саслушај нашу молитву у овом тешком часу, јер твоја моћ мијења срца.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Међурелигијска молитва за мир

Муслимани, хришћани и Јевреји памте и снажно потврђују да су сљедбеници једнога Бога, дјеца Абрахамова, браћа и сестре. Непријатељи почињу да разговарају, раздвојени спајају руке пријатељства, народи заједно траже стазу мира. Оснажи нашу намјеру да свједочимо ове истине начином на који живимо. Дај нам разумијевање које окончава раздор, дај нам милост која гаси мржњу, и опроштај који превазилази освету. Оспособи све људе да живе по твом закону љубави. Амен 169 (Pax Christi)

О, ти вјечна мудрости О, ти вјечна Мудрости, коју мало знамо, мало не знамо. О, ти вјечна Правдо, коју дијелом признајемо, али јој се никад у потуности не покоримо. О, ти вјечна љубави, коју волимо мало, а плашимо се вољети је превише. Просвијетли нам памет, да можемо да разумијемо. Дјелуј у нашој вољи, да можемо да се покоримо. Распали наша срца, да те можемо вољети.

(Молитва, на међурелигијској прослави седамдесетог рођендана бискупа професора Krister Stendahla, 21. април 1991.)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учини ме оруђем свога мира Господине, учини ме оруђем свога мира: Гдје је мржња, да сијем љубав! Гдје је увреда, праштање! Гдје је сумња, вјеру! Гдје је очај, наду! Гдје је тама, свјетло! Гдје је жалост, радост! Господине, учини да не тражим да ме тјеше, него да ја тјешим друге, да не захтијевам да ме разумију, него да се трудим да разумијем друге; да не тражим само да ме љубе, него да и ја љубим друге! Јер ко дарује, тај прима, ко прашта, биће му опроштено, и ко умире себи, рађа се за вјечни живот! (Свети Фрањо Асишки)

Нека будем за сва времена 170

Нека будем за сва времена, и сада, и увијек заштитник свима онима који заштите немају, водич онима што изгубише пут, брод онима што мора ће препловити, мост онима што ријеке ће прелазити, уточиште оним у невољи, свјетло за оне у мраку, склониште за оне без крова над главом, и слуга свима којима слуга треба. Четрнаести Далај Лама, 6. новембар 2000.

Буди великодушан Буди великодушан у благостању и захвалан у биједи. Буди поштен у свом суду и пажљив у говору. Буди попут лучи онима који ходе у тами, уточиште странцу. Буди око слијепоме, а звијезда водиља стопама заблудјелог. Буди дах живота тијелу човјечанства, роса тлу људскога срца и плод на стаблу понизности. (Baha‘u‘llah)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Да би било мира у свијету, мора га бити у народу.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Мир у свијету

Да би било мира у народима, мора га бити у градовима. Да би било мира у градовима, мора га бити међу комшијама. Да би било мира међу комшијама, мора га бити у кући. Да би било мира у кући, мора га бити у срцу. (Lao-Tse)

Стаза ка божанском Ако те неко клевеће, хвали га увијек. Ако ти неко науди, послужи га лијепо. Ако те неко прогони, помози му на све начине. Стећи ћеш огромну снагу. Контролисаћеш бијес и понос. Уживаћеш мир, равнотежу и спокојство. Постаћеш божанско биће. (Swami Sivananda)

Универзална молитва за мир Води ме од смрти према животу, од лажи према истини. Води ме од очаја ка нади, од страха ка повјерењу. Води ме од мржње ка љубави, од рата према миру. Нека нам мир испуни срца, свијет, универзум. (Седмица молитве за мир у свијету, прилагођено из једне старе јаинистичке појалице)

171

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дај нам истински мир О, Боже! О, Господару наш! Ти си вјечни живот и вјечити мир по својој суштини и свом бићу. Вјечни мир је од тебе и враћа се теби. О, створитељу наш! Дај нам живот истинскога мира и уведи нас у краљевство његово. О, једини Славни, и Ти си благословљен, и ти си узвишен. Allahumma ya mowlana antas-salaam, wa minkas-salaam, wa ilaika yarjaus-salaam, haiyyina rabbana bis-salaam, wa adkhilna daras-salaam, tabarakta rabbana wa-ta‘laita, ya zal jalali wal ikram

Молитва за мир Ако се они приклоне миру, учини и ти исто и поуздај се у Алаха јер Он, уистину, све чује и све зна. Сура 8, al-Anfal (Плијен), ајет 61. Превод А. Yusuf Ali.

Будине ријечи о доброти Ево шта треба да чини онај ко је у доброти и који зна стазу мира ...

172

Нека нико никог не вара, нити презире и једно живо биће. Нека нико не науди никоме, срџбом или злом намјером. Нека му не пожели невољу. Као што мајка штити својим животом своје чедо, своје јединче, тако исто, својим бескрајним срцем треба вољети сва жива бића, шаљући доброту цијеломе свијету, ширећи је горе према небу, и доље према дубинама, према вани и безграничном, олобођен од мржње и зле воље. Било да стоји, хода, сједи, или лежи, бистрог ума треба ово да упамти. То је оно чиме се постиже узвишеност, а не, држећи се тврдих увјерења. Онај чиста срца, који има јасноћу визије, ослобођен од свих жеља, не рађа се поново на овом свијету. (Sutta Nipata, 145)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У јеврејском календару су то дани пред свечаност слављења Yom Kippura, времена покајања властитих гријехова.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Дани страхопоштовања

О, Извору Мира, води нас миру, миру дубоком и истинском; Води нас исцјељењу, савладавању свега што нас води рату унутар самих себе, и са другима. Нека нас наша дјела упишу у Књигу живота и благослова, исправности и мира. Наш Извору Мира, благослови нас миром. (Stren, Chain (ed). Gates of Repentance)

Међурелигијска молитва уочи Свјетског миленијског мировног самита вјерских и духовних вођа, одржаног у Уједињеним нацијама, у августу 2000. године. Сахранимо своја оружја, тако да израсту у цвјетове мира и радости. Положимо своја оружја, и подигнимо руке, Створитељу. Нека наше молитве и мисли промијене овај свијет у врт трајне радости. И нека сваки од нас штити Свјетло и љубав, доносећи цијелом свијету мир. (Sant Rajinder Singh Ji Maharja)

Молитва на мјесту експлозије атомске бомбе бачене на Хирошиму, Јапан У истини и љепоти се молим теби, Створитељу природе и човјечанства, чуј мој глас јер глас је то жртава свих ратова и насиља међу појединцима и народима. Чуј мој глас јер глас је то све дјеце која пате и која ће патити кад људи вјерују у оружје и рат. Чуј глас мој кад те преклињем да у срца свих усадиш мудрост мира, снагу правде и радост суживота. Чуј глас мој јер ја говорим за све оне, у свакој земљи и сваком периоду историје, који не желе рат и који су спремни да ходају стазом мира. Чуј глас мој и дај просвјетљење и снагу да увијек љубављу одговоримо на мржњу, посвећеношћу на неправду, давањем себе на потребу и миром на рат. (Папа Иван Павао II)

173

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Нека буде мир Нека буде мир, О сине – нека не превлада рат. Спусти своје копље и остави га као знак – који ће твоје потомство чувати Иди својим прецима у Арују и они ће те научити кореро. Нека не буде рата; јер ратник се не може заситити. Него нека мој син буде човјек мудрости и учења, чувар традиције у овој кући. Нека не буде рата. Посади дубоко дух мира, тако да твоја земља буде знана као земља свеприсутног мира. (Пјесма са отока Раронтога, Полинезија)

Моје срце постало је кадро

174

Моје срце постало је кадро да прими све облике. Оно је долина газелама и самостан монасима, Храм идола и Ћаба ходочасника, Плоча Торе и Књига Кур'ана, Ја проповиједам религију љубави, И камо год коњи љубави да крену, Љубав је моја религија и мој вјерозакон. Ибн Араби, 1165-1240)

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Драматизација је користан начин да се учесницима помогне да сагледају догађаје, ситуације или проблеме из једне другачије перспективе.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Драматизација

“Стави се у моју ситуацију”, је добар савјет. Наша ће дјеца научити да поштују друге ако стекну навику да замисле себе у ситуацији другога. Драматизација је истовремено и занимљива и корисна јер подстиче учеснике да се баве сложеним проблемима за које не постоји једно једино ‘исправно’ рјешење, као и да користе читав низ разноврсних способности и вјештина. Вјежбе или активности на драматизацији захтијевају припрему и осјећај при извођењу, али се сав тај труд исплати у смислу мотивације учесника и њихових постигнућа. У одређивању теме која би могла да се драматизује јако је важно дефинисати циљеве. Утврдите проблем повезан са изабраном темом или темама, као и ситуацију или окружење у којем су ликови смјештени. Добра идеја је учинити окружење реалистичним, али не и нужно стварним. Утврдите циљеве ликова у представи, као и шта се дешава ако их неки лик не оствари. За сваки лик понаособ разрадите основне информације: ко је, шта ради у датој ситуацији, који је његов проблем, циљ, и сл. Укључите учеснике у сценарио описујући ситуацију, окружење и проблем који се поставља. Дајте им информације о лику/ликовима: циљеве и основне информације. Одредите колико учесника је раније учествовало у драматизацијама и објасните како ће то користити за ову активност. Учесницима који ће глумити ликове треба неколико минута да “прођу кроз лик” који ће глумити и да се “уживе у улогу”. Они могу да имају одређене резерве према лику који им је додијељен или према мотивима тог лика. Добро је сазнати све то од учесника прије него драматизација започне. Након драматизације треба да услиједи разговор са учесницима да би се утврдило шта су научили из ове активности. То може да се проведе путем дискусије, кроз тренутке размишљања, као и кроз вријеме дато за уписивање личних утисака и наученог у Дневнике учења. Они учесници коју глуме могу да говоре осталима о свом лику, али и о томе да ли су изразили оно што ликови заиста осјећају или говоре. Они, који су гледали драматизацију, могу ликовима да постављају питања – и ‘ликовима’, али и самим учесницима који су глумили те ликове – о томе како су се осјећали у некој специфичној улози. Неки примјери драматизације дати су овдје, али је у пракси прилично једноставно да их сами направите и креирате за неке тематске догађаје у програму.

175

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Драматизацијска картица 1

Пунџама (Пуњама) има 17 година. Она живи са својим оцем, мајком и два брата. Пошто је једина кћерка, њени родитељи је пожљиво чувају и не дозвољавају јој да има момка. То је веома конзервативна породица која одржава своје вјерске и културне обичаје. Пунџама је упознала Метјуа (Маттхеw), братовог најбољег друга, и почела је да се са њим виђа, а да о томе није ништа рекла ни својим родитељима ни браћи. Метју није исте вјере као она, нити је из исте земље из које потиче Пунџама. Једног дана један од браће ју је видио како се на улици држи за руке са Метјуом и испричао је то родитељима. Они су се веома наљутили на Пунџаму и сачекали су да дође кући. Кад је дошла, мајка је почела да виче на њу, говорећи јој да их је обрукала и да више не заслужује да је зову својом кћерком. Браћа су предложили родитељима да је закључају у кућу тако да више не може да се виђа са Метјуом. Отац је разљућен насрнуо на њу и ошамарио је. Она је побјегла у собу, али су браћа дошла за њом и вратили су је у просторију у којој су се налазили родитељи.

Драматизацијска картица 2

Сара, Лина и Луси су најбоље школске пријатељице. Увијек су заједно и уживају да збијају шале на рачун дјевојчица које су стидљиве или које раде нешто што се њима трима не допада. 176

Фарзина и Лаура су нове ученице у школи. Оне још увијек немају много пријатеља, али су веома љубазне и пријатељски расположене према осталим ученицима. Једног дана Фарзина и Лаура су играле кошарку на школском игралишту када су им пришле Сара, Лина и Луси. Тражиле су да Фарзина и Лаура напусте игралиште и оставе кошаркашку лопту јер оне желе да играју. Фарзина им рече да су тек почеле и да желе још мало да играју. Сара се наљути и гурне је. Фарзина одговори, гурнувши Сару, а онда се Лина и Луси убаце у ту тучњаву. Лаура се препадне да ће оне наудити Фарзини и снажно баци лопту према Сари. Сару лопта погоди у главу и она падне, затим се јако разљути, устане и крене да удари Лауру.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ове картице треба користити за вријеме извођења активности под називом Мировне вијести, на страни 93. Сврха ових картица јесте да се опишу ситуације у којима постоји очигледан недостатак поштовања или/и дискриминација, а учесници треба да истраже те ситуације и пронађу позитивна рјешења. И треба да извијесте о свом рјешењу у форми ударне вијести на ТВ дневнику. Они ће представити те ударне вијести, глумећи ситуацију и/или интервјуишући људе о којима је ријеч у тој вијести.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Картице са мировним вијестима

Ви можете да напишете своје властите мировне картице о ситуацијама које се односе на проблеме у вашем граду или комшилуку.

Картица за мировне вијести, бр. 1

50% становника у твом граду су досељеници. Прије неколико седмица, међу њима и домаћим људима, десили су се неки насилни инциденти. Троје досељеничке дјеце из твог комшилука ухваћени су како краду торбу у једној продавници. Мјештани су се побунили, рекавши да то није први пут да се такве ствари дешавају и да више не желе да досељеници живе у њиховом насељу. Подигле су се тензије између локалног становништва и досељеничке популације што је довело до насилних сукобљавања. Локално становништво је захтијевало од владе да пресели досељенике на друго мјесто, гдје ће имати своје насеље. Тврдили су да се ниво несигурности и криминала повећао у њиховом подручју од кад је стигло више досељеника. Досељеници су се жалили да се осјећају дискриминисани, те да им није лако да пронађу посао и укључе се у друштво. Протекле седмице су свакодневно протестовали пред зградом градске владе. Влада је пронашла рјешење и то је ударна вијест …

Картица за мировне вијести, бр. 2

У твоју школу су дошла три нова ученика. Они су из друге државе и њихова вјерска убјеђења се разликују од убјеђења већине осталих ученика у школи. Њихови родитељи су се жалили школи да храна, која се нуди у школској кантини, не одговара захтјевима вегетаријанске исхране њихове дјеце. Замолили су школу да обезбиједи вегетаријанску исхрану. Међутим, директор школе то није прихватио, тврдећи да то поскупљује трошкове школе, ако она мора да обезбиједи различите оброке за само троје дјеце, те да нема додијељена буџетска средства за ту сврху. Предложио је да та дјеца доносе своје оброке од куће. Породица је оптужила школу за расистичко понашање и запријетила директору да ће тужити школу ако не обезбиједи вегетаријанску исхрану за њихову дјецу. Рјешење за ту ситуацију је пронађено и оно је ударна вијест…

177

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Картица за мировне вијести, бр. 3

У земљи која покушава да религију и државу држи одвојено, једна тринаестогодишња дјевојчица почела је да долази у школу у хиџабу, укључујући и вео преко лица. Она каже да је сада ушла у пубертет и да мора да се покрије. Она такође тврди да то не би требало да има никаквог утицаја на начин на који она испуњава своје школске обавезе и задатке. Међутим, њена разредница ју је послала кући и рекла да не долази док не остави хиџаб. Наставница каже да то може да представља опасност, на примјер у лабораторији за хемију или физику, а и да доноси религију у школу која је секуларна. Родитељи дјевојчице инсистирају да она долази у школу носећи хиџаб, а школи су запријетили судом. Случај је ријешен, а рјешење је ударна вијест…

Картица за мировне вијести, бр. 4

Школа се дигла на ноге због доласка једног већег броја ученика који су тек стигли у земљу. 178

Ови млади људи не говоре језик добро, ако га уопште и говоре. Ученици се плаше да настава неће ићи добро јер наставници покушавају да се позабаве онима који не разумију језик. Ученици су такође забринути да ће стандарди бити снижени и да због тога неће моћи да се упишу на жељене факултете. Почели су да бивају веома груби и непријатни према дошљацима и да се жале наставницима. То је ријешено, а рјешење је ударна вијест …

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Сажетак Конвенције о правима дјетета (чланови од 1 до 42) У Конвенцији ријеч ‘дијете’ означава сваку особу млађу од 18 година. Члан 1 Свака особа млађа од 18 година има сва права наведена у овој Конвенцији. Члан 2 Права осигурана Конвенцијом примјењују се на свако дијете без обзира на расу, религију, способност, на оно што дијете мисли или говори или на породицу из које долази. Члан 3 Све организације које брину о дјеци треба да раде оно што је најбоље за свако дијете. Члан 4 Владе треба да учине да су ова права доступна свој дјеци. Члан 5 Владе треба да поштују права и одговорности породица да усмјеравају и одгајају своју дјецу тако да она, док одрастају, уче да користе своја права. Члан 6 Сва дјеца имају право на живот. Владе треба да осигурају преживљавање и здрав развој дјеце. Члан 7 Сва дјеца имају право на законски пријављено име, право на држављанство и право да познају своје родитеље, и да се они, колико год је то могуће, брину за њих. Члан 8 Владе треба да поштују право дјеце на име, држављанство и породичне односе. Члан 9 Дјеца не би требала да буду одвајана од својих родитеља, осим ако је то за њихово добро, на примјер, ако родитељ лоше поступа са дјететом или га занемарује. Дјеца чији родитељи не живе заједно, имају право да остану у контакту са оба родитеља, осим ако то није на штету дјетета. Члан 10 Породицама које живе у различитим земљама би требало дозволити да се посјећују, тако да родитељи и дјеца остану у контакту или се поново окупе као породица. Члан 11 Владе треба да предузимају кораке на заустављању илегалног извођења дјеце из властите земље. Члан 12. Дјеца имају право да кажу шта мисле шта би се требало дешавати када одрасли доносе одлуке које их се тичу, и да се њихово мишљење узме у обзир. Члан 13. Дјеца имају право да добију и подијеле информацију, све док она није штетна по њих или друге. Члан 14 Дјеца имају право да мисле и вјерују оно што желе те да практикују своју религију, све док не спрјечавају друге људе да уживају своја права. Родитељи треба да своју дјецу упознају с овим стварима.

179

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Члан 15 Дјеца имају право да се састају, придружују групама и организацијама, све док ово не спрјечава друге људе да уживају своја права. Члан 16 Дјеца имају право на приватност. Закон треба да их штити од напада на њихов начин живота, углед, породицу и дом. Члан 17 Дјеца имају право на поуздану информацију из средстава јавног саопштавања. Телевизија, радио и новине треба да дају информације које дјеца могу да разумију, а не треба да промовишу материјале који могу да им науде. Члан 18 Оба родитеља имају одговорност у одгоју и развоју своје дјеце и треба увијек да размисле шта је најбоље за свако дијете. Владе треба да помажу родитељима тако што ће им пружати услуге подршке, нарочито ако су оба родитеља запослена. Члан 19 Владе требају да осигурају да дјеца имају одговарајуће старатељство и да се заштите од насиља, злостављања и занемаривања од стране родитеља или онога ко брине о њима. Члан 20 Дјеца о којој њихове породице не могу да брину, морају да имају одговарајућу заштиту од стране људи који поштују њихову религију, културу и језик.

180

Члан 21 Када се дјеца усвајају, прва брига мора да буде шта је најбоље за њих. Иста правила требају да буду примијењена било да се дјеца усвајају у земљи у којој су рођена или да се одводе у неку другу земљу. Члан 22 Дјеца која дођу у неку земљу као избјеглице, требају да имају иста права као и дјеца рођена у тој земљи. Члан 23 Дјеца са било каквим онеспособљењем требају да имају посебну његу и помоћ, тако да могу да воде садржајан и самосталан живот. Члан 24 Да би остала здрава, дјеца имају право на добру и квалитетну здравствену заштиту и на чисту воду, добру прехрану и здрав околиш. Богате земље би требале да помогну сиромашним да то и остваре. Члан 25 Дјеца о којој брину локалне власти, а не властити родитељи, имају право на повремену провјеру старатељства које му се пружа. Члан 26 Владе треба да обезбиједе додатна средства за дјецу и породице који су у стању социјалне потребе. Члан 27 Дјеца имају право на животни стандард који одговара њиховим физичким и психичким потребама. Владе треба да помогну породицама које себи не могу ово да приуште. Члан 28 Дјеца имају право на образовање. Дисциплинске мјере у школама треба да поштују људско достојанство дјетета. Основношколско образовање треба да буде бесплатно. Богате државе треба да помогну сиромашнијим земљама да ово постигну.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Члан 30 Дјеца имају право да уче и користе језик и обичаје своје породице, било да су то језик и обичаји већине људи у држави или не.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Члан 29 Образовање треба да у потпуности развије индивидуалност и таленте сваког дјетета. Оно треба да подстиче дјецу да поштују своје родитеље, своју културу и културу других.

Члан 31 Дијете има право на одмор и игру и да се прикључи читавом низу активности. Члан 32 Владе ће заштитити дјецу од рада који је опасан или може да наруши њихово здравље и поремети њихово образовање. Члан 33 Владе треба да заштите дјецу од опасних дрога. Члан 34 Владе треба да заштите дјецу од сексуалног злостављања. Члан 35 Владе треба да спријече отмицу или продају дјеце. Члан 36 Дјеца требају да буду заштићена од свих радњи које би могле да нашкоде њиховом развоју. Члан 37 Са дјецом која прекрше закон не треба окрутно поступати. Она не би требала да буду смјештана у затвор са одраслим особама и требала би да остану у контакту са својим породицама. Члан 38 Владе не би требале да дозвољавају дјеци млађој од 15 година да иду у војску. Дјеца у ратним зонама требају да имају посебну заштиту. Члан 39 Дјеца која су зенемаривана или злостављана требају да добију посебну помоћ да поврате своје самопоштовање. Члан 40 Дјеца оптужена за кршење закона требају да добију правну помоћ. Затворске казне за дјецу требају се изрицати само за најтеже прекршаје. Члан 41 Ако закони неке државе штите дјецу боље него чланови ове Конвенције, онда треба примјењивати одредбе тих закона. Члан 42 Владе треба да све родитеље и сву дјецу упознају с Конвенцијом.

181

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Сажетак Универзалне декларације о људским правима Прилагодила Генерална скупштина Уједињених народа 1948. Свако је рођен слободан и треба се према њему тако и понашати. Сва људска бића су једнака без обзира на разлике у језику, полу, боји коже, увјерењу, националности. Свако има право на живот и да живи у слободи и сигурности. Нико не смије да буде држан у ропству. Нико не смије да буде повријеђен или подвргнут мучењу. Свако има право да пред законом буде признат као особа. Сви су пред законом једнаки. Свако има право да затражи правну помоћ кад се њихова права не поштују. Нико не смије да буде подвргнут неправедном хапшењу, притварању или изгнанству. Свако има право на поштено суђење. Свако има право да се сматра невиним док му се кривица не докаже. Свако има право на приватност. Свако има право да путује унутар, у, и из властите земље. 182

Свако има право на азил у другој земљи како би избјегао прогонство. Свако има право на држављанство. Свако има право да изабере с ким ће ступити у брак, и право на породични живот. Свако има право на приватну имовину. Свако има право на слободу мисли и вјеровања. Свако има слободу мишљења и изражавања. Свако има право да се састаје са другима. Свако има право да учествује у власти и да гласа. Свако има право на социјално осигурање. Свако има право на рад, на једнаку плату, сигурне услове рада и да се учлани у синдикат. Свако има право на одмор и доколицу, укључујући празнике. Свако има право на одговарајући животни стандард, укључујући храну, стан, одјећу и лијечничку његу. Свако има право на образовање. Свако има право да учествује у културном животу своје заједнице. Свако има право на друштвени и међународни поредак неопходан за остваривање ових права. Свако има право да преузме одговорности неопходне за поштивање права других. Нико нема право да почини било шта што би било усмјерено на кршење било којег од ових права.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Преузето са хттп:/www.sadako.org/foldingcranes.htm

Корак 1

Корак 5

Савити папир дијагонално.

Урадити исто као под кораком 4.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Како направити папирног ждрала

Корак 2 Поново савити папир дијагонално.

Корак 6 Е, ово је већ мало теже (а могло би се технички прескочити па прећи на корак 9). Пресавити лијеви и десни ћошак према средишњој линији дуж црвене линије, а затим пресавити изнад плаве. Пресавијамо само да бисмо направили прегиб.

Корак 3 Раширити џеп изнутра према вани и пресавити да би се добио мањи квадрат.

Корак 7 Корак 4 Пресавити.

У овој фази би то требало да изгледа овако.

183

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Корак 8

Корак 11

Сада отворите џеп тако што ћете повући доњи ћошак према горе, и пресавијте унутра дуж прегиба (неки од прегиба ће бити преокренути).

Са правом страном на горе, само горњи слој пресавијте према испрекиданим линијама (прегибима).

Корак 9

Корак 12

Сад би то требало да изгледа овако. Потрудите се да вам се ивице и ћошкови фино подударају. Преокрените на другу страну и урадите исто (корак 6, 7, и 8).

Требало би да фигура сада изгледа овако. Преокрените на другу страну.

Корак 10

Корак 13

Сада имате основ. Стигли сте на пола пута, а остало је веома једноставно.

Урадите исто као под кораком 11. Да ли је све теже савијати? Скоро смо готови.

184

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Корак 17

Пресавијте према испрекиданој линији, како бисте добили главу птице.

Пресавијте према испрекиданој линији како бисте добили кљун. Можете сами да одлучите о дужини кљуна.

Корак 15

Корак 18

Мало растворите са стране и повуците дио главе горе, као на слици.

Раширите крила према вани. Можете њежно мало да напухате одоздо како би се фигура уобличила.

ПОГЛАВЉЕ 5 РЕСУРСИ

Корак 14

185

Корак 16

Корак 19

Повуците према горе и притисните. Урадите исто како бисте на другој страни добили реп.

Ждрал је готов.

У Ч И Т И

186

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ми смо то урадили овако Како смо, у различитим подручјима и окружењима, и са људима различитих култура и увјерења, користили приручник Учити живјети заједно и његове методе

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Поглавље 6

187

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Процес израде овог приручника био је дуготрајан. Приручник је плод сарадње људи из бројних различитих религија и култура. Учити живјети заједно је тестиран у пет региона, десет држава и у различитим срединама, а обухватио је више од 300 учесника из Аргентине, Азербејџана, Боливије, Канаде, Колумбије, Коста Рике, Данске, Еквадора, Ел Салвадора, Финске, Гане, Гватемале, Хондураса, Индије, Израела, Јапана, Јордана, Кеније, Либана, Малдива, Непала, Панаме, Шпаније, Шри Ланке, Шведске, Уједињеног Краљевства, Уједињене Републике Танзаније и Венецуеле. Представници афричких традиционалних религија, Баха’и вјере, будизма, хришћанства, хиндуизма, аутохтоних традиција, ислама, јудаизма, чланови Брахма Кумариса, као и људи секуларне оријентације, присуствовали су пробним радионицама, које су пружиле прилику за учење једних о другима. Овај наставни материјал неизмјерно је обогаћен њиховим доприносима, који су омогућили његово уобличавање у један флексибилан, а ипак, структурисан приручник који има глобалан фокус, а подстиче на локалну примјену. Искуства стечена на свакој од радионица уграђена су у ову финалну верзију: доприноси фасилитатора, сугестије одраслих који су учествовали на паралелним састанцима, учење од дјеце и младих, препоруке стручњака у области образовања, етике и међурелигијског учења, као и препоруке чланова ГНРЦ-а, те оно што смо откривали током процеса и активности које су се одвијале током радионица. На наредним страницама приручника наћи ћете опис сваке од пробних радионица, метода које су кориштене, знања које су учесници стекли, резултата радионица, као и главних доприноса који су уграђени у овај материјал. Видјећете како је свака радионица допринијела финалном резултату. Моћи ћете да замислите процес кроз који смо прошли од прве радионице, те како је свака од њих помогла у развоју међурелигијског и интеркултуралног материјала, који може да се користи у различитим срединама и окружењима. 188

Ово ће вам поглавље такође дати и бољу представу о томе како је програм кориштен у разним регионима и помоћи ће вам да га и сами користите. Позивамо вас да записујете своја искуства о кориштењу приручника, као и о ефектима које је он имао на ваше учеснике. Надамо се да ће он постати користан материјал по којем ваша организација може документовати свој програм образовања о етици и вршити преглед процеса учења кроз који ће ваши учесници пролазити.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Lindgö, Шведска 18 – 20 новембар 2005.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Радионица о образовању о етици

Учесници из Данске, Финске, Шведске и Уједињеног Краљевства, окупили су се на тродневној радионици, како би разговарали о питањима која се тичу поштовања, емпатије и одговорности. Били су подијељени у три групе, по једна за сваку од ове три вриједности. Свака група, која се састојала и од младих људи и одраслих особа, разговарала је о једној од тих вриједности, како се она примјењује у њиховом друштву те како може да се промовише. Прва група је, из различитих перспектива, истраживала емпатију. Кроз анализу фотографија на којима је приказана патња, мржња, недостатак поштовања, љубави, разумијевања и бриге о неком, учесници су мотивисани да даље истражују важност емпатије у нашем друштву и потребе за дјеловањем које подстиче саосјећање и поштовање према другима. Путем стварног ходања у туђим ципелама (‘стављања себе у позицију другога’) и кроз вјежбе повјерења (у којима су људи носили повез преко очију), учесници су откривали шта то значи бити саосјећајан и како такав ментални склоп може да води према акцији чија је сврха помагати другом. Студија појединачног случаја, која је говорила о питањима имиграције у Европи, пружила је основу за разговор о саосјећању у друштву. Друга група се фокусирала на вриједност одговорнос ти. Са властите тачке гледишта учесници су анализирали своје улоге, становишта и искуства у друштву. Разговарали су о питањима која погађају нордијске земље, као и индивидуалној и колективној одговорности коју они сами имају као грађани. Кроз студије појединачних случајева и дискусије, то путовање им је помогло да схвате своју способност да одговоре на неправде и испуне потребе својих земаља.

189

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Трећа група је радила на тему поштовања. Кроз дискусију о томе шта поштовање значи, како настаје и како се нарушава, учесници су припремили један анимирани филм на дату тему, користећи основни материјал као што су: оловке, картон и маказе. Тај метод је промовисао креативност учесника и њихово критичко размишљање о властитом понашању. Радионица се завршила међурелигијском молитвом коју су припремили сами учесници, тако што је свако од њих изговорио молитву, отпјевао пјесму или рецитовао неки текст из властите религије. За њих је то био тренутак за медитирање о свом учешћу, учењу и искуству.

Учење и исходи Учесници су сматрали да су њихове дискусије прошириле њихово разумијевање неких друштвених питања са којима се нордијске земље тренутно суочавају. Интеракција међу људима различитих религија учинила је да они преиспитују властита становишта, и помогла им да виде колико су ове три наглашене вриједности важне у интеракцији с људима. Остале значајне тачке у процесу учења тицале су се важности стављања себе у позицију другога и довођења нечијих предрасуда у питање.

190

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Ово је био први пут да је нацрт приручника тестиран, а у тој фази је било написано само уводно поглавље. Евалуација радионице указала је на многе важне тачке учења, које су помогле да се приручник и његов садржај обликују. Ово су основне идеје које су уграђене у финалну верзију: Активне и учесничке методологије од кључне су важности за његовање етичких вриједности. Обезбиједити дјеци и младима властити простор за учење и размјену знања, идеја и искустава. Вриједности не би требале да буду раздвојене него међусобно повезане.

Приручник треба да има један више регионалан приступ и треба да има мјеста за регионалне доприносе и ресурсе.

Приручник треба да се бави друштвеним питањима и помогне дјеци и младима да схвате проблеме у својим друштвима. Вриједности се могу само његовати, али не и подучавати.

Појединцима је потребно више простора да би развијали своју духовност.

Укључити више ресурса као што су: скице активности, приче и студије појединачних случајева.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мјесто

Екуменски завод, Линдгö, Шведска

Број учесника/фасилитатора

33/3

Број одраслих

Број младих људи (15-19 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

енглески

Земље из којих су учесници дошли

Чиле, Еквадор, Данска, Финска, Индија, Израел, Јапан, Јордан, Шри Ланка, Шведска, Уједињено Краљевство, и Уједињена Република Танзанија

Увјерења учесника

будизам, хришћанство, хиндуизам, ислам и јудаизам. И људи свјетовних назора.

Педагошке технике

Умјетност Размјена искустава Округли столови

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Информације о Радионици

191

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица о миграцији и расељавању Богота, Колумбија 5-8 децембар 2005.

Дјеца, млади и одрасли из Аргентине, Боливије, Колумбије, Еквадора и Венецуеле, окупили су се на четвородневној радионици како би разговарали о томе како поштовање, емпатија, помирење и одговорност могу да буду примијењени на контекст њихових земаља, а нарочито на питања расељавања и миграције који погађају регију Анда. Ова радионица осмишљена је да би едукатори научили нове практичне активности и методологије засноване на предложеним вриједностима, а и да би се добили приједлози и сугестије за даљи развој овог приручника.

192

Током првог дана учесници су истраживали властити идентитет. Сазнали су више о себи у односу на друге, тако што су цртали дијаграм стабла, којим су објаснили своје коријене, ко су они и шта желе да постигну у свом животу. Такође је кориштена једна динамична активност у којој је циљ био да се пронађу сличности и разлике међу учесницима, у сврху истраживања теме узајамног разумијевања. Учесници су истраживали саосјећање (емпатију) кроз активност медитације о властитим осјећајима. Ова активност помогла им је да се повежу са Земљом и људима око себе. Стављајући се физичкиуоквирсилуетедругеособе, учесницисубилиумогућностидаразмишљајуоважностиемпатије. Након ових активности, дискусија је показала како је тешко саосјећати са ониима који су повриједили нечијаправа. Учесницисуразмишљалиопотреби да се сагледа хуманост других, чак и ако су они починили страшне злочине. Кроз анализу процеса помирења, учесници су препознали чињеницу да је сукоб дио наше стварности и да постоји потреба да се сукоби трансформишу на мирољу бив начин. Користили су студију појединачног случаја на тему помирења, те нагласили важност дија лога ако људи желе да живе заједно. Посљедњег дана радионице, учесници су анализирали питање расељавања у региону. Утврђене су улоге и одговорности сваког појединог актера у друштву. То је довело до плана активности с циљем провођења образовања о етици у контексту расељавања. Сваког јутра радионица је почињала молитвом за мир, а након тога су учесници пјевали, или размишљали у тишини.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Након сваке активности, група се окупљала како би усвојила вриједности и разговарала о процесу учења. Већина одраслих учесника сматрала је да је радионица за њих била посебно искуство у коме су пронашли инспирацију, те су жељели да науче како се израђују програми образовања о етици засновани на учесничким методологијама. Док су разговарали о томе колико је тешко бити саосјећајан и самилостан према насилницима, једно дијете је сву своју пажњу усмјерило на одрасле учеснике и упитало: “Гје је Бог у свему овоме?” Затим је позвало учеснике да увиде хуманост других и опросте, како би унијели мир у своја друштва.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Учење и ефекат

Како је ова радионица допринијела развоју овог приручника? Исходи радионице, методологије које су кориштене, доприноси учесника и размишљање групе, допринијели су стварању модула који се сада налазе у овом приручнику. Основне идеје, сугестије и одреднице, које су уграђене у његову финалну верзију, су: Спој дјеце и одраслих је добар за неке активности.

Увести динамичне и учесничке активности и вјежбе, као што су: музика, игре, драматизација и филмови. Четири вриједности о којима смо учили и разговарали, могу да се уврсте у модуле да би се постигла флексибилност и омогућила узајамна веза између њих. Размјена искустава и вријеме за размишљање су активности које су учесници радо прихватали и оне требају да буду приоритет.

Важност методологија које дјеци омогућавају простор за откривање себе и других, за размишљање о себи и о свијету.

193

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Informacije o Radionici

194

Информације о Радионици

Мјесто

Центар за одмор Сан Педро Цалвер, Богота

Број учесника/фасилитатора

49/4

Број одраслих

Број дјеце

Број младих људи (14-18 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

шпански

Земље из којих су учесници дошли

Аргентина, Боливија, Колумбија, Еквадор, Француска и Венецуела.

Вјера коју учесници практикују

хришћанство, англиканци, католици, лутерани, менонити и презбитеријанци

Педагошке технике

Размјена искустава Игре Медитација Округли столови

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Женева, Швајцарска 13-15 јули 2006.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Заједно градити омладински ГНРЦ

Међународна радионица на којој су се окупили представници Азербејџана, Колумбије, Хондураса, Индије, Израела, Јордана, Кеније, Либана, Шри Ланке, Шведске, Уједињеног Краљевства и Уједињене Републике Танзаније, организована је као прва тест радионица на којој је испробана прва верзија комплетног материјала. Млади људи, у узрасту између 14 и 16 година, учествовали су у дискусијама о властитом религијском идентитету. Кроз разговор о свом схватању религије и религијских обреда упуштали су се у интензивне дијалоге који су им омогућили да се повезују са другим учесницима. Организоване су међурелигијске посјете, које су учесницима пружиле прилику да се ставе у позицију другога. Током активности сликања на мајицама учесници су размишљали о свом односу са другима и о ситуацијама са којима се сусрећу. Изразили су жељу да изграђују мир у свијету путем уједињавања, бриге о другима, љубави и поштовања. Фокус- групе о узајамном поштовању у школи, породици и комшилуку помогле су им да анализирају како поштовање може да се примијени у пракси.

195

Организовано је и вече култ уре на коме је учествовао и један број младих из Женеве. Учесници су имали прилику да размијене информације о културама из којих долазе, као и о властитим вјерским увјерењима. Када су говорили о активностима у којима учествују у циљу његовања суживота и узајамног разумијевања у својој заједници у Израелу, представници младих те државе оставили су поруку мира. Током посљедњег дана одржавања радионице, учесници су учили о различитим врстама конфликата и како он прераста у насиље. Размишљали су и о потреби да се усвоји став помирења како би били у стању да трансформишу те конфликте. Један младић је подстакнуо групу на размишљање, упитавши учеснике шта би они урадили да су били нападнути од стране неких других младих људи. Некиучесницисусеприсјетилиситуацијаукојима је било јако тешко на миран начин одговорити на насиље и констатовали да га је понекад тешко избјећи. Токомдискусијаједанодучесника, којије

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

дошао из Индије, истакнуо је како је Ганди донио мир Индији путем методе мирног отпора. На крају, учесници су размишљали о потреби да се мир његује унутар себе, да би се могло одговорити на тешке ситуације. На крају радионице учесници су се обавезали да ће код куће одржавати састанке са младима како би разговарали о вриједностима које су истраживали током радионице.

Учење и исходи Већина учесника је сматрала да су међурелигијске посјете биле драгоцјено искуство и да су продубили своја знања о вјерским увјерењима других људи. Вече културе им је помогло да сазнају више и укључе се у стварност других и уваже њихов идентитет и културу. Након што су се након радионице вратили у своје земље, учесници из Кеније и Уједињене Републике Танзаније су у својим школама покренули Клубове мира. Учесници из Азербејџана су почели учити са омладинском групом из Бакуа, а учесници из Јордана и Либана почели су своје учење у Фишер програму у Јордану.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? 196

По први пут су модули учења тестирани у једном мултикултуралном и мултирелигијском окружењу. То нам је омогућило да утврдимо кључне тачке и изазове у примјени приручника. Главне идеје, сугестије и приједлози, који су уврштени у овај приручник су: Осмислити лакши прелаз са првог на други модул.

Раздвојити сесије за одрасле, на којима ће бити упознати са приручником.

Више простора за његовање духовности кроз активности самоиспитивање.

Дати учесницима простора да разговарају о властитим културама и увјерењима.

Потребно је да се активности односе на локалну средину и друштвену стварност.

Користити више педагошких техника за укључивање дјеце и младих у размишљање.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мјесто

Центар John Knox, Женева

Број учесника/фасилитатора

16/4

Број младих људи (15-19 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

Енглески и шпански

Земље из којих су учесници дошли

Азербејџан, Колумбија, Хондурас, Индија, Израел, Јордан, Кенија, Либан, Шри Ланка, Шведска, Уједињено Краљевство и Уједињена Република Танзанија

Вјера коју учесници практикују

будизам, хришћанство (англиканци, католици, православни) хиндуизам, ислам и јудаизам

Педагошке технике

Умјетност Размјена искустава Фокус- групе Излети Игре

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Информације о Радионици

197

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица о образовању о етици Coimbatore, Индија 2-5 август 2006.

Организована је и активност под називом Квиз - Шта ја знам о друг? Индија је била веома посебно мјесто за ову пробну радионицу. Међурелигијско окружење, динамично друштво, друштвена питања која погађају ту земљу, као и предузетнички дух њеног народа, створили су изванредно окружење у коме су се учесници радинице упустили у искуство учења о духовности. Учесници из Канаде, Индије, Јордана, Либана, Малдива, Непала и Шри Ланке кренули су на путовање на којем се сазнаје више о себи у односу на друге и на којем се његује властита духовност. Сваког јутра су се окупљали на молитву и медитацију. Током првог дана су радили у групама, а циљ активности био је да разговарају о потреби за поштовањем у друштву и о ставовима и понашању који су неопходни да би се живјело у различитости. 198

Организоване су и међурелигијске по сј ете, које су учесницима пружиле прилику да посјете једну џамију, храм Jain, сишку гурудвару (храм у којем се моле Sikhi, прим.прев), једну цркву и хиндуистички храм. Приликом сваке од тих посјета учесници су могли да постављају питања, упусте се у тренутке молитве, слушање духовне музике, или једноставно шуте и сагледавају сличности и разлике међу вјерама и религијама?, у којој су учесници у групама одговарали на питања о светиштима која су претходно посјетили. Разговарали су, такође, о потреби за помирењем и поштовањем међу људима. Учесници су у своје Дневнике учења биљежили оно што су током свих активности и посјета научили и доживјели, као и оно што је на њих оставило највећи утисак током радионице. Трећег дана радионице организована је посјета једном селу. Дјеца су била у прилици да науче нешто о пројектима које су водили чланови те локалне заједнице, о образовним програмима које организују домаће невладине организације и о иницијативама које појединци предузимају с циљем уношења одређених промјена у друштво у коме живе. Ова ак тивнос т заснована на искуству омогућила је учесницима да открију да индивидуална и колективна одговорност доноси промјене у свијету.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Музика, плес и поезија комбиновани су током вечери култ уре, на којој су учесници показали своје таленте аспекте властитих култура. Посљедњег дана радионице придружили су се Фестивалу мира (Coimbatore Peace Festival) и са више од 250оро дјеце разговара ли о потреби постојања етичких вриједности у свом друштву, и о томе како они сами могу да дјелују као градитељи мира. Радионица је завршена музичким изведбама, а учесници су отпјевали пј есму коју су научили током радионице, а која промовише братство и мир међу људима.

Учење и исходи Током сесије дијељења утисака са другима, која је одржана на крају радионице, учесници су рекли колико су много научили и како је њихово виђење свијета и других религија дошло у питање кроз интеракцију са људима из других културалних окружења и других вјера. Један од њих је рекао: “Знао сам доста о поштовању других прије него сам стигао овдје, али сам сада почео да учим шта то заправо значи у стварност, и шта поштовање тражи у смислу ставова и дјеловања, ако ми као млади хиндуси, муслимани и хришћани желимо да радимо заједно како бисмо унаприједили своје заједнице.”.

Како је ова радионица допринијела развоју овог приручника? Методе које су кориштене и атмосфера духовности која је владала на радионици помогли су нам да утврдимо који су то кључни елементи које треба уврстити и уградити у овај материјал. То су: Укљученост учесника у стварност локалне заједнице путем посјета и интеракције са члановима те заједнице. Међурелигијске посјете и како организовати активности засноване на искуству.

Повећати број активности и дужину времена посвећеног размишљању у тишини, слушању музике, молитвама и размишљању, у циљу његовања властите духовности. Потреба да се научи како у стварним ситуацијама примијенити раније наведене вриједности. Примјењивост програма о етици на важна друштвена питања.

199

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Информације о Радионици

200

Мјесто

Shanti Asram, Koimbatore

Број учесника/фасилитатора

65/5

Број младих људи (15-19 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

енглески/тамилски, у кориштење преводилаца

Земље из којих су учесници дошли

Канада, Јордан, Индија, Либан, Малдиви, Непал и Шри Ланка

Вјера коју учесници практикују

будизам, хришћанство, хиндуизам и ислам

Педагошке технике

Умјетност Дискусије Размјена искустава Посјете Игре Медитација Причање прича

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Саламанка, Шпанија аугуст – 2. септембар 2006.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Радионица о образовању о етици

Радионица у Шпанији окупила је одрасле и дјецу из различитих дијелова те земље, представнике хришћанства, Баха’и заједнице и организације Брахма Кумарис. То је било први пут да је овај приручник тестиран са учесницима из само једне државе. Млади и одрасли су током радионице радили у двије различите групе. Обје групе су радиле у складу са првим модулом приручника Разумјети себе и друге и имали су прилику да разговарају о његовом садржају те да дају допринос и идеје за његов даљи развој. Током првог дана, кроз активност названу Цртање карте, млади су истраживали гобалну разноликост иразговаралиоразнимрелигијамаиподручјимаукојимасетерелигијепрактикују. Стеклисуновуслику о томе како религијска разноликост обликује свијет, и како земље у којима се традиционално практикује само једна религија, сада све више и више прихватају и бројне друге религије. 201

Кроз активност игре учесници су разговарали о људском достојанству и увидјели потребу за узајамним поштовањем и разумијевањем. У тренуцима размјене искустава и мишљења учесници су разговарали о предрасудама према другим културама и религијама, те о потреби упознавања људи који су другачији од њих. Анализирали су узроке друштвених проблема у Шпанији, те како ти проблеми погађају њихово друштво у цјелини. Разговарали су и о томе како могу да буду отворенији према људима који су угрожени или искључени из друштва. Увече су се и одрасли учесници радионице и дјеца окупили у међурелигијском кафеу, гдје су разговарали о принципима, понашању, и ставовима, који су неопходни да би се са људима различитих вјерских увјерења и култура живјело у слози. Након тога је услиједило вече култ уре, током које су дјеца припремила активности, плесове и неке типичне приче из свог региона. Током посљедњег дана радионице учесници су се осврнули на потребу проналажења унутрашњег мира и стављања у позицију другога. Кроз активност под називом „Меедитирање док ходам“, учесници су проналазили везу са природом и са другим учесницима, те размишљали о својим осјећањима и одговорности да помогну да се ријеше проблеми и мирољубиво одговори на потребе других.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учење и исходи Католичка дјеца су истакнула колико им је било важно да добију прилику да упознају дјецу припаднике Баха’и вјере и били су одушевљени што могу да сарађују са њима и припреме заједничке активности на промовисању узајамног разумијевања. Учесници који припадају Баха’и вјери обавезали су се да ће, по повратку кући, са осталим члановима своје вјере подијелити знања и утиске које су стекли на радионици и такође потврдили своју спремност да развијају међурелигијске активности с циљем промовисања мира и јединства у Шпанији.

Како је ова радионица допринијела развоју овог приручника? Радионица је омогућила тестирање нових активности и методологија које су сада биле уврштене у приручник. Била је то, такође, добра прилика да се ревидира његов садржај и да се уграде неке нове идеје. Ево неких главних идеја и сугестија које смо добили у сврху побољшања приручника:

Приручник Учити живјети заједно може да се користи и у раду са одраслима. Активности могу да се прилагоде различитим узрастима. Приручник треба да обухвати и дискусије о актуелним питањима и друштвеној стварности младих.

202

Како би учење било још релевантније, приликом дискусије о друштвеној стварности треба користити активности засноване на искуству. Идеје о кориштењу приручника у религијски хомогеним групама.

Активности самоиспитивања помажу учесницима да прихвате процес учења, усвоје научено и размишљају о властитим искуствима.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мјесто

Резиденција Тиланококо, Саламака

Број учесника/фасилитатора

20/3

Број одраслих

Број младих људи (14-18 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

шпански

Земље из којих су учесници дошли

Шпанија

Вјера коју учесници практикују

Баха’и, хришћанство (католици, англиканци) и чланови Брахма Кумариса

Педагошке технике

Игре Фокус -групе Размјена искустава Медитација Округли столови

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Информације о Радионици

203

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица о образовању о етици Кјото, Јапан аугуст, 2006.

У јапанском граду Кјото (Кyото) организована је једнодневна радионица за дјецу и младе из различитих ГНРЦ подручја и земаља, укључујући Гану, Израел, Јапан, Јордан, Шри Ланку и Уједињену Републику Танзанију. Радионица је одржана у исто вријеме кад и 8. свјетска скупштина Свјетске конференције религија за мир (World Conference of Religions for Peace). Шесторо дјеце, представника афричких традиционалних религија: будизма, кршћанства, хиндуизма, ислама и јудиазма, окупило се на радионици како би на интерактиван начин учили о себи и другима. Кориштењем метода самоиспитивања размишљали су о свом односу са другима. Радионица је почела разноврсним активностима кроз које су учесници упознавали једни друге и разговарали о томе зашто су ту и шта очекују. Та уводна сесија помогла је да се створи сигуран простор за накнадну размјену ставова и искустава. 204

Дјеци је речено да нацртају стабло које представља њихове коријене, продице, интересе, оно шта их чини срећнима или тужнима, као и оно у чему највише уживају. Активност под Стабло мог живота“ провели су у тихом размишљању називом „С и самоиспитивању. На крају те вјежбе, показивали су своје цртеже једни другима и истраживали међусобне сличности и разлике.. Острва која нестају“, дјеца су Кроз активност под називом „О открила потребу дијељена са другима и помагања другом. Разговарали су и о томе како сви они чине дио човјечанства, те како је важно поштовати друге и ставити се у позицију другога. Дјеца су истраживала конфликте и како људи реагују у односу на оне у другачијој ситуацији. Учила су о ненасилним алтернативама и била вођена кроз разноврсне вјежбе у циљу откривања различитих начина на које могу да мијењају свијет сада и у будућности. У току сесије под називом „Дијељење са другима и колективно размишљање“, дјеци је испричана Прича о Садако“, јапанској дјевојчици која је умрла од леукемије као посљедице нуклеарне „П катастрофе у Хирошими. Посљедњих година свог живота, Садако је направила више од хиљаду папирних ждралова, надајући се да ће јој се остварити жеља да поново трчи. Дјеца су пажљиво Како се праве папирни ждралови“. саслушала причу, а затим учила „К Дјеца су размишљала о томе како су папирни ждралови постали симбол молитве за мир у цијелом свијету. Имали су времена и за писање властите молитве за мир, на листовима папира од кога су правили ждралове. То им је такође дало прилику да размишљају и учинило израду папирних ждралова духовним тренутком, у коме су могли да размишљају о причи о Садако и о посљедицама нуклеарне катастрофе у Хирошими.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Дјеца су причала о томе како су многи проблеми у свијету резултат недостатка разумијевања. Препознала су потребу мирне трансформације сукоба, и личних и друштвених. Обавезали су се да ће бити више саосјећајни према другима и поштовати људе који су другачији од њих.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Учење и исходи

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Ово је било први пут да је приручник тестиран са веома малим бројем дјеце у једној мултикултуралној групи. Била је то кратка радионица која је програму пружила веома интересантне идеје: Важност кориштења стварних прича, с циљем мотивисања размишљања.

Флексибилност, у циљу прилагођавања методологије старосном узрасту учесника.

Уврштавање методологија које код учесника подстичу креативност и осјећај за умјетност.

Потреба да се створи сигуран простор за дјецу у коме би она несметано могла да разговарају са својим вршњацима. 205

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Информације о Радионици

206

Мјесто

Међународни конференцијски центар, Токио

Број учесника/фасилитатора

6/2

Број дјеце (9-13 г.)

Трајање

1 дан

Језик који је кориштен

енглески

Земље из којих су учесници дошли

Гана, Израел, Јапан, Јордан, Шри Ланка и Уједињена Република Танзанија

Вјера коју учесници практикују

афричке традиционалне религије, будизам, хришћанство, хиндуизам, ислам и јудаизам

Педагошке технике

Умјетност Дискусије Размјена искустава Игре

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Dar es Salam, Танзанија 7 - 10 децембар 2006.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Путовати заједно за мир

‘ ‘Путовати заједно за мир’ био је назив радионице која је одржана у Дар ес Саламу (Дар ес Салаам), гдје су се учесници из Кеније, Уганде и Уједињене Републике Танзаније окупили како би открили како у својој земљи могу да постану градитељи мира и промотери узајамног разумијевања. Радионица је прилагођена регионалном окружењу и култури, повезана са локалним активностима и друштвеним питањима у источноафричком контексту. Учесницима су се обратили представници различитих религија, који су такође укључени у међурелигијске дијалоге, подстичући их да пригрле различитост и да буду отворени и саосјећајни једни према другима. Путовање је почело сесијом упознавања самога себе у односу на друге. Провођене су активности које су истицале властити идентитет учесника и њихове међусобне сличности и разлике. Дискусије о њиховим међусобним разликама водиле су учеснике ка размишљању о проблемима, који се у њиховим друштвима јављају усљед недостатка узајамног поштовања. Кроз активност рјешавања проблема, и еттичну банку, учесници су утврдили лоше појаве у друштву, попут корупције и насиља над дјецом и размишљали о томе како ове појаве подривају човјечанство. Такође су разговарали о креативним начинима који могу да помогну у трансформацији таквих ситуација и појава. Учесници су припремили и активност драматизације, да би показали како тешке ситуације могу да се мијењају мирним путем. Дјеца су, између осталог, разговарала о појавама као што су: вршњачко насиље у школи, друштвена искљученост и дискриминација и размишљала о властитом понашању и ставовима. Нагласила су потребу за емпатијом и, кроз игре и драматизацију, учила да улазе у културу других, преиспитају властите предрасуде и уче из богатства различитости. Учесници су имали прилику да посјете различита светишта и преиспитују властите ставове и представе. Истакнули су да су, захваљујући међурелигијским посјетама, схватили да Божанска присутност (енгл. the Divine Presence) може да има много лица и да је различити људи могу разумјети на различите начине. Током посљедњег дана радионице учесници су учили о трансформацији сукоба и о начину на који Острва која нестају“ подстакнула је сукоб треба схватити и анализирати. Активност под називом „О учеснике да размишљају о томе како неке људе понекад несвјесно искључујемо да бисмо остварили нешто што нама треба или што желимо. Размишљали су и о важности дијељења искустава са другима и прихватања других. Сесија дијељења искустава са другима организована је како би учесници могли да разговарају са покретачем ГНРЦ Клубова мира у Уједињеној Републици Танзанији. Тај млади учесник, чији је живот био обиљежен бројним тешким ситуацијама, подијелио је своја искуства са учесницима и објаснио како га је његово самоопредјељење навело да промовише права дјетета и мировне иницијативе међу осталом омладином у Уједињеној Републици Танзанији.

207

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица се окончала традиционалном афричком логорском ватром, око које су се одрасли и дјеца окупили, дружили и забављали уз звуке бубњева. Створени угођај био је подсјећање на један древни афрички обичај, по коме старији стварају духовни простор за преношење важних и безвремених етичких вриједности на млађе нараштаје и у коме сукобљене стране могу да пронађу помирење.

Учење и исход Већина дјеце је изјавила да се њихово разумијевање других култура и религија проширило. Неки од њих су се обавезали да ће у својим школама основати Клубове мира. Недуго након тога учесници су основали нови Клуб мира у Дар ес Саламу. Сви учесници се се обавезали да ће, по повратку кућама, са својим пријатељима и породицама подијелити стечено знање, изразили снажну опредијељеност да се укључе у будуће активности.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Разноврсне активности проведене током радионице дале су бројне идеје и сугестије за унапрјеђење садржаја приручника. Овдје издвајамо оне које су биле нарочито корисне: 208

Обезбиједити простор учесницима за интеракцију са особама које могу да служе као узори и које могу да их инспиришу на промјене. Уврстити активности које јачају заједницу, на примјер: логорске ватре и бубњарске кругове.

Уврстити методологије које мотивишу учеснике на критичко и креативно размишљање..

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мјесто

Танзанијски епископални центар за конференције, Дар ес Салам

Број учесника/фасилитатора

24/3

Број дјеце (15-19 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

енглески

Земље из којих су учесници дошли

Кенија, Уганда и Уједињена Република Танзанија

Вјера коју учесници практикују

Баха’и вјера, будизам, хришћанство, хиндуизам и ислам

Педагошке технике

Размјена искустава Посјете Игре Рјешавање проблема Драматизација

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Информације о Радионици

209

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица о расељавању и миграцији Сан Лоренцо, Еквадор 23. – 25. јануар 2007.

Ова радионица о расељавању и миграцији окупила је на једном мјесту дјецу, младе и родитеље из Колумбије и Еквадора. Приручник је прилагођен теми радионице, а учесници различитих католичких деноминација и Баха’и вјере, разговарали су о етичким изазовима са којима се суочавају људи који живе у немирном пограничном подручју између Колумбије и Еквадора. Сваког јутра, прије почетка активности, учесници су се окупљали и проводили једно вријеме у размишљању у тишини, медитирању и молитвама за мир у свом подручју. У неким сесијама радионице учествовали су одрасли и дјеца заједно, а неке друге, које су захтијевале више истраживања и времена за размјену искустава и мишљења, рађене су одвојено.

210

Радионица је отворена сесијом о питању културног идентитет а. Учесници су били подијељени у групе и замољени да нацртају карту Колумбије или Еквадора, утврђујући најрепрезентативније особине земље, активности, храну и предјеле. Затим су разговарали о коријенима обје државе и њиховим слично стима и разликама. Та је активност помогла да се створи окружење у којем се учесници повезују и дијеле своје мисли са другима. Послијеподне учесници су се укључили у активности посвећене питању различитости. Из угла властитих искустава, вјерских увјерења и етничке и друштвене припадности, учесници су размишљали о питањима расељавања и миграције. Афирмисано је питање различитости као реалности која обогаћује све и коју треба прихватити и његовати. Организовано је и култ урно вече, испуњено разним активностима попут слушања еквадорске и колумбијске музике, уз коју су учесници плесали, пјевали и причали приче. Била је то јединствена прилика да се са другима подијеле искуства у једној типичној латинској ноћи и стварају узајамне везе. Сљедећег дана учесници су посјетили једну од локалних заједница у близини Сан Лоренца. То је помогло да се продуби њихова свијест о ситуацији са којом се суочавају еквадорски и колумбијски грађани који живе у том подручју. Учесници су, такође, имали прилику да се друже са локалним становништвом, размјењују мишљења и са лидерима те заједнице разговарају о друштвеним питањима те сазнају више о њиховим иницијативама и пројектима.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учење и исход

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Током посљедњег дана радионице учесници су утврдили различите конфликте који се у том подручју јављају између Колумбијаца и Еквадоријанаца. Кроз рад на ст удији појединачног слу чаја и драматизацију, анализирали су могуће узроке и посљедице тог сукоба, те учили о ненасилним алтернативама за њихову трансформацију. Дјеца су размјењивала приче о ситуацијама насиља са којим се она свакодневно суочавају у школама и срединама из којих долазе. Разговарали су и о могућим рјешењима, те размишљали о властитој одговорности.

Ефекти насилног сукоба у Колумбији су, нажалост, усађени у понашање и ставове неке дјеце која су директно погођена том ситуацијом. То може допринијети да дјеца осјећају одбојност и нетолеранцију према другима. Током радионице, дјеца су размјењивала лична искуства и страхове, те сама предлагала начине како више поштовати друге, како прихватати разлике и како одговарати на ненасилан начин, чак и кад су њихова властита права нарушена. Увидјели су да могу бити дио рјешења, а не дио проблема.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Ово је био први пут да је приручник примијењен у вези с неком специфичном друштвеном темом. Тај је приступ помогао да се развије флексибилност приручника и истраже остали начини на које он може да буде кориштен. Ово су неке од најважнијих идеја и сугестија које су уграђене у приручник: Смјернице за припрему разних посјета, излета, итд.

Како користити приручник за разраду неке посебне теме, као што је, на примјер, расељавање. Користити приручник за промовисање међурелигијске сарадње у неким специфичним друштвеним питањима. Укључити више методологија које подстичу учествовање и инклузивност.

Важност припреме одраслих, наставника и фасилитатора за кориштење приручника у различитим окружењима.

211

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Информације о Радионици

212

Мјесто

Хотел Сан Лоренцо, Сан Лоренцо

Број учесника/фасилитатора

37/4

Број одраслих

Број младих (14-18 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

шпански

Земље из којих су учесници дошли

Колумбија и Еквадор

Вјера коју учесници практикују

Баха‘ивјераихришћанство(католици, eвангелисти, лутерани, менонитиипрезбитеријанци)

Педагошке технике

Умјетност Размјена искустава Посјете Игре Рјешавање проблема Драматизација

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Сан Салвадор, Ел Салвадор 1-5 новембар 2007.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Радионица о насиљу међу младима

Двадесет петоро дјеце из Ел Салвадора, припданици Баха’и вјере, будизма, хришћанства, страосједилачких традиција, ислама и јудаизма, окупили су се заједно са одраслим представницима вјерских организација, како би унаприједили своју духовност, тако што ће учити да боље разумију једни друге. Кроз активности радионице открили су мирне начине трансформације насилних ситуација и развили способност заједничког рада на изградњи мира у својим друштвима, упркос међусобним разликама.. Првог дана учесници су цртали своје силуете, те истраживали ко су они и како њихова искуства обликују њихов идентитет. Размјењивали су једни с другима своја размишљања. Била је организована и једна сарадничка игра кроз коју су истраживали начине на које могу да раде заједно како би остварили заједничке циљеве, а затим су размишљали о јединствености сваког појединца. Учесници су извели закључак да је могуће радити заједно када науче да поштују једни друге и када отвореног ума и срца цијене различитости другога. Након ове активности учесници су подијељени у групе и замољени да направе грб, како би показали сличности и разлике међу члановима сваке групе. Ова им је активност помогла да упознају једни друге и да једни друге посматрају и изнутра, а не само према физичком изгледу. На крају су разговарали о важности различитости у свијету и свом друштву. Дискусије о стварностима и изазовима учесника помогле су им да се отворе и разговарају, размјењујући лична искуства, као и проблеме у породици, случајеве кад су им браћа или сестре чланови Мараса (банди), неке насилне ситуације, итд. Одржано је неколико сесија чија је сврха била дискусија о насилним сукобима у Ел Салвадору и ненасилним а лтернативама. Те сесије су подстакле креативно и критичко размишљање учесника о томе како разријешити питање разлика са другима и научити како разбијати предрасуде и стереотипе. Кроз с т удије појединачних слу чај ева, драматизацију и дискусиј е, учесници су утврдили природу сукоба који их све погађају, као и могуће начине за њихову мирну трансформацију

213

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Кроз активност под називом „Тихо пу товање“ учесници су шетали разним подручјима тог мјеста, која су била обиљежена различитим бојама. Свака боја их је подстицала да размишљају о неком посебном питању као, на примјер: о свом животу, односу са другима, природи и ставовима помирења који су неопходни за давање доприноса миру у њиховом друштву. Мириси, звуци и музика помагали су процес самоиспитивања и омогућили учесницима да се дистанцирају од убрзане рутине свог свакодневног живота Молитве из различитих религија, и тренуци проведени у тишини, помогли су да се ствара окружење које његује духовност учесника, те да се открије потреба проналажења унутрашњег мира, с циљем доприношења миру својим друштвима.

Учење и исход

214

Приједлог да се посјете светишта дат је као знак посвећености наставку овог међурелигијског путовања и трагања за начинима како радити заједно на питањима која се директно тичу дјеце и омладине. Дјеца су предложила да се на сљедећој радионици више времена посвети играма и молитви, а одрасли да воде састанке за родитеље на тему образовања о етици. Послије радионице млади учесници су осмислили блог (http://www.gnrcelsalvador.blogspot.com/) на коме могу да размјењују искуства и одржавају узајамне везе.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Основне идеје и сугестије за побољшање приручника, а које су уграђене у њега, су:

Активности размишљања у тишини, које промовишу самоиспитивање и мотивишу дјецу да размишљају о својим ставовима и односу са другима. Важност давања простора молитви, с циљем разумијевања вјеровања других.

Уврштавање драматизације као начина да се пронађу ненасилне алтернативе траснформације сукоба.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мјесто

Храм Сунца, будистичка заједница, Сан Салвадор

Број учесника/фасилитатора

43/5

Број одраслих

Број младих (14-18 г.)

Трајање

3 дана

Језик који је кориштен

шпански

Земље из којих су учесници дошли

Ел Салвадор, Гватемала и Хондурас

Вјера коју учесници практикују

Баха’и вјера, хришћанство (католици, евангелисти, лутерани и презбитеријанци)

Педагошке технике

страосједилачке традиције, ислам, јудаизам Умјетност Размјена искустава Игре Медитација Рјешавање проблема Драматизација

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Информације о Радионици

215

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Радионица о насиљу међу младима Капира, Панама 21.-23. јануар 2008.

Тридесет осморо одраслих и дјеце, припадника Баха’и вјере, разних хришћанских деноминација, покрета Харе Кришна (Харе Крисхна) и јудаизма, окупили су се на тродневној радионици како би анализирали и размишљали о питању насиља међу омладином у Панами.. Првог дана организована је логорска ватра, с циљем исказивања добродошлице младим учесницима радионице. Пјесма, гитаре, цимбали, смијех, молитве, поезија и појање, мијешали су се стварајући атмосферу повезаности и узајамног поштовања.

216

Оно иза чега ја Кроз активност под називом „О стојим“ учесници су разговарали о потреби поштивања различитих мишљења и схватања. Изразили су различита гледишта о темама које их се тичу и ставове иза којих су чврсто стали. То је уродило дискусијом о тим ставовима и подстакло их да поштују мишљење других, чак и кад се с њим нису слагали. Учесници су, такође, разговарали о етичким дилемама различитим и размишљали о томе како доносити етичке одлуке. Кроз размјену искустава са другима разматрали су потребу да се буде саосјећајан и пун поштовања како би се могле доносити добро утемељене одлуке. Утврдили су врсту насиља које млади људи доживљавају, врше над неким другим, или су жртве тог типа насиља у властитој средини. Сагледали су узроке, посљедице, и могућности које су им на располагању како би мијењали те ситуације. Дисфункционалне породице, насилни родитељи и негативни узори, истакнути су као неки од основних узрока насиља међу младима. Кроз драматизацију, учесници су анлизирали ненасилне алтернативе којима могу да одговоре на насилне ситуације и снизе ниво насиља које их погађа у свакодневном животу. Организовано је и култ урно вече на коме су учесници представили обичаје Колумбије, Коста Рике, Панаме и Уругваја. Млади учесници су пјевали пјесме и плесали типичне плесове Панаме, те учили из културних традиција које су биле представљене током те вечери.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Учење и исходи У току једне од сесија размјене искустава једна од учесница испричала је причу „Витез у зарђалом оклопу“, објашњавајући врсту оклопа који сви ми носимо како бисмо се заштитили од других и који нас спрјечава да покажемо ко смо заиста. Она је подстакла учеснике да се отворе другима, те да открију свој истински идентитет и значење живота. Била је то добра прилика да млади размишљају о себи и својој интеракцији са другим људима.

ПОГЛАВЉЕ 6 М И С М О ТО У РА Д И Л И О В А КО

Током посљедњег дана радионице, проведена је активност самоиспитивања, како би се младима омогућило да медитирају и размишљају о свом животу, односу са другима, и властитим ставовима. Учесници су међусобно подијелили своја размишљања и извели закључак о томе колико је важно бити свјестан ко си и какав однос имаш са другима.

Одрасли учесници су позвали на израду програма о образовању о етици, који би се користио у раду са породицама, као и на укључивање родитеља у разговор о етици са дјецом. Представници Министарства за социјална питања и здравство Панаме показали су интерес за сарадњу са ГНРЦ у промовисању образовања о етици, а у сврху спрјечавања насиља међу младима у земљи.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника? Ово је била посљедња радионица која је одржана ради тестирања приручника. Била је то јединствена прилика да се испроба побољшани материјал и примијене нове активности и технике. Сљедеће идеје и сугестије уграђене су у Приручник: Користити технику „уважавајућег испитивања“ у сврху анализе проблема и сукоба.

Кориштење мандала, с циљем да се дјеци помогне да размишљају о животу и сврси.

Користити моралне дилеме за промовисање критичког размишљања и испитивати ставове дјеце о томе шта је етичка одлука.

217

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Информације о радионици

218

Мјесто

Хогар Јавиер, Капира

Број учесника/фасилитатора

38/3

Број одраслих

Број младих (14-18 г.)

Трајање

2 дана

Језик који је кориштен

шпански

Земље из којих су учесници дошли

Коста Рика и Панама

Вјера коју учесници практикују

Баха’и вјера, хришћанство (Balboa Union Church, католици и менонити), покрет Харе Кришна и јудаизам

Педагошке технике

Размјена искустава Игре Медитација Рјешавање проблема Уважавајуће испитивање Драматизација

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Референце

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

Поглавље 7

Ресурси Приче Кинеска народна прича – Unseth, Benjamin (edit). Honesty, Little Books of Virtue, Серија 1. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995., стр.11-13. Дјечак који је викао ‘Вук!’ - Unseth, Benjamin (edit). Honesty, Little Books of Virtue, Серија 1. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.34-36. Храброст да будеш оно што јеси – Прилагођено према причи Peggy Monague, Christian Island, Ontario. Wilson, Lois Miriam. Miriam, Mary i ja. Wood Lake Books Inc., Winfield, 1992, стр.62. Миш који је јео жељезо – Panchatantra – The Mice that Ate Iron (1999), доступно на: http://indiaparenting.community/stories/panchatantra/panch009.shtml Просјак – Elbert Hubbard’s Scrap Book. Wm. H. Wise & Co., Roycroft Distributors, New York City, 1923, стр.9. Ништа изнад – Kenneth Cragg: The Wisdom of the Sufis, Лондон, 76, стр.8. Лутка од соли – Anthony Bloom: Living Prayer, Либра, Лондон, 1966, стр.105-106. Вечера са генералом – доступно на: http://www.geocities.com/Tokyo/Courtyard/1652/MilitaryDinner.html Чудовиште – аутор Tagreed A. Najjar, Al-Salwa Publishing House, објављено 2002. Штанд бр.5.0. Д 953. Слијепци и слон – Kuo, Louise and Kuo, Yuan-His (1976), “Кинеске народне приче,” celestial Arts: 231 Adrian Road, Millbrae, CURRICULA 94030, стр. 83-85. Линкови воде на друге верзије ове приче: Лисица и рода. Aesopo Комшија - Доступно на http://www.ezsoftech.com/stories/mis40.asp Морске звијезде – прилагођено из: The Star Thrower, ауторице Lorene Eиseley (1907-1977).

Поезија Причај нам о дјеци. Khalil Gibran “The Prophet”, одломак под насловом “Дјеца”, Arrow Books Ltd. New York, 1991. Дјеца уче оно што живе. Dorothy Law Nolte. Walkman Publishing Company. New York, 1998. Пјесме младих чланова ГНРЦ-а, њихова имена могу се наћи испод текста сваке пјесме.

219

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Молитве за мир Путеви ка миру. Међурелигијско штиво и размишљања. A. Jean Lesher. Cowley Publications. Cambridge, Massachusetts, 2005. Вјерски живот: Обавеза и позив. Урађено кроз међурелигијски процес кога је организиовао Свјетски савез цркава Prayer Library na http://www.beliefnet.com Stern, Chaim (ed). Shaarai Teshuva: Gates of Repentance. The New Union Prayerbook for the Days of Awe. Central Conference of American Rabbis: 1978, 1999.

Студије појединачних случајева Студија појединачног случаја 1: Крисово лоше јутро, стр. 139 – прилагођено из Learning the Skills of Peacemaking, Naomi Drew, Jalmar Press, Rolling Hills Estates, California, 1987. Студија појединачног случаја 3: Анина прича, страна 10 – прилагођено из свједочења интерно расељених лица. Међународни комитет Црвеног крста, http://www.icrc.organization/web/spa/sitespa0.nsf/iwpList2/home?OpenDocument

Моралне дилеме Штитити лаж и Чамац за спасавање, стране 145 и 147 – прилагођено из Moral Reasoning, аутора Victora Grassiana, Prentice Hall, 1981., 1992. 220

Цијена живота, страна 146 – Узето из Kohlberg, Lawrence.

Помоћни материјал за активности Конвенција о правима дјетета, доступна на: http://www.unhchr.children/html/menu3/b/k2crc.html или верзија прилагођена дјеци: http://www.rcmp-grc.gc.curricula/pdf/NCD-poster_e.pdf Универзална декларација о људским правима, доступна на: http://www.on.org/Overview/rights.html, или верзија прилагођена дјеци: http://www.amnesty.ie/amnesty/upload/images/attachdocuments/UniversalDeclaration.pdf Сажетак ЦРЦ и УДХР узети из Under the UN Flag, Assemblies for Citizenship in Secondary Schools, UNICEF UK, 2005. Студија Генералног секретара УН-а о насиљу над дјецом, http://www.violencestudy.org Приступ ‘Образовање за све‘ заснован на људским правима, доступан на: http://www.unicef.org/publications/files/A_Human_Rights_Based_Approach_to_Education_for_ All.pdf Хоћеш ли слушати? Гласови младих из зона сукоба, доступно на: http://www.unicef.org/publications/files/Wil_You_Listen_eng.pdf Превенција насиља и изградња мира, доступно на: http://www.unicef.org/lifeskills/index_violence_peace.html Приручник за оне који причају приче. Inez Ramsey, почасни професор на James Madison

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Како запалити логорску ватру, доступно на: http://www.lountoon.fi/page.asp?Section=8497 12 вјештина за трансформацију сукоба. Прилагођено из верзије коју је користила Amanda Benavides. Escuelas de Paz, Колумбија.

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

University, http://falcon.jmu.edu/ramseyil/storyhandbook.html

Свјетско такмичење школа у дебатoвању, доступно на: http://www.idebate.org/debate/what.php Информација о мандалама, доступно на: http://mandalaproject.org/Index.html. Прича о Садако, доступна на: www.sadako.org Прављење филма, доступно на: http://www.filmyourissue.com/making/index.shtml. Сигуран ти, сигуран ја, материјал о сигурности дјетета. Save the Children. Допринос Студији Генералног секретара УН-а о насиљу над дјецом. 2006. Доступно на: http://www.violencestudy.org/IMG/pdf/safeyoufinal.pdf Спорт као метод за мир и помирење, доступно на: http://www.toolkitsportdevelopment.org Учење кроз услугу: Лекције, планови и пројекти. Human Rights Education Program, Amnesty International и Human Rights Education Associates, HREA, март 2007. Appreciative Inquiry, доступно на: http://appreciativeinquiry.case.edu/

Захвале и референце за активности Стабло мог живота, страна 65 – прилагођено из Jag & Du, Dioceses of Lund, 2004. Посегни за звијездама, страна 77 – Прилагођено из верзије коју је користила Фондација Escuelas de Paz, Богота - Колумбија Кориштење драматизације, страна 85 – Прилагођено из верзије коју је користио Центар San Bartolome de las Casas, Ел Салвадор. Твоја силуета је моја силуета, страна 69 – Прилагођено из верзије коју је користила Фондација Escuelas de Paz, Богота - Колумбија Радосно уважавање, страна 105 - Прилагођено из Dhamma лекције коју је предавао Thai мајстор Острва која ишчезавају, страна 114 - Прилагођено из верзије коју је користио др Мустафа Али, Уједињена Република Танзанија, Африка. Лопта у зраку, страна 115 - Прилагођено из верзије коју је користио Центар San Bartolome de las Casas. Ел Салвадор.

221

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Мали рјечник појмова: Етика:

Основна грана филозофије. То је истраживање вриједности и понашања особе или групе и покрива анализу и примјену концепата као што су: исправно и погрешно, добро и зло и одговорност. Етика су: увјерења, предоџбе, теорије и основно промишљање о суштинским питањима која доприносе успостављању стандарда.

Мора л:

Односи се на људско понашање, на оно што је добро и што је лоше, примјену, конктретно, дјеловање. Морал се изражава правилима понашања, а изрази доброг морала називају се „врлинама“. Концепт морала подразумијева лични или индивидуални аспект. Морал има практичан аспект, упућује човјека шта да чини, а шта не.

Вриједности: Идеали прихваћени од стране појединца или групе – (личне и културалне): принципи, стандарди или особина која води човјеково дјеловање.

Личне вриједности Личне вриједности развијају се из искустава спољашњег свијета и могу се временом мијењати. Досљедност у примјени вриједности повезана је са њеним континуитетом: особа има интегритет ако досљедно примјењује своје вриједности, без обзира на аргументе или негативне притиске других. Личне вриједности се непосредно односе на избор: оне управљају одлукама, дозвољавајући да се избори које појединац прави пореде са вриједностима сваког избора понаособ.

222

Личне вриједности стечене на почетку живота тешко се мијењају. Оне могу бити изведене из вриједности неких посебних група или система, као што су: култура, религија и политичка партија. Међутим, личне вриједности нису универзалне- нечији гени, породица, нација и историјско окружење одређују његове личне вриједности. Овим се не жели рећи да сами концепти вриједности нису универзални, већ само да сваки појединац има јединствену концепцију вриједности, односно, лично познавање одговарајућих вриједности за властите гене, осјећања и искуство.

Културалне вриједности Групе, друштва, религије и културе имају вриједности које углавном дијеле сви њихови чланови. Чланови дијеле културу чак и ако се личне вриједности сваког члана понаособ не слажу у потпуности са неким нормативним вриједностима одобреним у тој култури. То одражава способност појединца да синтетизује и, из вишеструких подкултура којима припада, издваја аспекте који су му драгоцјени. Ако појединац изражава вриједност која је у озбиљном сукобу са нормама групе којој припада, власт у групи може да примијени разне методе стигматизовања или сукобљавања с тим појединцем. На примјер, притварање може да резултирати из сукоба са друштвеним нормама које су успостављене као закон.

Категорије Вриједности се могу сврстати у категорије:

Здраве вриједности и навике – Осјетилне и оперативне вриједности. Осјетилне

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

вриједности су индивидуалне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за емоционално преживљавање појединца. Оне су сензитивне или несензитивне зависно о емоционалној зрелости појединца. Оперативне вриједности су индивидуалне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за физичко преживљавање појединца. Оне су активне или неактивне зависно о физичком развоју појединца. Здраве вриједности и навике стичу се кроз лично задовољство, праксу, и лично искуство.

Моралне вриједности и норме – Друштвене и религијске / традиционалне вриједности – Друштвене вриједности су вриједности породице/групе и оне су функционалне или дисфункционалне за опстанак породице/групе. Оне су одгојне или агресивне зависно о друштвеној зрелости породице/групе. Религијске/традиционалне вриједности су интерперсоналне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за имперсонално преживљавање изван породице/групе. Оне су толерантне или нетолерантне зависно о зрелости религије/традиције. Моралне вриједности се стичу кроз подстицање, упуте или интерперсонално искуство.

Етичке вриједности и понашање – економске и политичке вриједности – Економске вриједности су државне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за преживљавање државе. Оне су продуктивне или непродуктивне зависно о економском развоју државе. Политичке вриједности су државне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за опстанак државе. Оне су прогресивне или регресивне зависно о политичком развоју државе. Етичке вриједности се стичу кроз признања, образовање и имперсонално искуство. Историјске вриједности и понашање – естетске и теоријске вриједности – Естетске вриједности су људске вриједности које су функционалне или дисфункционалне за преживљавање човјека. Оне су лијепе или ружне (садржајне или несадржајне) зависно о умјетничком развоју човјека. Теоријске вриједности су људске вриједности које су истините или лажне (сврсисходне или ирелевантне) за људско преживљавање зависно о научном развоју човјека. Историјске вриједности стичу се кроз инспирацију, спознају и креативно искуство.

Све вриједности се заснивају на подсвјесним осјећањима и условљавању.

Врлина :

Морална љепота особе. Врлина је карактерна особина која се цијени као добра. Концептуална супротност врлине је порок.

Међурелигијско: Односи се на сарадничку и позитивну интеракцију између људи различитих религијских традиција (односно „вјера“) и на индивидуалном и на институционалном нивоу, која води толеранцији и узајамном разумијевању. Разликује се од синкретизма или алтернативне религије, по томе што дијалог често укључује промовисање разумијевања између различитих религија како би се појачало поштовање других, а не како би се синтетизовала нова увјерења.

223

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Скраћенице

224

ЦРЦ

Convention on the Rights of the Child Конвенција о правима дјетета

ГНРЦ

Global Network of Religions for Children Глобална мрежа религија за дјецу

МПА

Motion Picture Association Америчка филмска асоцијација

СМАРТ

Specific, Measurable, Attainable, Realistic, Timely Јасно, мјерљиво, оствариво, реално, благовремено

УДХ Р

Universal Declaration of Human Rights Универзална декларација о људским правима

УНЕСКО

United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу

УНИЦЕФ

United Nations Children’s Fund Фонд Уједнињених нација за дјецу

WЦЦ

World Council of Churches Свјетски савјет цркава

WЦРП

World Conference of Religions for Peace Свјетска конференција религија за мир

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Почасни савјетник

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

Списак чланова Међурелигијског савјета

Његово краљевско височанство принц Ел Хасан бин Талал Предсједавајући, Royal Institute for Inter-Faith Studies, Јордан

Чланови Савјета Др А. Т. Aryaratne Оснивач и предсједник Sarvodaya Shramadana покрета, Шри Ланка Г. Adolfo Perez Esquivel, предсједник Servicio Paz y Justicia и добитник Нобелове награде за мир, Аргентина Г. Kul Gautam, замјеник извршног директора УНИЦЕФ-а, Сједињене Америчке Државе Др Ханс Кунг, предсједник Global Ethics Foundation, Њемачка Г-ђа Bibifatemeh Mousavi Nezhad, директорица Институт за међурелигијски дијалог, Иран Др Alice Shalvi, бивша предсједавајућа и предсједница Schecheter Institute of Jewish Studies, Izrael Г-ђа Didi Athavale Talealker, вођа покрета Swadhyay Parivar, Индија Свештеник Anastasios Yannoulatos Архиепископ Тиране и цијеле Албаније, Грчка православна црква, Албанија

Млади чланови Савјета Г-ђица Nour Ammari Fisherćs Youth Programme, Јордан Г. Emanuel Mathias Founder Movement of Youth and Children Peace Clubs, Танзаниа

225

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Списак чланова Одбора Међурелигијског савјета за образовање дјеце о етици Његова екселенција амбасадор Хасан Абу Нимах, директор Royal Institute for Inter-Faith Studies Савјетник ЊКВ принца El Hassan bin Talala, Јордан Swami Angivesh, бивша предсједавајућа United Nations Trust Fund on Contemporary Forms of Slavery, Индија Г-ђа Charanjit AjitSingh, независни инспектор /консултант за образовање и менаџмент и потпредсједавајућа/ International Interfaith Centre, Оxфорд, Уједињено Краљевство Г-ђа Фарида Али, програмски службеник Office of Public Partnerships, УНИЦЕФ, Сједињене Државе Његова екселенција г. Ibrahim Al-Sheddi, генерални секретар Saudi national Commission for Education, Culture and Science Саудијска Арабија Др Kezevino Aram, директор Shanti Ashram, Индија

226

Др Wesley Ariarajah, професор екуменске теологије Drew University Graduate and Theological Schools Сједињене Државе Проф. Alicia Cabezudo, директор Educating Cities Latin America, Argentina Г-ђа Meg Gardiner, управни директор Education and Community Partnership, US Fund for UNICEF, Сједињене Државе Г. Andres Guerrero, менаџер Office of Public Partnerships, УНИЦЕФ, Женева, Швајцарска Др Magnus Haavelsrud, професор Department of Education, Norwegian University of Science and Technology, Норвешка Др Heidi Hadsell, прредсједница Hartford Seminary, Сједињене Државе Г. Vinod Hallan, руководилац пројеката Department of Education and Skills, Ujedinjeno Kraljevstvo Др Stuart Hart, замјеник директора International Institute for Child Rights Development, Сједињене Државе / Канада Др Azziza Karam, виши савјетник за културу United Nations Population fund, Сједињене Државе

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Г-ђа Marlene Silbert, директорица одјељења за образовање Cape Town Holocaust Centre, Јужна Африка

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

Бискуп Method Kilaini Помоћни бискуп Dar Es Salaama, Уједињена Република Танзанија

Пречасни др Ханс Уцко, секретар програма Interreligious Relations, World Council of Churches, Швајцарска Др Deborah Weissman, бивша директорица Karem Institute for Teacher Training for Humanist-Jewish Education, Израел Др Sunil Wijesiriwardhana, консултант за питања мира, културе и медија Покрет Sarvodaya Shramadana, Шри Ланка

ГНРЦ координатори: Африка Др Mustafa Yusuf Ali ГНРЦ, координатор канцеларије, ГНРЦ секретаријат за Африку

Арапски регион Свештеник др Qais Sadiq Предсједник Центра за екуменске студије, Јордан

Централна Азија и Кавказ Г-ђа Razia Sultan Ismail Abbasi Међународни покретач и члан оснивачког савјета Women’s Coalition for Peace and Development with Dignity

Европа Г-ђа Марта Палма Савјетник генералног секретара WЦЦ за питања дјеце

Латинска Америка и Кариби Г-ђа Mercedes Roman Women and Children’s Desk, Maryknoll Office for Global Concerns

Јужна Азија Др Vinya S. Ariyaratne, извршна директорица Покрет Сарводаyа Схрамадана, Шри Ланка

Израел Г-ђа Dorit Shippin, координатор Doumia-Sakinah The Pluralistic Spiritual Center, Neve-Shalom / Wahat al-Salam

227

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ДОДАЦИ ФОРМУЛАР ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ

ЛОГИСТИКА Шта се оцјењује

Оцијените од 1 до 5 (5 је највиша оцјена)

Мјесто састанка

Смјештај

Храна

Материјали

228

Остали коментари

САДРЖАЈ

Да ли је циљ радионице био јасан?

Да ли је садржај сесија за вас био релевантан?

Да ли је методологија одговарала темама?

Јесте ли наишли на неке потешкоће током сесија? Молимо, објасните.

Коментари

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Шта је оно основно што сте научили на радионици?

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

УЧЕЊЕ

Можете ли примијенити то што сте научили у властитом контексту? (личном, друштвеном, професионалном, институционалном)

229

ПРЕПОРУКЕ:

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЈЕНУ РЕЗУЛТАТА A.

Оно што ја знам Да

230

Не

Коментари

Знам које су моје способности и вјештине.

Ако је твој одговор ДА, како их користиш?

Поносим се собом, својом породицом, културом и увјерењима.

Објасни

Познајем људе других увјерења и култура

Ако је твој одговор ДА, шта знаш о њима?

Знам које су разлике између моје културе и вјерских увјерења и културе и вјерских увјерења других.

Ако је твој одговор ДА, наведи двије разлике са неким од култура и вјерских увјерења о којима су чуо.

Упознат сам са проблемима насиља и недостатка поштовања у својој школи и комшилуку.

Ако је твој одговор ДА, који су то проблеми?

Разумијем узроке главних сукоба и неправди у мом друштву.

Ако је твој одговор ДА, наведи један и напиши његове узроке.

Упознат сам о иницијативама у својој заједници.

Ако је твој одговор ДА, наведи неке од њих.

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Констатација

Тачно

Нетачно

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

Б.. Одговори са ‘тачно’ или ‘нетачно’ на сљедеће констатације и образложи своје одговоре Зашто?

Боље је сакрити своје идеје и увјерења ако већина људи око тебе има другачије мишљење и идеје. Када разговарам са неком особом, обраћам исто толико пажње на њен говор тијела, држање, контакт очима, интонацију, глас, и израз лица, колико и на саме ријечи.

Лакше се спријатељити с неким ко има иста или слична увјерења и начин размишљања као ја.

Боље је занемарити ставове и мишљења других ако се косе са мојим увјерењима и принципима.

Особа, која у подераној одјећи стоји на улици, вјероватно ће ме напасти или ми нешто украсти.

Одлуке треба доносити на основу онога како оне утичу на друге људе.

Кад сам љута, сједем, размислим и смирим се па тек онда нешто урадим.

231

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

З А Ј Е Д Н О

Ц. Размисли о сљедећим ситуацијама и опиши како би ти реаговао на њих Неко збија шале на рачун твојих увјерења и културних обичаја твоје породице. Како реагујеш?

Мораш да радиш са особом чији начин рада ти се не допада и са чијим се идејама не слажеш. Како се носиш са том ситуацијом? Како можеш тај рад да учиниш могућим?

Посвађао си се са пријатељем који те је увриједио. Не разумијеш зашто је тако поступио. Да ли покушаваш да ријешиш тај проблем? Ако је твој одговор ‘Да’, како то радиш?

232

У твом разреду постоји проблем дискриминације, али се он не тиче директно тебе. Да ли покушаваш нешто да урадиш по том питању? Ако ‘Да’, опиши шта радиш и зашто?

У твоју школу се уписала особа која потиче из другачије културе и која има другачија вјерска увјерења. Већина ученика прича ружне ствари о њој. Она се понаша и облачи другачије од већине осталих ученика у школи. Теби није угодно са том особом, али она покушава да се спријатељи с тобом. Ти знаш да ће, ако се спријатељите, остали школски другови почети да те избјегавају. Шта ти у том случају радиш?

Донио си одлуку која има негативне посљедице по друге људе. Нећеш бити кажњен ако одлучиш да ништа не урадиш по том питању. Да ли би урадио ишта да поправиш нанесену штету? Ако би, шта?

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

ПОГЛАВЉЕ 7 РЕФЕРЕНЦЕ

Биљешке:

З А Ј Е Д Н О

233

У Ч И Т И

Ж И В Ј Е Т И

Биљешке:

234

З А Ј Е Д Н О

Учити живјети заједно Интеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици

Учити живјети заједно