Sandra Baud Vladimir Ranković souvenirs
Сандра Бо Владимир Ранковић сећања
k Мали ликовни салон Народног музеја Крагујевац 14–26. децембар 2017. године
Petit salon d'art du Musée national de Kragujevac Du 14 au 26 décembre 2017
Les richesses de mon enfance ce sont la France et l’Espagne, leurs langues qui se mêlent, la mer, la chaleur et la lumière. D’aussi loin que je me souvienne elles m’ont toujours vu dessiner, peindre, coudre, découper, coller et assembler des bribes d’histoires, celles qui me conduiront plus tard vers la Suisse. Quand j’entre à l’Ecole Supérieure d’Arts Visuels de Genève, je choisis l’approche de disciplines précises, riches d’enseignements techniques: gravure, photographie, sérigraphie m’attirent parce qu’il faut sentir, toucher et vivre les mains plongées dans les encres et les produits, manipuler des outils et des presses, travailler avec le temps et la lumière. J'y obtiens mon diplôme en 1991, suivi d'une année de perfectionnement en sérigraphie. Restée fidèle à ces premiers modes d'expression, la linogravure, le dessin et la couture demeurent mes outils de prédilection. Quant à mon travail, il se concentre depuis quelques années sur le corps ou plus exactement le rapport que nous entretenons avec notre corps. Qu’exprime-til ? Quelles sensations et émotions l’habitent ? quelle part d’animalité révèle-t-il ? Comment se façonne-t-il ? Ces interrogations témoignent de l’intérêt tant métaphorique que graphique qu’il m’inspire. J’aime fragmenter, ouvrir, découper, radiographier le corps. En le dessinant et le gravant, je joue avec son enveloppe charnelle, j’explore un peu de son intimité, je mets en scène sa réalité et l’utilise comme support à un langage allégorique où se mêlent animaux, objets ou éléments faisant souvent référence à la nature. Chambres d’hôtels – c’est par esprit de collection que j’ai entrepris cette série. En gravant dans ma mémoire comme dans le linoléum la trace de chaque chambre d’hôtel où j’ai dormi, je constitue encore aujourd’hui un chapelet de linogravures comme autant d’étapes sur un itinéraire en cours. Les encres y recouvrent des souvenirs particuliers à chaque lieu, la blanche révélant la lumière, la noire imprimant les détails d’une fenêtre, d’une tapisserie, d’un lit fait ou de draps froissés… S. B.
Благо мог детињства чине Француска и Шпанија, њихови језици који се мешају, море, врућина и светлост. Откад знам за себе, гледале су ме како цртам, сликам, шијем, изрезујем, лепим и сакупљам делове прича, које ће ме касније упутити ка Швајцарској. По уписивању Високе школе визуелних уметности у Женеви, опредељујем се за прецизне дисциплине, које су богате подучавањима технике: привлаче ме гравирање, фотографија, ситоштампа, јер је за њих потребно да се осећа, додирује и живи са рукама уроњеним у боју и материјале, да се рукује прибором и пресама, ствара временом и светлошћу. Ту дипломирам 1991. и настављам једногодишње усавршавање у ситоштампи. Оставши верна првобитним начинима изражавања, линорез, цртеж и кројење задржавам као омиљене технике. Последњих неколико година, мој рад усмерен је на тело, или тачније, на однос који имамо према сопственом телу. Шта оно исказује? Који га осећаји и осећања настањују? Који вид анималности испољава? Како се обликује? Наведена питања сведоче о присуству како метафоричког, тако и графичког интересовања које ми телесност надахњује. Радо растављам, отварам, сечем, рендгеном снимам тело. Док га цртам и урезујем, играм се са његовим путеним омотачем, истражујем незнатне делове његовог интимног живота, показујем његову стварност и користим га као потпору читавог језика алегорија, у коме се мешају животиње, предмети или елементи који често призивају природу. Хотелске собе – колекционарски дух навео ме је на овај подухват. Урезујући у сећање, као у линолеум, траг сваке хотелске собе у којој сам ноћила, и даље нижем линорезе као етапе пута који још увек тече. Боје прекривају посебна сећања на свако место, бела открива светлост, а црна утискује детаље неког прозора, таписерије, затегнутог кревета или изгужване постељине... С. Б.
Je me rappelle l’espace […]. Je me rappelle tous ces lieux où j’étais, toutes les pièces dans lesquelles j’entrai.
Сећам се простора […]. Сећам се свих места на којима сам био, свих просторија у које сам ушао.
Karl Ove Knausgård
Карл Уве Кнаусгор
Je me rappelle l’espace… Je me rappelle l’appartement dans la rue de Boris Kidrič, dans le gratte-ciel B, au sixième étage. C’est lui que concernait ma première histoire écrite. Après des jours de sélection et de distribution des mots propices, elle était soigneusement tapée sur la machine à écrire, en plusieurs exemplaires, à l’aide du papier indigo. Elle n’est pas conservée. Je me souviens de tous les changements dans l'appartement sur le boulevard de la Révolution d'Octobre. Je me souviens de la maison près de Lepenica, de l’ancienne maison détruite à Vinča et de celle qui a été preservée, qu’à présent nous appelons ancienne… Je me souviens des petites chambres à Budva, des dortoirs à Sombor, à Prevlaka et au Cap Noir, du camion transformé en chambre garé près de Zoganje. Je me rappelle les appartements à Belgrade, situés rues des Brigades de la Jeunesse, du Général Horvatović et de Visoki Stevan. La maison à Nikšić aussi. Et beaucoup d’autres. Les études, au titre presque poétique – Graphique et livre, à la Faculté des Arts Appliqués, m'ont permis de travailler, mais surtout de m’initier à prendre des notes sur mes propres Espaces, à les comparer aux Espaces étrangers (et à répéter la question sans réponse – « Estce qu'un homme vit de l'intérieur vers l'extérieur ou de l'extérieur vers l'intérieur? »), à chercher l'Entre-espace… Les études doctorales en Théories des Arts et des Médias, commencées une dizaine d'années plus tard, m’ont aidé à systématiser les connaissances acquises précédemment, et en particulier – elles m’en ont apporté de nouvelles, influençant aussi, de manière décisive, la collection des Fragments et la création des Reconstructions. Je tâche de ne perdre plus une seule histoire. Parce qu'elles me rendent heureux. V. R.
Сећам се простора… Сећам се стана у Улици Бориса Кидрича, у Солитеру Б, на шестом спрату. Прва написана прича била је о њему. После дана бирања и распоређивања најбољих речи пажљиво је откуцана на писаћој машини, у више примерака, помоћу индиго папира. Није сачувана. Сећам се свих мена стана на Булевару Октобарске револуције. Сећам се куће поред Лепенице, срушене старе куће у Винчи и оне сачуване, коју сада зовемо старом… Сећам се собица у одмаралишту у Будви, спаваоница у Сомбору, на Превлаци и на Црном Рту, камиона-собе паркираног крај Зогања. Сећам се београдских станова у Омладинских бригада, Генерала Хорватовића и Високог Стевана. Куће у Никшићу. И многих других. Студије, готово поетичног назива – Графика и књига, на Факултету примењених уметности, омогућиле су ми да радим, али, важније, да научим како да направим белешке о сопственим Просторима, како да их упоредим са Туђим просторима (и поновим питање на које се не може одговорити – »Живи ли човек од изнутра ка споља или од споља ка изнутра?«), како да потражим Међупростор… Деценију и по касније отпочете докторске студије Теорија уметности и медија учиниле су да претходно стечена знања буду систематизована, још више – донеле су нова, и пресудно су утицале на прикупљање Фрагмената и стварање Реконструкција. Тежим да више ни једну причу не изгубим. Јер ме чине срећним. В. Р.
S. B. : Vesoul, 1 nuit en mars 2010 / С. Б: Везул, једна ноћ марта 2010.
S. B. : Luxeuil-les-Вains, 1 nuit en février 2009 / С. Б: Ликсеј ле Бен, једна ноћ фебруара 2009.
S. B. : Carpentras, 1 nuit en juin 2011 / С. Б: Карпантра, једна ноћ јуна 2011.
S. B. : Besançon, 1 nuit en décembre 2007 / С. Б: Безансон, једна ноћ децембра 2007.
V. R. : Maison de mamie Sloba et papi Žarko […] / B. P: Кућа баба Слобе и деда Жарка […]
V. R. : GLUC. 30. 10. 2012. […] / B. P: GLUC. 30. 10. 2012. […]
V. R. : Cadeau de Lola […] / B. P: Лолин поклон […]
V. R. : Nouveau lit de Radoman V […] / B. P: Радоманов нови кревет V […]
Sandra Bаud Chambres d’hôtels Les pièces de la collection Chambres d’hôtel sont créées depuis 2007. Elles sont réalisées avec la technique de la linogravure, au format 10 × 15 cm, et vu qu’elles sont imprimées sur des affiches recyclées, chaque épreuve est unique. http://delamaingauche.ch/ pointdujour@bluewin.ch
Сандра Бо Хотелске собе Графике из серије Хотелске собе настају од 2007. године. Изведене су техником линореза, димензија 10 × 15 cm, a како су штампане на рециклираним плакатима, сваки отисак је јединствен. http://delamaingauche.ch/ pointdujour@bluewin.ch
Vladimir Ranković Reconstructions (Unités) Voyage Les pièces de la série Reconstructions (Unités) sont élaborées depuis 2011. Au format divers, de 7,5 × 6,5 cm à 16 × 16 cm et 40 × 10 cm, elles sont produites au moyen des techniques à taille épargne et à taille-douce sur le linoleum, le cuivre et le plexiglas. La pièce intitulée Avant le voyage – Great Мasters in Painting & Sculpture, figurant en tête de la série Voyage, est réalisée avec la technique de l’estampage à chaud. vladimir.rankovic@kg.ac.rs
Владимир Ранковић Реконструкције (јединице) Путовање Графике из серије Реконструкције (јединице) настају од 2011. године. Димензија од 7,5 × 6,5 cm до 16 × 16 cm и 40 × 10 cm, реализоване су техникама високе и дубоке штампе са линолеума, бакра и клирита. Графика Пред путовање – Great Мasters in Painting & Sculpture, прва у серији Путовање, изведена је техником фолиотиска. vladimir.rankovic@kg.ac.rs
Éditeur : Le Musée national de Kragujevac
Издавач: Народни музеј Крагујевац
Pour l’éditeur : Nenad Đorđević
За издавача: Ненад Ђорђевић
Comité artistique : Bojan Otašević, Milena Belenzada, Tatjana Milosavljević
Уметнички савет: Бојан Оташевић, Милена Белензада, Татјана Милосављевић
Réalisation de l’exposition : Maja Stanković
Реализација изложбе: Маја Станковић
Traduction : Katarina Milić
Превод: Катарина Милић
Impression : Digital Press, Kragujevac
Штампа: Digital Press, Крагујевац
Tirage : 200 exemplaires
Тираж: 200 примерака
L'exposition est soutenue par la Faculté des Lettres et des Arts de l'Université de Kragujevac. Изложбу je помогао Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу.