RAZMISLJANJA SA MARGINA

Човек који истински полаже рачуна својој савести, сматра изгубљеним сваки онај дан у који није плакао, макар учинио тог дана не знам каква добра дела.

[Lestvica]

POSVEDENO: Ajrin

MIJAILOVID DRAGAN [DILECTUS MAGNUS]

RAZMIŠLJANJA SA MARGINA Beograd,2013.

DIJAMANT

SADRŽAJ

PREDGOVOR O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU… O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZINIOMIJI,ANATOMIJI… O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI… O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA… O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU… KRATKA RAZMIŠLJANJA 1 JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ… O SNOVIMA,VIZIJAMA… INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM… KRATKA RAZMIŠLJANJA 2 LUTAJUDA SVESKA…

Mi smo istovremeno i materija i duh,ali smo i istovremeno i materija ili duh. Da bi mnogo bolje razumeli sebe i bili uzvišeni i u telu i u duhu, pre svega moramo razumeti kako materija i duh međusobno deluju,ali i šta odvlači duh ili životnu energiju iz našeg tela,pa zbog toga sadržimo i ono “ili” ,kao i kako možemo svoj duh iz lažnih prostranstava straha, vremena i vezanosti za prošlost,povratiti nazad. Ne zaboravite da moraju postojati dve istine,jedna koja potiče od tela i druga koja potiče iz duha. Koju dete odabrati,onu Božansku ili onu kojom rukovodi dvostruki heliks,ili dete potražiti i sroditi se sa obe istine,na vama je izbor. Ono što ne treba zaboraviti,to je da je istina toliko jednostavna koliko i večna.

[Dilectus Magnus]

PREDGOVOR

Ova kratka knjiga je ,ustvari,jedan sakupljeni zapis mojih tekstova i stavova koje sam kao „nezgodni višak“ izbacio iz svih mojih napisanih knjiga,potom razmišljanja na različite teme koja sam ili negde zabeležio na papiru,na marginama knjiga[ne radite ovo] ili novina u toku čitanja teksta koji me je zainteresovao, ili su mi jednostavno ostala u glavi...zbog toga i ovakav naslov knjige. Teme su zaista raznovrsne i nepovezane,ali sam se potrudio da ih klasiram u nekoliko poglavlja koliko toliko sličnih. Ima tu svega...od mojih misli koje su mi dolazile pod uticajem nekih dogadjaja iz života,moja razmišljanja u vidu slaganja ili neslaganja sa nekom temom koja se povela u društvu ili koju sam negde pročitao...mojih proučavanja ljudi i njihove psihe,izučavanja i pradenja različitih studija i njihovo uporedjivanje sa realnošdu...čak i samostalno sprovedenih malih studija i anketa,kako bi donekle potkrepio ili pobio neki sopstveni stav...ili jednostavno misli koje su mi došle „niotkuda“ i bez ikakvog povoda. Naravno da knjiga nije pisana u cilju promovisanja samog sebe ili zbog egoističke potrebe da moje „važne“ misli dopru do što više ljudi...ne verujem da se bilo ko razlikuje po tom pitanju i da svi vi imate svoja vrlo zanimljiva,često i vrlo mudra„razmišljanja sa margina“,negde zapisana,u nekoj svesci,dnevniku...ali ovde zaista nema promovisanja ničeg ličnog,nikakvih ličnih stavova...ovo su pre svega zapažanja koja nekima mogu biti od koristi,nekima samo vrlo zanimljiva,nekome „otvoriti oči“ a mnogima i čudna ili zabrinjavajuda.

Naravno da očekujem i mnogo onih koji de me „osuditi“ i redi da iznosim neistine,“kvarim omladinu“,rušim tradiciju ili čak da sam psihički oboleo,odnosno pisao pod uticajem psihoaktivnih supstanci...što me nede ni najmanje potresti niti promeniti tokove mojih bududih misli. Možda mi je to i

bilo podstrek da štampam ovu knjigu mojih razmišljanja i istraživanja...jer de se pokazati da je bila vedim delom i proročka. Ne na osnovu „mističnih sila“,koje su mi govorile šta de se dogoditi ili šta jeste a šta nije, dok sam bio izbezumljen od prevelike količine alkohola,ved na osnovu realnih predvidjanja i proučavanja,koje su moje misli vradale u prošlost ili usmeravale ka bududnosti. Bitno je knjigu pročitati bez ikakvih predubedjenja i očekivanja,tek onda je možete shvatiti i dati pravilan sud o tome da li sam u pravu,delimično u pravu ili sam knjigu zaista pisao pod uticajem opojnih droga.

Tema ima zaista mnogo...neke koja vas neinteresuju ili vam još na početku deluju „van vaših standarda“možete naravno i preskočiti jer su poglavlja pa i teme u jednom poglavlju potpuno nezavisne,pa nede uticati na pradenje knjige. Knjigu sam podelio na –religiozni,medicinski,karakterološki deo,potom na teme o genijalnosti i stvaralaštvu,preko zanimljivih i retko obradjivanih tema o velikim ljudskim greškama i serendipitetima[Midžli jun.] koji su nam menjali svet u dobrom ili lošem smeru,pa sve do večite borbe bez pobednika izmedju determinizma,nužnosti i slučajnosti. Tu je i sveska o snovima i vizijama i moj pogled na njih i njihovo tumačenje...potom i jedna priča koja de vas uvesti u svet unutrašnje borbe izmedju pravde i nepravde.

Kratka razmišljanja[1,2] su ustvari moje kratke misli koje su kako ved pomenuh došle niotkuda[koje sasvim sigurno imaju svoj izvor ali ja to ne znam+ i na kraju takozvana „lutajuda sveska“ ili kako se češde popularno zove-svaštara,u kojoj su mi misli,baš kako i naslov poglavlja saopštava-lutale od mikro do makro sveta,bez ikakvog redosleda ili doslednih zaključnih stavova.

U svakom slučaju,knjiga Vas nede ostaviti ravnodušnim...zaokupide vam misli bez obzira da li dete na kraju pomisliti da sam „pladen“,„lud“ ili posve logičan i razuman.

O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU... ***

- Religija ,kao i svaka društvena i prirodna pojava podložna je zakonu nastajanja,razvoja i nestanka. U istoriji čovečanstva,postojalo je i nestalo preko četiri hiljade različitih religija. Šta de se desiti sa Hrišdanstvom? Kao i sa svakom religijom do danas...ako je istinska,dogodide se zapisano,ako nije,prodide kao i sve religije do sada,prvo de predi u čistu tradiciju[starost,bolest],potom de se ugasiti. Varate se ako mislite da je dugotrajnost Judaizma i Hrišdanstva garant da de trajati zauvek ili da su zbog toga istinske,postojale su i postoje daleko dugotrajnije religije...ne postoji spas od umiranja i zaborava,apsolutno ničega,pa ni toliko jake,dugotrajne i mnogobrojne religije poput Hrišdanstva ukoliko nije ona prava,istinita.

Kvantitet i kvalitet nisu spasioci od nestajanja. Hrišdanstvo ima [uz Budizam] ideju koja je toliko dobra i predivna da treba verovati u nju čak i ako nas zdrav razum odbija od nje...ne morate biti religiozni ako ne želite i smatrate da je to besmisleno,ali treba se u najvedoj meri držati najuzvišenije ideje jednog duhovno najuzvišenijeg i najmoralnijeg čoveka koji je hodao i koji de hodati zemljom.

-Sa filozofskog gledišta postoje četiri osnovne teorije o nastanku i postojanju religije; religija je izum jedne privilegovane ili vladajude grupe ljudi kako bi je koristili kao sredstvo zaštite tih privilegija ali i kao sredstvo pomodu kojeg se lakše vlada narodom. Za ovakvu teoriju ne postoje ni najmanji temelji koji bi je održali. Ovo se može donekle primeniti kod institucije zvane crkva,ali kod religije ne...to je čist filozofsko-materijalistički pogled na religiju koju čak ni Marks ne bi podržao. Druga teorija da je religija ljudska sklonost ka sujeverju

nastala iz potrebe da se objasne za njih neobjašnjive pojave,još lakše može da prodje kroz „filter ljudske gluposti“ i ovakvu teoriju treba odmah odbaciti.

Ovim se može objasniti donekle[uz manji uticaj] nastanak arhetipa homoreligiosusa ali ne i religije kao pojma. Treda je upravo ona „marksistička“ gde je religija realna potreba naroda od straha od nepoznatog i potraga za sigurnosdu,besmrtnosti ...beg od surove stvarnosti..strah od kazne i težnja ka nagradi. Ovde postoje elementi,vrlo ozbiljni,koji se mogu upotrebiti delimično kod objašnjenja postojanja i razvoja religije,medjutim iz ovakve teorije se ne može ni naslutiti razlog njenog nastanka. Četvrta teorija je najbliža istini i ubedljivo ukazuje i na razlog nastanka i na razlog opstanka religije,to je upravo ona arhetipska,trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bida. Medjutim,lično smatram da se ovoj poslednjoj u podjednako jakoj meri,bar po pitanju postojanosti religije ,može pridodati i problem teodiceje. Ako i najvedem protivniku religije poturite ovaj problem pod nos...on nede modi apsolutno ništa da kaže...jer i nema šta. Iz tog razloga mislim da je teodiceja najjače oružije religije.

-Religije samo prividno možemo podeliti na politeističke i monoteističke...jer demo u svim monoteističkim religijama primetiti elemente politeizma.

Nikada se niti jedna religija nede osloboditi toga,jer je sam ljudski religijski arhetip politeističan. Pokušati da se monoteističke religije očiste od toga,dovelo bi do pogubnih posledica po njih.

- Како се cеlivа ikonа? Stаnе sе prеd ikonu, dvа putа sе prekrsti, pokloni, zatim celivа ikona i јоš jednom sе prekrsti i pokloni; piše u „crkvenom pravilniku“! Vodite računa...zaboravite li samo jedan od navedenih poteza,svetac sa ikone de biti vrlo ljut na vas...a novac koji priložite svetac de u znak protesta donirati crkvi u svrhu kupovine aluminijumskih felni na protojerejevom automobilu. Takodje je zabranjeno u crkvu ulaziti u farmerkama ili patikama!!!...jer u svetom pismu je Isus jasno naglasio da farmerke ne dolaze u obzir! Pa zašto gospodo crkveni oci,kad strogo

zabranjujete recimo ženama ulazak u hram bez pokrivene kose ili ulazak u majicama kratkih rukava a na liturgijama dete takvih gologlavih žena i golorukih najviše videti,ne upozorite ih i objasnite da moraju izadi iz crkve?

Zbog pedesetak dinara koje de staviti na ikonu[kojoj naravno nede pridi po pravilniku]? Pa,naravno...kod vas se sve kupuje,čak i jednosatna izmena crkvenih pravila...koja su inače donesena na osnovu...čega? I u ime,koga?

-Sveštena lica su od Boga odabrana lica i na poseban način posvedena da vrše svete tajne i obrede![iz pravoslavnog kanona]. Postoji li i jedan jedini vernik koji veruje u ovo?? Ako postoji...nek’ mu je Bog upomod.

-Crkva poziva gradjane na glasanje,daje svoj sud o javnim i društvenim dogadjajima,ima svoje predstavnike u državnim aparatima,kritikuje ili odobrava pojedine radnje koje nisu u nadležnosti crkve...! Potpuno besmisleno sa stanovišta hrišdanstva...crkva dobro zna svoje „nadležnosti“,mada vernici i takvim „nadležnostima“ treba da okrenu ledja.

Crkva je profitersko-logistička organizacija pojedinaca,koja u „ime Boga“ pokušava da vrši i učvrsti svoj neznabožački uticaj.

-Čemu izgradnja hramova,crkvi i manastira? Da ktitori pokažu da su moralni,humani ili da sebi obezbede carstvo nebesko, država da se dodvori gradjanstvu,a pojedinci da napune džepove. Svaki grad ima više hramova nego što je potrebno...sve je više hramova ali sve manje vernika. Istorija nam pokazuje da je svaka crkvica i manastir ustvari pokajnica! A njeni dobrotvori i zadužbinari postaju sveci. Ko to misli tako da dostigne carstvo nebesko? Ono što je za nas sveto to je za Dantea sa pravom djavolsko. Kome i u čije ime podižemo hramove...svecima koji imaju crnju biografiju od bilo kojeg zločinca.

-Jadna SPC i pravoslavni srpski vernici dok imamo vladike poput Artemija,Amfilohija,Vasilija,Pahomija,Grigorija,Kačavendu,Filareta,Jovana i Irineja,Nikanora...isto se odnosi i na vedinu vladika svih pravoslavnih

naroda,naročito istočne Evrope. Kriza u državi treba da jača veru a ne da institucije vere koriste krizu da bi postali uticajniji i bogatiji....sramota....hrišdani.

-Mislite da u manastirima vlada red,rad,mir,disciplina,molitva...i u „hrišdanskije“ vreme tamo su se odigravali dogadjaji od kojih se dobronamernom čoveku diže kosa na glavi. Bez obzira što postoje svedočanstva i zapisi o tome,vedina toga ostaje u četiri zida. Kako to izgleda u današnje vreme,kada je hrišdanstvo zaboravljeno i medju samim monaštvom? Svakodnevno se možete uveriti u to. Ne čudi da su pravi duhovnici uvek živeli usamljeno van okvira manastirskih zidina u svojim pedinama i kolibama.

Seksualni nagon je najjači nagon koji može postojati medju živim svetom...on je posledica evolucijske potrebe da život postoji. Seksualni nagon nije mogude obuzdati osim u slučaju kastracije ili izuzetne duhovnosti. Znamo da svi monasi i svi oni iskušenici u manastirima nisu niti mogu biti duhovno toliko uzvišeni,niti su kastrirani pre odlaska u manastir. Iz tog razloga ne bi trebalo da nas čudi veliki broj slučajeva pederastije kod pravoslavnih ili pedofilije kod katoličkih „duhovnika“. Vrlo često manastir može da postane samo maska za „kudu užasa“. Naravno,niti se ovo odnosi na sve manastire niti na sve monahe,ali ovakva pojava nije retkost...kao što ni u zatvorima dugogodišnji zatvorenici ne mogu da suzbiju seksualni nagon,pa je pederastija prilično izražena. Seksualni nagon se može privremeno obuzdati,naročito kod čoveka] ili samim seksualnim činom ili mastrubacijom...neki drugi „prirodan“ način nije mogud. S obzirom na njegovu jačinu,mnogi monasi se ogreše na ovaj ili onaj način,a tamo gde je vladika ili iguman „sumnjiv“,zaista se može govoriti o bludničkim ustanovama[pred Bogom].

- Ko odlazi da se zamonaši? Onaj ko nema više gde...bivši lopovi ,narkomani,neotkrivene ubice,zlikovci,zločinci,antimoralisti...ne da bi pronašli Boga i pokajanje,ved da bi pobegli od svih pa i od sebe. Manastiri su utočišta bivših zlikovaca...mislite li da se zlo u čoveku ne može ponovo javiti?

Pravi pokajnici i ljudi koji zaista žele da spoznaju Hrista u sebi,bez obzira na prošlost,jasno se prepoznaju u manastirima ali najčešde i ne odlaze u manastire ved se osamljuju u sopstvenim isposnicama. Ali bez obzira sto su to zaista veliki duhovnici,sluge Hristove i moralni ljudi...oni su ujedno i duhovni egoisti[što je daleko manje zlo] i od toga se nikada nede sakriti.

-Srbija je dala u novije vreme samo nekolicinu iskrenih i velikih duhovnika i Hristovih miljenika...Nikolaja,Justina,Tadeja,Germana,Pavla i još par staraca isposnika....svi ostali su ljudi zlih i bolesnih umova. Posle patrijarha Pavla,najvedeg Hrišdanina od kada postoji Srpska država, Srpska crkva de pasti u ruke djavola...svi mitropoliti ,vladike i sveštenici ogrezli su u zlu i ne poznaju Hrista.

-Danas imamo i vojne sveštenike koji dobijaju činove[protojerej-poručnik]i rade u kasarnama kao „vojni duhovni oci“ za platu. Čak su rasporedjeni i na operativni i strategijski nivo u zavisnosti od čina. Šta bi na sve ovo rekao Isus? [a koji Isus?...verovatno se sad pitaju sveštenici.]

-Zašto je u pravoslavlju Kiril Aleksandrijski proglašen svecem? Zar takav zlikovac?

-Čemu uopšte služe sveci? Ko je i na osnovu čega uveo kanonizaciju u Hrišdanstvo? I ko su oni koji odlučuju o tome? Jedini svetac je Isus.

Koliko ste puta čuli [i na slikama videli] da je ikona Bogorodice u nekom manastiru ili crkvi zaplakala? Naravno,to se uvek dešava tamo „gde treba da se dešava“. Verujete u suze sa ikone? Onda niste vernik...ved bogohulnik.

Takvim pričama se nanosi zlo Hrišdanstvu. Ikone,ako su se i pored potpune

neopravdanosti postojanja ved toliko „odomadile“ u hrišdanstvu i crkvene[Hrišdanske] relikvije su MATERIJALNE STVARI koje mogu služiti „uspomeni“ ili stalnom podsedanju vernika na „crkvene zadatke“ ali verovati u njihove čudotvorne modi ili plakanja,ukazanja...sramotno je.

-Koliko god bili verujudi ili ne,bolesno religiozni ili bolesno ateistični...koliko god verovali u Hristovu životnu priču ili to smatrali običnom izmišljotinom...četiri ličnosti ne možete niti smete skrnaviti...Isusa,dve Marije i Jovana apostola.

-Ima li vedeg paradoksa nego istinu koja je nastala na zvoniku crkve,proglasiti djavolskom? Ubijati u ime Hrišdanstva? Pljačkati u ime Hrista? Nositi krst na zlatnom lancu? Svadjati se u ime mira? Ratovati u ime Boga? Radovati se zlu i plakati nad dobrim? Napladivati ulaznicu za nebo i bogatiti se lažudi da možete ono što samo Bog može?

-Crkva je izmislila teologiju i uvela filozofiju u Hrišdanstvo jer svojim tadasnjim stavovima i potezima nije mogla da se izbori sa novim saznanjima modernog sveta.

-Vaseljenski sabori su početak kraja istine zvane Isus Hrist.

-Tajna prirodnog otkrivenja...najbesmislenije objašnjenje crkve! I Tertulijan bi morao da zaduti!

-Kada su rani Hrišdani shvatili da su samo sekta unutar judaizma i da de večno biti proganjani kao što de kasnije i Hrišdanstvo proganjati „sekte“ unutar nje,okrenuli su ledja jevrejstvu i jevrejima i priklonili se Rimljanima.

Bez obzira što su ih ovi još više proganjali,rani hrišdani su ostali dosledni u svojoj nameri da se dodvore Rimu. Nisu uspeli delima ali su uspeli rečima

koje su u najvedoj meri izmenili...drugi hrišdanski greh upravo su napravili prvi hrišdani-laž! Prvi greh su napravili ved sami apostoli-sumnju.

-Ljudska bida raspravljaju o tome šta de i kakav de Isus biti!!! Da li deca biraju roditelje po svojoj želji? Ljudska bida tumade reči Isusa!!!...da li to ni sam Isus nije znao šta hode da kaže ili je govorio esperanto? Odakle im smelost i drskost da ličnost Isusa tvore po sopstvenom nahodjenju?...i to preglasavanjem!

-Ako pokušam da sakrijem teoriju evolucije zbog odbrane vere ili obrnuto,da sakrijem jevandjelja zbog odbrane evolucije,ja sam zlikovac slobode. Ali ako od teorije evolucije opet u svrhu odbrane sakrijem postojanje i delo Mendela,onda sam umni bolesnik. Broj „greškom zalutalih“ jevandjelja se piše sa dve nule.

-Samo Isus i samo rana hrišdanska religija imaju smisla za čoveka,sve ostalo je obmana...vešto isplanirana obmana koja traje 19 vekova.

-Broj iskrenih i pravih vernika je gotovo uvek isti,bez obzira na rast populacije,dok je broj „običnih“ vernika u porastu. Ali ovi drugi i nisu bitni,svejedno je da li ih ima milijardu ili dve,tri...ali upravo takve crkva i želi da pridobije i na njihovoj brojnosti pokazuje svoju veličinu. U tu svrhu koristi ankete prilikom popisa stanovništva. „Vernika ima 73%“,bravo za crkvu i sveštenstvo...ali redi u anketi-„ja sam vernik“,najlakše je. Dve tredine od tog broja pojma nemaju ni najelementarnije stvari o ovoj religiji. A Bibliju je pročitalo jedva 5% od tog broja. Ali su oni glavni izvor prihoda crkve i glavni oslonac njene modi. A šta da radimo sa onim izuzetno malim brojem pravih vernika i njihovoj stagnaciji u broju? Ko je kriv zbog toga? Ali oni nisu ni bitni za crkvu,jer u crkvu i ne idu.

-Instituzovati Boga...zar je mogude da to ljudi mogu da prihvate kao nešto normalno??? Ili stvarno nemaju dobar deo mozga u glavi,duha još manje!

-Na koga li je apostol Jovan mislio? Bojite li se crkveni oci? Očigledno još ne...jer ga niste ni shvatili. Vi ustvari ništa i ne shvatate,zato straha zbog svog delanja nemate!

-Uporedite li stavove o braku,starog,novog zaveta,crkve[i pravoslavne i katoličke],nede vam ništa biti jasno...ono što je moglo-ne može,ono što nije moglo-može,a onda se u čitavu priču ubaci crkva sa svojim stavovima gde sve može ali i sve ne može u zavisnosti da li može ili ne može.

-Po čemu se konzumiranje mleka u vreme posta smatra grehom....pa zar mleko nije najposnija moguda hrana? U čemu je razlika izmedju ploda trešnje i ploda kokoške?

-Jedini praznik koji u Hrišdanstvu treba praznovati,jeste Uskrs,tj.,dani od velikog petka,zaključno sa nedeljom,danom vaskrsenja Isusa Hrista.

Podrazumeva se da su ti dani i apsolutno neradni. Ali neradno praznovati ostala crvena slova[smeju da se rade samo nužni poslovi i poslovi u državnim firmama...a ko to uopšte radi nenužne poslove i šta su oni?]nema nikakvo opravdanje u Hrišdanstvu. Čak ni Božid,bez obzira na „ruletom izabran datum“ ne može spadati niti u neradne niti u praznične,Bogu posvedene dane. Crvena slova su način[pokušaj]da se više vernika pojavi u crkvi,ništa drugo...običan pokušaj pljačke verujudih.

-Objašnjenje crkve...zašto je nedelja neradni dan. Nedu ga ovde iznositi,to lako možete pronadi na „sajtu pravoslavne crkve“ *čak i na fejsbuku],ali du ga ovde „prepričati“ na nekom drugom primeru,da bi se shvatila besmislenost objašnjenja[ne pričam o potrebi praznovanja nedelje,ved o objašnjenju]...Ruke obavezno treba prati posle posete nekom bolesniku,jer postoje velike šanse da dodirivanjem raznih predmeta iz bolesnikove okoline na rukama ostanu patogene klice,uostalom još su stari grci obavezno prali ruke posle posete bolesniku zbog rituala posvedenom bogu Zevsu.

-Po crkvenom pravilu svaki hrišdanski dom mora da ima ikonu sveca[krsne slave],kandilo,čirak i svede,bosiljak...itd. Ali nigde se ni jednim slovom ne pominje Isus Hrist,njegova ikona ili neki njegov simbol. Postavlja se pitanje da li smo mi Hrišdani i da li je to slika hrišdanskog doma?...ili smo pripadnici Jovanove,Nikoline,Mihailove,Djurdjeve vere? Zar nam treba zaštitnik doma pored samog Isusa Hrista? Ili crkva smatra da Isus nije svemogud i da mu trebaju „pomagači“ u vidu ljudi koje su kanonizovali,opet sami ljudi. Svaka čast svim tim velikim borcima za hrišdanstvo,ali to spada u nipodništavanje Hrista. Ako su ved uveli ikone i ikonopoklonstvo,neka ih drže i praktikuju u svojim crkvama...pravi vernik de slaviti Isusa i On de mu biti jedini zaštitnik doma i svega ostalog.

-Predbračni ispit...još jedna od mnogobrojnih gluposti crkve...bar na prvi pogled...ali se glupošdu ne može smatrati vesto smišljena manipulacija da se naivnima uzme novac. Pogotovo što „brakom“ zaradjuje samo mladoženjin sveštenik,treba i mladin da se bar malo ugradi.

-Šta je „filespace-spc“?...onlajn memorija koju možete da zakupite na sajtu srpske pravoslavne crkve u svrhu čuvanja fajlova,dokumenata,muzike,filmova...! Treba li komentar?

-Crkva je protiv ali pod odredjenim okolnostima može da dozvoli kremaciju umrlog! Pepeo ne može da vaskrsne kada dodje sudnji dan...osim pod odredjenim okolnostima.

-„Nekima je očigledno dosadno u životu pa se bave glupostima ili se stvarno ne mogu pomiriti sa činjenicom da je Bog stvorio svet, pa hajdemo potrošiti 10 milijardi eura u nešto što se nede dokazati!Imali smo idiotsku Darvinovu teoriju, sada ovo...“![stav o eksperimentu u c.e.r.n.-u]. Ovako to izgleda kada idiot ili čovek sa malignitetom na umu pokušava da brani svoju veru...sve dok crkva dopušta da se ovakvi komentari iznose u javnost u cilju branjenja svojih teoloških stavova...teško Bogu.

-Crkva je vrlo bitna za naše društvo i identitet...! Vera je deo našeg identiteta a ne crkva. Ako je crkva neodvojiva od ispovedanja vere i to vernici prihvataju, onda nešto ozbiljno nije uredu ili sa verom ili sa crkvom ili sa vernicima...ako nije...čemu onda crkva?

-Crkva je potrebna narodu a ne sveštenstvu!...???

-„Svrha crkve je da očuva veru u njenoj iskonskoj istini, da nas nauci kako da verujemo, kako da se molimo, kako da budemo bliži Bogu. Svaka molitva nas približava Bogu. Generacije su odrastale bez crkve i vere. Obaveza je crkve da nadoknadi izgubljeno i nauči nas kako da ponovo verom u Gospoda savladamo sve prepreke života“. Kako se to uči-„kako se veruje u Boga“? I kako se moli Bogu? Zar tu postoje pravila? Zar crkva svoju pastvu smatra maloumnom...i ko to uopšte može da pomisli da postoji ispravna i neispravna molitva ili način verovanja? Kakve veze može da ima to što su generacije rasle „bez crkve“ i u vreme komunizma ,sa verom i načinom ispovedanja vere? Unutrašnje ne može biti podložno spoljašnjem! Da li prepreke u životu možemo savladati unutrašnjom snažnom verom ili de nam crkva pomodi u tome? Mnogi de redi da generalizujem crkvu...posmatrajudi je kao ozidano zdanje sa krstom na kupoli u dvorištu sa četiri bora i kudicom za prodaju sveda,ikonica,krstida[osveštanih],sveštenstvu koje služi u njoj i vernicima koji čekaju u koloni da se ispovede grešnijima od njih,i da pošto su dobro ispostili creva[ali i sedamdeset sedam puta opsovali,pozavideli,svadjali se...],srknu malo lošeg kupovnog vina i uzmu parče bajatog hleba koje su im pekare dopremile od ostataka od prekjuče...! Ne draga gospodo...posmatram je daleko gore...kao ozidano zdanje nekog polupismenog i amoralnog „biznismena“ ili vladara bratoubice,pedofila,lopova ili još gore kao zdanje ozidano prevarom naivne sirotinje koja je od usta odvojila da bi stavila na ikonu u „dobrotvorne svrhe“,sa dvorištem u kojem ima četiri bora ali dve kudice za prodaju kvaziosveštanih sveda,krstida,ikonica,brojanica,parkingom sa skupocenim

automobilima sveštenstva koji služe u njoj i nepreglednom kolonom vernika koji stoje u redu za Veliki petak,gurajudi se i svadjajudi se ko de pre da se provuče „ispod stola“ da mu se „ispuni želja“. Naravno,svaki pedeseti u toj koloni je iskreni ali naivni vernik koji je bar pročitao bibliju[a ne o njoj slušao] i kome se gadi ponašanje ostalih u koloni[opet greh]...dok sveštenici u crkvi mumlaju citate iz Biblije,bacajudi oko na masu i gledajudi ko je zaobisao centralnu kasu[ikonu na sredini crkve] a ko je bio blagodaran pa spustio bar stotku na nju.

-Čitajte Bibliju,molite se Bogu,Verujte,budite moralni i Isus de dodi u vaše srce....ignorišite crkvu,religija podrazumeva vezu izmedju čoveka i Boga,posrednik se nigde ne pominje!

-Crkva je verska zajednica i upravo iz takve zajednice i vuče koren,odnosno od nje je osnovana. Ne...crkva je institucija kao što je to i naučna[ili bilo koja druga]institucija. Naučna institucija nema nikakve veze sa naučnom zajednicom,kao što ni crkva nema veze sa verskom zajednicom...dok je ova druga[verska zajednica] poželjna,često i potrebna ,dotle crkva niti je potrebna niti može biti od pomodi.

-Ako želite da nešto spoznate iznutra,morate udi u njega. Ako to pokušavate tako što dete slušati od drugih kako izgleda unutrašnjost,to nije spoznaja,ved obična informisanost. Zato Boga ne mojte „upoznavati“ tako što dete slušati crkvu i sveštenstvo...udjite unutra ili pustite Njega da udje u vas.

-Crkva je uvodjenjem razuma[umesto duha i uma]u veru, srozala hrišdanstvo na najniže grane. Pokušajem da svetovnim objasni i održi vezu sa Bogom,samo govori o tome da nisu mogli opravdati svoju početnu besmislenu tvrdoglavost. Svetovno treba da ostane svetovno. Duhovnom pripada samo duhovno i duhovnim se može shvatiti. Čemu Hristov grob,čemu časni krst,čemu torinsko platno,čemu sveti gral,čemu hrišdanske svetinje i relikvije? Zar natčulni svet istine razumom urušiti u svetovnu ruinu?

Sad imamo čisto svetovnu religiju,crkvu…spustili su nebesa na zemlju samo da bi mogli da gospodare,da se bogate,da stiču mod. Crkva je postala jedna odvratna stvar u kojoj vladaju samovoljni,pohotljivi,podmitljivi,raskalašni,gramzivi,bestidni…! Razumom braniti duhovno,nebesko vezati za svetovno,zar to nije najvede skrnavljenje Boga i vere?

*** -Etičko shvatanje dobra podrazumeva izmedju ostalih i hedonističko i utilitarističko dobro…! Kako je dobro najviša etička vrednost,onda bilo kakva podela nije moguda,a najmanje ne ona koja podrazumeva uživanje ili korist.

Dobro ne može da zavisi od drugog bida ili druge stvari,čak ni dela. Ne može imati svrhu negde van sebe,ved isključivo u sebi i po sebi. Zlo,koje stoji nasuprot dobru,sadržava i potpuno suprotne karakteristike,najniža etička vrednost gde je svaka podela moguda i gde korist i uživanje čine jedne od mnogih podvrsta zla. Zlo može da ima izvor i van sebe,da zavisi od drugih bida ili stvari i kao krajnju svrhu uzima upravo delo.

-Zlo ne potiče ni od Boga niti od djavola,ved od čoveka samog,otudjenog od Boga. Djavo nije oličenje zla,niti postoji,ved je zao čovek djavo po sebi.

-Samo deistički pogled na religiju može opravdati postojanje zla i patnje a da izbegne pitanje o „problemu“ dobrog i pravednog Boga[zašto Bog dopušta

zlo?] ili postojanu djavola. Medjutim,problem nastaje onog trenutka kada nastaje i Hrišdanstvo. Judaizam ne možemo uzimati za ozbiljno,Islam nema „nerešiv problem“ sa deizmom ali sa Hrišdanskim učenjem ga jednostavno ne možemo spojiti. Ili je sama ideja Hrišdanstva pogrešno interpretirana i time naneta „šteta“ samom Isusu ali ne i Hrišdanstvu, ili u suprotnom, ljudsko bide mora ponizno pasti pred apsurdnošdu teodiceje. Medjutim,kako pojam apsurda ne može postojati u teizmu, a opet,bez apsurdnosti ne bi postojala vera,ulazimo u začaran krug iz kojeg ljudsko bide nema izlaza. Tako je i sa vaskrsenjem i sa teodicejom,dva nesalomiva bedema Hrišdanstva...pa ako želimo problem zla i patnje objasniti slobodnom voljom čoveka,što u stvari i jeste,opet se vradamo deizmu i krivotvorenoj ideji i učenju Isusa Hrista,pri čemu uloga Isusa[čovek ili Bogočovek] ne mora biti dovedena u pitanje.

-Čovek se radja kao zločinac i patnik,što nije posledica nikakvog praroditeljskog greha,ved isključivo što čovek postaje svestan svog fizičkog i psihičkog daleko ranije nego svog duhovnog. Duhovnosti ne može ni postati svestan bez vere,koja je opet utemeljena u arhetipu ljudskog bida. Ali kako kod ogromne vedine ovaj arhetip ostane zarobljen ili se kasno „otkrije“ i ispolji,posve je logično da je čovek u svom životu i daleko duže i intenzivnije zločinac. Odnos duhovnog i slobodne čovekove volje je u tesnoj povezanosti,iz tog razloga Epikur je koristedi se logikom i zdravim razumom došao do svoje čuvene ali pogrešne teze o teodiceji,dok joj se Lajbnic sasvim približio[u pogledu moralnog zla,ne i fizičkog i metafizičkog].

-Svaki zao čovek je djavo,otpali Božji stvor,i svaki patnik je duhovni svetionik koji je postao svestan mraka oko sebe...sredan čovek nije svestan ni mraka oko sebe niti mraka u sebi. Verovatnoda da je dobar i mudar čovek patnik a sredan zao i glup je apsolutna i može biti potkrepljena i teistički,i psihološki,i duhovno i statistički.

-Priča o praroditeljskom grehu i djavolu je obična izmišljotina teologa i krivotvoraca religije ,u svrhu ne samo zaobilaženja teme teodiceje,ved i svesti da teodiceja održava religiju. Medjutim...praroditeljski greh i djavo samo obesmišljavaju teodiceju,nju jedino jača objašnjenje o čoveku zločincu i njegovoj slobodnoj volji kao uzroku i baš takvim objašnjenjem,teizam dobija apsolutnu opravdanost.

-Objasniti zlo,dobro i patnju uz pomod evolucije,mogude je i donekle uverljivo,pa i tačno,ali postoji jedan mali ali najvažniji problem,koji treba dodati evoluciji da bi njeno objašnjenje bilo potpuno ispravno...izvor duhovnosti.

-Kako može zao čovek da bude kažnjen ako ne postoji nikakva odgovornost za ono što je urodjeno? Očigledno je problem što kaznom nazivamo nešto po našem ubedjenju i neznanju,niti Bog niti priroda kažnjavaju,njihova kazna je samo rodjenje.

-Označiti zlo kao patnju,bolest,nesredu i smrt a dobro kao sredu,zdravlje i život,potpuno je besmisleno i filozofi koji tako razmišljaju ili su razmišljali[a ima ih mnogo],potpuno su lišeni čeonog dela mozga.

-Patnja jeste zlo koje nam se dešava[trpljenje],suprotno tome,zlo koje ispoljavamo je zločin...poistovetiti ili svrstati ova dva pojma u istu ili sličnu kategoriju[vidi prethodni pasus],kako se i inače prikazuje,može pasti napamet samo prosečnim filozofima.

-Ne može se poricati dualizam „dobro-zlo“,pa čak ni u ontološkom smislu.

Dualizam se ne poriče ni pod kojim uslovima ili pogledima,jedina je istina da je svetlost*dobro+ suprotnost tami*zlu+ i da jedna drugu potiru ili „gase“.

Dualizam uvek podrazumeva borbu,čak tamo i gde je ne vidimo[kvantna mehanika,gravitacija,elektromagnetno zračenje],to je i fizički i psihički kao i

duhovni zakon. Borba izmedju zla i dobra se odvija i u nama i prema drugim[a].

-U potpunosti se treba složiti sa Sokratovom definicijom da je jedino zlo neznanje a jedino dobro znanje. Ali Sokratov stav može biti proširen i Sidartinim pogledom na zlo i dobro,jer znanje nepodrazumeva a neznanje podrazumeva-ljutnju,žudnju,ne saznanje i strah. U svemu ovome jasno se vide i elementi Hristovog pogleda na zlo.

-Hana Arnet,kao i svaka žena,bila je užasno loš poznavalac fiziognomije,zbog toga i njena teorija „banalnosti zla“ nema osnova.

- „Prvobitno seme ništavila“,iz kojeg je Vajninger i izvukao svoj zaključak o dobru i zlu,bidu i nebidu...može biti sasvim korektan zaključak, ukoliko opet uzmemo u obzir i deizam.

-Dostojevski je Ivana „proveo“ kroz priču teodiceje upravo onim putem koji jedino i može da odvede „tragaoca“ do psihičkog obolenja.

-Teodiceja ne staje samo u odbranu Boga i njegove dobrote, kao i u odbranu teizma od ateista...teodiceja staje u odbranu ljudskog duha uopšte,pa i njegovog intelekta od samodestrukcije.

*** Istorijski Isus,bez obzira smatrali ga Božjim sinom ili „samo“ mudrim čovekom, propovednikom,isceliteljem,čudotvorcem...svoje reči i dela morao je tražiti u Božanskom jer takve reči i takva dela ne mogu imati izvor u bilo čemu drugom. Hrišdanstvo bi danas bila opšteprihvadena religija ako je Isus bio Božji sin, ili bi ako to nije,njegovo učenje danas bilo toliko prihvadeno i

toliko snažno da bi svet potpuno drugačije[bolje] izgledao. Dve prepreke su stajale nad Isusom Bogom ili čovekom,koje su Hrišdanstvo kao religiju ili kao učenje učinile daleko slabijom nego što to zaslužuju...Jevrejsko odbacivanje Hrista i pokušaj da se Hrišdanstvo proširi makijavelističkim putem. Ovo prvo,dobro je poznata priča...Isus je samo „lažov“,rodjen od majke bludnice koji se po povratku iz Egipta predstavlja kao Božji sin i seje seme neistine i vara ljude uz pomod „magije“ izučene u Egiptu. Talmud daje jasno objašnjenje ko je i šta je Isus iz Nazareta. Jevrejski uticaj,učinio je to što je i učinio,ali dok su oni donekle i imali opravdanje za takav stav,Hristovi sledbenici[ne rani],učinili su suštinsku grešku kako bi hrišdanstvo što brže proširili i na što vedu populaciju...tako da danas imamo hrišdanstvo koje je u dve tredine potpuno paganizovano i kontradiktorno. To su činjenice,a te činjenice de kod ogromne vedine izazvati sumnju,pogotovo kod onih slabo produhovljenih,što de ih odbiti od ove religije ili učenja. To,koliko je savremena nauka „udarila“ na temelje hrišdanstva,ne predstavlja ni deseti deo onoga koliko su mu Judaizam i „borci“ za hrišdanstvo naudili. A jedino Isusovo ime i njegove ideje nezasluženo ispaštaju.

-Ne verovati u Isusa Bogočoveka i njegovo vaskrsenje stvar je ličnog uverenja...ne verovati u Isusa čoveka i njegove ideje,stvar je maloumnosti.

- „Ako Isus nije vaskrsao,čemu onda naša vera“...! A ko bi to uopšte verovao da nije uveren da je Isus vaskrsao? Ako bih to dovodio u sumnju,ne bih ni bio vernik,dakle za vernika ovakva rečenica ne može da ima smisla. Čemu uopšte jedna ovakva paradoksalno besmislena rečenica? Klasična rečenica koja služi da snagom reči „pojača dejstvo“ na masu...otud se i izgovara u svakoj vaskrsnjoj poslanici.

-Isusova ljubav i Njegovo učenje o ljubavi imaju toliko uzvišenog u sebi da moramo biti postidjeni zbog ljubavi koju osedamo prema nekome...ne zbog

male jačine naše ljubavi,ved zbog toga što to uopšte zovemo ljubav ili mislimo da to jeste.

-Zar neko može da pročita Isusovu priču o sejaču i semenu a da ne oseti duhovni ponor u sebi? Može...ako je ne shvati ili ako je toliko nemoralan da u sebi duha i nema...ali takvom „ljudskom bidu“ koje neshvata zbog zakrzljalog mozga ili ne oseda ništa zbog nedostatka duha,treba zabraniti i ono najvede pravo,od Boga dato-pravo na život,jer to i nije stvorenje ved obična stvar,a stvari nemaju ni života ni duha. Ljudska glupost i neduhovnost nisu Božja promisao,niti mogu biti Božja greška.

-Isus nije razapet na rimskom krstu da bi vaskrsao,tamo se našao iz posve drugih razloga,ved je vaskrsao razapet na krstu ljudskog greha,koji se ne nalazi na Golgoti ved u nama. Nije krst simbol hrišdanstva ved ljudski greh.

*** -Za razliku od Hrišdanstva pa i svih monoteističkih otkrivačkih religija,gde je Božja reč „direktno“ preneta,Budizam NIJE religija i Sidartine reči kao i one nastale od strane drugih[izvornih Budista] o njemu uvek se tumače i nose odredjenu skrivenu poruku. Od najprostijeg primera,da je Sidarta princ rodjen u bogatoj porodici i nije poznavao patnju i nesredu dok se u 29.godini nije susreo sa realnošdu,pa do najčuvenijeg pravila „osmokratnog puta“ imamo na stotine priča i pravila koje je Sidarta izgovorio,ali je začudjujude to da gotovo svi monoteističke religijske reči tumače a Sidartine shvataju doslovce. Odricanje od želja je najbolji pokazatelj toga koliko se Budizam neispravno shvata. Dok je recimo Isus svoje reči i izgovarao i istovremeno tumačio,kao i prorok Muhamed,što je posve normalno za Božju reč...Sidarta,koji nije Bog niti Božji prorok ved najčistiji oblik genija i

produhovljenik tumačenje je ostavljao drugima,sa razlogom. I onda bez ikakvog rezona,njega niko ne tumači a oni retki koji to i pokušaju,urade to sasvim pogrešno[slučajno ili namerno]. A potom čak ovo učenje proglase za religiju mada u Budizmu ni R od religije ne postoji niti se može „izvudi“ takav stav iz bilo čega...naprotiv. Za Isusa smo sigurni da je ili zaista Božji sin ili je želeo da se tako predstavi ili je nenamerno dao povoda da se iz njegovih reči i dela izvuče kasnije takav zaključak. Kod Sidarte je situacija potpuno obrnuta,niti je sebe smatrao Bogom,niti je smatrao da Bog uopšte postoji a još manje je želeo da u njemu gledaju uzvišeno bide...a rečima i delima je „samo“ pokazao svoju mudrost i genijalnost i put kojim je smatrao da treba da se ide i to u potpuno zavijenoj formi. Medjutim,danas demo često naidi na nekog „poznavaoca Budizma“ koji de nam redi da je Buda govorio tako prosto i „obično“ da ga i najprostiji čovek razume...a to jednostavno nema veze sa istinom. Kao sto i reinkarnaciju i karmu koju je Sidarta propovedao i u koju je verovao,ljudi shvataju tako površno da ne čudi što se Budizam povezuje sa religijom. Reinkarnacija i karma,ne sadrže nikakve elemente koje bi se mogli povezati sa teizmom.

-Joga uopšte,pogotovo ona koja se danas propagira na zapadu,nije Budistička tvorevina,ali razni takozvani budistički guru-i koji se u Evropi i Severnoj Americi predstavljaju kao vrsni učitelji gurujoge[budističke],zaradjuju ogromne novce,a pri tom nemaju pojma ni o osnovama Budizma,medjutim vrlo dobro znaju da je joga postojala hiljadu godina pre pojave Sidarte.

-Nivoi proširenja svesti koji se mogu postidi Budističkom meditacijom,imaju nesludene razmere. Za razliku od ostalih metoda proširenja svesti,meditacija nije „trenutno“ sredstvo,ved nam povišenje svesnosti i produhovljenje ostaju trajno. Tako modne unutrašnje promene,koje se stiču samo ispravnom Budističkom meditacijom, nisu u svrhu,opet naglašavam,budističke nepostojede religije....ved se mogu koristiti u bilo koju svrhu,čak i za sticanje

Hrišdanskog prosvetljenja kod hrišdanskih vernika ili za dublje prožimanje naučnih tajni.

-„Zakon“ uzroka i posledice koji važi i u moralnim i u fizičkim dimenzijama,koji nam je ostavio Sidarta,ne spada samo u osnovne postulate budističkog učenja,ved u osnovni postulat univerzuma i duha...samim tim je i najgenijalnije otkrivenje jednog ljudskog bida.

O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZIONOMIJI,ANATOMIJI... ***

-Briga o zdravlju svodi se na brigu o sopstvenom trajanju....utoliko zdravlje ne možemo svrstati u brigu o telesnosti,što u praksi donekle i jeste.

Medjutim,kako sopstveno trajanje vedina shvata na materijalistički način,onda se i prema zdravlju tako odnose. Briga o zdravlju radi zdravlja ima isti efekat kao i potpuna nebriga o zdravlju...nedete produžiti život redovnim fizičkim aktivnostima,nekonzumiranjem cigareta ili suzdržavanjem od masne hrane ako ne poznajete svrhu zašto to treba raditi.

-Piti razne čajeve iz zdravstvenih razloga,stvar je opšte neupudenosti u biologiju i hemiju,odnosno medicinu. Čaj „u ime zdravlja“ je zavaravanje koje vas upravo može koštati zdravlja. Nije ovde pitanje lekovitosti trava i plodova koji se koriste u tu svrhu[jer takva lekovitost i ne postoji],ved je problem u oksidaciji i izlaganju visokoj temperaturi koji uništavaju i ono vrlo malo „zdravih“ tvari u njima,dok stimulansi u njima[kao i u bilo čemu] nisu podložni promenama i uništenju,ali oni su u tim količinama pogubni za zdravlje.

-Tužno je slušati razne nutricioniste i kvazilekare koji savetuju da se vitamini i oligoelementi unose isključivo putem ishrane,odnosno preko voda,povrda ili mesa,a da suplementi ne mogu biti adekvatna zamena. Da bi čovek uneo potrebnu količinu minerala i vitamina,dnevno mora da pojede nekoliko kilograma raznog voda i povrda. Uzmimo primer pomorandže kao navodno odlične hrane bogate vitaminom C...pomorandža u svežem stanju,dok još nije potpuno sazrela kao plod sadrži petinu vitamina C koja je dnevno

potrebna čoveku,medjutim,od njenog branja pa sve dok ne dodje u naša usta,dakle u čitavom procesu trgovine i transporta do potrošača ona izgubi i do 60% vitamina C. Samo dok je ljuštimo i pojedemo ona izgubi dodatnih 15% tog vitamina,jer se vitamin C oksidiše neverovatnom brzinom prilikom dodira sa vazduhom. Dakle,da bi zadovoljili minimalne potrebe organizma za vitaminom C,potrebno je pojesti najmanje petnaest pomorandži dnevno...ukoliko ste pri tom pušač,pijete mnogo kafe ili radite fizički,doza se udvostručuje,utrostručuje. Ali to je samo za onaj neophodni minimum koji moramo uneti. Neko de se usprotiviti pa redi da bi po mom zaključku svi ljudi imali skorbut...ali ona doza vitamina[60mg] koja je dovoljna da se ova bolest izbegne nema veze sa stvarnim potrebama organizma da bi u potpunosti ispravno funkcionisao bar u onim funkcijama gde je L-askorbinska kiselina neophodna,a to su doze od 200 do 1000 mg. Ako mislite da dete problem rešiti raznovrsnom ishranom[a ne samo pomorandžama,kivijem ili paprikom] koja sadrži vede količine vitamina C,varate se...mnogo,mnogo toga treba da pojedete da bi to uspeli. Ako postoji i jedan čovek na planeti koji de svakodnevno tačno da dozira količinu i vrstu hrane da bi obezbedio potrebe za mineralima i vitaminima,onda bi njegov dan morao da traje najmanje pedeset sati,provedenih samo u doziranoj konzumaciji odabrane hrane,pri čemu bi mu mesečni izdatak za tako nešto bio vedi od prosečne plate u Kuvajtu. Suplementi,bar oni najosnovniji moraju da se uzimaju kao dodatak ishrani ako želite zdravo telo ali i psihu. A ja bih postavio pitanje nutricionistima i lekarima koji su protiv upotrebe suplemenata,da mi objasne razliku izmedju hemijske formule L-askorbinske kiseline u „sintetičkim“ vitaminima i one u pomorandži...ako mi daju odgovor,ja du čitav život da nosim duksericu na kojoj piše-„ja sam malouman“...ili ja možda stvarno ne znam da je hemijska formula ,naprimer vode u lubenici i vode u potoku različita...možda se u molekulu vode kod lubenice nalazi osam atoma vodonika,H8O ? A za one koji tvrde da nema razlike u „sintetičkom i prirodnom“*inače glupa podela] vitaminu C,ali da je problem u tome što se

isti bolje iskorišdava u organizmu ako je unesen vodem,zbog postojanja bioflavonoida koji,sasvim tačno,imaju veliku ulogu u iskoristivosti vitamina C i zaista ih ima u vodu,podsetidu ih da je sada 21 vek a ne 1970 godina,kada su oni izgleda „učili“ školu,i da koncentracija različitih bioflavonoida u današnjim suplementima [kod vitamina],stostruko premašuje količinu u vodu. Uostalom,dragi hemičari,fruktoza smanjuje bioraspoloživost C vitamina. Kod ostalih vitamina[B kompleksa,E,A,D,F,P,K...]stojimo daleko gore nego sa vitaminom C...tako da mi je muka slušati te vrsne stručnjake po pitanju pravilne ishrane. Što se minerala tiče,naročito onih vrlo bitnih poput kalcijuma,magnezijuma,kalijuma,selena,joda i cinka...jedino ako bi umesto voda i povrda jeli samu zemlju i kamenje u vedim količinama,možda bi uspeli da održimo pravilan unos i odnos. Ne treba ovo neko da shvati da se zalažem za „brzu hranu“ uz istovremeno konzumiranje suplemenata,naravno da to nije način koji može doneti dobro našem organizmu,ali isključivo zbog nekih drugih stvari po pitanju zdravlja ne zbog unosa oligoelemenata i vitamina,samo bih da upozorim da se sasvim sigurno ovih životnih tvari ne unosi dovoljno u organizam i da se oni osnovni moraju uzimati kao dodaci ishrani. Naravno da i ne promovišem farmaceutsku industriju koja ih proizvodi,naprotiv,po njima uzimanjem suplemenata ne bi trebali nikada i da umremo....razlika je u tome što oni preteruju zbog profita a nutricionisti i pojedini lekari preteruju zbog neznanja. Istina je uvek negde izmedju.

-Po sistemu-„ja tebi-ti meni“ funkcioniše odnos lekar-farmaceutske kude,to je odavno poznato[ne svi lekari,naravno]...takvo funkcionisanje nije problem kada su u pitanju zaista adekvatni lekovi,što nije retkost. Medjutim problem nastaje kada lekovi koji nanose veliku štetu[često i smrtonosnu] a nose malu ili nikakvu korist[statini,antiaritmici,biljni sirupi,kapi za nos,lekovi „za prehladu“ i sl.+ dodju legalno u ruke pacijenta na preporuku lekara,pogotovo onih lekara[vedine]koji ne prate savremena dešavanja u medicini ili ne poznaju dobro nazive generičkih lekova koje im farmaceuti tutkaju a ved

uveliko se izbacuju iz upotrebe. Sa druge strane,farmaceutske kude interesuje naravno samo profit,bez obzira da li se on stiče prodajom lekova ili „lekova“...kod ovih drugih imaju sasvim uhodan i uspešan trik a koji se može objasniti pomodu najpoznatijeg i najprodavanijeg leka-aspirina. Prema stotinama anketa sprovedenih na teritoriji Srbije,čak 63% stanovništva nemaju pojma da su –aspirin,acetisal,andol,midol,kardiopirin-ustvari isti lek.

Trik poznat kao generičko ime leka upotrebljava se bukvalno kod bilo kojeg odobrenog leka na tržištu. Ali manji je problem što pacijenti imaju zabunu oko toga,za neke daleko bitnije i opasnije lekove. Podmetanje generičkog imena dovodi u zabludu i same lekare,pa tako usled neznanja i procenta u džepu,prepišu onaj lek za koji misle da je nov i jako delotvoran a takav lek je ustvari ved poprilično zastareo ili izbačen iz upotrebe zbog izraženih neželjenih posledica...to se naročito odnosi na lekove iz grupe antiaritmika,statina i antidepresiva. Postoji tu još načina da se prevare pacijenti koji nemaju ozbiljnijeg dodira sa medicinom,hemijom,biologijom...pa de farmaceutske kude izbacivati vrlo tražene lekove za „prve simptome prehlade“. Tako npr.,znajudi da u narodu postoji pogrešno shvatanje da aspirin ili C vitamin mogu da spreče prehladu ako se uzmu na vreme,oni ova dva leka spoje u jedan-šumedu tabletu aspirin+C,koja sada deluje „ozbiljnije“ jer sadrži dva leka za suzbijanje prehlade u jednom...što običan narod dovodi u zabludu,neznajudi da askorbinska i acetisalna kiselina uzete zajedno sprečavaju apsorpciju oba leka u organizmu. Gotovo svaki lek „protiv prehlade“ sadrži sličnu kombinaciju,nekog nesteroidnog analgetika i C vitamina koji se ne trpe. A šta raditi sa statinima koji su najobičniji placebo sa destruktivnim uticajem po organizam,naročito mišidno tkivo? U takvu priču je ved umešano mnogo više „industrija“,a ne samo farmaceutska i gotovo ih je nemogude nadvladati.

Naručene i dobro finansirane studije o statinima su možda i najveda prevara uopšte smišljena radi sticanja profita. Sa druge strane ,narod,paradoksalno potpada pod uticaj „teorije zavere“ u medicini upravo kod onih lekova koji su

stvarno delotvorni i dobri ili bolesti koje su zaista opasne...tako da se svaka nova vrsta gripa ili nekog drugog oboljenja izazvanog virusima,smatra prevarom u cilju prodaje opasnih i nedelotvornih vakcina i lekova,što potpuno nema smisla. Nažalost,zaista se dogodi da nastane neka afera sa vakcinama,koja narodu dodatno utuvi u glavu da se zaista radilo o prevari,kao kod vakcina u Srbiji i okruženju u vezi gripa n1h1. A to neznanje naroda i vera u „rekla-kazala“ priče,može u bududnosti vrlo skupo da ga košta,jer sa virusima,naročito gripa se nikada ne treba igrati...ako je nešto u stanju da zbriše čovečanstvo,onda su to novi sojevi gripa. Mutirani virus gripa je destruktivniji od najjače atomske bombe. Na kraju...španski grip je ubio više ljudi nego što je to učinio prvi svetski rat.

-Zdravstvena neprosvedenost naroda je ubica broj jedan. Čak 75% smrtnih ishoda moglo bi se sprečiti ukoliko bi se zdravstvena prosvedenost stanovništva znatno povedala,što je mogude i lako izvodljivo,medjutim i dalje se insistira prevashodno samo na preventivi. Preventiva ne može da značajno smanji obolevanje ili smrtne ishode iz prostog razloga što je genetika najodgovornija za zdravlje čoveka...tako da besmislene priče o faktorima rizika za svaku bolest i njihovo izbegavanje[pravilna ishrana,prestanak pušenja,fizička aktivnost],mogu da smanje rizik od obolevanja za 1%. Uostalom statistika po tom pitanju je neumoljiva....sve više se ulaze i radi na preventivi bolesti a obolevanje se ne smanjuje,naprotiv. Zatrpani smo pričama o preventivi kardiovaskularnih bolesti,koje čine gotovo 55% svih bolesti i mortaliteta u svetu i zaista vedina stanovništva i živi po „preporukama“ lekara i „lekara“,ali realnost je posve drugačija,broj obolelih raste...što je logično.

Holesterol,pušenje,alkohol,neaktivnost...nekada bilo[kod mnogih i ostalo]...sada se ved uveliko govori o CRP-u,fibrinogenu,homostecinu...što je i razumno s obzirom da upalni procesi izazivaju pucanje plaka,dok ne budemo došli do toga da greške na genima[nasledne ili urodjeno-stečene]

uzrokuju ove opasne upalne procese krvnih sudova. Antioksidansi sprečavaju infarkt i moždani udar,posle godinu dana se dokaže da to jednostavno nije istina,posle tri godine ponovo se dokaže da ipak sprečavaju a šest meseci kasnije opet nam govore da studija nije bila valjana i da antioksidansi nemaju uticaj...i tako u krug,godinama...! „Ne više od tri jajeta sedmično“...posle deset godina nam savetuju da jaja nisu štetna koliko se mislilo,pa se ponovo vrate na njih kao glavni izvor holesterola,pa nešto kasnije ipak se narodu objasni da se LDL holesterol sintetiše u jetri i da nema veze ni sa hranom ni sa jajima i da ih treba što više jesti. Pa smo išli na dijetu zbog holesterola,da bi se ipak otkrilo da je genetika u pitanju i da se holesterol ne može spustiti nikakvom dijetom. Pa je obim stomaka ukazivao na rizik od srčanih oboljenja,ali vrlo brzo je sve to negirano,da bi danas opet bilo aktuelno. Pa je pritisak bio normalan sistolni do 140 a dijastolni do 90,potom je pala granica na 130/85,da bi danas normalan pritisak bio ustvari ispod 120/80...tako da de verovatno za sto godina najidealnije biti da uopšte i nemamo pritisak u krvnim sudovima. Holesterol je bio dobar do 7mm/gr..pa je padao sa potrebom industrije statina[i margarina] na 6 pa na 5,da bi se potom prešlo na to da nije bitan holesterol ved njegova frakcija LDL koja mora biti ispod 4,5...pa ispod 4,0...danas je negde oko 3,0. Fizička aktivnost,pušenje,stres i alkohol su priče za sebe...potpuno su kontraverzne i nemaju blage veze sa istinom. Kao što rekoh,bolest je stvar genetike,i ne može se sprečiti preventivom...pogotovo ne onom koja je proistekla iz Framingenske studije koja je jos uvek „internistički bukvar“ a koja je dokazala samo to da ništa nije mogla da dokaže. Jedina zaista ispravna preventiva je konzumiranje lekova sa neznatnim neželjenim dejstvima dok smo još zdravi[beta blokatori i aspirin u malim količinama,suplementi...]. Ako ved hodemo preventivno da delujemo na recimo kardiovaskularne bolesti,ništa posebno nedemo dobiti klasičnom preporučenom besmislenom prevencijom,ono što preventivno možemo da uradimo to je da se posle trideset i pete godine života odlučimo na konzumiranje ved pomenutih minimalnih doza beta blokatora,aspirina i

suplemenata u vedim količinama,koji uistinu nede sprečiti bolest ali de se ona ispoljiti daleko manje destruktivno po naš organizam i u velikoj meri smanjiti mortalitet,samim tim imamo kvalitetniji i duži život. Ovde je zgodno da spomenem da samo čovek i još tri vrste životinja nisu u stanju da sami sintetišu vitamin C ved ga moraju unositi ishranom. Zanimljivo je to da su za čoveka preporučene dnevne doze 200mg,dok sve životinje[odnosno99,999%njih]sintetišu od 5 do 10 grama dnevno ovog vitamina,baš ima logike zar,ne?. Još zanimljivije je to da sve ove životinje „nemaju problem“ zvani LDL holesterol i da ne oboljevaju nikada od bolesti srca[osim urodjenih mana],što jasno dovodi u vezu bolesti krvnih sudova,LDL holesterola i koncentracije C vitamina u krvi. A najzanimljivije je to da ovakvu informaciju niste imali prilike nigde da pročitate,dok ste zatrpani informacijama o „bednih“ 200 mg potrebnog vitamina C ili o štetnosti fizičke neaktivnosti. Do sada najveda uradjena i to vrlo impresivna dugogodišnja studija sa velikim brojem uzoraka,govori o tome da multavitamini i nemaju neki uticaj na oboljevanje od najčešdih bolesti kod grupe koja ih je dobijala...!

Zanimljivo je to da nigde nije objavljeno koje količine vitamina su u pitanju. Čak i kada rade studije samo sa C vitaminom,to su doze od 300-500 mg,a u bilo kakvim multivitaminskim preparatima bilo kog vitamina ima samo u tragovima...multivitaminski preparati jesu prevara. Jedna daleko manja studija,koju je vodio samo jedan lekar,dvostruki nobelovac,iz šezdesetih godina prošlog veka gde je korišden vitamin C u količini od 4 do 9 grama svakodnevno,dala je nedvosmislene pozitivne rezultate...a onda su „pametnice“ pokušavale da ga demantuju sa deset puta manjim dozama.

Pomenuo sam ved da je ukupni holesterol izbačen kao faktor rizika i da su faktori rizika samo njegove frakcije-povedani „ldl“ ili smanjeni „hdl“,ali kako sad objasniti ljudima da smo živeli u zabludi? Jednostavno su izmišljene pomenute frakcije holesterola….ali istina je potpuno drugačija…tačno da povedan „ldl“ i smanjen „hdl“ utiču na arteriosklerozu ali obe ove „masne kiseline“ nemaju blage veze sa holesterolom,niti mogu biti njegove

„frakcije“. Ali vratimo se ipak ubici broj jedan-zdravstvenoj neprosvedenosti...a tu imamo tri kategorije;1] neprepoznavanje simptoma,2] nerazumevanje prirode bolesti i 3] pružanje prve pomodi[uz prepoznavanje simptoma]. Za nekoga je običan bol u vilici ili bol iza pledke,sasvim običan beznačajni simptom koji ima uzrok u nekom banalnom poremedaju....a ko bi se uopšte uzbudio zbog blagog bola u donjoj vilici. Medjutim,da ste zdravstveno dobro informisani,znali bi ste da to može biti ne tako redak i jedini simptom početka teškog srčanog udara,pa vas ne bi začudilo ako bi ste se polusvesni stropoštali na zemlju,dok ste recimo na pecanju. Naravno da ne treba na svaki bol u vilici,ramenu,želucu ili ledjima potrčati u hitnu pomod i tamo maltretirati lekare jer su to mogudi simptomi srčanog udara...potrebno je samo da znate da to oni mogu biti,da bi bar narednih petnaestak minuta obratili pažnju na mogude promene koje bi nastale...pojačavanje bola,blage zadihanosti,blage nesvestice,mnogo usporen ili mnogo ubrzan slab puls,mučnina,bledilo, itd...ukoliko sve prodje bez razvijanja tih inače uobičajnih simptoma[a najčešde hode] bolje za vas,ali ukoliko se pojavi bar jedan od opisanih,morate ozbiljnije shvatiti situaciju.

Ovo je samo jedan od milion primera zdravstvene neprosvedenosti jer mnoga ozbiljna hitna stanja i počeci mnogih ozbiljnih bolesti mogu dati simptome koji ni u najmanju ruku ne mogu da se povežu sa datim simptomima. Ko bi se još zabrinuo što ga često svrbi iza pledke ili mu na trenutak zamagli vid na jednom oku...ali melanom i šlog su opasna i urgentna stanja. Ljudi se moraju,čak i kroz školsku nastavu zdravstveno prosvedivati,kako se ne bi čudili ako je neko „umro potpuno zdrav“ ili su sami,iz čistog mira sa treninga košarke ,bez ikakvih simptoma,sasvim mladi,završili u bolnici priključeni na aparate. Drugi problem je upravo nepoznavanje prirode bolesti i „lakog“ prelaženja preko najbanalnijih bolesti.

Dobili ste prehladu,uobičajenu,blagu,kakva vas napadne bar četiri puta godišnje i kao i uvek nedete zbog toga otidi na bolovanje,ležati par dana u krevetu ili odustati od zakazanog treninga. A onda kroz par meseci,šetajudi

ulicom,osetite podrhtavanje u grudima i ako imate srede,probudite se u bolničkoj postelji[ali najčešde se nedete probuditi nigde...i nikada].

Miokarditis nije ni najmanje retka bolest,pogotovo kod mladih,a može da bude pogubna,jer retko daje simptome. Miokarditis uzrokuje iznenadne smrtonosne aritmije i nemaju obzira prema tome što se vi osedate apsolutno zdravo,veselo i što ste vrlo mladi. Svaka neodležana prehlada može biti potencijalni ubica jer se iz nje može razviti miokarditis. Izuzmemo li srce...i meningitis,takodje vrlo poguban, može biti uzrokovan neprelezanom prehladom. Potrebno je poznavati prirodu bolesti,prehlada je nastala zbog pada imuniteta...slab imunitet u toku prehlade je idealna „podloga“ da ti ili virusi i bakterije iz vaših creva vrlo lako prodru u krvotok i uglavnom završe tamo gde ne biste poželeli,oko srčanih zalistaka,odakle se mirno sele u miokard,endokard ili perikard...ili na moždanu ovojnicu...donji deo pluda[opet pogubno]. Prehlada i miokarditis su uzeti kao primer,da se ne valja odnositi prema bilo kakvoj banalnoj bolesti kao prema ubodu iglom u prste. Svaka modrica za koju ne znate odakle vam,krv na maramici dok duvate nos,glavobolje koje se pojačavaju pri kašljanju,kijanju,pokretu,...pa čak i oni najbanalniji kao što je zaboravnost...mogu biti predznak vrlo ozbiljnih stanja. Simptomi,bukvalno svi,kao i prirode njenih nastanka,moraju biti u glavi svakom čoveku koji vodi računa o sebi ali i o drugima,što je tema trede tačke,pružanje pomodi kod urgentnih stanja. 70% ljudi,ako im se desi da se njegov ukudanin iznenada sruši na pod,počede da vrišti[par minuta],onda de pozvati hitnu pomod a potom nastaviti da vrišti do njihovog dolaska...koji de u 60% slučajeva samo konstatovati smrt. Medjutim,taj čovek[žena] je mogao biti živ[a] i to,kako studije pokazuju,sa velikom izvesnošdu da ste umesto vrištanja upotrebili masažu srca i veštačko disanje.

Ali vi to ne znate...ni gde treba pritiskati grudni koš,ni koliko jako,ni koliko često i na koliko pritisaka dolazi jedno upumpavanje vazduha. Svi ste vi to učili ali koga je to zanimalo*„baš de meni da zatreba“+ i ko se toga uopšte seda...na kraju krajeva,niste ni sigurni zbog čega se čovek uopste srušio.

Prepoznati da li je u pitanju moždani udar,srčani udar,zastoj srca ili nešto četvrto i da li ga treba samo politi hladnom vodom,dati samo veštačko disanje ili i srčanu masažu,vrlo je lako,medjutim vi umesto da spasete jedan ljudski život,nemate pojma kako da reagujete,pre svega prepoznate šta je a potom i da pružite adekvatnu pomod do dolaska lekara. Pokušadete da ga „probudite“ vrištanjem i kukanjem. Druga stvar,čak i sebi možete pomodi ukoliko ste sami u kudi a prepoznate napad koji dobijate kao smrtonosan,jednostavno jako kašljanje i par čučnjeva može vas spasiti u 25% slučajeva. Može se ovde navesti još dve stvari koje spadaju u zdravstvanu neprosvedenost...a to su redovne godišnje kontrole*svega+,srce,krv i očno dno pogotovo,jer na vreme otkrivena bolest vrlo se lako drži pod kontrolom.

Medjutim to ne radi gotovo niko...svi su zdravi-dok se ne pokaže suprotno ili dok iz čista mira ne umru „potpuno zdravi“. Druga bitna stvar je upravo strah od odlaska kod lekara[čak i ako imate simptome] jer ne biste da vam se pronadje nešto i saopšti loša vest. Napokon,i ona pogotovo svojstvena muškarcima i „muškim-ženama“-„ma nije to ništa,nede grom u koprive...“!

Pustite preventivu,prosvetite se zdravstveno,to je jedini način da vam život bude kvalitetan i dovoljno dugačak.

-Statistika svetske zdravstvene organizacije-13% ljudi boluje od neke bolesti mozga,27% od bolesti vezanih za digestivni sistem,50% ljudi ima problem sa bolestima srca i krvotoka,12% je hematoloških bolesnika,11% čovečanstva pati od reumatskih bolesti,9% od nefroloških a 15% od uroloških bolesti,8% od težih oblika respiratornih bolesti,8% od endokrinoloških…itd*ima još mnogo,mnogo i postotaka i bolesti]…ispada da od 100% stanovništva,250% boluje od neke bolesti…hajde,na stranu što vam je matematika loša ali da od 7 milijardi ljudi na planeti,baš niko nema zdrav…čak i da svako boluje od dve bolesti,opet se ne uklapa…sa tri bolesti,tu bi se ved našao i po koji zdrav.

-Ljudska psiha nije izazivač bolesti,ali jeste okidač i lek za nju.

-Povezanost greha sa bolestima trebalo bi shvatiti ozbiljno zbog same činjenice da su najvedi geniji čovečanstva zauzimali takav stav. Ovde ne možemo govoriti o tome da nešto ostaje glupo čak i ako milijarde ljudi veruje u to,jer misli istinskih genija ne vuku koren iz svetovnih izvora.

Medjutim,treba uvek uzeti u obzir evoluciju i genetiku,koje opovrgavaju ovakve stavove. U tom slučaju greh možemo posmatrati kao most izmedju genotipa i fenotipa,jer svaka bolest „zapisana“ u genima ne mora da se ispolji. Ljudska zloba[greh] je sama po sebi nezdrava i greh možemo smatrati ozbiljnim ali ne i direktnim okidačem za ispoljivanje bolesti kojima smo genetski skloni. Ali glupost jeste verovati da se crkvenim „brisanjem“ greha može ostvariti bilo kakav boljitak.Duh ima daleko vedi uticaj od psihe.

-Zanimljiva mi je „tema“ po pitanju alkohola,pušenja i stresa...i njihove povezanosti sa našim zdravljem. Sva tri „poroka“ se karakterišu kao vrlo ozbiljni faktori rizika za obolevanje od mnogo bolesti[čak i za sve mogudestečene]. Podjimo od alkohola...ne postoji ama baš nijedna ozbiljna studija koja povezuje konzumiranje alkohola sa bilo kakvom bolesti. Iz dva razloga...jer se alkohol ne može uzeti kao nezavisni pokazatelj a drugi,mnogo vedi,je to da se ozbiljne studije i ne pokušavaju jer nema primarnih pokazatelja o štetnosti alkohola da bi se novac uložen u studiju opravdao. Ali zato postoji mnostvo ozbiljnih studija ali i još više „ličnih iskustava“ koji pokazuju veliku korist od umerenog konzumiranja alkohola. Jedno je potpuno izvesno-ljudi koji konzumiraju alkohol su generalno zdraviji,pametniji i duhovno obdareniji od onih koji ga izbegavaju. Dakle,em su glupi,em su loši ljudi,em su nezdraviji. Korist od alkohola kao izuzetnog antidepresiva i ujedno anksiolitika,mentalnog stimulansa,čuvara srca i organa za varenje je nesumnjivo naučno dokazana i potkrepljena ličnim iskustvom svakoga od nas. Ograničenje alkohola na maksimalno dve jedinice dnevno kao zdrava,preporučena doza je potpuna izmišljotina...preterano dnevno konzumiranje naravno da vodi u bolest,više psihičku nego fizičku,ali

svakodnevno konzumiranje od dve do četiri čašice žestokog alkoholnog pida ili od dve do četiri čaše piva ili vina su izuzetno blagodatne za našu psihu i telo. Drugo...loši ljudi,zli,zločinci uglavnom ne konzumiraju alkohol,ali ovde treba stati i nešto pojasniti-jedno je piti iz zadovoljstva ili potrebe a potpuno drugo je piti alkohol zbog –„biti mangup“,živeti sa stilom ili zbog hedonističkog uživanja. Ovo drugo,svojstveno je kriminalcima,lopovima,biznismenima...i njih nikada nedete videti da piju pivo iz flaše ili neku domadu rakiju. Oni su vedi zločinci od nealkoholičara. Piti alkohol iz zadovoljstva i potrebe nije hedonistički princip,jer hedonizam podrazumeva nešto potpuno drugo,bar što se alkohola i cigareta tiče.

Dakle,alkohol je zdrav,nije porok i njegovo konzumiranje je svojstveno,dobrim,poštenim i pametnim ljudima. Kako stojimo sa cigaretama...tačno je da su nezdrave i da izazivaju ili bar doprinose oboljevanju,naročito pludnih bolesti i donekle bolestima srca[ali ne koliko se to priča]. Duvan ima dve dobre osobine,potvrdjene ozbiljnim studijama...poboljšava kognitivne sposobnosti[pamdenje,učenje,shvatanje,koncentraciju]i odličan je „prirodni“ anksiolitik i borac protiv negativnog stresa. Pušenje cigareta ,pogotovo u vedim količinama dakle nije baš preporučljivo,ali i ovde po pitanju zdravlja postoje izvesne argumentovane stavke...prvo,ljudi koji nikada nisu pušili su generalno zdraviji ali i nešto moždano „nesposobniji“ od pušača...i drugo,ljudi koji su bili pušači pa prestali,generalno su i nezdraviji i moždano „nesposobniji“ od onih koji pušenje nisu ostavljali ili pokušali da ostave.

Nikotin stvara zavisnost i to prilično veliku,a štetne stresne promene koje nastaju u organizmu,čak narednih deset godina su višestruko pogubnije nego samo pušenje. Dakle,ako ste ved pogrešili i postali pušač,ostavljanjem cigareta vršite jak udarac i na svoje fizičko i na mentalno zdravlje. Ovde sam pomenuo stres...i to onaj destruktivni,loš stres,za koji organizam nije pripremljen ili ga ne prepoznaje...medjutim stres je daleko češde vrlo pozitivan i dobar. Prvo...uvoditi stres kao faktor rizika za bilo koje oboljenje

je potpuno smešno i neozbiljno jer on nije merljiva kategorija niti može biti posmatran kao nezavisan uzrok,pa čak su smešne i „smernice“ da izbegavamo stres,što bih ja poistovetio kao kada bi tražili da izbegavamo disanje ili da nam kuca srce. Stres je upravo kao i disanje ili otkucaji srca,automatizovana i prirodna reakcija organizma,odnosno centralnog nervnog sistema i u najvedem broju slučajeva stres je dobar i zdrav jer tako organizam štiti sam sebe od mogudih pogubnih posledica psihičkih udaraca koje svakodnevno primamo. To je najprostiji sistem koji važi svugde i kod svakog živog bida kada oseti opasnost-beži ili bori se. E upravo tu čovek ima uticaja svojom voljom a to je odluka o begu ili borbi...ostalo „odradjuje“ organizam potpuno nezavisno od nas. Upravo i tu dolazimo u situaciju da stres doživimo kao dobar ili loš i poguban. Ovo prvo je mnogo češde...i zbog toga se ne treba mnogo brinuti zbog doživljenog stresa,jer on je zdrav.

Poguban je samo ukoliko odlučimo da se borimo sa nečim jačim od nas ili da bežimo od nečeg što je slabije. Ali to su mnogo redje situacije jer obično možemo da prepoznamo „snagu protivnika“ i odaberemo pravilan potez. Čak i naše nesvesno tu može uzeti izvesnu ulogu pa da naš pogrešan svesni izbor preinači van naše volje u onaj ispravan...ali to se ne dešava uvek i tada stres postaje opasan. Ali kako je to retkost,generalno-ne bojte se stresa...u najvedem broju slučajeva bide vam od velike koristi. Poznato je da recimo rane daleko brže zarastaju ako smo pod stresom kao i to da ejekciona frakcija levog ventrikula može biti poboljšana...! Stres jeste „okidač“ koji može da trenutno pogorša ved postojedu bolest,to je posve logično, ali sam stres ne može biti faktor rizika za neku bolest i kod zdravih ljudi je donekle poželjan.

-Anatomija čoveka je vrlo zanimljiva s obzirom na ogromnu sličnost sa svinjom,mnogo vedom nego sa primatima sa kojima imamo zajedničkog pretka. Uostalom,kada čovek hoda četvoronoške daleko je sličniji svinji nego bilo kojoj životinji i takodje ne može da gleda u vis pod uglom od devedeset

stepeni[to ne možemo samo mi i svinje od svih životinja,osim ako neko ima patološki deformisan vrat+. Preterano ugojen čovek je identičan izgledu svinje a mnogi ljudi i fizionomski imaju svinjsko lice.

-Serotonin pravi jednu od bitnih razlika medju polovima s obzirom da je njegova koncentracija daleko veda kod muškaraca nego kod žena. Serotonin nema samo onu stereotipnu ulogu „hormona srede“ ved daleko više funkcija i jedan je od najvažnijih neurotransmitera u našem telu,odgovoran i za osedaj srede[vedeg raspoloženja+ ali i kao glavni odbrambeni „mehanizam“ od mnogih psihičkih poremedaja koji mogu završiti fatalno. Ali ono najznačajnije je to da je serotonin uz endorfin[koji je takodje manji kod žena] ima najvedi uticaj na prirodno proširenje svesti,što u mnogo čemu utiče na kognitivne sposobnosti. Paradoksalno,oba neurotranmitera kada iz nekog razloga opadaju[pod uticajem kortizola i sl],daleko drastičnije opadaju kod muškaraca,čak do one „doze“ koja vodi u –umetnost. Zbog toga su žene daleko sklonije depresiji,čak i onim depresijama koji vode u opasna razmišljanja,dok su muškarci kognitivno i „umetnički“ jači od žena,upravo zbog drastičnog viška ili drastičnog manjka ovih transmisera.

-Zanimljivo je to da se evolucija zaista poigrala sa našim mozgom...dok su svi bitni organi jednostavno zaštideni na mnogo načina od mogudeg „udara“ na njih[automatizam srca,trpljenje dugotrajnog odsustva kiseonika i hranljivih materija,regeneracije....],mozak kao ubedljivo najbitniji organ,koji u suštini i čini čoveka-čovekom, nije ni najmanje zaštiden. Niti postoji obnavljanje delija ili njihova regeneracija,njegove delije su izuzetno osetljive na sve vrste agenasa,dok ,ono što je najzanimljivije nema apsolutno nikakvu zaštitu ili „rezervu“ koja bi mu omogudila da se „odupre“ nedostatku krvi,kiseonika ili hranljivih materija. Mozak nepovratno odumire posle 3 minuta od prekida krvotoka,dok svi ostali organi imaju daleko vedu mod „trpljenja“. Čak i posle samo desetak sekundi „patnje“ zbog nedostatka kiseonika on ostaje u segmentima nepopravljivo ošteden. Evolucija je naučila svaku deliju da

„mora da živi“ i za to de se boriti do kraja u najekstremnijim uslovima...delije mozga to jednostavno ne rade,kao da žele da umru. Taj i takav nedostatak mozga, uz potpuno nesavršen kičmeni stub čoveka je upravo dokaz da smo „evolucijskog porekla“ i da evolucija ima još da poradi na našoj fizičkoj konstituciji.

-Fascinantno je to koliko jezgro oraha podseda na mozak,čak se kao i mozak sastoji najvedim delom od masti a hrani se isključivo ugljenim hidratima. Još fascinantnije je to da upravo orah ima najvedu potencijalnu kognitivnu ulogu u celokupnom lancu ljudske ishrane.

-Samo je čovek u stanju da resurse mozga koristi u svrhu neinstinktivnog stvaralaštva. Dok ostali organizmi žive samo da bi pojeli nekoga,našli sebi skrovište i parili se,čovek ima taj „nagon“ da potpuno svesno beskorisno pretvori u korisno ili loše u dobro. Medjutim,postoji veliki broj ljudi čiji mozak funkcioniše kao i kod ostalih organizama a ako na to nadovežemo činjenicu o izuzetno maloj razlici mozga čoveka i primata,jasno je da takvi ljudi pate od nedostatka svesti ili duha i da su i sami ustvari bukvalno primati.

-Najgluplji stereotip o ljudskom mozgu je onaj da koristimo samo 10% svog mozga. Naravno,stereotip je nastao iz neznanja a prihvaden zbog utehe.

Svaki čovek koristi svoj mozak maksimalno!

O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI... ***

-Koliko je spoljašnji izgled povezan sa našim „unutrašnjim“ osobinama? Da li se zaista može mnogo videti iz očiju čoveka. Da li tonalitet glasa otkriva homoseksualca? Da li čovek kada laže zaista izbegava pogled u oči? Koliko su u vezi izbačenost čela i visina inteligencije. Da li postoji blag,oštar,urokljiv ili nežan pogled. Koliko razlika izmedju kažiprsta i srednjeg prsta govori o nama? Da li male i velike ušne školjke skrivaju zločinca u čoveku? Zašto na nečijem licu prepoznajemo ljutnju,bes,nervozu,nezadovoljstvo...? Upravo treba krenuti „u priču“ od ovog poslednjeg. Kako znamo samo uz pomod ljudskog lica da je neko ljut? To jeste trenutno stanje,jer njegovo lice nede biti uvek takvo ali je isto tako dokaz da se naša „trajna“ unutrašnjost[karakter] može prikazati preko naše spoljašnjosti,naročito lica, bez obzira da li se radi o trenutnoj emociji ili o stalnoj karakternoj osobini.

Nema razlike po ovom pitanju u pogledu emocija i karaktera,pa se sasvim ozbiljno ovo pitanje može uzeti u razmatranje. Mnogi se nede složiti da je fiziognomija uopšte relevantna „nauka“ i da ne može postojati način da iz nečijeg izgleda izvučemo njegove osobine,najzad fiziognomija još uvek nije zvanična nauka. Ali takve greške svojstvene su današnjim naučenjacima koji imaju „moždanu menstruaciju“ pradenu čestim jakim odlivima. Čovečije lice vremenom mora da poprimi onakav izgled koji jasno nagoveštava njegove unutrašnje karakteristike...ovde se radi o tri načina menjanja fizionomije lica[često i tela]...ponavljani mišidni pokreti koji vremenom ostaju stalni,recimo mrzovoljnog čoveka demo odmah prepoznati jer su mu mišidi oko očiju,obrva i usana ved dobili svoj karakterističan „mrzovoljni“ oblik,ili drugi način-pogled,odnosno oči,iz kojih pravilnim posmatranjem možemo s velikom preciznošdu videti sliku unutrašnjeg stanja čoveka. Tredi,za mnoge

manje verovatan ali bez obzira na to,vrlo precizan način da prepoznamo čovečiju unutrašnjost je poprimanje oblika glave i tela izgledu životinja koje ispravno personifikujemo sa karakternim osobinama. To se može primetiti i kod izgleda lica,načina hoda,držanja tela,pojedinih pokreta...itd. Sve zajedno,odnosno sva tri pomenuta načina[uzroka] daju jednu opštu sliku karaktera čoveka koje jedno iskusno ,inteligentno bide može povezati i doneti sud sa tačnošdu od 99%. Emocije lako prepoznajemo...medjutim emocije su i pozitivne i negativne i one same nisu samo posledica trenutnog čovečijeg osedanja ved imaju uzrok u stalnosti čovečijeg karaktera. Prirodno veseo ili „hladan“ tip ličnosti,koji ima problem[odnosno nema] da oseti brigu,ne može vremenom poprimiti izgled lica ,ljutice ili namrgodjenosti.

Naravno da on ponekad oseti i izrazi bes ili ljutnju ali mu karakter veseljaka nedozvoljava da to bude toliko često da bi njegovi mišidi na licu poprimili stalni odraz ovih emocija. Deluje neubedljivo ali samo za one koji nisu pokušavali da na takav način dodju do otkrivenja unutrašnjih osobina sagovornika ili ne znaju da procene ili povežu karakter i fizionomiju. To se ne uči...to se jednostavno zapaža ili nezapaža u zavisnosti od intelektualnog i doživljenog. Isto se odnosi i na pogled i oči...njihov oblik,sjaj,bistrina,boja,otvorenost kapaka,šetanja zenica,podočnjaka,treptanja...svi mi vrlo lako razlikujemo nežan,tužan,veseo,stidljiv,ironičan pogled...isto tako vrlo je lako razlikovati zlog od dobrog,poštenog od iskvarenog,zavidnog,bestijalnog,glupog,inteligentnog,malicioznog...pogleda ,odnosno čoveka. Tu je potrebno daleko manje intelekta i daleko manje iskustva,jer oči zaista jesu ogledalo čovekovog unutrašnjeg sveta. Postoje i izvesne zablude koje se pre svega odnose na pokrete očiju,a to je čuveni stereotip o izbegavanja pogleda u oči,skretanje pogleda kod neiskrenih ljudi ili gledanje pravo u oči kod onih koji nam u tom trenutku govore istinu. Laž i lažov se vide u očima ali na posve drugi način,pre svega zbog čestog treptanja i jakog podizanja obrva,izbegavanje pogleda nema veze sa tim,ljudi

niti vole da budu „posmatrani“,a tu stoji i pitanje stidljivosti. Oči zločinca su recimo vrlo često mutne,sitne ili sa mnogo ispucalih kapilara. I na kraju,fizionomiju čoveka koju najlakše primedujemo i karakterišemo,jeste ona gde prepoznajemo po hodu,telu,pokretima ili najčešde na licupacova,svinju,lisicu,psa,konja,kravu,gusku,patku,hijenu,ovcu,lasicu,jazavca, majmuna,zmiju,vuka[takve im nadimke po pravilu i dajemo]...i gotovo bez izuzetka možemo govoriti o karakteristikama koje su dominantne kod tih životinja.

-Fiziognomija de nam uvek biti od ogromne pomodi da pravilno procenimo jednu osobu,čak i kada ona sasvim uspešno rečima i delima pokazuje sebe u potpuno drugačijem [lažnom]svetlu. Reči i dela jedne osobe su daleko manje senzitivne i specifične od fiziognomije po pitanju procene jedne osobe. Šta oseda,šta misli,kakav je,šta možemo očekivati...sve se to može videti,prepoznati na osnovu par bora,oblika oka,uha,nosa,kose,debljine usana. Recimo da je pravilo i kod muškaraca i žena da deblje usne nose i manje inteligencije i kreativnosti,pa čak i želja za debljim usnama,bez obzira da li de ostati samo na želji ili de se idi na silikonsko popunjavanje,takodje odražava visinu kognitivnih sposobnosti. Uši uz oči pokazuju zločinca i nemoralnog čoveka,gusta kosa kod muškaraca sa malim čelom je u korelaciji sa tupavosti,kod žena je obrnuto. Istina je da je veliko i izbačeno čelo karakteristika izuzetne inteligencije kao što je izbačena donja vilica znak da je osoba hedonista. Duguljasto lice odražava hiperaktivnost ali i nestalnost,kovrdžava kosa mrzovoljnost...!

- Preterana gojaznost ,naročito kod muškaraca[kod žena nije pravilo] ukazuje na zločinca i nepoštenog čoveka,hod patke na ženu debila,često ispucale usne na nevernost...

- Na osnovu fiziognomije,daleko lakše je prepoznati zlog od dobrog čoveka,iz razloga što su fizionomske karakteristike zlog uvek preterano izražene.

*** -Možemo govoriti samo o karakteru pojedinca,o njegovoj individualnoj psihi ili osobenoj karakterologiji. Potpuno je neispravno govoriti o karakterologiji grupe ili čak nacije...to su stereotipi i nemaju nikakvu naučno-psihološku potporu bez obzira što se karakterologija najviše izučava upravo u tim okvirima. Karakterologija Srba,Nemaca ili Slovena,Germana...inatni,ratoborni,hrabri...disciplinovani,vredni,borbeni...o takvim osobinama jednog naroda možemo govoriti tamo gde smo sigurni da nije bilo nikakvih mešanja što znači u periodu od pre više hiljada godina i to uvek „granično“ bez obzira na genetske i spoljne faktore koji igraju veliku ulogu. Medjutim karakter nije samo uzrokovan genima ili zajedničkim spoljašnjim uslovima,odnosno okruženjem, ved više desetina faktora utiče na karakter čoveka od kojih polovina nema veze sa biologijom i eksternom psihologijom. Isti je slučaj sa fizionomijom,pa bez obzira što možemo fizionomijsku sličnost vrlo lako povezati sa jednim narodom,odstupanja su ipak tolika da se ne može govoriti o fizionomiji grupe ili naroda. Što se tiče nacije,logično,još dalje smo od mogude povezanosti. Samo tri naroda ,mongoloidi,arijevci i jevreji,koji su težili ka mešanju ali i dobrim delom trudili se da ipak sačuvaju čistotu „rase“,bar do kraja srednjeg veka,mogu biti i karakterološki i fizionomijski slični ali razlika izmedju sličnosti i istosti je toliko ogromna da se ne mogu povezati. Za inteligentnog vanzemaljca u obliku mintaura svi ljudi su na planeti zemlji slični i po izgledu i po ponašanju i on ih sasvim lako može opisati nekome ko ih nije video i svrstati ih u istu grupu,ali generalizovati nepoznato,kao što ljudi to čine sa životinjama[zec je zec]posve je logično ali ne i ispravno jer se radi o manje poznatom. Iskusni zoolog koji se bavi isključivo zečevima,nede imati takvo mišljenje,jer za njega je zec kao jedinka nešto sasvim drugo od grupe zečava,pogotovo različitog porekla. Mi,ljudi,izmedju dva naša dobra poznanika možemo nadi na stotine različitosti i u fizionomijskom i u karakternom pogledu,ali samo par

sličnosti[nikada istosti] u ove dve kategorije,što govori da su različitosti daleko zastupljenije pa samim tim i dominantnije. Ako za pomenute tri „rase“ možemo bar delimično govoriti o nekoj vrsti sličnosti,odnosno za desetak procenata višoj od drugih naroda,onda je to posve nemogude uraditi sa nacijama ili narodima koji su se mnogo mešali. Sloveni su recimo kao narod potpuno mešani narod dok su Srbi kao nacija potpuna mešavina Slovena,Ilira,Tračana,Dačana,Huna,Osmanlija..tako da se o slovenskoj ili srpskoj[ili bilo kojoj drugoj naciji],karakterološki i fizionomski ne može govoriti kao celini. Ruse,Kineze,Nemce,Engleze koji su daleko manje „mešani“ a vode poreklo od Arijevaca i Mongoloida kao i kod Jevreja koji žive u matičnim zemljama,možemo karakterološko-fizionomski povezati u manjoj ali ne baš dovoljnoj meri,dok bi bilo totalno besmisleno govoriti o „izgledu ili karakteru“ Srba,Španaca,Amerikanaca,Kanadjana...! Uostalom,karakter je daleko kompleksnija „stvar“ od fizionomije i sadrži daleko više različitosti,tako da možemo govoriti o mnogo disciplinovanih Nemaca ali i o malo inatnih Srba ali nikako generalizovati i govoriti o vedini disciplinovanih Nemaca ili vedini inatnih Srba. Kod nekih nacija,postoji veštački održavana karakterologija koja je u suštini svesna odbrana stereotipa u neku svrhu*Arapi,Albanci+,dok neke nacije imaju tako „kratku“ istoriju da do karakterološkog stereotipa nisu ni došli pa se o opštem karakteru takve nacije ne može govoriti čak ni u šali*Amerikanci,Australijanci+.

-Postoje mnoge teorije o podeli karaktera,po mnogim psihijatrima ili sociolozima,medjutim nijedna nije zvanična ved se uzimaju kao podele u okviru jedne uže specijalnosti. Ipak,mislim da se generalno karakter može podeliti u dve osnovne grupe iz kojih se mogu izvoditi podgrupe koje se ved koriste. Agresivan i secesivan karakter...pa onda u agresivan možemo „ubaciti“-,ekstrovertnost,hiperaktivnost,inat,veliku volju,vrednodu,tvrdoglavost,hrabrost,borbenost,napadnost,opsesivnost....ili u secesivni karakter-

introvertnost,stidljivost,hladnokrvnost,kukavičluk,disciplinovanost,veliku emotivnost,racionalnost...! Ali u suštini,bez obzira što nigde nedemo pronadi čist oblik jednog od ova dva karaktera,ved njihovu mešavinu,jedan mora biti prilično dominantan,pa ga tako i karakterišemo...u tom slučaju možemo govoriti o recimo čoveku sa agresivnim tipom karaktera koji je kukavica ili o secesivnom tipu karaktera koji nas može iznenaditi tvrdoglavošdu.

- Za razliku od psa koji je svesni „sluga“ svog gospodara,mačke potpuno drugačije doživljavaju svog „domadina“…mačka uvek u svom „gospodaru“ vidi svog slugu,roba. Psa hranite ili mazite i on vam je zahvalan za to,medjutim mačke to smatraju dužnošdu,obavezom svog „domadina“.

Mačka trljanjem o vaše noge samo obeležava svoje vlasništvo. Iz tog razloga i razlike u karakteru izmedju ljudi koji više vole pse ili više vole mačke. Dvolični su ljudi koji podjednako vole i pse i mačke.

-Malo je poznato da su stari grci gajili „kult basne“ isto koliko i kulturu filozofije i matematike. Ono što je Tales za filozofiju to je Ezop[Esopus] za asimilaciju karakterologije čoveka i životinje,koja de tek mnogo kasnije dobiti naziv –basna. Ezop,bez obzira da li je mitski lik ili je istorijska ličnost kako tvrdi Hesiod i mnogi grčki istoričari-biografi,možda nije dobro prepoznao karakterološke osobine životinja ali treba naglasiti da su posle njega mnogi umni ljudi stare grčke a na osnovu njegovih „radova“ itekako izučavali osobine životinja i povezivali ih sa ljudskim karakterom. Tako da basna nije nikakva isprazna bajkovita priča vec ozbiljan pokušaj potkrepljen dokazima,odnosno dugim izučavanjima,da čoveka identifikuje sa životinjom.

To nisu samo vrlo poučne priče koje teraju na ozbiljno razmišljanje i skredu pažnju na ljudsku glupost ili njegov loš karakter,ved ih možemo uzeti za vrlo ozbiljne temelje fiziognomije,naročito onog njenog dela koji povezujemo sa bestijalnim i fizionomijsko-osobenim sličnostima životinja i čoveka.

-Karakterologija životinja je u skladu sa njihovim mogudnostima i razvijenošdu mozga,tako da zbog toga i zbog velike čistosti vrste,možemo govoriti o prilično vedoj[opet ne i dovoljnoj] fizionomijskoj sličnosti i karakteru nego kod čoveka. Iz tog razloga vuk,pas,mačka,tigar,golub...nikada nede menjati karakter bez obzira koliko čovek pokušava da ih pripitomi i promeni. U svesnom delu malog i nerazvijenog mozga,to de modi da se donekle učini ali u nesvesnom životinja ostaje uvek u potpunosti onakva kakva je rodjenjem predodredjenja,jer za razliku od čovečijeg mozga njihovo nesvesno se u nedostatku samosvesti ne može menjati ili otkriti. Vuk je uvek vuk,pas je po dudi uvek divlji pas,domada mačka je u svom nesvesnom divlja mačka. Životinje u nesvesnom nemaju dobrih osobina,što je lako primetno kod divljih životinja,gde je mala razlika izmedju svesnog i nesvesnog jer nema značajnog uticaja okoline,a mozak im je „oslabljen“...otuda i velika fizionomijska sličnost sa ljudima slično „oslabljenog“ mozga.

-Karakterologija Jugoslovena...knjiga koju potpisuju neki naši etnopsiholozi,antropolozi i kvazifilozofi...jedino što su uspeli to je da pobiju sami sebe i da knjigu naprave ozbiljno smešnom. Uostalom,antropolozi nemaju nikakve veze sa ozbiljnom karakterologijom,etnopsihologija je „nauka“ koja pripada onim oblastima nauke koji nemaju nikakvu svrhu ali su tu da zbunjuju tupoglave...a o filozofima „Jugoslovenskim“...ipak du ovo predutati.

-Psihologija gomile je delimično uspešan pokušaj da se ljudi naizgled različitog karaktera stope u jednu,istu kategoriju-idiota! Zašto pojedinim ljudima uspeva da od velike grupe ljudi naprave gomilu ovaca koja de u jednom kratkom trenutku razmišljati isto i postati isto. Iz proste činjenice,što pod uticaj psihologije gomile mogu potpasti samo ljudi užasno plitkog mozga i duhovno malih mogudnosti,pa im je i karakter takav da ga ustvari i nemaju.

Takvi ljudi su –akarakterni i amoralni,i takvih ljudi zaista ima mnogo. Pitadete se ,pa u čemu je onda tu smisao gomile,jer akarakterni mogu potpasti i

pojedinačno pod uticaj drugih. Tačno,mogu,i gomila tu nema nikakav bitan uticaj,ona je samo skup akarakternih koji traže vodju,zato se i okupljaju pred njim. Da li iz ovoga treba izvudi da je gotovo čitav Nemački narod bio akarakteran pre drugog svetskog rata,kada je Hitler tako uspešno ovladao njima. Samo delimično tačno...verovatno je tu bilo i nešto akarakternih ,medjutim treba razumeti i okruženje i okolnosti pod kojima je živeo tadašnji nemački narod a još više genijalni um vodje koji je znao to da iskoristi. To je čist primer psihologije gomile koja usled ekonomsko-moralno-duhovne krize gubi sistem vrednosti i potpada pod uticaj čoveka koji je neosporno imao ,bolesni,ali genijalni um. Pošto se takve „rodjene vodje“ radjaju jednom u 1000 godina a takve opšte velike krize u jednoj zemlji takodje retko dolaze...ukoliko se spoje,odnosno dese istovremeno,tu ne možemo govoriti o akarakternim osobinama gomile ili o idiotima i poslušnim ovcama i ovčicama. U svakom drugom slučaju-psihologija gomile spada u psihologiju maloumnih.

O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA… ***

-Genije je večan,njegovo delo je večno…ipak ih razlikujemo od blistavih umova koje ne ubrajamo u genije. Genijalnih ljudi kroz istoriju imamo zaista vrlo malo,njihov broj se meri desetinama,dok se broj blistavih umova broji hiljadama pa čak i desetinama hiljada. I njihovo ime je večno kao i delo. U čemu je razlika? Genije je stvaralac čije delo ne podleže apsolutnoj proveri istine ved može biti samo nadogradjeno ili „popravljano“a njegov um i duh imaju daleko dublji izvor od blistavog uma,čije delo uvek podleže detaljnoj proveri i gotovo uvek tu proveru ne prodje,ranije ili kasnije. Iz tog razloga genija demo vrlo teško pronadi van umetnosti i filozofije[pre svega metafizike]. Blistavi umovi takodje mogu biti umetnici i filozofi ali njih je takodje malo,to su oni koji su se približili genijalnosti ali nisu imali dovoljno „snage“ da predju taj prag ili zbog nešto slabijeg duha ili zbog „pogrešnog vremena“ u kom su živeli...svi ostali su samo drugorazredni ili čak trederazredni pisci,slikari,filozofi koji su imali po jedan genijalni bljesak u svom radu ali nedovoljan da bi se čak i malo približili geniju ili blistavom umu. Iz tog razloga,blistave umove gotovo uvek nalazimo u svim oblastima nauke,nešto manje u filozofiji i umetnosti jer njihovo delo je uvek genijalno i uvek „istinito“ u vremenu u kom su stvarali ali kasniji sud i duh vremena ih je zbacio sa pijedestala genija i njihove tvrdnje,radove ili teorije proglasio neistinitim,neetičnim ili neestetičnim. S obzirom da su mnogi od njih bez obzira što su posečeni mačem suda vremena,svojim pogrešnim ali hrabrim i za to vreme genijalnim delima ipak pokrenuli nešto novo u točku istorije,pa im je i ime i delo ostalo večno,blistavi um je epitet koji zaslužuju. Treba naglasiti da smo kroz istoriju imali i nekoliko naučnika istinskih genija,jer su imali jako duhovno i intelektualno izvorište[Božansko],pa im je delo ne samo

prošlo sud vremena,ved de ga kroz vekove prolaziti na svakom novom sudjenju. U tome je razlika...genijalna dela i blistavi umovi mogu dodi pod udar sumnje ali sami geniji zbog izvorista svog duha i intelekta ne mogu biti pod velom sumnje. Uzedu za primer dva velikana čija dela su bila hrabra i genijalna u vremenu u kojem su živeli...Heraklita i Ptolomeja...dakle filozofa i naučnika-astronoma. Heraklitovo delo sa kojim smo uistinu malo upoznati ali ipak dovoljno da i njega i njegovo delo ,koje je i posle toliko vremena ne samo aktuelno nego dobija sve više na „težini“, proglasimo za istinskog genija...njegove reči i dela se više ne mogu ni pod kakvim uslovima dovesti u sumnju. Za razliku od njega,Ptolomej je sa svojim delima,naročito„Almagestom“[Syntaxis] postavio temelje astronomiji pre svega oslobodivši nebo od mitova, a potom, i za to vreme i znanje koje je tada postojalo, napravio epohalnu i genijalnu teoriju o kretanju planeta. Gotovo više od hiljadu godina Ptolomej je važio za genija a njegovo delo za azbuku astronomije. I tu se ne može apsolutno ništa prigovoriti,bez obzira što je delo moglo potpadati i potpadalo je pod sumnju,pa čak paradoksalno podstaklo dalji razvoj astronomije ali je i unazadio za hiljadu godina,što nije njegova krivica,naravno. Ali sud vremena ga je oštro sasekao,tako da od hiljadugodišnjeg genija i njegovog epohalnog dela,sa današnje distance Ptolomeja možemo ismevati i nazvati maloumnim idiotom. Da je njegovo delo napisano pre pola milenijuma,zaista bi ga trebalo ismevati i nazvati slaboumnim,medjutim Ptolomej to svakako nije bio,naprotiv.Ipak Ptolomej ostaje blistavi um jer je za svoje vreme to i bio a njegovo delo iako pogrešno podstaklo je u velikoj meri dalji razvoj astronomije. Iz tog razloga,on i njegovo delo su večni ali ne i genijalni. Heraklit bi i danas ostao genije i pored tolikog napretka filozofije i nauke,i bide to dok je sveta i veka. Oni „neprovereni“ geniji i blistavi umovi čije delo nije prošlo sud vremena niti su svojim radovima[pogrešnim] podstakli dalji napredak ljudske misli ili duha,kad tad de biti u potpunosti zaboravljeni[mnogi ved jesu].

*** -Najvedi geniji i genijalna dela [po mom izboru] 12 x 5 -filozofija -književnost -prirodne nauke -slikarstvo -muzika -knjige[književnost] -knjige[filozofija] -muzička dela -slikarska dela -teorije -najvedi umovi čovečanstva -najveda dela čovečanstva

Filozofija 1. Vajninger 2. Heraklit 3. Platon[Sokrat] 4. Kjerkegor 5. Hajdeger Književnost 1.Dostojevski 2. Dostojevski 3. Hese 4. Balzak 5. Šolohov

Prirodne nauke 1.Njutn 2. Ajnštajn 3.Faradej 4. Hajzenberg 5. Plank

Slikarstvo 1.Rembrant 2.Van Gog 3.Mikelandjelo 4.Da Vinči 5.Goja

Muzika 1.Vagner 2.Mocart 3.Betoven 4.Šostakovič 5.Bah

Knjige[književnost] 1.Brada Karamazovi 2. Zli dusi. 3. Božanstvena komedija 4.Igra staklenih perli 5.Demijan i Sidarta

Knjige[filozofija] 1.Pol i karakter[Vajninger] 2. Ispovesti[Avgustin] 3.Država[Platon] 4.Ili-Ili [Kjerkegor] 5.Teodiceja[Lajbnic]

Muzička dela 1.Parsifal[Vagner] 2.Čarobna frula[Mocart] 3.Peta simfonija[Šostakovič] 4.

Rekvijem[Mocart] 5.Fidelio[Betoven] Slikarska dela 1.Nodna straža[Rembrant] 2.Čas anatomije[Rembrant] 3.Povratak bludnog sina[Rembrant] 4.Tajna večera[Da vinči] 5.Gernika[Pikaso]

Teorije 1.Opšta relativnost[Ajnštajn] 2.Kvant energije[Plank] 3.Princip neodredjenosti[Hajzenberg] 4.Ekvivalencija mase i energije[Ajnštajn] 5.Dualnost materije[De Brolji]

Najvedi umovi čovečanstva 1.Isus [i Sidarta G.] 2.Dostojevski 3.Vajninger 4.Vagner 5.Heraklit

Najveda dela čovečanstva 1.Legenda o velikom inkvizitoru[brada K.-Dostojevski] 2.Knjiga o Jovu[nep.autor-biblija,st.zavet] 3.Principia[Njutn] 4.Elementi[Euklid] 5.Parsifal [Vagner] Ko je trebao da se nadje na listi[ali nažalost,nema mesta] Pitagora,Aristotel,Plotin,Spinoza,Hegel,Kant,Čehov,Servantes,Djoto,Vitgenšt ajn,Šredinger,Kits,Hajdn...

*** -Najuticajniji ljudi i najuticajnija dela u istoriji Najuticajnii ljudi[hronološki] 1.Konfučije Konfučije je bio filozof morala…mada ga vedina ljudi doživljava kao propovednika religijske vere,što nema veze sa istinom. Tek mnogo kasnije je nastao Konfucionizam,kao vid danas najdominantnije religije u Kini.

Konfučije je izgradio sistem plemenitog života na osnovi svetovnih[a ne natprirodnih] motiva. Konfučije je od “slomljene” kineske civilizacije pokrenuo obnovu reda i zdravog pristupa životu u svojoj zemlji.

Zdrava,moralna i politička filozofija koja je isticala u prvi plan lepo ponašanje i pravila pristojnosti. Za razliku od hrišdanskog “zlatnog pravila”,govorio je :”na dobro uzvrati dobrim a na zlo pravdom”. Nije verovao da su svi ljudi jednaki ,niti da je inteligencija univerzalni dar. Zalagao se za vladavinu mudrih i zabranu neznalicama da pristupaju javnim službama. Preporodjena Kina pod njegovim pravilima i sudstvom,nije baš dugo trajala,jer je sve bilo isuviše dobro,tako da je utopija odigrala svoju ulogu. Izvršio je veliki uticaj na filozofiju,naročito na Platona i stoike…kao i na budude monoteističke religije.

Njegova moralna načela su odigrala veliku ulogu u istoriji a vrlo su aktuelna i danas,naročito u istočnim kulturama. I danas,gotovo milijardu ljudi se izjašnjava po verskom pitanju kao Konfucionisti.

2.Buda Nešto slično Konfucionizmu…i Budizam mnogi smatraju religijom bez obzira što je i sam Sidarta govorio da njegovo učenje nepoistoveduju sa Bogom niti bilo čim religioznim. Budizam je najčistiji oblik životne filozofije. I pored toga

na istoku a danas sve više i na zapadu,ljudi pristupaju u verske zajednice Budista. Procene su da je samo u Evropi u poslednjih 20 godina,oko 100 miliona ljudi prešlo u Budizam i da se taj trend povedava. Po brojnosti,Budizam je treda religija u svetu. Zanimljivo je to da je kroz istoriju,oko pola milijarde ljudi promenilo veru i prešlo u Budizam a ne postoji nijedan slučaj da je jedan budista promenio veru. Što se tiče same filozofije,zasniva se na dostizanju prosvetljenja[ili probudjenosti ili uvidjenja istine],kroz razna odricanja-prevazilaženje gneva,želje i neznanja, oslobodjenja od svake patnje te dostizanje duševnog blaženstva[ataraksije] i unutrašnjeg mira[nirvane] a time i prekid ciklusa preporodjenja. Budizam je izvor i danas izuzetno popularnih načina dostizanja samokontrole-meditacije i talme. Pored toga što je budizam izvršio snažan uticaj na filozofiju i religiju[naročito Hrišdanstvo],mesto na listi zaslužuje i zbog činjenice da izvorni Budizam i njegove “mutacije” sve više osvajaju zapadni svet i da je to jedina “religija” kojoj se ne mogu nadi zamerke čak i od strane ostalih religija i zvanične nauke.

3.Euklid Euklid je,ni kriv ni dužan,zaslužan za najvede kontraverze,neslaganja,rasprave i svadje tokom više od dve hiljade godina.

Najpriznatiji ali i najosporavaniji čovek kroz istoriju. Prvo su ga dve hiljade godina branili a onda dve stotine godine napadali. Bez obzira što su ga na kraju savladali i “zbacili”,on uporno ostaje tu…i ostade tu zauvek.Njemu,odnosno njegovom delu,vratidu se kasnije.

4.Aristotel Bez obzira što ga mnogi smatraju najboljim i najvedim filozofom…lično se sa takvim epitetima nikako ne slažem. Imao je tu nesredu da se rodi posle

Platona. Dela koja je ostavio za sobom su dela jednog umerenog uma[osim Nikomahove etike]. Kako je to jednom rekao Djurant-“nakon Platonovog zračenja,smrzavamo se na dodir Stagiraninovog uma.” Njegov uticaj na čovečanstvo,nažalost,posmatram kao negativan ali ogroman. Kao i kod Euklida..to mesto je zaslužio,ničim izazvan i bez namere. U srednjem veku je bio vrhunac filozofskog savršenstva,zahvaljujudi sholastičarima ,koji su njegovo ime i delo koristili u utvrdjivanju svoje pogrešne filozofije…koja je nažalost veoma dugo trajala. Ipak...treba redi,da su sholastičari koristili samo adaptacije metafizike i organona...dela koja moram priznati spadaju uz pomenutu N.etiku u “ono odlično” u filozofiji.

5.Isus Ako bih ovu listu sastavljao po veličini uticaja a ne hronološki,Isus bi sasvim sigurno zauzimao prvo mesto! Ovde du govoriti isključivo o njegovom uticaju,ne ulazedi u to ko je zaista bio i da li jeste. Sam pojamHrišdanstvo,govori dovoljno i ja tu ne bih ništa posebno dodavao. Rimljani su ga “prikucali” na krst i time mu rok upotrebe produžili u nedogled. Ako posmatramo sa vanreligiozne strane,njegova propovedanja visoko-moralnih načela,svakako zaslužuju najvedu mogudu pažnju!

6.Muhamed Osim što po značaju ne zauzima prvo mesto i što nije stradao mučeničkom smrdu,sve ostalo napisano o Isusu možemo preneti i ovde. Osnivač druge po veličini religije na svetu[možda sad ved i prve]. Sebe je smatrao prorokom a ne sinom božjim i za razliku od Isusa naučnici nemaju spor oko toga da li je zaista istorijska ličnost.

7.Kopernik Poljak koji je rekao –NE, kada je to bilo ne samo kažnjivo smrdu, nego je bilo protivno svakoj mogudoj logici i razumu u to vreme. Njegove reči su koren modernizma,sekularizma,francuske revolucije…a nebesa postaju nebo! Imao je direktan i veliki uticaj na kasniji razvoj nauke.

8.Isak Njutn Da nije bilo epidemije kuge i čuvene opklade izmedju Haleja i Huka…danas bi ga pamtili samo po reckama na obodu kovanog novca…paranoičnog ludaka,krvoločnog upravnika kovnice novca i beznadežnog alhemičara! Dugo je živeo..bavio se raznim delatnostima u životu ali je najmanje bio naučnik….jedva 18 meseci se baktao sa njom. Dovoljno da prodrma svet,udari temelje moderne nauke i napiše knjigu koja de mu za života doneti ogromnu slavu, koja traje i danas!

9.Darvin Još jedan lik koji nije imao nameru da prodrma svet ali se to neminovno dogodilo. „Najbolja ideja svih vremena“,kako to reče T.Haksli za Darvinovu teoriju. Niti je hteo da bude začetnik takve ideje niti je svoje spise o tome imao nameru da pokaže bilo kome a najmanje da ih objavi široj javnosti.

Hteo je samo da na miru svira klavir svojim glistama. Još nismo sasvim sigurni da li je bio u potpunosti u pravu ali je njegov uticaj na čovečanstvo nemerljiv. Izazvao je “rat” izmedju evolucionista i kreacionista,naučnika i religije…koji i danas traje. Najvedi problem je što ga protivnici nisu shvatili,a to je i glavni razlog zašto “rat” još traje. Vedina vernika koji su razumeli teoriju evolucije...prihvatili su je u potpunosti a medju njima se nalaze i izuzetno značajne ličnosti Hrišdanske religije.

10.Plank Plank ima dvostruke zasluge za čovečanstvo…ona manja..da nije bilo njega ne bi bilo ni Ajnštajna i njegovih dela a ona veda svakako pripada pojmukvanta. Zanimljivo je da njegovo ime i njegova reč[kvant],danas zauzimaju najviše mesta u bilo kojoj enciklopediji…bar stotinak reči počinje sa prefiksom-Plankova…. i 270 reči ima prefiks-Kvant[na,ni,no,nu,ne]…! Udario temelje za razvoj danas najpriznatije, najproverenije i najfascinantnije teorije u istoriji--kvantne mehanike!

-Najuticajnija dela[po značaju]

1.Biblija[novi zavet] Isključio sam iz biblije stari zavet iz dva razloga…prvo..ima uticaj na odredjenu,manju grupu ljudi*Jevreji…ne svi+ bez obzira što isti imaju ogroman uticaj u svetu[najvedi+. Drugi razlog je…osim par delova u njoj koji imaju snažnu literarnu vrednost[premudrosti Solomonove,knjiga o Jovu,pesma nad pesmama…+,ostali,vedi deo starog zaveta[naročito-geneza] može da služi samo za plašenje dece ili kao solidan scenario za jedan horor film. Sa novim zavetom je druga priča..imao je [i ima] ,ogroman uticaj na gotovo polovinu čovečanstva u svim vremenima nove ere. Osnova je i izvor najvede religije na svetu i izvor je osnovnih moralnih načela kojima se zaista nema šta prigovoriti. Besede na gori,uz Hristove parabole su jedan izuzetan deo jevandjela,sa neverovatnom duhovnom jačinom čak i za mene koji ne pridaje mnogo važnosti crkvi a donekle i religiji[ne i teizmu]. S obzirom da je prva stampana knjiga,najčitanija knjiga,najprevodjenija knjiga u istoriji...uz gore pomenuto,moram je staviti na prvo mesto! Uostalom 3,0 milijardi ljudi su dovoljan razlog i bez mojih navoda.

2.Kuran Izvor i osnova druge po redu [po veličini] religije na svetu. Tako da je to po uticaju,sasvim dovoljan razlog da se nadje na drugom mestu. Za razliku od novog zaveta,takodje gaji visoka moralna načela ali je i po literarnoj vrednosti mnogo jača i realnija[bar za razum]. Konkretnija je od biblije i verniku jasno i strogo stavlja do znanja svoje principe. Manje je fantastična od novog zaveta i zbog toga mnogo pristupačnija za čitaoca. Po meni…bez obzira što spada u proročke knjige i nije toliko bliska sa Bogom,daje pravi pristup veri i isključiva je i očišdena od svih “primesa” paganštine.

3.Elementi Ponovo se vradam Euklidu i njegovom delu ali sada isključivo govorim o njegovim najpoznatijem delu-Elementi. Po dugotrajnosti..veda je i od biblije,jer je sa nama ved 2300 godina. I po čitanosti i po prevodima,odmah je iza biblije. Druga po redu knjiga,izašla iz Gutenbergove štamparije. Ne postoji čovek[osim domorodaca] koji nije imao manji ili vedi problem sa njenim aksiomama,postulatima i definicijama. Prati nas kroz čitav život bez obzira čime se bavili. Moje mišljenje…bolje je biti i slabo pismen nego ne poznavati tih čuvenih pet Euklidovih postulata. Na njima se zasnivala celokupna matematika,astronomija,fizika pa čak i filozofija više od dvadeset vekova. Čuveni peti postulat je mučio isto toliko najvede umove čovečanstva ali i izazvao neverovatne raskole i verbalne ratove. Napoleon je “zaustavio” rat na jedan dan,da bi što tiše prošao gradom u kome je jedan genije upravo rešavao problem petog postulata. Euklid i Elementi su na kraju poraženi ali iz njihovog poraza udareni su temelji današnjeg pogleda na kosmos. I pored tog poraza, Elementi nisu izgubili na “težini”…i danas kao i u bududnosti ostade tu da nas opismenjuju u školskim klupama!

4.Principia Bronzana medalja za čitanost,prevodjenost i tiraž u istoriji! Njutn ju je napisao u rekordnom vremenu[a knjiga je inače ogromna] i ostavio je[a možda i zaboravio] u fioci. Tu je ostala dovoljno dugo da bi dokazala Njutnovu ludost. Pristao je da je “pronadje” i objavi uz mukotrpno i uporno insistiranje E.Haleja[to je onaj čika koji je otkrio istoimenu kometu,a u stvari je nije otkrio]. Neposredno po izlasku prvog izdanja izazvala je bum u svetu,tako da danas i nemamo tačnu cifru broja izdanja,osim što znamo da je cifra ogromna…! Njutnu je odmah donela veliku slavu,mesto predsednika kraljevskog udruženja,katedru na Kembridžu i titulu Sera a čovečanstvo je dobilo odgovore na mnoga značajna pitanja. Svakako…to je najznačajnije delo u oblasti filozofije prirode i do 20-og veka je bila kamen temeljac nauke.

Imala je identičnu sudbinu kao i Elementi,doživela je poraz ali de se u djačkim torbama nalaziti još dugo i nastavljati da nas nervira….a jabuke de i dalje padati na zemlju!

5.De revolutionibus Vradam se na Poljaka koji je crkvi rekao-NE. Zemlja nije u centru kosmosa i nije postolje Bogu! Mi smo na samo jednoj maloj i nevažnoj planeti,koja se nalazi na rubu galaksije. Čak nismo ni u centru sopstvenog sistema,ved to mesto zauzima sunce…piše u svom De revolutionibusu Kopernik. Knjiga postanja je uzdrmana,crkva je uzdrmana,čovečanstvo je uzdrmano. Najgore što je to izrekao jedan vrlo pobožan i bogobojažljiv vernik. Taj čovek nije ništa loše mislio niti je slutio koliki de uticaj imati njegova misao na bududnost vere. Sama crkva ga je “opravdala”…”izgubio se u potrazi za znanjem”! Čovečanstvo je u tom trenutku prihvatilo dato objašnjenje. Na sredu..vrlo brzo je jedan drugi genije dokazao istinitost njegove misli. Na žalost on nije dovoljno dugo poživeo da čuje tu “radosnu vest”! Ne zna se mnogo o intelektualnim sposobnostima Kopernika...znamo samo za te

njegove misli zapisane u njegovom traktatu…koji je po uticaju sasvim zasluženo na petom mestu. Inače…reč REVOLUCIJA je i uzeta iz naslova njegove knjige i danas taj astronomski pojam, označava veliki i nagli preokret! U sličnom kontekstu se koristi i rečenica-kopernikanski obrt!

6. Poreklo vrsta Nešto slično Njutnu i Darvin je svoju najznačajniju knjigu gurnuo u fioku,sa namerom da je nikada ne objavi…i tu je ostala 20-ak godina,da bi saznanje da je u dalekoj Indiji jedan biolog došao na istu ideju,ubrzalo vadjenje knjige iz fioke i potragu za izdavačem. Na njegovu nesredu,izdavač ga je odbio i posavetovao da napiše nešto o golubovima,jer bi to bilo zanimljivije. Knjiga je ipak pronašla put do štamparije i do javnosti! Opet se vradam na T.Hakslija koji je pročitavši knjigu,uzdahnuo:..” Kako se ja ovoga nisam setio…”! Još jedan veliki udarac za sve religije i sasvim novi,očigledniji i logičniji pogled na život! Evolucija je dobila svoju “bibliju”!

Biologija,antropologija,genetika,paleontologija,paleologija…i još mnogo nauka vezanih za život ali i za samu planetu zemlju imaju koren u Poreklu vrsta. Biti protivnik evolucije a ne pročitati i razumeti ovu knjigu je isto kao i biti protivnik religije a ne pročitati i razumeti bibliju.

7.Ego i Id Iz velikog opusa Frojda,izdvojio sam ovu knjigu,jer...čini mi se u sebi sadrži ono najbitnije od svake njegove knjige a na najbolji način pruža objašnjenje Frojdovog celokupnog razmišljanja i na najlakši način nam približava ljudsku psihu i pojam psihoanalize. Nije to njegova najgenijalnija knjiga [tumačenje snova ima taj epitet] ali je najuticajnija jer nije usko vezana za samu psihoanalizu ved na odličan način objašnjava funkcionisanje ljudske psihe.

Značaj i razumevanje svojeg ja..svojeg svesnog,nesvesnog,podsvesnog i nadsvesnog je tema koja nikada nede prestati da “proganja” čoveka. Ta pitanja su od suštinskog značaja za razumevanje svega što je u čoveku i oko

čoveka. Ego,Id[i superego] je knjiga u kojoj možemo dobiti hranu za večito gladnu ljudsku dušu. Naravno,kao i svako delo i ova knjiga je osporavana od strane pojedinih “pametnih” glava ali je za ovo kratko vreme*70-ak godina] nesumnjivo izvršila ogroman uticaj na ..ne samo ljude kojima je psihologija i psihijatrija zanimanje..ne samo na savremene filozofe i književnike..ved na sve ljude koji žele da potraže odgovor na pitanje—ko sam ja? Treba pomenuti i njen izuzetan doprinos u psihijatriji jer se u današnje,psihopatološko vreme,pokazala kao izvor najizvarednijih mogudnosti u nemedikamentoznom lečenju! U najkradem,ova knjiga je otvorila kapije do tada neistražene ljudske psihe!

8.Kapital Čini mi se,najneshvadenija knjiga[uz Poreklo vrsta] ali se naravno ne nalazi na ovom spisku zbog toga. Najvedi deo čovečanstva ju je osporavao,veliki deo je pokušao da je primeni u praksi a mnogo je i onih koji su je svrstali podutopiju. Posto pod pojmom-uticaj,podrazumevam i negativni i pozitivni uticaj,Kapitalu je mesto na ovoj listi. Ovde ne bih imao mnogo šta da objašnjavam..za mene je u ravni sa Platonovom Državom,genijalna zamisao koje su se plašili finansijski modnici i kapitalisti ali i genijalna zamisao koju su upropastili oni koji su hteli da je sprovedu u praksu. Zbog toga je nažalost završila u smedu utopije..gde joj sigurno nije mesto!

9.Novi organon “ako logika mora da se studira,onda to treba da se počne sa ovom knjigom”!

Tačno…ali samo do početka 20-og veka. U 20-om veku smo naučili nešto drugo..”logika i zdrav razum su samo skup predrasuda koje steknemo do osamnaeste godine života”! Bekon nažalost nikada nede čuti za kvantnu mehaniku,opštu i specijalnu teoriju relativiteta,talasnu funkciju,crne rupe,tamnu materiju i energiju….a sve je na početku izgledalo tako logično,razumno,opažajno…! Glavna mana grčkih filozofa bila je u tome što

su mnogo vremena trošili na teorije a premalo na zapažanje-kaže Bekon!

Bacio je rukavicu metafizici. Dvostruka je uloga Novog organona u istoriji…jedna pozitivna-napokon je neko “skupio hrabrost” da se usprotivi učmalom,aristotelovsko-sholastičkom filozofskom “zidu” i da ga načne,dajudi tako podstrek i energiju njegovim sledbenicima i filozofskim potomcima da ga napokon sruše! I to je dovoljno da se N. organon nadje ovde ali postoji i onaj isto tako jako uticajni negativni deo…dao je koren bududem drvetu koje se zove –naučni pozitivizam[ne mislim na filozofski pravac]! Ni takvi genijalci poput Dekarta,Lajbnica i Spinoze nisu uspeli da mu umrtve koren…prosvetiteljstvo ga je hranilo i zalivalo.

10.Otkrivenje Jovanovo Ovaj,poslednji deo biblije,odnosno novog zaveta, možda zaslužuje i više mesto od desetog a po broju i raznovrsnosti uticaja je sigurno na prvom mestu. Zvadu je-knjigom, jer se i u novom zavetu tako zove,mada po obimu i sadržaju to svakako nije. Knjiga koja ima ubedljivo najviše tumača i tumačenja. Ne verujem da postoji ljudsko bide koje je pročitalo Otkrivenje a da nije pokušalo da ga protumači. Danas znamo za mnogo genijalnih ljudi koji su javno izneli svoja tumačenja[Tertulijan,Abelar,Njutn,Dostojevski,Hemingvej,Kevendiš,Gete…+ I tumačenja idu od onih “uzvišenih” i bogobojažljivih… preko onih koji su izračunali i datum..do onih koji su tvrdili da je Jovan Bogoslov bio na jakim opojnim drogama! Ne postoji u istoriji nove ere prorok[poput Nostrdamusa] koji kao izvor proročanstva nije uzimao Otkrivenje. Naravno...ova knjiga je najčitanija i kod hrišdana ali i kod “nevernika”…prve zanima nagrada,ove druge eventualna kazna. Koliko uticaja ali i pogrešnih tumačenja ima,dokazuje podatak da se zbog nje dogodilo 99% grupnih samoubistava u istoriji. Vernici[hrišdani i muslimani] je istražuju u želji da znaju kada je drugi

Isusov dolazak i sudnji dan a ostali da saznaju kada je smak sveta[po ko zna koji put]. Zanimljiv je podatak da svi pa čak i apsolutni ateisti,ne obradaju mnogo pažnju na proročanstva o kraju sveta,naroda koji su živeli pre Isusa[Maje,Inke,Egipdani..],ved svi taj potencijalni [i sasvim izvesni kraj],odnosno njegov datum traže u Otkrivenju. Čak i ovo poslednje,aktuelno proročanstvo civilizacije Maja,za 2012-u[koje su mnogi pogrešno shvatili,jer nema veze sa apokalipsom],uspeli su[i morali] da usklade sa Jovanovim Otkrivenjem…i vernici i nevernici,nekako traže potvrdu svakog proročanstva baš u toj knjizi. I naravno…pitanje kraja sveta za neverujude i pitanje sudnjeg dana za verujude je tema koja nikada nede prestati da bude aktuelna..zato sam uveren da je Otkrivenje čak daleko čitanije od jevandjelja i poslanica,pa du je..ako .am je ved nazvao knjigom…proglasiti za najčitaniju knjigu ikada!

Napomene Mnogo uticajnih genija i mnogo uticajnih dela a “malo prostora”! Mogao sam listu proširiti na 2 x 11…ali mi to iskače iz standarda. Ali moram [da se ne ogrešim] pomenuti još jednog čoveka koji to zaista zaslužuje[to je onaj zbog kojeg je Napoleon na prstima prošao kroz grad da ga ne bi uznemiravao+. Gaus…! Kada dete sa nepune tri godine „vodi“ knjige za komunalno preduzede,zna integrale i diferencijalnu geometriju i analizu a pri tom ima nepismene roditelje onda to moramo nazvati “božjim darom”…čudom…vanzemaljcem*postoje i takve teorije o njemu+ ili jednostavno neverovatnim genijem[mada to ne daje objašnjenje]. Sa deset godina pročita[ i razume] Kantovu-kritiku čistog uma…a u jedanaestoj za njega više nema matematičkih tajni…onda je i genijalnost zaista slabo objašnjenje! S obzirom da je ipak bio isključivo matematičar,nisam ga stavio ni na onu listu genija a ni ovde,mada je kao čovek koji je pobio Euklidove Elemente i postavio temelje budude matematike,fizike i astronomije imao znatan uticaj za nauku. Ipak…Gause,izvini…! Da sam sastavljao fudbalski tim od najuticajnijih genija,za tebe bi bilo mesta sa dresom br.11.

Kada sam ved [makar kroz izvinjenje] ugurao Gausa kao 11-og najuticajnijeg genija da pomenem [opet kroz izvinjenje] i 11-o najuticajnije delo..a to je kvantna fizika koja ima izuzetan uticaj ne samo na nauku nego na svakog čoveka pojedinačno i koja je od svih gore 10 navedenih dela,najviše uzdrmala i uzburkala čovečanstvo..i tek de da okrene svet za 180 stepeni.

Nisam je uvrstio u listu iz razloga,što to nije delo jednog čoveka,ved mnogo njih i što nije jedno delo…nego skup mnogo različitih dela. Tako da…izvini ,kvantna fiziko…nemaš potrebne kvalifikacije za listu ali si pomenuta[za utehu] kod tvog utemeljivada Planka!

Ajnštajne..tvoja dela nisu na listi jer imaju uticaj isključivo za fiziku i kosmologiju[ako se dokaže da imaju i širi uticaj a siguran sam da hode…eto i tebe na listi]--prim.autora -Par reči o O.Vajningeru...momku sa 99 zanimanja[svako je poznavao do perfekcije] i najmladjem doktoru filozofije u istoriji. Mnogo ljudi i nije čulo za njega ili njegovo ličnost i delo ne poznaju dovoljno. Čovek koji je napisao samo jednu knjigu „Pol i karakter“ i jos jedno delo- njegovih dnevnika,pisama,novinarskih spisa i razmišljanja,posthumno objavljenih od njegovih prijatelja kao knjiga „O krajnjim životnim svrhama“. Napisavši svoje jedino i genijalno delo „Pol i karakter“ ,izvršio je samoubistvo u svojoj 23 godini pucavši sebi u srce u sobi u kojoj je umro i L.V. Betoven. Ovde nedu objašnjavati njegovo delo niti njegov život i poslednji čin,koji ima zaista specifičan značaj...objasnidu zasto sam ga uvrstio na drugo mesto najvedih genija ikada,s obzirom da iza sebe ima samo dva dela,koje čak proglašavaju i „bolesnim“ i da je izuzetno mlad napustio svojevoljno zemaljski život.

Objašnjenje je vrlo jednostavno...da nije izvršio samoubistvo tako mlad,postao bi najvedi genije u istoriji čovečanstva bez šanse da ga iko ikada dostigne. Jednostavno takav potencijal genijalnosti je mogude da dobije samo jedan čovek kroz istoriju,sve dok čovečanstvo postoji. Samo iz tog razloga,što nije želeo da do kraja iskaže i iskoristi svoj potencijal,ved je

odlučio da ga saseče samoubistvom, ovaj „mali“ i „bolesni“ genije,zaslužuje to visoko mesto,nažalost,svojom odlukom uskratio je sebi i najviše božansko mesto koje je pripalo Dostojevskom.

*** -Danas najprihvadenija teorija da je genijalnost rezultat kvalitetnih gena i dobrog okruženja dovoljno govori o tome da ljudi zaista ne znaju šta je genijalnost i šta do nje dovodi. Ovakva teorija bi proizvela na hiljade,možda i milione genijalaca u jednom veku,što jednostavno ne odgovara ni najmanje činjenicama,odnosno istini. Razlog za takvo shvatanje leži u tome što ljudi mešaju visokoumne,inovativne i veoma stručne ljude sa genijalnošdu,što je posledica toga da tehniku i tehnologiju danas shvatamo dominantnim moždanim ljudski postignudem,što nažalost donekle i jeste istina.

Drugo...citiranost [kvantitativno] se uzima kao reper procene genijalnog dela,pa bi prema tome Duško Dugouško ili Pera Kojot bili genijalci[što ovaj poslednji i jeste]. Za umetnike,recimo muzičare,reper genijalnog dela je broj izvodjenja muzičkog dela,pa opet dobijamo da je Mocart u prednosti samo zbog toga što je živeo daleko ranije,odnosno ako bi smo uporedili vremenski period sa brojem izvodjena jedne kompozicije,dolazimo do toga da bi Čarobna Frula bila daleko od genijalnosti u odnosu na nekog američkog „hiphop umetnika“. Ima još glupljih i smešnih teorija koje ne bih navodio jer nisu toliko prihvadene ali sve u svemu,činjenica je da ljudi vole da pišu glupe knjige,publikacije i teorije u kojima objašnjavaju ono o čemu nemaju pojma...ali izgleda da je u modi praviti se pametan,što u suštini i nije toliko loše jer to samo potvrdjuje da je ipak pamet i znanje na prvom mestu...a sad,sto se tu ne nalazi i duhovnost,eto i odgovora zašto je tesko pisati o genijalnosti,shvatitije i ne ispadati smešan objašnjavajudi je.

- ...uzaberu; s visokog Meseca svetlu čast Ili zarone do samog dna dubine Gde visok nikad ne dohvata tle I izvuku za kose potonulu čast. ( Šekspir) Takve osobine i takva velika i naporna postignuda,upisade vaša imena medju imena velikih ljudi istorije ljudskog uma i duha.

O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU… ***

-Kolombo je svakako „redak primerak“ i pravi predstavnik čovekove zablude koje su se pokazale kao izuzetno bitne po čovečanstvo. Niti je krenuo tamo gde je došao,a došao je tamo gde je samo on mislio da jeste,da bi se vratio odakle je pošao a da nije znao ni gde je bio. Na kraju je tamo gde je bio odnosno mislio da jeste,pripisano njemu u zaslugu da je prvi stigao a ustvari pre njega su mnogi stizali. Ali nas je bar obradovao duvanom i krompirom.

-Edmond Halej,još jedan sličan „redak primerak“,čovek koji je jedino poznat po onome što uopšte nije otkrio a potpuno je nepoznat po onome što je otkrio,a da je to što je otkrio ustvari mnogo više i mnogo značajnije od onoga što nije otkrio. A to što nije otkrio,otkriveno je daleko pre njega. Ipak,kometa leti pod imenom Halej i svakih 76 godina nas podseda na njenog neotkrivača.

-Isak Njutn,definitivno čovek koji je dokaz da genijalac nije nikakvo savršeno ljudsko stvorenje ved od transcendentnog izvorišta „napajan“ čovek...dao je čovečanstvu možda najviše,znao je to drugima da objasni ali ni sam nije razumeo šta im je dao i šta objasnio.

-Džejms Haton,otac geologije i možda njen najpoznatiji predstavnik...nasuprot Njutnu znao je odlično šta je to veliko otkrio i uradio u geologiji ali nikome to nije znao da objasni,tako da se „čekala“ njegova smrt da bi njegov asistent čovečanstvu objasnio „šta je to Haton hteo da kaže“.

-Albert Majklson,poznati fizičar...uložio polovinu života i ogromna novčana sredstva da dokaže nešto i kada se na kraju razočarao što nije dokazao

ništa,dobio nobelovu nagradu za neuspešno dokazivanje nečega. Ali je njegova bezuspešna potraga za tim „nečim“ okrenula nauku „naglavačke“.

Medjutim jedan drugi Albert je u mislima, sa ogledalom u ruci projurio brzinom svetlosti,i za pet minuta i ijednog novčida dokazao da Majklson i nije mogao da pronadje to što je tražio.

-Taj isti Alber[ne Majklson,nego ovaj genijalni],za njegova dva otkrida koja su zauvek promenila naš pogled na svet,nije dobio nagradu ali je dobio nobelovu nagradu za mnogo manje bitno otkride,koje je mogao otkriti i malo inteligentniji „Perica“.

-Šele...Švedski hemičar,otkrio je petnaestak najznačajnijih hemijskih elemenata ali nije imao pojma da je to uradio...tako da su priznanja pokupili oni koji su došli posle njega i po drugi put otkrili ono što je Šele ved otkrio. „Čekaj da ga vidim kako izgleda pa du ga izmisliti“.

-Rent[d]gen...otkrio x zrake i za to dobio prvu nobelovu nagradu u istoriji a potom bio spreman da se pobije sa svakim ko bi pomenuo da njegovo otkride uopšte postoji. Ovde bih pomenuo i „bisera“ lorda Kelvina koji je tvrdio da su x zraci najobičnija varka,medjutim on je imao i gorih izjava...od one čuvene s kraja 19 veka-da je sve što može biti otkriveno[o fizici] ved otkriveno i da sve što može biti pronadjeno[tehnologija] ved pronadjeno i da knjiga fizike i tehnike treba da se zatvori. Ili njegovie procene o starosti zemlje koje su se kretale,izmedju dvadeset hiljada godina i milijardu godina...baš je suzio mogudnosti.

-Tomas Midžli...u najboljoj nameri otkrio dve izuzetno značajne stvari[hemikalije] koje su se kasnije pokazale kao dve najznačajnije ubice čovečanstva[i još uvek jesu],što on u najgoroj nameri nije želeo da prihvati. Čak še smrtno razboleo od štetnog dejstva hemikalija dokazujudi da uopšte nisu štetna.

-A šta tek redi za F.Hojla,koji je kao žestok,najvedi protivnik velikog praska,u pokušaju da dokaže da je u pravu i da se veliki prasak nije desio, dao najvedi doprinos upravo za dokaz velikog praska! Ali on za razliku od Majklsona nije dobio nobelovu nagradu,mada je njegovo otkride zaslužilo dve. Što je još ironičnije,on sam u pokušaju da ismeje ovu teoriju dao joj je naziv –veliki prasak,koji je danas i zvanični naučni naziv za nju.

-Genijalni De Brolji....umro je potpuno razočaran jer nije uspeo da opovrgne ono što je želeo da dokaže i na kraju dokazao. Ništa bolje nije prošao ni genijalni Albert u sličnom pokušaju da opovrgne sam sebe. Šredinger,takodje.

-Još jednom,neizbežni veliki Albert...tačnu matematičku formulu do koje je došao promenio i učinio je netačnom da bi je uskladio sa tadašnjim shvatanjem kosmosa. Kasnije kada se shvatilo da kosmos funkcioniše drugačije i netačno-tačna formula zaista bila netačna,Albert ju je vratio u prvobitno „tačno stanje“uz reči da mu je „ona“ izmena bila životna greška.

Danas se medjutim pokazuje da je njegova tačna formula ipak netačna i da je tačna ona koju je on izmenio i pretvorio u netačnu.

-Matematičari Boljaj i Lobačevski,potom najčuveniji anatom R.Oven,“slučajno“ su otkrili ono što su nešto ranije „namerno“ otkrili njihovi dobri poznanici Gaus i Metlus. I dok su ovi drugi „mudro“ dutali o svojim otkridima ,ovi prvi su „mudro“ pričali šta su otkrili. Metlus je poludeo od besa dok se Gaus držao hrišdanski,čak je i javno čestitao kolegama na sopstvenom otkridu . R.Oven je inače poznat i po tome što je zvanični „pronalazač“ dinosaorusa,bez obzira što su se od njihove kosti stotinama godina ranije spoticali arheolozi i zoolozi. I sam naziv „dinosaurusi“ koji je on izmislio nema blage veze sa pomenutim izumrlim gorostasima.

-Diboa....meni je njegov slučaj ipak najinteresantniji u istoriji...čovek je pošao da traži nešto što „ne postoji“ i to na onom mestu gde to što „ne postoji“nije

imao nikakve šanse da pronadje. Diboa je ipak pronašao to što je tražio i to baš na tom mestu.

-Č.Darvin....postao slavan i upamden po onome što je govorio a da uopšte to nije govorio i po tome da je otkrio nešto što uopšte nije ni imao nameru da otkrije.

-H.Brand...privučen bojom mokrade zaključio da od nje može da napravi zlato. Koliko je prijatelja i članova familije umolio da za njega skupljaju sopstveni urin,ne zna se,ali je pedesetak velikih napunjenih kofa stajalo u njegovom podrumu. „Udahnuo im je čudotvorni dah“ i čekao da se pretvori u zlato...ali umesto toga,počelo je da gori-otkrio je fosfor.

-Hegel,veliki genijalni filozof...svi osim njega samog su razumeli sta je ustvari hteo da „kaže“.

-T.Haksli i H.Dejvi...još jedan dokaz da su genijalci „poseban slučaj“. Dok ostali kada se propisno „naduvaju“ vide zmajeve ili se u potpunosti obeznane,njih dvojica su pod takvim dejstvom stvarali genijalna dela.

-Aristotel je tvrdio da čovek ima trideset i četiri zuba...zanimljivo da je do ovog dokaza došao na „lakši način“,brojedi konjske zube a ne svoje[ljudske],jedini logičan zaključak je da je u trenutku kada se pozabavio anatomijom čoveka i njegove vilice bio poprilično krezav...kao i njegova žena...kao i njegovi prijatelji...kao i njegovi učenici...! A šta tek redi o njegovoj tvrdnji da životinje nastaju iz blata*???+ ili da med pada „sa neba“!

-Levenhuk...zaista sjajan optičar i naučnik, i zaista je napravio najmodniji mikroskop tog vremena i doprineo nauci raznim otkridima....ostaje pitanje da li je mikroskop bio toliko modan da je u spermatozoidima video kako je tvrdio, male ljude...ili je pokušao da primeni sistem Hakslija i Dejvia...!

-A.Fridman,R.Cviki...ni najvedi umovi fizike[čak i jedan genije] nisu razumeli šta su to hteli da kažu jer su govorili više od pola veka unapred. A kada su shvatili,onda su sebi obezbedili slavu a dvojici pomenutih po jedan pasus u knjigama .

-Penzijas i Vilson,pronašli su ono što nisu ni tražili a i to što su pronašli nisu imali pojma šta je,i za to dobili nobelovu nagradu. Nasuprot njima,oni koji su daleko pre njih tvrdili da to mora postojati i znali dobro šta je to,nisu dobili ni najobičniju čestitku.

-Čovek koji je udario konačne temelje i dokaz za teoriju velikog praska postao je zbog svog otkrida umesto naučne,holivudska zvezda.

-„ Nede vam to eksplodirati,to vam kažem kao veliki stručnjak za eksplozive“reče V.Lehju za atomsku bombu i ostao upamden po ovoj najidiotskijoj rečenici u 20 veku. Da li je kasnije saznao da atomska bomba nije dinamit sa fitiljem,nije mi poznato.

-R.Miliken je dobio nobelovu nagradu za fiziku na vrlo interesantan način...izračunao je količinu elektriciteta elektrona do koje je došao potpuno pogrešnom matematikom sa tačnim rezultatom.

-„Besmislena bajka za maloumne“-odvalio je P.Pacet najpoznatiji fiziolog tog doba za Pasterovu teoriju o mikrobima.

-„Kompjuteri de u dalekoj bududnosti biti teški samo tonu i po“-reči još jednog „stručnjaka“ 1950 godine.

- Vladislav Zmajevid[Drakul] ni kriv ni dužan postade čuveni „Drakula“,a Bram Stoker je bio inspirisan sasvim drugom,istinitom pričom o grofici Eržebet[Elizabetom].

-Čuveni moreplovac Kuk,bio je ubedjen i hvalio se time da je stigao tamo gde više niko nikada nede stidi dok postoji ljudski rod! Inače je stigao do Pacifika.

-Let na mesec 1969 godine...samo ljudi sa vrlo niskim IQ mogu da poveruju u ovu prevaru,koja je inače bila posledica hladnog svemirskog rata USA i Rusije. Čudno je da NASA misli da su svi ljudi na planeti tupani.

-Psiholog S.Bart falsifikovao podatke svoje čuvene studije da je inteligencija nasledna osobina. Verujem da su mu roditelji bili inteligentni...ali gospodin Bart sigurno nije,pa je sopstvenim primerom sam sebe demantovao.

-Ako se „čovek iz Pitdauna“ smatra najvedom prevarom u istoriji zbog činjenice da je majmunska vilica stavljena na ljudsku lobanju,u kakvu tek prevaru spada šrafljenje jelenskih rogova i tigrovih zuba[unatraške] na lobanju neke trede životinje kako bi se dokazalo da u severnoj americi žive velike i strašne životinje.

-„Čovek ne može biti na više mesta u isto vreme,osim ako nije ptica“-Ser B.Ros -Čuveni pisac Džordž Orvel je zaključio da se sve životinje radjaju jednake ali da su neke jednakije od drugih[???]!

-Edison je veliki broj godina posvetio u bukvalnom očajničkom razmišljanju o tome zašto su Japanske kamikaze nosile šlemove. Nikada nije saznao.

-Velika zabluda koja i danas traje,da je čovek nastao od majmuna ,podmetačina je crkve još iz 19 veka u svrhu propagande kako bi se diskreditovala teorija evolucije. To nikada niko nije rekao ili napisao a najmanje Darvin. Istina je samo da smo rodjaci a ne potomci šimpanza...i čovek i šimpanza nastali su od zajedničkog pretka sahelantropusa tadensisa s tim što se čovek iz te grane izdvojio daleko pre majmuna. Dakle,majmuni su došli posle nas.

-G.Mendel,rodonačelnik genetike,toliko je pedantno i savršeno vršio svoja ispitivanja da su decenijama naučnici verovali da takvo savršenstvo nije

mogude i da je Mendel falsifikovao i podešavao rezultate. A onda su „pronašli“ modernu statistiku ali su *bar vedina] zaboravili da se izvine genijalnom Mendelu.

-„Ugledni“ popularizator nauke M.Gardner,tvrdi da je vrlo lako prepoznati pseudonaučnika jer ima pet bitnih osobina: 1. On sebe smatra za genija.

2. Sve svoje kolege, bez izuzetka, smatra glupim i neobrazovanim.

3. Veruje da ga drugi nepravedno proganjaju i isključuju iz društva.

4. On ima jak nagon da napade fokusira na najvede naučnike i najbolje utemeljene teorije.

5. Ima sklonost da pri pisanju koristi vrlo složen žargon i pri tom često upotrebljava termine ili fraze koje je sam skovao.

Očigledno da je M.Gardner samo uzeo pet osobina genija i pripisao ih pseudonaučniku...jednostavno ne postoji priznati genije kroz istoriju koji nije posedovao bar četiri osobine od pomenutih. A da bih ja ispao pseudonaučnik u očima g.Gardnera, javno du izjaviti da je dotični gospodin najobičniji bezmoždani tikvan...ili du skovati novu frazu i redi da je gospodin tikvan bezmoždani.

KRATKA RAZMIŠLJANJA 1 ***

-Kada imamo veliki cilj,imamo samo jedan dobar i moralan put do njega,ukoliko nemamo velikih ciljeva u životu ,onda su nam svi putevi isti i dobri.

-Teorija je uvek daleko bitnija od prakse,jer i životinju možeš naučiti korisnim pokretima ali ne i da razume čemu ti pokreti služe.

-Znanje napreduje inflatorno i ukoliko svaki dan ne naučiš dosta toga novog,sve manje i manje deš znanja imati i postajati gluplji. Doktor medicine koji je završio sa učenjem pre dvadeset godina i nije se trudio da ništa novo sazna,danas ima znanje o medicini koliko i vodoinstalater.

-Telo je prekrivač duše ,ukoliko je duša prljavija utoliko čovek više vodi računa o svom prekrivaču.

-Prava patnja nije bolest ili nesreda,ved neispunjena želja.

-Zašto bi djavo i pakao uopšte bili potrebni? Imamo čoveka i zemlju.

-Iskustvo uvek dolazi kasno.

-Dosada, briga,neznanje i zaljubljenost su ozbiljne bolesti. Za dosadu,neznanje i brigu postoji lek ali ga niko ne koristi,za zaljubljenost lek ne postoji,hirurgija je jedina od pomodi.

-Ko ne priča sam sa sobom ili je izuzetno glup ili misli da to rade samo ludaci.

A oni koji misle da ludaci pričaju sami sa sobom,izuzetno su glupi. Jedna reč koju sami sebi uputite,vrednija je od višesatnog razgovora sa bilo kim.

-Svi bi želeli da shvate svet i život ali retko ko razume pojam-shvatiti.

-Penjanje,vrh,silaženje,dno-stepenište života. Čovek i genije,nisu ista vrsta homo sapiensa.

-Sprave za letenje čoveka u vis se prave na zemlji i sa zemlje se uzdižu...genije se radja u letelici koja je ved u vazduhu. Razlika je u sletanju,dok čovek slede lagano i bezbedno,genije se ruši na zemlju usled kvara.

-Rad je desna ruka,umerenost u radu leva,lenjost i dosada podrazumevaju amputirane ruke.

-Iluzija je zlo nade,nada je zlo volje.

-Zablude,laži i konzervativna mišljenja uvek imaju mnogo više pristalica od istine i novih mišljenja. To je stvar egoizma koliko i ljudske gluposti.

-Sumnja je ubica svog JA,ili je odmah proveri ili je izbriši iz glave,u suprotnom,što duže traje,ubide te.

-Bojati se onoga ko se tebe ne boji ili se ne bojati onoga koji se tebe boji,može te koštati života.

-Ne boj se čoveka sa dva lica,čuvaj se onih sa jednim.

-Strah je temelj života,umišljena hrabrost smrti.

-Ljubav u srcu-mržnja u glavi.

-Sredu traži u tugovanju,u radosti je nikada nedeš nadi.

-Što nam je duša čistija,belja i svetlija na njoj demo lakše prepoznati mrlje i često demo ih brisati. Duhovno prljav,crn i mračan čovek svoje mrlje ne vidi i ne briše.

-Što više mislimo,manje govorimo...misliti i govoriti u isto vreme nije mogude.

-Dokoni ljudi se zamajavaju ljubavlju,svaka bolest ukoliko se ne leči dovodi do drugih bolesti.

-Hodu je pedeset posto od mogu,mogu je devedeset posto od jesam.

-Jezik niti čuje niti vidi,ali se sa njega sve vidi i sve čuje.

-Sloboda nije uvek korisna...dajte je jeziku i uveridete se u to.

-Ako dušom meriš a umom proveravaš,i rezultat koji dobiješ razum odbaci,onda je rezultat ispravan.

-Zle misli uvek vode u zla dela,ali misli dobra obično završavaju samo na mislima.

-Strah od smrti je posledica slabog pamdenja.

-Suze radosti su uvek gorče od suza tuge,zato što im prethode.[zakon termodinamike] -Vedinu ljudi život vodi u smrt samo retke smrt uvodi medju žive.

-Život i smrt kod svakoga od nas vode duge pregovore,ali samo zbog insistiranja života na tome,smrt to prihvata jer voli igru ali zna da de uvek biti po njenom.

-Čovek je djavo jer na najvedoj dubini njegove duše uvek je sakrivena vlastita zmija. Što je duša plida,zmija de pre izadi napolje.

-Zlo ne treba da ga podstaknemo da bi pokazalo svoje lice,dobro moramo i da naučimo i da podstičemo da bi ga pokazali. Zlo ima vlast nad dobrim kao i smrt nad životom,i jedno i drugo možemo pobediti jedino verom u ono što ima vlast nad svim.

-Glupa glava je ogromni teret i za kičmu.

-ideja radja misao,misao radja delo,delo radja reč...obrnuto se dešava samo kod glupih.

-Razlika izmedju budale i ludaka je ogromna...budala je neinteligentna neznalica bez duše,ludak je ,obrnuto,na pragu genijalnosti,koji ponekad zna i da predje.

-Smrad sumpora koji se širi oko zlog čoveka,nije mogude sakriti. Ljudi zaista često tako mirišu,jer im telo proizvodi isti miris kao kod tvora,da bi se njime branili.

-Šta u mladosti naučiš,bide ti od male koristi u bududnosti.[odnosi se na znanje] -Knjiga sa zlatnim koricama ispisana zlatnim slovima ima vedu materijalnu ali istu duhovnu vrednost u poredjenju sa istom knjigom sa običnim koricama i običnim štamparskim slovima. Dakle,lepo telo[korice] i lepa slova,odnosno unutrašnjost knjige][psiha] ni najmanje ne mogu da utiču na sadržaj i poruku knjige[duša].

-Daleko je manja razlika izmedju mrtvog i živog čoveka nego izmedju glupog i pametnog. Glupost je vede zlo od smrti,i Bog je pogrešio što na Mojsijeve tablice nije upisao i glupost kao greh.

-Ako se bojiš posledica,onda istinu i jezik drži za zubima,jer oštra i pravična reč uvek dovode do dugotrajnih neželjenih posledica.

-Razlika izmedju jakih ruku i jakog mozga je u tome što se upotrebom ovog drugog ne stvara mlečna kiselina.

-Zameniti po rodjenju majčino mleko kravljim,dobijate kasnije ne čoveka ved kravu. Majčino mleko sadrži sve potrebno za pravilan razvitak mozga u najranijem detinjstvu,i ne nastaje od pašenja trave i sena.

-Plač je bolji od svakog smeha,ako time želite da skinete breme sa duše. Ne pokušavajte da uveselite onoga ko ima bol u duši,rasplačite ga.

-Iznesi svoje mane kojih si svestan pre nego vrline,i nede modi niko da te napadne.

-Najvedi očnjak i najoštrija kandža nede modi da se naškodi onome ko se uzvere uz visoko drvo ,ukoliko bežite bez razmišljanja u jednom pravcu,to je vaš kraj.

-Kad čujete da je neko izuzetno dobar čovek,uvek očekujte i ono-ali...

-Postoje samo dve kategorije ljudi: previše glupi i previše pametni...problem je gde smestiti one „izmedju“! Njih treba podeliti u nove dve grupe: dobri i loši ljudi.

- Činjenice su ubice teorije...samim tim i najvede zlo.

-Čista savest je uistinu posledica samo lošeg pamdenja..ali zato dobro pamte zlo nanešeno njima. Dakle,postoje dve vrste pamdenja ...učinjenom i učinjeno.

-Tvrdnja bez dokaza ne može se ni negirati bez dokaza...utoliko je laž u prednosti nad istinom. Ako tvrdnju bez dokaza negirate takodje bez dokaza,što je donekle logično,možete sputati istinu. Bolji neoboriti deset laži nego oboriti jednu istinu.

-Nemojte gledati u bududnost kroz teleskop.

JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ... ***

-Svakako da je pitanje svih pitanja,ne samo u etici,ved u bilo kojoj disciplini ljudskog duha-poreklo zla,patnje,nepravde,nesredne ljudske sudbine. Neko de se usprotiviti ovome pa redi da je pitanje nastanka svega ili konačni smisao postojanja pitanje svih pitanja a ne problem teodiceje...ne shvatajudi da bi rešenje teodiceje automatski dalo odgovor na dva pomenuta pitanja,dok suprotno,odgovor na njih ne bi rešio problem teodiceje. Veliki broj genija se bavio teodicejom,čak bolje redi da svaki genije bio to pisac,filozof,kompozitor,slikar...ima u nekom svom delu postavljeno pitanje ili dat lični odgovor ili pogled na ovaj problem. Genijalni filozofi i pisci poput recimo onog najvedeg,Dostojevskog,najvedi deo svojih romana i priča bazirao je na teodiceji,Sokrat[u dijalozima],Platon,Epikur,Avgustin,Plotin,Akvinski,kasnije Bruno,Lajbnic,Njutn,potom Beme,Kant,Vajninger,Kjerkegor,Berdjajev,Jaspers,Solovjov,Sartr...pridavali su veliki značaj ovoj temi. Ali svakako da Lajbnicovu Teodiceju[kovanica i jeste njegova] u filozofiji i Karamazove[Velikog Inkvizitora] Dostojevskog moramo uzeti kao „svete gralove“ u filozofiji i književnosti bar u pokušaju razrešenja ovog problema. Sa religijske strane,i starozavetni i novozavetni spisi ,naravno,na svoj način objašnjavaju ovaj problem,medjutim,postoji „knjiga“ koja u sebi sadrži sve...od problema nastanka do odgovora,i filozofskog i religioznog,a po literarnoj vrednosti je ravna i samom Velikom Inkvizitoru.

Bog sam daje odgovor i to jednom jedinom rečenicom...ostali deo odgovora je nešto manje bitan i samo relaksija prve rečenice. Ali dobijenim dgovorom

čovek ne može biti zadovoljan,jer mu se čini da ništa ne objašnjava,medjutim, taj odgovor čoveku „zapušava“ usta jer ostaje bez pitanja,ne zbog straha od „gnevnog“ Boga,ved zbog činjenice da je dobio odgovor koji zaista ništa ne objašnjava ali ga ostavlja potpuno „bez teksta“.

-Knjiga o Jovu je najpoznatije,najčitanije i najcitiranije delo koje se bavi problemom teodiceje...i potpuno je jasno da je ona bila osnov svim genijima koji su se bavili tim pitanjem,pa čak i više,može se slobodno redi da samo Hrišdanstvo i sam Isus jesu novozavetni Jov i njegov problem. Mnoga velika i genijalna dela-Geteov Faust,Ibzenov Per Gint… sazidani su na temeljima ove knjige.

-Mnogi su se „dohvatili“ Jova u pokušaju svojih objašnjenja ili su sami tumačili knjigu o Jovu,medjutim,treba istadi da se gotovo kod svih tumača odmah na početku javlja greška,i to dve-tri bitne greške,koje mogu ozbiljno uticati na to da li je baš zbog toga knjiga o Jovu –teodiceja ili je Bog „samo“ želeo da pokaže svoju mod,svoju „pravednost“ u odnosu na čovekovu borbu za pravdu i na kraju da zauvek zapečati usta onima koji zbog patnje i nesrede krive samog Boga. Prva greška vedine tumača je ta što u vreme pisanja ove knjige Jevrejski narod nije u svojoj religiji imao pojam „drugog života“,odnosno života posle smrti...tako da nagrada pravedniku za patnje na zemlji,posle smrti nije uopšte mogla biti razmatrana. Jevreji su dosta kasnije „dobili ideju“ o mogudem životu posle smrti. Druga greška je pojava samog Sotone...koji u ovoj priči i jeste podstrekač zla i pojedini tumači ga doživljavaju kao djavola. Medjutim,opet,u vreme pisanja knjige,Jevreji nisu imali predstavu o djavolu a Sotona je jos uvek bio Božji Andjeo,dakle ne otpali i grešni bivši Božji andjeo-suparnik. I na kraju,treba razlikovati Boga Jahvu koji se u vihoru pojavljuje i besedi Jovu od „kasnijeg“ Boga koji je postao sušta suprotnost sebi kod pojave Hrišdanstva,pa i ranije,jer se „dobri Bog“ pojavljuje i u kasnijim spisima starog zaveta. Dakle,Bog koji ima dijalog sa Jovom je onaj ratoborni,krvavi,ne baš pravedni i vrlo osioni Bog,a ne taj

isti Bog u „fazi svega dobrog“. Na kraju...pisac jeste bio Jevrej i priča je o Jevrejskom Bogu,ali treba uzeti u obzir da sam Jov nije bio Jevrej[koji jeste priznavao Jahvu za svog Boga].I u tom slučaju treba posmatrati ovu priču pomalo kritički...dakle razumeti u potpunosti mučenika Jova i ne misliti da je Bog „pravedni pobednik“ ved isključivo onaj Bog kome se sa pravom ne sme bilo šta redi niti zameriti. Ova priča je vrlo značajna i iz drugog ugla...prvi put da Bog dozvoljava da se sa njim uopšte „raspravlja“,što je u mnogo čemu doprinelo samoj bliskosti sa Njim i religiji kao pojmu dalo pravi smisao.

-Naravno,sa religijske strane,Jov je autentična ličnost i zaista mu se desilo to što je zapisano ,pa je svako tumačenje dogadjaja apsurdno. Čak i novi zavet priču o Jovu ne gleda kao „temeljitu parabolu“ o teodiceji nekog jevrejskog književnika i vernika ved se na mnogo mesta u novom zavetu i u jevandjeljima i u poslanicama Jov „priznaje“ kao autentična ličnost i ne tumači se njegova sudbina i razgovor sa Bogom ved se doslovno priznaje kao istina. Medjutim,zaista je potpuno nebitno da li jeste ili nije bilo Jova i njegove patnje,jer knjiga zaista nije i ne može biti tumačena. Čitava priča ide potpuno jasno i nema nikakvih dvosmislenih ili „simboličkih“ poruka....Jov je jasan,Bog je jasan,Jovovi prijatelji su jasni. Svako je imao i rekao šta je hteo i želeo bez ikakve zavijene forme koja bi mogla da se tumači na ovaj ili onaj način.

-Bez obzira što gotovo svi knjigu o Jovu posmatraju kao priču o tome zašto nedužni pate,zbog čega nesreda uvek ide na pravednike i zašto Bog dozvoljava zlo na zemlji,niti knjiga niti Bog daju takve odgovore i ne bave se tim pitanjem. Knjiga jeste –teodiceja-priča o patnji pravednika na koju ga je „osudio“,mada je ovde reč –osudio-neprimerena,jer Bog mu nije „doneo presudu“ zbog nekog greha,pa čak nije u prvom planu priča o iskušavanju pravednog Jova od strane Boga. Bog je dobro znao ko je Jov i sasvim sigurno da je dobro znao kako de on reagovati,tako da iskušenje nije bilo dominantno u priči. Drugo,priča pokazuje da je Bog jednostavno „izazvan“

od strane Sotone[što je donekle „ubilo priču“+,a osudivši reči Jovovih prijatelja jasno je pokazao da zlo i patnja nisu uvek posledica krivice ili greha.

Knjiga o Jovu nosi sasvim drugu poruku,a to je,mod Boga,pravednost Boga u odnosu na pravdu kako je čovek zamišlja i „poslednju reč“ o problemu teodiceje posle koje je svako pitanje,patnje,zla i nesrede-ZATVORENO. - Jov baca kletvu na dan svog rodjenja,što je ved bila dovoljna uvreda za Boga i bez ostalih Jovovih beseda. Ako vas zadesi ogromna nesreda i muka,uvek dete prvo kleti dan svog rodjenja,to je vrsta psihološkog pražnjenja ali je u podsvesti ustvari to uvek čin kletve upudene direktno Bogu...ne ocu...ne majci...ne samom činu vašeg rodjenja.

-Niko nije ozbiljnije razmatrao redosled Jovovih nesreda...da li bi Jov reagovao ved na prvu nesredu da je redosled bio obrnut. Da li je Sotona tek tako rekao Bogu,posle prvog „neuspeha“ :“Kožu za kožu,i sve što čovek ima dade za dušu svoju...pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegova,psovade te u oči...“? Do kada bi Jov izdržao da ne sagreši? Da li su ga na to naterali prijatelji i to iz najbolje namere? Da nije bilo njih,da izazovu bes u Jovu branedi Boga,kome bi se Jov požalio i da li bi se uopšte žalio. Da li bi Sotona izazvao tredu nesredu[i koju] i da li bi mu to Bog dozvolio? Da li je Bog ukorio Jovove prijatelje zbog toga što su u samom Jovu tražili objašnjenje njegove nesrede[a nije ga bilo] ili zbog toga što Bogu branitelji ne trebaju? Jovova žena je prva „digla glas“ na Boga koredi Jova,i s obzirom na značaj „ženske reči“ u to vreme,sasvim sigurno da Jov ne bi zbog njenih reči upao u „bes“ niti bi ih Bog kudio zbog njene rečenice. Napad na grešnost Jovovu kao uzrok nesrede od najboljih prijatelja njegovih i najdobronamernije besede njihove,prelilo je čašu besa kod ovog patnika.

Pomod i saveti raspaljuju Jovov gnev,ne zato što su prijatelji stali na stranu Boga ved zbog toliko pominjane ljudske pravednosti za koju on smatra da je ista kao i Božja. Jovov gnev je posledica lažne osude svojih prijatelja,samo je reagovao na pogrešnu presudu koju su mu prijatelji dali. Reakcija bi bila ista

kod svakog čoveka na planeti...nepravda udara gde smo najtanji. Ali Jov ne razume razliku izmedju Božje i ljudske pravde,niti to razumeju njegovi prijatelji koji znaju,odnosno misle da znaju da pravedni Bog sigurno ne bi naudio pravedniku. Što se tiče redosleda nesreda,to je ved stvar samog pisca teksta,koji je imao način da prenese svoju poruku. A da je priča možda stvarna,postoje ved u samom tekstu ozbiljne indicije da bi Jova više pogodila druga nesreda...čovek samo misli da on sam sebi nije najbitniji,to u nesvesnom nije tako...mi samo mislimo da više patimo za nečim ili nekim nama dragim više nego kada bi se to nama desilo...samoljublje je donekle zlo ali je čvrsto utemeljeno u našem nesvesnom. Znao je to i pisac...ma koliko da prva nesreda izgleda veda od druge,ova druga više pogadja čoveka...i da je Jov izdržao i da prijatelji nisu došli,da je pisac išao na tri,četiri ili više nesreda,svakako da bi druga uvek bila poslednja. Da se vratim na „greh“ prijatelja,ne samo kod Jova ved uopšte[Jovova priča samo odlično oslikava koliko prijatelji mogu biti grešni iz najboljih namera]. Što se tiče gneva Boga nad prijateljima Jovovim,nije u pitanju njihovo obezvredjivanje pravednosti Jova,ved isključivo stav da ne možete braniti nekoga ko je iznad vas od nekog ko je daleko ispod njega...to je lako uočljivo kroz čitavu priču.

-Elifas pravi prvu grešku kada upuduje Jovu besedu o Bogu koji ne diže ruke na pravednike i kudi Jova da je tešio mnoge patnike a sad kada je nesreda došla njemu,on pada i ostaje neutešan. Elifas brani Boga od čoveka,što je po sebi greh,ali i opominje Jova da je klonuo kada je njega pogodila nesreda.

Svakako da Jov zna da je Elifas dobronameran,ali postoji li čovek koji bi se našao u Jovovoj koži a da ga ovakve reči prijatelja ne pogode. Jov se pravda Elifasu ali zna da bi i on sam reagovao kao Elifas kada bi se njemu tako nešto dogodilo. Zato su reči za koje zna da nede uticati na Elifasa upudene indirektno samom Bogu. Vildad samo potvrdjuje Jovu svojom besedom da nije nesreda došla tek tako,medjutim njegov savet da „pronadje Boga“ pomoli se i zatraži oprost grehova[kojih Jov nema] ,još više pali vatru gneva

kod Jova koji odgovara Vildadu ali ved u sasvim „oštrijem“ tonu,i ponovo reči Jovove idu uz vetar i idu ka Bogu. Sofar ved donekle optužuje Jova:“Hode li tvoje laži udutkati ljude?...i opominje ga da ga je dobri i pravedni Bog sasvim sigurno kaznio mnogo manje nego što zaslužuje...jer „poznao bi da te Bog kara duplo manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje“. Sofarove reči definitivno izazivaju pravu buru u gnevnoj glavi Jovovoj,jer on očito ne može da dokaže ni prijateljima svoju apsolutnu pravednost,a gnev se ved toliko rasplamsao da je došlo ved do ivice izliva besa na samog Boga i njegovog huljenja. Drugi deo beseda Jovovih prijatelja je još iritantniji a Jov postaje sve gnevniji...medjutim Eliluj iako daleko mladji i manje mudriji od Jovovih prijatelja prekida ovo mučenje,želedi da i sam besedi posle dugog dutanja i slušanja. Eliluj shvata da greše i njegovi prijatelji...[nemojte ga više tešiti,molim vas] ali i da sam Jov preteruje u svom gnevu i nerazumnim besedama koje su za nas ljude potpuno razumne ali je Eliluj pravilno shvatio da su za Boga nemile. Eliluj pravilno razume da čovečija bezgrešnost i pravednost ne može biti veda od Božje i u tom smeru ide njegova beseda.

Eliluj je u pravu,čitalac shvata suštinu uz pomod njegovih reči ,ali ni sam Eliluj ne zna „početak priče“ a čitaoci ga zaboravljaju. Potom se pojavljuje Bog u vihoru i govori Jovu. On ne daje objašnjenje,ved svojim recima, čitave besede i Jovovu „odbranu“ pretvara u besmislenu raspravu i jos besmislenije razmišljanje. Ali ne ostaje samo Jov i njegovi prijatelji nem na reči Božje,one prekidaju i tok misli samog čitaoca i njega samog ostavljaju u nedoumici iz koje ne postoji izlaz. Nije mogude razumeti ovu priču kao što je besmisleno ne baviti se njom. Mi možemo odbaciti postojanje Boga i istinitosti ove priče i tako rešiti problem ali time ne činimo apsolutno ništa,jer problem ostaje nezavisno od postojanja Boga i ovog dela. Kvalitet čitave priče nije samo u problemu teodiceje ved najviše u tome da nas konstantno vrti u krug da problem postoji i bez nje ali i da sa njom nije rešiv kao i uvek se kraj završava početkom i obrnuto. I dalje stoji da sa religijske strane samo jedna rečenica zatvara krug ali sa druge strane ako odbacimo religijsku dogmatiku,krug de

istom rečenicom da se završi. Možda najbolje ali ne i dovoljno objašnjenje možemo dobiti u Hristovim rečima,koji u isto vreme predstavlja i Boga i Jova i Eliluja,pa čak i njegova tri prijatelja.

-Ako u nauci postoji ona čuvena rečenica[o kvantnoj fizici],parafrazirana na stotinu načina-„ako misliš da si je shvatio onda je ustvari nisi shvatio“,onda i duhovni svet ima svoju „religijski paradoks“ u obliku teodiceje...pa kao što je princip neodredjenosti taj,najvedi, „zbunjivač“,tako je i knjiga o Jovu upravo ono što je od teodiceje napravilo –„ako je shvataš-onda je ne shvataš“.

-Nagrada koju je Jov dobio na kraju od Boga u znatnoj meri utiče na čitaoca da stekne potpuno pogrešno mišljenje o suštini priče,što je doprinos pisca ili Boga,u zavisnosti kako gledate na opisani dogadjaj. Sam kraj priče treba „izbrisati iz glave“ kako bi ste smanjili zabunu i onako zbunjive „knjige“.

O SNOVIMA,VIZIJAMA... ***

-Tumačiti snove na osnovu simbola ili spiritualnim metodama svakako spada u ozbiljan oblik idiotizma,medjutim na svojim snovima treba raditi,treba ih analizirati jer oni potiču iz vrlo bitnog izvora,našeg nesvesnog,koje upravlja našom psihom i duhom. Frojdova odnosno,njemu suprotna Jungova analiza snova kao i vedine modernih psiholoških skola koje se bave ovim problemom,baziraju se ispravno na našem nesvesnom ali potpuno pogrešno samo na našem psihičkom.Transcendentne i duhovne baze koje nedostaju pomenutim skolama,odvode analizu snova u pogrešnom pravcu mada u okviru same psihoanalize sve te škole mogu dati vrlo dobre odgovore. Snovi jesu odraz našeg mentalnog[psihičkog] stanja ,medjutim ponekad nose i daleko dublje poruke. Nigde se ne naglašava povezanost inteligencije,kreativnosti,znanja i traženja odgovora sa vrstom snova i onim šta sanjamo. Sa aspekta psihoanalize i nema potrebe za tim jer analiziramo samo psihu,s druge strane transcendentna,duhovna i relatumistička analiza i snovi koji su povezani sa njom,odnosno koji mogu podledi toj vrsti analize apsolutno zavise od četiri pomenute sposobnosti. Baš iz tog razloga treba praviti razliku izmedju banalnih snova,koji nastaju zbog naše dnevne preopteredenosti,preokupacija ili dogadjaja,i takvi snovi donekle podležu psihoanalizi ali joj nisu od bitnijeg značaja,dok za t.d.r. analizu ovakvi snovi nemaju nikakav značaj. Ovakvi snovi su daleko najčešdi i najuobičajeniji snovi „normalnih“ ljudi,dakle onih sa prosečnom inteligencijom,prosečnom produhovljenošdu i sa retkim relatumitetom. Arhetipski snovi takodje spadaju u banalne i ne nose nikakvo dublje značenje. Takozvani

„dijagnostički“ snovi su oni koji ili nama samima ili terapeutu daje odredjeno objašnjenje ali i upozorenje[naravno,ne u smislu-„sanjao da pada avion baš pred sutrašnji put pa nedu da idem“-to je obična glupost],ved u psihoanalizi daju objašnjenje i upozorenje o našoj psihičkoj stabilnosti ili nestabilnosti. Ni ovakvi,dosta redji snovi ne mogu se tumačiti t.d.r. analizom,medjutim treba obratiti pažnju na njih pa čak ih i zapisivati kako bi ih analizirali odnosno tumačili u cilju našeg psihičkog stanja jer nas mogu „uputiti“ na dolazedu ili ved postojedu psihozu,koja često može biti vrlo destruktivna. U ovu vrstu „dijagnostičkih“ snova spadaju i seksualni snovi,koji su siguran znak postojanja izvesnog kompleksa,potom i oni snovi koje vežemo pogrešno za simbol i simboliku,koji u psihoanalizi najavljuju mogudu psihičku oluju.Duhovni snovi potiču osim iz nesvesnog i od našeg nadsvesnog,pa se mogu uporediti sa našom intuicijom u budnom stanju,dakle duhovni snovi su intuitivni,bez obzira da li se radi o „religijskim“ ili nekim drugim oblikom transcendentnih snova,gde čovek „iskače“ iz okvira realnosti i spoljašnjosti u apsolutni unutrašnji,bezvremenski i besprostorni Nad-Ja kontinuum...dolazi do tačke koju na različite načine opisuju svi genijalni psiholozi,filozofi i psihijatri,a ja du je nazvati tačkom sveprisutnosti kosmosa. Ovakvi snovi su izuzetno retki i mogu ih doživeti samo izrazito duhovno i intelektualno obdareni ljudi sa relatumističkim „ambicijama“. Za ovakve ljude karakteristični su i takozvani lucidni snovi,odnosno snovi kojima možemo upravljati jer smo svesni da je u pitanju san,kao i još redji san u snu.

Alegorijski snovi,inače najredji snovi, takodje se mogu svrstati u skupinu t.d.r. snova,naročito ovih poslednjih, jer ispravnim tumačenjem i povezivanjem dolazimo do načina kojim u budnom stanju i realnom svetu preskačemo stepenik koji nismo do tada uspevali. Snovi koji se ponavljaju ili su vrlo slični,ukazuju da ignorišemo vrlo bitnu poruku koje nam šalje nesvesno i značajniji su u psihoanalizi mada delom mogu prodreti i u t.d.r. snove i analizu ali u svakom slučaju ih treba shvatiti ozbiljnije. Svi snovi,dakle i banalni i „dijagnostički“ i t.d.r.,naravno nastaju na isti način,prosto

rečeno,naše nesvesno koje uglavnom bezuspešno pokušava da se „probije“ u naše svesno,u stanju sna,to uspeva ali samo donekle i samo na kratko,mnogo više kuca na vrata našeg svesnog nego što mu svesno odškrine vrata da se malo provuče i ponovo vrati. Kod t.d.r. snova,osim nesvesnog,to isto pokušava i naše nadsvesno,medjutim njegov prolaz je mogud samo u posebnim uslovima o kojima sam ved govorio. Banalni snovi su najčešdi[95% snova] a razlog tome je upravo činjenica da se izvesne informacije u naše nesvesno upravo svakodnevno skladište preko našeg svesnog,pa nemaju toliko veliki otpor ka vratima svesnog. Kod „dijagnostičkih“ snova to nije toliko izraženo jer su oni najvedim delom odraz našeg unutrašnjeg ili ranog doživljenog. Kod t.d.r. snova,procenat prolaska informacija u naše nesvesno i nadsvesno je samo 1%,i retko de se probiti u naše svesno čak i kod najvedeg broja izrazito duhovno-intelektualno jakih. Ovde je upravo bitan relatumizam i jak transcendentni podstrek. Koliko je relatumizam bitan,kao i četiri navedene osobine da se do transcendentnog izvora dodje imamo poprilično potvrda,naročito u oblasti nauke!

-Snovi su stvorili ili u ogromnoj meri pomogli da nastanu[govorim o proverenim podacima,pošto postoji još na stotine nepotvrdjenih]; Čarobna Frula[Mozzart],Djavolji triler[Tartini],Trimetil benzol[Stradonitz],Periodni sistem elemenata[Mendeljejev],Struktura Atoma[Niels Borh],Helikopter[Sikorsky],Laser[Gould],Poankreov prostor,veliki deo Teslinih pronalazaka...! Treba naglasiti da je u pitanju ne bukvalan doprinos snova doveo do ovih dela,ved vešto tumačenje,analiza i povezivanje doživljenog u snu njenih stvaralaca. Uzedu za primer Mendeljejeva,koji je u realnom svetu bukvalno bio obuzet sastavljanjem ispravne tablice hemijskih elemenata. San jedne kartaške igre,koju danas zovemo –soliter,bio je dovoljan da pomodu nje na gotovo istom principu dodje i do periodnog sistema.

*** Sa druge strane,u vizije[ne u smislu umne spoznaje,umnog gledanja] ubrajamo ne samo nešto „realno nepostojede“ što vidimo ili doživljavamo u fazi izmedju budnog i sna[ne bukvalno,takve faze postoje i kod nama očiglednog budnog stanja],ved i mnogo drugih stvari koje pojam vizije čine vrlo kompleksnim. Vizije i halucinacije nemaju ništa zajedničko...niti isto izvorište niti ishod,i daleko manje su kompleksne i objašnjene su čistom naukom. Nauka ne može sasvim da prodre u proces nastanka vizija zbog činjenice da se radi o do sada nama nepoznatom stanju svesti i višim nivoima spoznaje. Vizije se donekle i mogu izazvati,pomodu hemijskih sredstava,transa izazvanog „meditacijom“ ili bolešdu,medjutim tu su u pitanju granični delovi vizija i halucinacija,pa čak možda i njihova mešavina,prave vizije najčešde nastaju iz potpuno nepoznatog razloga. Vizije su uvek mističke,tako da ukazanja koja vidimo nikada nisu iz nama spoznatog[vidljivog] sveta, ali vrlo često,gotovo najčešde jesu iz nama poznate religijske tradicije,tako da je 80% vizija religijske prirode[Bog,djavo,Bogorodica,sveci,religijski motivi,umrli]i tu nema nikakvog uticaja da li je neko vernik ili ateista. Naravno,pričam o stvarnim religijskim vizijama,ne o prevarama[turističkim ili drugog oblika],poput ukazanja Bogorodice u Medjugorju,Lurdu ili Fatimi,jer za sada ne postoje nikakvi dokazi da vizije[za razliku od halucinacija] mogu biti kolektivne. Ostalih 20% vizija pripada ukazanju nama potpuno neprepoznatih oblika života ili stvari i vizijama koje mogu biti relatumističke. Na početku pomenuta kompleksnost vizija odnosi se na mnogobrojne pojave u periodu dve pomenute faze budnosti i sna,koje takodje pripadaju vizijama,poput astralnih,prekognističkih,proročkih,telepatskih snova pa čak i delom nodnim morama. Za sve njih je karakteristična faza u kojoj se pojavljuju i sam izvor.

Možda se ovde može govoriti o čistom nadsvesnom izvoru,za razliku od snova koji izvor imaju u mešavini nadvesnog i nesvesnog ili čistog nesvesnog.

-Vizionar,u pravom smislu te reči jeste ustvari čovek koji ima delom “proročke“ ali mnogo vedim delom relatumističke vizije ali ne kao doživljene ved kao prepoznate u svom nadsvesnom. On vizije ne vidi kao ukazanja,ne doživljava ih,ved se one uspešnim prelaskom u svesno,javljaju kao intuicija...nebitno da li kroz ideju,kreaciju,spoznaju. Ovde je potpuno jasno da ne samo veliki vizionari,ved vizionari uopšte moraju biti po kognitivnim sposobnostima na pragu bar blizu praga genijalnosti. Uopšte...glupi,prosečno inteligentni ili oni sa nešto vedom inteligencijom ne mogu biti vizionari ili imati t.d.r. snove,a da bi doživljavali i prave vizije,duhovno moraju biti izuzetno jaki jer samo to garantuje mogudnost izmenjenog stanja svesti.

Veliko znanje i visoko relatumistički pristup se,naravno,podrazumeva. Imati t.d.r. snove ili imati doživljene vizije a pri tom poznavati samo marke automobila,motora ili biti modni „ekspert“,može ali samo u „snovima“. Da imaju viziju ferarija tdx7,mogude je,ali i to pod uslovom da su naduvani do besvesti.

INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM ***

-Priroda funkcioniše po odredjenim zakonitostima i veza uzrok-posledica mora postojati. Priroda apsolutno funkcioniše deterministički,to je bespotrebno dovoditi u pitanje bez obzira što kvantna fizika govori drugačije,jer gde postoji kauzalnost mora postojati i determinisanost. Gde je problem? Sa jedne strane determinističko funkcionisanje prirode ne možemo dovoditi pod sumnju,sa druge strane kvantna fizika jasno govori o tome da priroda funkcioniše inderteministički. Da li je problem u tome što kvantnu fiziku gledamo kroz prizmu mikrosveta a prirodu posmatramo očima koje su prilagodjene samo makrosvetu. Donekle,to je istina,medjutim i dalje nemamo objašnjenje za očiglednosti koje čak i najmodnijim oružijemkritičkim razmišljanjem-ne možemo zamisliti da su dela slučajnosti. Da li je problem u nesavršenom ljudskom mozgu koji nije u stanju da shvati inderteminizam,pa uz pomod čula čak dovodi u pitanje i kritički um?

Možda,ali malo verovatno...zašto bi ljudski um imao dva aršina[ovde se ne misli na dualnost]. Postoje i teorije koje su poprilično prihvadene,da priroda bez čoveka zaista „egzistira“ deterministički,što bi donekle bilo logično ali takvim teorijama ne rešavamo problem ved ga samo sklanjamo u stranu,poput teorije panspermije koja je logična po pitanju nastanka života na zemlji ali ništa ne rešava,samo „prebacuje lopticu“ na drugo mesto. Sa druge strane,ako neke postulate kvantne fizike,poput superpozicije i pozicije kao i vezu sa posmatračem,povežemo i „obradimo“ kritičkim umom“ a uz sve to i onaj energetski za oko nevidljivi svet poput

elektromagnetizma,gravitacije...pa i energije svesti u „supersvemiru“ ubacimo u umnu „kutiju“ i promudkamo...dobidemo odgovor. Priroda „egzistira“ inderteministički sve dok se ne pojavi posmatrač,dakle čovek i život uopšte. Pojava života je ta koja je podelili do tada jedinstvenu prirodu na materijalnu i duhovnu. Materijalistički svet jeste apsolutno deterministički,za razliku od ,nazovite ga kako hodete,duhovnog,energetskog,idejnog sveta koji funkcioniše inderteministički. Dve dualnosti egzistiraju na principima dve dualnosti.

Samim tim i kvantni svet je apsolutno duhovni,dok se čovek ili neki drugi živi stvor svojim osetilima ne umesa...jer osetila „vide“ naravno samo materijalni svet.

-A šta je sa životom,njegovim nastankom,čovekom? Naš život je svakako deterministički i njime rukovodi zakon kauzalnosti,medjutim,potpuno je pogrešno mešati kauzalni determinizam sa fatumom. Baš zbog izjednačavanja determinizma sa fatumom dolazi do pogrešnog shvatanja ova dva različita pojma ,kao i pogrešnog shvatanja samog funkcionisanja života.

Nazivati deterministe ljudima koji veruju u sudbinu,potpuno je smešno.

Determinizam je odredjen zakonima i kauzalnošdu,sudbina je odredjena,upravo samim odredjenjem,što pravi jasnu razliku. Kako bilo šta što se zasniva na „odredjenju“ možemo odmah odbaciti,tako je i sudbina nepostojedi pojam i naravno izmišljotina ljudske gluposti. Čak ni reinkarnaciju i karmu ne možemo nikako poistovetiti sa sudbinom ved sa čistim kauzalnim determinizmom. Čovekov telesni život je deterministički,medjutim njegova dualnost-svest ili duh,ved sam gore objasnio,mora funkcionisati inderteministički. Da je suprotno ili da i ljudska svest egzistira deterministički,potpuno bi bilo besmisleno govoriti o slobodi,volji...pa čak i o Bogu i religiji. Ovde bi moglo da zbuni opet jedna činjenica da i kod svesti imamo poremedaje koji su uzročno-posledični,ali ne treba izgubiti iz vida da je ta povezanost pod uticajem materijalnih

tvari,hormona i neurotransmitera,dakle onog materijalnog mosta koje spaja naše svesno i nesvesno...u suprotnom duh bi bio potpuno odvojen od telesnog i ne bi „saradjivali“ kao celina. Samo nadsvesno*NadJa+ nije podložno uplivu materijalnog i u čovekovo JA stiže „direktno“ iz kolektivnog svesnog. Naravno,sve važi i za ostale vrste života.

- Što se tiče samog nastanka života,to je sigurno ved svima dobro poznata tema kao i spor nauke i religije o tome da li je nastao slučajno ili je Bog stvoritelj života[religijski determinizam]. Spor postoji samo u glavama maloumnih ateista i ubedjenih teista[takodje maloumnih]...život sasvim sigurno nije nastao pukom slučajnošdu ali ga naravno,nije stvorio i nikakav Bog[važi za današnje religije]...nastanak života se objašnjava samo informatičkom teorijom,deističkom ili idealističkom ali to nikako ne znači da je bilo kakav Bog,čak i da postoji,“pogurao“ priču u odredjenom pravcu. Sve ostalo je stvar evolucije...a da li su slučajne mutacije koje su baza evolucije zaista slučajne...nisu,u to ne treba sumnjati,ali opet im je prethodila ideja,informacija, da se povežu dva pogrešna tamina. Informacije su deo kvantnog sveta i potpuno su inderteminističke. I ovde treba kao i izmedju determinizma i fatuma napraviti jasnu razliku,inderterminizam i slučajnost nisu isti pojmovi.

-Postoji antropski princip koji mnogo toga objašnjava ako svemir želimo da prikažemo u odnosu na samog čoveka. Medjutim isti takav princip,koji možete nazvati kako hodete,morao bi postojati i kada želimo da objasnimo i svemir u odnosu na samog sebe,dakle svemir po sebi. Najkrade,on bi glasio:ne postoji mogudnost da je svemir u samom početku bio drugačiji osim onakav kakav je samo i mogao da bude i da je nastao na onakav način na koji je jedino i mogao da nastane,i razvijao se na jedini mogudi način...dakle,pitanje poput;“šta bi bilo da je....“ ne može da postoji i potpuno je besmisleno. Ovakav pristup deluje naizgled apsolutno deterministički pa čak i fatalistički,a u pogledu svesti,volja i sloboda bi bile samo

iluzija,medjutim zavarava nas jedna stvar koju uvek gubimo iz vida i na koju UVEK moramo da se pozovemo jer je najosnovniji princip svega-sveprisutna dualnost! Teorija multiuniverzuma ne bi izbacila samo fatalizam i opšti determinizam ved bi „iz priče“ izbacila i antropsko i svemirsko načelo o kojem pričam. Ovu teoriju ipak ne bi trebalo nikada odbaciti,jer ona ne može da se obori dokazima ali nikada ni prihvatiti kao istinitu jer dokaza nema i nede ni biti...pošto bi bilo nelogično da takvom teorijom koja je pri tom i komplikovana,i anti-antropska „ubiti“ fatalizam,daleko prostijom i dokazanom teorijom opšteg dualizma,izbegavamo fatalizam kod materijalnog svemira i determinizam kod drugog,duhovnog.

- Upravo teorija dualnosti na kojoj se bazira i čuveni kvantni princip neodredjenosti,potom dve fizičke zakonitosti iniverzuma,materija i energija,dva svemira,princip neodredjenosti vremena i prostora,suprotnosti karaktera i ličnosti,moralnost i antimoralnost,materija i antimaterija,svemir i haos...govori nam o tome da teorija dualnosti jeste ustvari samo važedi princip neodredjenosti koji se odnosi za sve...pa i determinizam i indeterminizam. To objašnjava sve..nije mogude odrediti gde prestaje jedno a nastaje drugo ili kada de „egzistirati“ jedno a kada drugo,a opet u zavisnosti da li koristimo osetila ili um i intuiciju. Jasno je da jedno vlada jednim a drugo drugim svetom,medjutim jasna granica ne postoji niti izmedju svetova kao i njihovog funkcionisanja jer opet imamo dualnost i princip neodredjenosti izmedju svesti,uma i čula.

KRATKA RAZMIŠLJANJA 2 *** -Naučiti-je daleko milosrdnije delo od-dati!

-Kineska mudrost-„vrata iza kojih je dobro,teško je otvoriti a iza kojih je zlo teško je zatvoriti“,na najbolji način opisuje istinu da je zlo u nama dominantnije i daleko lakše ga ispoljimo. Zato problem zla a ne problem dobra,ostaje večito pitanje-zašto?

-Dobro,samo po sebi nikada ne računa na protivuslugu,medjutim čovek koji ga čini uvek svesno ili nesvesno je očekuje. Da li je to greh...nije,ako je dobro usmereno prema drugom čoveku ali je veliko zlo ako je usmereno prema „Bogu“.

-Život je samo kratak i nejak most izmedju onoga što smo bili i onoga što demo biti,srušiš li ga svojim postupcima,nedeš stidi na drugu stranu,pašdeš u provaliju zaborava i smrti iz koje nema povratka.

-Ne postoji čovek koga vlast ili veliki novac nede pokvariti,jer i jedno i drugo su zlo protiv kojeg dobro jednostavno gubi bitku. Zašto je dobro toliko slabo da se odupre zlu? Zbog čega su zatvori prepuni a manastiri prazni,i zbog čega je čoveku lakše uzimati a ne davati? Zato što je čovek pali i odbegli andjeo...okrenemo li se evoluciji,odgovor je još jasniji,čovek je po prirodi zao,što je razumno s obzirom na teoriju opstanka. Otuda zao čovek pogrešno shvata pojam egzistencije.

-Jedino što nikada ne možemo pronadi ako ga izgubimo to je vreme.

-Razum ne dobijamo od Boga,on ne barata sa tako niskim stvarima,kritički um je od Boga i ako njegovu vatru ne raspalimo u sebi,izneverili smo i sebe i Boga.

- Ako želimo da zaista vidimo stvari onakve kakve jesu u materijalnom svetu[prirodi]-postajemo nesredni,bez izuzetka,suprotno srednim postajete kada vidite stvari onakvim kakvim jesu u duhovnom svetu.

-Ne boj se ispoljene tudje mržnje prema sebi,boj se one mržnje koja ne govori jezikom ved je vidiš u tudjim očima. Prva laje,druga de te kad tad ujesti.

-Zlo nikada ne može ulaziti u nas,ono je ved u nama i može samo izadi,dok dobro primamo u sebe ali ga teško izbacujemo. „Nepravilno dišemo-udišemo dobro ali izdišemo zlo“.

-Istina ne mora uvek biti ono što vidimo svojim očima,u to smo se više puta uverili,druga čula su još neosetljivija i „lažljivija“,šta onda tek redi o rečima izgovorenim daleko od nas i daleko pre nas...osim ako nisu reči Boga ili Genija.

-Osveta uvek podrazumeva najmanje dva groba.

-Svojim unutrašnjim očima sagledaj svoje nedostatke,jer ako ih prepustiš tudjim očima,,ubide te.

-Muzika Mocarta,Vagnera,Betovena,Baha i Šostakoviča je nebeska,smešno je bilo kakvu drugu muziku i druge autore uporedjivati sa njima. Drugi problem je što nebesku muziku mogu da razumeju samo duhovno najuzvišeniji ljudi.

Ipak,treba praviti razliku izmedju nebeske[Božanske]muzike i muzike koja slavi Boga. Prva je data,drugu dajemo.

-Neuspeh je uzrok uspeha,ne zaboravi to ako nekada doživiš slavu uspeha,ujedno veličaj i svoje prethodne neuspehe.

-Gde nema tigra i zečevi mogu da vladaju,to je suština demokratije.

-Što je reka veda i dublja manje de se čuti njeno kretanje,mali potok žubori glasnije od najvede reke...zbog toga su glasnogovornici i mnogogovornici ljudi bez dubine,potpuno plitki i mali. Izuzetak su homo geniusi,vrsta koja ne pripada homo sapiensu,ved je na savršenijem nivou.

-Raditi po svom ubedjenju ne znači biti budala,naprotiv! Ali pre toga treba shvatiti pojam-sopstvenog ubedjenja.

-Ne menjati mišljenje,znači ne napredovati u razvoju sopstvenog uma. A to je opasno,ostajati suviše dugo na jednom mestu,postajes lak plen ili ustajala umna bara.

-Pokušavati da upozna novo a da pri tom ne sazna staro,ili sagledati kraj a ne videti početak,želeti razumeti posledicu a ne ulaziti u uzrok,može samo budala.

- Doneti sud o čoveku samo na osnovu njegovih dela,mogude je,ali donositi sud o delima bez poznavanja njegovih delotvornika,nikada nije mogude.

-Pre odluke uvek razmisli,posle odluke razmišljaj kako da popraviš grešku.

-Koliko god neka situacija bila neugodna i delovala bezizlazna,dva izlaza uvek postoje...samoubistvo ili pustiti je da se jednostavno desi.

- Bog ne boravi u praznoj glavi a u prepunoj za njega nema mesta.

-Od kakvog je značaja što si tigar ako nemaš jednu šapu. Četiri šape čovečanstva; Pamet,Duhovnost,Jastvo,Stvaralaštvo!

-Smeh i plač su samo različita strana iste medalje,nisu čak ni suprotnosti poput mržnje i ljubavi...i smeh i plač potiču od apsolutno istog izvora i služe rasteredenju nabijenih emocija.

-Savremena nauka može vrlo prosto da se definiše; to je ona nauka gde svi vide a ne razumeju ono što vide.

-Ili imaš uvek srede ili si u suprotnom vrlo inteligentan,čime dete Bog obdariti,zavisi od toga šta očekuje od tebe.

-Suze čiste dušu,bez obzira da li su od srede ili tuge. Neiskrene suze mogu da izazovu samo vrlo zli[lukavi] ljudi i takve veštačke suze nisu čistači duše.

-Pogled na groblje,lek je za sve...otklonide ti tugu i brigu,sprečide ti preterano radovanje,naterati na stvaralaštvo.

-Jezik je najbolja udica a reč najbolji mamac da se na njega upeca ljudska glupost.

-Kreacija-popeti se na vrh visokog stepeništa jednim skokom. Evolucijapopeti se na vrh visokog stepenista stepenik po stepenik. Telesnom je ovo prvo nemogude,duhovnom je ovo drugo bespotrebno.

-Pročitati knjigu a ne zapamtiti pročitano,najuzaludniji je „posao“ na svetu.

Bolje na čitati i to izgubljeno vreme posvetiti obradi zemlje. Jer ako ne možete sebe da usavršite,možete usavršiti prirodu.

-Prvo napoj i nahrani a onda pitaj zašto su ti došli u kudu. Ako su došli dobrom,ponudi im i prenodište,ukoliko su došli zlom,postaraj se da im to bude poslednja hrana i čaša vina u životu.

-Što je genije vedi,vede je i njegovo mučeništvo. Nije to kazna zbog kradje ideja u Bogu,Bog im ideje daje dobrovoljno i oni su njegovi miljenici,ali ih opominje da savršenstva na zemlji nema.

-Ako ved rešiš da pokušaš,idi do kraja,dovrši. Ako odustaneš,vreme de ti se slatko nasmejati. Ne zaboravi,vreme ne voli da ga trošiš uzalud,ali se raduje ako to uradiš.

-Nije tačno da blag odgovor stišava i najžešdi gnev,to se zove ulizništvo.

Samo istinit i snažan odgovor spustide žestok gnev na nivo stida i straha.

-Ko daje da bi dobio,vrši samo razmenu. I Bogu dajemo da bi dobili. Pa ako se tako ophodimo prema najuzvišenijem,onda je medju ljudima to još izraženije.Sve što čovek daje,bez obzira koliko je dobar,čista je razmena.

Samo Bog može da daje a da nikada za to ne ništa traži ,medjutim čovek to mora da zasluži. Da li samo davanjem možemo da zaslužimo nešto.

Razmislite...da li je u pitanju paradoks koji sve vrada ipak na „ja tebi-ti meni“ ili postoji zasluga i bez davanja[bilo koje vrste].

-Ljubav radja i ljubav i mržnju,mržnja takodje. Zašto je onda ljubav dobro a mržnja zlo? Zato što otrov iz izvora mržnje zatruje reku dobra,dok izvor dobra ne isisava otrov iz reke mržnje. Mržnja i Ljubav su istog porekla i sastava,nisu kao voda i ulje koji ne mogu da se mešaju. Led de razblažiti alkoholno pide ali se nikada nede desiti obrnuto...sve...pa i mržnja i ljubav podložni su zakonima entropije.

-Navika ne može da predje u narav ali može da izgleda kao narav,za čoveka sa strane,teško ih je razlučiti. Otuda o nekim ljudima imamo pogrešna mišljenja,ukoliko ne poznajemo dovoljno fiziognomiju.

-Prvo nauči da slušaš,da bi znao da govoriš. Prvo nauči da razmišljas da bi znao da misliš.Prvo nauči da se pokoravaš da bi znao da zapovedaš.

-Samo um nas približava Bogu,razum je samo evolucijski razvijena odbrana od sopstvene gnevnosti i tvrdoglavosti.

-Tvrdoglavost nije uvek mana,vrlo često može biti i vrlina...u zavisnosti koliko smo tačno shvatili šta znači i šta je uopšte sopstveno ubedjenje. Ukoliko se oslonimo samo na intuiciju a ona nam baš nije jača strana,i na svoje znanje,ubedjenje nam je najčešde krivo i tvrdoglavost nam je mana. Ukoliko je sopstveno ubedjenje zasnovano na jakoj i potvrdjenoj intuiciji i kritičkom

razmišljanju,tvrdoglavost na bazi sopstvenog ubedjenja je potpuno opravdana.

-Ne možemo svi sve da uradimo[talenat] ali možemo svi sve da znamo,ako smo obdareni inteligencijom.

- Molitva je traženje od Boga da izmeni prirodne zakone koje je sam stvorio.

Molitva nije nikakvo „traženje“ od Boga,molitva je njegovo veličanje i naša ljubav prema njemu.

-Sve što je loše,mora da sadrži isto toliko i korisnog,i obrnuto,samo to ne prepoznajemo jer smo duhovno slabi. Razum,naš večni pratilac i glavnokomandujudi nas sputava u tome,i to je naša loša karma.

-Velike ambicije u sebi kriju i seni zločinačkog,ali u zavisnosti ka čemu su usmerene,neke de nam biti oproštene.

-Iskrene suze su vrednije od govora.

-Govor zna da slaže,oči i lice nikada.

-Korov[zlo] raste i kada ga ne posejes,pšenica[dobro] vrlo često ne poraste i kada je poseješ i vodiš brigu o njoj.

-Ako si na visini ne smej se onome na dnu,jer i ti sidi moraš. Smej se onom u sredini ,koji ne poznaje ni dno ni vrh ,niti ima nameru da sidje niti da se penje.

-Pravdu,vrednosti i dobro,nije nam oduzeo niti Bog niti bilo šta drugo,sami smo ih oterali sa zemlje,jer su nam telesni život činili teškim. Danas,kada polako shvatamo da smo pogrešili i da bez njih postajemo jadni i bedni,da smo se izjednačili sa najobičnijim životinjama koje se hrane,piju,uživaju i pare se,žudimo za njihovim povratkom. One de se vratiti zbog našeg sve vedeg vapaja,to je sigurno,ali uz veliki tresak.

-Nemati uzvišen cilj-majka je lenjosti i gluposti.

-Hristos je samo u jednom pogrešio jer je izjednačio ljude sa sobom,pa je iz toga proistekla,za čoveka potpuno nerealna moralna „stavka“ o opraštanju zločina. Da oprosti zločin može samo Bog ili tako uzvišeni[Božji]duhovnik poput Isusa. Jedino što čovek može ,to je kako je Konfučije mudro govorio,da na zlo uzvrati pravdom,nikako osvetom. Ukoliko bi čovek oprostio zločin koji mu je nanesen,on postaje saučesnik istog.

-Oprosti glupom na njegovoj gluposti,naneo si ogromno zlo pametnima.

-Dati ovci ili kokoški slobodu,znači osuditi je na smrt.

-Samo nezadovoljan čovek može da napreduje...ukoliko ste sredni i zadovoljni,mozak vam više nema nikakvu funkciju osim da održava organe u njihovom radu.

-Idi linijom manjeg otpora,znači izjednačiti se za životinjom,biljkom,vodom...uvek birajte teži put do uspeha,jer je on i pravedniji i bolji.

-Pokušate li od deteta napraviti savršenstvo,sprečavajudi ga u potpunosti da ispolji svoje nestašluke ili pojedine loše osobine,možda ubijate genija u njemu.

-Da bi verovao u jednu teoriju o nečemu,moraš naučiti i sve ostale teorije koje govore o tome,nasuprot tome glup čovek može naučiti jednu teoriju o nečemu ali de verovati u svaku drugu o kojoj bar nešto čuje.

-Kako možete shvatiti Ajnštajna a da pre toga niste upoznali Njutna...kako tvrditi da ste religiozni a ne znati kako je to biti ateista. Kako znati šta je dobro ako niste upoznati sa tim sta je zlo. Sve suprotnosti se moraju upoznati i doživeti da bi isplivali na pravi put.

- Ako te rad manje umara od odmora,na pravom si putu da postaneš nešto.

-Sarkazam je prirodna umna odbrana od ljudske gluposti.

-Rodjenjem deteta, roditelji ga osudjuju na smrtnu kaznu,jer samo život vodi u neminovnu smrt. Nekoga nedužnog osuditi na smrt,veliki je greh ali u ovom slučaju neminovan. Iz tog razloga fizički život jeste pakao.

- Sreda i nesreda,odnosno radost i tuga,nisu prirodna stanja…reakcija na njih je stres,a stres je odbrana organizma protiv neprirodnog stanja.

-Napredak tehnologije je dobar samo ukoliko za svrhu ima humanost i naučna istraživanja,u suprotnom može voditi samo u opštu propast. Kako verovatno nije mogude zaustaviti zahuktali napredak tehnologije u svrhu potrošačkog društva,ved za par vekova čovečanstvo de morati da doživi brodolom,a jedino visoka uzvišenost uma i duha garantuju spas od davljenja u okeanu ljudske propasti. I to je dobro…prirodna opšta eugenika usmeride odabrane na pravi put.

-Prirodni[i evolucijski] zakoni govore o tome da je daleko lakše gurnuti čoveka u rupu nego ga izvudi iz nje. Energija,sila i snaga uvek de izabrati stanje minimalnog utroška. Čovečiji um i duh su takodje podložni takvom zakonu i baš iz tog razloga lakše je biti glup nego sticati znanje,lakše je biti zao nego dobar. Pamet i dobrota traže mnogo vedi utrošak energije i snage.

Da li je onda sasvim prirodno da čovek bude glup i zao…da…zbog toga je toliko malo dobrih i pametnih. Da li treba da se pomirimo sa takvim zakonima prirode…ne…pa baš zbog toga smo postali homo sapiensi i nismo ostali na umnom i duhovnom nivou nižih životinja. Onda ne živimo u skladu sa prirodom? *ako neko postavi ovo pitanje,znači da on sam sasvim sigurno nije u skladu sa prirodom] -Sažaljenje je jedina osobina čoveka koja ima dve strane,zlu i dobru.

Sažaljenje u mislima je odlika dobrog,iskazati sažaljenje-najvede je zlo.

LUTAJUDA SVESKA... *** -Kognitivne sposobnosti su obrnuto proporcionalne mišidnoj masi i masnom tkivu,što vam je svakako poznato iz primera svakodnevnog života a može se lako i statistički dokazati,kao i medicinski objasniti[metabolizam]. Odnos „količine mozga“ i količine mišida nije uzrok,ved posledica smanjene kognitivne sposobnosti...otuda kompenzacija gluposti-teretanom.

-Priroda je jednostavna i funkcioniše izuzetno jednostavno,medjutim pokušavati da je opišete razumom i logikom čini nam prirodu komplikovanom..učinite to umom i shvatidete jednostavnost prirode.

-Drugi zakon termodinamike je nemilosrdan,učinide vas nesrednim kada god ima priliku za tim. Zbog toga su sreda,zadovoljstvo i sl. samo iluzije. Čak je i – dobro-iluzija osim ako zaista nije potekla od Božanskog,što je manje verovatno.

-Eksperimenti u svrhu razvoja tehnologije donekle su opravdani,medjutim,eksperimenti koji služe da nešto provere retko kada de biti uspešni,ne zato što su pretpostavke loše,ved što je eksperiment dobroj teoriji nepotreban . Proveravati obe teorije relativiteta,bila je najobičnija glupost,takva teorija jednostavno nije morala da se proverava.

Medjutim,kada su pokušali da je obaraju,eksperimenti su naravno bili neuspešni i uvek izuzetno skupi. Teorije genija se ne proveravaju jer nisu ni došle iz nečeg materijalnog ved iz ideje,uvek uzvišene ideje. Teorije naučnika negenijalaca su nastale ne iz uzvišene ved od materijalno potkrepljene ideje,i samim tim dobro je „materijalno“*eksperimentalno+ ih proveriti bez obzira

što de se gotovo uvek pokazati da teorije nisu dobre. Činjenice moraju da potvrde teoriju a ne obrnuto,teorija činjenice.

- I vreme i prostor jednostavno se negde u „beskonačnosti“ moraju zatvoriti u ciklični tok. Potpuno je van pameti drugačije razmišljati. To-„beskonačno“ ne znači –„ko zna gde i ko zna kad“,ono je svuda oko nas...ne može se govoriti o bilo kakvom početku i kraju nečega...pa čak ni na najobičnijem parčetu konca. Ali bi isto tako bilo besmisleno govoriti o neprolaznosti ili ne postojanju početka i kraja sa stanovišta ljudskog postojanja[i načela],koje se ne sme i ne može mešati sa opštim kosmološkim načelima.

- Dokaz koliko matematika može da upropasti dobru teoriju je čuvena; F=m x a . Iz ove formule gotovo svi de da izvuku zaključak da je sila -masa puta ubrzanje. Što,niti je tačno,niti teorija uopšte govori o tome.

-Glava postaje teža sa količinom znanja odnosno informacija koje skladištimo u nju. Informacije imaju težinu,za to je dokaz ne samo razlika u masi praznog i punog hard diska ved i količina masenog zračenja iz crnih rupa. Prosečnom čoveku od sedamdeset godina mozak bi bio teži za 4-6 grama u odnosu na period kada je imao trideset da nije masene klackalice u vidu masti ili gubitka vode,odnosno delija sa starenjem. U trenutku smrti,informacije napuštaju mozak u vidu energije,što se očitava i dokazanim trenutnim gubitkom u masi od nekih 3-7 grama,koju pojedini naučnici objašnjavaju nebuloznim teorijama kako bi „zabranili mogudnost“ da se svest gubi u vidu energije.

-Sasvim sigurno da egzistiramo u vasioni u kojoj je takodje dualnost kao najosnovniji „zakon“ prirode na delu. „Paralelna“ za nas nevidljiva i nepojmiva vasiona je vasiona duhovnog,kao što je očima vidna vasiona fizičkog. Ovde bi bilo isuviše bezumno tražiti dokaze za ovu tvrdnju,jer dualnost fizičkog i duhovnog mora egzistirati u fizičkom odnosno duhovnom svemiru. Duša postoji i posle fizičke smrti u fizičkom svemiru nastavlja svoju egzistenciju u duhovnom. To je jedan isti svemir,kao što je uvek jedan isti

čovek,ali negranično odvojeni fizičkim i duhovnim. Ta paralelna vasiona je je tesno povezana i sa našim svesnim i nesvesnim,ona u toku našeg fizičkog života tamo egzistira kao naše nadsvesno ili NadJa...to je vasiona sačinjena od kolektivnog nesvesnog i kolektivnog nadsvesnog,jedna konstantna energija našeg duhovnog-čovečijeg,životinjskog,biljnog ,povezana u neraskidivu vezu. Taj duhovni svemir je izvor naših snova,on je čak i izvor genijalnosti. Da li Bog u bilo kom obliku egzistira u njoj ili je Bog možda samo naša kolektivna svest i energija,nije toliko bitno...! Sumnjati ili neverovati u dualnost vasione odnosno njen fizički i energetski[duh,svest],može samo onaj prema kome taj svemir nije bio dovoljno ili nikako izdašan,dakle apsolutno glup i neduhovan čovek.

-Čoveka često naučnici nazivaju samo mašinom koja je potrebna dnk da bi se množila...mislim da je to previše optimistički pogled. Čovek,odnosno njegov telesni,fizički deo je samo najobičniji „sluga“ modnoj biološkoj mašini koja se zove dnk i nemamo gotovo nikakvu drugu ulogu osim da budemo tu,kako bi se dnk množila. Nije dnk tu zbog nas ved smo mi tu zbog nje,ona je „robovlasnik“ čovekove telesnosti. Ne samo čovek,ved bilo koja biljka,najobičniji lišaj ili mahovina,alga,samo je običan rob koji joj služi...! Život[fizički],to jeste samo množenje dnk,i život postoji samo zbog toga što dnk ima bezuslovnu potrebu da se deli. Nije to mogao u kamenu,zemlji,ali je uspeo u vodi i od tada njegova nezaustavljiva potreba za daljom deobom uz „slučajne dodatke“ i mutacije,teži ka sve savršenijim deljama u kome može nesmetano da se deli i množi-dobili smo evoluciju,dobili telesnog čoveka.

Nije tek tako lako umreti,mnogo je lakše živeti,upravo zbog opiranja dnk da bude uništena,tako da možemo govoriti da je mnogo logičnije što je nastao život a daleko nelogičnije što dolazi do smrti. Ipak,iz poznatih razloga,smrt nam se dešava,telo truli i raspada se u najsitnije delide organske materije,ali da li je to kraj i deobe i težnje dnk da se množi...prividno jeste,medjutim on de nadi načina da vrlo brzo vrati svoju ulogu...delom kroz

travu,cvede,pčelu,tigra,drugog čoveka...ne zaboravite,ne postoji i nije mogude da postoji tako jaka volja za množenjem kao kod dnk,ta volja je bukvalno beskonačno jaka,jača od bilo čega. U takvom slučaju,shvatamo da je telesnost čoveka[i bilo čega živog] jedna obična glupost koja ne služi ni sama sebi kao svrha,biologija i hemija su tu potpuno jasne. Zbog sedamdeset godina hrane,pida,spavanja,rada,uživanja samo zbog toga da bi dnk a ne sebi stvorili uslove za nesmetanu deobu i razmnožavanje,a onda nas taj isti dnk „kazni“ starenjem i jednom mutacijom koja nam ugasi telesni život i pretvori nas u hranu crvima,mnogi žrtvuju svoju večnu svest[duhovnost,intelekt,emocije,karakter...],bedno od takvih ljudi,i nepravedno prema našem duhu.

-Podeljenost naučnika[i nauke,naročito kvantne fizike i psihologije] o tome gde se nalazi naša duša[ne računam tu tupave konzervantivce iz prošlog veka],da li u čovečijem oku i predelu oko njega ili u samom mozgu,pa čak postoje pretpostavke pojedinih istražitelja i da je u pitanju kičmena moždina...nede naravno nikada biti odgonetnuta[bez obzira na odlične teorije o mozgu kao njenom staništu ali i odlične eksperimente koji govore u prilog oku]. Nije to naravno toliko ni bitno,niti se može nadi nešto fizičkim putem što je transcendentno niti bi imali koristi i da saznamo istinu o njenom staništu,ali bih svakako dušu trebalo povezati i sa mozgom i sa okom. Sluh,dodir,ukus i miris su čista fizička osetila jer kao prvo,daleko su indirektnija i jednostavnija osetila od vida a kao drugo oko je organ koji se ne može evolucijski ozbiljnije objasniti. Oko sve vidi i iz oka se sve može videti,takvu „povratnu spregu“ nemamo kod nijednog čula,potom,i u istini da je oko ogledalo duše,leži deo odgovora. Medjutim,sami snovi i sama mod zamišljanja ponovo nas odvradaju od oka kao centra duše. Kao i samo slepilo,koje pojačava druga osetila ali ne i ,kako se to pogrešno misli i sam „duhovni vid“,ili urodjeno slepilo i doživljavanje snova. Mozak i oko dakle moraju biti povezani po pitanju duše,jedno bez drugog ne daju nikakva

objašnjenja. Oko je takodje vrlo čvrsto povezano sa našim emocijama i umom,iz tog razloga i vaspitanje deteta treba bazirati na-videti,a ne na-čuti ili govoriti.

-Ruski idiot nudi besmrtnost,naime,nudi bogatašima da im uploaduje um kako bi posle smrti ostali svesni samo u telu robota ili kompjutera. Radi na tome i tvrdi da de uspeti da to uradi za nekih deset godina...naravno,novac[prva rata] se upladuje odmah. Ako misli ozbiljno,onda ga treba uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca kamen,jer i glupost je krivica koliko i zlodelo,ako samo misli da prevarom dodje do velikog novca,treba ga uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca kamen,jer prevara je krivica i zlodelo,i prosečno inteligentni bi smislili bolji način da dodju do novca prevarom,a ukoliko se neko od bogatih ruskih tajkuna i „upeca“ na ovu ponudu,treba ga uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca kamen jer naivnost je krivica koliko glupost i zlodelo. O uploadu i downloadu ljudskog uma u bududnosti se zaista naveliko priča medju „naučnicima“,ali ga ne nude na prodaju,pa ih ne možemo okarakterisati kao prevarante ved samo kao glupake i neznalice...kako god...i njima bih dao kamen da tucaju,i to glavom,jer za ništa drugo i nije,čekid je pametniji od njih.

-Kolektivna svest je dobro poznata tema u kvantnoj biologiji i kvantnoj psihijatriji,kao što je dobro poznato kako se njome može manipulisati.

Princip je isti kao i sa upotrebom antibiotika i novih sojeva bakterija otpornih na njih. Deset posto čovečanstva nekontrolisano koristi antibiotike,zbog čega de velike probleme imati i preostalih devedeset posto. Nije ovde u pitanju kako se utiče, ved kako funkcioniše kolektivna svest,promena svesti u bilo kom pogledu u malom procentu stanovništva izaziva posledice kod svih. Iz tog razloga konstantnost intelektualnih,duhovnih i karakteroloških osobina ljudi na čitavoj planeti treba ozbiljno shvatiti. Sa porastom broja stanovnika planete,logično da generalno postajemo gluplji,zaostaliji,neduhovniji i lošiji ljudi. Dva zakona termodinamike dokazuju ovo pravilo ali mnogo više i bolje

de nas u tako nešto uveriti istorija svojim primerima. Ako bi neko pokušao da ovo demantuje pitanjem:-„pa zašto onda ljudi nisu izmislili kompjuter u srednjem veku,ako su tada bili toliko inteligentniji i kreativniji“? Trebalo bi naglasiti da pronalazaštvo i napredak tehnologije nemaju veze sa inteligencijom ili kreativnošdu koje su uzvišene karakteristike ved isključivo od trenutnog znanja[saznanja] i sposobnošdu uspešne primene istog[talenat]. A treba podsetiti da bez genija starog veka ne bi danas mogli ni da zamislimo „kompjuter“,tv ili bilo koju drugu tehnološku spravu.

Naravno,svi ti pronalasci jesu manjim ili vedim delom stvorili inteligentni i kreativni ljudi ali ne baš genijalnih pa ni blistavih potencijala...ako bi „obrnuli“ uloge pa ljudima starog veka dali današnja saznanja,ved bi imali veštačke naseobine na Marsu a ne bi se još uvek vrteli oko zemlje.

-Telesni kompleksi se „leče“ materijalnim i hedonističkim putevima...poznato je da ljudi sa manje razvijenim polnim organima vole brzu vožnju ili ekstremne sportove,delavost se „leči“ siledžijskim ponašanjem,prekomerna gojaznost,žudnjom za novcem i materijalnim vrednostima...! Psihički kompleksi se manifestuju kroz ved svima poznate,edipovske, ,medejine,elektrine,kainovske „ličnosti“,dok se duhovni kompleksi „leče“ isključivo ateizmom,monaštvom ili sveštenstvom.

-Rodoljublje,patriotizam,čak i kada su umereni spadaju u bolest...privrženost tradiciji ili nacionalni ponos,takodje. Za razliku od –demokratije,koja je bolest društva,gore pomenuti su i društvena i individualna bolest. Velika ljubav,ljubomora,velika mržnja,hedonizam su čisto individualne bolesti.

-Potpuno je nerazumno misliti da shvatate nečije delo a da ne poznajete odlično biografiju stvaraoca dela. Stvaraoci UVEK veliki deo svog životnog iskustva unose u svoja dela. Razumeti Karamazove a ne poznavati život Dostojevskog,razumeti Heseova dela a ne poznavati život ovog pisca,shvatiti Albatros a ne znati Bodlerovu biografiju,ili Šelijeve pesme a nemati pojma ko

je Šeli,Kantovu filozofiju bez poznavanja njegovog života...prosto nije mogude. Dela stvaralaca se ne tumače,svako na svoj način. Autori su jasno znali sta su delom[knjigom,slikom,muzikom] hteli da kažu i u to su uneli ogroman deo svojeg JA. Albatros je kratka biografija Bodlera,Kitsove i Šelijeve pesme takodje,Heseov Sidarta,Fjodorov Idiot ili Veliki inkvizitor,Vagnerov Parsifal,Mocartov Rekvijem, Rembrantova Nodna straža,Vitgenštajnov Traktatus... sve su to delom autobiografska iskustva i doživljaji umetnuti u delo. Tumačiti na razne načine Hegela ili Bemea,Tolstoja ili Jesenjina,Mona Lizu ili Tajnu večeru,to su potpune besmislice,pa zar bi mogli da tumačimo na razne načine Njutnov zakon akcije i reakcije,Ajnštajnovu specijalnu relativnost,ili neki pravni zakon...čemu bi to vodilo...dela genija nisu ni „fizička lepota“ da bi govorili o ukusima niti šifrovane poruke da bi pokušali da ih rastumačimo,neko ovako,neko onako...autor je stvorio delo koje jasno govori šta je hteo da nam predoči,ako to nama deluje nerazumno ili sklono različitom tumačenju,onda nemamo pojma ni o autoru i njegovom pogotovo psihičkom životu a još manje imamo šanse da bilo kada shvatimo njegovo delo.

-Mnogi „Marfijeve zakone“ shvataju kao zanimljivu igru reči koja se često dešava u svačijem iskustvu,medjutim to nije nikakva igra ili zabava,ovi zakoni su čvrsto utemeljeni na najsnažnijem zakonu svemira-termodinamici.

Marfijevi,termodinamički i Njutnova tri zakona su toliko univerzalni da im podležu čak i naša ličnost,psiha,karakter i duša. Ovo se još uvek ne može redi za mnoštvo kvantnih ili relativističkih zakona,jer se njihovo delovanje u bezvremenom i besprostornom još uvek proučavaju.

-Dešavanja kod čoveka koji su doživeli kliničku smrt su kontradiktorna...dok samo nekih 20% tvrde da su ili doživeli putovanje kroz tunel prema jakom svetlu,posmatrali sebe na operacionom stolu,doživljavali „kratak film“ o svom životu,videli jaku svetlost ili imali neko drugo iskustvo,ostalih 80% se jednostavno ne seda ničega,odnosno tvrde da nikakvo iskustvo nisu doživeli.

Treba kritički pridi ovom problemu,jer ne zaboravimo da je „doživljeno“ u snu[dakle,snovi] daleko manje kompleksan fenomen od pretpostavke šta bi moglo da se dešava sa našom svešdu u toku kliničke smrti,drugo ne može se porediti ni san sa smrdu. Ako znamo da čovek u toku svakodnevnog spavanja sanja najmanje tri različita sna i to više puta,a da se po budjenju čak 90% njih ne seda da su uopšte bilo šta sanjali onda je „zaborav“ doživljenog u toku kliničke smrti potpuno logičan. Da ne znamo „gde smo to bili“ po povratku u život,prosto je neminovno,osim kod onih ljudi koji imaju „ono potrebno“ da im deo doživljenog ipak ostane u glavi ,poput i snivača koji se sedaju sna.

Samim tim treba odbaciti pretpostavke one polovine naučnika koji tvrde da je „doživljeno“ za vreme kliničke smrti normalna reakcija organizma na smrtni stres i da se ne može uzeti kao „stvarno doživljeno,tako isto treba odbaciti i onaj procenat od 20% koji se navodno sedaju doživljenog,jer se u odnosu na običan san,taj procenat ne može prihvatiti,naime gotovo sigurno da taj procenat možemo svesti na manje od 2%,a ostatak pripisati lažnim svedočenjima. Baš zbog toga,fenomen „doživljenog“ za vreme kliničke smrti treba uzeti za stvaran ali iz istog razloga nedemo modi nikada da ga dokažemo. Bez obzira na značaj i zanimljivost ovih proučavanja,sve ostaje i zauvek de ostati u domenu vere[ne samo religijske,naravno] i bespotrebno je uopšte pokušavati prodreti u tajne „doživljenog“ u toku kliničke smrti ili izvlačiti neke zaključke koliko god ispitivanja bila obimna i dobra...u smrt zaviriti ne možemo,bar ne sa dokazima,te ostajemo u domenu verovanja ili neverovanja.

- Mržnja jeste zlo,ljubav jeste dobro ali jedno drugo podrazumevaju kao dualnost i to konstantna [kao i svaka dualnost]. Redi da pojmovi ne volim i mrzim nisu isto,samo je izmišljotina koja služi da vesto prikrije mržnju kao zlo. Redi „mrzim fiziku,volim geografiju“,“mrzim mačke,volim pse“ ili „mrzim košarku,volim fudbal“ ne smatra se zlom jer nije govor mržnje[???],niko vas zbog toga nede osuditi ali ako se mržnja prenese na ličnost ili društvo,to se

ved posmatra kao zlo i kao govor mržnje može vas odvesti iza rešetaka. Da li zaista postoji razlika izmedju stvari,životinje,dogadjaja za koje smemo da kažemo –„mrzim“ i čoveka ili grupu ljudi,društvo,rasu zbog koje možemo odgovarati ili u najmanju ruku biti žestoko prezreni? Čak se ni u pogledu govora mržnje nešto smatra nekažnjivo i ne baš opasno dok se drugo žestoko kažnjava,u zavisnosti od tradicije kojoj pripadate. Redi u Srbiji javno da mrzite Ameriku ili Amerikance,Kosovske Albance sigurno vas nede staviti pred optuženičku klupu,ali to redi za Jevreje,ili neku rasu,čekaju vas drakonske kazne. Svaki osedaj mržnje je zlo,bez obzira na šta ili na koga se odnosio,i potpuno je besmisleno govoriti o manjoj ili vedoj mržnji, o pravednoj i nepravednoj,opasnoj ili bezopasnoj,jer ni zlo se tako ne može okarakterisati. Jos besmislenije je nekim vidovima mržnje davati epitete „govor mržnje“. Uostalom kako nije mogude voleti a ne mrzeti isto tako je ne mogude suprotno. Onaj koji svoje zlo u sebi ne pokazuje i onaj koji ga pokazuje,zar ima razlike? Izmedju ubice i potencijalnog ubice,zar ima razlike?[ne po zrtvu ili mogudu žrtvu ved po čoveku zločincu]. Ako ved sasvim slobodno smemo da javno iskažemo ljubav prema bilo čemu jer je u nama,zašto ne bi smeli javno da iskažemo i mržnju koja je takodje u svima nama. Ako je samo problem u tome što je jedno dobro a drugo zlo,onda mešamo i pojmove i samu suštinu. Na kraju...“potencijalni zločinac“ je uvek opasniji od „iskazanog“ ,što je psihološki potpuno jasno a primerima dokazano. Laž je možda manje zlo od mržnje jer ne donosi ljudske žrtve ali za razliku od ispoljene mržnje,ispoljena laž ima moralno daleko gore posledice.

Za iznesenu laž-treba odgovarati.

-Kvantna fizika nas opominje da ne možemo tek tako odbaciti postojanje svesti kod bilo čega postojedeg!!! Ako još tome pridodamo i vrlo verovatnu teoriju sveukupne svesti u paralelnom univerzumu,tim još gore po konzervativne materijalističke idiote. Možemo govoriti samo o nivoima svesti,dakle višoj ili nižoj...čovek je trenutno na najvišoj lestvici

svesti,životinje na daleko nižoj,biljke na još nižoj,voda takodje ima svest,daleko niži od biljke ali ozbiljni dokazi govore o tome,takodje kamen...molekul...atom...deo su sveukupne svesti univerzuma. Za one koji slabo stoje sa prirodnim naukama,a pri tom su i materijalisti,pa im ovo deluje nerazumno, nelogično i suludo...ili još gore,oni koji organsku od neorganske materije dele po „alhemijskom principu“*takvih je ,verujte,mnogo+,bolje da ne komentarišu ovo,neka dute,upale svoj audi ili neku drugu „ljutu mašinu“ i izvedu njihovu isto tako pritupu devojku na modnu reviju donjeg veša.

-Čak ni najbolji i najvedi filozofi,ne samo današnjice,ved uopšte kroz istoriju ne shvataju da se čitava filozofija zasniva na samo dva stuba,Heraklitu i Sidarti[čak se i sve prirodne nauke mogu u svom korenu tu pronadi].

Naravno,uz retke izuzetke,Platona[Sokrata],par novoplatonovaca i donekle Kanta. Kao što se fizika zasniva na kvantnom i relativističkom stubu, hemija na organskom i neorganskom,muzika na instrumentalu i „poruci“*autorovoj promisli ili na glasu glumca po autorovom tekstu],slikarstvo na Da Vinčiju i Rembrantu,književnost na Aligijeriju i Dostojevskom...! O Budizmu je dovoljno rečeno ali Heraklita ne treba shvatiti kao čistog filozofa,ved kao veličanstvenu ideju i pokret,kao što je to recimo Isus i Hrišdanstvo. O njegovoj filozofiji ne znamo mnogo ali o njegovoj ideji,odnosno suštini,zna se dovoljno,sasvim dovoljno da se smesti na vrh filozofske piramide sa Sidartom,odmah iznad Sokrata i Platona.

-Pobeda zlog nad dobrim,uvek se završava pogubno po čoveka zločinca,u tome se vidi da zlo unižava čoveka,medjutim,vrlo dobro znate da se i pobeda dobrog nad zlim po pravilu završava takodje pogubno po čoveka. Stereotip da su „dobar i lud“ isto,potpuno je na mestu,jer zaista samo dobar može biti lud i samo ludak može biti dobar,odnosno da ima više dobrog i duhovnog nego zlog u sebi. Po čemu onda uopšte pravimo razliku izmedju zla i dobra?

Po pozitivnim emocijama koje nas preplavljuju. Prevarite nekoga,slažite,radite mu iza ledja,zaista se nedete lepo osedati,niti je to

mogude,čak i ako je takav postupak spasao i vaš život. Nasuprot tome,učestvujte u nekoj borbi protiv poplave,nosedi mukotrpno i neprestano teške džakove sa peskom,ili u nekom „manjem“*samo na izgled] dobrom delu,pomozite prijatelju da unese nameštaj u stan,pomozite čoveku kome je stao auto da ga upali gurajudi...uvek dete osetiti radost,pozitivnu emociju ali pre svega ponos! Pozitivne emocije su tu da nam kažu da je uradjeno delo zaista dobro,i to je pomenuta razlika,ali ponos je tu da nas podseti da dobro delo nije uradjeno samo iz „čistog duhovnog dobrog“ ved ima i elemenata altruizma. Dakle,duh nam je podstrekač ali nas evolucija podseda da ne zaboravimo da i ona ima ulogu u svemu tome. Ponos kod učinjenog dobrog dela,nije baš neka osobina za pohvalu. Ponos koji osedate ako osvojite medalju na nekom takmičenju,samo je veličanje svog Ega i to neopravdanog. Ali vratimo se osedanju i pozitivnim emocijama koji znaju da nas preplave u trenucima posle učinjenog dobrog dela[to čak osedaju i zločinci],to je samo dokaz da je dobro mnogo uzvišenijeg porekla[možda i Božjeg] od zla,medjutim ne treba zaboraviti da su konstantna dualnost i da imaju isti izvor i da demo na nekom drugom mestu,ili drugom dogadjaju ispoljiti svoje zlo i osedati se pokislo.

-Ovde du se pozabaviti jednim nešto obimnijim istraživanjem [kroz ankete] a koje su sprovedene u Srbiji putem tri društvene mreže,zatim direktnim i telefonskim putem mlade novinarke Lj.D. kojoj se posebno zahvaljujem. U pitanju je vrlo reprezentativan broj ispitanika [3.940],različite starosne dobi i različitog nivoa obrazovanja. 3940 ispitanika[0d 17 do 76 godina],podelili smo u četiri starosne grupe: 17-25 [1214], 26-46 [1411], 47-60 [895], 61-76 [420] Na osnovu obrazovanja,takodje smo ih podelili u četiri kategorije: Bez škole [7]

Sa osnovnom školom [888] Sa srednjom školom[3-4 stepen] [1747] Sa višim i visokim obrazovanjem [998] Hteli smo da proverimo poznavanje opšte kulture naroda u Srbiji. Pitanja su bila slededa: 1]Ko je bio Tales?

2] Šta je onomatopeja?

3]Šta je „izmislio“ Tesla?

4]U kom delu Srbije se nalazi Banat?

5]Šta je Vizantija?

Odgovori: Ko je bio Tales?-71% ne zna-18% pogrešan odgovor -11% zna Ovde je zanimljivo da je najdominantniji pogrešan odgovor bio-Vojskovodja Šta je onomatopeja?-59% ne zna -14% pogrešan odgovor -27% zna Najdominantniji pogrešan odgovor-Vrsta cveda Šta je „izmislio“ N.Tesla?-4% ne zna – 75% pogrešan odgovor- 21% zna Potpuno očekivano,najčešdi pogrešan odgovor[i najtupaviji]-Struja Gde se nalazi Banat?- 36%ne zna- 34% pogrešan odgovor- 30% zna Najčešdi pogrešan odgovor-Banat je Šabački okrug Šta je vizantija?-39% ne zna-12% pogrešan odgovor-49% zna

Najčešdi pogrešan odgovor-Stil u slikarstvu Treba pomenuti i najtupavije odgovore...“Tales je zidarska alatka“„Onomatopeja je stručni naziv za lavež psa“-„Tesla je izmislio atomsku bombu“-„Banat se nalazi u blizini Kragujevca“-„Vizantija je glavni grad neke države“!

Hteli smo da proverimo šta je najvedi stereotip o srbima i tu su se naravno našli oni ved poznati,na prvom mestu „zlatne viljuške“,“najstariji narod“,“najinatniji narod“,“najhrabriji narod“,zaradjuju 200 a troše 700 eura, i „psovanje Vuka Brankovida za izdaju na Kosovu“. Medjutim meni su najzanimljiviji bili odgovori da su Srbi pobedili Nemce u tri rata[???],Da je Marko Kraljevid bio junak iz Kosovskog boja i da se Hitler najviše bojao Srba.

Medju najglupljim odgovorima a u vezi stereotipa o Srbima je rečenica-„ Srbi su najlepši momci i najlepše devojke na svetu,najsnažniji i najsexipilniji muškarci i najotporniji na stres*????+. Bilo je i „normalnijih“ odgovora...poput toga da smo najvedi lopovi,neradnici i probisveti ili da bi „ubili najbližeg“ zbog interesa.

Sve u svemu...da ne ulazim toliko u ovaj „stereotipski“ deo,ved da se vratim anketi,generalno,Srbi se opravdano nalaze pri dnu lestvice najglupljih naroda ali što je još gore,sa tendecijom da zauzmemo bukvalno poslednje[ili prvo mesto] jer su se ubedljivo kao najvede neznalice pokazale mladje populacije od 17 do 46 godina. Zanimljivo je i to da nikakve razlike nije bilo u odgovorima manje obrazovane i visoko obrazovane populacije što jasno govori o tome kakvo nam je visoko školstvo.

-Da li su ljudi „krivi“ ako su nekreativni,neduhovni,neinteligentni? Naravno da nisu,jer su to karakteristike koje nemaju mnogo veze sa nasledjem,genetikom,okolnostima ili okruženjem,ali...! Ako bi neko bio neinteligentan ili neduhovan iz razloga što je stvoren od neinteligentnih i neduhovnih roditelja,krivac bi ipak postojao,pre svega društvo[država] koja

bi dozvolila takav brak a potom i roditelji koji su verovatno ušli u brak zbog lepote ili bogatstva,ako bi okolnosti i okruženje imali značajnu ulogu,opet bi imali krivca u društvu i roditeljima. Ali sam čovek ne bi bio krivac jer ne može da bira ni roditelje niti okolinu niti okruženje. Ali sredom[ili nesredom],ove osobine ne zavise od roditelja ved od nečeg uzvišenijeg od čoveka. Čemu onda „prezrivost“ prema ovakvim ljudima,kojih zaista nije malo,čak šta više,to je polovina čovečanstva,ako u njima ne vidimo krivicu? Isto pitanje možemo postaviti i za recimo homoseksualce koje takodje vedina prezire ali ne vidi [i nema je] krivicu u njima samima ved u prirodi. Medjutim,potpuno je jasno,ako postoji prezir-postoji i krivica prezrenog. Da li tražiti problem krivice u nekom naslednom grehu,kao što na istom mestu tražimo krivca za zlo? Mogude, ali koliko nedokazivo toliko je i ne baš realno. Da su ovi ljudi kažnjeni zbog nečeg,to je više nego izvesno,a kazna bez krivice ne ide,i to dokazane krivice jer je i kazna od prirode i to od njenog uzvišenijeg dela gde ne možemo govoriti o grešci. Nedu ulaziti dublje u ovakav problem krivice jer je nedokučiv ali sama krivica opravdava prezir prema njima,nečeg „grešnog“*dakle,ne obavezno u moralnom smislu]postoji u njima.

Medjutim,ljudska glupost je isključivo krivica ličnosti[da bi bili pametni ne morate biti i inteligentni,to su karakteristike koje nisu strogo povezane]...ljudska glupost ili neznanje spada u zlo,dakle u veliki greh i trebalo bi je kažnjavati ne samo prezirom ved i daleko oštrijim kaznama.

- Problem eugenike...sprečavati razmnožavanje nesposobnih,neinteligentnih,bolesnih,slabih,inferiornih,siromašnih...a podsticati razmnožavanje ljudi koji imaju suprotne osobine ili kvalitete,dakle jakih,zdravih,inteligentnih,sposobnih...da bi progres čovečanstva bio u smeru kvaliteta a ne kvantiteta,nije opravdan. Eugenika se zasniva na genetici i naslednim osobinama,ali gotovo nijedana pomenuta karakteristika[osim bolesti] nije bitnim delom povezana sa genima i nasledjem. Uostalom,danas kada je medicina toliko napredovala da imamo vrlo razvijenu prenatalnu

dijagnostiku i lečenje,potom načine da lečimo ili odlažemo najvedi broj bolesti,eugenika u ovom smislu nema svrhu i nehumana je. Čak i kod onih roditelja kod kojih smo sigurni da de bolest biti genetski preneta na dete,a radi se o bolesti koja je mučenje i za dete i za roditelje,ne možemo baš tako lako opravdati eugeniku,jer suprotstavljamo etiku-etici. Još besmislenije je siromaštvo ili sposobnost[šta je uopšte sposoban čovek???] sprečavati eugenikom. Medjutim,za dve karakteristike ,glupost i zlo,koji nisu nasledni,ipak bi trebalo eugeniku vrlo oštro primenjivati. Od dva zla roditelja nede nastati zlo dete niti od dva glupa roditelja dete koje nede žudeti za znanjem...po genetici,to je sasvim ispravno,ali problem je u vaspitanju,okolnostima i okruženju u kojima se dete razvija...ono rodjenjem nije apsolutno zlo niti potencijalno glupo ali de vremenom te dve karakteristike baš zbog uticaja takvih roditelja „izbiti“ kao dominantne u kasnijem razvoju deteta. To je pravilo,jer su glupost i zlo podstiču ili blokiraju roditeljskim okruženjem. Dakle,eugenika je ovde potpuno opravdana.

-Strah ima isti izvor kao i opreznost,jedno drugom su i uzrok i posledica.

Rečenica: „Čega se plašiš to dete i snadi“,nema apsolutno nikakvog smisla,naprotiv! Strah je štit života.

-Čovek koji do svoje 35-40 godine ne promeni po nekoliko puta svoje mišljenje o svemu bitnom,nije „ili mudrac ili glupan“,ved isključivo glupa durka[duran] bez i naznaka mozga u glavi.

-Biti duhovan,odnosno jak duhom,ne znači obavezno biti i apsolutno moralan...to nisu iste stvari,moralnost je samo sastavni deo jednog vedeg dela koji čini celokupnost duha čoveka.

-„Onaj koji nikada nije izučavao sistematski ekonomsku nauku hendikepiran je čak i u razmišljanju. On liči na gluvog čoveka koji pokušava da ocenjuje simfoniju“.- reče „čuveni“ ekonomista Samuelson i sam sebe pobi ovakvim

rečima...i ne samo da je pobio sebe ved nam je dao dokaz da je on taj koji ima ozbiljno hendikepiran mozak.

-Kolektivna svest,koju često pominjem,deli se kao i kod pojedinca,na; kolektivno svesno,kolektivno nesvesno,kolektivno podsvesno i kolektivno nadsvesno [NadJA-NadSve]...to je ustvari kolektivni mozak univerzuma,mozak svega živog i neživog,u svakom slučaju to je Bog,samo što takvog Boga doživljavamo na različite načine...Hrišdani,Islamisti,Judejci na jedan način uz različite varijacije,Indijanci na drugi,Maje na tredi,Indijci na četvrti...mnogi od nas na neki kompleksniji i daleko transcendentniji način,poput svesne energije,itd. Utoliko je tvrdi i nepromenljivi ateizam debilan...ali ga bar u jednom periodu života treba prodi,da bi se približio suštini svega.

-Ako ne pamtite doživljeno,morate ponovo proživeti,što sa jedne strane nije loše ako je više lepog bilo u doživljenom,ali s druge strane,veoma je loše,jer je to definitivan dokaz da ste glupi.

-Čovek je osudjen na duhovni i umni pad,to je neizbežno. Što se više popneš,pad de samim tim biti i teži i bolniji ali to nikako ne treba da te obeshrabri od pokušaja penjanja do maksimalno mogude kote.

-Što više razmišljate i što ste pametniji,sve manje logike i razumnog dete pronalaziti u životu...i to je dobro,bliži ste istini...život nije matematika,taj često sputavajudi logički aparat.

-Bilo bi dobro da nauka[savremena fizika] postane religija dvadeset prvog veka kako mnogi predvidjaju,ali samo ako se nastavi koracima velikana fizike sa početka dvadesetog veka[Ajnštajna,Planka,Hajzenberga,De Broljija,Šredingera...]a ne koracima današnjih „naučnika“*tehnologa,pozitivista,akademista]. Jadno čovečanstvo ako

tehnologija i primenjena nauka bude religija dvadeset prvog veka,tu više spasa nede biti.

-Čuvajte se preterano gojaznih ljudi i ljudi sa velikim podočnjacima...zlo je u njima. Čuvajte se i „sposobnih“,i njima zlo upravlja.

-Genija je vrlo lako prepoznati. Ako iole inteligentan čovek čitajudi neko delo u njemu prepozna i veliki broj svojih ideja i razmišljanja,znajte da je stvaralac bio genije.

- Ljudskom psihom i duhom „upravljaju“ tri zakona,i to tri zakona fizike koji se najčešde vezu za materijalni svet,zakon entropije,zakon dualnosti i zakon akcije i reakcije[ovaj zakon nije dualnost]. Ovi zakoni upravljaju i kolektivnom svešdu[Bogom],ili su čak njegov proizvod.

-Za onoga koji pojma nema o čemu priča kao i za onoga koji pojma nema šta drugi priča,uvek je sve mogude[odlika tuposti].

- Uvek postoje dva zaključka,naravno ispravna...

-To što je neki naučnik,npr.astronom,pet godina učio astronomiju,ne znači i da zna šta je to astronomija.

-Raspravljati o verovatnodi na bilo koji način i proučavati je,nema nikakve svrhe niti može bilo šta da nam dokaže ili predvidi. O verovatnodi možemo govoriti samo generalno i to na način od kojeg niko nista nede imati.

Verovatnoda bilo čega se svodi samo na dve cifre a to je -50%.,jer nešto može samo da se dogodi ili ne dogodi...dok je za onog kome [ili čemu]se dogodilo ili ne,verovatnoda ušla u „zonu 100%“. Iz superverovatnode u dogadjaj. Ako se na 100 saobradajnih udesa dogodi jedan smrtni slučaj[verovatnoda 1%],za onog koji se krede vozilom ta verovatnoda je ipak uvek 50%,ili de stidi živ i zdrav na odredište ili prodi sa manjim udesom-ili de nastradati. Ukoliko se dogodi ovo poslednje,sve

verovatnode[superverovatnoda] se pretvara u jedan dogadjaj[poziciju],smrtni ishod.

-Što ste bliži mestu dogadjaja,velike su šanse da znate najmanje o njemu ali i da medju poslednjim saznate o dogadjaju. „Materijalni“ zakoni koji ne daju za pravo takvom stanju,jer se isti zasnivaju na logici[što ne znači da nisu tačni],po pravilu su demantovani od strane realnosti...nema tu ništa čudno,ako povežemo um sa pomenuta tri zakona koja vladaju i materijom i svešdu.

-Uzrok svakog problema nije u grešci ili sticaju okolnosti,ved isključivo u rešenju.

-Ako misliš da u potpunosti razumeš dva osnovna zakona svemira,odnosno kvantne i relativističke postulate,onda budi siguran da ih ne razumeš ni najmanje. Nije to nikakav paradoks niti ima govora o komplikovanosti ove dve fizike,ved je problem što stavljamo razum[logiku] ispred uma i kritičkog razmišljanja. Razum i logika ne mogu da „shvate“ sve pomenute postulate,jednostavno to nije mogude jer su van njih,tako da ,misliti da sve razumete govori o tome da ništa nerazumete...suprotno,um i kritičko razmišljanje nam nisu svojstveni i gotovo da se rodi samo par ljudi u sto godina kojima oni nisu strani u svrhu apsolutnog korišdenja[genije].

-Ako koristiš logiku da bi doneo sud o tome da li je nešto mogude ili ne,ponajpre donesi sud o tome da ti mozak ne funkcioniše kako treba.

Primati i životinje „višeg intelektualnog stupnja“ koriste instinkt na bazi zdravog razuma i logike.

-Svaka velika ljubav,osim ako nije ljubav prema Bogu,otupljuje duh kao i mržnja. Vajninger,možda i opravdano,dodaje i ljubav prema Beatriče.

-Da li veliku ljubav,recimo momka prema devojci[i obrnuto] možemo okarakterisati kao težak duševni poremedaj. Apsolutno. Takva ljubav kao

prvo uništava duh,kao drugo nije normalna ni po fizičkim i duhovnim zakonima,i na kraju,po psihijatriji,zaista spada u bolesti. Dobra vest je ta,da su vedine takvih velikih ljubavi,umišljene i lažne. Loša vest,ako su iskrene,velika je šansa da se završe tragedijom,odnosno činom zla. Zločin je odgovor duha na veliku ljubav koja je pogrešno usmerna.

-Zaljubljenost je ustvari samo preuveličavanje razlika u vrlinama običnog kamena i osobe u koju ste zaljubljeni,u korist ove druge.

-Različiti polovi su posledica dualnosti,tako da je potpuno jasno da funkcionišu na dva različita načina i da se medjusobno ne mogu razumeti niti dovoljno zbližiti. Izuzeci postoje,a upravo izuzetke i način na koji oni uspešno funkcionišu opisao je izvaredno genijalni Vajninger u- Polu i karakteru.

- Verujudi se uvek pokaju,oni neverujudi ili slabo duhovni imaju samo grižu savest koja je nepoznanica za duhovno uzvišene.

-Ukidanje ili nepostojanje smrtne kazne u mnogim savremenim državama nema nikakvo opravdanje...pa čak i ako bi na to gledali sa hrišdanske strane,jer su sve kazne antihrišdanske. Smrtna kazna za najokorelije ubice,siledžije,zločince je spas za društvo jer izdržavanje kazne je skupo za državu,nikakva satisfakcija za porodice žrtve a takvim ljudima potrebno je da se zatre seme. A do izvršenja smrtne presude treba ih staviti u delije sa najzagorelijim zatvorenicima da im očiste debelo crevo pred smrt.

-Komunizam je zlo jer nema potkrepu ni u evoluciji niti u duhovnom shvatanju sveta,bez bar jednog od ta dva stuba,utopija je realnost[ne samo komunizmu]. Nasuprot njemu,kapitalizam[i demokratija sa njim] nisu se ugušili u dimu utopije jer stoje na evolucionom stubu. Ali na jednom stubu ne može se dugo stajati...samo ono što je čvrsto oslonjeno i na evolucijski i na duhovni stub može biti trajno i ispravno. Dakle i kapitalizam sa demokratijom de se urušiti i odvesto čovečanstvo na samo dno. Komunizam

ima samo jednu manu a to je što želi a ne može da se osloni na evolucioni stub a može ali ne želi da stoji na duhovnom stubu. Veštački bi da se održava uz pomod oslonca koji mu ne paše umesto da se okrenuo duhovnom podupiraču iz kojeg je delom i nastao[a ne da ga odbacuje kao zlo]. Kako je stub duhovnosti daleko jači od evolucijskog[bar za čoveka],komunizam bi se sasvim sigurno vrlo brzo „primio“ i daleko duže opstao od kapitalizma.

-Država sa jedne strane puni u popriličnoj meri budžet od saobradajnih i komunalnih kazni a sa druge strane se navodno bori da nam saobradaj bude što bezbedniji ,da ima daleko manje poginulih i povredjenih,potom da ljudi ne bacaju smede gde stignu,ne pljuju po ulici, ne gaze travnjak ili ne dozvole rad ustanovama koji imaju dotrajale električne instalacije. I naravno...visina kazni je tako podešena,da država ima priliv novca a društvo ipak može da istrpi odlazak par novčanica iz džepa i da eventualno par meseci ne vozi automobil...a posle-po starom. Ako bi država kaznu za vožnju u alkoholisanom stanju ili prebrzu vožnju u naseljenom mestu pretvorila u milionsku cifru uz trajnu zabranu upravljana motornim vozilom i par godina zatvora...niko ne bi seo pijan u automobil niti bi bilo kome palo napamet da gazi pešake po trotoaru,naravno. Ali onda državni budžet ode u debeli minus. To je pokazatelj nesposobnosti i trulosti državne vlasti...budžet se uvek puni iz prirodnih bogatstava i njegove eksploatacije,kao i novcem poreskih obaveznika,porezom na dodatnu vrednost i taksom na luksuz. To su četiri jedina ispravna puta i sasvim dovoljna za svaki budžet bilo koje države.

A ako su političari nesposobni i džepovi im duboki,onda de postojati takse na bukvalno sve i bide enormne a saobradajno-komunalne kazne de biti najvedi izvor prihoda. Zbog toga pati i društvo i kultura u celini. U čemu je problem da čoveka koji pljune na ulici „oderete“ za par stotina evra ili jednogodišnjom kaznom zatvora??? Pa nek’ pljuje...baca papiride...urinira iza doška...!

- Hodete obrazovano i kulturno društvo...uvedite obavezno osnovno i srednje obrazovanje! Ko nije u stanju da ga završi...pa bar je ova zemlja bogata plodnom zemljom i rudnicima...ko nede da radi...niti hode da uči, a postao je punoletan-postoje sile prinude...izem vam ljudsko pravo i demokratiju! Ljudsko pravo je za ČOVEKA i treba ga primenjivati u smislu da da čovek bude čovek a ne primat. Ako ved primate koristite za medicinske eksperimente,koristite i one koji se samo zovu –čovek.

-Ljudi koji pridaju mnogo pažnje svom telu[ne mislim na negu,zdravlje ili higijenu],odnosno oni koji žele da izgledaju mišidavo,zategnuto,snažno,“opasno“,razlikuju se od životinja nižih vrsta po tome što su oni apsolutno UVEK svesni svojih moždanih slabosti i svesno to kompenzuju svojim „poboljšanim“ izgledom...utoliko su životinje nižih vrsta u prednosti u odnosu na njih,otpatke čovečanstva. Svojstveno im je i to,da sa povedanjem muskulature postaju kukavice ali i to kompenzuju pojačanim glasom i „proseravanjem“. Za razliku od muškaraca,glupe žene takodje svesne svojih moždanih slabosti to kompenzuju veštačkim telesnim erotskim nadogradnjama i prenaglašenim isticanjem svoje erotičnosti.

Prodavačice ljubavi ili kurve ,koje to rade na ulici i za novac,daleko su inteligentnije i duhovnije od gore pomenutih „vrsta žena“*kojih je sve više]. „Prikrivene kurve“ a takvih je 90% medju ženama ni približno nisu intelektualno i duhovno na nivou „klasičnih“ prodavačica ljubavi. Ne pričam o seksu,kvalitetu seksa ili uslugama,nisam,nedu niti imam potrebe da pladam za sex pomenutim,pričam isključivo o tome da su prodavačice ljubavi,kojih je 5% daleko iznad onih 90% žena koje nazivam „prikriveno-javnim kurvama“.

Samo 5% žena se mogu svrstati u ono što se zaista podrazumeva pod ženom.

Isto se odnosi i na muškarce,samo su procenti nešto izmenjeni...medjutim i kod njih postoji ta „konstanta“ od 5% pravih muškaraca.

-Neznanje kod čoveka treba kazniti zakonski,kao što bi trebalo kažnjavati svakoga ko na najprostije pitanje iz opšte kulture ne zna ili da pogrešan odgovor. Zatvoriti ih u sobe i pustati im 24 časa dnevno snimljene citate iz kritike čistog uma ili filozofskih mrvica...dok ne polude ili ne izvrše samoubistvo...ponavljam,najvede mogude zlo kod čoveka,jeste neznanje.

Glupi ljudi su opasne genetske greške i Božji kažnjenici...i evolucija i Bog im je okrenuo ledja.

-Demokratija je zlo ali u kulturnim i obrazovanim društvima ona nede pokazati svoje pravo lice jer udara na zid pametnog i kulturnog naroda.

Medjutim u društvima gde nivo kulture,znanja i sistemi vrednosti nisu na zavidnom nivou,demokratija je opasna,jer de idioti uvek verovati i glasati za idiote...s obzirom da je takav narod odgovoran za loše stanje u državi,samim tim i treba da snosi krivicu,treba gaziti po njima i smatrati ih nižom vrstom.

-I znanje,kao vid informacija, mora biti podložno drugom zakonu TD. I time se može objasniti ludilo genija.

-Nesredni i sredni dogadjaji i dešavanja se naravno naizmenično menjaju tokom ljudskog života....medjutim,nesrede su uvek vede i češde,što je sasvim prirodno,tako da se kod nikoga one ne mogu potreti,nesreda de uvek odnositi prevagu na kraju. Život u kome bi postojalo više srede nego nesrede,jednostavno ne bi bio mogud,jer bi to značilo potpuno urušavanje fizičkih i duhovnih zakona.

-Ljudski napredak treba da ide u smeru da čoveka u potpunosti oslobodi od rada kao Božje kazne...dakle stvarati automatske mašine koje de ga menjati.

Nije rad stvorio čoveka ved razmišljanje. Čovek treba da misli a mašine da rade. Problem je nastao što se napredak tehnologije koristi u sasvim drugu svrhu i ide u smeru koji nije ispravan,a to je potrošačko društvo. Drugi problem nastaje što ni vedina ljudi jednostavno nije sposobna da misli. Kako

de uvek biti poslova gde mašine ne mogu zameniti čoveka u radu,problem je rešiv,ali problem izopačenog razvoja tehnologije ostaje.

-Sve u prirodi teži da zauzme položaj najniže mogude energije,ako taj proces kontrolišemo,možemo ga iskoristiti,što u velikoj meri i radimo,medjutim ako je takav proces nekontrolisan on de naravno uvek izazvati najvedu mogudu štetu,odredjenu maksimalnom energijom koju „nosi“. Treba to imati u vidu kada se govori o „liniji najmanjeg otpora“.

-Svaka matematička formula koja „dokazuje“ ili „objašnjava“ neku teoriju ili zakon,jednostavno se podešava i mora biti podešena prema teoriji[zakonu],jer nastaje kao njegova posledica. Iz tog razloga,matematičku potvrdu treba uvek uzimati vrlo obazrivo. U onim retkim slučajevima gde teorija nastane iz ved postojede formule[funkcije],kao što je to slučaj sa teorijom struna,treba biti jos obazriviji,jer podešena posledica jednog uzroka,postaje uzrok,što udvostručuje mogudu grešku.

-Osnovni zakon kvantne mehanike,princip neodredjenosti,ne opovrgava Boga kako to mnogi naučnici misle,ved ga naprotiv može samo potvrditi.

Problem nastaje zbog činjenice da takvi naučnici imaju pogrešnu predstavu o Bogu,kao i zbog činjenice da pojma nemaju šta nam princip neodredjenosti uopšte govori. Povezivati ovaj princip sa bilo kakvom slučajnošdu govori o tome da Hajzenberga nisu baš razumeli. Ajnštajn i De Brolji [kao i svi geniji] jesu „nepogrešivi“ ali u svom stvaralaštvu,medjutim da ni geniju nije dato da baš sve i razume,ved isključivo da stvara,upravo pokazuje primer iz ove priče...ova dva genija zaista nisu u potpunosti shvatala princip neodredjenosti,otuda i ostaju zapamdeni kao „kvantne bundžije“.

-Campbel je pravilno zapazio da priroda zazire od praznoglavog eksperimentatora. N. Armstrong je „na nekom mesecu“ dokazao kako funkcioniše gravitacija ponavljajudi Galilejev eksperiment. Ne govorim ovde o N. Armstrongu kao praznoglavom,on je samo uradio ono što su mu rekli.

Ali su mu praznoglavi rekli da to uradi kako bi pred kamerama pokazali da je Galilej bio u pravu. Posle šest stotina godina dokazivati nešto očigledno i kritički razumno jeste ljudsko nepoverenje prema prirodi.

-Do apsolutne istine nije mogude dodi,u svakom slučaju moramo „približnu istinu“*što znači i do 20% od prave istine+smatrati „zvaničnom“. U suprotnom,pokušamo li idi korak više i insistirati na saznavanju potpune istine,dobijamo pogrešno rešenje koje de biti zaista daleko od stvarne istine.

Prag od približno 10 do 20% ne treba preskakati,rizik greške je toliki da je gotovo apsolutan. Čoveku,pa čak ni geniju,istina se ne otkriva u potpunosti,jer to nije ni mogude.

-Prava linija i tačka su izmišljeni matematički pojmovi,korisni,ali izmišljeni.

Tačka i prava linja,naravno,ne postoje.

-Izuzetna sposobnost daleko je nepoželjnija od nesposobnosti,imajte to u vidu ako sebe predstavljate kao sposobnog ili u drugom vidite sposobnog čoveka. Sposobnost je jedna od mnogih suprotnosti inteligenciji. Ne mislim ovde na intelektualnu sposobnost ved na sve ostale njene vidove. Sposoban i prilagodljiv svakako su osakadeni za deo inteligencije. Sposobnost je „materijalistički“ pojam,koliko god vam delovalo da ima izvor u moždanim aktivnostima.

-Sve što je kompleksno a ima materijalni podupirač,mora se raspasti...priroda ne trpi kompleksnost i statičnost.

-Svako dobru ideju obrazložite na najkomplikovaniji mogudi način[čak da ni sami sebe ne razumete],jedino tako de dobra ideja biti prihvadena ili bar vredna razmatranja. Ukoliko je ideja lako shvatljiva[a sve dobre ideje su takve] i takvom je i predstavite,rizikujete da vam ideja završi na smetilištu dok je kroz dvesta godina ne iskopa neki praznoglavac i prikaže kao svoju.

Zaštitite svoje ideje i misli komplikovanošdu,jer nažalost,sam ideje koje su

nerazumne „autoritativnim stručnjacima“,mogu biti prihvadene...kao što jednom rekoh,komplikovanost je naučna hrana…zagadjena ali ipak je konzumiraju.

-Srbi ne zaglupljuju[poput ostatka čovečanstva] samo zbog rasta broja stanovnika u svetu i razvojem tehnologije,ved imaju i onaj „neprirodniji“ sistem zaglupljivanja poput lošeg obrazovanja i lošeg sistema vrednosti u čitavom društvu. Grešimo ako mislimo da ne postajemo gluplji ukoliko na tv ekranu ili internetu,koji su postali glavni izvori informacija i uz koje čovek provede gotovo tredinu vremena,gledamo „lake“ serije,sapunice,rialiti programe ili estradne zvezde sa rečnikom siromašnijim i od skrivenih plemena Amazonije. Srbija je bombardovana takvim sadržajima. Sa druge strane,dokumentarne,putopisne ili obrazovne emisije su potpuno proterane sa ovih prostora. Obrazovanje nam je još užasnije,sa jedne strane se učenici optereduju potpuno nebitnim stvarima a o onome što bi zaista trebalo da uče,posveduje se mala ili nikakva pažnja. Gradivo je neverovatno zastarelo i na nivou je osamdesetih godina prošlog veka...u prirodnim naukama stanje je još gore,tek smo na ulasku u prošli vek. Kritičko razmišljanje kod učenika je nestalo,što je krivica sistema,profesora i roditelja,pa tako imamo sjajne matematičare koji se izuzetno snalaze u brdu formula ali pojma nemaju šta one znače ili kako ih[i gde] primeniti u praksi. Da se pomnože dva broja,to bez kalkulatora nede idi,a o težim računskim operacijama upotrebiti samo mozak...to je „svemirski brod“. To što se hvalimo da naši djaci stalno pobedjuju na nekim „naučnim olimpijadama“ širom sveta,nema blage veze sa znanjem...to je samo posledica informatičkog detaljisana u našem obrazovnom sistemu,jer znanje se zasniva na kritičkom mišljenju.

-Da li de preživeli posle streljanja čitav život razmišljati o tome koliko je imao srede da ga ni jedan od deset metaka ne pogodi i razmišljati kako se to uopšte moglo dogoditi? Hode,naravno. Da li bi mogao da o tome razmišlja da

su ga ubili na streljanju? U tome leži čitav princip antropskog i kosmološkog načela...osnovnih načela svega.

-Specije biogeneze daleko prevazilaze broj mogudih planeta na kojima bi nastala po duhovnosti i inteligenciji ista ili slična vrsta čoveku. Život,naravno „negde tamo“ sasvim sigurno postoji...sa vedom ili manjom razinom inteligencije i duha....ali tražiti nešto slično čoveku ili verovati u to,potpuno nebulozno.

-Napredak tehnologije ima svoju granicu,a ona je uslovljena sposobnošdu ljudskog mozga. Ne u smislu da postoje granice u ljudskoj misli ili ideji i sposobnošdu da to stvori ili ostvari ved u ograničenju mozga da prima informacije brzinom vedom od mogude. Svako čulo je ograničeno da primi informaciju o dogadjaju koja je previše brza,vid i sluh nam to jasno stavljaju do znanja,mada to važi za sva čula kojim registrujemo spoljni svet. Tako i svest nije izuzeta od brzine informacija koje može da primi o duhovnom svetu. Priča o tome da de kompjuteri za pedeset godina raditi neverovatnom brzinom i ogromnom količinom informacija,jednostavno nema smisla jer čovek od toga nede imati koristi. Nije isključeno da u bliskoj bududnosti dostignemo takav tehnološki razvoj da zaista stvorimo super brz kompjuter,kameru hiper-rezolucije ili svemirsku raketu koja de putovati brzinom bliskoj brzini svetlosti,ljudski um ima potencijal da tako nešto stvori,medjutim on te „pogodnosti“ tehnike nede modi da koristi,tako da bi tehnologija bila beskorisna. Verovati,recimo u to da čovek može da izdrži let raketom koja putuje 70% brzine svetlosti i da pri tom čak bude sposoban da skuplja informacije,potpuna je glupost. Telesno i duhovno smo „ograničeni brzinom“,telesno direktno a što se mozga tiče i brzinom kojom informacije prima. Tehnologija koja ne koristi čoveku je samim tim osudjena na propast.

Ved postoje situacije[neke filmske kamere kojima se snimaju savremeni skupi filmovi,ili se rade sa 3D zvukom],gde ljudi jednostavno nisu u stanju da takav film i pogledaju jer im pozli. Čulo sluha i vida,kao i mozak ne mogu da

„progutaju“ toliko brz priliv informacija,što dovodi do opasnih telesnih simptoma. Šta de se dogoditi kada dostignemo taj vrhunac u tehnologiji koji ne možemo preskočiti jer bi bio beskoristan? Kao i sa svakom civilizacijom koja je dostigla svoj vrhunac ,sledi strmoglavi katastrofalni pad. To se ne dešava samo civilizacijama na vrhuncu, tehnologiji ili nekoj ideologiji...to je opšti zakon prirode,sve teži ka vrhu a po njegovom dostizanju,“energija“ mora da se vrati na nulu,što je potpuno logično. Sa vrha sve mora da se strmoglavi,bilo kad,a pri tom svu energiju koju gubi utroši da napravi što vedu štetu.

-Disharmonija boja i zvukova smeta ljudskim čulima i u njemu izazivaju neprijatnost. Disharmonija u funkcionisanju delija i dnk vodi u bolest i smrt.Harmonija je suština svemira,i materijalnog i duhovnog. Duhovna harmonija je harmonija u umetnosti,moralnosti i saznanju i nju je daleko teže postidi i što se tiče stvaranja i uživanja u njoj. Čovek čiji duh i čula mogu da se prilagode disharmoniji pa čak i da uživaju u njoj[ovo se odnosi na sve...čak i one banalne stvari poput stila oblačenja do vrste muzike koju slušaju],trebao bi ozbiljno da se zamisli i zapita šta to nije u redu sa njegovim mozgom i pažljivo prepipa svoju lobanju u potrazi za rupom,odnosno mestom curenja.

-Samo se filozofski razgovor uzdiže iznad bilo kog ispraznog razgovora,pukog prepiranja i raspredanja različitih mnjenja. Samo argumentovane rasprave o uzvišenim temama zaslužuju „upotrebu glasnih žica“,sve ostalo je uzaludno blebetanje.

-Sedanje kao zapamdeni doživljaj stvarnosti[govorim o senzibilnom] nije ni najmanje pouzdan niti u potpunosti odgovara samom dogadjaju,sedanje je samo nesvesno tumačenje doživljenog iz ugla subjekta. Ovo nije povezano sa vremenskim razmakom izmedju dogadjaja i sedanja[prisedanja] na taj dogadjaj,vremenska razlika se potire potencijalnim kognitivnim

sposobnostima i nema uticaj na zabeleženu „sliku“ u delu mozga odgovornom za pamdenje. Samo subjektivno tumačenje doživljenog „iskvaride“ sliku stvarnosti. Ne sedanje se nikada ne treba apsolutno oslanjati čak ni par sekundi nakog doživljenog.

-Sve ružno je neuspeh materijalne prirode,sve neduhovno i glupo,neuspeh duhovnog dela prirode. Očigledno da priroda vrlo često proizvodi neuspehe,zašto nešto Božansko može toliko da greši? Možda je priroda zaista otudjena i „otelotvorena“ ideja savršenog.

-Ako ne sumnjamo ne možemo biti stvaraoci,ne možemo biti ni ljudi vere,niti možemo dodi do istine. Bez sumnje nedemo osetiti ni patnju ni radost,ni ljubav ni mržnju. Sumnja je samo pojačan oprez i kritičko razmišljanje,za razliku od pojma sumnje koji se pogrešno „odomadio“ pod pojmom opšteg skepticizma,koji je bolest i svojstven grešnim ljudima.

-Svaka akademija nauka je ustvari jedno vede staraca sa sklerotičnim krvnim sudovima mozga i dijagnozama Alchajmera koji se sastaju jednom mesečno da razmotre ono što su zaboravili da razmotre prethodni put…inače to im je jedina tačka dnevnog reda na zasedanjima.

-Zašto nas ne interesuje naše stanje pre rodjenja a interesuje nas šta ce biti s nama posle smrti? Zar razlike postoje? Kukavički egoizam;dokaz evolucije.

-Čovekovu dušu[energiju svesti] možemo zamisliti kao upaljenu sijalicu…a smrt kao trenutak kada se ona ugasi-mrak. Vedina ovako i zamišlja smrt,jer kao što zauvek nestane ona svetlost koja je sijala,tako se ugasi i čovekova svest. I tako to zamišljaju oni što uopšte i nemaju čime da zamišljaju. Kada ugasimo sijalicu,svetlost je kao energija, i dalje tu,samo je energija upijena od strane zidova sobe i predmeta u njoj,upili su je elektroni[kvantni skok] koji postaju pobudjeni i istu energiju ali u drugom obliku vradaju nazad prilikom vradanja na niži energetski nivo. Energija nije nestala,nije se nigde

izgubila…samo je oku postala nevidljiva. Ovo se uči još u osnovnoj školi,ali se povezuje umom. “Škola? Um? Energija? Kvantni skok?...pali brate taj audi i beži…ovaj na drogama k’o i mi.”

- Čula koja posedujemo su vrlo lukava,veliki prevaranti,sposobni čak i sam mozak da prevare…”Vidi koliki je mesec večeras”,”Al’ je ova papričica ljuta”,”Kako ova cigareta sa mentom lepo hladi grlo”,”Kako je prelepa ova ljubičasta boja košulje”,itd….ali mesec je uvek iste veličine,ljuta papričica,naravno, nije ljuta,menta uopšte ne hladi,a ljubičasta boja nije ni ljubičasta ,niti je boja…nisu ovde problem oni koji i ne moraju da znaju “zašto je nešto ljuto kad nije ljuto”…za njih imamo lopate i krampove…problem je što de i jedan cenjeni fizičar eksperimentator da potrči za hladnom vodom ili parčetom hleba kada se oljuti ili da stavlja ekstrakt mente na opečeno mesto,jer ako on nema pojma koliko i zašto čula varaju,onda je posve logično da de u detektoru čestica videti krivudavu putanju čestice i razglasiti da je otkrio novu česticu-pijani elektron ili opa-cupa neutron. Ali kod “novokomponovanih” naučnika neopozitivista,materijalističkih danguba,čula su svetinja…takvi de zaista kada dodju kudi posle danonodnog trodnevnog rada iz laboratorije i vide ženu sa drugim u krevetu-poverovati svojim očima a ne ženinim rečima da mu se to samo čini…i što je najgore,tada de zaista i posumnjati u svoja čula i dati ženi za pravo…dok ne odu ponovo u laboratoriju na tri dana da hvataju pijane elektrone. Ko je rekao da su neopozitivisti rogonje???

-Mislim,dakle postojim,govore oni ljudi koji zaista čudom postoje ali i samo postoje i to ne u stvarnosti,oni koji govore-mislim,dakle jesam…i postoje i jesu u stvarnosti. Ako poželite da saznate koliko neko zaista razmišlja svojom glavom,odnosno da li samo postoji ili jeste,pitajte ga da parafrazira Dekartovu misao...ukoliko uopšte i nije čuo za nju,a još manje za Kartezijusa,onda je problem u vama koji ste ga pitali,velika je dioptrija potrebna da bi vam se od drveta učinio čovek.

-Milena Jesenska,Isidora Dankan,Salome Andreas,Sofija Šarlota,Heloiza,Beatriče,Laura,Maria Cayetana,markiza de Satelet,Žana Duval,Elizabeta Brion…neverovatna je mod žene…koliko genijalnih umetničkih dela-romana,slika,filozofskih dela,poetskih nadahnuda,naučnih otkrida…nikada ne bi ugledalo svetlost dana da ovih[i još mnogih koje nisam naveo]muza genijalnosti nije bilo. Ako je Vajninger i bio u pravu,ali je morao znati da polovina genijalnih dela u svim oblastima ne bi nikada nastala da “muze genijalnosti” zaista ne postoje!

------------------------------------------------------------------------------------------------------

„U prirodi čoveka je da voli da zaviri u tudji život ili tudja razmišljanja. Ovo prvo je negativni deo naše prirode ali je činjenica da teško možemo da pobegnemo od toga,nasuprot ovome,želja da se zaviri u tudja razmišljanja,stvorila je ono što danas zovemo stvaralaštvom. Čovek se buni ako neko želi da mu zaviri u privatni život,i to je jasan dokaz da je to negativan deo ljudske prirode. Ipak,on se nede buniti,čak de se i truditi da svoje misli otkrije što vedem broju ljudi. Čovek ne želi da bude posmatran,neprijatno mu je i beži od toga...ali želi da njegove misli,kakve god bile, dopru do što vedeg broja ljudi. U tome bi trebalo da je razlika izmedju evolucijsko-životinjskog čoveka koji želi da širi potomke i čoveka kao duhovnog bida koji želi da širi svoje ideje i misli. Nažalost,ovih prvih je daleko više ali čovek nije tu da bi se poistovetio sa životinjama niže vrste...zbog toga de vremenom ova vrsta ljudi sasvim sigurno izumreti.“ Dilectus Magnus

Mijailovid Dragan [Dilectus Magnus]

RAZMIŠLJANJA SA MARGINA Za izdavača Glavni urednik Lektura/Korektura Milica Kostadinovid Likovno-grafička obrada Prvo izdanje Tiraž Beograd 2013.

Izdavač/Štampa/Plasman