Smart City concept for urban settlements in Serbia - A Guide for Dummies. by Milka Elizabeth Kovacevic Zegarra

naslov publikacije Vodič za smart city koncept za urbana naselja u Srbiji - A Guide for Dummies autori Studenti master programa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predmetu Politike urbanog razvoja školske 2018/19 godine dizajn publikacije Milka Elizabeth Kovačević Zegarra Đorđe Bulajić dizajn korica Luka Ilić Beograd januar, 2019

A GUIDE FOR DUMMIES VODIÄ&#x152; ZA

smartCITY KONCEPT ZA URBANA NASELJA U SRBIJI

POLITIKE URBANOG RAZVOJA januar, 2019.

o predmetu i procesu izrade vodiča Vodič za smart city koncept za urbana naselja u Srbiji - A Guide for Dummies je rezultat rada studenata master programa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predmetu Politike urbanog razvoja školske 2018/19 godine. Rad ove generacije studenata se sprovodio u okviru tematskog opusa Smart city concept-a, kao deo najnovijih napora u domenu digitalne tranzicije, koja je jedan od prioriteta, kako EU politika urbanog razvoja, tako i nacionalnih politika. Iskazuje se i kroz izradu Nacionalne strategije održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbije, koju čini set odluka za podsticaj dugoročnog transfomativnog, produktivnog, inkluzivnog i rezilijentnog urbanog razvoja. Studenti su uzeli učešće na dvema konferencijama na temu smart city koncepta: „Smart City Festival 2018“, 19.21. Oktobar 2018, SKGO, Beograd, „Innovation Talk 2018“, 29. Novembar 2018, Kombank dvorana, Beograd.

Tom prilikom su slušali izlaganja na teme ’’Has privacy become a commodity or a casualty?’’, ‘’Data gathering or the governing of data’’, ‘’Free space 2018’’, ‘’What is the backbone for of innovation?’’, ‘’Saving unicorns’’, ‘’Smart kids for the future’’, ‘’Rights in the digital area’’, ‘’The face of digitalization’’, ‘’Smart cities for smart societies’’, ’’Smart cities of Europe’’, ‘’The story of indicators’’, ‘’Cities as a solution to global change’’, ‘’The true face of digitalization’’ i druge. To im je pomoglo da bolje razumeju savremeni tematski opus koncepta kroz digitalni grad, energiju, mobilnost, cirkularnu ekonomiju, upravljanje i obrazovanje, gradjane i kvalitet zivota, kao i primere iz prakse i nedoumice u primeni koncepta. Kroz rad u radionicama na nastavi prepoznata su polja daljeg istraživanja: Smart city koncept definicija, zašto smart city? aspekti koncepta, polja primene, potencijali i slabosti, primeri dobre prakse, Srbija – stanje i potencijali za primenu. dr. Ratka Čolić januar, 2019.

Kroz rad u radionicama na nastavi prepoznata su polja daljeg istraživanja: • definicija koncepta • zašto smart city? • aspekti koncepta • polja primene • potencijali i slabosti • primeri prakse

dobre

• Srbija – stanje i potencijali za primenu

Kroz dijalog i interakciju nastala je ideja da finalni rezultat rada bude publikacija kao zajednički rad studenata. Vodič za smart city koncept za urbana naselja u Srbiji - Guide for Dummies je publikacija koja je namenjena predstavljanju ’’ne-zastrašujućeg’’ vodiča za različite čitaoce, kojima je ovo nova tema. Pored toga, Vodič sadrži i 6 studentskih projekata na teme prepoznatih nacionalnih programa urbanog razvoja, kao vid operacionalizacije i implementacije smart city koncepta u realnom okruženju. Studentski projekti prate tematiku nacionalnih programa urbanog razvoja, koji su definisani Strategijom održivog i integralnog urbanog razvoja Srbije do 2030.godine:

•

braunfild lokacije i industrijske zone ekonomski razvoj „Virtuelna fabrika“

•

bespravna izgradnja, projekat „Cha Cha Chapp“

•

urbane matrice i centralne urbane zone „SPID“

•

područja sa koncentracijom socijalnih problema „Include me too“

•

područja sa ugroženom životnom sredinom „Pametni senzori za pametan grad“

•

kulturna baština „Smart City Axis“

Prikaz prezentacije projektnih ideja na radionici

Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet MASA - 23040-08 MASIU - 23050-U-08 Izborni predmet 3 - Urbanizam POLITIKE URBANOG RAZVOJA dr. Ratka Čolić, docent studenti master programa školska 2018 / 2019 godina

Tilinger Dezire Bulajić Đorđe Ilić Luka Aracki Marko Kovačević Zegarra Milka Elizabeth Zorica Jovana Kovačević Jovana Zlatanović Jelena Gavrilović Tatjana Erdeljan Jovana Đurić Nevena Ilić Jovana Radović Tamara Pavlović Milja Ilić Stefan Stefanović Dunja Mitić Vuk Mitić Tijana Savović Milan Mačkić Tijana Dimitrijević Kosta Davidović Milica Joksimović Mila Krivaćević Teodora Stanojević Valentina Đukić Milena Tomašević Milica Tomić Ana

sadržaj

10 12 13 18 26 26 32 36 36 42 45 50 52 52 54 56 60 62 66 72 74 76 84 98 110 116 128 136

1.0

Smart City koncept

1.1 zašto smartCity koncept? 1.2 aspekti razvoja smartCity koncepta 1.3 polja primene 1.4 slabosti i potencijali koncepta 1.4.1 potencijali koncepta pametnog grada 1.4.2 slabosti koncepta pametnog grada 1.5 primeri dobre prakse 1.5.1 energetska efikasnost 1.5.2 mobilnost 1.5.3 edukacija 2.0

S R B I J A_ stanje i potencijali za primenu

2.1 problemi i nacionalne politike 2.1.1 digitalna pismenost u Srbiji 2.1.2 pregled nacionalnih politika na liniji sa konceptom 2.1.3 strategija održivog i integralnog razvoja u Republici Srbiji do 2030. godine 3.0

Primeri lokalnih politika

3.1 analiza implementacije GIS-a na području grada Pirota 3.2 trenutna situacija u Srbiji_grad Zrenjanin 3.3 drugi gradovi 4.0

Predlozi Smart City koncepta

4.1 ekonomski razvoj _ projekat “virtuelna fabrika“ 4.2 neformalna gradnja _ projekat “chachachapp“ 4.3 urbane matrice i centralne urbane zone _ projekat “SPID“ 4.4 područja sa koncentracijom socijalnih problema _ projekat “Include Me Too“ 4.5 područja sa ugroženom životnom sredinom _ projekat “Pametni senzori“ 4.6 kulturna baština _ projekat “Smart City Axis“ 5.0

Izvori i literatura

VODIÄ&#x152; ZA SMART CITY KONCEPT ZA URBANA NASELJA U SRBIJI - A GUIDE FOR DUMMIES

POLITIKE URBANOG RAZVOJA

smart city koncept

DEFINICIJA

SmartCity koncepta

Koncept „Smart city“ obuhvata nekoliko definicija u zavisnosti od shvatanja značenja pojma „pametan“. Univerzalna / jedinstvena definicija „Smart city“ koncepta kao takva ne postoji. Svaka institucija, organizacija ili urbano područje na svoj način shvata i definiše karakteristike i primenu ovog koncepta u planiranju svojih naselja. Ono što je prepoznato kao zajedničko dobro i glavni resurs u primeni ovog načina planiranja su ljudi. Ključno u konceptu Pametnog grada i ono što ga razlikuje od drugih „održivih gradova“ je upotreba informacija i komunikacionih tehnologija u procesu stvaranja održivog grada. Pametan grad je mesto gde urbana naselja, ekonomska tranzicija, socijalni trendovi, energetska efikasnost, regulatorni i zakonski okviri sarađuju međusobno na više nivoa. Kao takav, pametan grad se temelji na upotrebi pametnih mreža, uvođenju novih tehnologija i inovativnih rešenja, kako u urbanizmu, tako i u drugim oblastima primene i delovanja. Iako vlada mišljenje da je takav grad vizija budućnosti, veliki broj pametnih gradova postoji i danas. 12

Izraz „Pametan grad“ se ne koristi u holističkom pristupu, već se u većini slučajeva naglašavaju specifične karakteristike različitih polja urbanog razvoja, pa čak i svest i participacija građana o specifičnim pitanjima urbanog razvoja. U skladu sa tim, „Smart city“ ukazuje na implicitnu ili eksplicitnu ambiciju ili nameru da se poboljšaju performanse koje se tiču specifičnih karakteristika urbanog razoja.

1.1 ZAŠTO “smartCITY“ koncept? Pametni gradovi su napredni i progresivni, istovremeno pružajući visok kvalitet života. Oni promovišu društvene i tehnološke inovacije i povezuju postojeću infrastrukturu – socijalnu i tehničku. Fokus „Smart City“ koncepta u planiranju je na novim oblicima upravljanja i učešća ljudi u javnosti. Pametni gradovi se danas suočavaju sa velikim globalnim problemima kao što su klimatske promene i nedostatak resursa.

smartCITY koncept

Jedan od ciljeva ovog koncepta je da obezbedi ekonomsku konkurentnost i dobar kvalitet života za urbano stanovništvo koje je u porastu.

Globalni poredak naseljavanja urbanih gradskih područja kroz vreme / izvor : Smart City Infographic, Postscapes

urbanog razvoja gradova koji će podržati i implementirati aspekte održivog razvoja kao glavne smernice i globalni cilj u razvoju društva. Prateći ciljeve održivog ravoja, u implementaciji principa smart city koncepta i uvođenju mera za ostvarivanje istog, izdvajamo tri osnovna aspekta razvoja – socijalna, ekološka i ekonomska komponenta.

1.2 ASPEKTI RAZVOJA “SmartCity“ koncepta Zašto postoji potreba da svoja naselja učinimo „pametnijim“? Pre svega, potreba se javlja zbog brze urbanizacije koja se odvija na globalnom nivou. Svake nedelje, sve je veći broj ljudi koji migriraju iz ruralnih u urbana područja, vođeni ekonomskim prilikama koje se tu nude. U prilog ovome govori i činjenica da 4 od 7 milijardi ljudi trenutno živi u urbanim područjima. Zbog globalnih problema i ubrzane urbanizacije gradovi se susreću sa nizom izazova u svim sferama urbanog razvoja. Koncepti razvoja kao što su „smart city“, „compact city“, „creative city“, „eco city“ i dr. danas se razvijaju kao koncepti planiranja

Tri osnovna aspekta održivog razvoja / izvor : Sustainable Development & Sustainable Consumption , Shidin Divakar, MIIMS

U tom smislu, primena koncepta smart city-ja kao metafore za proces promena i urbanog razvoja može biti drugačije definisana za različite gradove i njihov društveni i fizički kontekst. Različite strategije postavljaju različite strateške ciljeve. Dok se neki gradovi fokusiraju na implementaciju tehnoloških inovacija, drugi fokus stavljaju na smanjenje emisije gasova i unapređenje ekoloških karakteristika. Međutim, prateći neki opšte usvojeni pristup u primeni ovog koncepta po kom su ljudi prepoznati kao zajedničko

smartCITY koncept

“Dostizanje optimalnog kvaliteta života za sve građane uz napredak i inovacije na svim poljima društvenog i urbanog razvoja, utiče na iskorišćenje i očuvanje resursa”.

smartCITY koncept

dobro i glavni resurs u planiranju razvoja, socijalna komponenta se izdvaja kao jedan od ključnih aspekata planiranja gradova kao centara socijalnih inovacija. To se može videti na primeru Beča koji je par godina unazad proglašavan gradom koji je po kvalitetu života prvi u svetu ( primena Smart city koncepta na primeru Beča u daljem tekstu). Integracija socijalne komponente kroz sva polja delovanja je polazna osnova za formiranje strategije koja aspekte socijalne inkluzije posmatra kao ključne za sve tri dimenzije održivog razvoja. Ekološki aspekt i klimatske promene su bitne za poboljšanje svakodnevnog života građana, a tu se socijalna dimenzija ogleda u kvalitetu života – životne sredine i pristupa javnim uslugama. Pametni gradovi imaju neometan pristup za sve i jak stepen participacije građana u procesu formulisanja vizije razvoja. Dostizanje optimalnog kvaliteta života za sve građane uz napredak i inovacije na svim poljima društvenog i urbanog razvoja, utiče na iskorišćenje i očuvanje resursa. Jedan od najvažnijih aspekata u pametnom planiranju razvoja gradova je očuvanje resursa. Razvojni procesi u sektoru energetike, mobilnosti, infrastrukture i upravljanja građevinskim fondom sprovode se u cilju smanjenja emisije ugljen dioksida (CO2) i predstavljaju jedan širok spektar delovanja koji je uslovljen postavljenim ciljevima održivog ravoja do 2030. godine

na globalnom nivou. (The 2030 Agenda for Sustainable Development - Agenda 2030 za održivi razvoj). Definisanje ovog aspekta se ponovo prepoznaje na primeru grada Beča koji je kao jedan od tri najvažnija aspekta postizanja ciljeva održivog razvoja kroz koncept smart city-ja, postavio očuvanje resursa, uz osiguranje maksimalnog kvaliteta života, sigurnosti i bezbednosti. (Cilj 11. Učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, sigurnim, rezilijentnim i održivim). Na primeru Beča možemo sagledati način unapređenja infrastrukture, strategija socijalnog stanovanja i urbane obnove, efikasnosti javnog prevoza, upravljanja otpadom, uštede vode i energije, održavanja zelenih površina i koridora uz poštovanje postojeće gradske fizičke strukture. Primeri uspešne odbrane od klimatskih promena u sektoru transporta, stanovanja i proizvodnje imaju direktne efekte na unapređenje očuvanja i smanjenje potrošnje energije. Rezultat toga je više zelenih površina, čistiji vazduh, životnija susedstva, uspostavljanje kraćih pešačkih distanci i olakšanog pristupa, uz pristupačan i širok spektar različitih javnih prostora i usluga. Ovo se odnosi na bolje određivanje opcija za same građane. Dalje unapređenje kvaliteta života je drugi aspekt koji je označen kao jednako značajan kao i pametna raspodela i umerena potrošnja energije: zaštita životne okoline i zdravstvena nega.

smartCITY koncept

Dostizanje visokih standarda u ovim sektorima vezuje se za političke odluke koje značajno proizilaze iz principa socijalne inkluzije. Kreiranje strategija pristupačnog i socijalnog stanovanja, smanjena potrošnja energije i resursa, razvijena mobilnost i finansiranje usluga od opšteg značaja, samo su neki od primera uspešne implementacije ovog principa u praksi. Smanjenje potrošnje resursa uz održavanje i unapređenje kvaliteta života, sprovodi se prožimanjem

inovacije

trećeg aspekta implementacije koncepta smart city-ja, a to su inovacije. Pametan grad razvija snažnu ekonomiju uz podršku informacionih i komunikacionih tehnologija, postavlja visoke prioritete u sektoru obrazovanja i „brendira“ se kao mesto značajnog istraživačkog hub-a. Na taj način, tri osnovna aspekta razvoja Smart city koncepta proizilaze iz dimenzija održivog razvoja i aspekta socijalne inkluzije kao ključne i najvažnije za sve tri dimenzije:

resursi

aspekti razvoja koncepta

kvalitet života kvalitet života U ovom aspektu izdvajaju se tri osnova generatora razvoja koji čine specifičan pristup implementaciji koncepta smart city-ja. Optimalan kvalitet života se postiže iskorišćenjem snaga i potencijala u sektoru socijalne inkluzije, zdravstvene nege i očuvanja životne sredine.

smartCITY koncept

resursi

“Pored ova tri osnovna aspekta razvoja Smart city koncepta, važno je spomenuti upravljanje i participaciju u gradovima. Participacija oblikuje razvoj grada kroz rešenja koja proizilaze iz lokalnog konteksta i samoinicijativa, kao i mogućnosti građana da aktivno učestvuju u razvoju gradova”.

Da bi se ostvarili ambiciozni ciljevi koncepta Smart city-ja u očuvanju resursa, politike i administracija su u obavezi za definisanjem važnih koraka u ključnim sektorima energije, mobilnosti, građevinskog fonda i infrastrukture. Ovo se odnosi na probleme sa energetskim sistemima, generatorima energije, postojećim i novim gradskim četvrtima, budućim vidovima transporta i inovacijama u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Ključne oblasti formiraju fokus strategije, jer su primarno predodređene za pitanje očuvanja resursa ali imaju jak uticaj na kvalitet života i inovacije.

inovacije Generatori razvoja koji su ključni za polje inovacija i koji kreiraju put ka ostvarenju ciljeva postavljenih konceptom pametnog grada su pametna i sistematična upotreba tehnologija i socijalna inovacija. Iako se inovacije prvenstveno vezuju za tehnološke napretke, važno je spomenuti tu socijalnu dimenziju jer socijalne inovacije proizilaze iz potreba građana i pridaju poseban značaj interakciji različitih individua, grupa i organizacija. Edukacija je temelj na kome se uz istraživanja, tehnologije i inovacije (RTI - Research, Technologies, Innovations) stvaraju nove, pametne tehnologije i socijalni modeli. Naposletku, jaka ekonomija implementira ova rešenja i obezbeđuje zapošljavanje.

smartCITY koncept

1.3 POLJA PRIMENEsmart-

U “pametnom gradu” teži se ka optimalnom kvalitetu života koristeći postojeće snage u oblastima socijalne inkluzije, zdravstva i životne sredine.

kvalitet života

inovacije

resursi

građani i život _ _ socijalna inkluzija _ _ participacija participacija _ zdravstvena zaštita zdravstvena zaštita _ životna okolina životna okolina životna okolina mobilnost mobilnost mobilnost infrasturktura infrasturktura infrasturktura građevine građevine građevine _ _ zemljište edukacija edukacija _ ekonomija _ ekonomija _ istraživanje _ uprava uprava _ _ transparentnost _ pametno upravljanje pametno upravljanje _ zapošljavanjem zapošljavanjem _ pametno upravljanje pametno upravljanje _ urbanim uslugama urbanim uslugama _ otvoreno angažovanje _ _ otvoren pristup info. otvoren pristup info. _ razvoj start up - ova _ _ regionalna saradnja regionalna saradnja regionalna saradnja bezbednost bezbednost _ “smart fare“ “smart fare“ _ integralni pristup u integralni pristup u _ edukaciji edukaciji _ društvena zaštita _ _ voda _ voda putevi _ _ brza konekcija brza konekcija _ održive urb. zajednice održive urb. zajednice održive urb. zajednice kultura _ _ energija energija energija

smartCITY koncept

“Pametan grad” surse, ima politiku koji su posvećeni nosti, zgradama

koji čuva rei administraciju energiji, mobili infrastrukturi.

Ovo obuhvata pitanja koja se tiču energetskih sistema, proizvodnje energije, postojećih i novih gradskihh četvrti, budućih transporta i upotrebe novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Mnogi gradovi širom sveta imaju koristi od strategija za inovacije i digitalizacije. Inicijative za “pametne gradove” omogućavaju urbanim zajednicama da postanu otpornije i održivije, omogućavajući ekonomsku efikasnost, ekološke inovacije, poboljšanu javnu sigurnost, pametniju mobilnost, savremenu ekonomsku aktivnost i poslove 21. veka.

građani i život

KŽ / _ / _

“Cilj Smart City koncepta je da obezbedi optimalni kvalitet života, kombinovan za najvećim mogućim očuvanjem resursa za sve građane. Ovo se postiže odgovarajućim inovacijama.”

Grad koji je pogodan za život je onaj u kome su građani zdravi, aktivni pripadnici zajednice i minimalizuju negativne uticaje na životnu sredinu. Ovakav vid zajednice podražava povezanost njenih pripadnika, poboljšava socijalnu jednakost, utiče na povećanje zaposlenosti i na bolji kvalitet života. 19

smartCITY koncept

socijalna inkluzija

KŽ / _ / _

Odnosi se na otvoreno društvo i solidarnost, dobre komšijske veze, međosbno poštovanje i prihvatanje. Društvena različitosti se podrazumeva prednošću. Ovakva zajendica postiže se socijalnim i političkim učešćem svih grupa građana, kao i oraganizovanjem kulturnih događaja i pristupačnošću istim.

participacija

KŽ / I / _

Termin definiše učešće pojedinca u donošenju odluka ili aktivnostima unutar organizacija i javnih institucija. Potrebno bi bilo razviti aplikacije za “pametne građane” čija struktura nije izvedena po principu “pojedinac-grupa”, već “grupa-grupa”, kako bi se poboljšala interakcija i participacija istih.

zdravstvena zaštita

KŽ / I / _

Fizičko i psihičko zdravlje su esencijalni faktori za život svakog pojedinca. Svako treba da ima ostvaren maksimalni kvalitet života bez obzira na pol, starost i poreklo. Podrazumeva promociju zdravog načina života i zdravstvenu pismenost, razvijanje sistema zdravstva koji je pristupačan svima i predstavlja javnu svojinu.

mobilnost

KŽ / I / R

Današnji gradovi rastu, pa sa njima i broj putovanja u okviru njih. Pažnja se mora posvetiti osigura-vanju dovoljnosti i efikasnosti. Kada se mobilnost ne bi menjala, do 2030 potražnja za energijom i stepen zagađenosti bili bi na izuzetno visokom nivou, a urbani prostor bio bi prezasićen motornim vozilima. Iz ovih razloga neophodno je ostvariti odgovarajuću infrastrukturu za kretanje biciklima i peške, javni gradski prevoz bi morao da se dovede do visokog nivoa kako bi ga građani masovnije koristili, a privatna motorna vozila morala bi da pređu na čistiju energiju.

ekonomija

KŽ / _ / R

Ekonomske aktivnosti podrazumevaju: podržavanje konkurentne poslovne klime i pružanje usluga koje su pogodne za poslovanje, olakšavanje razvoja uspostavljenih preduzeća i sektora i podržavanje napretka visokopotencijalnih sektora, privlačenje talenata i investicija tako što će grad postati nacionalni i međunarodno konkurentan i učestvovati u delotvornim regionalnim partnerstvima i saradnjama.

smartCITY koncept

životna sredina

KŽ / I / R

Podrazumeva uvođenje novih tehnologija i standarda kao sto su inicijative za redukcije štetnih gasova i upravljanje energijom i otpadom. Potrebno je koristiti održive izvore energije i imati za cilj neemitovanje ugljen-dioksida.

zemljište

KŽ / I / R

Planiranje korišćenja zemljišta i zoniranja su glavni alati gradova pomoću kojih se povećava gustina ljudi na nekom urbanom području i poboljšava kvalitet usluga. Bez ovih propisa i podsticaja mnogi graditelji će nastaviti da grade onamo gde je najjeftinije: izvan gradova. U tom kontekstu, stavlja se fokus na javne prostore kao mesta na kojima se odvijaju kretanja, interakcije i veze između pojedinaca. Cilj treba da je ostvarivanje urbane vitalnost gde javni prostori olakšavaju ili podstiču zajedničku upotrebu, koji imaju potencijal za jačanje lokalne ekonomije i omogućavaju stanovnicima.

socijalna zaštita

Socijalna zaštita je skup programa koje jedna država obezbeđuje, a koji umanjuju posledice društve-no priznatih rizika kao što su bolest, starost, invaliditet, nezaposlenost itd. Socijalna zaštita je usmerena ka poboljšanju socijalnog statusa građana na ličnom, porodičnom i širem socijalnom planu, treba da jača društvenu koheziju i da neguje nezavisnost i sposobnost ljudi da pomognu sami sebi.

KŽ / _ / _

Kvartarni sektor privrede (obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, socijalna zaštita); savet : digitalizacija, dostupnost, prostorni faktor.

građevine

KŽ / I / R

Uzimajući u obzir demografske promene i širenje populacije u gradovima, neophodno je posvetiti se konceptima izgradnje novih objekata u gradovima. Redefinišu se energetski standardi, odnosno zajednički se razmatraju ideje o objektima, energiji i energetskim sistemima, sa ciljem da se ostvari nulta potrošnja energije u novim zgradama i smanji potrošnja energije u postojećim.

putevi

KŽ / _ / _

Podrazumeva korišćenje pametnih tehnologija i aplikacija namenjenih za lakše snalaženje, kao i održavanje. Umrežavanjem korisnika puteva i javnih službi digitalnim putem ubrzalo bi se vreme reagovanja, kao i ostvarila bolja informisanost o stanju puteva i dešavanjima na istim. 21

smartCITY koncept

infrastruktura

KŽ / I / _

Bez velikog kapaciteta i otporne fizičke i virtuelne infrastrukture, grad neće moći u potpunosti da iskoristi prednosti tehnologije kao što su pametni senzori. Pametna infrastruktura je ključna u povezivanju ljudi, zajednica i preduzeća. Infrastruktura takođe omogućava održivim zajednicama da se prilagode promenama stanovništva i povećanjima potrošnje resursa

integralni pristup u edukaciji

KŽ / I / _

Prepoznajući da su obrazovne instirucije ključni element koji omogućava građanima da uče, adapti-raju se i stvaraju inovacije, grad će identifikovati područja sa mogućnostima za razvoj obrazovnog-sistema. Grad promoviše pristup znanju kroz partnerstva sa lokalnim školskim odborima i akademskim institucijama, kao i digitalnu jednakost - što omogućava svim građanima pristup svim mrežama i informacijama. ,,Pametan grad” bi trebalo da funkcioniše kao “živa” laboratorija u kojoj građani uče kroz eksperimentisanje, podržano od strane grada i programa koji ohrabruju inovacije i podstiču kreativnost.

brza konekcija

KŽ / I / _

BROADBEND - tehnika prenosa velikog kapaciteta, koristeći širok spektar frekvencija, što omogućava prenos velikog broja podataka istovremeno; Obezbeđivanje grada internet konekcijom brzog protoka; Prepoznavanje opcija high-speed interneta kao viziju za ekonomski razvoj grada; Mnogi gradovi rade na ubrzanju interneta na nivou lokalnih preduzeća, ali i na privatnom nivou; Pokrivenost I brzina internet utiču na brzinu prenosa podataka, samim tim i na produktivnost preduzeća; Neophodnost dobre brzine internet zbog sve veće digitalizacije; Lokalne vlasti sve više pružaju svoje usluge onlajn, pa je zbog toga potrebno da građani budu uključeni, tako što će imati obezbeđen pristup internetu brzog protoka.

edukacija

KŽ / I / _

Prepoznajući da su obrazovne institucije osnovni element koji predviđa građanima da uče i uvode novine, potrebno je identifikovati područja mogućnosti za razvoj obrazovnog sistema. Ona se pre svega odnose na ostvarivanje mogućnosti pristupa znanju kroz partnerstva sa akademskim institucijama, kao i digitalnom jednakošću – omogućavajući da svi građani mogu da pristupe informacijama.

smartCITY koncept

istraživanja

_/I/_

Istraživanja vode ka ekonomskoj raznovrsnosti, poboljšanom funkcionisanju sredine i društvenoj dobrobiti. Današnji i fokus u budućnosti bi trebalo da bude transformacija izazova u mogućnosti – za preduzeća, za zaposlenost građana i za dobru međusobnu saradnju između građana.

voda

KŽ / _ / R

Savet: Merenje i racionalizacija potrošnje vode; vrsta vode za različite potrebe; stalna kontrola kvaliteta pijaće vode. Glavni zagađivači su otpadne vode, dok štetu sprečavaju sistemi za obradu otpadnih voda. Kako se sam proces zagađivanja vode teško može sprečiti, zaštita voda prvenstveno je usmerena na smanjenje uticaja otpadnih voda, u najboljem slučaju, potpuno otklanjanje ikakvog uticaja. To se radi kroz opšte ekološke mere kao i kroz: utvrđivanje kvaliteta vode, registrovanje svih poznatih zagađivača, vršenje stalne kontrole otpadnih voda, prečišćavanje otpadnih voda ( sistemi za obradu otpadnih voda) vezanosti.

uprava

KŽ / I / _

Pametna uprava se može posmatrati kao osnova za otvorenu i participativnu upravu. Uprava treba da postane više inovativna, dok se u isto vreme funkcioniše u umreženom okruženju, angažuju se učesnici u rešavanju socijalnih problema. U tom kontekstu, digitalizacija uprave je postala strategija za unapređenje. E-uprava ili digitalna uprava imaju za cilj da se unapredi e kasnost aktivnosti javnog sektora, transformacija funkcija u upravi, unutrašnje organizacije, povećanje transparentnosti, promovisanje otvorenosti i smanjenje korupcije.

“smart fare“

KŽ / I / _

Smart fare, odnosno Pametne Takse imaju za cilj da omoguće vozačima da plaćaju prolaz sa pamet-nim karticama ili pametnim uređajima. Ova inovacija primenjena je na gradu Edmontonu kao deo sprovođenja koncepta Smart city. Ovo je moćna alatka koja pruža mogućnost plaćanja koja ranije nije postojala, ili nije bila primenjna. Predložene opcije bi mogle značajno uticati na unapređenje iskustva putovanja za korisnike. Ona uključuje Fare Capping, Pay-as-you-go, Distance based fares, Best Fare.

smartCITY koncept

podrška i razvoj start up- ova

KŽ / _ / _

Start up kompanije pokreću pojedinci ili preduzetnici koji traže obnovljiv i prikladan poslovni model. To je novoformirani poduhvat u poslovanju koji ima za cilj razvijanje održivog poslovnog modela kojim bi se zadovoljila potreba tržišta. U savremeno doba zajednice postaju pametnije i vrlo je važno da kao neko ko drži posao razumete kako možete dobiti od pametnih zajednica i kako možete iskoristiti potencijale. Jedan od primera podrške start-up firmama Startup4City je platforma i okvir za start-upove u EU koja omogućava testiranje i validaciju urbanih apliakcija i to u velikim razmerama, kao ICT usluga koje obezbeđuju gradovi. Drugi primer je URBAN US – njihov fokus je na rešavanju problema gradova. Smatraju da se javni interesi i interesi akcionara mogu poklopiti.

urbane zajednice

KŽ / I / R

Termin „održiva zajednica“ često je definisan jedinstveno za svaku zajednicu, na osnovu njihovih pojedinačnih interesa, potreba i kulture. Najveći broj definicija održive zajednice usresređuje se na dugoročno integrisani sistemski pristup, na

zdrave zajednice, i pitanja kvaliteta života pri tome adresirajući ekonomska, društvena i pitanja životne sredine. Koncept prepoznaje da su pitanja ekonomi-je, društva i životne sredine istovremeno i nezavisna i međusobno povezana.

regionalna saradnja

KŽ / I / R

Sastajanje, saradnja, diskusija ujedinjuju mislioce, planere, ljude iz prakse, akademike i eksperte u poslovanju, privatni i javni sektor vlade kako bi međusobno delili ideje, diskutovali o proizvodima, procesima, da bi debatovali o problemima i izazovima o temama vezanim za stvaranje mreže pametnih gradova.

transparentnost

_/I/_

Transparentnost se zasniva na zakonima, propisima i drugim dokumentima politike. Informacione i komunikacione tehnologije mogu pomoći poboljšanju transparentnosti političkog odlučivanja. U pametnim gradovima tehnologije mogu podržati transparentnost na različite načine, od kreiranja dokumenata dostupnih preko interneta do transparentnosti u donušenju odluka.

smartCITY koncept

energija

KŽ / I / R

Gradovi igraju ključnu ulogu u energetskim promenama i moraju preduzeti intenzive mere kako bi se ostvarili pozitivni rezultati. To se postiže na tri načina: korišćenjem alternativnih izvora energije; smanjenjem negativnih uticaja i praćenjem globalnih trendova ka proizvodnji čistije energije.

bezbednost

KŽ / I / _

Javna bezbednost je problem koji sve više zaokuplja pažnju ljudi u celom svetu. Kako stojimo, najveći deo nadzorne tehnologije je neefikasan. Huawei LTE tehnologija pomaže da platforma IoT obezbede policiju i hitne službe sa novim tehnologijama. Nove usluge kao što je CCTV i automatsko detektovanje incidenata omogućavaju brže odgovore na pretnje. kultura

KŽ / I / _

Kako bi se obezbedila urbana održivost ne sme se zaobići element kulture samog mesta. Primena tegnologija može direktno unaprediti i aktivirati porast kulture u gradu. Na primer - primena inovativnih vodiča pri poseti muzeju može znatno poboljšati doživljaj posetilaca. Takođe,

događaji moraju biti pristupačni svima i skladno promovisani, a preporučuje se i omogućavanje kupovine ulaznica preko aplikacija.

otvoren pristup informacijama i i podacima

KŽ / I / _

Prevelika količina podataka biva generisana od strane javnih ali i privatnih interesa, i to na dnevnoj bazi. Ovi podaci su skladišteni izvan domašaja većine ljudi, obezbeđeni u državnim institucijama ili bazama podataka, kao i na elektičnim uređajima pojedinaca. Dostupnost podataka treba da ubrza razvoj pametnih gradova tako što povezuje ljude koji su najsposobniji da proizvedu rešenja za pametni grad sa podacima koji se generišu. Prvi korak u efikasnom korišćenju podataka jeste omogućavanje javnog pristupa. Sledi pretvaranje podataka u informacije. To se postiže postavljanjem pravih pitanja, za koje je potrebno pronaći podatke relevantne da mogu da odgovore na postavljena pitanja. USER FRIENDLY SEARCH TOOLS podrazumeva efikasno navođenje korisnika na baze podataka i unapređivanje rešenja mobilnog pristupa. Tako podaci zauzimaju formu portala i aplikacija koje omogućavaju ljudima da filtriraju podatke za njima relevantne problem i pomognu im da ih primene efikasno. 25

smartCITY koncept

1.4 SLABOSTI I POTENCIJALIsmartC-

Kao što je već napomenuto, smartCity ili koncept “pametnog grada” se bavi smanjivanjem resursa i poboljšanjem kvaliteta života putem korišćenja informacija I komunikacionih tehnologija, upravljanja mobilnošću I novim vidovima učešća. Sa trenutnim problemom gradova današnjice gde više od pola svetske populacije živi u gradovima, stvarajudi efekat urbanizacije, saobradajnih gužvi, povedanje nivoa otpada, nestašice vode, efekti klimatskih promena itd. glavni cilj koncepta pametnih gradova deluje obedavajude, nudedi mnoge mogudnosti za saradnju između različitih zainteresovanih aktera kao što su gradski administrator, istraživači, kompanije I građani. Mogućnost saradnje između javnog sektora I privatnog biznisa omogudava uspostavljenje tzv. javno -privatnog partnerstva (Digital Masterplanning), koje može pokrenuti projekte za koje javni sektor ne bi imao finansijska sredstva za realizaciju. Sa druge strane, svaka saradnja podrazumeva I izazove uključujudi gubitak kontrole od strane gradske uprave i mnogo snažniji uticaj privatnog sektora na urbanističkom razvoju. 26

potencijali

koncepta pametnog grada Bududnost naših gradova zavisi od brojnih makroporcesa koje se ne mogu suprotstaviti samo tehnologijom i inovacijama; ovo uključuje demografske promene, rast, ekonomsku konkurentnost i socijalnu i etničku fragmentaciju. Kao rezultat, važno je da se dugoročno osmisli postojedi koncepti urbanog razvoja kako bi bili u mogudnosti da preduzmu akciju na svim nivoima i integrišu sve relevantne zainteresovane strane. Koncept pametnog grada ima potencijal da postane fiksna komponenta ovih razvojnih koncepata i na taj način da stvori tehnološki inovativni doprinos održivosti inteligentnih gradova. Imajći u vidu da se kroz koncept razvijaju i implementiraju održive prakse i rešenja u saradnji sa lokalnim građanima, zasnovane na obnovljivoj energiji i materijalima, obezbeđujudi održivu i podesnu sredinu za život svojih građana, potenciraju se sledede teme:

smartCITY koncept

ODRŽIVA URBANA MOBILNOST ODRŽIVI DISTRIKTI I OKRUŽENJA INTEGRISANA INFRASTRUKTURA I ENERGETSKI PROCESI, INFORMACIJE I KOMUNIKACIJE TEHOLOGIJA I TRANSPORTA FOKUS NA GRAĐANIMA PRAVILA I REGULACIJE POVEZIVANJE PLANIRANJA I MENADŽMENTA KOMUNIKACIJA-DELJENJE PRISTUP INFORMACIJAMA I NADLEŽNIM ORGANIMA ZDRAVIJI I ODRŽIVIJI PROSTORI ZA ŽIVOT PRIMENA PAMETNIH TEHNOLOGIJA U POVEDANJU ENERGETSKE EFIKASNOSTI POBOLJŠATI KVALITET ŽIVOTA GRAĐANA I JAČANJE EKONOMIJE PROMOVISANJEM ODRŽIVOSTI I URBANE MOBILNOSTI I POVEDANO KORIŠDENJE ENERGETSKI EFIKASNIH VOZILA

Grafički prikaz kako stanovnici grada mogu da se uključe u projekte pametnih gradova / izvor: SmartCitiesWorld, MOOC - MK:Smart

Predsednički Odbor savetnika za nauku i tehnologiju izlagao je 23. februara 2016. godine na temu “Zašto je ovo dobro vreme za promovisanje tehnologije za gradove?” Oslanjajudi se na činjenice da sve više ljudi živi u gradovima, postajemo sve više otvoreni za različite načine korišdenja prostora, života, rada i putovanja unutar grada. Fizička infrastruktura za transport, energiju i vodu zastareva a i široki spektar inovacija ima priliku da pomogne u unapređivanju, funkcionisanju i dizajnu gradskih servisa.

smartCITY koncept

Kao pobednik Smart City izazova, Columbus, Ohio je 2016. godine je dobio donaciju vrednu 40 miliona dolara. To je uspeo time što, prema izveštajima, postavio ljude na prvo mesto sa planom instalacije mobilnih kioska, novog brzog tranzitnog

sistema autobusa, osvetljenja koje bi trebalo da poveda bezbednost za pešake, kao i poboljšavanje pristupa zdravstvu za zapostavljene predele i naselja. Vrednosti koje obezbeđuju bolje javne usluge i unapređuju kvalitet života svih građana:

1. Bolja ekonomska participacija / manje regije i distrikti treba da imaju podjednako dobru telekomunikacionu povezanost kao i veći gradovi 2. Spora adaptacija državnih uprava na nove tehnologije. 3. ‘’Fer’’ i održiva uprava grada koja omogućava otvorenost i uključenost javnosti pri procesima digitalizacije i stvaranja novih ideja koje mogu da doprinesu svim građanima 4. Veća povezanost digitalne socijalizacije - softverske aplikacije kao modna alatka za doprinos zajedničkom i bržem rešavanju problema

Zanimljivo je da , gradovi koji ulažu u tehnologiju pametne mreže i infrastrukturu, nazvani “povezani gradovi”, omogudavaju godišnju stopu rasta koja je za 0,7 posto viša, stopu nezaposlenosti koja je niža u punom procentu, i stopu zaposlenosti koja je 2,5 posto viša od manje razvijenih gradova. Time možemo zaključiti kako je zapravo pametna infrastruktura dugoročno ekonomična. U Dablinu, integracijom novih GPS podataka iz javnih tranzitnih vozila sa postojećim rasporedima, omogućilo se građanima realno vreme tranzitnog rasporeda i predstavlja slučaj stvaranja nove usluge sa novim senzorskim podacima i tehnologijom. Ovo je omogućilo građanima da smanje utrošeno vreme i

polažu veće poverenje u transparentniji tranzitni sistem. U Čikagu, korišćenjem GPS-a, mogu se locirati kamioni za čišćenje snega, samim time, i građani učestvuju u stvaranju efikasnog transporta u gradskom saobraćaju. Sa čisto tehnološkog gledišta, ovi primeri u obe kategorije se oslanjaju na informacionu tehnologiju koja podržava integraciju podataka iz postojećih samostalnih sistema ili integraciju podataka iz senzora kao što je GPS. Zbog efikasnog transportnog sistema, pojednostavljenih procesa administracije, pametnih vozila i parkiranja, olakšan je život u zajednici i omogućena je ušteda vremena. Kroz projekat “Terminali budućnosti - dizajn za digitalnog putnika”,

smartCITY koncept

Nju Jork, sjedinjeno je šest metro stanica u jednu a njenim dizajnom pojednostavljen je transportni sistem i stvorena je nova fokusna tačka. Sa druge strane, autonomna vozila su vozila koja bi pružala veću bezbednost na putevima, smanjenje saobraćajnih gužvi, manju potrošn-

ju energetskih resursa a takođe se otvara mogućnost naručivanja vozila - kao neki vid taksija, samo se automobil sam vozi. Zbog toga ne bi svako morao da poseduje automobil što iziskuje smanjenje broja vozila pa samim tim i parking mesta.

Prikaz pametnih vozila, projekat CAR to CAR / izvor: NXP Semiconductors

Termin” Industrial internet of things” (IIOT), kojem dolazi do proširivanja upotrebe interneta sa tradicionalnih/konvencionalnih uređaja korišćenja kao što su laptopovi, kompjuteri, pametni telefoni na tkzv. “glupe” uredjaje koji nemaju ovu

povezanost, se često sreće u proizvodnim industrijama. Smatra se da bi IIOT primena u prozvodnji mogla da proizvede toliko proizvodne vrednosti da bi eventualno dovela do četvrte industrijske revolucije, takozvane industrije 4.0.

Transformacija grada u pametan grad zahteva sistemski pristup “celog grada” sa šest bitnih tačaka koji se povezuju putem različitih namena / izvor: Barcinno, Barcelona Tech and Startups

smartCITY koncept

Procenjuje se da će u budućnosti kompanije moći da povećaju svoj prihod kroz IIOT stvarajući nove poslovne modele, povećavajući produktivnost, eksploatisanjem analitike zarad inovacije kao i transformacijom radne snage. Potencijalni rast implementacijom IIoT bi mogao da poveća globalni GDP za 12 milijardi dolara do 2030. godine. 2015. Godine procenjuje se da je bilo 15 milijardi uredjaja/aparata povezanih na internet, a procenjuje se da će do 2020. Ovaj broj iznositi 200 milijardi, to jest 26 uredjaja po čoveku. Takođe, iako se u početnom periodu ili na kratke staze čini skupljim, zbog visokih cena, od ekonomske koristi je i implementacija senzora za kvaliet i senzora vazduha kao i pametnih brojila i LED osvetljenja koji kontrolišu boju i intezitet . Kad bi se oupšteno koristili ovi resursi i inspirisali se na nove informacije u upravljanju energijom grad bi postao održiviji. Inovacije bi krenule u onom smeru kako bi nadogradili postojeću infrastrukturu i novac koji građani uštede zbog same uštede energije bi pokrio i prvobitan trošak na ove resurse ali i vremenom bi se stvarao višak, stvarajući diskrecionu potrošnju. Industrija nekretnina dostiže prelomnu tačku digitalizacije. Novi poslovni modeli, zrele tehnologije i neviđeni nivo uvida korisnika redefinišu to kako će imovina funkcionisati i generisati vrednost.

Ona ima uzbudljivu priliku da poboljša naše gradove stvarajući održive i prijatne prostore. Potreban nam je integrisaniji i svesniji proces dizajna, onaj gde nam digitalne tehnologije pomažu da procenimo ljudske i prirodne posledice izbora dizajna, uz obostranu korist ova dva međusobno zavisna dela. Ovo bi podrazumevalo posvećenost prioritizaciji indikatora komfora, zdravlja i blagostanja u postojeće i nove održive zahteve. To bi moglo značiti i promenu našeg odnosa prema dragocenim resursima, postižući više ‘’kružno’’ u svom razmišljanju, razvijanjem novih organskih materijala za konstruisanje. Automatsko prikljupljanje đubreta je specijalno prilagođen servis ostvarivanja usluge. Pre nekoliko godina, Volvo je najavio da razvija robote kako bi zamenio fizički zahtevan, ponekad opasan zadatak sakupljanja smeća sa automatizovanim, robotskim sistemom. Dodatno, mašine bi mogle da prate i predviđaju nivoe otpada u kontejnerima i prema tome upravljaju, shodno potrebama grada. Smart city aplikacije se već koriste kako bi povećali sigurnost ljudi širom sveta. Jedan od primera je NEC koji je smanjio krađu automobila u Argentini. Visoko tehnološke i tačne analize i softveri za prepoznavanje lica koji se koriste u Argentini, identifikuje kriminalce, čak i detektuje sumnjivo ponašanje. Otkako је

Diagram ugledne pametne mreĹže i njene komponente / izvor: CLP, Smart Grid

smartCITY koncept

princip implementiran, zločini su smanjeni za 80 posto. Pametni grad bi mogao efikasno i brzo da reaguje na alarme koji se oglašavaju na

raznim mestima u gradu, jer su povezani sa lokalnim institucijama kao i razotkrivanje kriminalaca pomoću cctv kamera.

“Prednosti pametnih gradova se mogu bazirati na jedan osnovni princip: učinjeno kako treba, informacione tehnologije i velike usluge omogućavaju pružanje usluga i poslovnih procesa koji poboljšavaju naše živote”.

slabosti

koncepta pametnog grada Nema sumnje, da je svet prepun studija koje pokazuju prednosti i resurse pametnih gradova. Međutim, postoje i neke ne tako dobre osobine ovog razvoja. Pošto češće možemo naučiti iz neuspeha nego uspeha, možda je najbolji početni korak u razvoju ovakvih koncepata jeste upravo to sagledavanje negativnih strana ovog koncepta na osnovu kojih bi primenili pozitivne aspekte implementirajući već postojeći sadržaj, umesto da razvijemo u potpunosti novi koji i ne bi imao od tolikog značaja za sredinu. 32

Za početak, pitanje je ko su budući stanovnici pametnog grada i kako će se suočiti sa novim tehnologijama. Jer aspekti učešća, aktivnog učešća i obrazovanja moraju se uzeti u obzir kako bi se osiguralo da ideja pametnog grada ne propadne zbog krutih svakodnevnih navika. Trenutni prioritet je rešavanja problema digitalno nepismenih ljudi. Starija populacija ima ograničene pristupe zbog manjka veštine u korišćenju digitalnih tehnologija a usvajanje digitalizacije zahteva znanje o različitim tehnologijama.

smartCITY koncept

Bez obuke ljudi teško je koristiti pogodnosti koje pruža ova ideja i time se direktno smanjuje mogućnost direktne participacije. Međusobno povezivanje daje mogućnost većoj komunikaciji, ali takođe može dovesti do kaskadnih neuspeha. Koncept pametnog grada se svodi na prikupljanje što više podataka. Važnost ovih podataka je jako velika jer može da otkrije dosta stvari o pojedncu, tako da njena zaštita mora da bude jaka. Sistemi koji čuvaju baze podataka moraju biti zaštićeni u više nivoa i ne treba da budu lako dostupni svima. Ako uljez ili haker dobija pristup osnovnim sistemima grada koji su zasnovani na tehnologiji (npr. e-mreža ili sistema za nadgledanje koje koristi policija), to može dovesti do isključenja bilo kakvih gradskih usluga ili ličnih informacija. Rossant iz “Architect’s Newspaper”, tvrdi da veliki podaci mogu biti oružje za ugnjetavače koji će ih koristiti za podređivanje ljudi. Tu se javlja ta dualnost pametnih gradova i internet podataka: ona ima potencijal da donese stvarni napredak, ali i da lakše bude izložena. Naravno, sve zavisi od onih koji koriste podatke i do kojih mera će ih iskoristiti. Kako sve može da se prati i privatnost je mala, pa tako raste i velika koncentracija moći onih koji mogu to da rade. Ako zamislimo grad sa mrežom CCTV kamera, političari sa kontrolom tih mreža mogli bi da

prate svoje opozicije, vlada bi mogla da izazove neslaganja. Postoji velika količina poverenja u vladinu organizaciju, koja možda i nije toliko odgovorna.

Jedna od najvećih briga pametnih gradova jeste sigurnost na mrežama / izvor: UKessays

Pametniji gradovi predstavljaju bezbroj pitanja, zabrinutosti i uzbudljivih mogućnosti koje još nisu razmatrane. Skala grada, u poređenju sa onom u jednom poslu, zahtevaće upravljanje resursima na potpuno novom nivou. Svi pojedini komadi pametnog gradskog sistema moraju biti integrisani i dostupni. Sa toliko ključnih sistema koji šalju podatke, neuspeh čak i jednog od njih može biti katastrofalan. Razmotrite sisteme javnog tranzita koji se oslanjaju na senzore IIOT, na primer. Kašnjenje više nije prihvatljiva posledica preopterećenja podataka kada su životi u opasnosti.

smartCITY koncept

John Hayduk, Tata Communications, izjavljuje da današnji lideri i zakonodavci suočavaju se sa neverovatnim izazovima da održe tempo sa prilivom novih tehnologija koje su bile nezamislive pre par decenija. Dronovi, automatizovani automobili, napredni nadzor, digitalne finansije, pametni gradovi i robotizovani mehanizmi su samo neki takvi primeri koji potencijalno menjaju način na koji živimo. Ako zaostajemo sa tim, postoje dva rizika. Sa jedne strane napredovanje i usvajanje novih znanja mogu biti ugušene politom ili nedostatkom njenog prihvaćanja. Sa druge strane, inovacije bez nadzora pokreću spektar faktora kao što su sigurnost, privatnost, etičko povređivanje itd. Kao što su do sada predviđeni, pametni gradovi imaju ogroman potencijal, ali za realizaciju svog potencijala, prvo se treba razviti vladin okvir i ekonomske modele. Po Instituciji Brookings u Vašingtonu: “Razvijanje fokusirane ekonomske vizije koja je usmerena na dugoročnu produktivnost, inkluzivnost i fleksibilnost je prvi korak u stvaranju pametnijeg grada”. Baveći se svakako tehnološkim ali I prvenstveno ekonomskim rešenjima će dati namenu u korišćenju ove tehnologije, čineći život građana efikasnijim. Kao primer rečenog, možemo uzeti članak u The Indian Express-u govori o tome kako ljudi postaju netolerantni jer žive život “pod staklenim

zvonom”. Drugim rečima, da postoji šansa da ovakvi gradovi doprinose jedino bogatom staležu. Slučaj Lutyens Delhi: najveća zatvorena zajednica u Indiji. Prvobitno, pametni grad je bio dobra ideja, ali je vlast odlučila da uloži u određeno, već uređeno područje. To kreira veliku razliku izmedju tog razvijenog područja i ostatka. Takva ideja stvara globalnu sliku da treba da osiguramo samo naše sopstveno vlasništvo. Postajemo netolerantni upravo zbog razlike koja se stvara između zelenih, dobrih i ostatka sveta. Još opasnije, planirani gradovi i naselja koje vidimo da se pružaju širom Azije i Afrike su skoro isključivo za bogate. Nasuprot, socijalističkih evropljana 20og veka, ovakav razvoj inicira, planira i gradi privatni sector jer ih privlači profit. Već sada možemo da uvidimo samo par tehnoloških giganta koji su prisutni u konceptu pametnog grada. Sa velikom količinom infrastrukture koja obezbeđuje samo jedan ili dva entiteta, postoje veliki potencijali za neuravnoteženost moći kao i potencijal za eksploataciju i neefiksna rešenja (hegemonija koorporacija). Ovime možemo da zaključimo da u čestim slučajevima dolazi do zanemarivanja okruženja za kojeg smo već rekli da je od velikog značaja i neuključenost zajednice, zbog čega, vremenom može doći do pojave drugih problema i tako u krug.

smartCITY koncept

Sa druge strane, pitanje bezbednosti je slučaj kojima se samo IT inženjeri iza pametnih gradova moraju pozabaviti, sa time i njihova usluga će biti eksponencijalno važnija. Jasno je da imamo mogućnost da pridobijemo, u pozitivnom smislu, podatke koje bi građane učinio sigurnijim. Iako se na taj način takođe

mogu poboljšati i podaci kojima policija raspolaže, sama mreža neće nikad biti u potpunosti osigurana. Dok god, društvo bude gledalo na tehnologiju kao sredstvo za postizanje bolje budućnosti umesto sredstva za „lečenje“ endemičkih problema, pametni gradovi neće dostići svoj puni potencijal.

Kao proizvod celokupne analize potencijala i slabosti koncepta smartCity, možemo zaključiti sledeće stavke: •

Pametni grad nije tehnološki koncept; to je izazov za politiku da prilagodi najmoćniju ekonomsku i socijalnu silu našeg vremena u prostor u kojem živimo i radimo

•

Gradovi neće postati pametni, ako njihovi lideri nisu

•

Ne možemo ostaviti tržištu pametne gradove, treba nam hrabrosti da preoblikujemo tržište

•

Pametni gradovi nisu ni najgora ni najbolja stvar. Oni su oba

•

Potrebno je da govorimo istinite priče

•

Niko ne može to da učini za nas, mi treba to da učinimo za sebe

smartCITY koncept

1.5 PRIMERI DOBRE PRAKSEsmartA1 „f e r n w ä r m e“

kako funkcioniše fernwärme? Wien Energie upravlja jednom od najvećih mreža centralnog grejanja u Evropi. Više od 380.000 stanova - oko jedne trećine svih bečkih domaćinstava - i više od 6.800 glavnih kupaca dobijaju toplotu koja je ekološki prihvatljiva. Centralno (daljinsko) grejanje optimalno koristi postojeću energiju Gotovo celokupno centralno grejanje u Beču koristi iskoristivu otpadnu toplotu. Oko dve trećine Bečkog centralnog grejanja dolazi od kombinovane toplote i električne energije (CHP) ili koprodukcije industrijskog sektora. Tehnologija koenergacije Wien Energie je u stanju da generiše električnu energiju i toplotu iz energetskih izvora. Grejanje za oko jednu trećinu Beča dolazi iz postrojenja za spaljivanje otpada u Flotzersteig-u, Spittelau-u, Simmeringer Haide-u i Pfaffenau-u, kao i elektrane za preradu biomase i postrojenja za proizvodnju biogasa u Simmering-u. Preostalih jedan ili dva posto potreba za centralnim grejanjem dolazi iz toplane.

Način funkcionisanja Fernwärme-a / izvor: Städtische Werke, Aktiengesellschaft

ENERGETSKA EFIKASNOST od fabrike do radijatora Postrojenja za centralno grejanje Wien Energie vodu greju na 160 stepeni Celzijusa. Topla voda dolazi do korisnika preko grejne mreže dužine 1.200 km. Vruća topla voda se isporučuje tzv. Konvertorskim podstanicama. DOBRO ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE A EFIKASNO PROTIV CO2. Daljinsko grejanje štedi dragocene resurse, smanjuje emisije CO2 i ne proizvodi fine čestice prašine. Daljinsko grejanje je mnogo bolje za životnu sredinu od uglja, nafte ili gasa, i koristi do 75 posto manje energije. U Beču, daljinsko grejanje štedi 1,5 miliona tona bezbedonosno ugrozivog ugljen-dioksida (CO2) svake godine tako što inteligentno koristi prirodni gas, ulje i otpadnu toplotu.

smartCITY koncept

korisni otpad Wien Energie postrojenja za spaljivanje otpada svake godine obrade oko 900.000 tona otpada i otpadnih voda. Grejanje koje se proizvede (oko 1,5 miliona megavat sati godišnje) je u mreži daljinskog grejanja tokom cele godine. Zeleno svetlo za životnu sredinu.U Austriji je zabranjeno jednostavno ispuštanje neobrađenog otpada. retiranje i obrada otpada danas igra važnu ulogu. Zagađivači su uništeni sa visokim stepenom efikasnosti i smanjivanja njihove zapremine. Proces sagorevanja se prati i napredna tehnologija čišćenja dimnih gasova sprečava nanošenje bilo kakve štete okruženju. Vien Energie je 90 posto ispod zakonskih pragova za postrojenja za spaljivanje otpada na godišnjem proseku. Ovo je jedna od najboljih performansi bilo gde u svetu.

A2 „ship to grid“ koji je cilj projekta? Projekat teži da se izbace dizel generatore iz luke u Amsterdamu. Luka u Amsterdamu za rečne kruzere i teretne brodove se nalazi u neposrednoj blizini gradskog centra. Kada su brodovi usidreni, energijom se snabdevaju pomoću bučnih dizelskih generatora, koji se nalaze na samom brodu, i emituju izduvne gasove, uključujući i emisiju CO2. Približno 200 obalskih pogonskih stanica postavljeno je u amsterdamsku luku kako bi zamenili

dizelske generatore sa onim koji su energetski efikasni. Prva faza ovog projekta koncentriše se na rečne kruzere i teretne brodove. Kao jedan od potencijalnih mogućih razvoja ovog projekta jeste da se proširi i obuhvati i prekookeanske brodove. koji je rezultat projekta? Sa jednim telefonskim pozivom, kapetan na brodu može da aktivira i poveže se sa obalskom pogonskom stanicom, koristeći svoj lični kod. Veza je moguće prekinuti odjavljivanjem ili isključenjem sa stanice, novčani iznos vrednosti preuzete energije se odmah po isključivanju elektronski skida sa računa broda, ili kompanije u čijem je on vlasništvu. Emisija CO2 koriščenjem obnovljive energije smanjena je na minimum. ko je inicirao projekat i koje su organizacije uključene? Projekat je finansiran uz pomoć „Evropskog fonda za razvijanje regiona Evropske komisije“. Organizacije koje su uključene u projekat su: Joulz, Utiliq, Liander, Alliander, Royal Haskoning i Luka Amsterdam. relevantnost projekta za grad Beograd i potencijalna mogućnost njegove implementacije Budući da Beograd izlazi na dve reke, od kojih su oble plovne i rečni saobraćaj je omogućen kako privatnim brodovima, tako i rečnim teretnim brodovima i kruzerima. Budući da je veliki broj kruzere i teretnih brodova

smartCITY koncept

usidren u Beogradu, kao važnoj tački na dunavskoj trasi, njihovo snabdevanje energije mogli bi se zameniti sa neobnovljive na obnovljivu, na taj način smanjujući zagađenost vode i vazduha.

A3 „smart sport parks“ koji je cilj projekta? Hokejaški klub „AthenA“ imao je nameru da podeli svoje znanje o održivosti sa drugim sportskim udruženjima u Amsterdamu Ost. Oko 10 sportskih udruženje, lokalno gradsko veće i nekoliko preduzetnika sada rade zajedno na projetku da izgrade i održavaju održive sportske terene. Glavni ciljevi projekta su da poboljšaju energetsku efikasnost, traže nove mogućnosti za proizvodnju energije, aktivno podržavaju poboljavanja u ekosistemima, stvore zajednicu između stejkholdera, ugrabe prilike za kolaboracije. „Smart Sport“ parkovi su formulisali tri polja fokusa : energija, osvetljenje i zajednica. energetska efikasnost i potencijali za proizvodnju energije Sportska udruženja su uvidela potencijale energetske efikasnosti i uputila su se ka tom cilju. Nekoliko sportskih klubova su dobili početne savete zasnovane na vrednovanju potencijalne energije. Sprovedene su akcije i konkretne rešenja kako bi se štedela i proizvodila energija, kako na sportskim terenima tako i u 38

pratećim objektima. Fudbalski klub „WVHEDW“ je prvi klub koji je realizovao akviziciju za solarnim panelima, a kao rezultat toga u letnjem periodu su proizveli više od 5000 KW časova energije. Hokejaški klub „AthenA“ i drugi klubovi su postigli ovaj cilj do kraja 2013. godine. osvetljenje Cost Benefit analiza i drugi alati za kalkulaciju (roadmap) su korišćeni kako bi se došlo do okvirnih podataka o evaluaciji održavanja i potrošnje sportskih klubova po pitanju osvetljenja, što je za cilj imalo da se akcenat stavi na prelazak na održive i ekonomski isplative vrste osvetljenja poput LED sijalica. Za različita sportska udruženja vršen je popis potrebnih količina svetlosnih izvora i pratećih potrošnih materijala, kao i troškova održavanja. Potrebno vreme za zamenu i instalaciju na polju osvetljenja se i dalje ispituje, sportski tereni na kojima se ovakve promene očekuju su oni namenjeni za fudbal, tenis, klizanje i hokej. zajednica Nekoliko spotskih udruženja trenutno razrađuje plan za razvoj i napredak „Smart Sport“ parkova. U okvirima ove kooperacije jeste da se istraže teme kako bi međusobni mogli da razmenjuju energiju, resurse, znanje i sarađuju na zajedničkim pametnim rešenjima, na primer problem parkiranja. Takođe, znanje stiču i pomoću drugih inicijativa koje su iz polja

smartCITY koncept

pametnog upravljanja kompleksima.

sportskim

koji je rezultat projekta? Do sada postignuti su sledeći rezultati. Projekat je i dalju u razvoju, tako da se očekuje da će po svom završetku, a i dalju u budućnosti rezultati biti još bolji. Dva sportska kluba su učestvovala u pilot fazi projekta. Ukupno je instalirano 24 solarna panela. Do februara 2014. proizvedeno je oko 1800 kW časova energije. Proizveden je i model kalkulacije koji je primenjiv i pomaže zainteresovanim sportskim udruženjima da izračunaju da li je investicija profitabilna za njih. ko je inicirao projekat i koje su organizacije uključene? Hokejaški klub „Athena“, Jaap Eden Ijsbanen, WV-HEDW, Duurzaam verenigen, Liander, Alliander

A4 „energy atlas“ Koji je cilj projekta? Koliko energije troši jedno susedstvo? Koliko od te toplotne energije proizvede obližnja toplana? Kakvi su preduslovi za upotrebu sunčeve i eolske energije? Interaktivni energetski atlas Amsterdama za cilj ima da odgovori na sva ova pitanja. Grad Amsterdam odčekuje da energetski atlas stimuliše upotrebu obnovljive energije, tako što bi građani postali svesniji

količine energije koju koriste i troše, shvatajući da pametnijom upotrebom mogu ostvariti različite dobiti. Kompanije bi mogle da utvrde svoju potrošnju energije, da je uporede sa drugima i informišu se gde se nalaze obnovljivi izvori energije i energetska infrastruktura u okruženju. Energetski atlas je jedan od instrumenata koje Amsterdam može da upotrebi kako bi poboljšao tranziciju ka upotrebi obnovljive energije. Očekujući porast populacije sa 100,000 na 150,000 stanovnika, grad će se suočiti sa ogromnim izazovima. Podaci su dostupni na otvorenom servisu sa interaktivnom mapom. Različite kompanije su priložile svoje podatke i informacije, tako da biznisis i organizacije mogu samostalno da razvijaju proizvode i servise koristeći se ovim podacima o energetskoj efikasnosti i održivoj proizvodnji. kontekst koji je prethodio Projekat Evropske Unije „TRANSFORM“ za cilj ima da ubrza i transformište urbani prostor u šest evropskih gradova, transformišući stanovanje, prostore za rad i mobilnost. U Amsterdamu, opština Zuidost je izabrana kao područje primene „TRANSFORM“-a, prostor između Amsterdam Arene i AMC-a. Transformacija upotrebe energije je glavni motiv ovog projekta, koji za cilj ima da se istraži mogućnost proizvodnje energije na lokalnom nivou i da se reciklira „toplotni otpad“. U pripremnoj fazi ovog projekta, mapirana je

smartCITY koncept

energetska situacija u Amsterdamu i izložena je u energetskom atlasu. Pogodnosti za proizvodnju i međusobnu razmenu energije u Zuidoostu su tim putem osmišljene i analizirane. Metodologiju koja je primenjena ovde u pripremnoj fazi moguće je primeniti i na drugim projektima i područjima. koji je rezultat projekta? Atlas je pokazao da postoje razne pogodnosti pri upotrebi lokalnog „toplotnog otpada“, pogotovo u slučaju poslovnoh objekata i data centara. U ovom trenutku opština Amsterdam i „Amsterdam Smart City“ su u pregovorima povodom primene ovog pristupa u objektima poput „AMC“, „Amsterdam Arena“, „Ikea“, „NUON“ i „Liander“. ko je inicirao projekat i koje su organizacije uključene? TNO, Liander, Waternet, Alliander, Gemeente Amsterdam, Vattenfall-Nuon.

A5 „amsterdeks“ šta je cilj projekta? “Amsterdecks” nastoji da uključi građane u poboljšanju prostornog kvaliteta urbanih dokova i kvaliteta vode u Amsterdamu. Kombinacija online informacionog sistema i javnog prostora koncipiran je kao urbani skup: gde građani kolektivno koriste i nadgledaju kvalitet vode. Amsterdam je po

svojoj tipologiji urbanog tkiva logično polazište za ovakav projekat, koji bi na kraju mogao da se primeni u gradovima širom sveta. šta je rezultat projekta? Rezultat prve faze projekta je izgrađena “paluba” u Nieuve Meeru u Amsterdamu. Ova mobilna “paluba”/ platforma može povremeno da se premesti i na druga priobalna mesta u gradu koja su određena za dalje razvijanje. Ambicija “Amsterdecksa” je strukturna transformacija amsterdamske obale, otvorenog javnog prostora i vode.

smartCITY koncept

ko je inicirao projekat i koje su organizacije uključene? Projekat je pokrenuo Rademacher de Vries Architects u saradnji sa Vaternet-om, Vaag Societe-om i Gradom Amsterdama. koji je sledeći korak? Posle lansiranja prve palube želimo da proširimo mrežu u Amsterdamu i drugim gradovima.

šta drugi gradovi mogu naučiti iz ovog projekta? Komuniciranje naučnih saznanja o kvalitetu vode je složeno. Pretpostavljaju da je rizično i da su sirovi podaci neodgovorni za laike i čak pojedine stručnjake. Tražimo da nađemo pravi balans informacija u pravu svrhu. Izabrali smo plivanje jer zahteva visok standard kvaliteta vode koji pokriva i mnoge druge namene, ali je takođe dostupan i zabavan. Ova kombinacija dostupnih naučnih podataka i fizičkog javnog prostora predstavlja srce mehanizma i može se primijeniti na druge projekte i druge teme.

Prikaz projekta / izvor: amsterdecks.com

smartCITY koncept

A6 „GRIDfriends“ šta je cilj projekta? Deljenje obnovljive energije između domaćinstava u Amsterdamu. Koordiniranjući snabdevanjem i potrošnjom energije između kuća, cilj je da celo susedstvo postane energetski neutralno. Potražnja za električnom energijom će se takođe promeniti, na primer, zbog električnih vozila. Susedstvo će biti energetski neutralno i samoodrživo primenom “GridFriends” pametne mreže: inteligentne energetske mreže koja koordinira skladištenje i distribuciju energije između domaćnstava. šta je rezultat projekta? Energetski neutralno susedstvo kroz skladištenje i distribuciju obnovljive energije između domaćinstava. Očekuje se da će prve kuće u projektu biti završene 2017. godine. Očekuje se da će projekat biti završen 2019. god. ko je inicirao projekat i koje su organizacije uključene? “GridFriends” vodi Centrum Viskunde & Informatica (CWI) i uključuje Fraunhofer Institut za industrijsku matematiku (ITWM) iz Kaiserslautern-a, kompanije Spectral Utilities i Evohaus Schoonschip Foundation. Projekat se finansira kroz zajedničku inicijativu za programiranje ERANet Smart Grids Plus, uz podršku iz programa Evropske komisije za istraživanje i inovacije Horizon 2020. 42

MOBILNOST B1 „W i e n e r L i n e n“ o projektu Javna prevozna mreža omugućava da se u najkraćem vremenu može stići do svakog mesta u Beču. Upravo u unutrašnjosti grada potrebno je maksimalno 15 minuta izmedju važnih znamenosti. Sistem metroa je podeljen u 5 linija (U1, U2, U3, U4 i U6), sve linije sem U6 prolaze kroz ili oko centra grada i staju na stanicama Karlsplatz, Schwedenplatz ili Landstraße. Linije U1 i U3 prolaze kroz sami centar grada i staju na stanici Stephansplatz. Takođe i izvan grada se u većini slučajeva uvek nalazi neka linija metroa u blizini. Uz sistem metroa, bečki gradski prevoz nudi i mnoštvo linija tramvaja i autobusa, koji takođe prolaze na svakih par minuta i koji formiraju sistem u jednu pravu mrežu. Za turiste su sa sigurnošću najvažnije linije U1, U2, U3 i U4 i linije tramvaja 1 i 2, zahvaljujući kojima možete stići do najomiljenijih mesta u unutrašnjosti grada i takođe možete se voziti direktno oko „Ring-a ‘’sa svim znamenostima. Od 11 h pre podne je skoro ceo 1. becirk zona za pešake, što onemogućava prolaz kolima. Većina linija Bečke javne prevozne kompanije voze

smartCITY koncept

otprilike do ponoći, izuzev metroa, koji od skoro voze non - stop . Uz to postoje takozvane „Nightline“, koji posetioce, a naravno i stanovnike Beča sigurno u noći preko mreže u formi zvezde sa centralnim stanicama na „Karlsplat-u’’ i „Schwedenplatz-u’’ dovoze kući. kako radi? sistem radi po sistemu poštenja. Na stanicama nema kontrolnih punktova za pregled karata, a nema ni uređaja za poništavanje karata u vozovima i metrou. Međutim, to ne znači da je javni prevoz besplatan. Morate kupiti kartu. Ostavljajući etiku u stranu za trenutak, nedostatak formalnih provera karata ne znači da nema provera karata. Iznenada možete naići neprikosnovenog gospodina pored vas, izvlačenjem svog dokumenta za transportni autoritet i tražeći da vidite svačiji “Fahrschein”. Ove prikrivene agente je nemoguće prepoznati. Postoji novčana kazna za vožnju bez karte, plus trošak karte. Pušenje je takođe zabranjeno na stanicama. Svi oblici javnog prevoza spadaju manje ili više pod istou organizaciju (Wiener Linien), tako da su karte koje kupujete, nezavisne od načina putovanja. Ako kupite kartu za kretanje od tačke A do tačke B, nije važno ako uzmete tramvaj, voz, metro ili uhvatite autobus. Ili koristite sve četiri da napravite putovanje. Postoji vrlo malo izuzetaka (privatni autobuski i železnički servisi za aerodrom). Ako imate decu, onima ispod šest nije potrebna karta.

aplikacija QUANDO Od maja 2009. godine korisnici javnog prevoza u Beču imaju mogućnost da pomoću aplikacije “qando” planiraju rutu ili da se informišu o dolasku sledećeg tramvaja, autobusa ili metroa. U međuvremenu se ova aplikacija sa preko 1.000.000 aktivnih korisnika i preko 10 miliona pristupa mesečno ubraja u najuspešnije aplikacije za javni prevoz u Evropi. “Brza i laka upotreba aplikacije nam je najvažnija. Sa samo nekoliko klikova putnici dobijaju sve željene informacije”, izjavio je direktor preduzeća “Bečke linije” Eduard Vinter. Pomoću monitora za tačno vreme, obaveštenja o zastojima u saobraćaju i planera rute ova aplikacija već skoro deceniju olakšava svakodnevno snalaženje u javnom saobraćaju mnogim stanovnicima Beča, kao i turistima. Aplikaciju je osnovalo preduzeće za gradski prevoz u Beču i mogu je besplatno preuzeti svi korisnici iPhone i Android uređaja.

B2 „smart flow“ koji je cilj projekta? Smart Flow kao primarni cilj ima usmeravanje protoka automobila unutar grada na pametniji način. Putem senzora, on kanališe i pruža vozačima savete za najbolja, najbliža i najjeftinija mesta za parking. Predstavlja dobar primer koji takođe poboljšava efikasnost parkiranja i promoviše ekološki prihvatljivu vožnju.

smartCITY koncept

koji je rezultat projekta? Smart Flow ima za cilj da postigne dva osnovna benefita: 1. za vozače - kako bi brzo i efikasno pronašli najbliže i najjeftinije mesto za parking ; 2. za grad - smanjivanje gužvi u saobraćaju, zagađenje vazduha i buku. Procenjuje se da približno 30% automobila kruži gradom u svakom trenutku tražeći parking mesta. Uprkos samoj nervozi vozača oni izazivaju velike probleme samom gradu time što doprinose povećanju zagušenja saobraćaju, što se ističe kao glavni problem. Sa stanovišta zaštite životne sredine to se odnosi na neprocenjive količine potrešenog goriva i emisije ugljendioksida. Prednosti korišćenja Smart Flow-a u gradovima: 1. manje saobraćajnih gužvi 2. poboljšana mobilnost u gradu 3. manje buke i zagađenja vazduha

B3 „people flow management“ koji je cilj projekta? Prikupljanje informacija o kretanju ljudi u urbanim sredinama i načinu korišćenja određenih javnih prostora i gradovima na načine koji poštuju privatnost korisnika. Ovo rešenje koristi napredne tehnologije kao i mašinsko učenje kako bi dobili izuzetno precizne rezultate, a koristi se za spoljno okruženje i može da učita veliki broj ljudi.

koji je rezultat projekta? Kao glavni izdvajaju se korisni podaci o kretanju ljudi na određenim lokacijama u gradu u svakom trenutku, kao i ukupan broj posetioca nekih mesta. Takođe može služiti i tokom određenih manifestaciju u gradu na otvorenim prostorima. Projekat je iniciran u Barseloni 2015. godine kako bi vršio monitoring kretanja ljudi u dva parka u gradu, i uspešno funkcioniše već tri godine.

B4 „Q U E S T O“ aplikacija koji je cilj projekta? Mladi i nove generacije postaju glavna generacija putnika širom sveta, pa se i turistička industrija sve više mora prilagođavati kako bi odgovarala njihovim potrebama. U odnosu na starije, mladi su manje zainteresovani za posećivanje popularnih znamenitosti određenih gradova, već žele na drugačiji način da provedu vreme kada putuju. Ova aplikacija vodi korisnike manje popularnim putevima kroz grad sa zanimljivim pričama i autentičnim lokalima. Questo ovo radi na zanimljiv i mladima pristupačan način stvarajući potpuno novo iskustvo putovanja u kojima korisnici rešavaju određene zadatke, traže tragove i upoređuju jedni sa drugima. Projekat se ne sadrži samo u istraživanju lokaliteta, već i podržavanje lokalnih potreba i ekonomija na različite načine.

smartCITY koncept

koji je rezultat projekta? Podržavanje lokalnih biznisa koji se nalaze izvan popularnih turističkih mesta i atrakcija, podizanje svesti o značaju lokalnih zajednica i pozivanje turista i lokalaca na participaciju, oslobađenje gužvi iz centralnih delova grada usmeravanjem turista ka manje poznatim mestima, pomaganje lokalnom stanovništvu u upoznavanju sopstvenog grada, stvaranje novih različitih edukativnih sadržaja po čitavom gradu. Aplikacija razvijena u Rumuniji postoji od 2017. godine i dostupna je u 9 gradova iz Rumunije i Mađarske a planira se i implementacija u Holandiji.

pronalazi najbolje saputnike u odnosu na lokaciju, radno vreme i vlasništvo automobila. Time se omogućava i smanjivanje troškova puta kao i odgovorno ophođenje prema prirodnom okruženju. koji je rezultat projekta? Trenutno u Holandiji je uz pomoć platforme oko 25000 manje automobila, a njen uticaj se sve više širi. Kompanija se vremenom širi i postala je internacionalna i dostupna je u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, a uvode se i opcije putovanja van grada za potrebe određenih festivala i sl. 1.

B5 „T O O G E T H E R“ koji je cilj projekta? Iako već prisutna tema urbane mobilnosti i deljenja prevoza, ova platforma uklanje sve barijere koje su nekada postojale i predstavlja najsavremeniju ovog tipa. Omogućava se lako i zanimljivo deljenje prevoza sa kolegama, a platforma pruža informacije i najbolje spojeve tako što korisnike nagrađuje određenim poenima. 2017. je u Hagu osvojila nagradu za inovaciju godine. Korišćenjem ove aplikacije se pre svega smanjuju gužve u saobraćaju izbegavanjem prakse da svako putuje sam u svom vozilu. Takođe rešavaju se i problemi parkiranja, kao i smanjivanje emisije štetnih materija. Glavna prednost ove platforme je to što ona sama

50.000 korisnika svakodnevno koristi platformu 2. 30.000.000 evra ušteda u gorivu na godišnjem nivou 3. 17.000 tona CO2 manje godišnje

EDUKACIJA C1 „Wien campus“ prostor za univerzitet budućnosti Međunarodnost, inovacije, raznovrsnost, održivost - na novom kampusu WU moderni univerzitetski koncept se uliva u prostornu formu. Arhitektura odražava osnovne principe WU-a.

smartCITY koncept

Međunarodni, inovativni, višestruki i održivi - savremeni univerzitetski koncept i prostorni oblik za njega se trenutno kreira na novom kampusu WU. Arhitektura je ogledalo osnovnih principa WU (Univerziteta u Beču). U novom kampusu se ne grade samo zgrade. Počinju da se koriste koncepti, koji se uklapaju u novi Univerzitet budućnosti. Cilj je bio pružiti studentima okruženje za društvene, kulturne i političke aktivnosti u kojima će obrazovanje, istraživanje i obuka praktičnih veština biti na jednom mestu i u interakciji jedni sa drugim. Oko impozantnog Centra za učenje i biblioteke (LC) iračko-britanske arhitekte Zahe Hadid, grupisano je pet građevinskih kompleksa: nastavni centar (TC), zgrade (D2, D3 / AD, D4) sa fokusom na master programe i administraciju, izvršna akademija (EA) koja ima fikus na doživotno učenje, koje predstavlja savremen pristup učenju i nastavi. prostor za studente Poboljšanje u onome što nudi WU campus može se videti u brojevima: u budućnosti će studentima biti na raspolaganju 3.000 radnih mjesta u privatnim studijskim područjima i projektnim prostorijama koje se mogu rezervisati. Predavačke sale su opremljene najsavremenijim obrazovnim tehnologijama (ključne riječi smartboards) i preplavljene su dnevnim svetlom. Iako se zgrade spolja dizajnirane na različit način, one su iznutra u njihovom arhitektonskom

dizajnu iste, i prate isti tehnički koncept. Standardizovano je snabdevanje energijom, ventilacija, sanitarni čvorovi itd. Za potrebe održivosti, čitav kampus je izgrađen u konceptu “zelene zgrade”. Energija se uglavnom dobija toplotnom upotrebom podzemnih voda. Pristupačnost se uzima zdravo za gotovo. Osobama sa invaliditetom je obezbeđen pristup svakoj predavačkoj Sali. Svaki kampus je u potpunosti dostupan za invalidska kolica. Ljudi sa oštećenjima vida podržavaju se sa sistemom opipljivih navođenja.

otvoreni prostori i prostori za sastanke Ne samo zgrade, već i velika područja između njih nude mnoge mogućnosti za upoznavanje ljudi. 55.000 od ukupno 100.000 kubnih metara ukupne površine za korišćenje su nerazvijene i otvorene za javnost. Tri ulaza i pet prolaza omogućavaju pristup kampusu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i 365 dana u godini. Stanovnici i posetioci su više nego dobrodošli. Bečki kampus je obrazovna ustanova koja uključuje vrtić, školu i koncept slobodnog vremena na jednoj lokaciji. To je celodnevna ustanova koja prepliće škole i jedinice za odmor tokom dana.

Prikaz kampusa, Beč / izvor: University of Economics, (WU) Campus, Smart City Wien

smartCITY koncept

CAMPUS PLUS

Prepletanje vrtića, škole i slobodne pedagogije na centralnoj lokaciji je savremeni i vizionarski pristup za dalje poboljšanje kvaliteta obrazovanja u urbanim sredinama. Društveni razvoj i savremeni pedagoški principi kao što su individualna podrška, rad u različitim veličinama grupa, samostalno upravljano i otvoreno učenje kao i projektne klase bili su razlozi za formiranje bečkog modela kampusa. Celodnevna zaštita i blizina pojedinačnih institucija omogućavaju sinergiju i garantuju holistički kontinuitet obrazovanja. Dnevna rutina prati ritam učenja i slobodnih faza, koji omogućavaju koncentrisano učenje i omogućavaju odmor i kreativnost. Ima vremena za razmišljanje, kretanje, razgovaranje, zajednički obrok i individualnu podršku.

smartCITY koncept

Unutrašnji deo objekta, Beč / izvor: University of Economics, (WU) Campus, Smart City Wien

optimalno korišćenje Otvorene obrazovne radne prostorije i prostori zgrada dostupni su svima. Zajednički projekti olakšavaju proces učenja zajedno i učenje po principu jedan od drugog. Da bi se deca osjećala kod kuće, nalaze se prijatna područja odmora i pojedinačne niše za odmor. Ovakve oblasti su u skladu sa savremenom pedagogijom i radom u malim grupama. Prostorije moraju biti fleksibilne kako bi brzo mogle da se transformišu iz radnog u slobodni prostor i obrnuto, i time stvorile optimalnu infrastrukturu za faze učenja i slobodnog vremena. Prostorna varijacija je suštinski element dnevnih operacija.

campus plus – dalji razvoj koncepta Tokom faze formiranja koncepta projekta bečkog Campus modela utvrđeno je da program nije krut i konačan. Umesto toga, dalji razvoj i konstantno razmišljanje o budućnosti su od presudne važnosti važnosti za održivost koncepta. U daljem razvoju Campus Plus koncepta dečiji vrtići i škole bi trebali biti još konsolidovaniji. Prelaz treba omogućiti i deci i roditeljima. To se postiže pre svega prostorskim kombinovanjem četiri škole i dve grupe vrtića: Kombinuju se na takozvane “obrazovne oblasti” sa višenamenskim prostorijama. U okviru ovih “obrazovnih područja” deca od 0 do 10 godina provode svoj dan zajedno. Po pravilu, kampus se sastoji od do četiri područja ove vrste, što rezultira u 21 školskom odjelu i dvanaest vrtića za oko 700 dece.

Prikaz kampusa, Beč / izvor: University of Economics, (WU) Campus, Smart City Wien

SRBIJA

stanje i potencijali za primenu 51

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

2.1 PROBLEMI I NACIONALNE POLITIKE digitalna pismenost u Srbiji Razvoj i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija transformisali su savremeno društvo u „informaciono društvo“. Njegova glavna karakteristika je ta što informaciono-komunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinaca i društva u celini. Uvidevši značaj ovih tehnologija, Republički zavod za statistiku sproveo je 2004. godine pilot istraživanje o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u organizacijama koje se bave bankarstvom i osiguranjem.

Primarni cilj tog poduhvata bilo je testiranje metodologije i instrumenata i pripremanje za uvođenje sličnih, redovnih istraživanja koja se odnose na domaćinstva i privredu. U prethodnih dvanaest godina Republički zavod za statistiku sproveo je dva istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija. Prvo se odnosilo na domaćinstva i pojedince, a drugim su bila obuhvaćena preduzeća. Oba ova istraživanja sprovedena su i u 2018. godini. Istraživanja su sprovođena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije.

Informaciono društvo današnjice izvor : The Guardian

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

U poslednja 3 meseca računar je koristilo 70,7% lica, što čini povećanje od 3% u odnosu na 2017. godinu. Kada je reč o domaćinstvima i pojedincima, obuhvaćena su domaćinstva s najmanje jednim članom koji ima između 16 i 74 godine života, kao i pojedinci iste starosne dobI. U 2018. godini 72,9% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje internet priključak, što čini povećanje od 4,9% u odnosu na 2017. godinu.Zastupljenost internet priključka je najveća u Beogradu i iznosi 82,2%. U Vojvodini ona iznosi 70,7%, a u centralnoj Srbiji 69,3%. Zastupljenost računara u domaćinstvima je 72,1%, što predstavlja povećanje od 4% u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče internet konekcije – 67,5% korisnika internetu pristupa putem mobilnih uređaja (telefon ili tablet) i to je najzastupljeniji tip konekcije koji, u odnosu na prethodnu godinu, beleži porast od 13,9%; druga po zastupljenosti je ADSL konekcija koju upotrebljava 51,2% korisnika. Širokopojasnu internet konekciju poseduje 72,5% domaćinstava u Republici Srbiji.

Smart City App Hack izvor : AZ Tech Beat

Istraživanje je pokazalo da je internet koristilo 73,4% lica, dok ga 24,2% lica nikada nije koristilo. Preko 3 590 000 lica koristi internet svakog ili skoro svakog dana. Uređaj koji se najčešće koristi za pristup internetu je mobilni telefon sa 83,7%, slede personalni računar sa 59,8% i laptop sa 45,3%. Kupovinu ili poručivanje robe putem interneta, u poslednja tri meseca, obavljalo je 30,9% korisnika interneta. Razvoj novih tehnologija diktira prilagođavanje tradicionalnih struka i veština digitalnom okruženju, te je kreiranje poslova budućnosti, koje će zahtevati digitalne veštine, izvesno da će se desiti i kod nas. Tokom 2015. i 2016. godine, srpska industrija informacionih tehnologija beležila je konstantan rast.

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

Zbog toga, sve veći broj mladih nastoji da se uključi u ovu delatnost koja je jedna od najbrže rastućih u zemlji i iz godine u godinu beleži sve veću potražnju za kadrovima. Pored mnogih strategija na nacionalnom nivou za poboljšanje uslova zapošljavanja mladih i programa reforme politika zapošljavanja i socijalne politike, ulaganje u oblast razvoja IT tehnologija može biti jedan od načina da se spreči odlazak mladih iz zemlje i prilika da se profesionalno usavršavaju i rade u svojoj zemlji. Međutim, osim toga što su građanima digitalne veštine sve više potrebne na poslu, sticanje digitalnih veština važno je i zbog korišćenja novih digitalnih usluga kao što su e-uprava, e-trgovina i druge, koje im mogu olakšati život, a koje će im biti nedostupne ukoliko ne ovladaju digitalnim veštinama.

pregled nacionalnih politika na liniji sa konceptom Smart city-ja Kada govorimo o konceptu pametnog grada i polju inovacija, digitalizacija i sistematična upotreba tehnologija predstavljaju osnov za ostvarivanje ciljeva postavljenih konceptom pametnog grada tj. ciljeva održivog razvoja. U Nacionalnoj strategiji održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbije 54

do 2030. godine, tema digitalizacije i komunikacionih platformi posebno je obrađena u delu 7. (7.5) koji se odnosi na sprovođenje strategije. U međunarodnim dokumentima na evropskom i globalnom nivou, a i u skladu sa opredeljenjem Vlade Srbije, korišćenje digitalnih usluga je značajan upravljački instrument urbanog razvoja koji će poboljšati kvalitet života i životni standard stanovništva. U Novoj urbanoj agendi ( New Urban Agenda – UN HABITAT III), se preporučuje promovisanje IKT, upotreba otvorenih, participativnih i korisnički orijentisanih diigitalnih platformi i alata i korišćenje geo-informacionih tehnologija. Podržava se nauka, istraživanje i inovacije za prikupljanje, analizu, standardizaciju i deljenje podataka. Ističe se značaj jačanja kapaciteta i promovišu na podacima zasnovane (evidence- based) politike. Urbana agenda Evropske unije ima kao jednu od 12 prioritetnih tema digitalnu tranziciju sa fokusom na: • • •

•

prikupljanje podataka (uzimajući u obzir i vlasništvo); korišćenje otvorenih podataka; upravljanje podacima (uzimajući u obzir kapacitete građana, lokalnih vlasti i zaštitu ličnih podataka) i digitalne usluge (uzimajući u obzir nove tehnolog.); pristupačnost digitalnih javnih usluga za lica sa invaliditetom i starije građane

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

U Međunarodnim smernicama za urbanističko i prostorno planiranje daje se preporuka nacionalnim vlastima da, u saradnji sa drugim sferama vlasti i odgovarajućim partnerima, promovišu geoprostorne tehnologije za prikupljanje podataka, IKT, adresne registre, zemljišne registre i registre vlasništva, kao i umrežavanje i razmenu znanja za tehničku i društvenu podršku implementaciji urbanističkih i prostornih planova.

Zakon o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 27/18) reguliše uspostavljanje i vođenje registara i evidencija u eletronskom obliku, kao i korišćenje podataka iz registara i evidencija i obavljanje usluga elektronske uprave. Zakon o planiranju i izgradnji reguliše razmenu dokumenata u objedinjenoj proceduri koja se obavlja elektronskim putem, što će doprineti efikasnijem procesu izrade i korišćenja dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja kao instrumenata ostvarivanja politike urbanog razvoja. Isti zakon predviđa uspostavljanje lokalnih informacionih sistema u skladu sa načelima Direktive INSPIRE Evropske unije. Preporuke za strukturu informacionih sistema o prostoru na nacionalnom i lokalnom nivou se nalaze u Programu implementacije Prostornog plana Republike Srbije (Službeni glasnik RS“, broj 104/16) i Priručniku za klasifikaciju namena zemljišta i planskih oznaka u planskim dokumentima. Ove baze podataka u vidu registara, evidencija i informacionih sistema na nacionalnom i lokalnom nivou će biti u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka („Službeni glasnik RS“, broj 27/18). U Nacionalnoj strategiji održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine, kao važna stavka u domenu sprovođenja, a u odnosu na temu digitalizacije, spominje se uspostavljanje komunikacione platforme za urbani razvoj.

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

Ta komunikaciona platforma bi se formirala zarad sveobuhvatne razmene na temu razvoja urbanih naselja i sadržala bi sve podatke o aktivnostima koje se odnose na prostorno i urbanističko planiranje (na godišnjem nivou Salon urbanizma, Letnja škola urbanizma, naučno-stručni skupovi Asocijacije prostornih planera Srbije, skupovi povodom obeležavanja jubileja kao npr. 70 godina Urbanističkog zavoda Beograda 2018...), a u skladu sa preporukama UN Habitata za organizaciju nacionalnih urbanih foruma. Nacionalni strateški okvir ima niz dokumenata kojima su postavljeni normativi za razvoj informacionog društva i upotrebu IT tehnologija kao i opredeljenje za korišćenje digitalizacije kao instrumenta urbanog razvoja. Navodimo neke od tih dokumenata: • • • • • •

Nacionalna strategija održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbijedo 2030. Nacionalna strategija održivog razvoja (2008) Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine

• • •

Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine

strategija održivog i integralnog razvoja u Republici Srbiji do 2030. – pregled definisanih paketa mera i prepoznavanje principa koncepta pametnog grada

Od usvajanja Nove urbane agende u Republici Srbiji je u toku 2017. godine sproveden veći broj aktivnosti na podizanju svesti o značaju urbanog razvoja i upoznavanju sa preporukama iz međunarodnih dokumenata, a sa ciljem njihovog prilagođavanja lokalnom kontekstu. Jedno od osnovnih opredeljenja je da se politika urbanog razvoja na lokalnom nivou sprovodi usklađeno sa nacionalnim i međunaorodnim smernicama za urbani razvoj. U izradi Strategije urbanog razvoja korišćen je integralni pristup, što podrazumeva uključivanje relevantnih tematskih oblasti i alata/sredstava različitih sektorskih politika koji su definsani u sektorskim strategijama.

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

Polazeći od ključnih problema i potencijala iz SWOT analize i od vizije, utvrđeni su sledeći strateški pravci urbanog razvoja: 1) Održivi ekonomski razvoj, 2) Uređenje urbanih naselja, 3)Društveno blagostanje, 4) Kvalitet životne sredine i 5) Upravljanje urbanim razvojem. Opšti cilj jeste ostvaren održivi i integralni razvoj urbanih naselja, koji se obezbeđuje unapređenjem ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kvaliteta uređenja urbanog prostora, zaštite životne sredine i prilagođavanjem na klimatske promene, poboljšanjem društvenog blagostanja (kvaliteta života, zdravlja stanovništva i bezbednosti), priuštivim i kvalitetnim stanovanjem, očuvanjem i afirmacijom graditeljskog nasleđa i urbanog identiteta.

Za svaki od strateških pravaca urbanog razvoja utvrđeni su posebni ciljevi i to: Održivi ekonomski razvoj Unapređen i integrisan strateški urbani okvir za održivi, inovativni i inkluzivni lokalni ekonomski razvoj, zapošljavanje, jačanje konkurentnosti i životnog standarda u urbanim naseljima. Uređenje urbanih naselja Unapređen i ujednačen kvalitet uređenosti i pristupačnosti urbanog prostora.

kvalitet i dostupnost društvenih usluga, smanjen rizik od siromaštva, obezbeđen krov nad glavom za sve građane, ostvarena socijalna inkluzija i demografska obnova urbanih područja. Kvalitet životne sredine Unapređen kvalitet životne sredine, zdravlja i bezbednosti stanovnika u urbanim naseljima i visok stepen prilagođenosti urbanih područja klimatskim promenama. Upravljanje urbanim razvojem Efikasnije upravljanje urbanim razvojem.

Za postizanje posebnih ciljeva utvrđenih ove strategije ustanovljavaju se paketi mera koji predstavljaju skup ključnih i povezanih aktivnosti koje doprinose ostvarivanju održivog i integralnog urbanog razvoja u Republici Srbiji do 2030. godine. U okviru strateškog pravca održivi ekonomski razvoj imamo sledeće pakete mera koje su na liniji sa konceptom Smart city-ja: •

Paket mera 1.1 Unapređenje uslova za lokalni održivi ekonomski i urbani razvoj Mera 1.1.1 : Podsticanje inovacija i razvoj niskougljenične, resursno efikasne „zelene” ekonomije

Društveno blagostanje Unapređen 57

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

•

Paket mera 1.3 Podsticanje razvoja i upravljanja braunfild lokacijama Mera 1.3.3 : Uspostavljanje koherentnog informacionog sistema o braunfild lokacijamaobjedinjavanjem postojećih registara, obrazovanje kadra i izrada kataloga Paket mera 1.4 Unapređenje poslovne i inovativne infrastrukture (IZ, IP, TP, slobodne zone, biznis inkubatori, zone unapređenog poslovanja, inovacioni centri i dr.) i komercijalnih zona Mera 1.4.1 : Industrijske inovacije/smart specijalizacija (sa urbanim centrima kao stožerima znanja, inovacija, kreativnosti, ekonomske izvrsnosti i razvoja)

prevoza, deljenje prevoza individualnim vozilom i sl.)

U okviru strateškog pravca Društveno blagostanje imamo sledeće pakete mera koje su na liniji sa konceptom Smart city-ja: •

U okviru strateškog pravca Uređenje urbanih naselja imamo sledeće pakete mera koje su na liniji sa konceptom Smart city-ja: •

•

Paket mera 2.2 Uređenje kulturne baštine i kultura Mera 2.2.4 : Primena digitalizacije i mapiranje kulturnog, graditeljskog i urbanog nasleđa Paket mera 2.3 Unapređenje pristupačnosti, saobraćaja i urbane mobilnosti Mera 2.3.4 : Uvođenje novih tehnologija u transportu (na elektro pogon, novi sistemi modularnog javnog

Paket mera 3.4. Podizanje nivoa transparentnosti u procesu donošenja odluka o urbanom razvoju i unapređenje participacije građana i uključivanja stejkholdera Mera 3.4.3 : Unapređenje procedura participacije građana i stejkhodera u procesima donošenja odluka kroz sprovođenje e-participacije, referenduma, javno-privatnog dijaloga, javnih konsultacija, panela za građane, saveta građana, građanskih inicijativa, i u skladu sa preporukama Saveta Evrope (2009, 2011)

U okviru strateškog pravca Kvalitet životne sredine imamo sledeće pakete mera koje su na liniji sa konceptom Smart city-ja: •

Paket mera 4.1 Ublažavanje klimatskih promena unapređenjem kvaliteta svih parametara životne sredine, sistema upravljanja otpadom i unapređenjem energetske efikasnosti Mera 4.1.1 : Zaštita vodoizvorišta i kvaliteta vode, uvođenje adek-

SRBIJA stanje i potencijali za primenu

•

vatnih postupaka i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda urbanih naselja prema specifičnom planu inplementacije za Urban Waste Water Directive Paket mera 4.3 Primena strateških i planskih dokumenata zaštite životne sredine u planiranju i ostvarivanju urbanog razvoja Mera 4.3.6 : Unapređenje sistema monitoringa vode, vazduha, buke, biodiverziteta, hazarda i zdravlja stanovnika u urbanim naseljima

U okviru strateškog pravca Upravljanje urbanim razvojem imamo četiri paketa mera od kojih se poslednji, paket 5.4 odnosi posebno na temu digitalizacije i uvođenja elektronskih usluga u upravljanje urbanim razvojem. Paket mera 5.4 Digitalizacija i uvođenje elektronskih usluga u upravljanje urbanim razvojem Mera 5.4.1 : Uspostavljanje pokazatelja za praćenje razvoja na nivou urbanih naselja (prilagođavanjem statističkog sistema standardima EVROSTAT-a i zahtevima ove strategije) koji će postati sastavni deo lokalnih informacionih sistema •

•

zemljištem, na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou

•

Mera 5.4.3 : Uspostavljanje registara (registri/evidencija javne svojine i javnih dobara, braunfild lokacija, nedovoljno iskorišćenih lokacija i objekata uključujući i dodeljene, neizgrađene i „blokirane” lokacije; mapiranje nezakonite izgradnje i potreba za sanacijom; monitoring saobraćaja, vodne infrastrukture, upravljanja rizicima i dr.)

•

Mera 5.4.4 : Izgradnja kapaciteta, podizanje stručnosti i podrška lokalnim samoupravama u procesu digitalizacije, podrška institucijama u uspostavljanju e-uprave

•

Mera 5.4.5 : Objedinjene procedure za izradu planskih dokumenata, ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata, izdavanje građevinskih dozvola, uvođenje ozakonjenih objekata u poreski sistem, registraciju stambenih zajednica i rešavanje stambenih potreba

Mera 5.4.2 : Koordiniran razvoj informacionih sistema za potrebe upravljanja teritorijom, urbanim razvojem i građevinskim

primeri lokalnih politika

3.1 ANALIZA IMPLEMENTACIJE GIS-a NA PODRUČJU GRADA PIROTAmartCITY koncepta Primenom GIS-a dolazi do poboljšanja kvaliteta i olakšavanja funkcionisanja lokalnih samouprava. Omogućeno je pružanje kvalitetnijih usluga građanima, investitorima i drugim korisnicima. Skraćuje se vreme i smanjuju troškovi sprovođenja raznih komunalnih aktivnosti koje su u nadležnosti lokalne samopurave, poput troškova održavanja i obnavljanja komunalne infrastrukture.

Doprinosi se donošenju kvalitetnijih odluka u vezi sa planiranjem i razvojem. Kako je predstavljeno u Strategiji razvoja GIS opštine Pirot, upravo iz tih razloga, uvođenjem GIS-a trebalo bi da se obezbedi pravovremena reakcija nadležnih službi u vezi sa zahtevima građana, investitora i drugih klijenata, efikasnije dugoročno planiranje u različitim oblastima, mogućnost kvalitetnije organizacije i analize podataka. Takođe, bolje se upravlja postojećim resursima čime je omogućen efikasniji rad opštinskih odeljenja.

Prikaz izgleda GIS mape, izvor : GIS Grada Pirota

način funkcionisanja sistema Na GIS mapi podaci su organizovani u okviru različitih slojeva, po odgovarajućim kriterijumima. Objekti i lokacije su povezani opisom podataka. Odabirom bilo kog objekta prikazuju se podaci i moguće ih je analizirati. Zapravo, u panelu sa slojevima se nalazi prikaz svih slojeva koji su dostupni na mapi. Slojevi su raspoređeni u grupe kojima su označeni. Uz svaku grupu sloja nalazi se ikonica koja asocira na samu grupu. Slojevi se aktiviraju tako što se klikne na prazno polje unutar grupe ili na grupu ako se želi aktivacija svih slojeva unutar grupe.

primeri lokalnih politika

Aktivni slojevi će biti štiklirani unutar polja. Neki od slojeva GIS-a su sistem adresa, prirodni resursi, korisne lokacije, katastarski plan, saobraćajna signalizacija, javna higijena, pijaca, stanovništvo, topografska karta i drugi. Na taj način, mogu da se pretražuju podaci o adresama, lokacijama i dr. Građanima je omogućen pregled mnogih informacija, kao što su prirodni resursi, linije gradskog saobraćaja, naselja. Omogućena je pretraga parcela, adresa, korisnih lokacija, Moguć je pregled i Generalnog urbanističkog plana. Tako se npr. klikom na sloj Adresni sistem otvaraju polja sa kućnim brojevima i ulicama vidljivim na mapi. Klikom na sloj Katastarski plan pri kazuju se parcele, a isti princip sa prikazom odnosno vizualizacijom informacija, primenjen je i na ostale

Veb geoportal Pirot je centralno mesto za pristup opštinskom GIS-u namenjen nejširem krugu korisnika. Svi korisnici mogu jednostavno pristupiti podacima. Takođe, moguće je poslati sugestije i primedbe opštinskim institucijama. GIS u Pirotu sadrži javni deo dostupan svim građanima, i profesionalni deo na osnovu kojeg je moguće pristupiti dodatnim podacima i dodatnoj funkcionalnosti, u zavisnosti od prava pristupa. Građani dobijaju uvid i o tome kako se upravlja resursima koji su stvoreni iz njihovih doprinosa i koji su dati na upravljanje ovlašćenim institucijama i državnim organima. Na primer, građani na ovaj način imaju uvid o tome koje se zone održavaju u okviru javne higijene i kakv je raspored nedeljnog održavanja. Time je omogućen uvid u rad te institucije.

opis i ciljevi projekta Projekat GIS opštine Pirot realizovan je u okviru Exchange 3 programa i pokriva veći broj postupaka rada u lokalnoj samoupravi, Direkciji za izgradnju opštine Pirot i komunalnim preduzećima JP „Komunalac“ i JP „Parking servis“. Cilj je, zapravo, pružanje podrške lokalnoj samoupravi i svim zainteresovanim stranama u prikupljanju informacija o svojoj imovini. Glavni cilj projekta je bio razvoj i implementacija GIS-a opštine Pirot i uspostavljanje infrastrukture geoprostornih podataka na opštinskom nivou, na osnovu „Strategije razvoja GIS-a opštine Pirot“ koja je usvojena 2005. godine. U Strategiji je predstavljena arhitektura opštinskog GIS-a koja počiva na veb tehnologiji, što podrazumeva korišćenje Interneta i distribuiranih baza podataka. 63

primeri lokalnih politika

Sa druge strane, preko veb GIS servera kao i pristupom centralnim ili lokalnim GIS bazama podataka moguća je distribucija podataka do korisnika. Jedan od ciljeva projekta bio je i redizajn opštinskog veb geoportala (u okviru kojeg su sistematizovani svi geoprostorni podaci, geoinformacije i servisi opštinskog GIS-a) pomoću koga je omogućen pristup opštinskom GIS-u za veliki broj korisnika, kako onih iz javnih preduzeća i opštinske administracije tako i za građane i ostale zainteresovane strane. Krajnji cilj projekta je i da se poboljšaju usluge koja lokalna samouprava zajedno sa javnim preduzećima pruža korisnicima. U okviru projekta su razvijene četiri ključne komponente opštinskog GIS-a: GIS za održavanje objekata javne rasvete, GIS za održavanje puteva, ulica i saobraćajne signalizacije, GIS za održavanje komunalnih objekata i GIS zasnovan na tematskoj celini prirodnih resursa. Na taj način, Odeljenja opštinske uprave u stanju su da pruže efikasnije usluge građanima i drugim korisnicima. Omogućeno je efikasnije planiranje u raznim oblastima poput urbanizma, komunalne infrastrukture, ekologije, demografije, bolje upravljanje postojećim resursima, efikasnija administracija i održavanje komunalne infrastrukture, kao i efikasnija i objektivnija naplata javnih prihoda.

učesnici i zainteresovane strane Ključni učesnik na realizaciji projekta je Opštinska uprava i njena odeljenja, a posebno treba istaći GIS centar. Opština je ta koja je koordinirala sve aktivnosti i bila uključena u sve njih. Direktan korisnik programa je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO). Ona sa ciljem podrške razvoju lokalnog GIS-a organizuje sastanke mreže gradova i opština. Organizacijom tih sastanaka otvara se mogućnost da predstavnici lokalnih samouprava razmene iskustva sa kolegama i informišu se o aktuelnim temama. Krajnji korisnici ovog programa su gradovi i opštine u Srbiji i njihovi građani (korisnici unutar određenih kompanija, profesionalni korisnici iz opštinske administracije i javnih preduzeća). Potrebno je da lokalna samouprava ima saradnju i sa drugim odeljenjima zbog efikasnijeg upravljanja. Opštinska javna preduzeća JP KOmunalac, JP Parking servis i Direkcija za izgradnju opštine Pirot su obezbedili informacije za razvoj ključnih komponenti. Služba za katastar obezbedila je prostorne podatke iz svoje nadležnosti.

primeri lokalnih politika

implemetacija Mnogobrojni poslovi vezani za planiranje i administrativne zadatke u lokalnim samoupravama uglavnom se oslanjaju na prostorne podatke. Da bi se prostorni podaci koristili, prvenstveno treba sve objekte i pojave koji su predmet interesovanja predstaviti u prostoru, uz kompleksniju analizu i obradu podataka kada se to zahteva. Sa druge strane, sam proces prikupljanja prostornih podataka iziskuje velike troškove, ali ukoliko oni postoje u digitalnom obliku lako se mogu reprodukovati i distribuirati. Sam njegov razvoj predstavlja višegodišnji posao koji treba da se razvija po fazama koje su dobro isplanirane i koordinirane od strane lokalne samouprave. Treba imati u vidu da primena ovog sistema nikada nije završena, s obzirom da je to proces koji podrazumeva prikupljanje, unos, korišćenje podataka i njihovo redovno ažuriranje. Stoga, važno je istaći da uspeh u implementaciji GIS-a u velikoj meri zavisi od ljudi koji rade na njoj. Da bi se izbegla pojedina ograničenja u razvoju važno je da menadžment lokalne samouprave obezbedi radnu grupu kadrovima, vremenom, finansijskim sredstvima i dr. Broj podataka nije konačan i proširivaće se. Korišćenjem geoportala, korisnici imaju uvid u (sadržaje) dokument koji ima prostornu odrednicu.

Za sada se to odnosi na podatke o stanovništvu, javnoj higijeni, rasveti, pijaci, katastarki i urbanistički plan, ali bi daljim razvojem sistema i uvođenjem GIS tehnologije u ostale gradske i javne komunalne službe, to trebalo da postanu i druge evidencije koje sadrže podatke o prostoru. Program Exchange 3, u okviru koga je realziovan projekat, ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta lokalnih samouprava u Srbiji za dalje učešće u procesu decentralizacije u skladu sa standardima Evropske unije. Realizacija projekta koštala je oko 300 000 evra. zaključna razmatranja GIS omogućava jednostavnije skladištenje, čuvanje i razmenu podataka. Povezivanjem lokalne samouprave sa drugim lokalnim i republičkim organima i institucijama, GIS može doprineti boljoj upotrebi resursa, bržoj razmeni, analizi i obradi informacija između različitih institucija, ili unutar same institucije kao i sinhronizaciji poslova u planiranju, upravljanju i održavanju lokalnih sistema. Kroz glavne aplikacije GIS-a: mapiranje, merenje, monitoring, modelovanje i upravljanje mogu se vršiti razne analize u zavisnosti od zahteva i očekivanja, a dobijeni rezultati se dalje mogu prodavati zainteresovanim klijentima.

primeri lokalnih politika

Tipična primena GIS-a koja se odnosi na svakodnevne postupke u lokalnoj samoupravi ogleda se u lakšem pretraživanju parcela, podataka koji su vezani za parcele, primeni različitih resursa, održivom upravljanju, programima zaštite životne sredine, unapređenju ekonomskog razvoja, urbanističkom planiranju, projektovanju, odlučivanju i dr. Pored toga, njegova osnovna namena i značaj ogledaju se u vizualizaciji podataka u cilju preciznijeg, lakšeg i kompleksnijeg upravljanja resursima lokalne samouprave i javnih ustanova na njenoj teritoriji. Primena GIS-a u lokalnoj samoupravi pruža mogućnost poboljšanja usluga prema građanima, potencijalnim investitorima, zatim ubrzanja komunikacije između različitih službi i drugih zainteresovanih strana. U domenu pružanja usluga, dobro razvijen GIS može da se primeni u oblasti turizma, gde se mogu razraditi mreže staza i ruta, dok se znameniti turistički lokaliteti mogu uspešnije voditi. Zatim je moguće proveravanje putnih mreža, njihovo razvijanje i održavanje kako bi se sprečile saobraćajne gužve. Bitan je i ravoj GIS-a kao instrumenta za podršku planiranju, sprovođenju i praćenju prostornog i teritorijalnog razvoja, uz uvažavanje ključnih direktiva generalnog plana. Uvođenje i primena GIS-a su bitan preduslov efikasnosti u radu lokalnih samouprava i doprinosi smanjenju troškova.

Takođe, važna je ušteda resursa ljudi i tehnika što je opravdalo uvođenje ovog sistema. Ono što je od krucijalnog značaja u razvoju GIS-a jeste strateško usmeravanje kako bi se koristile sve prednosti koje ovaj sistem pruža. U Srbiji je oko trideset opština i gradova značajno napredovalo u unapređenju lokalnog GIS-a, za čiji su dalji razvoj ključni podaci RGZ-a. Takođe, kao podrška u razvoju lokalnog GIS-a u Srbiji, značajnu ulogu ima Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) koja u tu svrhu organizuje sastanke mreže gradova i opština, kao i program Exchange 3.

3.2 TRENUTNA SITUACIJA U SRBIJI - GRAD ZRENJANIN

Upotreba geografskih informacionih sistema u procesu planiranja i obavljanju administrativnih poslova vidljiva je i u Srbiji. Većina opština velikih gradova u Srbiji koristi GIS, na osnovu lokalno razvijenih različitih softverskih rešenja. Ipak, mnogi manji gradovi nemaju dovoljan broj adekvatnih softverskih i ljudskih resursa za upotrebu i održavanje tih sistema. Stoga su mnogi prostorni i urbanistički planovi, naročito na lokalnom nivou, dostupni i dalje samo u AutoCAD formatu bez prostornog referenciranja, integrisanih tabela

primeri lokalnih politika

atributa i mogućnosti prostorne analize. Planovi su, u određenim situacijama, dostupni samo u štampanom obliku. U skladu sa time, od 2011. do 2014. godine, projekat „Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“ pružio je podršku pospešivanju upotrebe geografskih informacionih sistema u lokalnim upravama obezbeđivanjem softvera i dodatnih karakteristika, kao i profesionalnom obukom i podacima za sprovođenje prostorne analize različitih tema. Deo tog projekta bio je i grad Zrenjanin. Naime, saradnja grada Zrenjanina i Ambero / Icona u uspostavljanju procene sistema vrednosti opštinskog zemljišta (razvoj građevinskog zemljišta i procena vrednosti nepokretnosti) odnosno jačanja lokalnog upravljanja zemljištem, ostvarena je 2011. godine. Pored opština Subotica i Valjevo, Zrenjanin је odabran kao pilot projekat za testiranje i uvođenje sistema vrednovanja imovine. Kao polazna tačka uzeta je obrada podataka o opštinskom zemljištu i o privatnoj svojini. Pored uspostavljanja nabavne cene, kreiran je digitalni registar nekretnina koji je trebalo da obezbedi informacije o stanju celokupnog opštinskog zemljišta i objekata.

utvrđivanje vrednosti nepokretnosti primenom GIS-a Zapravo, u lokalnim pilot projektima u Subotici, Valjevu i Zrenjaninu, GIZ Projekat je pružio podršku u sprovođenju novog oblika informisanja o vrednostima nepokretnosti u opštinama u okviru lokalnog geografskog informacionog sistema. Baziran na automatskoj analizi prosečne prodajne cene u različitim delovima opštine, sistem dozvoljava upite i može da generiše mape vrednosti nepokretnosti koje mogu da koriste administracija, zainteresovani građani ili investitori. Dostupnost ovih podataka i generisanje mapa vrednosti doprinosi većem stepenu transparentnosti lokalnog tržišta nekretnina. WEB GIS aplikacija razvijena od strane nacionalnog GIS eksperta dozvoljava pristup i korišćenje podataka za različite opštinske institucije. učesnici u projektu Kao glavni politički partner projekta istaklo se Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Ono je bilo direktno uključeno u razvoj različitih aktivnosti projekta i igra ključnu ulogu u diskusiji i uvođenju novih instrumenata za upravljanje zemljištem u zakonodavni okvir i praksu. Projekat je u cilju uvođenja i jačanja instru67

primeri lokalnih politika

menata za upravljanje zemljištem u Srbiji svoje aktivnosti realizovao po bottom-up principu, uključujući širok krug aktera sa nacionalnog i lokalnog nivoa. Realizacija projekta podeljena je u dve faze: Prva faza, koja je trajala 2010-2012 i u okviru koje su u prvom planu bili pilot projekti na lokalnom nivou, i druga faza 2013-2015, u kojoj su iskustva iz prethodne faze poslužila kao osnova za jačanje diskusije na nacionalnom nivou. U prvoj fazi (2010-2012) projekat je na realizaciji pilot projekata sarađivao sa 13 gradova i opština iz cele Srbije: Čačak, Despotovac, Kladovo, Kragujevac, Kraljevo,Majdanpek, Niš, NoviSad, Smederevo, Subotica, Užice, Valjevo and Zrenjanin. Realizacija najvećeg broja projekata na lokalnom nivou završena je do kraja prve faze (decembar 2012.). Takođe, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) važan je partner u realizaciji različitih aktivnosti na lokalnom i nacionalnom nivou, pre svega kao značajna platforma za definisanje standarda i diseminaciju i razmenu novih iskustava u oblasti urbanističkog planiranja. Ostali važni partneri projekta, u zavisnosti od teme koju projekat podržava, su Republički geodetski zavod (RGZ), Univerzitet u Beogradu i strukovna udruženja u oblasti prostornog planiranja, urbanizma i geodezije.

hronologija uvođenja GIS tehnologije u gradu Zrenjaninu 2004. – početak razvoja GIS-a u pojedinim javnim i komunalnim preduzećima u Zrenjaninu (Direkcija, Vodovod) 2009. – potpisan Memorandum o razumevanju o GIS-u između grada Zrenjanina i 14 javnih preduzeća i institucija 2010. – početak regionalnog projekta „Uspostavljanje GIS centra u Zrenjaninu“ u okviru Exchange 3 programa Evropske unije u saradnji sa opštinama Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej i na iskustvima grada Subotice kao partnera na projektu 2012. – završen navedeni projekat (mapa industrijskih zona) i formiran GIS centar u Gradskoj upravi grada Zrenjanina 2017. – potpisan Međuopštinski sporazum o saradnji na razvoju GIS-a na nivou Srednjobanatskog upravnog okruga između grada Zrenjanina i opština Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej i Sečanj. Dostupne mape na WebGIS portalu grada Zrenjanina, GIS.ZRENJANIN.RS: GIS portal Zrenjanin, GIS industrijskih zona, Gradski adresar, Poljoprivredno zemljište, Kulturno – istorijsko nasleđe, Planska dokumenta, Demografske karakteristike, Radovi u gradu, Ustanova Rezervati prirode, Virtuelna šetnja Botoš

primeri lokalnih politika

Prikaz centra grada, poslovnih kompleksa, radnih zona, stambenih objekata, poljoprivrednih površina / izvor : GIS Zrenjanin

način funkcionisanja sistema Geografsko informacioni sistem grada Zrenjanina mogao bi se shvatiti kao skup različitih mapa koji određene površine i prostore prikazuju u njihovoj celini ali i u presecima. Na taj način, jednim klikom na digitalnu mapu mogu se dobiti informacije o određenoj površini, od njene kvadrature i vlasništva, opremljenosti infrastrukturom poput vodovodne, kanalizacione, strujne i telefonske mreže, do informacija o visini komunalne buke i procentu zagađenja vazduha.

GIS okuplja sve one informacije o Zrenjaninu i okolini koje su se ranije čuvale u papirnoj formi u vidu mapa, karti, prostornih planova. Zrenjanin je jedan od dvadesetak gradova i opština u Srbiji koji su izradili Geografsko informacioni sistem. Pilot projekat Zrenjanina najpre je prikazao industrijske zone u gradu. Vremenom, projekat je obuhvatio teritoriju celog grada koja se sada prikazuje u različitim mapama.

primeri lokalnih politika

“Princip je takav da postoje različite mape koje na kojima se mogu videti parcele, površine, vlasništvo, kontakt, infrastruktura grada kao što su strujni kablovi, vodovodne cevi, gasna mreža, zatim parking zone, linije gradskog saobraćaja, alergeni polena, pretraga apoteka, banaka, škola kao i prikaz kako bi trebao Zrenjanin da izgleda 2026. godine. Za svaku tačku, objekat odnosno određen prostor, vezujemo neku informaciju.” Miodrag Bogunović, koordinator GIS centra

Određeni broj korisnika iz lokalnih i republičkih javnih preduzeća, ali i opština Novi Bečej, Žitište i Nova Crnja, smo naučili da sami unose podatke na mapu kako bi sve bilo redovno ažurirano. Međutim, postoji problem da neki korisnici nisu toliko ažurni iz različitih razloga, a jedan od najvažnijih je nerazumevanje i nedovoljna podrška rukovodećih ljudi u javnim preduzećima u gradu i navedenim partnerskim opštinama. Ova jedinstvena mapa otvara se jednim klikom preko banera na portalu Gradske uprave Zrenjanin. Portal ima opciju engleskog jezika, kako i jezika nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u gradu Zrenjaninu. Na početnoj strani zvanične internet prezentacije grada Zrenjanina www.zrenjanin.rs postoje na manjoj mapi korisne dnevne i servisne informacije kao što su obaveštenja o isključenjima struje, sportske manifestacije i kulturna dešavanja. Ispod te mape se nalazi traka sa prečicama do najvažnijih sadržaja ka GIS portalu. Želja nam je da uvedemo i druge vrste informacija i na tome radimo i to razvijamo, ali bi trebalo uspostaviti saradnju i sa drugim instucijama, organizacijama ili internet portalima, čije bi se informacije mogle prikazati na mapi, rekao je Bogunović dodavši da je „po trenutnoj sistematizaciji samo jedno radno mesto određeno za rad na GIS-u, što je veoma malo“.– Investitorima je ovo olakšalo posao, jer

primeri lokalnih politika

sve potrebne podatke mogu dobiti na jednom mestu, uštedeti vreme i novac. Posebno treba istaći da od oktobra 2012., putem zvanične internet prezentacije grada Zrenjanina (preko banera GIS ZRENjANIN i izborom opcije Mapa grada, pa Poljoprivredno zemljište – zakup), građani mogu informativno da ostvare vizuelni pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama, koje su predmet javne licitacije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

učesnici i zainteresovane strane Budući da se prostorne informacije u mnogim lokalnim samoupravama, pa i u Zrenjaninu, nalaze u pokrajinskim i republičkim institucijama GIS je kroz portal Gradske uprave objedinio ove informacije na jednom mestu i omogućio brže i lakše dobijanje svih potrebnih informacija. GIS centar u okviru Gradske uprave u Zrenjaninu funkcioniše i razvija se pre svega zahvaljujući zaposlenima iz Odseka za razvoj i održavanje aplikativnog softvera – Zorana Brančića, GIS specijaliste, Vladimira Štimca, diplomiranog inženjera informatike i Mladena Paskulova, diplomiranog prostornog planera.

GIS, zapravo, ima više od 100 registrovanih korisnika iz gradske administracije i lokalnih i republičkih javnih komunalnih preduzeća. Već neko vreme najčešći korisnici GIS-a su firme koje se bave procedurama ozakonjenja i prodaje objekata, kao što su geodetske firme i agencije za promet nekretnina. šta su postojeće inicijative/planovi za budućnost? Treba istaći i da se sedište strukovnog GIS udruženja Srbije nalazi u Zrenjaninu. Njega su 15. maja 2018. godine u Beogradu osnovali GIS stručnjaci zaposleni u lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i privatnim firmama, kao i “freelanceri” u Srbiji. Osnovni cilj formiranja GIS udruženja je profesionalizacija, efikasnija primena i razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS-a) i povezivanje GIS stručnjaka kroz razmenu znanja i iskustava, zatim pružanje stručne pomoći, popularizacija i afirmacija GIS-a uz poštovanje principa kvaliteta i efikasnosti, definisanje radnih mesta za GIS u lokalnim samoupravama, javnim i drugim preduzećima i organizacijama, povećanje broja direktnih i indirektnih korisnika GIS-a, unapređenje informisanja građana, pravnih lica i drugih korisnika i promovisanje GIS-a kroz izdavačku delatnost što sve ukazuje na važnost zajedničkog delovanja. 71

primeri lokalnih politika

S tim u vezi može se izdvojiti i intervju sa Miodragom Bogunovićem, informatičarem zaposlenim na poslovima razvoja geografskog informacionog sistema u gradskoj upravi i predsednika Upravnog odbora GIS udruženja Srbije koji je u junu 2018. god. skrenuo pažnju na to da se u okviru Službe za informaciono-komunikacione tehnologije Gradske uprave planira izrada Strategije razvoja GIS grada Zrenjanina, bazirane na INSPIRE direktivi EU i usklađene sa Zakonom o infrastrukturi geoprostornih podataka – donetim u aprilu 2018. godine. Potrebno je i kontinuirano obrazovanje i usavršavanje zaposlenih u lokalnoj administraciji i javnim komunalnim preduzećima za korišćenje GIS-a i uspostavljanje standarda u proceduri u primeni GIS-a.

zaključna razmatranja Opštine, državni organi i sudovi još uvek nemaju zajedničke nacionalne standarde za utvrđivanje vrednosti imovine. Ovakav sistem GIS-a važan je jer bi trebalo da doprinese transparentnosti procedura na tržištu nekretnina i transparentnoti uopšte, kao i stabilnosti države kao osnove za njen ekonomski razvoj. Stoga je od značaja i što veći stepen uključivanja građana u procese odlučivanja o pravcima razvoja.

3.3 DRUGI GRADOVI Na adresi gis.zrenjanin.rs/novibecej/ može se videti dinamička mapa opštine Novi Bečej. U pitanju je implementacija GIS-a opštine Novi Bečej u čiju izradu su bila uključena sva javna preduzeća opštine Novi Bečej. U 2011. godini projekat je u razvoju lokalnih geografskih informacionih sistema (GIS) podržao i manje opštine u Srbiji: Majdanpek, Despotovac i Kladovo. U tu svrhu, projekat je obezbedio opštinama GIS softver kao i obuku opštinskom osoblju za njegovu primenu. Nacionalni GIS ekspert je izradio priručnik za korišćenje specifičnog softvera i sproveo stručne obuke tehničkog osoblja u ove tri opštine o primeni, korišćenju i održavanju Geografskog informacionog sistema. Osim toga, opštinskim službenicima je pružena podrška pri tehničkom radu digitalizacije i georeferenciranju prostornih i urbanističkih planova AutoCAD ili papirnog formata kako bi sproveli njihovo prebacivanje u GIS.

primeri lokalnih politika

GIS opštine Novi Bečej sa prikazanim Brownfield loakcijama / izvor : GIS Novi Bečej

implementacija javno dostupne WEB GIS aplikacije u gradu Čačku

regionalna turistička web platforma „Visit East Serbia“

Glavni ciljevi pilot projekta u Gradu Čačku su bilu unapređenje raspoloživosti prostornih informacija o mogućnostima korišćenja, ograničenjima i opštim propisima iz prostornih i urbanističkih planova , koji se odnose na pojedinačne katastarske parcele u opštini. Podrška za implementaciju WEB GIS aplikacije u Čačku treba da obezbedi opštini alat za pojednostavljenu saradnju i razmenu podataka između opštinskih institucija, kao i za povećanje transparentnosti za građane i potencijalne investitore.)

Takođe, treba istaći veliku posećenost Regionalne turističke web platforme „Visit East Serbia“, u cilju sveobuhvatne promocije turističkih potencijala istočne Srbije, koju je uspostavio RARIS (Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije). RARIS pruža podršku razvojnim inicijativama koje se zasnivaju na institucionalnom povezivanju i partnerstvu koje vode ka održivom razvoju Istočne Srbije.

predlozi smart city koncepta

ekonomski razvoj projekat â&#x20AC;&#x153;virtuelna fabrikaâ&#x20AC;?

projekat “virtuelna fabrika”

4.1

braunfild lokakcije i industrijske zone ekonomski razvoj _ VIRTUELNA FABRIKA

“Pocenjuje se da je 2015. godine bilo 15 milijardi uredjaja/ aparata povezanih na internet, a do 2020. ovaj broj iznositi 200 milijardi, to jest 26 uredjaja po čoveku”.

internet of things IoT jeste koncept proširivanja upotrebe interneta sa tradicionalnih / konvencionalnih uređaja korišćenja kao što su laptopovi, kompjuteri, pametni telefoni i primenjivanja na uredjaje koji inače nemaju ovu povezanost. Povezujući se internetom stvara se mreža uređaja koji imaju mogućnost prikupljanja i razmene podataka. 78

projekat “virtuelna fabrika”

potencijali u industriji / ekonomski rast Termin “Industrial Internet of Things” (IIoT) se često sreće u proizvodnim industrijama. Smatra se da bi IIoT primena u prozvodnji mogla da proizvede toliko proizvodne vrednosti da bi eventualno dovela do četvrte industrijske revolucije, takozvane industrije 4.0. Procenjuje se da će u budućnosti kompanije moći da povećaju svoj prihod kroz IIoT stvarajući nove poslovne modele, povećavajući produktivnost, eksploatisanjem analitike zarad inovacije kao i transformacijom radne snage. Osiguravajuće društvo AIG predvidja da će ekonomski uticaj dostignuti 14 milijardi dolara do 2020., najavljujući novo ekonomsko doba. Potencijalni rast implementacijom IIoT bi mogao da poveća globalni GDP za 12 milijardi dolara do 2030. godine.

projekat “virtuelna fabrika”

INDUSTRIJA 4.0 Ime industrija 4.0 aludira na to da je do sada postojalo 3 faze u istoriji industrije: Prvu fazu predstavlja mehanizacija, to jest upotreba vode i vodene pare za pokretanje mašina. Druga faza se odnosi na masovnu proizvodnju, pojavu proizvodnih linija i električne energije. Treća faza industrije se u najvećoj meri odnosi na digitalizaciju i određenoj meri automatizaciju i upotrebu računara u proizvodnim sistemima. Četvrta jeste faza koja se trenutno odvija i ona podrazumeva stvaranje sajber-fizičke veze i postizanja visokog nivoa autonomije u proizvodnom procesu. Da bi fabrika ili sistem bili smatrani Industrijom 4.0 moraju ispuniti sledeće kriterijume: ● Interoperabilnost - mašine, uređaji, senzori i ljudi se povezuju i komuniciraju jedni sa drugima putem interneta ● Transparentnost informacija sisteme koji kreiraju virtuelnu kopiju fizičkog sveta kroz senzorne podatke u cilju kontekstualizacije informacija. 80

● Tehničku pomoć - sposobnost sistema da podrže ljude u donošenju odluka i rešavanju problema kao i sposobnost pomaganja ljudima sa zadacima koji su previše komplikovani ili nebezbedni. ● Decentralizovano donošenje odluka— mogućnost sajber-fizičkih sistema da sami donesu jednostavne odluke i postanu što je moguće više autonomni.

projekat â&#x20AC;&#x153;virtuelna fabrikaâ&#x20AC;?

projekat “virtuelna fabrika”

slabosti

potencijali

Problemi sa sigurnošću podataka se znatno uvećavaju integrisanjem novih sistema i većim pristupom istima

Obezbeđivanje interoperabilnosti

Potreban je visok nivo pouzdanosti i stabilnosti za uspešno funkcionisanje sajber-fizičke komunikacije koju je teško uspostaviti i održavati Održavanje integriteta procesa produkcije sa malo ljudskog nadzora bi mogao da predstavlja prepreku Gubitak radnih mesta je uvek problem kada se predstavljaju novi vidovi automatizacije

Decentralizacija, ovaj potencijal implicira naglašavanje veće autonomije i postavljanje inteligencije na najniži praktični nivo. Koordinacija mora biti obezbeđena, ali rigidna top-down organizacija se smatra nepoželjnom Delati u realnom vremenu. Najnoviji tehnološki izdaci bi trebalo da dozvole masovno prikupljanje podataka, a akcenat je na realnom vremenu kao odlici decentralizacije. Do it in Real Time Modularnost i fleksibilnost

projekat “virtuelna fabrika”

mogućnosti implementacije u Srbiji Industrija u Srbiji poslednjih dvadeset pet godina nije u zavidnom stanju. O tome rečito govori podatak da je industrijska proizvodnja 2015. iznosila samo 49,7 odsto u odnosu na 1990. godinu.Trenutno u Srbiji postoji slab interes i vrlo skromni rezultati u razvoju Industrije 4.0. Međutim, orijentacija na Industriju 4.0 mogla bi da pruži šanse za njenu revitalizaciju.

neformalna gradnja projekat â&#x20AC;&#x153;chachachappâ&#x20AC;?

projekat “chachachapp”

4.2

neformalna gradnja “CHACHACHAPP”

Prostor je vrednost, a njegova svojstva su da je ograničen i neobnovljiv. To što je fizički ograničen znači da ga neformalna gradnja trajno menja i degradira, jer direktno smanjuje njegove buduće razvojne mogućnosti. Razlozi nastanka neformalnih naselja su socijalne i ekonomske prirode, a posledice su velike i odnose se na smanjenja vrednosti prostora i kvalitet građenja kao i na probleme sa komunalnim opremanjem. Neformalna naselja su neplanska i nemaju adekvatnu infrastrukturu (vodosnabdevanje, kanalizaciju, asfaltirane puteve, osvetljenje i električnu mrežu, javni transport i uklanjanje smeća), u većini slučajeva nemaju regulisan imovinski status i

ne pružaju svojim stanovnicima mogućnost adekvatnog životnog standarda, što uslovljava i zdravstveni i bezbedonosni rizik. Neformalna gradnja i nastanak neformalnih naselja po obodu Beograda je bila izuzetno aktuelna devedesetih godina.Za gradnju neformalnih stambenih objekata polazna tačka su bili nepovoljna ekonomska situacija i komplikovana procedura dobijanja građevinske dozvole.

Pančevački most u izgradnji, izvor mojaladja.com

projekat “chachachapp”

LEVA OBALA DUNAVA

agram projekata “chachachapp”

Leva obala Dunava je deo Beograda, na kojoj se nalaze pet mesnih zajednica: MZ “Borča”, MZ “Ovča”, MZ “Kotež”, MZ “Krnjača”, MZ “Padinska Skela”. U ovim naseljima živi oko 100.000 stanovnika. Leva obala Dunava danas je jedna od najplodnijih područja na teritoriji Srbije. Oivičeno je nasipom izgrađenim 1933. godine, koji ga štiti od ćudljivog Dunava i njegove pritoke Tamiša. Ovo područje pripada Opštini Palilula koje je jedno od najvećih opština na području grada Beograda. Mostovi koji povezuju

ovaj deo Beograda sa Zemunom i Starim gradom su Pupinov i Pančevački most. Projekat koji je trebao suvozemno da poveže Beograd i Pančevo počeo je 1924. godine. Ministarstvo je 1927. godine naredilo da se isušivanje poveže sa izgradnjom pruge Beograd-Pančevo, tako da se nasipi za odbranu od poplava završe pre železničkog nasipa. Radovi su zvanično počeli 1929. godine. Ivicom rita paralelno sa Dunavom i Tamišem, podignut je nasip dužine 89.890 a širine 6 metara.

projekat “chachachapp”

Borča

Borča je urbano gradsko naselje u Beogradu, koje se nalazi u opštini Palilula. Naselje Borča nalazi se na levoj obali Dunava, zapadno od puta koji vodi od Beograda ka Zrenjaninu. Udaljeno je od Beograda šest kilometara i podeljeno je na tri mesne zajednice: Stara Borča, Nova Borča i Borča Greda. U sve tri Borče prema nekim procenama živi oko 70.000 stanovnika. Ovo naselje je u uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika. Podeljena je na seoski i urbani deo.

Naselje Borča 2019, izvor Bing maps

projekat “chachachapp”

Ovča

Ovča je prigradsko naselje u opštini Palilula u Gradu Beogradu. Nalazi se na levoj strani Dunava, u Banatu. Ovča je udaljena od Beograda 12 kilometara i spada, uz Borču, među najstarija naselja na levoj obali Dunava. Prema poslednjem popisu 2002. u Ovči živi približno 2400 stanovnika. Po predanju Ovča je dobila ime po glavnom zanimanju svojih žitelja - ovčarima. Usled ratova, raznih dobrovoljnih i prinudnih seoba početkom 19. veka teritoriju današnje Ovče naseljavaju Rumuni, tako da je Ovča postala i ostala pretežno rumunsko naselje.

Naselje Ovča 2019, izvor Bing maps

projekat “chachachapp”

Krnjača Krnjača

Naselje je izgrađeno iza dugog niza nasipa na levoj obali Dunava. Krnjača se proteže duž dve glavne saobraćajnice u ovoj oblasti, Pančevačkog puta koji povezuje Beograd i Pančevo i Zrenjaninski put koji povezuje Beograd i Zrenjanin. Prema popisu iz 2002, Krnjača je imala 23.509 stanovnika. U novembru 2007. godine objavljeni su planovi za izgradnju luke „Krnjača“. Ovo bi trebalo da bude međunarodna transport luka, koja bi se nalazila nizvodno od Pančevačkog mosta. Projektovana je tako da zauzima 434 hektara, sa dodatnih 170 hektara za izgradnju hangara, skladišta i približavanje pruge i puteva.

Naselje Krnjača 2019, izvor Bing maps

projekat “chachachapp”

Krnjača Kotež

Naselje Kotež je osnovano 1968. godine. U početku je to bilo radničko naselje zaposlenih u “Mostogradnji”, MUP-u i “Radu”. Danas je to urbana sredina, ali okružena divljim naseljem. Za razliku od Krnjače, u naselju postoji uređena kanalizacija. Deo naselja je građen sa urbanističkim planom, u naselju je posađen veliki broj stabala, i spada u jedno od najzelenijih naselja Beograda. Naselje broji preko 10 000 stanovnika, a prema nezvaničnim podacima (uključujući i ,,divlja naselja”) Kotež ima preko 20 000 stanovnika.

Naselje Kotež 2019, izvor Bing maps

projekat “chachachapp”

Krnjača neformalno izgrađena industrijska zona u blizini jezera Veliko Blato Neplanskom gradnjom na ovom području blizu jezera, narušava se ekosistem zaštićenog prirodnog dobra grada Beograda. Ono obiluje florom i faunom, a takođe je i jedino stanište pojedinih vrsta divljih orhideja na celom svetu.

Neformalno izgrađena industrijska zona 2019, izvor Google maps

odnos planski izgrađenog i neformalnog u naselju Kotež Izgrađen je u obliku osmougla, ali se od 1980. godine širi (uglavnom ka zapadu i jugu), zbog ilegalne gradnje, i gubi originalni, pravilni geometrijski oblik. Za razliku od Krnjace, u naselju postoji uredjena kanalizacija, i gradjeno je sa urbanistickim planom. U naselju je posadjen veliki broj stabala, i spada u jedno od najzelenijih delova Beograda.

Naselje Kotež 2019, izvor Google maps

projekat â&#x20AC;&#x153;chachachappâ&#x20AC;?

razvoj naselja na levoj strani Dunava kroz 13 godina:

Razvoj naselja na levoj strani dunava, 2005. godina, izvor Google earth

Razvoj naselja na levoj strani dunava, 2007. godina, izvor Google earth

Razvoj naselja na levoj strani dunava, 2011. godina, izvor Google earth

Razvoj naselja na levoj strani dunava, 2017. godina, izvor Google earth

projekat “chachachapp”

koncept projekta Tendencija gradova u godinama koje predstoje jeste da se približe i uvedu u svoje upravljanje koncepte „Smart City“ gradova. Projektu „chachachapp“ pristupljeno je tako da podrži i omogući integraciju nekih „Smart City“ koncepta na primeru Beograda. „chachachapp“ je zamišljen u vidu online platforme i aplikacije koja bi olakšala uvid u situaciju, kontrolisala održavanje i upravljanje delova Beograda koji se suočavaju sa problemom neplanske izgradnje - Borča, Ovča, Kotež i Krnjača. Projektom se formira online baza podataka, koja bi bila dostupna javnosti i omogućila transparentni uvid u situaciju. Platforma je namenjene kako građanstvu, pre svega stanovnicima tih delova grada, tako i državnim ustanovama koje su za njih zadužene.

Aplikacija “chachachapp” dostupna za IOS i Android telefone

projekat “chachachapp”

implementacija projekta Projekat „chachachapp“ se bavi delikatnim problemom, karakterističnom za već duže vreme na našim prostorima, čiji se uticaji i dalje osećaju. Sa tim u vezi, projektu je bitno pristupiti sistematično i posvećeno. Kako je problematika kompleksna neophodno je da se projekat razvija fazno. Prvu fazu projekta čini detaljnije upoznavanje sa samom situacijom na lokaciji, kako bi se beležile karakteristike postojećih objekata: urbanistički parametri (stepen zauzetosti, indeks izgrađenosti, odnos prema regulacionoj liniji, broj objekata na parceli, itd.), pravni status objekata (da li su legalizovani ili ne), opremljenost tehničkom infrastrukturom, namena objekata i zemljišta na parceli, sa pratećom fotodokumentacijom.

Cilj prve faze činilo bi formiranje „ličnih karti“ objekata u ovom delu grada, kako bi se kako državne uprave, tako i građani upoznali sa razmerom problema kakav je neformalna gradnja i koliko zapravo sredstava zahteva njeno razrešenje. Akteri u ovoj fazi projekta su arhitekte, urbanisti, planeri i pravnici.

Logo brenda “chachachapp”

projekat “chachachapp”

Aplikacija “chachachapp” prikazuje pravni status objekata

projekat “chachachapp”

Druga faza projekta integriše sakupljene podatke sa troškovima održavanja tih naselja. Za neplanska naselja i širenje gradova, karakteristično je da su najskuplja za održavanje, pogotovo kada je reč o opremanju tehničkom i socijalnom infrastrukturom. Svest o tome da ovaj vid širenje gradova nije isplativ ni ekonomski ni ekološki je prisutna, ali je malo poznato u kojoj meri je finansijsko opterećenje za lokalnu samoupravu. Pored aktera iz prve faze, u drugoj fazi projekta je neophodno integrisati ekologa i ekonomiste. Cilj druge faze projekta je da se dođe do analize troškova održavanja, kao i da se započne razmišljanje o mogućim rešenjima. Po pitanu formulisanja mogućih rešenja, bitno je u projektu primeniti participativne i intergralne pristupe upravljanju urbanim razvojem, uključiti i stanovnike ovih delova grada u projekat, kako bi se uvidelo kolika je njihova želja i mogućnost za razrešenjem ovog problema.

pripadaju opštini Palilula i sve javne službe se nalaze na teritoriji opštine Palila u starom gradu. Samim tim pristup upravi, stanovnicima Borče, Ovče, Krnjače i Koteža je dodatno otežan činjenicom da se ona nalazi sa druge strane mosta, kao i da je loša umreženost tih delova grada sa starim gradom putem javnog gradskog prevoza. Sa tim u vezi aplikacija za cilj, u ovoj fazi, ima da približi javnu upravu stanovnicima i omogući im da lakše i brže dođu do potrebnih informacija ili prijave probleme. Pored komunikacije sa upravom, na ovoj platformi bi građani takođe mogli da komuniciraju i međusobno, razmenjuju iskustva i diskutuju o aktuelnim problemima koji utiču na kvalitet života u tim delovima grada.

Treću fazu projekta čini interaktivna platforma na samoj aplikaciji koja bi podržala participativno upravljanje ovim delovima grada. Jedan od postojećih problema, koji dodatno otežavaju razrešenje trenutne situacije, jeste nedovoljan nivo subsidijarnosti u ovim delovima grada. Borča, Ovča, Krnjača i Kotež

urbane matrice i centralne urbane zone projekat â&#x20AC;&#x153;SPIDâ&#x20AC;?

projekat “SPID”

4.3

urbane matrice i centralne urbane zone _ “SPID”

•

lokacija

ispred i oko zgrada fakulteta

koncept projekta Projekat SPID (Studentski portali za Informacije i digitalizaciju) je projekat koji podržava „Smart City” koncept grada. U vidu elektronskih oglasnih tabli, koje bi bile postavljene ispred i oko zgrada fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnos u Beogradu, ovi paneli bi sadržali sve potrebne informacije za studente kao i omogućavali interakciju i to na relaciji, fakultet - student, student-student, poslodavacstudent i fakultet - prolaznik. poslodavacstudent i fakultet - prolaznik. Ovim projektom bi se formirala baza podataka koji bi bili od koris svim korisnicima, a formiranje relacija bi omogućilo studenma da učestvuju u donošenju odluka vezanih za fakultet, na lakši način bi mogli doći do prakse ili posla, zbog umreženos sa poslodavcima, a poslodavcima, kao i prolaznicima, dalo bolji uvid u to šta studen rade. Portali bi formirali e-upravu fakulteta, poboljšali bi komunikaciju, kao i omogućili promociju i prezentaciju fakulteta. 100

•

korisnici

studenti

•

poslodavci

prolaznici

pristup informacijama

portal

aplikacija

pristupačnostčnost Pristup portalu bi za sve bio moguć preko elektronskih tabli, ispred fakulteta, a postojala bi takođe i aplikacija za Android i iOS telefone, gde bi svaki od korinisnika imao pristup podacima i mogućnost kreiranja svog naloga. Portal kao i aplikacija bi bili prilagođeni i osobama sa invaliditetom, kako ne bi postojalo ograničenja za njih i bi se i oni informisali i ravnoporavno učestvovali u donošenju odluka.

projekat “SPID”

SPID SISTEM Formiranje SPID sistema podrazumevalo bi umrežavanje svih fakulteta Univerziteta u Beogradu što bi omogućilo povezivanje na višem nivou, na relaciji fakultet - fakultet i student jedog fakulteta - student drugog fakulteta. Ovo bi omogučilo bolju saradnju između fakulteta, postojao bi bolji uvid u to kako stvari gde funkcionišu, pa bi to doprinelo i u uspostavljanju boljih zajedničkih standarda. Komunikacija studenata različih univerziteta bi se poboljšala, doprinela bi unapređenju organizacije samih fakulteta, a iz te komunikacije bi mogle proizići i saradnje na raznim interdisciplinarnim projekma, povezivanjem različih struka.

promocija Univerzitetskog Ovaj projekat je na višem nivou veoma važan, pored obezbeđivanja ažurirane baze podataka i poboljšavanja interakcije između studenata, fakulteta i poslodavaca, jer predstavlja promociju Beograda kao univerzitetskog grada. Njime se stavlja poseban akcenata na tu karakterisku, koja nije dovoljno izražena i naglašava uloga i važnost studenata u gradu. Ovim interakvnim portalima se vrši prezentacija fakulteta i me daje na značaju Beograda kao univerzitetskog grada.

Projekat SPID podrazumeva lokacije otvorenih javnih prostora ispred i oko fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ovo podrazumeva 34 fakulteta na 27 lokacija u gradu. Interaktivni paneli bi osim, olakšavanja komunikacije, doprineli i arhitektonskoj vrednosti prostora, kako bi njihov raspored uticao na formiranje novih ambijenata na, trenutno, nedovoljno organizovanim prostorima. Frekventnost i cirkulacija ljudi na ovim lokacijama bile bi iskorišćene i usmerene na rešavanje konkretnog problema i unapređenje, kako prostora, tako i uprave, informisanosti, razmene podataka itd. Ovim projektom bi se osim interakcije na nivou fakultet - student, ostavrila i konekcija fakultet-fakultet. Ovakvo umrežavanje je bitno radi olakšane saradnje i komunikacije studenata različitih, kao i unutar samih fakulteta. Mrežom portala različitih fakulteta stvara se SPID sisem. Sistemu bi se pristupalo preko aplikacije na kojoj svaki korisnik može da napravi nalog pa bi se time ostvarila i ne-fizička veza među fakultetima istog univerziteta.

101

projekat “SPID”

24 5

11 12 33 32 8 1 4

9 10

13 14 15

31 17

25 2 27 23 20 21

3 22

18 30 6 28 26

19 1. Ekonomski fakultet 2. Pravni fakultet 3. Pravoslavni bogoslovski fakultet 4. Učiteljski fakultet 5. FASPER 6. Fakultet političkih nauka 7. DIF 8. Filozofski fakultet 9. Filološki fakultet 10. Biološki fakultet 11. Geografski fakultet 12. Matematički fakultet 13. Fakultet za fizičku hemiju 14. Fizički fakultet 15. Hemijski fakultet 16. Medicinski fakultet 17. Veterinarski fakultet 102

18. Stomatološki fakultet 19. Farmaceutski fakultet 20. Arhitektonski fakultet 21. Građevinski fakultet 22. Elektrotehnički fakultet 23. Mašinski fakultet 24.Poljoprivredni fakultet 25. Rudarski fakultet 26. Saobraćajni fakultet 27. Tehnološko-metalurški fakultet 28. Fakultet organizacionih nauka 29. Šumarski fakultet 30. Fakultet za bezbednost 31. Fakultet muzičke umetnosti 32. Fakultet likovne umetnosti 33. Fakultet primenjenih umetnosti 34. Fakultet dramskih umetnosti

projekat “SPID”

TIMELINE AKTIVNOSTI

decembar

novembar

oktobar

septembar-

Fizička opremljenost studentskim portalima postavljena je ispred fakulteta, što znači da direktan pristup imaju studenti, zaposleni na fakultetu i prolaznici. Gradskoj upravi i poslodavcima nije neophodno da imaju fizički pristup ispred fakulteta, već je dovoljno da imaju mrežnu povezanost, preko koje prate sve aktivnosti, vesti i ostale neophodne informacije, uz moguć dolazak do fakulteta. Zbog pretpostavke da će najviše na prostorima ispred fakulteta, gde su paneli, biti studenti, zaposleni i prolaznici, treba uzeti u obzir njihovu protočnost, kako tokom dana, tako i godišnje. Prostori ispred i oko fakulteta aktivni su 7 - 22h. U tom periodu, smenjuje sa udeo zastupljenosti određenih grupa:

avgust

Studenti najviše koriste prostore ispred fakulteta kada dolaze ili odlaze sa fakulteta, kao i kada imaju pauze između predavanja

jul

jun

Fakultet, odn. zaposleni na njemu, najčešće rade 8 - 22h. Kao i studenti, zaposleni posećuju ove prostore pri dolasku, odlasku ili na pauzama

maj

april

Prolaznici su prisutni tokom celog dana, a najviše u periodu 14 - 17h, jer se tada neko vraća sa posla/iz škole ili tek ide

mart

februar

januar

studenti fakultet gradska uprava prolaznici poslodavci frekventnost

103

projekat “SPID”

Dakle, najviše ljudi je skoncentrisano na prostoru ispred/oko fakulteta u periodu 14 - 17h. Prosečno korišćenje portala po osobi iznosi oko 1-2min. Maksimalno dozvoljeno čekanje po portalu bi trebalo da iznosi 5min. U skladu sa tim, kao i sa interesovanjima studenata na individualnom nivou fakulteta za portalima, vrši se proračun neophodnog broja portala za korisnike ispred svakog fakulteta.

S-studenti F-fakultet G-gradska uprava P-prolaznici PD-poslodavci

interakcije između korisnikačnost student - studentčnost • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

104

obaveštenja studentskog parlamenta informacije o predavanju deljenje beležaka / seminarskih radova kačenje anketa obaveštenje o relevantnim događajima informacije o studentskom životu (karticama, studentskom domu, izdavanju stanova) kursevi i privatni časovi informacije o stipendijama studentska putovanja konferencije informacije edukativnog tipa obaveštenja o relevantnim uslužnim objektima (kopirnice, skriptarnice) žalbe za članove studentskog parlamenta poziv za učešće u humanitarnim akcijama oglasi o kupovini / razmeni opreme za fakultet razmena iskustava obaveštenja studentskih unija i saveza studentske klinike studentski časopisi volontiranje informacije za buduće studente radionice

projekat “SPID”

student - poslodavac

poslodavac - student

• • • • • •

• •

kačenje CV kačenje portfolia kačenje motivacionih pisma zahtev za volontiranje zahtev za praksu pružanje profesionalnih usluga

• •

ponude studentske zadruge oglasi za posao od strane privatnog poslodavca ponude Sajma zapošljavanja intervju

slučajni prolaznik - fakultetnost

fakultet - slučajni prolazniknost

• •

• • •

žalbe na probleme javnog prostora fakulteta (osobe sa invaliditetom, održavanje, pristupačnost...) sugestije reklame ankete

• •

zaposleni - studentnost

• • • •

• • • • • • • • • • • • • • • • •

izložba radova prezentacija (programa, akreditacija, cena) informacije o struci vodič za brucoše

student - zaposleni žalbe sugestije molbe i zahtevi kačenje materijala

ankete obaveštenje o predmetima, kurikulumu informacije o profesorima,asistentima gostujuća predavanja relevantni događaji konkursi radionice konferencije plan rada stipendije i krediti informacije o studentskim domovima, stipendijama, kreditima rezultati konkursa predmeta rang liste ispitni rokovi cenovnici materijali, skripte, literatura e-biblioteka

105

projekat “SPID”

zona

FAKULTETA

zona

PROLAZNIKA STUDENTA upoznaj zona

GRADSKA UPRAVA

zona

POSLODAVAC

106

Smart City

projekat “SPID”

STUDENTIMA

ANKETE OBAVEŠTENJA/PREDMETI NAŠI PROFESORI GOSTUJUĆA PREDAVANJA DOGAĐAJI KONKURSI RADIONICE KONFERENCIJE STIPENDIJE/KREDITI

PROLAZNIKU

STUDENTSKI ŽIVOT RANG LISTE ISPITNI ROKOVI

IZLOŽBE STUDENTSKIH RADOVA PREZENTACIJA FAKULTETA NAJNOVIJE U STRUCI

CENOVNIK USLUGA SKRIPTE e- BIBLIOTEKA

VODIČ ZA BRUCOŠE

107

projekat “SPID”

STUDENTIMA STUDENTSKI PARLAMENT PREDAVANJA BELEŠKE ANKETE DOGAĐAJI STUDENTSKI STANDARD KURSEVI STIPENDIJE STUDENTSKA PUTOVANJA KONFERENCIJE EDUKATIVNE INFORMACIJE

POSLODAVCIMA

USLUŽNI OBJEKTI ŽALBE HUMANITARNE AKCIJE OGLASI RAZMENA ISKUSTVA STUDENTSKE UNIJE STUDENTSKA KLINIKA ČASOPISI RADIONICE

108

FAKULTETU CV PORTFOLIO MOTIVACIONA PISMA

ŽALBE

ZAHTEV ZA VOLONTIRANJE

SUGESTIJE

ZAHTEV ZA PRAKSU

MOLBE I ZAHTEVI

PRUŽANJE PROFESIONALNIH USLUGA

MATERIJALI

projekat “SPID”

FAKULTETU

ŽALBE NA PROBLEME JAVNOG PROSTORA

STUDENTIMA

STUDENTSKA ZADRUGA PRIVATNI POSLODAVCI

SUGESTIJE REKLAME

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA

ANKETE

INTERVJU

109

područja sa koncentracijom socijalnih problema projekat “include me too”

projekat “Include me too”

4.4

područja sa koncentracijom socijalnih problema _ “Include ME Too”

koncept S stanovišta građana, pametan grad uključuje tehnologiju, koja je korišćena na način da život u gradu učini pristupačnijim i efikasnijim. Međutim ovakav pametan grad, povlači jedno značajno pitanje:

“Za koga je grad zapravo pristupačan?” Inovacije u tehnologiji tokom poslednjih decenija su postale sredstvo za osnaživanje pojedinaca sa invaliditetom, tako što su postale sredstvo za nezavisnost. Uprkos najnovijim dostignućima u pomoćnim tehnologijama i inkluzivnom planiranju, osobe sa invaliditetom i starije osobe se i dalje suočavaju

sa ekonomski, socijalnim i fizičkim diskriminacijama i isključenošću iz svoje okoline. Barijere sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, kao i stariji, rezultat su nepristupačnosti njihovog okruženja. Socijalne i fizičke prepreke prečesto sprečavaju ove ugrožene grupe ljudi da u potpunosti uživaju svoja prava na zapošljavanje, obrazovane, zdravlje i nezavisnost. Upravo ovom problematikom se bavi projekat „Overcoming barriers together“. Angažovanjem šire zajednice da se kroz aplikaciju uključi u mapiranje i otklanjanje fizičkih barijera na koje nailaze ugrožene grupe pri pristupanju i korišćenju objekata javne namene.

ciljevi projekta smartCITY koncepta Podizanje svesti građana o potrebama ugroženih grupa ljudi kada je u pitanju fizička pristupačnost objektima javne namene Uključivanje građane u mapiranje fizičkih barijera pri pristupu objekatima javnih namena Prikupljanje rešenja za specifične probleme za pristup svih osoba iz ugroženih grupa 112

projekat “Include me too”

način funkcionisanja Lokacija: Beograd (daljim razvojem projekat može biti realizovan i u ostalim većim gradovima Srbije – Nišu, Novom Sadu, itd.)

Objekat javne namene koji će biti obuhvaćeni projektom: bolnice, domovi zdravlja, objekti lokalne samouprave i objekti za potrebe državnih organa, pošte, glavne fijale banaka (moguća varijanta – mapiranje fijala jedne banke koja bi želela da pružili finansijsku podršku projektu), osnovne i srednje škole, veći gradski sportski i rekreativni objekti, hoteli i hosteli. Svaki objekat javne namene je potrebno analiziranje prema određenim kriterijumima:

u okviru prilaza objektu – da li je moguće prići sa kolicima (postojanje rampe, da li je pad rampe odgovarajući, postoji li lift za pristup), da li je potrebno za otvaranje vrata veća snaga (od kog su materijala vrata, da li su klizna) Da li postoji šipka uz ulazno stepeniše za pomoć pri otežanom kretanju? Postoje li taktilne površine za prilaz i snalaženje osoba koje su slepe? u okviru objekta – da li postoji odgovarajući lift za korišćenja prostorija na spratovima (vertikalno kretanje)? Da li je moguće kretanje osoba po prizemlju i ulazak u sve potrebne prostorije? (da li postoje pragovi na ulazu u prostorije) Postoji li toalet za invalide (da li je većih dimenzija nego standardni toalet, postoji odgovarajući znak).

Izvor slike Google Images

113

projekat “Include me too”

PROJEKAT SE SASTOJI OD :

114

•

Kreiranja aplikacije koju može da download-uje i koristi svaki korisnik pametnog telefona

•

Izgradnje urbanog mobilijara sa ugrađenom aplikacijom, i postavljenjem ovog pametnog mobilijara u otvorenim javnim prostorima (parkovima ili trgovima)

•

Pratećih radionicama za decu,studente i starije građane za upotrebu aplikacija-mapiranje barijera, i predlaganje rešenja za otklanjanje tih barijera (u organizaciju radionica uključivanje udruženja osoba sa invaliditetom)

•

Sistema nagrađivanja građana koji koriste aplikaciju i učestvuju u otklanjaju prepreka u prostoru za osobe iz ugroženih grupa– za određeni broj mapiranih objekata dobijanje vaučera za bioskop, pozorište, sladoled, kafu

•

Građani koji korišćenjem aplikacije mapiraju određeni broj javnih objekata po svim kriterijumima, ostvaruju vaučere koje mogu da zamene za karte za pozorište, bioskop, sladoled ili kafu u određenim kafićima

projekat “Include me too”

Izgled urbanog mobilijara sa ugrađenom aplikacijom

115

područja sa ugroženom životnom sredinom projekat “pametni senzori”

projekat “pametni senzori”

4.5

područja sa ugroženom životnom sredinom _“Pametni senzori za pametan grad”

“Kontaminirana ili zagađena izvorišta mogu dovesti do trovanja i velikog broja infektivnih bolesti.”

Higijenska ispravnost vode za piće i minimum odgovarajućih sanitarnih uslova neophodni su za očuvanje zdravlja ljudi. Oko dve trećine svetske populacije dnevno nema na raspolaganju ni minimalnih 20 do 50 litara vode neophodne za zadovoljenje osnovnih potreba – za piće, za pripremu hrane i za higijensko-sanitarne potrebe. Ovi podaci se mogu učiniti apsurdnim kada se ima na umu da je 70% planete prekriveno vodenim površinama. Međutim, 98% ove vode je slano, te stoga praktično neupotrebljivo za piće i za poljoprivredu, a desalinizacija je tehnički jednostavan ali vrlo skup postupak prerade vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 2,6 milijardi ljudi nema pristup najjednostavnijim sanitarnim objektima, a 1,1 milijarda ljudi nema pristup vodi koja je prerađena/obrađena/poboljšana na bilo koji način. U Srbiji se kontroliše preko 150 centralizovanih vodovodskih sistema. Na osnovu izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije ’’Dr Milan Jovanović Batut’’, u 2009. godini utvrđena je fizičko-hemijska neispravnost vode u 37% ispitivanih vodovoda. Najčešći problemi bili su povećana mutnoća i neodgovara

118

projekat “pametni senzori”

juća boja vode, povećane koncentracije gvožđa i mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, te povećan utrošak kalijum-per-manganata. Mikrobiološka neispravnost utvrđena je u 35% ispitivanih vodovoda u Srbiji 2009.godine. Vodovoda ispravnih u svakom pogledu bilo je 53%, a u 25% istovremeno je utvrđena fizičko-hemijska i mikrobiloška neispravnost vode. (Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije,2010). Najznačajniji vodotokovi za grad su Sava i Dunav, koji su svrstani u vodotoke II kategorije (Klasa II vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade (koagulacija, filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji). U Savu i Dunav izlivaju se komunalne, industrijske i otpadne vode sa farmi. Na teritoriji grada registrovano je oko 250 direktnih zagađivača vodotoka, dok preostale privredne organizacije odvode svoje otpadne vode u kanalizaciju. Primarno se prečišćava oko 30%, a sekundarno oko 15% industrijskih i otpadnih voda sa farmi. Recirkulacija i ponovno korišćenje upotrebljenih voda sprovodi se samo u 5% slučajeva.

Komunalne upotrebljene vode se ne prečišćavaju. Prema rezultatima merenja 1991. godine kvalitet voda ovih reka je bio skoro cele godine van propisane klase. Kvalitet manjih vodotoka (Železnička reka, Veliki lug, Bolečica i druge) je van propisane klase. Rezultati ispitivanja kvaliteta vode reke Dunav (na profilima Zemun, Vinča) i reke Save (na profilu Ostružnica) na širem području grada Beograda prema Agenciji za zaštitu životne sredine u okviru Ministarstva Republike Srbije, datuma 05.12.2018. godine, pokazuju da su se vrednosti suspendovanih materija i rezultati analiza ostalih ispitivanih pokazatelja kvaliteta voda (kiseoničan režim, sadržaj nutrijenata i pokazatelji mineralizacije) kretale u granicama za I i II klasu kvaliteta površinskih voda. Upoređivanjem rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja u proteklom desetogodišnjem periodu, može se konstatovati da je kvalitet voda Save i Dunava bio daleko bolji u periodu 1997-1999 godine nego u periodu 1990-1992 godine, što je više rezultat sankcija i prestanka rada i smanjenja obima proizvodnje mnogih postrojenja, kako kod nas tako i u najbližem okruženju, nego koordinirane akcije na zaštiti voda u slivnom području.

119

projekat “pametni senzori”

analiza rezultata praćenja kvaliteta vode za piće

Kontrola kvaliteta vode iz beogradskog vodovodnog sistema kao najvećeg u zemlji se vrši prema Programu koji je takođe najveći i po dinamici i po obimu ispitivanja, a napravljen je u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br 42/98). U okviru sistematske kontrole kvaliteta vode za piće uzorci se uzimaju na pet instalacije za prečišćavanje vode (Banovo brdo, Bežanija, Bele vode, Vinča i Makiš), iz 15

120

rezervoara i Iz distributivne mreže raznih delova grada. Na instalacijama Banovo brdo i Bežanija vrši se prerada podzemne vode, na Makišu je pogon za preradu vode reke Save, a na Belim vodama se prerađuje površinska i podzemna voda. Kvalitet vode za piće za prethodni desetogodišnji period biće prikazan rezultatima ispitivanja na početku tog perioda (1991.), sredinom (1995.) i na kraju (2000.) u sledećim tabelama:

projekat “pametni senzori”

Posmatrano po navedenim godinama zapaža se smanjenje procenta ukupne neispravnosti u bakteriološkom pogledu, ali i procenat neispravnosti iz vodovodne mreže se održava na otprilike istom nivou. Porast bakteriološke neispravnosti uzoraka iz vodovodne mreže je uvek karakterističan za letnji period. Procenat ukupne fizičko-hemijske neispravnosti je povećan, međutim, na osnovu vrste parametara koji su odstupali (gvožđe i mutnoća) i njihove koncentracije oni nisu od značaja sa zdravstvenog aspekta, pa se može reći da kvalitet vode u fizičko-hemijskom pogledu nije pogoršan već poboljšan u odnosu na 1991. godinu. Pozitivno je što se u prethodnih deset godina u vodi za piće nisu registrovali tj. bili su na granici detekcije pa se nisu mogli kvantitativno odrediti pesticidi, policiklični aromatični ugljovodonici, polihlorovani bifenili, toksčni metali, alkibenzolsulfonati, a ostale nepoželjne materije su bile u okviru propisanih vrednosti za vodu za piće. Pored toga u navedenom periodu nije bilo povećanja ukupne alfa i beta radioaktivnosti iznad dozvoljenih vrednosti. Može se oceniti da je u prethodnom desetogodišnjem periodu kvalitet vode iz beogradskog vodovoda bio zadovoljavajući i to najvećim delom zbog prilično povoljne situacije kad je u pitanju kvalitet vode reke Save jer je praktično višestruko bila sman-

jer je praktično višestruko bila smanjena privredna aktivnost u srednjem i donjem toku ove reke.

kvalitet izvorske vode sa javnih česmi Sistematska kontrola kvaliteta izvorskih voda sa javnih česmi na teritoriji Beograda, obavlja se u cilju praćenja stanja podzemnih voda i uticaja zagađivača na njihov kvalitet, na osnovu čega se procenuje uticaj i rizik korišćenja izvorskih voda na zdravlje korisnika. Istovremeno, definiše se lista objekata koji mogu da posluže kao alternativni izvor vodosnabdevanja u periodima nestanka vode u sistemu centralnog vodovoda. U tri uzorka vode sa javnih česmi koje se nalaze okružene ekstenzivno korišćenim poljoprivrednim zemljištem ispitan je sadržaj pesticida u vodi. U jednom od njih (sa javne česma Radmilovac) registrovano je prisustvo organohlornog pesticida Atrazina, što je najverovatnije posledica korišćenja navedenog preparata kao insekticida u oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta koje se nalazi u neposrednom okruženju.

121

projekat “pametni senzori”

princip rada senzora

Pre nego što započnemo uzimanje uzoraka i sprovođenja analize vode, neophodno je da jasno definišemo koje informacije su nam potrebne, koje od njih su nam već dostupne i koje je potrebno istražiti. Ovo je osnovni i veoma važan korak u procesu monitoringa odnosno praćenja kvaliteta vode. Koncentracija različitih hemijskih elemenata i jedinjenja u sistemima sveže vode utiču na fizičke, hemijske, hidrološke i biološke prirodne procese. Kada se planira sistem koji će pratiti kvalitet vode, očekuje se da će uz pomoć informacija koje sistem proizvede moći jednostavnije da se upravlja vodenim dobrom. Neka od pitanja na koja bi monitoring sistem dao odgovor su:

Kako se kvalitet i kvantitet vode povezuje sa potrebama korisnika? Kako se kvalitet i kvantitet vode povezuje sa postojećim standardima o kvalitetu vode? Кako na kvalitet vode utiču prirodni procesi koji se dešavaju u vodenom slivu? Koliki je kapacitet izbacivanja otpadnih voda u vodeni tok, a da se pri tome ne poveća nivo zagađivanja? Da li je postojeće izbacivanje otpadnih voda u vodeni tok u skladu sa postojećim pravilnicima i regulacijama? Da li su strategije za kontrolu zagađenja i upravljanje vodenim dobrom adekvatne i efektivne? Kakve promene u kvalitetu vode se javljaju kod promene ljudskih aktivnosti koje se dešavaju u slivu?

122

projekat “pametni senzori”

“Despite consistently growing public awareness and recognition, water continues to be underappreciated and undervalued. We need fundamental change in the way we manage, utilize and view our finite water resources.” “Growing Awareness, Growing Risks”(2013), TechKNOWLEDGE strateška grupa

Pristup informacijama o kvalitetu vode je značajan deo monitoring sistema za korisnike. Pri prikupljanju informacija sa različitih lokacija gde se prati stanje vode, one se postavljaju na server tzv. CLOUD kome svaki građanin može pristupiti sa svog smart uređaja.

Senzori koji prikupljaju podatke o kvalitetu vode postavljaju se u vodu, koja može biti stajaća ili tekuća. Ovi senzori, pri kontaktu, pretvaraju svaki parametar u ekvivalent koji se može meriti jačinom naelektrisanja, koja se dalje prenosi do kontrolera putem bežične internet mreže Glavna uloga kontrolera je da pročita prikupljene podatke, obradi ih i pošalje na Cloud, kao i na digitalne uređaje koji na svojim LCD ekranima prikazuju date podatke.

Jedan tipski Cloud sistem sadrži multimedijalne elemente odnosno uređaje koji emituju realne prikaze kvaliteta vode u realnom vremenu i postavljeni su na samim lokacijama. Drugi deo koji čini ovaj sistem je opservaciona tehnologija uz pomoć koje se meri i beleži pH vrednost i koncentracija određenih materija u vodi, kao i procenat zagađenosti vode. Treći deo koji zaokružuje monitoring sistem je uređaj - kontroler koji prikupljene pdatke prenosi putem bežične internet mreže do Cloud-a.

123

projekat “pametni senzori”

RAZVOJ PROJEKTA forma Prema zvaničnim podacima, trenutno stanje kvaliteta vode u Beogradu je znatno poboljšano u osnosu na proteklih 10 godina. Jedan od glavnih razloga za to je kvalitet vode reke Save, na koji je uticala višestruko smanjena privredna aktivnost u srednjem i donjem toku reke. Time možemo zaključiti da Beograd na raspolaganju ima veoma bogat vodeni resurs, koji nam omogućava primenu našeg koncepta. Na prostoru teritorije čitavog grada imamo odeređeni broj mesta koji stanovnici grada koriste u rekreativne svrhe i što je još važnije, tačke sa prirodnim izvorištima za koje je dokazano da su upotrebljena za piće. Zamislimo situaciju da je leto (kao godišnje doba kad korisnici najviše konzimiraju vodu), i da su građani odlučili da se kupaju na Adi sa novobeogradske strane. Sa druge strane, nekoliko km od kupališta, došlo je do kvara u građevinskoj industriji i ispušteni su otpadne vode i štetni materijali. A mi, kao trenutni kupači nemamo nikakav uvid ni mogućnost da dobijemo informacije o tome. Tad problem nastaje.

124

Od mikro razmera, koncept nam se bazira kao prvo, na primeni senzora za prikaz stanja površinskih voda i voda za piće, na mestima koja su najčeše korišćena: kupališta Beograd ima nekoliko kupališta (Ada Ciganlija, Lido), a građani ni u jednom trenutku nemaju pristup informacijama o kvalitetu vode u kojoj se kupaju. Neretko se dešavaju slučajevi alergijskih reakcija posle kupanja na nekom kupalištu usled povećanja koncentracije neke hemijske supstance. vodoizvorišta Makiško polje je izvorište pijaće vode u Beogradu. Nigde u svetu gradnja na vodoizvorištu se ne smatra stručnim. Gradonačelnik Beograda dao je zeleno svetlo da se na Makiškom polju izgradi 800.000 kvadratnih metara gde bi se, pored poslovno – stambenog prostora, gradio još i nacionalni stadion. Prvi čovek Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ kaže, i bez metroa i bez Tesla grada, kapacitet vodoizvorišta na Makišu opada, jer se reni bunari ne održavaju dobro. S obzirom na brojne planove gradnje na vodoizvorištu, redovna i stalna kontrola vode oko njega, može nam dati realan uvid o trenutnom stanju, i merama koje treba preduzeti s obzirom na važnost i uticaj istog.

projekat “pametni senzori”

zone za rekreativno pecanje U Srbiji, ima nekoliko reka, koje po svojim prirodnim karakteristikama imaju sve artibute da budu proglašene idealnim, ali su zbog ljudskog nemara i hroničnog odsustva svesti o vodama kao najvećem nacionalnom bogatstvu, daleko od bilo kakvog savršenstva. Reke se svakodnevno zagađuju, što šteti kvalitetu vode, kao i ribama koje se hrane u tom okruženju, što utiče na kvalitet ulovljenog mesa. Uz “pametnu” kontrolu vode, imaćemo bolji uvid na kojim mestima je voda idealna za pecanje.

prikaz stanja u domaćinstvu Preko svojih mobilnih telefona, građani mogu da provere trenutni hemijski sastav I kvalitet pijaće gradske vode. Kontrolne mašine bi bile postavljene u svakoj Beogradskoj opštini, tako da bi se na taj način vršila provera.

česme Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja higijenske ispravnosti izvorske vode na teritoriji Beograda, može se zaključiti da je kvalitet vode sa javnih česmi veoma promenljiv, odnosno da većina do sada kontrolisanih javnih česmi sa izvorskom vodom nema higijenski ispravnu vodu za piće.

Na nivou makro razmera, postoji baza podataka koja dobija informacije o kvlitetu vode putem senzora koji su postavljeni na već navedenim mestima u gradu. Ti podaci su dostupni stanovništvu grada putem ekrana koji su postavljeni na određenim tačkama u gradu gde je najprometnije.

prikaz alarmantnih tačaka Ako dođe do kontaminacije vode, postojala bi mogućnost da se obaveste kupači ili korisnici, pogotovo oni koji su u radijusu od nekoliko km i oni koji su smešteni nizvodno od mesta ispuštanja otpadnih voda.

125

projekat “pametni senzori”

način korišćenja Stanovnici grada imaju mogućnost da dođu do informacija putem aplikacije koja učitava podatke koje prima od strane centralne baze podataka ili već pomenutih, predloženih instalacija koje se nalaze na određenim tačkama u gradu

kako doprineti? Građani takođe imaju mogućnost da doprinose projektu i postanu deo zajednice koje putem ovih alatki pokušava da rasprostire svest o trenutnom stanju vode. Mogu direktno da učestvuju tako što putem aplikacije prijave kvar u instalacijama ili predlože mesto gde se one mogu takođe postaviti. Takođe mogu da doniraju u kupovini jedne LEED sijalice.

rezultat predloga Cilj projekta koji predlažemo je da se podigne svest građana o njihovom direktnom uticaju na kvalitet vode u gradu, isticanjem konkretnih podataka o stanju pijaće vode, vode na kupalištima, vode u pecaroškim zonama i vode na gradskim česmama. Na ovaj način, u svakom trenutku svakom građaninu biće omogućen pristup informacijama o trentnom stanju vode u datom trenutku, spajajući prirodni ekosistem 126

sa komplementarnom sajber sferom. Očekujemo da bi ovaj sistem podstakao građane da se pametno i promišljeno ophode prema rekama, koje su osnovni izvor snabdevanja vodom u gradu Beogradu, ali i prema svim ostalim tekućim i stajaćim vodama sa kojima se susreću.

ARHIV + SENZORI spajanje prošlosti i budućnosti

projekat “pametni senzori”

Kao predloženi primer za prikaz kvaliteta vode na mikro razmeri, smo se opredelili za LED instalacije: na samoj površini vode i kraj obale. Plutajući „LOKVANJI“ su sastavljeni od tankoslojnih fotonaponskih traka , na kojima su smeštene LED sijalice i koje su povezane sa senzorom koji meri pH vode. Senzor očitava podatke u radijusu od nekoliko metara

a LED sijalice prikazuju rezultat u vidu boja gde zelena označava bezbedno a crvena , nebezbedno korišćenje vode. Ova vrsta instalacija predstavlja najbolje rešenja za mesta kao što su kupališta sa činjenicom da kupači mogu u istom tom trenutku dobiti informacije o vodi i da li postoji mogućnost njenog korišćenja. LED instalacija duž obale mogu biti smeštene na zonama za rekreativno pecanje. Najčešće su u vidu traka koje prate obalu i imaju dvostruku funkciju. Pored valerijskog prikaza kvaliteta vode, takođe osvetljavaju mesto za pecaroše sa obzirom da su ona najčešće i zapuštena i mogu biti nebezbedna. „INFOpaneli“ se mogu prikazati kao instalacija između objekata na primer, iznad pešačke ulice Knez Mihajlova u centru grada. Paneli valerijski menjaju boje u odnosu na kvalitet vode krećući se od svima poznatog raspona, od crvene ka zelenoj. Ovom instalacijom, možemo da dobijemo utisak kao da posmtramo zagađenost sa dubina vode odnosno, postavljamo se metaforički u odnosu na floru i faunu unutar vodenih površina naše zemlje.

ENERGIJA+PODACI 127

kulturna baština projekat “smart city axis”

projekat “Smart City Axis”

4.6

kulturna baština “Smart City Axis”

Iako koncept velikog bulevara koji povezuje suprotne krajeve grada nikada nije ostvaren, činjenica je da se većina bitnih ustanova nalazi upravo na tom potezu - aktiviranjem i umrežavanjem istih dobija se virtuelna osovina oko koje kruže informacije i potenciraju na povezanosti u data svetu dok je na korisnicima da uz pomoć razliïith sredstava u funkciji smart city koncepta lakše prepoznaju te sadržaje i kulturno-istorijske promene u odnosu na fizički kontekst.

način implementacije • • • •

digitalizacija arhiva i zbornika praćenje - inetgration of measurable city data and cultural heritage sensing device, IoT - internet of things standardizovani testovi za persolizovana iskustva

kratak istorijat Ideja o velikom bulevaru koji veže šumu na severu grada, danas poznatu kao Dudova šuma, i Velikog

130

narodnog parka, koji nikada nije realizovan, nastala je još 1910. godine po crtežu arhitekte Mihalj Kenjveša. Zbog I svetskog rata nije bilo prilike da se tako veliki infrastrukturni poduhvat ostvari. Nakon rata na scenu stupa gradski inženjer Konstantin Kosta Pertović koji naglašava da je to “prirodna linija razvitka grada”. 1927-8. godine on vrši detaljno mapiranje pos tojećeg stanja u nameri da vrši ozbiljne intervencije u gradskom tkivu i uvede nove strukture u duhu vremena. Prekida ga II svetski rat posle kojeg je situacija u gradu, obzirom na njegov pogranični karakter vrlo nestabilna. Socijalistiïko nasleđe tako stiže u grad tek krajem 50ih godina, a vrhunac gradnje dostiže 70ih izvedbom najvećeg naselja iz ovog perioda - Prozivke. Naselje na severu - Radijalac, i naselje na jugu - Prozivka, trebao je da veže bulevar okupan zelenilom i time omoguÍi protočnost i povezanost ljudi i resursa. On je pozicioniran tako da tangira sve najbitnije ustanove i mesta u gradu. Tu osovinu i njenu neposrednu okolinu danas čine brojni sadržaji iako je ona po sredini fizički prekinuta.

projekat “Smart City Axis”

1927

1973

1974

1986

2018

preklop

131

projekat “Smart City Axis”

implementacija projekta stadion spartak promenada prozivka

JUG

gradski bazen spomenik palima u ratu gradska kuća

arhiv vidikovac opština

trg republike

pozorište bioskopi korzo

sinagoga gradski muzej šetalište redijalac

SEVER

sportska hala

132

Implementacija Smart City koncepta je bazirana prema priloženim primerima iz prakse kao i prema podacima sakupljenih u arhivi, kao direktne reference koja se odnosi na specifičnost istorijskog nasleđa u Subotici. Ideja je da jedan sistem obuhvati potrebe kako stanovnika, tako i turista koristeći sistem testova – kratkih upitnika preko kojih se dolazi do rezultata, odnosno koji ukazuju na mesto na kojem je moguće pronaći potrebne informacije (arhiv, biblioteke, muzeji, edukativne ustanove, mesta spomenika, mesta kulturnog nasleđa generalno). Informacije su kategorizovane, tako da se uvezuju sa digitalizovanim podacima preko hiperlinkova. Hiperlinkovi su definisani kroz dva sistema – linkovi ka traženim informacijama (planovi, fotografije, tekst) i Internet of Things sistemom, odnosno lokacijski baziranim aplikacijama, koje prepoznaju geolokaciju i prema tome pronalaze potrebne podatke. VR (Virtual reality) sistemi su bazirani na prenošenju istorije mesta kroz tri sistema: 3D vizuelizacije istorije mesta; geovizuelizacije – prikazivanje promene na planovima (planirano vs. izgrađeno), koji su direktno uvezani sa slojevima koji se nalaze na GIS aplikaciji; segment aplikacije koji preko telefonske kamere mapira i preklapa istorijske fotografije sa postojeÍim mestima. Ideja iza planiranog sistema ima za cilj uvezivanje edukativnih, kulturnih i turistiïkih sadržaja na način koji odgovara svim potrebama, odnosno koji je reaktivan na količinu informacija koje su poželjne za promociju i održavanje kulturnog nasleđa.

projekat “Smart City Axis”

fizički - usmeravanje - testovi MESTO virtuelno IoT

location based application : • wireless sensor nework • mobile broadband • short range wireless • O - trail

augmented reality based on cultural heritage on site guide: • 3D vizualizacije • geovizualizacije • istorijske fotografije

kategorizacija podataka prema periodima : • premoderni • moderni • savremeni

prema tipologiji: • javna ustanova • javni prostor • stanovanje

prema vrsti usluga: • javni servisi • turistički servisi • edukativni servisi

“Uvezivanjem ovih sadržaja istorija grada bila bi povezana sa savremenim dešavanjima i tendencijama i osovina bi simbolično bila ostvarena.” wireless sensor network WSN je bežična mreža koja se sastoji od prostorno distribuiranih autonomnnih uređaja koristeći senzore, često za praćenje okolnog konteksta, fizičkog ili okolnosti životne sredine. Inovacije WSN-a je da deluje kao virtualni sloj u kojem se nalaze podaci o fizičkom svetu I kojem se može pristupiti sa bilo kojim računarskim sistemom.

133

mobile broadband Definisan kao bežični Internet dostupan je preko prenosnog modema, mobilnog telefona, USB-a bežičnog modema, tableta ili drugih mobilnih uređaja, uključujući i one koji koriste wi-fi protokole. Nedavno u 2016, StatCounter je objavio da se 51,3% web pregleda širom sveta odvija preko mobilnih telefona i tablete, prvi put uzimajući prednost nad desktopom. Google je takođe usvojio algoritme za mobilne uređaje sa nedavnim uključivanjem testiranja upotrebljivosti alata mobilnog telefona.

short range wireless Karakteristike bežičnog uređaja kratkog dometa čine tehnološku platformu za razvoj pametnih i lokacijski svesnih okruženja. Dva nova vida tehnologije su: 1. Bluetooth Low Energy (BLE) je podskup Bluetooth bežične tehnologija dizajniran za efikasne aplikacije. Omogućava fizičkim objektima razmenu podataka bežično i primenjuje se u bezbednosne svrhe, kućnoj zabavi i kod svetlosne tehnologije, na primer. Većina mobilnih operativni sistemi prirodno podržavaju BLE.

134

2. NearField komunikacija (NFC) omogućava bežičnu komunikaciju kratkog dometa između uređaja ili predmeta, npr. prenosni uređaj, kao što je mobilni, iPad ili pametni telefon, kada su jedan pored drugog ili na razmaku od par centimetara. NFC tehnologija je identifikovana sa beskontaktnom radio frekvencijom (RFID) tehnologija.

O uređaj Vodič za digitalne tragove koji koristi unutrašnji sistem pozicioniranja za lociranje posetitelja svakog od izložbenih prostora MoNA. O uređaj sadrži različite kuratorske tekstove, videe i audio snimke o umetničkim deima koje su u blizini posetilaca. Sadržaj se može personalizovati i sačuvati od strane posetilaca radi kasnijeg pristupa kroz web pregledač. Posetilac može direktno preuzeti O aplikaciju na iPhone-u, na primer, putem wi-fija u okviru MoNA, ili koristit MoNA O-uređaj.

Vizuelizacija je uzeta kao najefektivniji metod pristupa informacijama, kao i prezentacije kulturnog nasleđa korisnicima. Ona omogućava reprezentaciju različitih formi digitalnih podataka, u nekim slučajevima istovremeno, što predstavlja veliku prednost u prikazivanju različitih slojeva kulturnog nasleđa. U većini postojeće tehnologije postoje „natural user interface“ sistemi koji omogućavaju adaptivnu vizuelizaciju kroz različite vrste dodira. Tehnologije vizuelizacije su same po sebi različite, od jednostavnih do kompleksnih, odnosno od infografika do 3d prostornih modela. Vizuelizacija podataka je proces neophodan za generisanje digitalnih podataka koji se dalje mogu obrađivati.

interaktivni princip vizuelizacije, preklapanja mapa sa slojevima dijagrama. Ovaj sistem omogućava prolazak kroz kako različite slojeve tako i razmere objekata i informacija koje se prikazuju. Augmented Reality predstavlja interakciju metapodataka, grafika, audio i drugih čulnih nadražaja sa elementima realnog sveta, predstavljenog u realnom vremenu. AR pretraživač geoprostornih i atributivnih informacija o fizičkim objektima povezanih prostorno sa virtuelnim anotacijama. Koristi se za potrebe turizma, kulture, kroz mape, vodiče ili mobilne aplikacije.

Internet of things sistem predstavlja kontekst koji se prikazuje kroz digitalnu vizuelizaciju podataka. U pomenute sisteme ulaze tri tipa generisane vizuelne prezentacije: 3D vizuelizacija podataka u virtuelnom, trodimenzionalnom prostoru najčešće kroz model objekta. Može se tumačiti kroz 3D grafiku – trodimenzionalni dijagram, 3D render direktnog objekta u svom istorijskom kontekstu ili 3D fajlovi za 3D štampu. Geovizuelizacija geoprostorna vizeuelizacija se referiše na niz alata i tehnika koje se koriste pri analizi geoprostornih podataka, koristeći

135

136

izvori i literatura 137

izvori i literatura

1. Borda A, Bown J.P, Smart Cities and Cultural Heritage – A Review of Developments and Future Opportunities, BCS Learning and Development Ltd, London, 2017. 2. Sharma Singla T, Adaptive Reuse of Modernist Buildings – Hope with Heritage: A case of Government Press, Chandigarh, Indian Journal of Science and Technology, Vol 9, India, 2016. 3. M.Angelidoua, E. Karachalioua T. Angelidoua, E. Stylianidisa, Cultural Heritage in Smart city Enviroments, The International Archives of the Photogrammetry, Remote Sensing and Spartial Information Services, 26.th International CIPA Symposium, Ottawa, 2017. 4. Tipologija neformalnih naselja u Beogradu; Mr. Miodrag Ferenčak dipl. Inž. Arh. - Beograd, 7 oktobar 2010. 5. Izazovi regulacije neformalnih naselja u jugoistočnoj Evropi, Pregled relevantnih zakona i prakse iz oblasti urbanističkog planiranja i legalizacije, Nalas 2011. 6. Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – grad Beograd, celine I-XIX („Službeni list grada Beograda“, 97/16) 7. Smart Chandigarh: Heritage Sec-18 building part of smart plan - 27 maj 2016 https://www.hindustantimes.com/punjab/smart-chandigarh-heritage-sec-18-building-part-ofsmart-plangovernmentpress-building/story-Gjza6S76zueRfJNETdGOCM.html 8. . Six Notes for Smart City Futures Note 4: HERITAGE – 17. novembar 2016. https://social.shorthand.com/UXTrendSpotting/nyc7AbauKP/six-notes-for-smart-city-futuresnote-4-heritag 9. Smart Technology for smart regeneration of cultural heritage: Italian smart cities in comparison, 18. Februar 2014. https://mwf2014.museumsandtheweb.com/paper/smart-technolo-gy-for-smart-regeneration-of-culturalheritageitalian-smart-cities-in-comparison/?fbclid=IwAR1VgQlMP2n5xPwEWUywk7ixELrsCCsaRe9Yjbj99cP8IwqZSP_MvYfIt6o 10. Minerva R. Integrating the IoT and Cutural Heritage in the Smart City, IEEE, 16 februar 2017. https://www.slideshare.net/RobertoMinerva/cultural-herit-age-in-smart-cities?fbclid=I wAR17V1KjQ2XviTGNlsf5crcQoUKe6jmdbscFBT1GSZkv_J_nvRQ0UHpRhhY

138

11. http://urbel.com/planovi/ 12. https://gis.beoland.com/visios/gisBeoland 13. https://www.lobi-info.rs/ 14. „ENVIRONMENT in the city of Belgrade” / *authors Snežana Matid-Besarabid ...*et al.+ ; editorial board Marija Grubačevid, Snežana Matid-Besarabid ; translater Vesna Dražilovid-Dadid+. - Belgrade : The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Country Office Serbia : Institute of Public Health : Secretariat for Environmental Protection, 2007. (Belgrade : Standard 2). - 42 str. : ilustr. ; 30 cm http://www.zdravlje.org.rs/radovi/environment.pdf 15. “Intelligent Water System for Smart Cities”, Fumio Mizuki, Kazuhiro Mikawa, Hiromitsu Kurisu, Hitachi Review Vol. 61 (2012.) http://www.hitachi.com/rev/pdf/2012/r2012_03_106.pdf 16. “Drones, Sensors and Blockchain for water quality control in the Volga river to promote trustworthy data and transparency”, članak, 2018. http://www.libelium.com/drones-sensors-and-blockchain-for-water-quality-control-in-thevolga-river-to-promote-trustworthy-data-andtransparency/?fbclid=IwAR0fAeMOvNnPbuFFo6O-qbdecgtNWwYjOOhBykG Rk2dID40DXSt7_dtW5Y 17. Sajt za statistički prikaz nivoa zagađenosti https://www.numbeo.com/pollution/in/Belgrade 18. “Internet of things enabled real time water quality monitoring system”, S. Geetha, S. Gouthami, članak, 2017. https://smartwaterjournal.springeropen.com/track/pdf/10.1186/s40713-017-0005-y 19. “The smart grid for water: not your electric utility’s smart grid”, članak, 2016. https://www.worldwatertechnorthamerica.com/wpcontent/uploads/2016/07/FATHOM-Whitepaper-Smart-grid-water-vs-electricity.pdf 20. “Smart city” - Viennese expertise based on science and research , SCHMID Ver lag , Vienna; (2012.) www.smart-cities.eu 21. „Smart city Wien“ – Framework strategy: Vienna City Administration; (2014) www.smart-cities.eu 22. „Smart cities: Concept, Challenges and Projects“, Andrea Torregrosa, Mario Martin; Universidad Politechnica Madrid; (2012) www.smart-cities.eu 23. Smart Sustainable Cities, White Paper by ISOCARP https://issuu.com/isocarp/docs/smart_sustainable_cities_whitepaper 24. http://gis.pirot.rs/

139

25. https://mic.org.rs/reportaze/srbija-i-eu/item/257-gis-pocinje-da-zivi-i-u-manjim-mestima-u-srbiji 26. http://www.plusonline.rs/gis-dostupan-gradjanima-pirota/ 27. http://185.20.99.3:81/servis-gradjana/gis/ , pristupljeno 10. novembar 2018. 28. http://gis.zrenjanin.rs/ , pristupljeno 10. novembar 2018. 29.http://www.zrenjanin.rs/1-63-0-2451/Pregled-katastarskih-parcela-na-sajtu-Grada-Zrenjanina ,pristupljeno 10. novembar 2018. 30. https://ilovezrenjanin.com/aktuelno/jedinstvena-mapa-zrenjanina-geografsko-informacioni-sistem/ ,pristupljeno 10. novembar 2018. 31. https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/gis-sistem-zrenjanina-primer-za-celu-srbiju/ , pristupljeno 10.novembar 2018. 32. http://www.zrenjanin.org.rs/3-45-45-5836/Sediste-strukovnog-GIS-udruzenja-Srbije-u-Zrenjaninu , pristupljeno 10. novembar 2018. 33. http://www.listzrenjanin.com/miodrag-bogunovic-predsednik-upravnog-odbora-gis-udruzenja-srbije/ , pristupljeno 10. novembar 2018. 34. http://www.urbanlandmanagement.rs/sr/ , pristupljeno 10. novembar 2018. 35. http://www.urbanlandmanagement.rs/wp-content/uploads/2010/11/Fact-Sheet-Zrenjanin. pdf , pristupljeno 10. novembar 2018. 36. http://www.urbanlandmanagement.rs/sr/instruments/real-estate-valuation/ , pristupljeno 10. novembar 2018. 37. http://novibecej.rs/index.php/e-uprava/gis-novi-becej 38. https://www.raris.org/ 39. https://www.raris.org/index.php/8-novosti/477-odlicna-posecenost-nase-regionalne-turisticke-web-platforme-istocne-srbije-visit-east-serbia 40. https://geographica.gs/en/blog/open-data-helps-smart-cities/ 41. http://www.smartcityexpo.com/en/exhibit/startups 42. https://amsterdamsmartcity.com/events/smart-cities-in-smart-regions-2018 43. http://www.urbaninnovation.at/tools/uploads/SmartCityWienFrameworkStrategy.pdf

140

beleĹĄke

141

MASA-23040-08; IASA=59040-08, Izborni predmet 3 - Urbanizam - Politike urbanog razvoja, Predmet: MASIU-23050, Izborni predmet 5 Politike urbanog razvoja. Cilj predmeta Politike urbanog razvoja, koji se odvija na drugoj godini master studija, je da studenti steknu razumevanje, ovladaju metodama i praktičnim znanjima iz oblasti politika urbanog razvoja. To podrazumeva jačanje kritičke svesti, infomisanost o aktuelnim istraživanjima i savremenoj međunarodnoj praksi, razvijanje sistematičnog i detaljnog poznavanja prakse upravljanja teritorijom i urbanim razvojem, i razvijanje prenosivih i profesionalnih veština, koje će im omogućiti da pokažu inicijativu i ličnu i profesionalnu odgovornost.

142

Smart City concept for urban settlements in Serbia - A Guide for Dummies.

Articles inside

Vodič za Smart City koncept za urbana naselja u Srbiji