1 Beta je umorno pogledala na pult ispred sebe. Pokazala je mušteriji sve knjige koje je imala na temu Rimljani u Britaniji, a ona joj se nije čak ni zahvalila prije nego što je izašla iz knjižare. Dok je zatvarala vrata za njom, Bet je poželjela do što prije dođe kraj radnog vremena. Njena poslodavka, gospođa Denison je sve vrijeme budno motrila dok je Bet slagala knjige. Bet je imala utisak da je stalno kontroliše. Gospođa Denison je uvijek prema njoj bila učtiva i cijenila je njeno obrazovanje i školu koju je završila. Međutim, gospođi Denison se nije dopadala njena kratka suknja, boja njene bluze, niti njena dugačka kika koja joj je dopirala do pola leđa. Naročito joj se nije dopadalo što se Beta svako veče vozila na motoru naslonjena na Karla Klovera, koji bi došao da je odveze kući poslije radnog vremena. - Nisam baš sigurna da je danas trebalo da dođete na posao - obratila se gospođa Denison djevojci. - Nekako ste mi blijedi. Bojim se da ste možda dobili grip. Znate da vlada epidemija. Kada bi ljudi malo više vodili računa da odmah ostanu u krevetu čim osjete prve simptome sigurno bi doprinijeli da bude manje oboljelih - dodala je oštrim tonom. - Sasvim se dobro osjećam, gospođo Denison. Hvala vam što brinete za mene. Samo sam pomalo iscrpljena. U stvari, Bet je bila skoro sigurna da ima grip. Već danima se osjećala veoma loše. Na posao je morala da odlazi, jer inače ne bi imala od čega da živi. Gospođa Denison je sumnjičavo pogledala Bet, a zatim se udaljila vrteći glavom. Kosa joj je djelovala izvještačeno poput neke perike, tako da joj se nikada ne bi pomjerila ni jedna dlaka na glavi. Bet nije izdržala da ne napravi grimasu kada joj je gospođa Denison okrenula leđa. Bilo joj je krajnje neprijatno kada je primijetila da njen gest nije ostao neprimijećen. Ispred izloga je stajao jedan čovjek koji je sve vidio. Njegove tamne oči su je budno motrile. Beta je sa hrpom knjiga koje je imala u ruci, brzo otišla u magacin. Nadala se da čovjek nije neki poznanik njene poslodavke i da joj neće ispričati kako je postupila. Srce je počelo ubrzano da joj kuca kada je čula kako se vrata knjižare otvaraju, a zatim ponovo zatvaraju. Sve je moguće. Bet se sjetila da je i gospođa Denison mogla da vidi šta je ona uradila pošto su u knjižari na svim zidovima bila postavljena ogromna ogledala. Od prvog dana kada je počela da radi u knjižari Beta je morala strogo da vodi računa o svom ponašanju prema mušterijama. Tražilo se od nje da bude krajnje učtiva, uslužna, ali ne nametljiva. Beta se vratila iz magacina. Pred njom je stajao jedan namršten čovjek. Beta nije mogla da izdrži prodoran pogled njegovih sjajnih crnih očiju i skrenula je pogled. Nastavila je da slaže preostale knjige na pultu. Učinilo joj se da je čovjek koji je ušao u knjižaru bio veoma visok i da je bio dobro obučen. Vjerovatno je spadao u imućnije ljude. Betu je odjednom oblila vrućina. Da li je to bilo zbog straha od neznanca ili zbog slabosti koju je osjećala već danima? Naslonila se na pult i zatvorila oči, ali se osjećala još gore. Zatim joj se počelo vrtjeti u glavi, kao da se cijela prodavnica okreće oko nje. Izgleda da je kod mene nastupila kriza, pomislila je Beta. Gospođa Denison i crnomanjasti čovjek su se nagnuli iznad njje i pažljivo su je posmatrali. - Znala sam da će se ovo dogoditi - primjetila je gospođa Denison. - Sada je nekako moram odvesti kući, a pojma nemam kako da to izvedem. Nikako ne mogu napustiti knjižaru. - Ništa ne brinite, gospođo. Moj automobil je parkiran iza ugla. Ja ću odvesti gospođicu kući predložio je nepoznati čovjek. 2
- Oh! - iznenađeno je uzviknula gospođa Denison. - Hvala vam što ste tako ljubazni, ali ne mogu tek tako da vam povjerim ovu mladu djevojku. Pa, ja vas uopšte ne poznajem. Znate da se u posljednje vrijeme dešavaju krajnje neprijatne stvari. - To je veoma mudro od vas što ste tako oprezni. Međutim, uvjeravam vas da ovoga puta nemate razloga za zabrinutost. Ja sam staratelj gospođice Krejg. Došao sam u Englesku sa namjerom da je posjetim. Gospođa Denison se pokolebala. Od iznenađenja nije mogla da dođe do riječi. Duboko se zamislila i tek kada je Bet otvorila oči, tada se malo razvedrila. - Elizabeta! - uzviknula je sa olakšanjem. - Moram biti krajnje obazriva. Da li vi imate staratelja? - Da, formalno - odgovorila joj je Bet jedva čujnim glasom. - On je Francuz, gospodin Verne. Crnomanjasti čovjek je zavukao ruku u svoj džep i izvukao svoj pasoš, a zatim ga je pokazao gospođi Denison. - Evo vidite, gospođo, ovdje lijepo piše moje ime. Ja sam Žiton Verne. Pobrinuću se da gospođica stigne kući zdrava i čitava. Bet izvjesno vrijeme uopšte nije bila u stanju da reaguje. Zaista se osjećala veoma loše. Primjetila je da se gospođa Denison veoma obradovala što joj se Francuz našao pri ruci. On je pomogao Bet da stane na noge i da sjedne na stolicu da bi ga sačekali da doveze svoj auto ispred prodavnice. Beta se osjećala kao da je neko uhvatio u zamku, a nije imala nimalo snage da se brani. Kada se nađem kod svoje kuće, tada ću imati više snage da mu se suprotstavim, pomislila je. Osjećala se tako bolesnom i nemoćnom. Iznenadni dolazak Žitona Vernea je nikako nije mogao obradovati, nego samo oneraspoložiti. Već je imala dosta neprilika zbog njega. Grdno se prevario ako je pomislio da će mu se ona obradovati. Beta je bila iznenađena njegovim izgledom. Zamišljala ga je sasvim drugačije. Mada ga još uvijek nije najbolje pogledala, bila je sigurna da je on daleko mlađi nego što je ona mislila. Verne se veoma brzo vratio. Podigao je i iznio iz knjižare. - Nemoj da dolaziš na posao dok sasvim ne ozdraviš, Elizabeta - viknula je za njom gospođa Denison strogim tonom, koji ni u kom slučaju nije odavao zabrinutost. - Gospođica Krejg se neće uopšte vraćati, gospođo! - samouvjereno joj je rekao Francuz. - Ona će ubuduće živjeti u Parizu. Ukoliko joj nešto dugujete, neka to ostane evidentirano u vašoj evidenciji. - Ali...! - Beta je pokušavala da ga prekine. Po njenom glasu se dalo zaključiti da je bila krajnje uznemirena. Međutim, nikako nije mogla da dođe do riječi. Verne je brzo odnio do automobila, stavio na sjedište i zatvorio vrata svoga sivog “rols rojsa“. Zatim je uključio motor i naglo krenuo. - Ja... Ja stanujem u... - Znam gdje stanujete, gospođice! - saopštio joj je Verne. - Danas sam već bio u vašem stanu i tamo sam doznao gdje radite. Slobodno možete da se opustite, ja ću sam pronaći vaš stan. Beta je ostala bez riječi. Ovoga puta nije bila u stanju da se pretvara da je zadovoljna. Odlučila je da jednostavno ćuti. U kolima je bilo toplo, a ona je i pored toga drhtala od zime. Vjerovatno me trese groznica, pomislila je. Verne je skrenuo u jednu ulicu i parkirao kola. Beta je počela još jače da drhti pri pomisli da treba da izađe na hladno. Njen stan je takođe bio kao ledara. Nije znala od čega više drhti, da li od groznice ili od neprijatnog stiska Verneove ruke.
3
Verne je otvorio ulazna vrata, pošto njoj to nije uspijevalo ni poslije nekoliko uzastopnih pokušaja. Beta se uznemirila kada je primijetila da je Verne spustio njen ključ u svoj džep. Ušla je i upalila svjetlo. - Zaboga! Pa ovdje je hladnije nego napolju - glasno se začudio Verne. - Sada mi je jasno zbog čega ste se razboljeli. Pretpostavljam da ste vi vični rukovanju ovim starim plinskim grijačem. Brzo ga uključite! Ja to ne bih smio nikako da uradim, jer bih izazvao eksploziju Beta ga je poslušala. Kada se nagnula da uključi peć, počelo joj se vrtjeti u glavi. Ne mogu da mu proturiječim zbog toga što sam bolesna, pomislila je. Bilo joj je jasno da će ovoga puta morati da se suoči sa Verneom, svojim jedinim i najvećim neprijateljem na cijelom svijetu. Beta je uvijek razmišljala o Verneu kao o vršnjaku svoga ujaka, čovjeka od šezdeset godina, proćelavog i ugojenog. Zamišljala je da je ružan, surov i zlonamjeran. Kada ga je bolje pogledala, dugo nije mogla da povjeruje svojim očima. Pred njom je stajao krupan muškarac, koji se prema njoj ponašao kao neka razjarena životinja. Činilo joj se da je spreman da svakog trenutka skoči i da je rastrgne ako mu se samo suprotstavi. Ličio joj je na opasnog pantera. Kosa mu je bila gusta i crna, malo duža nego što je to priličilo uz elegantno odijelo koje je imao na sebi. A njegove crne oči bile su sjajne kao žeravice. Bio je preplanuo. Njegova široka ramena, snažne grudi i mišićavo tijelo su se jasno nazirali ispod odjeće. Beta je imala utisak da je svojim korpulentnim tijelom i svojim bijesom ispunio cijelu sobu. Gledala ga je nijemo. Njen pogled je lutao od njegovih crnih pantalona do crnog džempera, a zatim do sakoa od tvida. Sve je na njemu bilo tamno, što je još doprinijelo da njegova pojava djeluje tako mračno. Strah koji je Beta osjećala od njega sve je više rastao. Beti je bilo sasvim jasno da on ni u kom slučaju nije star. Sigurno nije imao više od trideset i dvije ili tri godine. Spadao je u ljude koji se nikome ne sklanjaju i ne slušaju ničija naređenja. Izgledao je kao da bi bio u stanju da stegne vrat svakome ko bi mu se suprotstavio. - Ja... ja... - Beta je počela da gubi tlo pod nogoama. A on se odmah stvorio pored nje. Njegova blizina je još više preplašila. - Sjedite, gospođice! - Pomogao joj je da se spusti u jedinu fotelju koja se nalazila u njenoj sobi. Laknulo joj je kada je sjela. – Recite mi gdje držite kafu da vam skuham jednu. - Ne vjerujem da imam još kafe - rekla mu je kao da se izvibjava. - Ja obično pijem čaj - dodala je brzo. Pokušala je da ustane i ode u kuhinju. Nije željela da Verne bilo šta čini za nju. On joj je samo dao znak rukom da sjedne, a zatim je pogledom počeo da traži kuhinjski ormar - Još nikada do sada nisam kuhao čaj, ali mislim da ću ipak uspijeti nekako da ga skuham ovoga puta - rekao je samouvjereno. - Pošto ste vi, Englezi, veliki ljubitelji čaja i pravi stručnjaci za njegovo pripremanje, vi ćete mi reći da li sam uspio da zadovoljim vaš istančani ukus. Bet se učinilo da vidi Vernea kao kroz maglu. Da se osjećala samo malo bolje, sigurno bi joj bilo krajnje smiješno da posmatra ovoga Francuza kako nevješto posluje po njenoj kuhinji i pokušava da joj skuha čaj. - Veoma je ukusan - rekla je Beta dok je pila čaj. Prijala joj je topla, slatka tečnost. Još uvijek je tresla groznica. Verne je uzeo ćebe sa ležaja i obavio ga je oko nje, pokrivajući je da joj vire samo ruke. Sjedila je tako prijatno zagrijana i posmatrala Vernea širom otvorenih očiju. Stajao je ispred nje sa rukama na leđima, sa onim svojim prijetećim pogledom koji izgleda nije znao za milost. Osjećala se kao neki sitan, nevažan predmet koji neko posmatra kroz mikroskop. Verne je pažljivo posmatrao. Njegovom budnom oku sigurno ništa nije moglo da promakne. 4
Koliko puta je samo Beta hodala gore-dole po ovoj sobi razmišljajući šta bi sve rado rekla Verneu. Međutim, sada joj ni jedna riječ nije padala na pamet. Samim tim što pred sobom nije imala čovjeka kakvog je ona zamislila. Bila je preplašena neočekivanom pojavom i iznenadnim dolaskom ovoga čovjeka. Njegovo prisustvo je nije samo plašilo nego i iritiralo. - Sada ćete mi objasniti, gospođice, zbog čega ste odbili moje starateljstvo i zbog čega niste htjeli da postupite po posljednjoj želji svoga ujaka! - Meni nije potreban staratelj, gospodine Verne - tiho mu je odgovorila Beta, spustivši pogled na svoje prekrštene ruke na krilu. - Ovdje u Engleskoj sam sa devetnaest godina već punoljetna i mogu da radim ono što želim. Mogu se udati, imati djecu, a da sve to bude u skladu sa zakonom. - Moguće! - smireno joj je rekao Verne. - Ali, u vašem slučaju bi to značilo ne poštovanje oporuke vaših roditelja i ujaka. U tom slučaju će vam trebati dosta vremena da ostvarite svoje pravo na nasljedstvo, a od čega ćete do tada živjeti? Mislim da biste možda napunili i trideset i pet godina dok se sve to ne bi regulisalo. Zbog čega vam je to potrebno, kada se sve lijepo može srediti čim napunite dvadeset i jednu godinu, ali pod uslovom i da se pridržavate uslova koje je postavio vaš ujak. Ukoliko već sada namjeravate da se udate, i to će malo morati da pričeka. Vi nemate pravo da sklopite brak bez mog odobrenja, i ja vam već sada kažem da se ja ni u kom slučaju ne bih složio. - Ja za sada nemam namjeru da se udajem - pokunjeno mu je rekla Beta. - Sreća vaša! Vi uostalom još uvijek izgledate tako djetinjasto, gospođice! - izjavio je Verne krajnje ozbiljnim tonom. - Koliko mi je poznato, vi niste naviknuti da živite pod ovako lošim uslovima. Šta vam bi da iznajmite ovako loš stan? - Šta smeta ovome stanu, gospodine? - začudila se Beta. - Ovdje se može živjeti sasvim pristojno. Uostalom, vi nemate pojma kako je u Londonu skupo iznajmljivanje stana. Meni je ovdje sasvim dobro! Moja primanja su skromna! Svakako bi bilo bolje da mi niste obustavili slanje novca koji mi je ostavio pokojni ujak! - Nisam imao izbora. Vaš ujak je postavio uslov da živite u Parizu, a vi to nikako niste htjeli. - To se vas ne tiče gdje ja živim. Vi nemate pravo da me silom odvlačite u Pariz - rekla je Beta ljutito. Verne je morao da sačeka da se njen kašalj smiri da bi joj odgovorio. Ali, ni tada još nije mogao od nje da dođe do riječi. - Vi se uopšte niste potrudili da me bar malo upoznate i da doznate šta ja želim! Cijelog života mi neko popuje šta i kako da radim. Došlo je vrijeme da se oslobodim svih uticaja i da živim onako kako to ja hoću! - Očigledno, gospođice! - s ironijom u glasu joj se obratio Verne. - Bolesni ste, a nemate nikoga da brine o vama. Radite, a trebali biste da ležite u krevetu dok ne ozdravite. A kao bogata nasljednica živite ovdje u ovom hladnom nekomfornom stanu. - Bet se učinilo da nikada neće prestati da joj nabraja sve njene propuste. Njegove oči su joj govorile - A kako tek izgledate, pa, ta odjeća na vama! - Lijepo sam vam rekla da je meni ovdje dobro, gospodine! - rekla mu je naglašavajući svaku pojedinu riječ kao da je željela da je on shvati. Oči su joj se napunile suzama. - Uostalom za sve moje nedaće bih mogla da krivim samo vas lično. - Griješite, gospođice. Nemojte prabacivati svoju krivicu na drugoga. - Vi ste sami sebe doveli u nepriliku zbog svoje tvrdoglavosti. Odbili ste moje starateljstvo. U mom stanu u Parizu je bilo mjesta za vas. Mogli ste imati sve što poželjeti možete. Osim toga, društvo vam ne bi pravili neki neobuzdani momci koji jure na motociklima kao bez glave! - Šta vi imate protiv mojih prijatelja? oštro ga je upitala Beta. - Od koga ste uopšte saznali gdje ja radim? 5
- To sam saznao danas prije podne od vaše prve susjetke, gospođice. - Baš lijepo! - Mogli biste biti malo učtiviji prema meni. U Francuskoj su mlade dame poput vas daleko učtivije u ophođenju i nekako biraju izraze kada sa nekim razgovaraju. - Sve znam! Bila sam sa ujakom u Francuskoj. Djevojke su u Francuskoj daleko slobodnijeg ponašanja nego ovdje. One se jednostavno ponašaju onako kako to njima odgovara, ne obazirući se mnogo ni na koga. - Zavisi iz kakve su porodice, gospođice - ljutito je primijetio Verne. - Mislim da ste vi odrasli u dobroj porodici, zar ne? - Prije svega, ja baš i nisam tako mlada, gospodine - podsjetila ga je Beta. - Osirn toga, ja nisam odrasla u porodici, nego u domu škole koju sam pohađala. Slažem se da je to jedna od najboljih škola, ali je to ipak samo škola. Verne je iznenada ućutao. Izraz njegovog lica kao da je odjednom postao mnogo blaži. Izgleda da ga je ganulo ono što mu je Beta rekla. Bilo mu je jasno da je ona već godinama veoma usamljena. Beta je osjećala da su joj se oči neočekivano napunile suzama. Nije željela da sebi dozvoli da zaplače pred Verneom. Nije joj, međutim, bilo nimalo lako da izađe na kraj sa jednim agresivnim čovjekom kakav je on bio.
6
2 Beta se svakog trenutka osjećala sve gore. Bez obzira što je plinska peć bila uključena i što je ona bila umotana u debelo ćebe i dalje joj je bilo veoma hlado. Osim toga, bila je još i veoma gladna. Verne je i dalje ćutao, a Beta je izbjegavala da ga pogleda. - Pa, dobro! - rekao je. - U tom slučaju je sada već vrijeme da konačno imate svoju porodicu. A po svemu sudeći, poslije smrti vašeg ujaka, ja treba da budem taj koji će vam pružiti utočište. Beta nije imala priliku da mu odgovori, jer se na vratima čulo glasno kucanje i Žiton Verne je ustao i hitro prišao vratima i otvorio ih. - Čula sam, pa sam pomislila... - Beta je prepoznala glas svoje stanodavke, gospođe Beitmen. - Gospođice Kreig, nas dvije smo se dogovorili da vam muškarci neće dolaziti u posjetu. - ljutito se obratila Beti. - Nemojte se uznemiravati, gospođo - mirno joj je rekao Verne. - Ja ne spadam među one čiju posjetu ste vi zabranili. Došao sam da povedem gospođicu Krejg u Pariz. Ja sam njen staratelj, gospođo. Molim vas, ako ona nije podmirila sve troškove stanarine, slobodno mi ispostavite račun. Večeras već odlazimo! - Pa, red je da se stan odjavi mjesec dana prije napuštanja. To znači da treba da mi platite troškove zakupnine za jedan mjesec. - Dobićete novac, gospođo - rekao joj je Verne. - Molim vas, da budete tako ljubazni i poslije našeg odlaska izbacite sve stvari koje gospođica Krejg ne bude ponijela sa sobom. Mi za to nećemo imati vremena. - Da, pa... ovaj... - Hvala vam, gospođo - Verne joj je htio učtivo dati do znanja da je njihov razgovor završen. Zatvorio je za njom vrata, a zatim ljutito pogledao Betu. - Živeći ovdje, vi ste se spustili na jedan tako nizak nivo koji se nimalo ne bi dopao vašem pokojnom ujaku, gospođice. Kako možete dozvoliti da vaša stanodavka tako razgovara sa vama? - Takva je bila naša nagodba kada sam se uselila ovamo. Postavila mi je uslov da muškarce ne dovodim u stan - uznemireno mu je objašnjavala Beta. - Ovo je prvi put da se iz moje sobe čuo muški glas. Beta je naglo ustala iz fotelje i oboje su iznenađeno pogledali prema vratima. Neko je ponovo kucao. Žiton Verne je otvorio vrata uz glasno negodovanje. Još više se naljutio kada je ugledao novog posjetioca. Pred vratima je stajao Karl Klover. Na sebi je imao kožno odijelo, a na glavi kacigu, koju je upravo počeo da skida. I on je djelovao ljutito kada je ugledao snažnog, nepoznatog muškarca pred sobom. - Stara vještica iz knjižare mi je rekla da si otišla sa nekim čovjekom. Ko je ovaj dasa, Beta? - On... On je moj staratelj. - Bilo je jasno da Verne samo što nije eksplodirao od bijesa. - Tvoj staratelj? Pričaj ti to nekom drugom! – Karl je počeo da se ponaša vrlo neotesano. Beta je izašla u hodnik i zatvorila vrata prije nego što je Verne uspio spriječiti u tome. - Istina je, Karl. On je došao da me odvede u Pariz. Sjeti se da sam ti odavno pričala o njemu. - Mislio sam da me farbaš. Nećeš valjda otići sa njim? Šta će tebi staratelj u tvojim godinama? - To je bila želja moga ujaka - Beta je bespomoćno uzdahnula. - Već je rekao mojoj stanodavki da večersa odlazimo, tako da sada nemam ni stan. Gospođi Denison je takođe saopštio da se neću više vraćati u knjižaru - dodala je Beta, donekle pomirena sa činjenicom da će morati da posluša Vernea.
7
- Kako si mogla to sve da mu dozvoliš? - upitao je. Očigledno nije dobro procijenio svoga protivnika, koji je nestrljivo čekao sa druge strane vrata. - Loše se osjećam, Karl. Izgleda da ću se razboljeti. Ko će se brinuti o meni tada? - pokušala je da mu objasni Beta. - Ja ću se brinuti o tebi - ponudio se Karl. - Ne! Možda je bolje da odem na izvjesno vrijeme. Shvatiću to kao neki mali odmor, a poslije toga ću vjerovatno ponovo steći pravo da redovno primam novac za izdržavanje koji je ostavio pokojni ujak. Nagovoriću ga da me pusti da se vratim kada mi bude bolje - Beta je znala da sa Verneom neće lako izaći na kraj, ali je morala nekako da smiri Karla. - Dosta dugo ste već stajali u tom hladnom hodniku, gospođice - Verne je otvorio vrata i jednostavno je uvukao u sobu. - Pisaće vam iz Pariza, ništa ne brinite - rekao je Karlu, tako da on nije imao tri čiste da mu se suprotstavi. - Laku noć, gospodine! Zalupio je vrata i bijesno pogledao Betu. - Sada mi je jasno, gospođice, zbog čega je vaša stanodavka vodila sa vama onakav razgovor. Izgleda da taj mladić nije imao problema da nađe vašu sobu! - On je ovdje bio samo jednom kada mi je pomagao da se uselim! Gospođa Bejton je tada sve vrijeme i sama bila ovdje prisutna! Da vi niste ostavili otključana ulazna vrata, on ne bi uopšte mogao ni da uđe u zgradu! Moj ključ se nalazi kod vas! Beta je bila nesigurna na nogama. Bilo joj je veoma hladno, a bila je i gladna. Nije više mogla da izdrži, gorko je zaplakala. Rukama je prekrila oči da više ne gleda Vernea. Iznenadila se kada joj se obratio toplim glasom. Osjetila je kako je njegove tople ruke privijaju na grudi. - Dođi, Elizabeta. Izgleda da sam malo prenaglio u donošenju suda o tebi. Nemoj da plačeš. Kada se malo središ, sve će ti izgledati mnogo ljepše - milovao je po licu i počeo je da briše njene suze svojom bijelom maramicom. Zatim je naslonio njenu glavu na svoje rame. Osjetila je njegov vreli dah na svom vratu. - Moraš poći sa mnom. Suviše si osjetljiva i krhka! Neki jači vjetar bi mogao da te očuva. Dobro znaš da si bolesna i da neko treba da vodi računa o tebi i da te njeguje. Ne vjerujem da bi se ta namćorasta starica, koja je maloprije bila ovdje, prihvatila toga. Prijao joj je dodir njegove tople ruke. Elizabeta se smirila u njegovom naručju. - Pomoći ću ti da spakuješ svoje stvari, tako da ćemo ubrzo krenuti na put - rekao joj je zadovoljan što mu se ona prepustila, naslanjajući se na njegovo toplo tijelo. - Ne mogu! Ne želim da idem - iznenada se pobunila i udaljila od njega. Ličila je na neukroćenu životinju, koja je osjetila neku opasnost. Ali, Verne je stavio svoje snažne ruke na njena ramena i uputio joj je jedan ozbiljan pogled. - Mislim da ćeš morati, Elizabeta - rekao joj je. - Ne mogu te nikako ostaviti ovdje. Ja sam odgovoran za tebe. Dužan sam da održim obećanje dato tvom ujaku bez obzira koliko ti negodovala zbog toga. Zbog čega tolika žurba da se osamostališ? Dvije godine će proći brzo. Poslije toga ćeš biti veoma bogata, a u međuvremenu ćeš steći i solidno vaspitanje u Parizu. Tada ćeš biti i daleko zrelija da se snađeš u životu. - Nisu u pitanju dvije godine nego samo jedna i po - ispravila ga je Beta. - Dobro, neka ti bude - popustio joj je Verne. Na njegovim usnama se pojavio smiješak. - Vi, izgleda, nećete da me razumijete. Cijelog života sam zavisila od nekog i sada kad sam konačno slobodna, vi ste se iznenada pojavili da mi oduzmete tu dragocjenu slobodu.
8
- Kunem ti se, Elizabeta, da ja o toj stvari nisam ni slučajno razmišljao na taj način. Poznato mi je koliko je tvoj ujak bio zabrinut zbog tebe i zbog toga želim da povedem računa o tebi. - Verne je zamišljeno posmatrao. - Moj ujak je bio krasan čovjek, ali sam ga ja viđala veoma rijetko. Uvijek je bio zauzet poslom, a ja sam živjela u domu. Sada hoću da budem slobodna. - Da li ti ovakav život nazivaš slobodom? - mirno je upitao Verne. - Kakvu ti to slobodu uživaš? Možeš slobodno da se razboliš pošto niko ne vodi o tebi računa, zar ne? Možeš slobodno da se nađeš i u nevolji, pretpostavljam. Tu vrstu slobode ti neću dozvoliti u Parizu. Želim da vodim računa o tebi. - Ali, zbog čega to toliko želite? Samo ću vam biti na smetnji. Blago je pogledao i privukao bliže sebi. Njegov pogled je ostao prikovan za njenu zlatnu pletenicu. Poželio je da se na njenom blijedom, zabrinutom licu pojavi osmijeh. - Neću dozvoliti da dođe do toga da jedno drugom smetamo. Potrudiću se da nađemo zajednički jezik, vjeruj mi - Obećao joj je. - Ja... Ja neću da idem u Pariz! - Elizabeta je bila i dalje uporna. Bez obzira što se toliko bunila, Beti je bilo jasno da je Verne na neki način uspio da joj se približi i da mu se neće dugo moći suprotstavljati. Morala je prizati da joj je bio potreban neko kome je stalo do nje. - Kako ste me pronašli - htjela je da zna Beta. - Stupio sam u kontakt sa tvojom bivšom profesorkom i od nje sam dobio tvoju adresu - objasnio joj je Verne. - Znači vi... vi ste me tražili? - Beti je bilo drago što to čuje. Mislila je da njega uopšte nije briga šta se sa njom dešava. Osuđivala ga je što joj je obustavio isplaćivanje rente, koju joj je ostavio ujak. - Da, gospođice, tražio sam vas. Beta se zarumenjela i skrenula je pogled. Bilo joj je jasno da je Verne bio zadužen da vodi o njoj računa i da on od toga neće odustati. Verne je uzeo njen kofer i počeo je da pakuje njene stvari. - Presvuci se u farmerke i obuci neki topao džemper - rekao joj je. - Željela bih da ponesem sve svoje knjige i slike - rekla mu je Beta. - Ništa ne brini, to ćemo spakovati u kutije. Idem da ih nabavim, a ti se dotle presvuci. - Hvala, gospodine - rekla mu je zahvalno. - Samo požurite, molim vas. Brzo ću se vratiti i ne želim da čekam u hodniku - Verne je uzeo ključ i spolja zaključao vrata. Beta je morala da se potrudi da se što brže presvuče. Kada se Verne vratio, Beta je već bila presvučena. Po njegovom pogledu se dalo zaključiti da je bio zadovoljan njenim izgledom. Skinuo je sako i počeo je da pakuje stvari. Beta mu je bila posebno zahvalna što je izuzetno pažljivo rukovao sa njenim omiljenim fotografijama. Još nikada nisam nikoga prihvatila tako brzo kao njega, pomislila je Beta dok je sjedila u autu i čekala da Verne spusti haubu. - Sve je spremno. Konačno možemo da krenemo - rekao je Verne zadovoljno i sjeo na svoje sjedište. - Vežite pojas, gospođice, i polazimo. Beta je nekoliko puta pokušala da se veće, ali joj to nikako nije polazilo za rukom. Verne se nagnuo prema njoj da joj pomogne. Njegovi pokreti su bili nekako sigurni. Beta je jednog
9
trenutka osjetila kako on svojim rukama dodiruje njene meke, oble grudi. Uzbudila se, i to je silno preplašilo. Povukla se i prislonila leđima na sjedište. Verne je primijetio da se ona trgla i iznenađeno je pogledao. - Da vas nisam slučajno ozlijedio, Elizabeta? - upitao je namrštivši se. - Ne, ne, gospodine Verne - požurila je da ga razuvjeri. - Ne dopada mi se da me tako oslovljavate - rekao joj je odlučno. - Bez obzira što sam samo vaš staratelj, ne želim da budete toliko zvanični u ophođenju prema meni. Zovite me Žiton. - Elizabeta jednostavno nije znala šta da mu kaže u vezi sa njegovim prijedlogom. - Poznato mi je da je vaše pravo ime Elizabeta, ali sam zapazio da vas ljudi zovu Beta. Dozvolite mi da vas i ja tako zovem. - Nemam ništa protiv, gospodine Verne - odgovorila mu je nezainteresovano. Pridrijemalo joj se čim su krenuli. - Žiton! - ispravio je. - Da - promrmljala je Beta. Već je skoro zaspala. Lice joj je dobilo izraz pospanog djeteta. Njena zlatna pletenica joj je pala preko ramena. U farmerkama je izgledala još mlađa nego što je bila. Žiton je zapazio da Beta ima izvanredno lijepo lice. Jednog trenutka je odlučio da zaustavi kola da bi je bolje osmotrio. Zaista je bila prelijepa. Kola su se iznenada zaustavila i Beta se probudila. Kroz prozor je vidjela da su se parkirali ispred jednog ogromnog hotela. - Zbog čega smo se zaustavili? - Sjetio sam se da nisi ništa jela - objasnio joj je. - Da li ti je poznat ovaj hotel? - Nije, ali mi je jasno o kakvom hotelu je riječ. Ja tamo neću ući, gospodine! - Žiton! - blago je opomenuo. - Zbog čega ne želiš da ulaziš u taj hotel, Beta? On nije na lošem glasu - rekao joj je smješeći se. Beta je osjetila da se sva zarumenjela. - Ja tamo ne mogu da uđem, gospodine - rekla mu je odlučno. - Pogledajte kako sam obučena! - Odijelo ne čini čovjeka - podsjetio je smireno. - To je tačno, ali čovjek mora imati nekog dostojanstva i voditi računa o svome izgledu. - Znači, pristaješ da nastavimo put gladni? - pogledao je ljutito. Bilo mu je jasno da neće uspjeti da je nagovori da pođe u hotel. - Dobro, gospođice, ako ti to želiš, idemo dalje - rekao je i uključio ponovo motor. Beta je mislila da joj se on sveti zbog njene tvrdoglavosti. Iznenadila se kada je on poslije nekoliko milja ponovo zaustavio auto ispred jedne seoske kafane. - Evo pravog mjesta za osobe koje drže do svoga dostojanstva - objasnio joj je kada ga je ona pogledala začuđeno. - Ovdje sam već dolazio i tvrdim da je hrana izvanredna. Hajde Beta ulazi! Ne želim da padneš u nesvjest od gladi. Kada je izašla iz kola, Žiton joj je obazrivo stavio ruku na rame. - Ne brini! Niko neće ni primijetiti da nisi obučena svečano. - želio je da je ohrabri. - Za mene nisu svečane haljine! - ljutito mu je uzvratila. - Znam ja dobro šta je za tebe. Zbog toga sam i odlučio da te vodim u Pariz. Baš lijepo, pomislila je Beta. Izgleda da on namjerava da me tretira kao dijete. Bila je ljuta, ali joj je ipak prijalo da osjeti njegovu ruku na svom ramenu. Osjećala se kao da pored sebe ima zaštitnika.
10
3 U zoru, kada je sunce počelo da se rađa, Beta je radoznalo posmatrala Kale dok su izlazili iz njega i jurili prema auto-putu. Često je dolazila u Francusku dok joj je ujak bio živ. Put kojim su se vozili bio je toliko loš da je Žiton morao da vozi krajnje oprezno. Beta je još uvijek razmišljala o Žitonovom iznenadnom dolasku u London. Još uvijek joj nije bilo pravo što je uspio da je nagovori da s njim krene u Pariz. Ali, morala je da prizna sebi da više nije onako krut i odbojan kao kada se pojavio kod nje u knjižari. Njegov odnos prema njoj je postao sasvim drugačiji, nekako topliji. Tako da se Beta malo smirila kada su napustili seosku krčmu u kojoj su večerali, bezbrižno je zaspala. Probudila se tek kada su stigli u Kale. Bila je iznenađena kada je otvorila oči i konstatovala da je Žiton pažljivo posmatra. - Samo nemoj odmah početi da se buniš - opomenuo je Žiton kada je primijetio da ga posmatra širom otvorenih očiju. - Prevalio sam dug put da te nađem i nemam namjeru da te vraćam u Englesku. Beta je sva drhtala. Bila je blijeda. Privukao je bliže ka sebi, ne obazirući se na njeno mumlanje. - Loše izgledaš. Možda bi bilo bolje da još malo odspavaš. Uskoro ćemo stići kući. - Kući! To tako lijepo zvuči. - Beta se osjećala nekako bezbjedna. Udobno se namjestila i ponovo zaspala. Nikada u životu još nije bila tako bezbrižna. Žiton je uzdahnuo. Laknulo mu je. Vozio je brzo da što prije stignu. - Da li imate djecu, Žitone? - plašljivo ga je upitala. Prvi put ga je oslovila po imenu. Činilo joj se glupo da prema njemu bude zvanična. Bio je veoma pažljiv prema njoj, a osim toga, nije bio ni tako star. - Koliko je meni poznato, još ih nemam - odgovorio joj je smješkajući se vragolasto. - Ja nisam oženjen, Beta. - Oh! - iznenadila se Beta. Bilo joj je neprijatno kada je to čula. - Možda bi bilo bolje da smo nastavili da budemo zvanični u ophođenju, pomislila je. Prosto nije znala šta da mu kaže. - Sjećam se da mi je tvoj ujak rekao da veoma dobro govoriš francuski - obratio joj se Žiton. - Da. Sasvim se dobro snalazim. - Beta već više od godinu dana nije imala prilike da govori francuski. Međutim, ranije kada je dolazila kod ujaka u Francusku, on je uvijek insistirao da ona govori fracnsuki. Sada joj je bilo jasno da je njen ujak bio u pravu što je tako postupao. - Sada ćeš stalno morati da govoriš francuski - Žiton joj se neočekivano obratio na francuskom. Ona mu je odgovorila spontano, bez mnogo razmišljanja. - Nadam se da ćeš nastaviti studije. Poznavanje jezika će ti to u velikoj mjeri olakšati. Mislim da si veoma inteligentna i da to ne smije ostati neiskorišćeno. U Francuskoj postoje veoma dobri univerziteti. - Ja nemam namjeru da se upišem ni na jedan univerzitet, gospodine! - oštro je odbila Beta njegov prijedlog. - Da sam znala kakve su vaše namjere, sigurno ne bih pristala da sa vama dođem u Francusku, bez obzira na to što ste otkazali moj stan i posao! - Predložio bih vam, gospođice, da pokušate da se malo obuzdate! - ljutito joj je uzvratio Žiton. Mislim da ste primijetili da baš nisam popustljiv po naravi. Mislim da bi bilo bolje da pokušamo da se nekako sporazumijemo, jer ćemo inače jedno drugom neprestano zagorčavati život. - Ništa ne brinite, gospodine! Potrudiću se da što manje pričam, naročito ako nastavite da me ubjeđujete da treba da završim fakultet. Ne podnosim da mi neko naređuje šta treba da radim! - Ponekad pomislim, gospođice - obratio joj se hladnim tonom - da bi bilo najbolje da dobijete dvadeset i pet po turu!
11
- Da se niste usudili! - Betine oči su sijevale od bijesa dok ga je posmatrala visoko podignute glave. Obrazi su joj se zarumenjeli od uzbuđenja. - Moram vam priznati, gospođice, da sam sve više ubijeđen da vas nekako moram kazniti. Vi ste sada u Francuskoj pod mojim nadzorom i morate me slušati! - Mislite da vam se pokoravam!? Pa, ja sam odrasla, gospodine! - Nisam baš siguran, gospođice! Odrasle osobe se ne bi ponašale kao što se vi ponašate! Stalno se nešto bunite, kao prava tinejdžerka. Povedite računa o svom ponašanju, inače nećete biti pošteđeni kazne! Beta je okrenula glavu na drugu stranu. Odlučila je da ga jednostavno ignoriše. Doveo je ovamo protiv njene volje i sada hoće da upravlja njenim životom. Kontaktiraće sa njim samo koliko bude morala. Beta je tvrdoglavo ćutala, ali je Žiton takođe ignorirao. Uspjelo mu je da je dovede u Francusku protiv njene volje, ali je odlučila da mu nikako ne dozvoli da upravlja i njenim životom. Odlučila je da se vrati ponovo u Englesku, čim ostvari pravo na nasljedstvo koje joj je ostavio ujak. Pomisao na povratak u Englesku je malo odobrovoljio. Počela je da razmišlja i o Žitonovim dobrim osobinama. Vozio je u svoj luksuzni dom, voljan da joj pruži svu moguću udobnost. Morala je priznati sebi da joj je prijalo kada bi joj stavio svoju toplu ruku na rame. Osjećala je da ima neku podršku u životu. Molećivo ga je pogledala kao da je željela da mu se izvini, ali ju je njegov mrki pogled obeshrabrio. Odlučila je da se bori do kraja. Znala je da joj to neće biti nimalo lako, jer je on znao da bude prema njoj veoma ljubazan i predusretljiv. Zatvorila je oči kao da spava. Razmišljala je o svom djetinjstvu. Imala je samo osam godina kada su joj roditelji poginuli u avionskoj nesreći. Tada je brigu o njoj preuzeo njen ujak Džon. Bila je veselo, ali dosta stidljivo dijete. Još uvijek se živo sjećala kako je njenom ujaku teško polazilo za rukom da sa njom uspostavi kontakt. Njen ujak je bio diplomata i mnogo je putovao. Beta nije bila nimalo iznenađena kada joj je on, samo poslije nekoliko nedjelja boravka kod njega, saopštio da će morati da ide u dom. Tada je Elizabeta otišla u privatnu školu i tamo provela više od deset godina. Osamila se, svjesna da nema nikoga ko bi istinski brinuo o njoj i bio joj blizak. Kod ujaka je samo odlazila na raspust. U početku su je njene drugarice zvale kod sebe u posjetu, ali, pošto ona nikada nije mogla da uzvrati poziv, ni ona nije željela da ide ni kod koga. Iste godine kada je Beta trebalo da završi školu, ujak je iznenada umro. Ona je mislila da će otići da stanuje u njegovu kuću i da će konačno biti samostalna. Bila je duboko razočarana kada je doznala da ima staratelja. Međutim, odlučila je da ne ide u Francusku, nego da ostane u Engleskoj i da se preseli u London i nađe sebi posao. Tada je Žiton prestao da joj šalje novac za izdržavanje. Beti je bilo poznato da je on mogao da joj ospori i pravo na nasljedstvo, ako se ne bude držala oporuke svoga ujaka. Bila je sigurna da će on postupiti onako kako bude mislio da je najpravednije, ne obazirući se na njene želje. Ako on to bude od nje tražio, ona će morati ostati u Parizu. Bilo je sve manje nade da će uspjeti da sprovede ono što je željela. Jedino joj je ostalo da se tješi da će vrijeme do njenog punoljetstva brzo proći. Beta je bila veoma iznenađena kada je konstatovala da su prošli pored Pariza i da se voze jednim od njegovih mnogobrojnih predgrađa. - Koliko se ja sjećam, gospodine, vi ste mi rekli da stanijete u Parizu - obratila mu se Beta, nakon dužeg ćutanja. - Ali, nisam vam rekao da stanujem u centru grada. Više volim da živim daleko od gradske buke, u prirodi, na svježem zraku. 12
Beta je imala šta i da vidi kada su prošli kroz kapiju, koja se otvorila automatski, i uputili se prema prelijepoj, bijeloj seoskoj kući. Takvu kuću je mogao imati samo veoma imućan čovjek. Kada je Žiton parkirao auto, pred njih je izašao jedan čovjek. Po njegovoj zelenoj uniformi, Beta je odmah zaključila da je on šofer. - Kako ste putovali, gospodine? - Ljubazno je upitao dok mu je otvarao vrata. - Odlično, Luise - odgovorio mu je Žiton vedrim tonom. - Nadam se da nisam došao neočekivano - dodao je strogim glasom. Luis je uputio jedan sažaljivi pogled Beti. - Ovo je gospođica Krejg, Luise! - predstavio je Žiton Betu. - S nestrpljenjem smo očekivali da je upoznamo, gospodine - rekao je Luis i duboko se naklonio. - Stojim vam na raspolaganju, gospođice - obratio se Beti. - Izgleda da si ga osvojila na prvi pogled. Inače, Luis baš nije sklon da dijeli komplimente i teško je s njim uspostaviti kontakt. On spada u osobenjake svoje vrste. Pravi je mangup, zar ne, Luise? - Samo kada nisam na dužnosti, gospodine - odgovorio mu je Luis vragolasto se smješeći. Beta je primjetila da je njen staratelj prijatan u ophođenju sa svojom poslugom i da ga oni zbog toga vole. Kada su ušli u kuću, prišla im je uredno odjevena starica, koja je imala blizu šezdeset godina. - Gospođica Krejg, gospođo Benoar - Žiton je i njoj predstavio Betu. - Ovo je moja domaćica, koja će ti ugađati i dobro te hraniti. - Žiton se smijao dok je to govorio. A, gospođa Benoar mu se pridružila. - Gospođica je konačno stigla. Šta mislite o njoj? - Krasno dijete, gospodine. Mislim da će nas sve usrećiti. - Mislim da je vaš prvi utisak o njoj pogrešan, gospođo - otvoreno joj je rekao Žiton. - Niste smjeli gospođicu nazvati djetetom. To će je naljutiti, pa neće htjeti sa vama da razgovara. - Drago mi je što smo se upoznale, gospođo - rekla je Beta i ljubazno se nasmiješila. - Gospodin Verne nije u pravu. Raspoložena sam da sa vama razgovaram sve dok vas moje društvo ne zamori! - Ljutito je pogledala Žitona. Njegove usne su se razvukle u kiseli osmijeh. - Pobrinite se da gospođica bude smještena u svoju sobu. Zatim joj pripremite toplu kupku, a zatim može da ide na spavanje. - Žiton je izdao uputstva gospođi Benoar. - Dugo smo putovali i vjerujem da je put veoma zamorio gospođicu - objasnio je. - Ja se savršeno osjećam, gospodine - rekla je Beta. Zatim je odjednom osjetila da joj se vrti u glavi i da gubi tlo pod nogama. Žiton se istog trenutka našao pored nje i uhvatio je za ruku. Namrštio se kada je vidio kako je preblijedjela. - Jasno mi je kako se osjećate, gospođice, čim vas pogledam - rekao je uozbiljivši se. - Postupite onako kako sam rekao. Vidjet ćemo se kasnije! - Predao je gospođi Benoar, koja ju je prihvatila i pažljivo povela prema njenoj sobi. Kada je ušla u sobu, koja je bila namijenjena za njen boravak u Žitonovoj kući, Beta je ostala bez daha. Žiton očigledno nije spadao u ljude koji samo štede novac. Soba je bila uređena luksuzno i sa puno ukusa. Odmah pored sobe je bilo predivno kupatilo u kome bi svaka žena pronašla sve što joj je potrebno. Beta se upravo vratila iz kupatila i htjela da legne, kada se ponovo pojavila gospođa Benoar. Provjerila je da li je soba uredna i da li je Beta dobro pokrivena, a zatim je pustila da u sobu uđu Žiton i još jedan čovjek. - Doveo sam ljekara, Beta - rekao je odlučno. - On će te pregledati za svaki slučaj. Ovaj čovjek je Pol Žerar, ljekar i moj blizak prijatelj. Ja ću čekati u biblioteci dok on ne izvrši pregled, a gospođa Benor će ostati sa tobom. 13
Pol Žerar je bio samo malo stariji od Žitona. Brzo je izvršio detaljan pregled. - Pa lijepo, konačno je Žiton uspio da dovede svoju štićenicu u Pariz. Bio je veoma nervozan kada ste odbili da dođete ovamo i zbog toga smo svi ispaštali, zar ne, gospođo Benoar? - U pravu ste, doktore - odgovorila je gospođa Benoar smiješeći se i užurbano namještajući Betin krevet. - Luis je dobro primijetio tada da gospodin Verne može da bude vrlo neugodan kada mu se nešto ne dopada. - No, nadam se da će sada biti sve u redu - konstatovao je Žerar. - Molim vas, gospođice, budite dobri zbog sviju nas. - Potrudiću se, gospodine - odgovorila mu je Beta smiješeći se. Međutim, nije joj baš bilo do smijeha. Ljutilo je što je Žiton poslao po ljekara a da nju prethodno uopšte nije konsultovao. - Imaš virusnu infekciju - obavijestio je Žiton kada se pojavio u njenoj sobi poslije Žerarovog odlaska. - Treba da ti se izvadi krv i pošalje na laboratorijsku analizu. Nekoliko dana ćeš ostati u krevetu. - Nema potrebe, gospodine - uzrujano mu je rekla Beta. Vrijeđao je način njegovog ophođenja. Imala je utisak da se prema njoj ponaša kao da je parče njegovog namještaja koji može da pomjera po sopstvenoj želji. - Priznajem da sam malo umorna, ali čim se malo odmorim, moći ću da ustanem. - Kada malo odspavate, nešto ćete pojesti, a zatim ćete ponovo na spavanje. To će tako potrajati sve do sutra! Čak i ja uvijek poštujem ljekarske savjete, pa ćete i vi morati! Kada smo stigli malo je nedostajalo da ne padnete u nesvijest. Morate nastojati da što prije ozdravite. Ja zaista imam veoma puno posla i ne mogu da posvetim sve svoje vrijeme jednoj bolesnoj djevojci. - Ja vam neću biti na teretu, gospodine - ljutito je uzviknula Beta. - Trudiću se da vam se sklanjam koliko god to budem mogla. Jasno mi je da ovdje nisam poželjna i da ću poremetiti vaš mir, ali odbijam da ostanem nekoliko dana u krevetu. - Vi me zaista vrijeđate, gospođice, kada kažete da ste ovdje nepoželjeni i da ćete mi smetati. Vaš ujak i ja smo bili veoma dobri prijatelji i ja bih za njega sve učinio. Žiton je bio veoma ljut. Beta je zažalila što ga je u toj mjeri izazvala. Bio joj je na neki način drag. Oči su joj se napunile suzama i okrenula je glavu na drugu stranu. - O, bože! Pa vi mislite da možete da me vrijeđate i da vičete na mene, a zatim da se krijete iza svojih suza. Pojavom ste još uvijek kao neko dijete, a ponašate se kao odrasla žena! - Nadnio se nad njom i duboko uzdahnuo, spustivši se pored nje na krevet. - Poslušaj me barem kada ti savjetujem da uradiš nešto što je isključivo za tvoje dobro. Ujutro će ti biti malo boje, a za dva dana ćeš već stati na noge i moći ćeš da razgledaš kuću. Betina glava je bila pognuta. Htjela je da sakrije svoje suze od njega. Bila je ganuta njegovim riječima. Žiton se nagnuo prema njoj i uzeo je u svoje naručje. - Dođi ovamo, moja prkosna djevojčice! Dođi kod mene - rekao joj je kao da želi da je utješi i smiri. - Ako ne budem dovoljno energičan, počećeš da me vrtiš oko malog prsta - rekao joj je milujući je po licu. Zatim je izvadio maramicu i obrisao joj je suze. - Molim te, nemoj da plačeš za svaku sitnicu, jer od pokvašenih maramica ostale stvari neće doći na red za pranje - našalio se Žiton. - Izvinite - rekla je Beta tiho. Plašila se da ga pogleda. Ponovo je privukao u svoje naručje i počeo da je tješi, milujući je po potiljku. - Sve ćemo to zaboraviti - obećao joj je. - Bolesna si. Volio bih da ti pomognem da odmah ozdraviš. Na žalost, morat ćemo biti strpljivi.
14
Beta je klimala glavom, naslonjena na njegove grudi. Poželjela je da tako zaspi. Nesvjesno je zavukla svoje prste ispod njegovog džempera. Žiton je nježno spustio na jastuk kada je počela pospano da zijeva. Pogledao je nježno i bio je iznenađen izrazom njenog lica. - Kada ti odaberemo novu odjeću, treba da povedemo računa i o kupovini spavaćica - rekao joj je pažljivo, posmatrajući njenu ispranu spavaćicu. - Kada te je Pol vidio u ovoj spavaćici, vjerovatno je pomislio da sam te doveo iz nekog sirotišta. Nimalo ne ličiš na bogatu nasljednicu. - U mojoj iznajmljenoj sobi uvijek je bilo veoma hladno. Morala sam da oblačim debele spavaćice, a one nikada ne mogu da izgledaju tako lijepo kao one od finijih tkanina - pravdala se Beta. - Sada je već vrijeme da pođeš na spavanje, a i meni je potreban odmor - Žiton je ustao i krenuo prema vratima. - Ja se sutra neću vraćati kući na ručak, ali molim te, postupi onako kako sam ti rekao i vidjećeš da će sve biti u redu. Dok je Žiton izlazio, Beta je pažljivo posmatrala njegovo snažno, atletski građeno tijelo. Bilo joj je žao što joj nije posvetio malo više vremena, ali joj je istovremeno bilo jasno da on ne može da podredi svoje navike njoj. U svakom slučaju, ona je samo bila gost u njegovoj kući. Kada jednoga dana ode iz njegove kuće, otići će i iz njegovog života. Beta je zatvorila oči. Bilo joj je prijatno da se sjeća kako je Žiton držao u svom naručju. Činilo joj se da još uvijek osjeća dodir njegove ruke na svom tjemenu. Lijepo je bilo saznanje da neko brine o njoj, pa makar to bio i jedan arogantan Francuz. Beta se udobno smjestila i ubrzo zaspala. Gospođa Benoar je upala u njenu sobu i zatekla je kako spava dubokim snom, a obrazi su joj se zarumenjeli. Otišla je i saopštila to Žitonu.
15
4 Sljedeća dva dana Žiton se uopšte nije zadržavao kod Bete u sobi. Samo bi provirio, pozdravio je i otišao. Trećeg dana ujutro kada se probudila, osjećala se sasvim dobro. Prethodna dva dana je ostala da leži u krevetu, kao što joj je to savjetovao Žiton. Beta je sjedila zamišljeno i češljala svoju kosu kada se na vratima njene sobe pojavio Žiton. Zanijemila je. U toku njihovog prvog iznenadnog sastanka u Londonu i dok su putovali zajedno, njih dvoje su se stalno oko nečega sporili i prepirali. Međutim, pošto se nisu dva dana vidjeli, Beti se on učinio nekako strano. Jednostavno nije imala pojma kako da mu se obrati. - Danas možeš slobodno ustati iz kreveta i prošetati po kući - rekao joj je. Primijetio je da njenih knjiga ima po cijeloj sobi. - Vidim da ti je potreban ormar za knjige. Izvini, nisam se odmah toga sjetio! U mojoj biblioteci ima veoma lijepih knjiga. Slobodno ih možeš uzeti. Dobro je što znaš Francuski. - Hvala. Poslije doručka ću malo čitati - Beta nije mogla ništa pametnije da smisli i da mu odgovori. A on je dugo iznenađeno posmatrao, kao da je nikada nije vidio. - Ne. Prije toga moraš uraditi nešto drugo - rekao joj je. Ovoga puta nije bilo one uobičajene odlučnosti u njegovom glasu i Beta je imala utisak da bi ga lako ubijedila u nešto ako bi to poželjela. - Prvo doručkuj, a zatim dođi kod mene u biblioteku. Obuci se za izlazak u grad. Prilično je svježe. Obuci nešto toplo. Ne bih volio da se ponovo razboliš. - Dobro - kratko mu je odgovorila Beta. Počela je da razmišlja o tome šta da odabere od svoje oskudne garderobe. Rasijano je nastavila da četka svoju kosu i primijetila je da je Žiton posmatra. Vjerovatno smatra da sam veoma neotesana, pomislila je i brzo ostavila četku. - Hmm! - Žiton je pažljivo posmatrao njene graciozne pokrete dok je četkala svoju prelijepu, plavu kosu, koja joj u gustim slapovima padala niz leđa. - Izgledaš kao vila iz bajke. Oči su ti boje mora. Dijete moje, pitam se kakva ćeš ti ljepotica biti kada još malo porasteš? Žiton je isto tako naglo izašao iz sobe kao što je naglo i ušao. Beta je počela da razmišlja o onome što joj je on rekao. Žiton se zarekao da će ispuniti obećanje koje je dao njenom ujaku i da će je dovesti u Pariz. Već su sada bili jasniji njegovi motivi, jer ga je malo bolje upoznala. On je spadao u ljude koji su postupali strogo principijelno. Kada je smatrao da je nešto dobro, on bi se do ostvarenja borio za to. Razmišljajući o tome šta bi bilo najprikladnije da obuče za grad, Beta je došla do zaključka da bi bilo najbolje da ponovo obuče svoje farmerke i crveni džemper. Brzo se obukla i očešljala i otišla kod Žitona u njegovu biblioteku. Osjećala se mnogo bolje i vratilo joj se samopouzdanje. Odlučila je da se više ne pokorava u svemu Žitonu. Beti je trebalo malo više vremena da pronađe Žitonovu biblioteku. Kada je htjela da uđe, čula je da Žiton ragovara s nekom ženom u kancelariji. Zastala je ispred vrata, kolebajući se da li da uđe. - Pa, vidjet ćeš je kroz nekoliko minuta i moći ćeš sama da je procijeniš - rekao je Žiton. - Ali, dragi, reci mi bar nešto o njoj. Kako ona izgleda? Da li je glupa ili inteligentna? Žiton joj nije ništa odgovorio. Beta je nestrpljivo čekala njegov sud o sebi. Stala je kao ukopana kada je Žiton konačno progovorio. - Ona je mlada, veoma mlada, visoka, vitka i ja ne bih rekao da je zgodna, nego prelijepa. Izgleda da je prilično ogorčena, i to upravo na mene. Nije mi nimalo lako da sa njom izađem na kraj, ali se to da i razumjeti ako se ima u vidu pod kojim uslovima je odrasla. Nadao sam se da će mi neko... Biće mi potrebna nečija pomoć oko nje. 16
- Ona više nije dijete, Žitone. Njoj je već skoro dvadeset godina. Nije mi jasno, dragi, kako možeš djevojku od dvadeset godina tretirati kao dijete. - Beta se razlikuje od ostalih! Odrasla je u domu škole koju je pohađala i nema nikakvog iskustva u životu. Ona ne posjeduje nimalo one suptilnosti za neke stvari kao što je to slučaj sa većinom odraslih žena. Vidjet ćeš i sama, Madlena, pa će ti biti jasno u čemu je stvar i šta u tom pogledu treba danas da preduzmeš. Ona je godinama nosila samo uniformu, a zatim je prešla na odjeću hipika. - Znači, ona je ipak ograničena, zar ne? - podrugljivo je konstatovala žena. Žiton je nešto promrmljao u znak protesta. - Daleko od toga! Ona je veoma inteligentna. Ima položene ispite da bi njima mogla da napuni ovu sobu. Međutim, nije mi jasno zbog čega odbija moj prijedlog da se upiše na fakultet i nastavi školovanje. Ti ćeš mi, draga moja, danas malo pomoći. Od tebe u velikoj mjeri zavisi... Molim te, pokušaj da učiniš što možeš za nju. Nadam se da me ne mrzi u toj mjeri i da ću joj nekako ipak prići i sa njom naći zajednički jezik. - Baš mi te je žao, dragi. Kako da ti se desi da i tebe neka žena mrzi. U svakom slučaju, ja sam već na njenoj strani - podrugljivim tonom je primijetila žena. - Ne sumnjam, Madlena, da ćete se vas dvije dobro slagati. Gospođi Benoar se ona toliko dopala da je kuje u zvijezde. Čak i onaj mangup Luis, koji je vidio samo jednom, stalno pita za njeno zdravlje. - Izgleda da će ona uzurpirati tvoj smireni i udoban život, Žitone. Sve mi je jasno. Kako da se prema njoj postavim, da li kao prema mlađoj sestri, ili kao prema djetetu ili, možda, kao prema zatvorenici? - Mnogo me pitaš - ljutitim tonom joj je odgovorio Žiton. - Nisam ni sanjao da ću sa njom imati toliko problema! - Nisi je morao dovoditi ovamo. Ništa joj ne bi falilo. Ona nije neka bijednica bez prebijene pare. - Ona je Džonova nećaka, a ja sam mu obećao da ću povesti računa o njoj. Odgovoran sam za nju i od toga nikako ne mogu i ne želim pobjeći. Poslije toga Beta više ništa nije čula. Bila je potpuno slomljena, iako je tako nešto i ranije očekivala. Žitonu nije bilo lako da sa njom izađe na kraj i ona je planirala da mu se u buduće još žešće suprotstavi kad god se bude pokušao miješati u njen život Međutim, poslije onoga što je čula, on joj je postao mnogo simpatičniji. Beti je bilo pomalo krivo što on o njoj razgovara sa svojom prijateljicom, ali je smatrala da ništa bolje od njega nije ni zaslužila. Savladala je svoj povrijeđeni ponos i odlučila da uđe u biblioteku. - O, stigla si - promrmljao je Žiton. Iznenađeno je pogledao kada je primijetio da nije obukla svoju dugu suknju i izlizanu bluzu. - Ovo je gospođa Džast Madlen, gospođica Elizabeta Krejg. - Drago mi je što smo se upoznale, gospođo - rekla je Beta. Njeno lice je bilo blijedo i bezizražajno dok je radoznalo posmatrala zgodnu ženu koja je sjedila u fotelji. Bilo joj je veoma neprijatno pred tom dotjeranom Francuskinjom. Madlen je bila skoro isto tako vitka kao i Beta. Imala je crne oči kao i Žiton, a kosa joj je bila plava i veoma uredno očešljana. Njena odjeća je bila besprijekorna. Sada je Beti bilo jasno zbog čega je Žitonu bio neobičan njen način oblačenja. - A ja sam, gospođice, jedva čekala da vas upoznam! - Prišla je Beti i poljubila je u oba obraza, po francuskom običaju. Beta je bila iznenađena njenom srdačnošću u istoj mjeri kao što je bila okupirana njenom spoljašnošću.
17
- Što imate lijepu kosu! - s uzdahom je izjavila gospođa Džast okrenuvši se prema Žitonu! Dragi, ja bih dala sve na svijetu za ovakvu divnu kosu! - Tvoja kosa je takođe plava, Madlen - podsjetio je Žiton. Pritom se malo namrštio i okrenuo da ona to ne bi primijetila. - Da, ali samo zahvaljujući najboljem frizerskom salonu u gradu, Žitone. Nije to ono pravo. Elizabetina kosa je prirodna. Djeluje vazdušasto i prirodno! - Zbunila si Betu - primijetio je Žiton. Beti je bilo toliko prijatno da se sva zarumenjela. - Molim te, ne ljuti se na moju sestru, Beta - rekao je Žiton i pogledao Madlen. Situacija ga je očigledno zabavljala. - Moja sestra je prilično razmažena i dozvoljava sebi da bez ustručavanja kaže sve što joj padne na pamet. U tome ćete se vas dvije sigurno savršeno slagati - dodao je. - Danas ćeš poći u grad sa mojom sestrom, jer ja imam mnogo posla. Možda će ti s njom čak biti daleko prijatnije nego u mom društvu. To mu je sestra! Beti je prosto laknulo od toga saznanja. Znači, on ipak nije o njoj diskutovao sa nekom stranom osobom. U svakom slučaju joj je bilo veoma drago što ta zgodna žena nije bila neka njegova prijateljica. - Dobro! Nas dvije bismo polako mogle da krenemo - izjavila je Madlen i krenula prema vratima. - Nas dvije ćemo ručati u gradu, a znam da ni ti nećeš gubiti vrijeme čekajući nas ovdje, Žitone. - Ne. Biću van kuće cijeli dan. Kada se vratim uveče, vidjeću šta ste pametno uspjele da uradite. - Ako misliš da nam prijetiš, znaj da te se nimalo ne plašim - odgovorila mu je Madlen. Zatim je rukom pokazala Beti da krene za njom. - Nemaš ništa protiv da pođeš u grad sa Madlen, Beta? - upitao je Žiton iznenađen što mu ona nije postavljala pitanja i protivila se. - Ne, gospodine - kratko mu je odgovorila. Nije željela da se Žiton zbog nje uzrujava i da mu pokvari dan. Betu je uzbudila pomisao da i ona želi nekoga da zaštiti, da je i njoj konačno do nekoga stalo. Zadovoljno se nasmiješila. Njegove crne oči su je iznenađeno posmatrale. Beti je bilo isto tako neprijatno kada su se njihovi pogledi sreli kao kada je on slučajno dotakao njene grudi kada je htio da joj pomogne da zakopča pojas u kolima. Žiton je primijetio da se ona zarumenila. - Samo se ti slobodno smješkaj - rekao joj je nježno. - Pretpostavljam da je to dobar znak. Želim ti da se lijepo provedeš. Volio bih da ti nadoknadim neke stvari u kojima do sada nisi imala prilike da uživaš. Nadam se da ćeš uskoro u svojoj sobi imati jedan ogroman ormar prepun odjeće. - Prišao joj je bliže i stavio ruku na njeno krhko rame. - Tada ćeš više ličiti na... - Normalno stvorenje - Beta je požurila da završi njegovu misao. Nasmiješio se kao da je htio da se naruga samom sebi što je ona tačno pogodila šta je on htio da kaže. - Vjerovatno. Sve zavisi od tebe, gopođice. Vidjet ćemo šta će se desiti. - Pokušaću da uradim sve što je u mojoj moći, gospodine - rekla mu je smiješeći mu se. On je iznenađeno pogledao, a zatim je, prije nego što je izašla u hodnik, poljubio nježno u obraz. Betu je obuzeo veoma čudan osjećaj, kao da joj je kroz tijelo prošao elektricitet. Žiton se brzo okrenuo na drugu stranu. - Lijepo se provedi, Beta - rekao joj je. Beta je osjetila da joj drhte noge. Bila je iznenađena što se osjećala tako neobično poslije njegovog poljupca. Poljubio je kao što bi brat poljubio svoju sestru.
18
Beti je bilo drago što Žiton nije išao sa njima u grad i što ga vjerovatno neće vidjeti do slijedećeg dana. Provodio je dosta vremena van kuće i Beta je mislila da on vjerovatno ima ozbiljnu djevojku u Parizu. Njegova sestra je natuknula da je on bio omiljen kod žena. - Nadam se da ćemo se sprijateljiti - oprezno je izjavila Madlen dok su se vozile prema gradu. Brat mi je rekao da ti često umiješ da ćutiš. To moja osobina nije. Ja bih više voljela da mogu sa tobom razgovarati. - Izvinite, gospođo! Nisam namjerno ćutala. Bila sam zadubljena u svoje misli. - Jasno mi je! Da li želiš da mi ispričaš o čemu si razmišljala, ili da ti ja izložim šta sam planirala za danas? - Rečeno mi je da ćemo kupovati odjeću, gospođo - odgovorila joj je Beta. - Vidim da ti baš i nisi oduševljena, Beta. A ja sam ti tako zavidjela kada mi je moj brat rekao da te izvedem i da na tebe potrošim onoliko koliko smatram da je potrebno, bez ikakvog ustručavanja. Prema meni je uvijek bio darežljiv, ali su ipak uvijek postojala i neka ograničenja. Moj brat dobro zna da sam ja pravi stručnjak za odabiranje odjeće i zbog toga je taj zadatak povjerio meni. Voljela bih da me oslovljavaš po imenu, jer se osjećam tako stara kada si ti toliko zvanična prema meni. - Izvinite! Vi uopšte ne izgledate stari. Veoma ste zgodni. Žiton mi je takođe rekao da ga oslovljavam po imenu, ali meni to veoma teško pada. Nikako ne uspijevam da se naviknem na to. - Moj brat djeluje suviše ozbiljno! - rekla je Madlen duboko uzdahnuvši. - Međutim, bez obzira na to pokušaj da ga oslovljavaš po imenu. Mislim da će on malo omekšati, a to bi nam svima dobro došlo. - Tako mi je rekao i doktor. Po njegovim riječima ispada da sam ja prouzrokovala da vam bude teško pored njega još prije nego što sam došla ovamo. - Razlog njegovog nezadovoljstva je bio što si ti odbila da dođeš. - naglasila je Madlen. - Žiton i tvoj ujak su bili vrlo bliski, bez obzira na veliku razliku u godinama. Žiton je inače veoma odgovoran i kada nešto obeća, to mora po svaku cijenu i da ispuni. - Znam - rekla je Beta uzdahnuvši. Teško joj je padala pomisao da Žiton o njoj vodi računa iz osjećaja odgovornosti. Sve bi joj to nekako lakše padalo da je bio stariji čovjek, a ne zgodan mladi čovjek. Beta je prekorila sebe zbog takvog razmišljanja. Uskoro su se Madlen i Beta našle ispred prelijepog modnog salona. Beta se veoma iznenadila kada je pročitala da on pripada Verneu. - Ti izgleda nemaš pojma ko je Verne - primijetila je Madlen. - Prosto je nevjerovatno da djevojka tvojih godina nikada nije čula za njega. Zajedno sa Diorom, Loranom i Živenžijem, Žiton Verne takođe spada u vrhunske francuske modne kreatore. On ima modne salone u svim metropolama širom svijeta. Sretna si, Beta. Tvoj staratelj je čovjek svjetskog glasa o kome sanjare mnoge žene. Ti slobodno možeš da izabereš u Verneovom salonu sve što želiš, Beta. Beta je u roku od sat vremena izašla iz salona odjevena po posljednjoj pariskoj modi. Na sebi je imala sivu vunenu haljinu sa sitnim ružičastim i plavim cvjetovima. Cipele su joj također bile ružičaste i sa visokim potpeticama. Žaket joj je također bio sive boje i lijepo se slagao sa bojom njenih očiju. Obećali su joj da će njene pakete sa odjećom dostaviti još istog dana. Zatim su njih dvije posjetile i Madleninog frizera. Madlen je priznala Beti da je to bila njena ideja. Kada joj je frizura bila završena, Beta više nije bila ni nalik na onu tanjušnu i nesigurnu djevojčicu. Ličila je na odraslu ženu.
19
- Zabrinuta sam zbog nečega - priznala joj je Madlen. - Nisam se dogovorila sa Žitonom da te vodim na šišanje. Ali, ta tvoja dugačka kosa nikako ne bi išla uz ovakvo odijevanje. Nadam se da će to i on uvidjeti. Beta se složila s njom. U svakom slučaju, pletenica koju su joj odsjekli, spakovana je u jednu kutiju i ona je nosi kući. Ako bude nekada poželjela moći će da je koristi kao umetak. - Sigurna sam da Žiton neće imati ništa protiv - nesigurno je izjavila Beta. Madlen je to zapazila i napravila je grimasu. - Ne vidim zašto bi imao nešto protiv. Ja neću ostati na večeri kod vas. Morat ćeš sama da izađeš pred njega sa tom novom frizurom. Izgldaš mi nekako otmjeno. Ne znam kako će on prihvatiti ovu tvoju totalnu transformaciju. Više ne izgledaš ni približno onako djetinjasto kao ranije.
20
5 Čim je Beta ušla u kuću, čula je kako je Žiton doziva iz biblioteke. - Beta, dođi samo na časak. Želim da te upoznam sa nekim. - Riječ mu je zastala u grlu kada je ugledao. Beta se potrudila da nastupi pred njim samouvjerena. - Pa, šta kažete? - upitala ga je Beta i počela polako da se okreće. Jedva je čekala da čuje njegovo mišljenje. - Divna si - promrmljao je, ali Beti nije promaklo da se on pritom namrštio. Nešto mu se ipak nije dopadalo na njoj. - Mislim da mi niste iskreno rekli šta mislite o mom izgledu. U svakom slučaju, sve što imam na sebi kreirali ste vi lično, ja nisam kriva ako vam se sopstvena kreacija ne dopada na meni. Možda bi bilo bolje da ste me ostavili da nosim ono što san i ranije nosila. - Da nosiš ono u čemu si došla? - upitao ju je odsutno gledajući je, još uvijek iznenađen. - Zar ti nisam rekao da mi se dopada kako izgledaš. - Da, ali vi niste tako mislili! - rekla je Beta razočarano. - Baš mi je milo što si u stanju da mi čitaš misli - rekao joj je Žiton. - Više neću morati da ti govorim šta treba da radiš. - Pogledao ju je pravo u oči i ona je zbunjeno oborila pogled. - Učinila sam sve što ste tražili od mene - tiho ga je podsjetila. Prišao joj je i uhvatio za ruku, a zatim je poveo prema biblioteci. - Osim toga, učinila si nekoliko stvari koje ti nisam rekao da učiniš - blago je primijetio. - Žao mi je Beta, ali, bio sam zapanjen kada sam te ugledao. No, nije važno, rekao sam ti već da divno izgledaš. Izvini što sam malo prenaglio. Možda žalim za mladom djevojkom koja je danas otišla iz ove kuće. Beta nije imala priliku da mu odgovori, a i inače je odlučila da se sa njim više ne prepire. Bilo joj je krivo što je često nailazila na njegovo neodobravanje, ali je morala priznati da se kod njega osjećala kao kod svoje kuće. Nije više imala osjećaj da je nepoželjna. Osjećala je neku sigurnost. Kada je Beta ušla u biblioteku, jedan zgodan, visok mladić je ustao iz fotelje, u kojoj je sjedio i Žiton ga je predstavio Beti. - Ovo je Alen Rusel, Beta. On je moj pomoćnik. Ovo je gospođica Krejg, Alene. Alen joj je prišao i poljubio joj ruku. - Očaran sam, gospođice - galantno je izjavio. - Možeš nam se pridružiti - rekao joj je Žiton i uhvatio je za ruku i poveo da sjedne nasuprot Alena. Beta je primijetila njegov zaštitničko, ali i posjedničko ponašanje prema njoj. Žitonov pomoćnik je mogao imati oko dvadeset godina. Bio je visok i lijepo građen, u svakom slučaju, zgodan mladić, ali iz njegove pojave nije ni približno zračila ona snaga karaktera i volje koju je posjedovao Žiton. Mladić je svojom veselošću odmah osvojio Betu. Činilo joj se da se nikada u životu nije smijala toliko kao u njegovom društvu. - Čujem da ste danas izvršili prepad na naš salon, gospođice - ležerno je izjavio Alen. - Smijem li da budem toliko slobodan da vas upitam zbog čega ste odabrali baš taj komplet koji je na vama? - Plašim se da vam odgovorim na to pitanje, gospodine - rekla mu je Beta, smiješeći se. - Da li možda postoji neko rivalstvo u Verneovoj firmi? Ako postoji, bolje je da se ne izjašnjavam. - To pitanje sam vam postavio sasvim slučajno, gospođice - odgovorio joj je Alen uz široki osmijeh. - Ako ne želite da mi odgovorite, neću insistirati.
21
- Odlučila sam da uzmem ovaj komplet, jer mi se on veoma dopao. Da li ste vi kreirali ovaj model? - Madlen je za vrijeme ručka ispričala sve o Alenu Ruselu. Beta je od nje doznala da on polako pokušava da se osamostali i da mu je to Žiton odobrio. - Ne, gospođice - odgovorio je mršteći se. - Nažalost, vi imate na sebi unikat koji je kreirao lično Verne. Ličite mi na damu na nekom srednjovjekovnom turniru - podrugljivo je dodao Alen. - Ljudi kažu da o ukusima ne treba raspravljati - odgovorila mu je Beta. Žiton se samo nasmiješio. Nije ništa htio da komentariše. - Čujem, gospođice, da ćete se uskoro upisati na fakultet - rekao je Alen da bi skrenuo temu razgovora. Međutim, Alen je nesvjesno načeo vrlo osjetljivu temu. Žiton je odjednom postao nervozan. A ni Beti nije bilo svejedno što on i drugima priča o nečemu što je želio da uradi bez njenog pristanka, o nečemu što je još uvijek bilo neizvjesno. Poželjela je da jasno i glasno odmah na licu mjesta kaže Žitonu da nije postupio fer. Ali, kada se sjetila svega što čini za nju, odmah je odustala. - Da - uzviknula je kao da je ushićena. - Jedva čekam da se upišem na fakuitet. To će, nadam se, biti veoma zabavno. - Odlučila je da se pred stranim osobama ne prepire sa Žitonom. Žitona više nije smatrala strancem. Žiton je prišao stolu sa pićem. - Da ti natočim piće, Alene? - Beta, da li ti želiš jedan šeri? - dodao je nježno. Beta je primijetila da se Žiton silom uzdržava da se ne nasmije. Nije joj bilo jasno da li se smije što je nudi pićem pošto više nije ličila na djevojčicu, ili zbog toga što je tako oduševljeno govorila o fakultetu. - Može - odgovorila mu je Beta. Žiton ju je iznenađeno posmatrao kada joj je prišao da joj da čašu sa pićem. Beta je uzela čašu i polako počela da ispija šeri. - Ima još dosta vremena do septembra - primijetio je Alen. Žiton je bio naslonjen na kamin. Beta je osjetila da on ne skida pogled sa nje. Njegove sjajne, crne oči budno su motrile njenu kosu i lice. - Da li mi dozvoljavate da vam pokažem grad prije nego što se ozbiljno date na studije? - upitao ju je Alen. Beta je uputila upitan pogled Žitonu, ali je njegovo lice bilo potpuno bezizražajno. Beti je bilo jasno da od njega ne može očekivati nikakvu pomoć. - Bilo bi mi drago, ali ću biti suviše zauzeta oko priprema - promrmljala je Beta, nadajući se da je tačno pogodila šta treba da kaže. Znala je da će imati dosta neprilika dok se sa Žitonom ne razjasni o tome da ne želi da se upisuje na fakultet. - Ima već više od godinu dana od kada je Beta prekinuls školovanje. Osim toga, izgubila je jednu godinu i zbog bolovanja. Sada mora sve to da nadoknadi. Ona je izuzetno inteligentna i bila bi velika šteta da to ostane neiskorišteno - Žiton je ipak priskočio u pomoć. - Pod tvojim nadzorom se vjerovatno osjeća kao robinja. Ne vjerujem da joj je baš naročito lijepo - rekao je Alen Žitonu. Beta je očekivala da će se Žiton naljutiti na Alena. Iznenadila se kada se on samo nasmijao. - Pa, zar ja nisam rođeni tiranin? Međutim, ti se nikada nisi bunio protiv moje tiranije, Alene odgovorio mu je smireno. - U pitanju je moja karijera. Ja želim da naučim nešto od svoga učitelja i zbog toga sam spreman da podnesem sve – Alen se kiselo nasmiješio. - Ona je tako lijepa. Šteta bi bila zatvoriti je da čami među knjigama - dodao je, ne skidajući pogled s Bete. Na Žitonovom licu se pojavio jedva primjetan ljutit izraz i Beta se potrudila da brzo prekine njihov razgovor. 22
- Žiton najbolje zna šta ja treba da radim - konstatovala je. - On je moj staratelj i znam da će se on potruditi da me usmjeri na najbolji mogući način. On je moj zaštitnik. U toku večere Žiton je uglavnom šutio, a Alen je sve vrijeme zabavljao Betu. Znao je da priča viceve i bio je veoma zabavan. Beta nije prestajala da mu se smije. - Nadam se da ću vas jednoga dana izbaviti odavde - dobacio je Beti dok je stajao na vratima i pozdravljao se sa Žitom. - Telefonirat ću vam i pozvati vas da izađete sa mnom iznenada kada Žiton ne bude kod kuće. - Ja ću vas tada odbiti - odgovorila mu je Beta. - Žitone - Beta ga je namjerno oslovila po imenu. - Da li bi mogla da razgovaram sa vama prije nego što odem na spavanje? Okrenuo se prema njoj. Njegov pogled je i ovoga puta bio prodoran. On ju je prosto gutao očima. - Možeš doći kod mene u biblioteku - rekao je ne oduševljenim tonom. - Nadam se da me nećeš zadržati jako dugo. - Neću - rekla je odlučno. - Odlučila sam da vam kažem nešto što do sada nisam mogla! - Dobro - rekao je Žiton i pokazao joj da uđe u biblioteku. - Pretpostavljam da je Madlenina ideja bila da se ošišaš? - upitao ju je neočekivano. - Da, ali sam i ja odmah pristala na to - odgovorila mu je. Beta se pitala zbog čega je postao iznenada toliko osjetljiv. - Nisam nikako mogla da nosim dugu kosu uz haljine koje sam izabrala - objasnila mu je. - Naravno da nisi - složio se Žiton, ne odvajajući svoj pogled od nje. - Međutim, tvoj novi izgled će ti prouzrokovati i nove brige. Više nisi ni nalik na dijete. Biće ti potrebniji zaštitnik nego ikada. - Kako... kako to mislite? - zbunjeno ga je upitala Beta. - Hajde, nemoj da se pretvaraš da ti nije jasno da se Alen interesovao za tebe? A iskreno rekavši, ja imam i važnija posla nego da se borim protiv svih muškaraca koji se zagriju za tebe - oštro je rekao Žiton. - Kako.. kako samo možete tako da govorite? - nervozno ga je upitala Beta, sva rumena od uzbuđenja. - Tako lijepo - procijedio je Žiton. - Istina obično pogađa ljude! - Alen nije prema meni bio neučtiv - rekla je Beta. Zažalila je što nije odmah otišla u krevet kada je stigla kući iz grada. - Alen je muškarac a prije svega Francuz! - rekao joj je Žiton hrapavim glasom. - Možda bi bilo bolje da si sa njim razgovarala na većem odstojanju, kao što to obično činiš sa mnom, a ne da pred njim izigravaš ljubaznu domaćicu! - Jasno mi je da je Alen muškarac, gospodine! - ljutito mu je odgovorila Beta. - Ali i vi ste također muškarac, zar ne? - Ja sam tvoj staratelj! - naglasio je Žiton. - Isključivo sam mislio na muškarce sa strane! - Ni vi mi niste rođak, gospodine - rekla mu je Beta. Bilo joj je žao što je ponovo morala sa njim da se prepire. - Nisam čak znala ni vaše zanimanje. Da nisam razgovarala sa Madlen, večeras bih ispala budala pred Alenom koji je mislio da sve znam o vama. - Ja ličnom mislim da se ti uopšte nisi ni interesovala za mene. Tvoja jedina želja je bila da na neki način pobjegneš od mene. Nisam htio da te zamaram svojom životnom pričom. - Ja idem da spavam, gospodine! - ljuutim tonom je izjavila Beta. - Laku noć! Žiton je ispružio svoje ruke i privukao je ka sebi prije nego što je ona uopšte uspjela da reaguje i da mu se suprotstavi. Privio je na svoje grudi. Beta ga je iznenađeno posmatrala. 23
- Ti si van sebe od straha, gospođice - konstatovao je Žiton. - I treba da budeš. Otkako si izmijenila svoj izgled, opasnost te vreba na svakom koraku. Postala si zanimljiva i poželjna i sigurno ne možeš proći neprimijećena. Te visoke potpetice te čine još ženstvenijom i poželjnijom. - Poželjnom? U kom smislu to? - iznenađeno ga je upitala. - U smislu da bi svaki muškarac poželio da te poljubi, moja draga - nježno je mrmljao Žiton, gutajući je svojim sjajnim crnim očima. - Imaš tako meke usne i nježno, izazovno tijelo. Alen nije jedini koji ima oči. Imaju ih i drugi muškarci. - Vi... vi me plašite, gospodine - rekla mu je Beta jedva došavši do daha od čudnog uzbuđenja koje je neočekivano obuzelo. - To mi je i bila želja. Ako sam uspio da te zaplašim, mislim da ti to neće štetiti, gospođice uvjeravao je Žiton. - Moram priznati da ste uspjeli. Vjerujem u ono što ste mi rekli. - Beta je bila blijeda kao kreč. - To nije sve što sam imao da ti kažem. Još ću mnogo čemu imati da te naučim - odgovorio joj je Žiton. Njegove oči su ostale prikovane za njene poluotvorene, meke usne. Sagnuo je glavu prema njoj i ona je ostala nemoćna da mu se odupre, kada je spustio svoje usne na njene. Na trenutak Beta se sva ukočila. Ovome se nije nikako nadala. Pokušala je da odgurne Žitona, ali je on čvrsto držao u svome naručju. Imala je utisak da će svakog trenutka pasti u nesvjest. Sva je drhtala od nepoznatog osjećaja koji ju je obuzeo prvi puta u životu. Beta je osjetila da cijelim tijelom gori. Prepustila se njegovom zagrljaju i njegovim nježnim, toplim usnama. Njegove ruke su se našle na njenim leđima, privlačeći je još bliže. Počeo je da je ljubi sve strasnije, a ona mu se potpuno predala. Iznenada je prestao da je ljubi i pustio je iz svog naručja. - Zašto? - upitala ga je šapatom i molećivo ga je pogledala svojim sjajnim očima. - Što da ne? - upitao je plaho. Izraz lica mu je bio smiren. - Sigurno je bolje da ti časove daje neko ko te neće povrijediti, nego neki opasan stranac - konstatovao je Žiton. - Alen je samo želio da me izvede, gospodine - šaputala je Beta svojim drhtavim usnama. - Da. U prvo vrijeme bi te izvodio - složio se sa ironijom u glasu Žiton. - Danas si se ponovo vratila u život, ali moraš biti svjesna da svi ne žive kao ti. - A, kako vi živite, gospodine? - upitala ga je Beta. - Da li se i vi odnosite prema lijepim ženama kao i većina ostalih muškaraca? - U odnosu na tebe svakako ne, moja draga - odgovorio joj je. - Ja sam tvoj staratelj - podsjetio ju je. - Ako nastaviš da me zoveš “gospodine", izazvat ćeš me! - Zar i vas neko može izvesti iz takta. Znači, ni u vas se ne mogu uzdati! - Ipak, nemaš drugog izbora nego da mi vjeruješ, Beta - rekao joj je smiješeći se i pokazujući joj rukom da sjedne na stolicu. - Vidjet ćeš da se sa mnom sasvim lijepo može živjeti. Jedino želim da te zaštitim od mladalačkih ludosti. Ne želim da svoju ljepotu skupo platiš. - Ja imam svoga momka u Engleskoj, gospodine. To nije Karl, ne treba da brinete. Ja nisam neka neiskusna djevojčica. - Ne vjerujem da je tako - izjavio je Žiton. - Još uvijek sva drhtiš od lekcije koju sam ti maloprije održao. - Takvi časovi mi više neće biti potrebni - naglasila je Beta. - Ja veoma brzo učim i obećavam vam da ću izlaziti samo sa vama. - Sa mnom? - iznenađeno je upitao Žiton. - Ne misliš valjda da želim da stalao ideš sa mnom, da mi budeš kao privjesak? 24
- Nisam tako mislila. Ali, morat ćete ponekad da me izvedete. Vi ste insistirali da me dovedete ovamo. Vi ste moj staratelj i imate neke obaveze prema meni! - Znači, ti mi predlažeš da se nas dvoje strogo držimo jedno drugoga? - Da! - Beta ga je gledala svojim krupnim, sjajnim očima. Odlučila je da kaže Žitonu sve što ranije nije smjela. - Sada bih i ja željela da vam nešto kažem. - Izvoli, slobodno! - Žiton je sjeo i pažljivo je posmatrao. - Zamalo da zaboravim da vam kažem šta sam htjela. Treba da znate da ja ne želim da idem na fakultet! - odlučno je izjavila Beta. - Ali, pred Alenom si rekla da jedva čekaš da se upišeš - podsjetio je Žiton. - Alen je u ovoj kući stranac, a ja nisam htjela da priređujem scene pred strancem - odgovorila mu je Beta. - Razumijem - Žiton je po izrazu njenog lica vidio da je njena odluka da se ne upiše na fakultet čvrsta. - Hajde da sada malo zaboravimo Alena i da porazgovaramo o tebi. Ti si veoma inteligentna. Nije mi uopšte jasno zbog čega tako odlučno odbijaš da me poslušaš. Mislim da griješiš ako misliš da ti u životu neće trebati ništa drugo sem tvoga bogatstva. Da li misliš da će ti odgovarati da živiš životom dokone bogatašice? - Beta je osjetila prezir u njegovom tonu. Ljutito je skočila na noge. - Zar ne možete da shvatite? Zar uopšte ne želite da me razumijete? Ja sam cio svoj život provela u školi. Nisam ni upoznala život! Želim da budem slobodna! Žiton joj je prišao i stavio ruke na ramena. - A šta ćeš učiniti sa svojom slobodom? - Zaposlit ću se! - uzviknula je uzbuđena. Laknulo joj je što on više nije bio ljut i što nije vikao na nju. - Ovoga puta ću se pobrinuti da nađem neki zaista interesantan posao. Ako ne budem zadovoljna nekim poslom, odmah ću mijenjati radno mjesto, sve dok ne nađem nešto što će mi zaista odgovarati! Žiton se nasmijao i klimnuo glavom u znak odobravanja. - Dobro - blago joj se obratio. - Međutim, prije nego što prihvatiš neki posao, morat ćeš da tražiš moje odobrenje! - upozorio ju je. Beta je bila prezadovoljna, i to se jasno vidjelo po izrazu njenog lica. - Sutra ću već početi da tražim posao - rekla je. - Nemoj sutra! Ja neću biti kod kuće. Ne želim da sama lutaš Parizom. Moraš polako i smišljeno planirati svoju budućnost. - Žiton je čvrsto stegao njena ramena. Njegov stisak je naglo popustio kada je primijetio da se ona trgla. - Biću odsutan oko dvije nedjelje. Ići ću prvo u Rim, zatim u Milano i na kraju u Madrid. Na proljeće ćemo tamo otvoriti novi modni salon, a oko toga ima veoma puno posla. - Oh! - Beta se iznenadila što joj on o tako dalekom putovanju priča kao o sasvim običnoj stvari. - Da li bi voljela da pođeš sa mnom, Beta? - upitao je. – Ako želiš, povest ću te sa sobom. Na trenutak se Beta obradovala njegovom pozivu, a onda se sjetila da se ona plaši letenja. Pomislila je da bi bilo lijepo vidjeti sve te gradove i biti u društvu sa Žitonom, koji joj je ulijevao sve više sigurnosti. Međutim, istovremeno je i plašio neobičan osjećaj koji bi je obuzimao u njegovom zaštitničkom toplom zagrljaju. - O, ne, hvala vam - požurila je da mu odgovori – Ja... ja ne želim da pođem sa vama. - Dvije nedjelje će brzo proći - tješio je Žiton. - Pa ipak, ja te nerado ostavljam samu. - Ja sam i do sada uvijek bila sama - podsjetila ga je Beta. - U stanju sam da vodim računa o sebi. Nadam se da ovdje neću umrijeti od gladi. Žiton se uozbiljio. 25
- U pravu si! Trudit ću se da ne razmišljam suviše o tebi. Laku noć, Beta. Vidjet ćemo se kada se vratim. Žiton se okrenuo od nje i Beta je počela nervozno da stiska usne. Bilo joj je jasno da su ponovo poljuljani prijateljski odnosi, koji su se između njih dvoje polako počeli uspostavljati. Otišla je u krevet veoma potištena.
26
6 Kada se Beta ujutro probudila, Žiton je već otputovao. Ona je posliie doručka pošla da razgleda kuću. Poslije kraće šetnje po bašti, Beti je bilo hladno i odlučila je da pođe u biblioteku i pozajmi neku Žitonovu knjigu. U biblioteci je Betu sve podsjećalo na njega. Nedostajao joj je. Sjetila se da su se ona i Žiton često prepirali, ali u svakom slučaju, on joj je mnogo pomogao da zaboravi svoju usamljenost u Londonu. Ponašao se prema njoj zaštitnički. Prvi puta u životu je i ona imala nekoga ko se brinuo o njoj, nije više bila sama. Beta se namjestila u fotelji i počela da čita. Bila je iznenađena kada je primijetila kako joj vrijeme brzo prolazi. Ostala je zapanjena kada je u biblioteku ušla gospođa Benoar i najavila Alena. - Ali, Žiton nije kod kuće! - požurila je da mu saopšti Beta. - Znam - Alen se glasno nasmijao. - Da je on kod kuće, ja ne bih ni došao. Konačno mogu popiti kafu samo sa tobom, a ako budeš željela, Luis će me lako izbaciti. Beta je morala da mu se nasmije i on je ostao kod nje. Ali, i strogo je odlučila da ne dozvoli da je on nagovori da izađe s njim. Sve vrijeme je imala na umu ono što joj je Žiton rekao o Alenu. Alenovo prisustvo je malo uznemirilo Betu. Počela je da razmišlja o mogućnosti da sutradan izađe u grad i pokuša naći neki posao. Žitonu nije obećala da neće izlaziti u grad. Pretpostavljala je da on nije ni očekivao od nje da uopšte ne izlazi nigdje dvije nedjelje. Sljedećeg jutra je pozvala taksi i odvezla se u grad. Beta je vrlo brzo došla do zaključka da i u Parizu baš kao i u Londonu, im veoma puno ponuda za nekvalifikovanu radnu snagu. Ljudi kojima se obraćala nisu baš bili impresionirani njenom pojavom, bez obzira što je bila obučena u Verneovu kreaciju. Njen francuski jezik bio je obojen jakim engleskim akcentom. Ljudi su se prema njoj ponašali kao prema nekoj bogatašici koja ne zna šta hoće. Šest dana je Beta uporno tragala za nekim poslom. Vraćala se kući uveče. Bila je toliko iscrpljena da nije mogla ni da večera. A zatim se Žiton sasvim iznenada vratio kući. Bio je van sebe od bijesa. Beta je sjedila u biblioteci i čitala. Odlučila je da toga dana ne ide u grad, nego da se malo odmori. Žiton se iznenada pojavio u biblioteci. - Žitone! Vratio si se! - Beta nije primijetila ljutiti izraz na njegovom licu. Toliko se obradovala njegovom povratku da je zaboravila sve neprijatnosti koje je doživjela prethodnih dana. - Da! Vratio sam se, gospođice, i tražim objašnjenje. Tek je tada Beta primijetila da je on ljut. Iznenađeno ga je pogledala. - Ne... ne razumijem vas, Žitone - promucala je zbunjeno. - O, hajde, nemoj sada da mi izigravaš neko nevinašce! - rekao joj je grubo. - Ni meni neke stvari nisu jasne, gospođice. Nije mi nikako jasno kako si mogla sebi dozvoliti da primaš Alena i da svaki dan izlaziš s njim. Upozorio sam te da to ne bi bilo nimalo bezazleno! - Ali, ja... - Beta je htjela da mu objasni da on griješi, ali se uplašila kada je vidjela koliko je ljut. Uostalom,on joj nije odobrio da sama traži posao. - Sva si se osušila za ovih nekoliko dana! To me nimalo ne čudi! - gunđao je Žiton. - Vjerovatno si se tako lijepo provodila da nisi imala vremena ni da jedeš. - O, čini mi se da je gospođa Benoar stigla o svemu da te obavijesti, zar ne? - primijetila je Beta drhtavim glasom. I gospođa Benoar je veoma razočarala. - Ja sam je zadužio da vodi računa o tebi, a ona to nije mogla jer ti jednostavno nikada nisi ni bila kod kuće! Tek što si se izliječila od teškog virusnog oboljenja, odmah si krenula u život!
27
Beti je po izrazu njegovog lica bilo jasno šta on misli. Nije imala snage da mu objašnjava da griješi. Žiton joj je okrenuo leđa i počeo je da hoda po biblioteci sa rukama u džepovima. - Bolje će biti da mi kažeš šta ste ti i Alen radili - rekao je zabrinuto. - I on će morati da mi objasni neke stvari. On je trebalo da bude na svom radnom mjestu, a ne da te navodi na zlo! - Ja nisam izlazila sa Alenom, gospodine - tiho je rekla Beta. - Koliko je meni poznato, on je bio ovdje! - Žiton je i dalje bio veoma ljut. - Jasno mi je da nije došao da posjeti mene. Njemu je bilo poznato da ja nisam kod kuće! - On je došao kod mene - blago je rekla Beta. - Ali, ja sam odbila da izađem s njim. - To me iznenađuje - rekao je Žiton, posmatrajući je pažljivo. - Koliko mi je poznato, Alen se ne predaje lako i obično ima uspjeha kod žena. - Vi ste me opomenuli, gospodine, a ja to nisam zaboravila. - Pa, gdje si onda odlazila? - radoznalo je upitao Žiton. Prišao joj je i uzeo njene ruke u svoje. - Tražila sam posao - bez oklijevanja mu je odgovorila Beta. - Lutala si ulicama Pariza sama? Kako si mogla to sebi da dozvoliš? - Počeo je čvrsto da steže njene ruke. - I kakav si posao našla? Da li si sada konobarica u nekom baru, službenica ili prodavačica? - U njegovom glasu je bilo toliko ironije, da su se Betine oči napunile suzama. Bila je ljuta na njega. - Nisam ništa od toga! I dalje sam ono što sam i bila: stvorenje prepušteno vama na milost! Žiton se baš nije mnogo sažalio na nju. - Znači, nisu ti dali nikakav posao, gospođice? Vjerovatno su ti rekli da njima treba neko sa iskustvom? - govorio je s ironijom. Istrgla je svoje ruke iz njegovih i ustala iz fotelje. Naljutila se. Bila je uvrijeđena i suze su joj prosto same navirale na oči. - Bila sam tako dobro obučena da su svi kojima sam se obraćala za posao, mislili da se ja samo zabavljam, a da mi ni najmanje nije stalo do posla! - ljutito je izjavila Beta. Na Žitonovom licu se na trenutak pojavio iznenađeni izraz, a zatim je sjeo na stolicu i počeo glasno da se smije. Beta je brzo izašla iz sobe i otrčala u svoju spavaću sobu. Bila je van sebe od bijesa. Bila je veoma razočarana Žitonovim ponašanjem. Jedva je čekala da se on vrati, a on se ponašao prema njoj odvratno. Žiton je bez kucanja ušao u njenu sobu. Beta je stajala i gledala kroz prozor. Oči su joj bile pune suza. - Izvini, Beta - rekao joj je tiho kada je vidio koliko je bila uznemirena. - Ja ponekada umijem da budem tako nagao. Ovoga puta mi je teško pala pomisao da si sebe mogla dovesti u opasnost. - Vjerujem da je tako - odgovorila mu je brišući suze. - A sada te molim da izađeš iz moje sobe. - Ne! - Prišao joj je i okrenuo je prema sebi. - Ne želim da odem i da te ostavim tako neraspoloženu. - Nisam neraspoložena, nego ljuta! - odgovorila mu je Beta. Međutim, Žiton je nije poslušao. Prišao joj je i jednom rukom ju je obgrlio, a drugu je stavio na njen obraz. - Mala moja Beta - nježno je šaputao. - Ja sam običan grubijan. Oprosti mi, molim te. - Pažljivo je posmatrao. Pogledi su im se sreli. Betu je iznenadio ton kojim joj se obraćao. - Nisam izlazila sa Alenom - uvjeravala ga je. - Nisam mogla sve vrijeme dok si bio odsutan sjediti sama u kući. Ti si bio odsutan dvije nedjelje! - Ali sada sam ovdje - rekao je blago. - Otkazao sam put za Madrid. - Zbog čega? - šapatom ga je upitala. Zabrinuto ga je pogledala. 28
- Vratio sam se da ti više ne budeš sama. - Njegove oči su bile prikovane za njene drhtave usne. Betino lice se razvedrilo. - Ako mi dozvolite, gospođice - rekao joj je smiješeći se - rado bih vas izveo negdje na ručak. - Sada? - radosno je uzviknula Beta. Toliko se obradovala da ga je zagrlila. - Tako rado bih pošla sa tobom, Žitone. Beta i Žiton su cio dan proveli van kuće. Žiton je bio veoma prijatan. Sve vrijeme joj je pričao o svojim putovanjima i gradovima koje je posjetio. Poslije ručka su se šetali ulicama Pariza. Beta je držala Žitona ispod ruke. Bilo joj je prijatno. Osjećala se kao da pored sebe ima svoga zaštitnika. Bilo je već prilično kasno kada su svratili na večeru u jedan mali restoran koji se Beti veoma dopao. - Ne bih želio da pokvarim ovaj divan dan koji smo proveli zajedno, Beta - obratio joj se Žiton, kada su sjeli. - Ali, moram sa tobom da porazgovaram o nečemu da se ne bi više ljutila na mene kao jutros. Želio bih da znaš da sam odgovoran za tebe i da mi nije svejedno šta se sa tobom dešava. Moraš pravilno shvatiti moju zabrinutost za tebe. - Žao mi je što sam te uznemirila - rekla mu je Beta. Žiton je spustio svoju čašu na sto i stavio svoje ruke na njene. - Nema potrebe da mi se izvinjavaš - rekao je staloženo. - Samo želim tvoje razumijevanje. Želim da te zaštitim koliko god je to u mojoj mogućnosti. Molim te, Beta, odustani od traženja posla i počni da razmišljaš o upisivanju na fakultet. - Pokušat ću, ali ne smijem ništa obećati sa sigurnošću - oprezno je izjavila Beta. Žiton nije izdržao da se ne nasmije. - Slažem se sa tobom da pokušaš bez ikakvog obećanja složio se sa njom Žiton. - Dobro! - rekla je Beta i veselo mu se nasmiješila. Žiton se uozbiljio. - O, Beta! - rekao joj je nježno. - Tako si mlada i bezazlena. - Ali, brzo sazrijevam i starim kada ti počneš da vičeš na mene - odgovorila mu je smiješeći se. Žitonovo lice se razvedrilo. - Vjerovatno bih trebao da ti dozvolim da se ipak s vremena na vrijeme viđaš s Alenom zamišljeno je rekao Žiton. - Ja više volim da budem sa tobom - odgovorila mu je Beta spontano, bez mnogo razmišljanja. - Od Alena ti ne prijeti nikakva opasnost, vjeruj mi - uvjeravao ju je Žiton. - Ali, ti si mi rekao... - Ja sam pomalo pretjerao. Bio sam iznenađen kada sam te ugledao onako udešenu. Navikao sam se da izgledaš kao neka djevojčica. Nisam se odmah snašao kada se preda mnom pojavila zgodna mlada dama kojoj se Alen bez ustručavanja počeo udvarati. Želio sam da te zaštitim. - Da li ti želiš da ja izlazim sa Alenom? - tužnim glasom ga je pitala Beta. Stavio je ruke na njene. - Rekao si mi da želiš da budem bezbjedna. Mislim da sam najsigurnija kada sam sa tobom dodala je Beta. - I ja sam muškarac, Beta - podsjetio je Žiton sa žudnjom posmatrajući njeno lijepo lice. Zadovoljstvo mi je što sam tvoj zaštitnik. Bolje da više ne razgovaramo o tome večeras. Sutra ću te povesti da vidiš gdje ja radim. Kada su Beta i Žiton stigli pred zgradu njegovog preduzeća, Beta je bila iznenađena vidjevši da je ogromna zgrada opasana bodljikavom žicom. Tada joj je Žiton objasnio da je to neophodno jer je obično pripremao po tri modne revije godišnje, a sve kolekcije, koje je prikazivao bile su 29
stroga tajna sve do modne revije na kojoj bi bile prikazane. Žiton nije htio da rizikuje da mu neko ukrade ideje i upropasti neku modnu reviju. Jednog trenutka je primijetio da je Beta problijedila. - Šta ti je Beta? - upitao je zabrinuto. - Da se slučajno ne plašiš susreta sa nepoznatim ljudima? - Pa, moram ti priznati da se nikada ne plašim nikoga i ničega kada si ti pored mene - objasnila mu je Beta. Pogledala ga je i laknulo joj je kada je vidjela da joj se on nasmiješio. - Ima dosta ljudi koji mi baš mnogo ne vjeruju - rekao joj je Žiton, dok je pažljivo posmatrao. Ti si još tako mlada i neiskusna. - Zbog čega mi se tako obraćaš? Ni ti nisi star - blago mu je rekla. - Ipak sam iskusniji od tebe i neke stvari bolje znam - dodao je Žiton uz šeretski osmijeh. Potrudi se da ne dovedeš Alena u neprijatnu situaciju kada ga sretnemo. On je jedan od onih koji me se plaše. - Znam kako mu je - tiho je rekla Beta. - Zaista? Ko bi rekao da si tako puna razumijevanja kada si uvijek spremna da mi se suprotstaviš svojim oštrim jezikom - primijetio je Žiton. - Oštrina moga jezika uvijek zavisi od toga kako se ti postaviš prema meni! - odlučno mu je odgovorila Beta. - Poslije našeg razgovora o Alenu, mislim da neću znati tri čiste da mu se obratim. - Nemaš čega da se plašiš - rekao joj je Žiton dok joj je pomagao da izađe iz automobila. - Ne volim samo kada si ljut na mene - priznala mu je Beta. - Ali, ja se uopšte ne ljutim na tebe! - Žiton je uhvatio za ruku i poveo prema ulazu u zgradu. On je nepredvidiv, pomislila je Beta. U zgradi je vladala velika živost. Svi zaposleni su nešto užurbano radili. Neki od njih su se obraćali Žitonu za savjet. Svi su sa velikim interesovanjem gledali damu koju je Žiton vodio sa sobom. - Imam utisak da si čvrsto riješio da me odvedeš i do Alena. Prvo si me savjetovao da ne izlazim sa njim, a sada kao da namjerno želiš da me uputiš na njega, gospodine. - Nemoj više da me oslovljavaš sa “gospodnie” - obratio joj se Žiton ozbiljnim tonom. Zatim je na njeno ogromno iznenađenje, poljubio njene usne. Beti je prijao njegov iznenadni poljubac. Stajali su u holu i Beta još nije uspjela ni da dođe sebi, a Žiton je već uveo u jednu prostoriju. Bila je to ogromna prostorija u kojoj je vladala još veća živost nego u prostorijama kroz koje su Žiton i Beta ranije prošli. Beta je još uvijek bila ošamućena od Žitonovog poljupca. Imala je utisak da joj se vrti u glavi i da bi pala da je Žiton nije čvrsto držao za ruku. - Žitone! Stigli ste u pravi čas! Čekali smo vas! Sve je spremno! - Vitka crnka se obratila Žitonu, prebacujući mu što kasni. Bila je veoma zgodna i izgledala je veoma neobično sa svojim ogromnim naočarima kakve Beta nikada do tada nije vidjela. Beta je očekivala da će joj Žiton odgovoriti ljutim tonom, ali, to se nije desilo. - Znaš da imam obaveza preko glave - odgovorio joj je smireno. - Moram voditi računa i o Beti. Dužnost staratelja baš i nije tako jednostavna i iziskuje dosta vremena. Beta se namrštila. On je govorio o njoj kao da joj je bilo tek deset godina. - Kolekciju još uvijek ne privodimo kraju. Ne mogu ti ništa obećati ako se ne potrudiš da budeš ovdje u dogovoreno vrijeme! - saopštila mu je žena zabrinutim tonom. - Ako gazda ne može odsustvovati sa posla, ko onda može? - našalio se Žiton. Žena koja ga je optužila za netačnost na poslu, uputila mu je ljutit pogled. - Upoznaj se sa Betom. U buduće ćeš je često viđati. Njome ću pravdati svoja odsustvovanja sa posla. 30
- Zgodna je. - Ženino ljutito lice kao da se odkravilo i ona je uputila Beti prijateljski osmijeh, a zatim je srdačno prihvatila njenu ruku. - Ona ti nikako ne može poslužiti kao opravdanje. Više nije dijete i može sama da vodi računa o sebi. - Samo da te obavijestim Beta, ova dama je Mari Antoaneta i ona vodi sve moje poslove. Izgleda da hoće malo da me zaplaši svojom prijetnjom. – Žiton se vragolasto nasmiješio Beti. - I ti si žena pa bi mogla da me uzmeš u zaštitu, zar ne? - Beta je zapazila čudan sjaj u Žitonovim očima dok joj je to govorio. Ona od njega nije očekivaln da on u njoj gleda ženu i da se prema njoj tako postavlja. Beta nije stigla ništa da mu odgovori, jer se još neka žena stvorila pored Žitona u tren oka i bacila mu se bez ikakvog ustručavanja u naručje. - Žitone! Mislila sam da ću te vidjeti još jučer. Bila sam veoma zabrinuta za tebe. Znaš da je trebalo da se sastanemo, po običaju! - Nije bilo potrebe - hladno joj je odgovorio Žiton. Beti se učinilo da mu je smetala spontanost koju je ta dama ispoljila prema njemu pred drugima. - Sve što treba da znaš, Gabrijela, naći ćeš na stolu u mojoj kancelariji otkucano na listu hartije smireno joj je odgovorio Žiton. Beti se učinilo da je djevojka tek tada primijetila. Pogledala ju je svojim crnim očima, pokušavajući da prikrije svoje nezadovoljstvo. - Vidim da nisi sam - rekla je prostrijelivši pogledom Betu. - Da li to znači da je među nama sve svršeno, dragi? - Dozvoli mi da ti predstavim gospođicu Elizabetu Krejg - rekao joj je Žiton sa ironijom u glasu dok je posmatrao Betino iznenađeno lice. Odlično se snalazi, pomislila je Beta. Očigledno je navikao da se žene svađaju oko njega. Beti je bilo veoma neprijatno, jer mlada Francuskinja nije pružila svoju ruku da se sa njom pozdravi. - Bojim se, draga, da ćeš u narednih nekoliko mjeseci biti zapostavljena. Beti ću morati posvetiti dosta vremena. Beta je ljutito sijevala očima, spremna da ga napadne, ali nije došla do riječi od Mari-Antoanete. - Tako je zgodna, zar ne Gabrijela? Kada bi samo još malo porasla, bacila bi u zasjenak naše najzgodnije manekenke. Kosa i ten su joj predivni. - To izbriši iz svoje glave Mari-Antoaneta. - Ne dolazi u obzir da i ona bude manekenka. Ona će biti najbezbjednija ako se bude strogo držala mene. Dovoljno je bogata i nema potrebe da zarađuje da bi preživjela. Ima ona i druga posla. - Da se brine o tebi? - s ironijom u glasu ga je upitala Gabrijela. Njeni uporni pokušaji da prikrije svoj bijes, nisu uspjeli. Kada su izašli iz radionice, Žiton se obratio Beti, koja je bila vidno uzbuđena. - Oslobodi se malo. Koga se toliko bojiš? Ovdje niko ne ujeda. - Osim Gabrijele! - ljutito je primijetila Beta. - Ne želim da se služiš sa mnom da bi izazvao ljubomoru kod svojih djevojaka! - Gabrijela Dubo je moja pomoćnica! - ljutito joj je uzvratio Žiton, ali mu Beta nije dozvolila da nastavi da se pravda. - U svakom slučaju, ja sa njom nemam nikakve veze, gospodine - oštro mu se obratila Beta. - Ne želim da me koristiš i uplićeš u svoje ljubavne avanture. - Mislim da je bolje da više razmišljaš o svojim ličnim problemima, gospođice - brzo joj je odgovorio.
31
- Ja bih se rado pobrinula za sebe, ali, nikako ne mogu da dođem do izražaja - ljutito mu je odgovorila Beta. Kada se okrenula, ugledala je iza sebe Alena. Na licu mu se ogledala radost što je vidi. Beta je pustila Žitonovu ruku i prišla Alenu. Žiton je ljutito posmatrao. Njegove oči su joj poručivale da će zbog svoga postupka ispaštati kada ostane nasamo s njim. Međutim, Beta je imala utisak da je Žiton prestao da se ljuti na nju kada su krenuli iz njegovog preduzeća. Uglavnom je bio ćutljiv sve vrijeme dok su ručali i dok su se vraćali kući. Beta je bila razočarana. Mislila je da je Žiton drugačiji od ostalih muškaraca, a uvidjela je da griješi. I on je bio kao i svi ostali muškarci. Ko zna koliko je ženskih srca slomio. Ali, Beta je čvrsto odlučila da mu nikako ne dozvoli da se umiješa u njen život i da poremeti njene planove. Mnogo toga se već odigralo protiv njene volje. Dozvolila je da je Žiton nagovori da promijeni svoj izgled i način odijevanja. Zatim je počeo da je nagovara da izlazi sa Alenom nakon što joj je to prethodno zabranio. Počela je sve više da razmišlja o svome izgledu i o tome da li će se dopasti Žitonu. Beta je zažalila što je tako prenaglila i prišla Alenu. Započela je igru koju je trebala igrati do kraja. - Večeras te izvodim - smireno je rekao Žiton, pokušavajudi da potisne svoj bijes. Ali, Beta ga nije ni pogledala. - Izvini, gospodine - učtivo mu se obratila. - Za večeras već imam zakazan sastanak? - Sa Alenom? - upitao je. Njegove sjajne oči su bile pune prijekora. - Naravno! Rekao si mi da razmislim o mogućnosti da izlazim sa njim, pa sam te poslušala. Nadam se da nemaš ništa protiv! - Zbog čega želiš da mi prkosiš? - upitao ju je naglo zaustavivši auto. - To si učinila da bi me naljutila i uspjela si u tome! - Samo sam ti rekao da bi Alen mogao doći u obzir. Nisam očekivao da ćeš mu se odmah nametnuti. - Nisam mu se ja nametnula! - ljutito mu je rekla Beta. - Prije bi se moglo reći da se gospođica Dubo ponašala nametljivo prema tebi. Ja sam se samo javila Alenu. On me je pozvao da sa njim izađem, a ja sam prihvatila poziv. - Gabrijela je uvijek tako teatralna - ljutito je procijedio Žiton. - Svi je znaju kao takvu. Ti je jednostavno ne poznaješ i u tome je problem. - Takve scene mi se nikako ne mogu dopasti. Na to se nikada ne bih mogla navići, gospodine! Beta se sva zacrvenila od bijesa. - Što se tiče Alena, prihvatila sam njegov poziv da bih te oslobodila. Ne želim da se u toj mjeri angažuješ oko mene da ti ne ostane vremena za tvoje djevojke! - O, Bože! Kako možeš da budeš tako nemilosrdna? Objasnio sam ti da je Gabrijela moja pomoćnica. Ona je ranije bila manekenka i veoma je dobar profesionalac, odlično poznaje posao. Ne bih želio da je izgubim. Normalno da je ponekad i izvedem. - Kakve to ima veze sa mnom, gospodine? - hladno ga je upitala Beta. - Po mene će večeras doći Alen u sedam i trideset. Nas dvoje ćemo poslije večere otići u bioskop. - Samo neka on ima na umu da sam ja odgovoran za tebe - rekao je Žiton natmureno. - Vodi računa da mu sem zadovoljstva da večera s tobom i da zajedno gledate film, ne prirediš još neko zadovoljstvo! - opomenuo je Žiton. - Šta bi se moglo desiti jednom djetetu, gospodine? - narugala mu se Beta, ali je odmah zažalila što je to rekla. Žiton se uozbiljio.
32
- Pa, moja mala, mislim da ti nemaš dovoljno ogledala u svojoj sobi, ili nemaš naviku da se ogledaš. Mari-Antoaneta je dobro rekla da si zgodnija i od najljepše građene manekenke. Tvoja ljepota je tako nesvakidašnja. - Nježno ju je pomilovao po licu. Prosto ju je gutao pogledom. - Engleskinje imaju neobično meku i lijepu kožu. To je vjerovatno zbog klime. Beta je stajala iznenađena njegovim izmijenjenim ponašanjem prema njoj. Žiton je držao svoje prste na njenim obrazima. Njegove užarene oči su je netremice posmatrale. Beta nije mogla da odvoji pogled od njegovih čulnih usana. Sjetila se kako ju je ljubio. Već sljedećeg trenutka se njegova glava našla sasvim blizu njene. - Veoma si privlačna i zato vodi računa šta radiš dok si sa Alenom - još jednom ju je upozorio Žiton. Beta je klimnula glavom, ali je bilo jasno da ni jedno od njih nije mislilo na Alena. Njene usne su se razdvojile kao da ga pozivaju da ih poljubi. Žiton joj se polako približio, tako da je ona imala dovoljno vremena da mu se izmakne, ali to nije htjela da učini. Osjećala se kao da kuša zabranjeno voće. Činilo joj se kao da izaziva samog đavola, dok joj je cijelim tijelom prolazila jeza. I desilo se ono što je moralo da se desi. Njegov poljubac je bio blag, veoma nježan, da bi sasvim postepeno prešao u sve strasniji poljubac. Beta je nemoćno uzviknula. Zatvorila je oči i predala mu se. Žiton je jednom rukom držao a drugom milovao njenu glavu ispod slapa guste kose. Kada je otvorila oči, ugledala je šeretski izraz kakav je često viđala na njegovom licu. - Zbog čega.... zbog čega si to učinio? - uplašeno je prošaputala. Njen pogled je bio optužujući. - Vjerovatno nisam mogao da odolim iskušenju! - odgovorio joj je uvrijeđenim tonom i odmakao se od nje. - Mi, Francuzi, ne pravimo tako veliko pitanje od jednog prijateljskog poljupca. Prostrijelio ju je svojim mrkim pogledom. - Da se više nisi usudila da me oslovljavaš sa “gospodine” - dodao je ljutito. - U suprotnom bi ti se moglo dogoditi da te poljubim kao što to do sada još niko nije učinio. - Ti se ponašaš necivilizovano! - uplašeno je uzviknula Beta. - Nadam se da se Alen drugačije ponaša! - Siguran sam! - ironično je izjavio Žiton, smijući se glasno. Okrenuo se i naglo uključio motor. Uvjeravam te da on umije da bude vrlo odmjeren da bi postigao neki cilj. Lako je njemu, on nije odgovoran za tebe. - Ako.. ako želiš, ostat ću kod kuće večeras - predložila je Beta. Žiton je iznenađeno pogledao i samo je odmahnuo glavom. - Zar da sjediš pored mene i gledaš me dok se grijem pored kamina? Ne, hvala ti, draga moja! Konačno, ako ti izađeš večeras, i ja ću biti slobodan i moći ću da se razonodim po svojoj želji. Gabrijela je uvijek spremna da izađe sa mnom. Podsjeti me samo da ti dam ključ prije nego što izađeš. Ja ću se vratiti kući tek u sitne sate.
33
7 U toku sljedećih nekoliko nedjelja Beta je redovno izlazila sa Alenom. Bilo joj je veoma prijatno u njegovom društvu. Ostajalo joj je dovoljno vremena i za učenje. Beta je bila veoma zadovoljna i svojim izgledom. Dobila je nekoliko kilograma, ten joj se popravio i bilo joj je pravo zadovoljstvo da se ogleda u ogledalu. Betu je jedino brinulo što je Žiton potpuno prestao da se interesuje za nju. Vrlo rijetko ga je viđala. To je bilo uglavnom za vrijeme objeda, a uveče su oboje išli svako na svoju stranu. Beti je on svakim danom bio sve draži, i to je počelo da je brine. - Nadam se da se ti i Alen niste dogovorili da izađete na večeru? - rekao joj je jednog jutra za doručkom. - Pa nismo - priznala je Beta. - Dobro! Već sam se uplašio da je zaboravio da ste oboje na dužnosti večeras. - Kako to misliš? - iznenađeno ga je upitala Beta. Žiton je pomilovao po licu i vragolasto se nasmiješio. - Ništa posebno. Imat ćemo modnu reviju na kojoj i vi treba da budete prisutni. Alen je već obaviješten o tome. Krenut ćemo odavde u sedam i trideset. Prvo će biti večera, a zatim i modna revija. Poslije revije će vjerovatno biti priređena i sjedeljka, ali mi ne moramo ostati - ako nam to ne bude odgovaralo. - O, ja vjerujem da ću željeti da ostanem - uzbuđeno je izjavila Beta. - Vidim da ti se razvio ukus za odijevanje. Moram te jednoga dana odvesti u svoj modni salon. - To nije potrebno. Imam više odjevnih predmeta nego što mi je potrebno - odlučno je rekla Beta. Žiton je i dalje držao ruku na njenom obrazu i smiješio joj se. - Žena nikada nema više odjevnih predmeta nego što joj je to potrebno. Volim da ti nosiš odjeću koju sam ja kreirao, jer je to odlična reklama za moje modele. Kada budem radio svoju sljedeću kolekciju, kreiraću nekoliko komada specijalno za tebe. Polako je pomjerio svoju ruku sa njenog obraza. Beta pri tome nije ostala ravnodušna. Obrazi su joj se zarumenili od uzbuđenja. - Večeras treba da budeš izuzetno elegantna. Ako nemaš odgovarajuću večernju haljinu, telefoniraj Madlen da ti pomogne da izabereš nešto. Naravno dolazi u obzir samo neka Verneova kreacija - našalio se Žiton i neočekivano je pomilovao po kosi. Beta je bila veoma sretna što joj je Žiton ponovo posvetio malo pažnje. - Divno izgledaiš - rekao joj je Žiton kada ju je ugledao u novoj večernjoj haljini spremnu za izlazak. - U pravu sam kad hoću da kreiram neke modele specijalno za tebe. Mislim da ti još samo nedostaje nakit - tiho joj je rekao, ne odvajajući pogled od njenog dubokog dekoltea. Beta je osjećala da joj obrazi gore. Jednog trenutka su im se pogledi sreli. Riječi nisu bile potrebne. Žitonove oči su jasno govorile umjesto njega. Ali, već slijedećeg trenutka on se potrudio da pred njom sakrije svoja osjećanja. Beta je bila veoma sretna dok je sjedila pored njega u kolima. Iz Žitona je zračila neka toplina. Beti još uvijek nije bilo sasvim jasno da li on konačno gleda u njoj ženu, ali je primijetila da se on ponosi njom i da je rado izvodi u društvo. To joj je za početak bilo dovoljno. - Mislio sam da će i Gabrijela poći sa nama večeras - izjavio je Alen kada su otišli po njega. - Ona će nas čekati tamo i vratit će se sa nama kući - objasnio mu je Žiton.
34
Beta se uozbiljila. Ona nije bila Žitonova nego Alenova partnerka. Žiton ju je poveo na reviju samo zbog toga što živi u njegovoj kući. Žiton je odmah osjetio promjenu raspoloženja kod nje. Pogledao je, a zatim je brzo skrenuo pogled. Kada se Beta usudila da ga pogleda, konstatovala je da izraz njegovog lica više nije bio blag. Za Betu je bilo veoma uzbudljivo kada se našla u Žitonovom svijetu, svijetu mode. Modeli su bili veoma uspjeli, manekenke su ih vrlo uspješno nosile, a dobro odabrana muzika je doprinijela još boljem utisku. - Pa, šta kažeš, Beta? - upitao je Žiton, nagnuvši se prema njoj. Beta je osjetila njegov topao dah na svome vratu. - O, sve je tako divno! - odgovorila mu je Beta, okrenuvši se prema njemu. - Čudi me što ti se ovi modeli dopadaju. Nisam ih ja kreirao. Hoću da znam, gospođice, na čijoj si ti strani - našalio se Žiton. - Ja... ja sam uvijek na tvojoj strani - tiho mu je rekla i oborila pogled. Žiton joj se nasmiješio. Toliko joj se približio da je imala utisak da je on miluje svojim toplim dahom po cijelom tijelu. Gabrijelinom budnom oku nije ništa promaklo. Kada su se vraćali kući, Gabrijela je sjela pored Žitona na prednje sjedište, a Beta i Alen su sjeli nazad. Alen je iskoristio priliku da uzme Betine ruke u svoje kao da je na to imao puno pravo. Beta nije htjela da priređuje scene i nije mu se protivila. Laknulo joj je kada su stigli do Alenove kuće i kada je on izašao iz auta. Udobno se zavalila na sjedište i predala se svojim mislima. Bila je veoma iznenađena kada je čula Žitonov glas i primijetila da su njih dvoje ostali sami u kolima. - Ja sam mislila da će Gabrijela poći s nama kući - rekla je. - Stvarno mi nije jasno na osnovu čega si to pomislila? - Žitonov glas je bio tako neprijatno hladan. - Uopšte mi nije jasno zbog čega si sjela na zadnje sjedište. Očekivao sam da ćeš sjesti pored mene. - Ali, Gabrijela je bila sa nama! - Beta ga je gledala iznenađeno. Žiton je promrmljao ljutito. - Da raščistimo nešto za sva vremena - gunđao je i dalje ljutito. - Već sam ti rekao da je Gabrijela moja pomoćnica i da mi često pravi društvo. Ja nisam njeno vlasništvo! Njeno ponašanje je zaista vrlo neobično, ali sam veoma zadovoljan kako obavlja svoj posao i zbog toga moram da trpim i neke njene hirove. - Zaista mi nije jasno zbog čega si tako ljut na mene - obratila mu se Beta. - Alen je želio da razgovaramo pa sam smatrala da je bolje da sjednem pored njega. - Izgleda da je toliko pričao sa tobom da te je izmorio do iscrpljenosti - hladno je primijetio Žiton. - Naravno, on te ne poznaje toliko dobro kao ja da bih znao kolike su granice tvoje izdržljivosti, zar ne? - Stvarno mi nije jasno zbog čega si me premjestio da sjedim pored tebe - ljutito mu je rekla Beta. - Možda sam se osjećao usamljen - šeretski je rekao. – Osim toga, ne želim da mi zaspiš u kolima - dodao je. Beta je bila pomalo uvrijeđena. Izgleda da je on još uvijek smatra djetetom. Odlučila je da više sa njim ne razgovara ni o čemu, nego da odmah ode u svoju sobu kada stignu kući.
35
Čim su stigli kući, Beta je postupila kako je naumila. Međutim, kada je ušla u svoju sobu, sjetila se da je zaboravila da vrati Žitonu bisere koje je te večeri imala na vratu. Morala je da se vrati u biblioteku. Zatekla ga je na vratima. - Izgleda da sam te uvrijedio - obratio joj se, a na usnama mu je titrao onaj njegov vragolasti osmijeh. - Zaboravila sam da skinem bisere - ljutito mu se obratila Beta. Izbjegavala je namjerno da sretne njegov pogled. - O, da - promrmljao je Žiton. - Uđi! Vratiću bisere u sef. - Prije nego što se Beta snašla, Žiton joj je svojim mekim prstima otkopčavao ogrlicu. Skinuo je i stavio na sto. - Zavidim ovim biserima što su bili na tvom vratu - rekao joj je blago. Beta se brzo okrenula da on ne bi primijetio rumenilo njenih obraza. Htjela je brzo da izađe iz sobe. Žiton je to primijetio. - Čekaj - rekao je tiho. - Izvini što sam te naljutio. Laku noć, Beta. Pomilovao ju je po obrazu i poljubio je u obraz kao što bi neko poljubio dijete pred spavanje. Beta je sada već bila puna gorčine. Činilo joj se da je njegovo ponašanje prema njoj prevršilo svaku razumnu mjeru. Stalno joj se rugao, ismijavao je, da bi joj se na kraju izvinio kao da ništa nije bilo. Primijetila je da je ljubomorna na Gabrijelu Dubo, koja je tako lako uspijevala kod Žitona. Nije više željela da trpi da je on ljubi kao da je nezrelo dijete. Dok je ona spavala na zadnjem sjedištu kola, on je vjerovatno ljubio Gabrijelu. Obavila je ruke oko njegovog vrata i počela je strasno da ga ljubi. Priljubila se uz njega, nudeći mu svoje meke, vrele usne. Beta je primijetila da je on bio veoma iznenađen. Bilo joj je jasno da je prenaglila i pogriješila. - Oh! - uplašeno je uzdahnula. Žiton je podigao glavu. Imala je utisak da će je on ustrijeliti svojim prodornim pogledom. Uplašila se svojih osjećanja i njegove blizine, kao i ozbiljnog izraza njegovog lica. Već sljedećeg trenutka je on čvrsto zagrlio. Beta se osjećala kao da lebdi u prostoru. Ostala je bez daha. Samo je osjećala da joj srce sve jače kuca. Zatim su njegove usne prihvatile njene. Ovoga puta se njegov poljubac mnogo razlikovao od svih prethodnih. Kroz taj poljubac se ispoljila sva njegova do tada skrivena žudnja. Beta je zadrhtala čitavim tijelom. Ljubili su se kao da nikada neće prestati. Bili su strasniji. - Šta si htjela da dokažeš sebi? - upitao ju je Žiton, kada su prestali da se ljube. Nježno je milovao po licu i kosi. - Da li si htjela da mi dokažeš da više nisi dijete ili da sam ja muškarac? Meni je i jedno i drugo poznato. Uhvatio ju je za ramena i ozbiljno pogledao. - Upozoravam te da je veoma opasno upuštati se sa mnom u takvu igru, ali je to još daleko opasnije pokušavati sa Alenom. - Nisam imala namjeru da se upuštam u bilo kakvu igru - tiho je rekla Beta. Bila je blijeda i djelovala je preplašeno. Iz njenih očiju je nestao sjaj kada je primijetila da je Žiton ljut. - Izvini! Nisam željela da te prisiljavam da... da... - Nisi me ti ni na šta prisilila - uznemireno joj je rekao Žiton. - Sam sam kriv za sve, jer sam te izazivao. Stavio sam te u situaciju u kojoj nisi umjela da se snađeš. Ti si još veoma mlada, Beta, a ja sam se ponašao pomalo posjednički u namjeri da te zaštitim od spoljnog svijeta. Zaista ti dugujem izvinjenje. - Ne - tužnim glasom mu je odgovorila Beta. Bilo joj je jasno da nije imala pravo da se miješa u njegov život. On je već vjerovatno imao svoje navike i nije mu bilo lako da ih zbog nje mijenja.
36
- To nije bila tvoja greška. Stvarno ne želim da ti pravim probleme. Ja sam kriva za sve. Bila sam ljubomorna i... - Ljubomorna! - Okrenuo se prema njoj. Njegove oči su iznenada dobile neobičan sjaj. Beta se sva zarumenjela. - Ne razumijem, Beta, na koga si to bila ljubomorna? Da li sam napravio neku grešku u vezi sa Alenom? - Oh, ne, ne! – Beti e bilo žao što se odala, ali sada nije mogla da povuče riječi. Morala je da mu objasni sve do kraja. - To nema nikakve veze sa Alenom. Bila sam ljubomorna na tebe... na Gabrijelu... Žiton se samo nasmiješio. Zatim je podigao ruku kao da će joj prići, da bi se odmah zatim naglo povukao. - Jasno mi je ili mi se bar tako čini da jeste - rekao je, a zatim je nježno uhvatio za ruku. - Hajde, malena, sjedi ovdje - odveo je do fotelje, a on je stao ispred kamina. - Ne bih želio da ti ponavljam nešto što sam ti već nekoliko puta rekao - rekao je tiho. - Sa Gabrijelom sarađujem na poslu već nekoliko godina. Nas dvoje smo u mnogo čemu slični. Imamo mnoge zajedničke teme o kojima često diskutujemo. Gabrijela večeras nije bila sa nama da se provede. Poveo sam je zbog njenog odličnog zapažanja na modnim revijama. Ona posao ima u malom prstu. - Meni se činilo da me ona sve vrijeme posmatra - rekla je Beta. Već slijedećeg trenutka je shvatila da je ispala veoma djetinjasta. - Možda je i Gabrijela ljubomorna - blago joj se obratio Žitoa, smiješeći se sve vrijeme. - Ona je veoma sebična i mislim da joj se ne dopada što ti stanuješ kod mene. Ti si tako mlada, lijepa i privlačna da ću te i suviše razmaziti. - Nisam primijetila da... - iznenađeno je počela da muca Beta. - Uvijek sam imala utisak da me... - Da te ja na neki način uvijek privolim da uradiš ono što ja želim, zar ne? - Žiton je završio njenu misao. - Ni meni nije uvijek lako da se odlučim kako treba da postupim, Beta. Vjerovatno sam i ja griješio u svom ophođenju prema tebi. - Prišao joj je i čučnuo ispred nje. - Ne postoji muškarac koji bi tebi lako odolio - rekao joj je nježno. - Ja sam svakog trenutka svjestan te tvoje privlačnosti. Nije mi nimalo jednostavno što sam u ulozi tvog zaštitnika i vaspitača. Večeras si me veoma iznenadila svojim postupkom. Na trenutak sam potpuno zaboravio ko sam ja, a ko si ti. - Uopšte me to ne iznenađuje - izjavila je Beta. - Ti nisi ni mogao da postupiš drugačije nego što jesi - dodala je želeći da mu da do znanja da ga ne krivi nimalo zbog njegovog postupka. - Mogao sam ti se nasmijati i poslati te na spavanje - smireno je konstatovao Žiton. - Pa, zbog čega... zbog čega to nisi učinio? - upitala ga je Btea jedva dolazeći do daha. Njene oči su potražile njegove. - Ti si mi ponudila svoje slatke usne, a ja sam ih željno prihvatio bez mnogo razmišljanja odgovorio joj je Žiton. - Ni ja se, mila, ne razlikujem od ostalih muškaraca - dodao je. - Ti se ipak razlikuješ od ostalih! - suprostavila mu se Beta. - Ja sam ponekad tako nezahvalna prema tebi. Znam da nisam fer. - Ništa ne brini, u bududće ću biti još bolji prema tebi, ali te više neću ljubiti. Vidim da vi, Englezi, drugačije shvatate poljubac nego mi, Francuzi. Na Betinom licu se pojavio izraz razočarenja i Žiton nije izdržao da se ne nasmije dok ju je pratio do vrata. - Oh, ti si tako privlačna, mila moja - rekao joj je uzbuđenim glasom. - Možda me to može opravdati za moj večerašnji postupak. - Nježno joj je stavio ruku na rame. - Hajde, odlazi u krevet, Beta. Zaista si imala naporan dan i još napornije veče.
37
- Žitone? - Beta je zastala i pogledala ga je tužno. - Da li i dalje moram da izlazim sa Alenom? Volim da izlazim, ali... - Mislim da će za tebe biti bolje da nastaviš da izlaziš s njim - odgovorio joj je. - U septembru ćeš krenuti na fakultet i nećeš više imati ni približno toliko vremena za izlaske. Na fakultetu ćeš se družiti sa svojim vršnjacima. Druženje sa Alenom će ti dobro doći da se pripremiš za to. Uvidjet ćeš da je ljepše družiti se sa vršnjacima, nego sa svojim mrzovoljnim starateljem. - Žiton se naglo okrenuo na drugu stranu. Očigledno nije mogao ništa više da joj kaže. Te noći je Beta spavala veoma nemirno. Prevrtala se po krevetu. Bila je uznemirena. Sanjala je kako je Žiton ljubi. Glasno je uzdisala i zavlačila je glavu pod jastuk. Prvi put u životu, Beta je imala utisak da je nešto nagriza iznutra i da joj ne da mira. Probudila se u neko doba noći i više nije uspjela da zaspi.
38
8 Beta je vrlo rijetko viđala Žitona i nije imala pojma gdje on provodi vrijeme. Pretpostavljala je da izlazi sa Gabrijelom. Rekao joj je da često izlazi sa Gabrijelom i ona je na osnovu toga zaključila da njihova veza sigurno nije platonska. Trudila se da se ponaša onako kako joj je to Žiton savjetovao. Često je izlazila sa Alenom i puno je učila. U Alenovom društvu joj je bilo veoma prijatno. Nije insistirao ni na kakvim intimnostima. A Beti je to odgovaralo. Nije mogla ni da zamisli da bi mogla da dozvoli da je bilo ko poljubi, osim Žitona. Zbog toga je bila veoma zabrinuta. Beta se trudila da o svemu tome ne razmišlja puno. Sve je nekako teklo svojim ustaljenim redoslijedom, do jedne noći kada je izašla sa Alenom. Vozili su se putem i Alenov auto je iznenada otkazao. - U čemu je problem? - uzrujano je upitala Beta. - Nemam pojma! Samo znarn da mi Žiton neće vjerovati da mi se auto pokvario - konstatovao je Alen, ništa manje uzrujan od Bete. - Ali, nisi ti kriv što se to desilo! - tješila ga je Beta. - Ne znam šta ti tu možeš da uradiš. Žiton ionako neće biti kod kuće večeras. On skoro svako veče izlazi. - Skoro će ponoć - zabrinuto je konstatovao Alen. - Mi nismo tako daleko od kuće, ali dok ja uspijem nekako da popravim auto, Žiton će već sigurno stići kući prije tebe. - Zaboga, pa ti si odrastao čovjek! - smijala mu se Beta. - Pa, i ti si odrasla žena, moja draga! - ljutito joj je odgovorio Alen. - Žitonu to izgleda nikako nije jasno. Mislit će da sam izmislio priču o pokvarenom automobilu. Moram biti oprezan sa Žitonom. Opasan je, naročito kada si ti u pitanju. - Pa, moraš ga razumjeti. On je odgovoran za mene. On svoju obavezu staratelja shvata zaista veoma ozbiljno. - Naravno! - rekao je Alen sa ironijom u glasu. - Ja sada moram pokušati da nešto uradim. Alen je dugo pokušavao da popravi auto. Beti je već dosadilo da čeka. Izašla je napolje i predložila mu da svrate u restoran pored puta. - A, tako? - Alen je bio iznenađen njenim prijedlogom. - Vjerovatno u restoranu imaju telefon, pa bih se mogla javiti Žitonu. - Vjerovatno si u pravu - složio se sa njom Alen. - Mislim da je bolje da uđeš u auto i da me sačekaš, a ja ću otići do restorana sam - predložio je. - Ne dolazi u obzir! - bunila se Beta. Odlučno je pošla za Alenom. Beta nije imala pojma koju neprijatnost će doživjeti kada uđe u restoran. Kada su ona i Alen ušli, odmah je vidjela da unutra nema ni jedne žene. Svi muškarci koji su bili unutra iznenađeno su je pogledali. Po izrazima njihovih lica joj je bilo jasno da je za njih ulazak žene u seosku krčmu bila neviđena pojava. Ipak je prikupila svu svoju hrabrost, trudeći se da oni ne primijete njenu zbunjenost prišla je baru. - Da li imate telefon, gospodine? - upitala je konobara koji se s nevjericom zagledao u nju. - Da, gospođice, imamo telefon. Nalazi se tamo pozadi - rekao joj je nimalo ljubaznim tonom. Beti je ovoga puta dobro došlo što je znala francuski. Otišla je do telefona i pozvala je Žitona. - Halo - čula je duboki glas sa druge strane žice. Bilo joj je odmah jasno u kakvom raspoloženju je zatekla Žitona. - Žitone? Ovdje Beta. Beta nije stigla da kaže više ništa, jer je Žiton počeo naprosto da urla od bijesa. - Šta je sa tobom? Šta ti se desilo? Reci mi brzo! 39
- Čekaj malo da ti objasnim - zamolila ga je Beta. - Alenov auto se pokvario i ostali smo na putu. - Beta mu je rekla ime sela u kom su se nalazili a zatim je brzo htjela da spusti slušalicu da ne bi slušala njegove izjave bijesa, ali se ipak predomislila. - Molim te, Žitone! - pokušavala je da ga smiri. - Sa mnom je sve u redu. Da li bi nam ti nekako mogao pomoći? Alen nikako ne uspijeva da pokrene kola. Srećom nalazimo se blizu ove krčme, pa sam uspjela da ti se javim. Žiton se još više naljutio kada je čuo da je Beta tumarala po mraku da bi stigla do krčme. Rekao joj je da ostane gdje jeste dok on ne dođe po nju. - Ali, Žitone, to nije moguće. Nikako te ne mogu čekati u ovoj krčmi - pokušala je da mu objasni Beta. - Moraš! Da se nisi usudila da sama izlaziš na put po noći! - strogo joj je zaprijetio Žiton. - U krčmi su sami muškarci - objasnila mu je Beta. - Koliko je udaljeno mjesto gdje ste ostali u defektu? - upitao je Žiton. - Nisu daleko - odgovorila mu je Beta. - U tom slučaju, brzo se vrati u kola i sjedi tamo i čekaj me. Doći ću kroz nekoliko minuta. Žiton je spustio slušalicu. Žiton je veoma brzo stigao do mjesta gdje su ga Beta i Alen čekali. - Ulazi! - naredio je Žiton Beti, otvarajući vrata svog automobila. Beti nije palo ni na pamet da ga ne posluša. Pokunjeno je ušla i sjela na sjedište. Tada se Žiton obratio Alenu. - Pozvao sam službu za pomoć na putevima. Mislim da će brzo stići. Ja vodim Betu kući. Alen je samo klimnuo glavom ne progovorivši ni riječ. Beta je takođe mudro ćutala. Ispostavilo se da se kvar na Alenovom autu desio kada su bili već blizu Pariza. Kada su Žiton i Beta sigli kući, on je brzo odveo u dnevnu sobu, a da prethodno nije odvezao kola u garažu. Upalio je svjetlo i počeo pogledom da pretražuje njeno lice. - Da li si doživjela neku naprijatnost? - upitao je nervozno. - Ne. Samo bih voljela da ti prestaneš da me plašiš - odgovorila mu je Beta. - Izgleda da tebi nije jasno da sam se za tebe brinuo. Bio sam nasmrt preplašen - ljutito je grmio Žiton. - Bila si sama na otvorenom putu sa Alenom usred noći, a zatim si se našla u onoj seoskoj krčmi ponovo sama među svim onim muškarcima. Zar ti nije jasno šta ti se sve moglo desiti? - Ali, ništa mi se nije dogodilo, Žitone. Sada mi je toliko žao što sam te uznemirila. Možda bi bilo bolje da sam sačekala da Alen popravi auto i da te uopšte nisam uznemiravala. - Taman posla! - dreknuo je Žiton. - Sigurno bi cijelu noć provela vani! Alen nema veze sa kolima. On ih sigurno ne bi popravio. - Nije mi jasno zašto je onda uopšte pokušavao da ih popravi - čudila se Beta. Žitonov bijes je malo popustio kada je uvidio koliko je ona naivna. - Možda je želio da na bilo koji način uposli svoje ruke! - s ironijom u glasu primijetio je Žiton. Možda se uspaničio kada je shvatio da ste ionako već ostali vani suviše dugo i da se možda neće vratiti kući u toku noći - pogledao je prijekorno, ali izraz njegovog lica nije bio onako strog kao ranije. - Da li bi popila jedan brendi? - Ne, hvala ti - dostojanstveno ga je odbila. - Jedino, ako imaš namjeru da nastaviš da me grdiš. - Ja te ne grdim! - počeo je da viče, a kada je postao svjestan toga, postidio se. - Nadam se da te on... on nije dirao! Reci mi, Beta! - njegov glas je bio blag. Zabrinuto je posmatrao. - Ne - odgovorila mu je Beta i okrenula glavu na drugu stranu. - Mislila sam da će me ošamariti kada sam ti telefonirala, ali on to nije učinio - objasnila mu je Beta smiješeći se. - Nije smio dozvoliti da mi ti telefoniraš! - ponovo se ljutio Žiton. 40
- On je htio to da uradi, ali mu ja nisam dozvolila - rekla mu je Beta. - Znači, ti se nisi osjećala bezbjedno u njegovom društvu - konstatovao je Žiton. - Ne, nego sam željela.. željela... - Jasno mi je sve. Tek pošto si obavila telefonski razgovor sa mnom, mogla si da sjediš sa Alenom i čekaš. Tada si znala da ti se više ništa loše ne može dogoditi. Osim toga, željela si da provjeriš i to koliko mi je stalo do tebe i kako ću da na sve to odreagujem - dodao je Žiton prijetećim glasom. Zatim je krenuo prema njoj. Beta je ustuknula. Žiton nije izržao da se ne nasmije. - Sve je u redu. Vidiš i sama da sam uvijek spreman da priteknem u pomoć kada ti to zatreba. Izgleda da ni sama nisi svjesna koliko mi je stalo do tebe. Valjda je to tako normalno da svaka žena želi da se dokaže. - Beta je iznenađeno gledala Žitona dok je on milovao po obrazu. - Sada će biti najbolje da pođeš na spavanje, Beta - nježno joj je rekao. - Oboje smo sada uzbuđeni i na kraju živaca. Telefoniraću da provjerim da li je Alenu stigla pomoć. Sada je najbolje da se nas dvoje malo raziđemo, svako na svoju stranu - Žiton je sve vrijeme posmatrao njene usne. A Beta je toliko poželjela da je on poljubi. - Moraćeš ubuduće da mijenjaš pratioca. Ja ti se nudim - rekao joj je Žiton. - Zbog čega? - upitala ga je Beta. - Hoću da kaznim Alena - objasnio joj je. - Laku noć, mila. Beta je trčala sve dok nije stigla u svoju sobu. Srce joj je tako snažno kucalo da je osjećala bolove u grudnom košu. Žiton je bio ljut što se usred noći našla sama sa Alenom. Priznao joj je da je u svako doba spreman da učini sve što treba za nju. Po svemu sudeći, nije bio ravnodušan prema njoj. Prestani da fantaziraš, pomislila je kada je malo bolje razmislila o svemu. Odlučila je da slijedećeg dana telefonira Alenu i da mu objasni neke stvari u vezi sa Žitonovim ponašanjem i da ga opravda, a da pritom ne povrijedi ni Alena. Sklupčala se u svome krevetu i zaspala sa smiješkom na usnama. Posebno je radovalo što će nekoliko slijedećih dana provesti u Žitonovom društvu. Morala je sebi priznati da je on za nju postao centar svijeta. Sada više nije maštala o tome da ga se oslobodi i da bude samostalna. Žiton je sve svoje slobodno vrijeme provodio sa Betom. Najčešće su ostajali kod kuće, jer je Žiton imao puno posla, pa je uveče bio premoren. Često je Beta sa njim išla u njegovo preduzeće. Nekoliko puta je srela i Alena, ali nije puno sa njim razgovarala. Žiton je spremao svoju novu kolekciju za modnu reviju. Beta se zbližila sa Mari-Antoanetom koja joj je bila nekako naklonjena od samog početka. Navikla se i na stalno prisustvo Gabrijele. Mada joj nije bilo svejedno kada bi primijetila da se nagnula prema Žitonu i da mu nešto govori, držeći svoju ruku na njegovoj. To nije promaklo budnom oku Mari-Antoanete. - Pitaš se u kakvim odnosima su njih dvoje, zar ne? - obratila joj se Mari-Antoaneta jednoga dana. Namjestila je svoje naočare i pogledala prema Žitonu i Gabrijeli. Žiton je svoju ruku držao na Gabrijelinoj. - Da ti iskreno kažem, i sama se pitam u kakvim su odnosima. Znam da ona nije tip žene kakva se dopada Žitonu, ali nikada se ne zna. On je već odavno izvodi. Ona spada u one žene koje su se dugo zadržale pored njega. Vjerovatno je to zbog toga što njih dvoje zajedno rade. - Ne bi me čudilo da muškarac poput Žitona ima ženskog društva na pretek - primijetila je Beta. - U pravu si. Žene se prosto otimaju oko njega. Veorna je zgodan, inteligentan i uspiješan u svojoj karijeri. Osim toga, on je neoženjen. Mislim da mu je jedan brak bio sasvim dovoljan i da se više ne kani ženiti. 41
- On je bio oženjen? - iznenađeno je upitala Beta. On joj to nikada nije rekao. - Ti uopšte ne slušaš šta ti ja govorim, moja draga - opomenula je Mari-Antoaneta. - Ja sam navikla da me slušaju kada se bavim sitnim ogovaranjima. Beta se rastužila. Znači, Žiton vjerovatno voli neku ženu koja više ne živi sa njim. Mora da je veoma nesretan, pomislila je. - Mislim da mu je laknulo nakon razvoda - razuvjerila je Mari-Antoaneta. - Čula sam da se oženio još kada je bio veoma mlad i nezreo. Jednoga dana je njegova žena pobjegla i ostavila ga je. To, navodno, nije bio brak iz ljubavi. Ona je kasnije stradala u požaru i umrla. Mislim da se Žiton više ne sjeća ni njenog imena. Ne moraš ga žaliti, jer uopšte ne pati za njom. On je prilično hladnokrvan i uvijek pribran. Imam utisak da se nikada ne uzbuđuje. Kao da je bez srca. Iznenada se ispred Bete i Mari Antoanete pojavila Gabrijela. - Kako uspijevaš da radiš na novim modelima kada te sve vrijeme neko ometa i razgovara sa tobom? - Prijekorno je pogledala Betu. - Moj posao je moja briga. Savjetujem ti da ti brineš za svoj posao - odgovorila joj je Mari Antoaneta, ne zbunivši se nimalo. - Ukoliko ste zabrinuti zbog mene, mogu vam reći da je posve neopravdano. Za mene se uvijek brine Žiton. Nigdje ne izlazirn bez njega. Nas dvoje smo uvijek zajedno - obavijestila je Beta. To je bio pun pogodak. Gabrijela se zacrvenila od bijesa, okrenula se i hitrim koracima udaljila. Mari-Antoaneta je počela glasno da se smije. - Izgleda da si je pogodila u najosjetljivije mjesto, draga moja - rekla je Beti. Uskoro se pojavio i Žiton i poveo Betu na ručak. - Izgleda da si opet naoštrila svoj jezik, nar ne? - upitao je Žiton kada su već sjedili u kolima i vozili se prema restoranu. - Još nikada nisam vidio Gabrijelu toliko uzrujanu poslije nekog razgovora. Oko čega ste se to prepirale? - Nismo se uopšte prepirale - uvjeravala ga je Beta. - Ona se samo pitala da li ja treba da budem tako često prisutna u preduzeću i da ometam. Izgleda da sumnja u mene da bih nekome mogla da odam neku poslovnu tajnu. - Ti si joj vjerovatno rekla da u tebe može imati puno povjerenje, zar ne? - blago je upitao Žiton. - Otprilike tako nešto - odgovorila mu je kratko Beta i nastavila da posmatra pejzaže pored kojih su promicali. - Po njenom reagovanju bih rekao da si joj rekla još nešto - primijetio je Žiton. - Vjerovatno je zaslužila ono što je dobila. Vjerovatno će mi ona sve ispričati kada se sljedeći put budem vidio sa njom. Vidim da ne treba da budem zabrinut za tebe. Odlično se snalaziš. - Nisi tako mislio kada si došao po mene kada sam sa Alenom otišla na put! - Beta je brzo reagovala. Njene sive oči su prosto sijevale kada ga je pogledala. - Tada si mi rekao da ubuduće moram izlaziti samo sa tobom. - Rekao sam da će tako biti izvjesno vrijeme - ispravio je Žiton. - Situacija u kojoj si se te noći našla ne može se uporediti sa ovim. Oštar jezik ti ništa ne bi pomogao da ti se tada nešto desilo. Da li osjećaš potrebu da se ponovo sastaješ sa Alenom možda? - Ne. Meni je lijepo ovako! - požurila je Beta da mu odgovori. - Pa, lijepo! Sutra idemo na piknik, samo nas dvoje. - Na piknik? - uzbuđeno ga je upitala Beta. Nikada ne bi pomislila da bi Žiton želio da pođe na piknik. Slijedećeg jutra su krenuli rano na piknik. Ponijeli su jednu veliku korpu punu hrane i pića. Dok su se vozili, slušali su muziku i malo su razgovarali. Žiton je zaustavio auto na jednom brežuljku. 42
- Kakva ljepota! - ushićeno je uzviknula Beta. - Eno, u daljini se vidi rijeka. - To je Sena. Nekada sam češće dolazio ovamo - rekao joj je Žiton. - Jasno mi je da nisi mogao slučajno pronaći ovako lijepo mjesto - primijetila je Beta smiješeći se. - Na ovo mjesto nisam nikada dovodio nikoga - rekao joj i posegnuo da uzme korpu iz auta. Ovo mjesto sam smatrao svojim omiljenim mjestom u prirodi. - U tom slučaju ti moram reći da sam veoma polaskana što si me doveo ovamo. Hvala ti! - Beta se iznenada razvedrila. Njene sjajne oči su jasno govorile koliko se obradovala. Žiton je to odmah primijetio. - Lijepo je biti u tvom društvu - nježno joj je rekao – Tačno je da se ti i ja ponekad prepiremo, ali kada mi se ne suprotstaljaš, umiješ da budeš tako draga. - Takva sam ti ja - potvrdila je Beta i pažljivo ga je pogledala. - Dobro je! Sada bi mogla da nam serviraš ručak! Hajde poslušaj jednom svoga gospodara i učitelja! - rekao joj je Žiton i ispružio se na ćebetu. - Ja sam vozio, sada se ti pokaži. Žiton i Beta proveli su divan dan u razgovoru, slušanju glasova u prirodi i šetnji. - Čini mi se da si veoma sretna - primijetio je Žiton dok su sjedili ispod jednog drveta poslije ručka. Beti se učinilo neobičan način na koji je on posmatrao, ali joj nije bilo nimalo neprijatno. - To si dobro primijetio - složila se Beta smiješeći se. - Šta te čini tako sretnom? - ispitivao je Žiton. - Ne znam - odgovorila mu je. - Da li je to uopšte važno? - Važno je, ako ja mogu da utičem da tvoja sreća potraje. Beta se uzbudila. Srce joj je ubrzano kucalo. - Ne želim da me se sjećaš samo po lošem. Uskoro ćeš napuniti dvadeset godina. Mislim da ti nije preostalo ni punih mjesec dana. Poslije dvanaest mjeseci ćeš biti punoljetna, bogata i slobodna da činiš ono što budeš željela. Moći ćeš da izlaziš kada hoćeš i s kim hoćeš. Moći ćeš i da se udaš i imaš djecu. Jedva čekaš, zar ne? Beta se zamislila. Ovoga puta mu nije odmah odgovorila, kao što je to obično činila. - Nedostajaće mi Pariz i sve što sam ovdje naučila i na čega sam se navikla. Nedostajaće mi smijeh, lijepi vidici, miris cvijeća, rijeka i mnoge druge sitne stvari. Beta se okrenula na drugu stranu. - I ti ćeš mi nedostajati - priznala je. - Pariz će ostati za sva vremena na ovom mjestu, a i ja ću biti ovdje - odgovorio joj je Žiton. - Ali, ja neću biti ovdje - konstatovala je Beta. - Možeš ostati ovdje, Beta. Ti kod mene uvijek imaš dom. - Ti si zaista tako dobar prema meni. Zbog toga ću ti uvijek biti zahvalna i neću te zaboraviti. Ali, ja ne mogu ostati kod tebe zauvijek. Ja se moram vratiti u svoju domovinu i načinu života na koji sam se tamo navikla. Možda ne vrijedi da se ovdje upišem na fakultet. Nikako ga ne mogu završiti za dvanaest mjeseci. Možda bi bilo bolje da se upišem na Kembridž. Tamo je studirao i moj ujak. Beta je po svaku cijenu željela da Žitonu da do znanja da ona ne očekuje od njega da on zauvijek vodi o njoj računa, ali on je nije tako razumio. - Izgleda da sam pokvario popodne svojim glupim pitanjima! - Ne. Dobro je što smo o svemu popričali - rekla je Beta. Žiton joj je tada predložio da pođe sa njim da joj pokaže još jedno svoje omiljeno mjesto gdje je uvijek odlazio sam. Beti je teško palo što se pravila pred Žitonom da razmišlja o odlasku iz 43
Pariza. Činjenica je bila da ona nije mogla ni da zamisli da ode i da ostavi Žitona. To joj je već odavno bilo jasno. Pokušavala je da zaustavi suze koje su joj navirale na oči i silom se smiješila da on ne bi primijetio njeno neraspoloženje. Žiton je odveo Betu do jedne stare tvrđave. Poveo je unutra i sa puno žara počeo pokazivati neke detalje. Zatim su se popeli na kulu. Pogled je bio izmišljen. Međutim, jednog trenutka se Beti zavrtjelo u glavi i malo joj je trebalo da padne. Srećom, Žiton je to na vrijeme uočio. - Vrtoglavica! Bože! - viknuo je i brzo je uhvatio, a zatim je prislonio uza se i oprezno spustio do stepenica. - Današnji dan ćeš sigurno dobro zapamtiti - rekao je Žiton Beti kada su sjeli u kola. - Ja sam ti pokvario dan. Prvo sam ti postavljao razna glupa pitanja, a zatim odveo na kulu i malo je trebalo da pogineš. - Nemoj tako! Bio je ovo za mene divan dan! - rekla mu je Beta jecajući. - Ti nisi normalna! - rekao joj je Žiton i privukao je sebi. - Dođi ovamo. Žiton je čvrsto zagrlio, a njoj je bilo veoma lijepo u njegovom zagrljaju. Uzdahnula je i naslonila se na njegove grudi. Osjećala je kako on naslanja glavu na njenu kosu. - Zbog čega mi nisi rekla da se plašiš visina, Beta? - upitao je. - Trebalo je da me upozoriš i do svega ovoga ne bi došlo. - Ne mogu da ti objasnim - uzdahnula je Beta. - Pomislićeš da sa mnom nešto nije u redu ako ti priznam da sam to potpuno izgubila iz vida. Osim toga, nisam željela da to bilo ko sazna da imam fobiju od visine. - Dobro, sad kada sam ja to sasvim slučajao doznao, ispričaj mi od kada te to muči i šta su do sada preduzeli ljekari dok si pohađala školu. - To je počelo da me muči nakon što su moji roditelji stradali u avionskoj nesreći. Od tada sam se uvijek plašila visine. - Sada mi je jasno zbog čega si tako tvrdoglavo odbila da putujemo avionom u Pariz kada sam došao po tebe u London. Iz istog razloja si vjerovatno odbila da pođeš sa mnom i u Rim i Madrid. - Žiton je milovao po glavi i privukao još bliže sebi. - Da - odgovorila mu je Beta. - Željela sam da idem sa tobom, ali... - A ja sam tada mislio da me ti mrziš - rekao joj je Žiton smiješeći se. - Ti si suviše tajanstvena, moja draga. Mislim da će biti najbolje da te odvedem do Pola. On će mi preporučiti nekoga ko će te lakše od mene pročitati. - Ne - Beta je poskočila i udaljila se od njega. - Neću da idem ni kod koga! Dosta mi je svega! Ne želim da mi se bilo ko ponovo upliće u život. Dosta mi je bilo ispiranja mozga! Žiton joj je prišao i stao iza nje. Uhvatio je za ramena i ponovo privukao sebi. Ona mu se nije opirala. - Mislim da ima toliko toga što moram saznati o tebi, pa makar me ti optužila da ti se miješam u život - staloženo joj se obratio Žiton. - Sjedi i reci mi kod koga si sve bila i šta je do sada preduzeto da ti se pomogne. - Odlazila sam kod mnogih ljekara. To su sve bili čuveni psihijatri. Vodila sam sa njima duge razgovore. Međutim, kada bi se vratila kući, nikada nisam imala nikoga sa kim bih porazgovarala. Uvijek sam bila sama. Mučilo me je što se razlikujem od svojih vršnjaka i bio mi je potreban neko sa kim bih porazgovarala o svojim problemima. - Beta je tužno uzdahnula. Željela sam da budem normalna kao svi ostali. - Ti si normalna! - rekao joj je Žiton. - Ti nisi jedina koja je ostala bez roditelja, niti jedina koja pati od fobije visine. Možda si samo malo osjetljivija od ostalih.
44
- Neću da idem ni kod koga zbog svoje vrtoglavice, Žitone. Molim te, zaboravi to. - Molećivo ga je gledala svojim prodornim pogledom. - Dobro! Prepuštam ti da se ti sama odlučiš da li uopšte želiš da bilo šta preduzimaš u vezi sa tim. Samo vodi računa da izbjegavaš opasne situacije. Nemoj da mi praviš probleme, jer ih već ionako imam na pretek. - Žiton je uključio motor. - Vrijeme je da krenemo kući - rekao je. - Zar je to sve što imaš da mi kažeš? - Beti je bilo jasno da ga je naljutila, ali joj nije bilo jasno zbog čega. - Da. A, šta bih još mogao da ti kažem? Sama si odlučila da ne želiš da ti se pomogne. Jasno mi je zbog čega se tako ponašaš. Kada budeš srela osobu do koje ti je stalo, sigurno ćeš se drugačije ponašati, ali očigledno ta osoba nisam ja. - Uvijek me pogrešno razumiješ! Ponekad mi se čini da to namjero želiš - optužila ga je Beta. - Nisi u pravu - negodovao je Žiton. - Planirao sam da iduće nedjelje proslavimo tvoj rođendan. Namijenio sam ti ulogu domaćice na tom prijemu. Zar ti to ne govori dovoljno o mom stavu prema tebi? - Šta? Nemoj da me zasmijavaš! - Ne. Samo želim da proslavimo tvoj rođendan. - Ja tome nikada nisam pridavala ni najmanju važnost. - To je zbog toga što nisi nikada imala nikoga da te podsjeti na tvoj rođendan i da ti organizuje proslavu. Insistiram da od sada pa nadalje slavimo tvoj rođendan. U stvari, kod mene ćeš proslaviti ovaj i još jedan rođendan, a zatim ćeš se vratiti svom starom načinu života. - Stvarno mi nije jasno čime sam te naljutila – tužno je rekla Beta. - Nisam uopšte ljut na tebe. Samo sam shvatio da o tebi mogu da vodim brigu onoliko koliko si ti spremna da mi to dozvoliš. Ne želim da se sukobljavam sa tobom i zbog toga ću ti dozvoliti da sama odlučuješ o mnogim stvarima. - Ponekad mi je tako teško da se sa tobom sporazumijem. - Beta se okrenula i pogledala kroz prozor. Pitala se zbog čega se tako loše morao završiti jedan tako divan dan. - Ponekada me ti prisiliš da se tako ponašam. Bez obzira šta ti misliš o tome, ja ću ti prirediti rođendansko slavlje. Tu priliku ću iskoristiti da te predstavim svome društvu. Želim da ti budeš domaćica na proslavi. Žiton više nije htio da diskutuje sa Betom. Ćutao je, a ona je utonula u svoje misli. Žiton je štitio, ljutio se na nju, ljutio se kada se tome najmanje nadala i ostavljao je da se osjeća napuštena, kao nikada ranije. Žiton je uzbuđivao Betu. Pri pomisli na to, njeni obrazi bi se zarumenili. Ponekad joj se dešavalo da je žarko željela da je on čvrsto zagrli i ljubi. Znala je da je njenu žudnju mogao da zadovolji samo Žiton. Međutim, bilo joj je jasno da tome nikako ne smije ni da se nada. Glasno je uzdahnula pri pomisli na to. Žitonu to nije promaklo. - Beta, ti si u stanju da probudiš u meni i ono najbolje i najgore ali, želim da znaš da mi veoma teško pada kada te vidim neraspoloženu - rekao joj je tiho. - Znam. Jasno mi je da ti nije lako sa mnom. Veoma sam ti zahvalna što... - Nema potrebe da mi se zahvaljuješ - rekao joj je Žiton - Dođi, draga moja, da ispravimo što smo pogriješili. - ispružio je ruku i privukao Betu sasvim blizu. Ona se veoma rado predala njegovom zagrljaju, pripijajući se uz njega i uzdišući. Žiton se nasmiješio. - Dakle, ovaj dan će se ipak na kraju lijepo završiti. Zaboravimo ono što nije lijepo. Predlažem ti da se kartamo do večere. - Dobro - prihvatila je Beta. Nervozno je grickala usne. Njoj bi najviše prijalo da se sa njim vozi pripijena uz njega, makar i na kraj svijeta.
45
9 Madam Benoar je bila veoma uzbuđena zbog predstojeće rođendanske proslave. Beta joj se izvinjavala što joj je zadala posla. - Nemojte ništa sebi da prebacujete, gospođice Beta - rekla joj je gospođa Benoar. - Od kada ste vi u našoj kući, život gospodina Žitona je dobio sasvim drugačiji smisao. Sada rado boravi kod kuće i ne izlazi toliko kao ranije. Ni sa poslom više ne pretjeruje kao što je to ranije činio. Čini mi se da je sretan. - Vi ste pravi filozof, gospođo - primijetila je Beta. - Možda je Žiton patio za svojom suprugom. - Za njom? Ne vjerujem. On se sa njome nije oženio iz ljubavi. Od prvog dana su se svađali kao najveći neprijatelji. On i tada još nije bio bogat, a njegova žena je imala veoma velike prohtjeve. Taj brak je bio veliki promašaj od samoga početka i svima nam je laknulo kada je otišla. Da je ostala, ona bi mu sigurno potpuno upropastila život. - Pa, i ja sam mu zadala velike brige - tužno je rekla Beta. - Često ga naljutim. - To je prirodno! - rekla je gospođa Benoar. - Mi žene smo za to veoma sposobne. Međutim, očigledno je da je vama stalo do njega. Gospođica Dubon mi se nimalo ne dopada, ali se nekako prikačila uz njega i nikako ne može da je se oslobodi. Strahujem da ponovo ne uleti u još jedan neuspješan brak. - Da - jedva je uspiela da izgovori Beta. Požalila je što je uopšte ulazila u kuhinju. Preblijedila je i otišla u svoju sobu. Sjela je na krevet i tupo gledala u zid, nemoćna da se pokrene ili bilo šta preduzme. Nije mogla da vjeruje da se zaljubila u Žitona. Brinulo je što je sve vrijeme mislila samo na njega. Njegovo lice je uvijek bilo pred njom. Činilo joj se da sve vrijeme sluša njegov glas i da \ osjeća toplinu njegovih ruku. Osjećala se nemoćna, kao neka životinja uhvaćena u klopku. Nije bilo gotovo nikakve nade da bi joj Žiton mogao uzvratiti ljubav. On je bio iskusan a nju je smatrao djevojkom kojoj treba još dosta da postane zrela žena. Beti je bilo jasno da mu je već zadala dosta problema i smatrala je da nikako ne smije da mu pokaže svoja osjećanja, da mu ne bi zadavala još veće brige. Beta je pokušavala da nađe utjehu u učenju. Kada bi Žiton navratio da vidi zbog čega ne koristi njegovu biblioteku, jedva bi digla glavu da mu kratko odgovori na postavljena pitanja, tako da je on stekao utisak da je ona neprijateljski raspoložena prema njemu. Žiton je pomislio da joj je možda nedostajalo Alenovo društvo. Ušao je u biblioteku i natočio sebi jedno piće i pitao se šta mu preostaje da učini sa njom? Narednih dana Žiton je primijetio da ga Beta izbjegava. Bila je prema njemu uvijek rezervisana, tako da je on ponovo počeo da izlazi sa Gabrijelom. Želio je da pobjegne od Betine ravnodušnosti prema njemu. Beta je primijetila da se Žitonovo ponašanje prema njoj izmijenilo. Sve više je strahovala zbog proslave svog rođendana koja se brzo približavala. Nije joj bilo jasno što Žiton od nje očekuje, a on je sa njom razgovarao toliko malo da nije imala prilike da ga upita o tome. Svake noći je dugo ostajao sa Gabrijelom, a kadgod bi ona ušla u biblioteku, on bi razgovarao sa Gabrijelom preko telefona i dao bi joj do znanja da mu smeta. Beti nije promakao njegov topao, intimni ton kojim se obraćao svojoj pomoćnici. Za svoje rođendansko slavlje Beta je sačuvala jednu od svojih najljepših haljina. Veoma joj je stalo da lijepo izgleda i zato se brižljivo udešavala dok se oblačila. Beta se sjetila da joj nije 46
poznato čak ni to koga je Žiton pozvao na njenu rođendansku proslavu. To svakako nije bilo u redu što se malo više nije interesovala za nešto što se ticalo prvenstveno nje. Međutim, ona i Žiton su se odnosili jedno prema drugom kao dva stranca. Beta je čula glasove u salonu. Bilo joj je jasno da su se gosti već skupili. Imala je tremu. Plašila se kako će je primiti Žitonovi prijatelji. Kada je Beta ušla u salon, Madlena je srdačno pozdravila i prva poželjela sretan rođendan, a zatim su to učinili i ostali gosti. Žiton je, onako visok i zgodan, stajao kod kamina. Žiton je odmah primijetio Betino bljedilo i podočnjake. Potrudio se da joj ne pokaže da je neprijatno iznenađen njenim izgledom. - Pošto je stigla naša slavljenica, možemo početi sa večerom - rekao je s izvjesnom dozom ironije u glasu. Beta se zarumenila i zbunila, ali je Madlen uhvatila za ruku i to joj je ulilo malo snage. - Ne obraćaj pažnju na to šta ti on govori, draga moja - smirivala je Madlen. - On je ponekad nemoguć, a ovoga puta ima i sebi slično društvo. Da sam znala da će doći i Gabrijela Duboa, vjerovatno bih ti se izvinila i ne bih večeras došla. Beta je već primijetila da je i Gabrijela bila prisutna. To je u toj mjeri iznenadilo da nije ni primijetila prisustvo Mari Antoanete i Alena. Ona je prepustila Žitonu da sam odabere koga će pozvati, jer je ona poznavala veoma mali broj njegovih prijatelja i saradnika. Alen je prišao Beti i zagrlio je kao da je to bilo najnormalnije. - I ja sam došao - glasno joj je saopštio. - Oh, Alene, tako sam se zbunila kada sam primijetila da sam zakasnila, da te jednostavno nisam ni primijetila. Beta je primijetila samo Žitona. Dok je razgovarala sa Alenom i dalje su njene oči bile prikovane za Žitona. Oh, pomislila je, on ne smije ništa primijetiti. Veselo se nasmiješila Alenu. Alen je pratio kada je pošla u veliku trpezariju da pozdravi ostale goste. To je činila tako vješto kao da joj nije bilo prvi put. U toku večere Beta se osjećala kao u nekom komadu. Ona je sjedila na jednom kraju stola, a na drugom Žiton. Teško joj je padalo kada je vidjela da se on sav posvetio Gabrijeli, koja se u njegovoj kući ponašala kao da je njena. Beta uopšte nije bila svjesna o čemu je razgovarala sa gostima. Sve vrijeme su joj misli bile okupirane Žitonom i Gabrijelom. To je bio njen glavni problem. Poslije večere svi gosti su prešli u veliki salon. Gabrijela se i dalje nije odvajala od Žitona. Jednog trenutka kada je mislila da je niko ne gleda, Beta je izašla na balkon. Sva je drhtala od uzbuđenja. Više nije bila u stanju da gleda Žitona i Gabrijelu. Beta je jedva uspijevala da se uzdrži da ne zaplače. Pokušala je da racionalno razmisli o svemu. Ona nije smjela očekivati da bi joj Žiton mogao uzvratiti ljubav. Vjerovatno joj se on dopao čim ga je prvi put ugledala. Zbog toga je i bila tako rezervisana prema njemu, jer se uplašila svojih osjećanja. Bilo joj je veoma teško na srcu, pogotovo što nije mogla nikome ni da se povjeri. Uskoro je iza sebe čula nečije korake. - Izvini Alene što sam izašla. Bilo mi je veoma toplo pa sam htjela da se malo rashladim – rekla je ne okrenuvši se. - Znam da ćeš biti razočarana, ali ja nisam Alen – čula je iza sebe Žitonov zajedljivi glas. Beta je počela da drhti. Okrenula se i silom se nasmiješila. - Oh, ja sam pomislila da me Alen traži. Nisam očekivala da to budeš ti, Žitone. - Mislio sam da je i Alen izašao sa tobom. Vjeruj mi, nisam došao da te špijuniram. Sa dvadeset godina si već dovoljno odrasla da sama odlučuješ o svojim postupcima, naravno, u određenim 47
granicama. Došao sam samo da ti kažem da gosti žele da ti uruče svoje poklone. Kod nas je običaj da se to radi poslije večere. Nisam imao namjeru da te otmem iz Alenovog naručja i odvedem gostima. - Ti dobro znaš da između Alena i mene ne vladaju odnosi te vrste – smireno mu je rekla Beta. – Zbog čega želiš da me vrijeđaš? – dodala je i otišla u baštu. Na mjesečini se njena haljina presijavala poput srebra, a koža joj je djelovala meko poput pliša. - Ne želim da te vrijeđam! -odgovorio joj je Žiton i krenuo za njom. - Onda, molim te, nemoj ni da pokušavaš. Imam utisak da bi me to ubilo. Beta je počela da drhti i Žiton je zagrlio. - Zbog čega si uopšte izlazila? Smrznućeš se! - Mislila sam da ć3 i Alen izaći sa mnom - odgovorila mu je Beta, uputivši mu jedan pogled pun izazova. - Prestani da se prepireš sa mnom! Dođi da te zagrijem - rekao joj je i otkopčao svoj sako. Privukao je sebi i osjetio kako sva podrhtava. - Sada treba da se vratimo u salon. Ovo što si učinila nije bilo baš naročito pametno. Žiton je čvrsto držao u svom zagrljaju i Beta nije mogla da odoli, nego ga je obuhvatila oko struka i naslonila svoju glavu na njegove grudi. Čula je ubrzane otkucaje njegovog srca. - Znači, ponovo smo prijatelji - primijetio je Žiton. - Poslije toliko vremena, ponovo si mi se vratila. - Stvarno sam se trudila da te ne uznemiravam, stvarno! - šaputala je Beta. Još uvijek je sva drhtala. - Stvarno! Ti veze nemaš sa životom. Sve ti se mora nacrtati. Beta ga je iznenađeno pogledala, a on je poljubio u vrh nosa. Počeo je da diše ubrzano kada je primijetio da ga ona i dalje uporno gleda. - Oh, bože! - uzdahnuo je Žiton. - Da li ti je jasno koje je ovo iskušenje za mene? Žiton nije sačekao da mu ona odgovori. Počeo je da je miluje svojim usnama po obrazima, a kada se ona okrenula licem prema njemu, žedno je počeo da ljubi njene usne. Oboje su počeli da drhte od strasti. Beta mu je uzvraćala poljupce, a pri tom ga je tako čvrsto držala u zagrljaju kao da nikada više neće da ga pusti. Imala je utisak da su se ona i Žiton spojili u jedno biće. Beti se činilo kao da lebdi. Glasno je davala oduška svom uzbuđenju. Žiton je primijetio da se ona suviše uzbudila. - Smiri se malo - rekao joj je i uhvatio je za ramena. - Toliko si me uzbudila da neću moći da se uzdržim, a ja moram da kontrolišem svoje postupke. Žiton je počeo da je miluje po licu, a zatim je nježno ljubio njene usne i tepao joj je. Beta nije mogla da vjeruje svojim ušima. - Idi malo u svoju sobu. Kada dođeš sebi, siđi da vidimo kakve si poklone dobila - rekao joj je Žiton. - Strah me je da nas je neko vidio – rekla mu je Beta. Rukama je počela da briše lice kao da želi da izbriše tragove njegovih poljubaca. Žitona je to uvrijedilo. - Ne brini. Niko nema pojma gdje se nalaziš – uvjeravao ju je dok su išli prema kući. - Kako si ti znao da sam ovdje? – upitala ga je. - Ostavila si otvorena vrata salona kada si izašla. A meni je poznato da se samo kroz mali salon izlazi na balkon. - Znači i neko drugi bi mogao primijetiti da su vrata ostala otvorena – primijetila je Beta. - Ne vjerujem. Nakon što sam izašao za tobom, ja sam ta vrata zaključao. 48
- Zbog čega? - upitala ga je Beta. - Nemoj o tome ni da razmišljaš - rekao joj je dok su ulazili u hol. - Radi se o nečemu na šta ni ja ne želim više da mislim. Kada je ušla u svoju sobu, Beta se bacila na krevet. Pokušavala je da se smiri. Beti je bilo jasno da nije uspjela da se obuzda i da je i sebe i Žitona dovela u nezgodan položaj. Pretpostavljala je da će Žiton biti najsretniji kada ona po isteku godinu dana ponov ode nazad u Englesku. Žiton je otišao po nju i pozvao je da siđe. Gosti su već bili nestrpljivi. - Ja... ja ne mogu da siđem. Molim te, Žitone, reci im da imam glavobolju! Molim te, Žitone! - Ne dolazi u obzir! Ti si sada već odrasla i treba da se suočiš sa nekim stvarima. Rekao sam gostima da ti nije bilo dobro i da si otišla da se odmoriš u svoju sobu. Hajde, idemo dole. Žiton je sve vrijeme ostao pored nje. Beta mu je bila veoma zahvalna zbog toga. Pitala se kako će skupiti snagu da mu saopšti da želi da se vrati u Englesku. Prije nego što su se te večeri razišli, Žiton i Alen su se dogovorili da slijedeće nedjelje idu poslovno na more, ali i da vikend provedu tamo i da se malo odmore od posla. Alen je predložio Žitonu da putuju sa dvoja kola kako bi Žiton i Gabrijela mogli biti sami. No, Žiton mu je rekao da njih dvoje ni onako neće biti sami, pošto je on planirao da sa sobom povede i Betu.
*** Svi četvero su sjeli u Žitonov auto i brzo su stigli na more. Beta je bila pomirena s činjenicom da je Žiton namjerno smjestio da sjedne pored Alena. Polako se privikavala na pomisao da je zaljubljena u Žitona, ali da joj ta ljubav ne može biti i uzvraćena. On joj je to jasno dao do znanja kada su njih dvoje bili zajedno u bašti. To joj je bilo jasno i po njegovom krutom držanju prema njoj. Beta je odlučila da se kroz dvije nedjelje vrati u Englesku. Zbog toga je bila veoma tužna. Bilo joj je jasno da nikada nije imala topliji dom nego kod Žitona. Međutim, bilo joj je jasno i to da ne može da ostane. Smetala joj je Žitonova prisnost sa Gabrijelom. Beta je smatrala da ona nikako ne može da se uklopi u njegov svijet. Odsjeli su u jednom malom mjestu na moru. Alen je objasnio Beti da su oni često dolazili tamo zbog trgovina koje su bile snabdjevene širokim asortimanom robe. Obično su dolazili ranije da poruče materijale za narednu modnu sezonu. Kada su krenuli u kupovinu materijala, Žiton je pozvao i Betu da krene sa njima, ali ona je odbila da prihvati njegov poziv. - Ne želim da vam samo smetam. Radije ću se prošetati obalom – rekla je. - Ne slažem se! Ovo je malo mjesto. Na plaži nema puno ljudi. Ne želim da ideš tamo sama i da doživiš neku neprijatnost! - bunio se Žiton. - Ja više nisam dijete! - odgovorila mu je Beta. - Ti si mlada i zgodna, a to znači da si uvijek izložena opasnosti - ljutito je gunđao Žiton. Mislim da se ne bi dosađivala i kada bi pošla s nama. Mogla bi iskoristiti priliku da i ti kupiš neke stvari koje će ti ovdje biti potrebne. Volio bih da vidim ženu koja ne voli da kupuje krpice. Žiton je izvadio hrpu novčanica i bacio ih je pred Betu. Ona je samo iznenađeno ustuknula. - Ne želim da trošim tvoj novac, Žitone! Hvala ti! – ljutito mu se obratila. - Bože! Ti stvarno tražiš đavola! - praskao je Žiton. - Uzmi taj novac i potroši ga! Ako ti to zadaje toliku glavobolju, možeš mi ga vratiti kada dobiješ svoje nasljedstvo. Žiton je strpao novac u njenu ruku i izjurio iz sobe poput munje. Kada je još i vrata zalupio za sobom, Beti su pošle suze na oči. Sišla je u hol, ali su već svi otišli. 49
Beta je sama otišla u kupovinu. Kupila je svim ukućanima po neki poklon, a sebi je kupila kupaće kostime i potrebnu opremu za plažu. Poslije obavljene kupovine, otišla je da prošeta gradom i pogledala je jednu crkvu. Nije se vraćala kući sve do večere. Žiton je dočekao ljut. Pojurio joj je u susret kada je ušla u kuću. - Tl si ipak bila na plaži! - napao je. - Nisam! - ljutito mu je uzvratila Beta. - Pokušala sam da potrošim tvoj novac, ali nažalost, nisam u tome uspjela. Pokušaću to da uradim sutra. - Izgledaš umorno - nastavio je da gunđa Žiton. Njegove užarene oči su prosto sijevale, baš kao i njene. - Umorna sam! - ljutito mu je odgovorila Beta. - Veoma sam se trudila da se iskupim za grešku koju sam načinila popodne. - Bio sam ljut - pokušavao je da opravda svoj postupak Žiton. - Žao mi je što sam te uvrijedio Beta ga je samo gledala širom otvorenih očiju. - Dođi da popiješ čaj sa nama! - pozvao je ljubazno. - Ne, hvala! - odbila ga je Beta. - Ručala sam, popila sam čaj, kafi i pojela jedan sladoled. Poslije svega sam kupila još i jednu čokoladu. Kupila sam i poklone, koji možda nikome neće biti potrebni, a poslije svega mi je ostao još čitav svežanj novčanica. Idem u svoju sobu da prebrojim koliko mi je novaca ostalo, a zatim ću napraviti spisak kupljenih stvari i izračunati koliko ti ukupno dugujem! - Ja sam ti se izvinio - hladno joj je rekao Žiton. - Da li želiš da te pozovemo kada večera bude gotova? - Ne - oštro mu je odgovorila Beta i krenula. - Ako budem željela, doći ću i sama. Slijedećeg dana Žiton joj se uopšte nije obraćao dok su bili na plaži. Sve vrijeme je bio sa Gabrijelom. Beti je prosto laknulo kada su njih dvoje otišli sa plaže. Alen se veoma trudio oko nje. Obradovala se kada joj je saopštio da je kupio ulaznice za koncert. - Doći ću po tebe u sedam. Prvo ćemo otići na večeru, a poslije toga na koncert. - Alen se veoma obradovao kada je vidio da je Beta voljna da izađe sa njim. - Nisam siguran da će ti Žiton dozvoliti da izađeš sa mnom - sumnjičavo je rekao. - Ne moram ga ni pitati! - hladno je izjavila Beta. - Ja nisam Žitonovo vlasništvo. - Alen se zagledao u nju, a zatim se nasmiješio. - Znači, dogovorili smo se? - upitao je Alen. - Da - kratko mu je odgovorila. Poslije toga je Alen uhvatio za ruku i dugo su se šetali obalom. Međutim, Beta nije ni obraćala pažnju na ono što joj je Alen govorio ili pokazivao. Ona je u mislima sve vrijeme bila sa Žitonom. Počeli su se penjati na stijene. Odjednom je Beta primijetila da se ponovo našla u opasnosti. Dobila je vrtoglavicu. Iako je Alen bio sa njom, nije joj ni na pamet palo da njega pozove u pomoć. - Žitone! - vrisnula je panično. U tren oka Žiton se stvorio pored nje i obuhvatio je svojim rukama, spriječivši da padne. Šaputao joj je riječi utjehe, privlačeći je sebi. - Sve je u redu, malena - smirivao je. - Evo, samo što nismo stigli na pijesak. Hajde, samo još malo.
50
Alen i Gabrijela su bili iznenađeni kada su ugledali Betu. Žiton im je objasnio da ona pati od vrtoglavice. Zamolio je Alena da odvede Gabrijelu u hotel, a on je namjeravao da ostane sa Betom dok se ona malo ne smiri. - Dobro se osjećam, Žitone. Hvala ti što si mi pomogao. Možeš i ti da odeš u hotel. Kasnije ćemo se vidjeti - ubjeđivala ga je Beta. Beta je otrčala do obale i bacila se u more. Prijala joj je hladna voda. Zaplivala je. Željela je da barem na kratko bude sama. Mislila je da će Žiton otići dok ona ne izađe iz vode. Ali, on je čekao na obali. - Ti stvarno nećeš ni malo da razmišljaš. Kako se usuđuješ da skačeš u hladnu vodu onako znojava? - ponovo se ljutio Žiton. - Ne brini, ja sam dobar plivač. Dobila sam i jednu medalju na jednom takmičenju - odgovorila mu je Beta. - I ja imam za tebe jednu medalju. To bi bila medalja za lakomislenost. - Ja sam dobro. Ne treba da brineš - ubjeđivala ga je Beta. - Prije bih rekao da si ti šašava! - Ostavi me na miru. Snaći ću se i bez tebe! - Beta je istrgla peškir iz Žitonove ruke i okrenula mu je leđa, ali on je ponovo okrenuo prema sebi. Izvjesno vrijeme su se njih dvoje gledali ljutito, a zatim je sa njegovog lica odjednom nestao ljutiti izraz. Polako je ponovo uzeo od nje peškir i obavio ga je oko nje. - Ti me stvarno ponekada ljutiš - rekao joj je uozbiljivši se. - Uvališ se u neku opasnost i skoro dobijem infarkt zbog tebe, a zatim pobjegneš od mene i skočiš u ledenu vodu. Lijepo ne znam šta sa tobom da uradim? - Nisam imala namjeru da ti priređujem neprijatnosti - rekla mu je Beta drhtavim glasom. Žiton je morao da se nasmije. - Kako da ne brinem kada nisi bila u stanju da kupiš odgovarajući kostim. - Beta se uzbudila kada je primijetlla kako je Žiton posmatra. Njene grudi su počele da se nadimaju. Žiton je i dalje ispitivački posmatrao. - Ti si mi rekao da kupim bikini. - Ponekad ja ispadnem veća budala od bilo koga - priznao je Žiton. - Pa i Gabrijela nosi bikini - primijetila je Beta. - Stvarno? - iznenadio se Žiton. - Nisam to ni primijetio. Žiton je ispustio peškir, a zatim je gotovo nesvjesno posegnuo za Betinom rukom. - Odavno te već nisam poljubio. - Disao je ubrzano. Njegove usne su potražile njene rumene obraze. - Ni jednog trenutka nisam prestajao da razmišljam o tome. Žiton je privukao sebi, a ona je obavile svoje ruke oko njegovog vrata. Beti se činilo da ništa ljepše nije doživjela od ovoga. Žiton je uzdahnuo od zadovoljstva kada je osjetio dodir Betine meke kože na svojoj. - Ti me nikada ne odbiješ, zar ne? - uzbuđeno je primijetio. - Pitam se zbog čega je to tako. Zbog čega me nisi nikada odbila ni kada si se najviše ljutila na mene? Beta se pripila uz njega, a glavu je zabacila, kao da mu je nudila svoj vrat da ga ljubi. Zato što te volim, pomislila je. To mu ipak nije smjela priznati, to on nikada ne smije da sazna. Bilo je trenutaka, kao što je bio i ovaj, kada su oni bili kao jedno biće. Tih trenutaka će se Beta uvijek sjećati cijelog svog života. - Trebalo bi da te pustim - šaputao joj je Žiton na uho. - Ne bih smio da te diram, ali se uvijek prisjećam tvojih izliva zadovoljstva dok sam te ljubio u bašti i tada poželim da ih ponovo čujem.
51
Spustili su se na Žitonov peškir na kome je ležao dok se sunčao. Žiton je milovao po leđima. Često je ona sanjala o takvim trenucima u njegovom zagrljaju. Ali, ovo što joj se dešavalo, bilo je daleko uzbudljivije od njenih snova. Beta je svoju žudnju ponovo glasno manifestovala dok su je Žitonovi nemirni prsti nestrpljivo milovali po čitavom tijelu. - Da li znaš šta ovo znači za mene? - šapatom je uzbuđeno pitao, a oči su mu se sjajile kao dvije žarulje. - Da li možeš da pretpostaviš kakav izazov za mene predstavlja tvoje meko poželjno tijelo? Čini mi se da ću poludjeti od čežnje, a ne smijem te imati. Betine sive oči su ga razočarano i molećivo gledale. Žiton je i dalje milovao i čvrsto držao u zagrljaju. - Mila, dozvoli da bar donekle utolim žudnju. – Žiton je od uzbuđenja jedva uspijevao da dođe do daha. Kada su se počeli ljubiti oboje su osjetili još veću strast i potrebu da je zadovolje. Uživali su jedno u drugom ba usamljenoj plaži kao na nekom pustom ostrvu. - Beta! Odvojio je svoje usne od njenih, a zatim je počeo da joj ljubi ramena, vrat i grudi. Njegove ruke su bile tople i nježne. Beta je imala osjećaj da je postala dio njega. - Moram te grliti i milovati - tiho joj je rekao. - Znam da ne bih smio to da činim, ali moram! Počeo je da ljubi njene nabujale grudi. Beta je uzviknula od zadovoljstva. - Ludo te želim! – šaputao joj je strastveno. - Volio bih da zaboravim sve i da te gledam kao djevojku koju želim i koja želi mene. Mislim da i ti želiš mene, mila, zar ne? - Znaš da te želim - odgovorila mu je Beta uzdišući. - Želim da vodlimo ljubav, Žitone! Jednog trenutka Žiton je počeo da je miluje ispod bikinija, a zatim se odjedanput trgao i udaljio od nje. - Ne! Moram da se priberem. Ovo je samo trenutak slabosti koji mora proći. - Ali ja želim da vodimo ljubav! Kod mene to nije prolazno! - negodovala je Beta. - Moraš me razumjeti, mila! Žiton je ustao i pomogao je njoj da i ona ustane. Obavio je oko nje peškir i obrisao njene suze - Da je u pitanju bilo ko drugi, a ne tu, sigurno se ne bih trudio da se u toj mjeri savladam. Sigurno bih sebi priuptio zadovoljstvo da zaronim u oblake i da se osjećam kao na sedmom nebu. Kada je o tebi riječ, moram prije svega da vodim računa o obećanju koje sam dao tvome ujaku. Osim toga, moram imati obzira prema tebi. Ti si još tako mlada. Pred tobom je cijeli životi i ne smijem te zarobiti. Jednog dana ćemo se oboje smijati ovome što se danas između nas dogodilo. - Obuhvatio je njeno lice svojim rukama i pribiližio je da ga pogleda pravo u oči. - Budimo iskreni, Beta - obratio joj se ozbiljnim tonom. - Između nas se rodilo nešto već na prvi pogled. Mi smo se od početka željeli, ali to nije dovoljno za trajnu vezu. Pred tobom je budućnost, a ja ne želim da ti stojim na putu. Beta je samo odmahnula glavom. Nije mogla da se složi sa Žitonom. Ona nikada neće prestati da ga voli i želi. Naslonila je glavu na njegove grudi, a zatim se odvojila od njega i otišla na obalu, ostavljajući Žitona da pokupi njihove stvari. Za vrijeme ručka su svi bili nekako ćutljivi. Kada su krenuli nazad Žiton je insistirao da Beta sjedne pored njega. - Želim da te imam na oku - rekao joj je hladno. - I ja imam oči - ironično je primijetio Alen. - Ali ja znam na šta treba da obratim pažnju - odgovorio mu je Žiton. - Da li ćeš sutra ići sa mnom na koncert? - upitao je Betu Alan kada je Žiton zaustavio auto ispred njegove kuće. 52
- Ovaj... da, naravno da hoću. Čekaću te u sedam sati. Trudiću se da lijepo izgledam - odgovorila mu je Beta. - Ja ću te ipak za svaki slučaj pozvati prije sedam - hladno joj je rekao Alen. Po njegovom tonu moglo se primijetiti da je bio uvrijeđen. - Nadam se da nemaš ništa protiv da izađem sa Alenom? - Beta se obratila Žitonu. - Mislim da će ti se dopasti koncert - odgovorio joj je Žiton. - Alen je zaista pravo društvo za tebe - dodao je hladnokrvno. Beta mu se više nije obraćala. Izgleda da je on sve zaborvio, kao da se nikada nije ni dogodilo. Beta nije mogla da vjeruje da joj je taj isti čovjek, samo prije nekoliko sati, šaputao riječi nježnosti i milovao. Kao da to nije bio onaj isti čovjek, koji je jedva uspio da obuzda seba da sa njom ne vodi ljubav. Vjerovatno je i on bio kao mnogi ostali muškarci. To mu nije bilo prvi put da se u društvu žene uzbudi. Ali, za nju je ljubav bila jedno posve novo osjećanje. Njena zaljubljenost je bila tako veliki teret za nju da joj se nekada činilo da od toga tereta ne može normalno da diše.
53
10 Sljedećeg jutra Žiton je otišao od nje još prije doručka. Beta je znala da će je on izbjegavati i da će se boriti protiv svojih osjećanja i vjerovatno uspjeti da ih obuzda. Ona nije mogla da se bori protiv svoje ljubavi prema njemu. Jedino što je mogla da učini bilo je da se vrati u Englesku. Prije ručka, kada se Žiton vratio kući, Beta mu je saopštila da želi da se vrati u London. Prvi put joj se nije suprotstavio. Obećao joj je da će joj pomoći sve što bude potrebno oko puta. Uveče je Beta izašla sa Alenom. Dok se oblačila za izlazak, Žiton se vratio sa posla. Alen se glasno divio Betinom izgledu, a Žiton je pozvao u biblioteku i stavio na vrat jednu predivnu skupocijenu ogrlicu naslijeđenu od njegove bake. - Najbolje će biti da ponesem sa sobom jedan revolver - našalio se Alen. - Neka Beta odluči da li želi da nosi tu ogrlicu ili ne - grubo mu je rekao Žiton. - Ja.. Ja ću je čuvati - tiho je rekla Beta, izbjegavajući da sretne Žitonov pogled. - Hvala ti što si mi je pozajmio. - Ne dozvoli da ti ona pokvari veče - rekao joj je Žiton. - Nemojte da vas ja zadržavam. Vrijeme je da krenete. Bata i Alen su se lijepo proveli. Alen je upotrijebio sav svoj šarm da Beti bude lijepo. Ali, Beta je i pored toga svo vrijeme samo razmišljala o Žitonu i često je držala svoje prste na ogrlici koju joj je on stavio oko vrata. Beti nije bilo jasno kako će moći da živi bez njega. Ipak je morala sa tim da se suoči. On vjerovatno nije bio tako čvrsto vezan za nju kao što je ona bila vezana za njega. Dok je Alan pratio kući, Beta je sve vrijeme ćutala. Alen je to njeno ponašanje pogrešno protumačio. Mislio je da se Beta nečega plaši. Kada su stigli ispred ulaznih vrata, Alen je iznenada ispružio ruku i privukao Betu sebi. - Večeras želim da te ljubim, Beta - rekao je odlučno. Bio sam strpljiv i čekao da mi ti nekako daš do znanja da to želiš, ali imam utisak da to nikada neću dočekati. Beta mu se nije opirala. Žiton je ionako više nikada neće ljubiti, a sve ostalo joj nije bilo važno. Zatvorila je oči i prihvatila Alenove usne očekujući da je to uzbudi, ali se to nije dogodilo. Beta je bila svjesna da je ne ljubi Žiton. Alen je primijetio njenu ravnodušnost i iznenada je pogledao. - Ti to ne želiš, moja draga - nježno joj je rekao. - Ovoga puta moraš i ti da učestvuješ. Alen se sagnuo prema njoj, ali se Beta sva uspaničila pri pomisli da će iznevjeriti Žitona. Uporno je pokušavala da se oslobodi Alenovog zagrljaja, ali se on toliko zanio da to uopšte nije primjećivao. - Ne - panično je viknula Beta. - Smiri se, Beta! Nemoj da se plašiš. Ništa ti se ne može desiti kada si sa mnom! - mrmljao je Alen. - Da Žiton nema u mene povjerenja, ne bi ti dozvolio da izlaziš sa mnom. - Izvini... Izvini, Alene. Trebala sam te odmah odbiti. - Ne plaši me se, draga moja! Jasno mi je da me ne želiš. - Zastao je na trenutak, a zatim joj se obratio ljutitim tonom. - Ti želiš Žitona, zar ne? Ne možeš ni zamisliti da te ljubi neko drugi osim njega! Odavno sam već zapazio da se između vas dvoje nešto dešava! Od kada si ti došla, mnogo toga se izmijenilo u životu mnogih od nas. Mnogi od nas su uznemireni zbog tebe. - Sve će to ponovo doći na svoje mjesto. Ja se uskoro vraćam u London - rekla mu je Beta duboko uzdahnuvši. - Vraćaš se kući? - iznenađeno je upitao Alen. - Da. Žiton će mi sve srediti oko putovanja. - U njenim očima su se pojavile suze. 54
- Ti ga voliš - saosjećajno joj je rekao Alen. - Najradije bih ga ubio što ti je sve ovo priredio. - Nije on kriv - Beta je glasno uzdisala. - Kad neko nekoga istinski voli, uvijek nađe opravdanje za svaki njegov postupak - Alen je pokušao da sve okrene na šalu. Otvorio je vrata i Beta je ušla u kuću. - Konačno si se vratila - ljutito je dočekao Žiton. - Poslije koncerta smo bili i na večeri - uplašeno mu je odgovorila Beta. - I na kraju si provela nekoliko nezaboravnih trenutaka sa Alenom u kolima, zar ne? Ovdje, ispred mojih vrata! - Bio je van sebe od bijesa! - Pitam se da li si glasno davala oduška i u Alenovom zagrljaju i kako je on na to reagovao? Da li si i njega izazvala kao mene? Da li je i on izgubio glavu? - Samo me je jednom poljubio na rastanku - plašljivo mu je odgovorila Beta. - Samo te je jednom poljubio? Bolje se pogledaj u ogledalu! - Uhvatio je grubo za ruku i odveo pred ogledalo. - Izgledaš sva izmrcvarena! Sva si nabrekla u licu. - Da, u pravu si. Od kada sam došla u Francusku stalno me neko mrcvari. Prije nego što sam došla ovamo, bila sam ponekada usamljena, ali sam imala daleko smireniji život. Imala sam i nekoliko prijatelja, a ovdje nemam ni jednoga. Rekao si mi da sam inteligentna, a ja tvrdim da nisam, inače bih već davno otišla odavde! Neka ti bude jasno da se nikada više ovamo neću vratiti kada jednom odem. - Beta! - Žiton je htio da joj priđe, ali ona se izmakla i bacila mu je oglicu na sto. - Tako si hladan i bezosjećajan kao kamen od koga je ova ogrlica napravljena! - Beta je istrčala iz sobe i otišla u svoju sobu. Dugo je ležala na krevetu i gorko jecala. Zatim se malo pribrala i otišla da se istušira. Dok je pred ogledalom namještala finu čipku na svojoj spavaćici, razmišljala je o tome da više nije djevojčica nego odrasla žena. Ogrnula je svoj ogrtač i izašla iz sobe. Zakucala je na vrata Žitonove sobe. - Šta si novo smislila? - upitao je Žiton širom otvarajući vrata. - Brzo mi reci, pa na spavanje! Beta je sva drhtala kada je ušla u njegovu sobu. - Nemaš čega da se plašiš, gospođice - hladno joj je rekao. - Neću ti se suprotstavljati. Samo mi reci šta želiš i idi! - Došla sam da ti se izvinem - tiho mu je rekla Beta. Glavu je držala uzdignutu i netremice ga je posmatrala svojim sjajnim očima. - Dobro! To je veoma učtivo sa tvoje strane. Prihvatam tvoje izvinjenje. Laku noć! - Ti to samo kažeš, a u stvari mi nisi oprostio - primijetila je Beta. - To nije bitno! Najvažnije je da se nas dvoje odnosimo civilizovano jedno prema drugom, zar ne? - Ja se prema tebi nisam baš uvijek ponijela civilizovano, ali hoću da znaš kada odem od tebe, pamtiću samo ono najljepše što je bilo među nama. Ovdje sam doživjela neke najljepše trenutke svoga života. Žiton se okrenuo prema njoj i pogledao je. Izraz njegovog lica i očiju bio je bezizražajan. - Nakon onoga što se večeras dogodilo, mislim da će biti najbolje da što prije odem. Ne želim više ovdje da ostanem - nastavila je Beta. - Dobro. Neka te Luis odmah ujutro odveze u Kale. Ja ne mogu da uzmem slobodan dan. Možeš dobiti novaca koliko god ti je potrebno. Stvari ću poslati za tobom. Obećavam ti da ćeš već sutra krenuti na put, ako ti to želiš. - Šta drugo mogu da poželim? - uzdahnula je Beta i krenula prema vratima. - Ja ti dozvoljavam da postupaš po sopstvenom nahođenju - rekao joj je Žiton. - Nemoj mi to reći, Žitone. Znaš i sam da to nije tačno. 55
- Čini mi se da ti želiš da nas spaseš iskušenja pred kojim se oboje nalazimo - tiho je rekao Žiton. - Ja se samo pokoravam tvojim željama. - Da li je to baš taka, Žitone? - uzbuđeno je vikala Beta. - Da ti je stalo do mene, ti bi se ipak drugačije ponašao - Beta se okrenula da on ne bi vidio suze n njenim očima. - Ti dobro znaš da nisi u pravu! - glasno joj se suprotstavio Žiton. - Večeras sam pomislio da ću ubiti Alena. Ne mogu ni da zamislim da te on ljubi i miluje! - Zašto me onda šalješ da odem od tebe? - Beta je naslonila glavu na vrata. - Ali, zaboga, ti si sama rekla da želiš da odeš! - Ja želim samo tebe! - rekla mu je Beta kroz suze. Čvrsto je uhvatio za ramena. - Ti ne znaš šta govoriš - obratio joj se tonom očajnika. - Ja ne želim da ti upropastim život! Ja... - Nije imao više snage da joj bilo šta kaže. - Ako te budem imao, ja te više neću pustiti da odeš od mene - šaputao je dok je brisao suze sa njenog lica. - Dva puta sam uspio da te odbijem i ne želim to da učinim i treći put. Očajnički te želim. Beta mu se potpuno prepustila. Pripila se uz njega i obavila svoje ruke oko njegovog struka. Zadovoljno je uzdisala dok je on milovao po kosi. - Osjećam se kao đavo koji iskušava anđela - priznao je Žiton. - Ali, u jedno sam siguran, da ne mogu da dozvolim da pripadneš nekom drugom. Molećivo ga je posmatrala. Oči su joj bile pune suze. - Ne plači, draga! Neću ti dozvoliti da odeš od mene - tješio je. Njegove čulne usne su se razvukle u osmijeh. - Vidiš - nježno joj je rekao dok ju je milovao - oboje želimo jedno drugo. Nemaš čega da se plašiš. Biće ti lijepo sa mnom. Potrudiću se da ti ovu noc nikada ne zaboraviš. Žiton je strasno počeo da je ljubi po cijelom tijelu . Oboje su gorjeli od žudnje. Beta se toliko zanijela da se uopšte nije plašila, iako nije imala nikakvo ranije iskustvo u vođenju ljubavi. - Oh, Beta, draga! - uzbuđeno je vikao Žiton kada je njihovo uzbuđenje doseglo vrhunac. Zatim su se oboje opustili i ležali jedno pored drugog iscrpljeni. - Bolje će biti da odem u svoju sobu - rekla je Beta kroz izvjesno vrijeme. - Ne! Ti više nikada nećeš otići od mene. Sutra ćemo ići da kupimo prsten, a zatim ćemo se dogovoriti za svadbu. Ti ćeš zauvijek ostati moja. Beta nije negodovala. Njoj se činilo da je uvijek bila Žitonova. Dogovorili su se samo da Beta pređe da stanuje kod Madlene do njihovog vjenčanja, da bi sve društvene norme bile zadovoljene.
*** Beta je provela nekoliko lijepih dana kod Madlen. Dvije žene su se veoma zbližile. - Izgubio si princezu, ali ću ti dati šansu da se proslaviš na poslovnom planu - rekao je Žiton Alenu. - Povjeriću ti da kreiraš vjenčanicu za Betu. Alen se obradovao kada je to čuo. Ali je Gabrijela reagovala sasvim drugačije. Pokušala je da svojim tračevima zavadi Betu i Žitona. Zbog nje je Beta uzbuđena istrčala na balkon, uhvatila je vrtoglavica i skoro je pala, ali je Žiton spasio. - Ne interesuju me nikakve društvene norme - rekao joj je Žiton poslije toga. - Neću više ništa da rizikujem. Večeras se vraćaš sa mnom našoj kući. Hoću noćas da spavam sa tobom. Gospođa Benoar je primijetila da sam veoma nervozan od kada nisi pored mene. - To nije bila moja ideja da odem kod Madlen - primijetila je Beta. - Želim da znaš da sam se zaljubio u tebe do ušiju na prvi pogled - priznao je Žiton. - A ja sam se uvijek plašila da ti smetam i da remetim tvoje planove. 56
- A ja sam se uplašio da ćeš jednoga dana otići od mene. Da li možeš da shvatiš koliko te volim, ljubljena moja? - blago je upitao. Shvaćala je. Iz njegovih očiju je prosto zračila toplina, lice joj je poprimilo blag izraz, a njegove tople ruke su je čvrsto držale u zagrljaju. Dok je on nježno ljubio, Beta je imala utisak da će zauvijek zaboraviti sve što nije bilo lijepo u njenom životu. Ljubav je učinila svoje.
Kraj
57