Lektira za nastavnike

ОБАВЕЗНА ЛЕКТИРА ЗА НАСТАВНИКЕ или „Како сам провео пола летњег распуста читајући публикације ОЕЦД1-а о учењу“ Нема нищта лпще у кафанским анализама билп шега па ни пбразпваоа, акп је друщтвп дпбрп, а местп радое пстане кафана. Али акп се расправља, мисли, кпментарище и планира пбразпваое, на пснпву таблпидних предубеђеоа и не-знам-пдакле-узетих, рекла-казала „ппдатака“, тп је не самп лпще већ и ппаснп. Јпщ кад се тп дещава у наципналним медијима, щтампаним и електрпнским, а реализатпри Учења пристану на такве „разгпвпре“, е пнда треба нещтп хитнп предузети. Зашуђујућа је упбишајена пракса (не самп кпд нас), да се стварни реализатпри пбразпвнпг прпцеса, Учитељи и Наставници, слабп питају када су у питаоу рефпрме. При тпме се израз „слабп се питају“ ппдједнакп пднпси на шиоеницу да оих никп не пита, али и на тп да слабп и реткп упитају сами себе: „Какп ће нащ ппсап изгледати сутра?“. Мисија „Центра за пбразпвне пплитике“ (www.cep.edu.rs) је бащ ТО да, кпристећи валидне ппдатке и искуства развијенијих система, ущтеди Србији и време и нпвац, а рефпрму нащег пбразпваоа усмери такп да нам щкплствп буде кап кпщарка – светскп! Мнпгпбрпјне су активнпсти кпјима ЦЕП тп ппкущава. Овде ћемп хвалити, са разлпгпм, једну: превпд ПЕЦД-публикација намеоених развпју пбразпваоа. Центар за пбразпвне пплитике у сарадои са Министарствпм прпсвете (бравп и за Министарствп нам !!!) пбезбедип је превпд и ушинип јавнп дпступним (пе-де-еф фпрмат) следеће публикације :     

“Разумети мпзак : Рпђеое науке п ушеоу“ („Understanding the brain: the birth of the learning science“ ) „Људски капитал“ - („Human Capital“) „Наставници су битни“ („Teachers matter“) „Нема вище неуспещних: десет кпрака“ („No more failures: ten steps“) “Разумеваое друщтвених исхпда ушеоа“ („Understanding the social outcomes of learning“)

1

„Организација за екпнпмску сарадоу и развпј“ ( ОЕЦД) је међунарпдни фпрум за заједнишкп делпваое у кпме су: Аустралија,

Аустрија, Белгија, Шещка, Данска, Финска, Француска, Гршка, Хпландија, Исланд, Ирска, Италија, Јапан, Канада, Кпреја, Луксембург, Мађарска, Мексикп, Немашка, Нпрвещка, Нпви Зеланд, Ппљска, Ппртугал, САД, Слпвашка, Щпанија, Щвајцарска, Щведска, Турска, Велика Британија, Еврппска кпмисија. Огрпман заједнишки наппр (и нпвац!) улаже се дуги низ гпдина да се уз ппмпћ врхунских аутпритета дпђе дп релевантних пдгпвпра на низ вепма важних питаоа. Овпг пута п п пбразпваоу

1

Реш је п вище пд 1300 страна анализа, преппрука, извещтаја, писаних пд стране врхунских струшоака на вепма питак нашин. Какп не прпшитати дп краја 350 страница мутидисциплинарне, пзбиљне и аргументпване студије п неурплпщким пснпвама ушеоа кад ппглавље п тпме какп мпзак уши, ппшиое цитатпм Вудија Алена:

„ Мпј мпзак? Тп ми је други најдражи прган.“ ? Щалу на страну, пве публикације су щтивп кпје сви, али бащ сви, актери пбразпваоа мпрају имати сталнп на уму. Пре свега пни кпји креирају пбразпвну пплитику. Мени, кап наставнику (физике) ппслужиће да свпј сппствени рад сагледам и пдпзгп и пдпздп и са стране и изнутра. За неке свпје интуитивне ставпве нащап сам дпкументпвана пправдаоа, за неке дилеме разрещеоа, за друге пптврду да нема шврстих дпказа ни за пвакп ни за пнакп. Тај дух интелектуалнпг ппщтеоа, да се призна щта се не зна, щта се не мпже сада знати или щта је ппд знакпм питаоа, прпвејава у свим публикацијам без пбзира щтп су питаоу разлишити аутпри. На свакпм месту се прецизнп ппдвлаши щта је дпказанп а щта преппрука, щта су у неким државама ппкущали, щта им је успелп а щта самп приказују успелим. И мнпгп ппдатака, наведене литературе, кпнкретних примера. Да не препришавам, навещћу некплике цитате из публикација и сигуран сам да ћете се “упецати“. Хајдемп редпм.

КЊИГА ПРВА : Разумети мозак : Рођење науке о учењу“ („Understanding the brain: the birth of the learning science“ ) I Увод -Абецеда мозга „Ппсле две деценије пипнирскпг рада на истраживаоу мпзга пбразпвна заједница ппшела је да схвата да „разумеваое мпзга“ мпже дпнети птвараое нпвих путева за унапређеое пбразпвних страживаоа, пплитике и праксе. У пвпм извещтају пбједиоен је напредак ппстигнут у правцу пбпгаћиваоа ушеоа тепријама п мпзгу и пвај прпцес искприщћен је за птвараое кљушних питаоа за пбразпвну заједницу. Не нуди брза и лака решеоа, нити тврди да је учеое заснпванп на тепријама п мпзгу „лек за све“. У оему јесте ппнуђена пбјективна пцена тренутнпг стаоа у истраживаоу кпје пресеца кпгнитивну неупрпнауку и учеое и мапира истраживачке и стратешке импликације за наредне деценије....“ II -Како мозак учи током живота „Неурплпзи су пптврдили да мпзак има вепма развијену сппспбнпст да се меоа у складу са захтевима пкружеоа, реш је п прпцесу кпји се назива пластичност. Степен мпдификације зависи пд типа ушеоа ... Такпђе зависи и пд периода ушеоа ... Оснпвна ппрука, ипак, јесте да је пластичност кљушна пдлика мпзга тпкпм шитавпг живпта.“ Надаље је у низу дпкументпваних текстпва пбјащоенп Како се учи у раном детињству: „За сензпрне надражаје, пппут звука гпвпра и за пдређена емптивна и кпгнитивна искуства, ппстпје релативнп крути и рани псетљиви перипди. Друге вещтине, не прплазе крпз круте перипде и мпгу се наушити ппдједнакп дпбрп у билп кпјем тренутку живпта.“ 2

Како се учи у адолесценцији: „Велика кпоска снага, слабп управљаое.“ „Ради се п перипду када се у пбразпвнпј каријери ппјединца највище ствари дпгађа, са дугптрајним ппследицама. У пвпј дпби млади људи имају дпбрп развијен кпгнитивни капацитет (велика кпоска снага), али су емпципналнп незрели (слабп управљаое). Овп не знаши да се дпнпщеое важних пдлука мпже једнпставнп пдлпжити, али знаши да избпри не би требалп да затвпре врата заувек.“ Како уче старији „Кп престане да буде ушеник, никада и није бип ушеник“- Чпрч Илес „Ушеое пдраслих ппсталп је ппсебнп важнп у прптеклпј деценији, ппщтп је јаснп да друщтва све вище ппстају заснпвана на ушеоу. Виспке стппе незаппсленпсти међу нисквалифипкпванима и признаваое важне улпге људскпг капитала за друщтвени развпј, впди дп пптребе за већим мпгућнпстима ушеоа пдраслих. Ипак, ушеое пдраслих није великп и пкп педесете гпдине знашајнп ппада. Сада главни изазпв представља ушинити ушеое пдраслих атрактивнијим уз пдгпварајуће педагпщке метпде.“ „ Дпказани су ппзитивни ефекти ушеоа на пдлагаое губитка кпгнитивних функција у старпсти, на смаоеое пщтећеоа мпжданих функција, на мнпгп бпљу прпгнпзу када су у питаоу неурпдегенеративни прпблеми (деменција, Алцхајмерпва бплест,...)“ III Утицај окружења на учење мозга Делпви пвпг трећег, вепма занимљивпг ппглавља, кпје никакп не смете прескпшити : Друштвене интеракције Емоционална регулација Мотивација Сан и учење Из гпмиле исешака кпје сам „катнуп“ из пвпг дела и кпји се тишу утицаја врщоака, пкружеоа, физишких и хигијенских услпва, мптивација, емпција на ушеое, издвпјићу један кпји ми је пстап кап

лајтмптив пвпг лета а мпжда и свекпликпг Пбразпваоа: „Када су се играли у детиоству, већина људи је искусила унутрашоу мптивацију кпја је у пснпви успешнпг учеоа. Мнпги ће задржати сппспбнпст да пстваре пнп штп Чиксентмихаљи (Chikszentmihalyi, 1990) назива „бујица,“ (flow) („прптпк“-прим. Владан Ал.) – стаое када смп заиста запкупљени некпм активнпшћу кпја нам пружа истинскп задпвпљствп, а не сппљашоу награду. Пд мнпгих пкидача кпји мптивишу људе да уче, укључујући жељу за пдпбраваоем и признаваоем, један пд најмпћнијих (акп не и најмпћнији) јесте прпсвећеое кпје прпизилази из разумеваоа. Мпзак вепма дпбрп реагује на пнп штп се дпгађа, на пример, тпкпм „еурека“ мпмента, када мпзак изненада направи везе и упчи пбрасце између дпступних нфпрмација.

3

Тп је најинтезивније задпвпљствп кпје мпзак мпже искусити, макар у кпнтексту учеоа, такп да се мпже пписати кап „интелектуални пргазам“ (B. Della Chiesa). Ппсле пвпг искуства желимп га ппет. Примарни циљ ранпг пбразпваоа требалп би да буде пбезбеђиваое пвпг „искуства“ штп је раније мпгуће, какп би деца ппстала свесна задпвпљства кпје мпже да прпистекне из учеоа“ IV Језичка писменост и мозак; као и V Математичка писменост и мозак „Самп затп щтп неки пд нас знају да шитају и пищу и неки знају малп математике, не знаши да заслужујемп да псвпјимп универзум!“- Курт Впнегат. Ппглавља шетири и пет детаљнп гпвпре п пнпме щтп им је и наслпв: Какп ппјединац стише језишке сппспбнпсти, какп уши да шита и пище, када и какп ушити стране језике, какп деца а какп пдрасли уше граматику? Щта је у пснпви дислексије и какп се супшити са опм? Да ли знамп щта је иза дискалкулије? „Сущтински су најзнашајније иницијативе кпје имају за циљ да свпј деци пруже мпгућнпст да у ранпм детиоству развију вещтине кпје претхпде писменпсти.“ „Шитаое се најбпље прпцеоује кприщћеоем фпрмативнпг вреднпваоа.“ Али и : „Упитна је валиднпст критеријума кпји се кпристе за праћеое успеха у математици.“ „Метпде пбуке кпје ппвезују брпј и прпстпр представљају мпћна наставна средства.“ „Вреднпваое усмеренп на прпцес пружа ташнију представу п знаоу негп дихптпмне метпде ташних и неташних пдгпвпра“ „Стратещкп ушеое, насупрпт ушеоу, ппнављам, впди ка рпбустнијем неурпнскпм кпдираоу математишких инфпрмација.“ Слаткиш! : VI Разоткривање неуромитова „У пвпм ппглављу бавимп се замкама у кпје се мпже упасти када се стварају ппгрещне и непснпване везе између неурпнауке и пбразпваоа. Навещћемп и разпткрити један брпј „неурпмитпва“. У оих спадају неутемељене идеје у вези са размищљаоем левпм и деснпм странпм мпзга, детерминизам у развпју кпд пдпјшади, рпдне разлике и вищејезишнпст. Овп ппглавље релевантнп је за све кпји се баве ушеоем и ппсебнп пне кпји желе да избегну ппмпдна решеоа без научне пснпве.“ „Наука напредује путем ппкущаја и прпмащаја. Теприје се кпнструищу на пснпву ппсматраоа, кпје други фенпмени касније пптврђују, мпдификују или ппбијају. ...Неке хипптезе кпје су се ппказале кап неважеће ипак пстављају трагпве и акп пне запкупе мащту, настају „митпви“. Ова увереоа мпгу се искпренити наукпм, али ппказује се да шестп, упркпс свему, тврдпглавп истрајавају и пренпсе јавнпсти путем разних медија.“ „Сама наука није једина пдгпвпрна за ппјаву пваквих митпва. Шестп је тещкп разумети нијансе резултата истраживаоа, а јпщ теже прптпкпле и метпдплпщке детаље. Ипак, људска прирпда шестп је 4

задпвпљна брзим, једнпставним и недпмисленим рещеоима – шак у оима и ужива. Овп нужнп впди у ппгрещна тумашеоа, упитне екстрапплације и, генералнп, у ствараое ппгрещних идеја.“ „Неурпмитпви честп ппкрећу бизнис и верпватнп је међу оима малп случајнп насталих. Пптенцијалнп је свакп ппдлпжан „неурпмитпвима“, али неке жртве су ппсебнп важне. Првп, тп су сви пни кпји пбразују децу – рпдитељи, наставници и други – кпји су први „пптрпшачи“ пбразпваоа и затп им се идеје мпгу „прпдати“. У неизвеснпм пбразпвнпм свету, ширпкп раширених руку се дпчекују нпве идеје, ппсебнп када се представљају кап магични лек, чак и акп су самп делимична решеоа. Када би пбразпваое више верпвалп себи, пплуистине, гптпва решеоа, пплпвични магични лекпви и митпви имали би маое шансе да се прпшире. Међутим, на ппчетку XXI века, пбразпвна мисап и пракса превише су птвпрени за пву грпзницу такп да ће неурпмитпви ппстпјати и у будућнпсти. Разпткриваое и ппбијаое „неурпмитпва“ билп је један пд задатака пвпг OECD-пвпг и CERI-јевпг рада већ некпликп гпдина...“

VII Етика и организација образовне науке Заврщнп ппглавље првпг дела коиге се темељнп бави етишким изазпвима кпји стпје пред пбразпвнпм неурпнаукпм кап и питаоима ствараоа нпвпг трансдисциплинарнпг приступа разумеваоу ушеоа. Приказана су и пбразлпжена пгранишеоа, уппзпреоа, закљушци и изгледи за будућнпст. Овп је све у првпм делу коиге у кпме су синтезе и сублимације вищегпдищоих истраживаоа. У другпм делу коиге „Чланци“ су, за сваку пд пбласти првпг дела, дати пбимни пригинални текстпви најрелевантнијих истраживаоа. Прпшитајте пплакп!

КЊИГА ДРУГА: „Људски капитал“ – ( „Human Capital“ ) Предговор „Екпнпмски успех се превасхпднп пслаоа на људски капитал – знаое, вещтине, кпмпетенције и пспбне карактеристике кпје људима пмпгућују да дппринесу сппственпм и друщтвенпм благпстаоу, кап и благпстаоу свпјих земаља. Образпваое је кљушни шинилац у фпрмираоу људскпг капитала. Људи бпљег пбразпваоа углавнпм имају веће прихпде,... раст људскпг капитала унапређује нивпе здравља, ушещћа у заједници и ппвећава изгледе за заппслеое.“ „ОЕЦД се интензивнп бави пбразпваоем, трудећи се да развије разумеваое за тп какп се настава и прпцес ушеоа мпгу ппбпљщати у ушипници и ппмажући пбразпвним системима земаља шланица да једни пд других извлаше ппуке, какп из успеха такп и из прпмащаја. Најппзнатији је, мпжда ОЕЦД ПИСА прпграм, кпји мери кпмпетенције петнаестпгпдищоих ушеника у вище пд 40 земаља щирпм света.“ Пре негп кренем крпз садржај коиге скренуп бих Вам пажоу на пву слишицу-пбавещтеое:

5

Сваки графикпн, свака табела има линк ка ОЕЦД бази у Ексцелу! Дакле, питаое пп питаое, цеп Садржај:

6

На сва пва питаоа, ппстављена у садржају, публикација даје ппштене пдгпвпре. Пнп штп је дпказанп такп је и представљенп, пнп штп је дискутабилнп је, једнакп прецизнп, назначенп. Евп некпликп маказа-цитата: Људски капитал и благпстаое:

Приступ свима –друштвп напредује:

Да се ја питам у пснпвнпј шкпли ппстпјалп би самп фпрмативнп пцеоиваое:

Фпрмативнп вреднпваое, ради!:

Не учи се самп зарад тржишне екпнпмије:

7

Здравље је најпрече, али му претхпди пбразпваое:

П пвпм графикпну (ПИТАОЕ ППВЕРЕОА) јпш увек размишљам и питам се где смп ми (Србија) и заштп смп ту где смп?:

Различита мишљеоа п курикулуму:

8

Пвп Наставници знају пдувек, без ппзамашних истраживаоа, али је лепп чути:

Кплеге Наставници, признајмп да недпвпљнп учимп једни пд других:

Мнпги чланпви нашег парламента мисле сличнп:

9

КЊИГА ТРЕЋА: Наставници су битни“ („Teachers matter“) Мислим да није пптребнп (и нећу) да наставницима преппрушујем коигу кпја се зпве „Наставници су битни“, а на свпјих 340 страна пна даје мпћне и ппткрепљене аргументе за тај став. Сваки наставник пвп щтивп треба дпбрп да прпуши. Ппнуђенп му је прегрщт ппдатака из щкплских система щирпм света, разнпрпдна рещеоа за исте ситуација и пбрнутп... Шкплски системи не мпгу бити бпљи негп штп су наставници кпји у оему раде. Ипак, навещћу, ваще пбавещтенпсти ради, наслпве ппглавља: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Увпд: Фпкус на наставницима Защтп су пплитике кпје се тишу наставника битне? Какп претвприти ппсап наставника у привлашну каријеру? Развијаое знаоа и вещтина наставника Регрутпваое, бираое и заппщљаваое наставника Задржаваое успещних наставника у щкпли Развпј и имплементација наставнишких пплитика I дпдатак: Спрпвпђеое активнпсти II дпдатак: Оквирни изглед уппзнаваоа са наставнишким пплитикама

Дакле, „Наставници су битни“, („Teachers matter“), не превпдити кап „Ушитељима матер“!

КЊИГА ЧЕТВРТА: „Нема више неуспешних: десет корака“ („No more failures: ten steps“ ) До једнакоправности у образовању Ова публикација на врлп уверљив, интересантан и паметан нашин ппказује да једнакпправнпст у пбразпваоу није самп цивилизацијска текпвина, прпклампвана у мнпгим темељним дпкументима УН, ЕУ,... , услпв ефикаснпсти екпнпмских система већ је кључни циљ свакпг пбразпвнпг система.

10

Врлп инвентивнп, коига ппшиое навпђеоем Закљушака. На сампм ппшетку датп је десет кпнкретних кпрака-преппрука за наципналне системе пбразпваоа а пнда су сви пни детаљнп пбразлагани и тепријски, а нарпшитп практишнп, навпђеоем великпг брпја кпнкретних примера из врлп разлишитих пбразпвних систама. Евп тих 10 кпрака-преппрука за Структуру, Праксу и Расппделу ресурса:

КЊИГА ПЕТА: “Разумевање друштвених исхода учења“ („Understanding the social outcomes of learning“) За све пне кпји ппмисле да ће пвп бити спциплпщкп или пплитикантскп „смараое“, са навпђеоем списка лепих жеља и ппщтих места из Стратещких дпкумената, мпрам рећи да грднп греще. Предугп се друщтва и државе, а и мнпги наставници ппнащају према пбразпваоу кап великпм дешјем вртићу; кап месту на кпме рпдитељи пставе децу на 6-8-10-12 гпдина, да их наставници пришувају пд сампппвређиваоа дпк су пни (рпдитељи) на ппслу; да их науше шитаоу, писаоу и малп рашуну, а све прекп тпга акп стигну, није пбавезнп.

11

Ова публикација указује на мнпгп щири циљ: Образпваое ппстављенп на прави нашин и дпступнп свима, једини је нашин да се планета ушини бпљим и сигурнијим местпм за дужи и испуоенији живпт припадника људске врсте. ОЕЦД дужи низ гпдина усклађује истраживаоа у пвпј пбласти. „Организација за екпнпмску сарадоу и развпј (ОЕЦД) дугп заступа став да пбразпваое игра важну улпгу у пствариваоу екпнпмскпг раста и успещнпг заппслеоа. Сада прпщирујемп наще анализе на ппље друщтва: на друщтвене исхпде ушеоа (енг. Social Outcomes of LEARNING –SOL). Овај извещтај ппмера границе. Стављајући у средищте пажое утицај пбразпваоа на здравствп и грађанску и друщтвену ангажпванпст (енг. Civic and Social engagement –CSE), извещтај представља некпликп мпдела кпји не истражују самп узрпшне пднпсе између пбразпваоа и пве две сфере друщтва. Такпђе, служи се, емпиријским анализама из међунарпдних база ппдатака за истраживаое пвих слпжених фенпмена.“ Сувищнп је ппет ппдвлашити пзбиљнпст и студипзнпст приступа. Детаљнп је испитан и разлпг и метпдплпгија и нашини мереоа сампг испитиваоа а кампли прпблеми кпје пбрађује. Садржај тп пптврђује: 1. Прпщиреое мереоа пбразпвних исхпда.

2. Кратак нацрт веза: капитали, сппспбнпсти и исхпди.

3. Кљушни елементи за ппстављаое пквира за разумеваое и псмищљаваое друщтвених исхпда ушеоа.

4. Исхпди ушеоа у вези са грађанскпм и друщтвенпм ангажпванпщћу.

5. Утицај ушеоа на здравље.

6. Закљушци и импликације: практишна и истраживашка агенда за друщтвене исхпде ушеоа (SOL). Разрађен је ппсебан АРК (апсплутнп-релативнп-кумулативнп) мпдел кпји ппкущава да сагледа важнпст нивпа пбразпваоа за сампг ппјединца (апсплутнп), у пднпсу на пкружеое (релативнп) и у пднпсу на врщоашку пппулацију (кумулативнп). Овај деп је интезивнп и дубпкп испитиван и ппсебнп се прупшава интеракција ппјединац-друщтвп. Немпјте мислити да је пвп сувппарнп и неприменљивп щтивп. Напрптив, низпм кпнкретних и дпкументпваних примера из разлишитих земаља указује се на вепма јак утицај кпји на исхпде имају курикулум, шкплски етпс и педагпшке метпде. „Дпкази су дпвпљнп јаки да се узрпчни пднпс прихвати на свакпм усвпјивпм нивпу. Пбразпваое утиче директнп и индиректнп на живпте људи. Свеукупнп, више пбразпваое ће пп свпјпј прилици ппбпљшати оихпвп физичкп и менталнп здравље и оихпв капацитет и мптивацију да учествују у друштвенпм и грађанскпм живпту. Пнп ефикаснп дппринпси смаоеоу трпшкпва у службама јавнпг сектпра. Штавише, пнп ствара и пдржава благпстаое, дппринпси квалитету живпта и пјачава демпкратију.“ Извещтај се заврщава указиваоем на пптребу сталнпг и детаљнпг инфпрмисаоа свих актера пбразпвнпг прпцеса и впђеое расправе п практишнпј пплитици на тему друщтвених исхпда ушеоа.

Шта са обавезном лектиром? На крају пвпг „приказа“ превпда ОЕЦД-пвих публикација, мпрам да изрекнем свпје искренп увереое: Ови материјали мпрају дпћи дп свакпг наставника. Напрпстп, наставници „пвп“ мпрају знати, јер у супрптнпм нити ће разумети шта им се дешава, нити шта ће им се дешавати, а јпш 12

маое шта је и какп пптребнп да раде. Такпђе, „пвп“ мпрају критички ишчитати и студенти, будући прпсветни радници, а пни кпји креирају и рефпрмишу пбразпвни прпцес „пвп“ да држе на нпћнпм прмарићу!

За додатну наставу (и предлог за превод): Онима кпји прпгутају пвих хиљаду и кусур страница, преппрушујем (преппрука за превпд важи за актере дпсадащоих превпда) и наставак: TALIS 2009 OECD Teaching And Learning International Survey FIRST RESULTS FROM TALIS Creating Effective Teaching and Learning Environments http://www.oecd.org/dataoecd/17/51/43023606.pdf 300 страница најнпвијих истраживаоа!!!

Уместо ПС: „Напорно ради, стекни добро образовање и не заборави да се при томе добро забављаш!“Хогар Страшни саветује сина Хамлета. Владан Ал. Младенпвић vgmladenovic@open.telekom.rs

13