Aktualna vprašanja slovanske fonetike by Znanstvena zalozba FF

AKTU VPRA ISBN 978-961-237-560-7

Mednarodna znanstvena fonetična konferenca SLAVIFON Slovenija 2012, ki je pripeljala do izdaje te monografije, je bila organizirana v času zasedanja Komisije za fonetiko in fonologijo pri Mednarodnem slavističnem komiteju (Ljubljana, 16.–17. februar 2012), katere predsednica je prof. dr. Irena Sawicka. Zasedanje je vsako leto v drugi slovanski državi in leta 2012 je bila gostiteljica zasedanja fonetične komisije prvič v zgodovini Slovenija, natančneje Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani. Prispevki so na slovanskih fonetičnih konferencah v slovanskih jezikih vsakega predavatelja in vsi slovanski jeziki so tudi delovni jeziki konference;

poleg tega pa so predavatelji v zbornik povzetkov dodali tudi povzetek v enem od svetovnih jezikov. Posebnost teh slavističnih fonetičnih konferenc in zasedanja naše komisije je, da vsak predavatelj in razpravljalec govori načeloma v svojem slovanskem jeziku. S tem se krepi slovanska povezanost raziskovalcev, ki izhajajo iz nekoč skupnega slovanskega jezika. Obenem pa se vsak slovanski jezik tudi mednarodno uveljavlja v slovanskem svetu. Ta monografija pomeni še dodatno uveljavitev slovanske in s tem tudi slovenske fonetike in fonologije v slovenskem in širšem mednarodnem prostoru.

HOTIMIR TIVADAR (UR.): AKTUALNA VPRAŠANJA SLOVANSKE FONETIKE

9 789612 375607

HOTIMIR TIVADAR (UR.)

AKTUALNA VPRAŠANJA SLOVANSKE FONETIKE Ljubljana 2013

Hotimir Tivadar (ur.)

Aktualna vprašanja slovanske fonetike

Ljubljana 2013

Aktualna vprašanja slovanske fonetike Urednik: Hotimir Tivadar Recenzentki: Namita Subiotto, Mojca Smolej Jezikovni pregled: Rastislav Šuštaršič, Namita Subiotto Slika na naslovnici: Filozofska fakulteta Karlove univerze v Pragi (vir: wikipedia.org) Tehnično urejanje in prelom: Jure Preglau © Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, 2013. Vse pravice pridržane. Založila: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani Za založbo: Andrej Černe, dekan Filozofske fakultete

Prelom: Jure Preglau Tisk: Birografika Bori, d. o. o. Ljubljana, 2013 Prva izdaja Naklada: 149 izvodov Cena: 19,90 EUR

Knjiga je izšla s podporo Javne agencije za raziskovalno dejavnost RS.

CIP – Kataložni zapis o publikaciji Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana 811.16'34(082) AKTUALNA vprašanja slovanske fonetike / Hotimir Tivadar (ur.). 1. izd. - Ljubljana : Znanstvena založba Filozofske fakultete, 2013 ISBN 978-961-237-560-7 1. Tivadar, Hotimir 265175040

Kazalo

Predgovor............................................................................................................................... 9

I. Aktualna fonetično-fonološka problematika Govorna disfluentnost u elektroničkim medijima................................................. 13

Vesna Požgaj Hadži, Damir Horga

1. Uvod ............................................................................................................................. 13 2. Spontani govor u elektroničkim medijima.................................................................... 15 3. Istraživanje ................................................................................................................... 16 3.1. Cilj, hipoteza i metoda........................................................................................ 16 3.2. Rezultati i rasprava.............................................................................................. 17 3.2.1. Broj disfluetnosti...................................................................................... 17 3.2.2. Trajanje fluentnih i nefluetnih dijelova uzoraka....................................... 18 3.2.3. Struktura disfluentnosti promatranih uzoraka.......................................... 20 4. Zaključak ...................................................................................................................... 22

Tonski potek in mesto jedra v dopolnjevalnih vprašanjih v slovenščini: ponazoritev s primeri iz govornega korpusa Gos (vprašanja z zaimkom kaj)....................................................................................... 25

Rastislav Šuštaršič

1 Razlaga tonskega poteka in mesta jedra v dopolnjevalnih vprašanjih po J. Toporišiču ��25 2 Ugotavljanje tonskega poteka in mesta jedra v dopolnjevalnih vprašanjih pri preučevanju razlik med angleščino in slovenščino..................................................... 26 3 Ugotavljanje tonskega poteka in mesta jedra v dopolnjevalnih vprašanjih na primeru vprašanj z zaimkom kaj v zgledih iz korpusa GOS................................ 28 4 Ugotovitve glede tonskega poteka in mesta jedra v dopolnjevalnih vprašanjih na primeru vprašanj z zaimkom kaj v zgledih iz korpusa GOS................................ 30

Slovensko-slovansko fonetično raziskovanje........................................................... 35

Hotimir Tivadar

1 Družbeni položaj slovenščine........................................................................................ 36 2 Fonetične raziskave slovenskega jezika in povezanost s slovanskim svetom............... 37 3 Pomen upoštevanja preteklosti za napredek v prihodnosti ........................................... 39

Aktualna vprašanja slovanske fonetike

II. Sandhi in druga soglasniška vprašanja Aktualne zmiany z zakresu sandhi w języku macedońskim i ukraińskim ��45 Anna Cychnerska

Prevojne oblikoglasne premene kot besedotvorno sredstvo izpeljave samostalnikov v praslovanščini................................................................................... 53 Matej Šekli

0 Uvod............................................................................................................................... 53 1 Samostalniki na *‑o‑ moškega spola z o‑jevsko prevojno stopnjo korena.............................54 1.1 Samostalniki, besedotvorno motivirani preko glagolov s pomenom dejanje

1.2 Samostalniki, besedotvorno motivirani preko glagolov s pomenom stanje �� 57 2 Samostalniki na *‑o‑ moškega spola z o‑jevsko prevojno stopnjo korena................... 58 3 Samostalniki na *‑ā‑ ženskega spola z o‑jevsko prevojno stopnjo korena.................... 58 4 Samostalniki na *‑o‑ moškega spola s podaljšano o‑jevsko prevojno stopnjo korena 59 5 Samostalniki na *‑ā‑ ženskega spola s podaljšano o‑jevsko prevojno stopnjo korena 60 6 Samostalniki na *‑ti‑ z ničto prevojno stopnjo korena.................................................. 61 Sklep................................................................................................................................. 61

Charakterystyka /c/ w polszczyźnie........................................................................... 65 Agata Trawińska

1 Wstęp............................................................................................................................. 65 2 Parametryzacja [c]......................................................................................................... 66 3 Omówienie wyników..................................................................................................... 67 3.1 Niejednorodne realizacje [c]................................................................................ 67 3.2 Następnik a charakterystyka [c]........................................................................... 68 3.3 [c] w polszczyźnie standardowej......................................................................... 68 3.4 [c] w dialektalnie uwarunkowanych odmianach polszczyzny............................. 69 4 Podsumowanie .............................................................................................................. 70

Санди во југоисточното македонско наречје..................................................... 73 Веселинка Лаброска

1 Вовед............................................................................................................................. 73 2 Анализа......................................................................................................................... 74 3 Сумирање на резултатите............................................................................................ 77 4 Заклучок........................................................................................................................ 79

Kazalo

Nieoczekiwane ubezdźwięcznienia we współczesnej polszczyźnie................... 83

Agata Trawińska

1 Wstęp............................................................................................................................. 83 2 Opis materiału................................................................................................................ 84 2.1 Test 1.................................................................................................................... 84 2.2 Test 2.................................................................................................................... 86 3 Podsumowanie............................................................................................................... 87 4 Dodatek.......................................................................................................................... 87

III. Fonetika in umetniška beseda Hrvatski i slovenski scenski govor prve polovice 20. stoljeća (opis pojedinih akustičkih osobitosti)........................................................................ 91

Katarina Podbevšek, Karolina Vrban Zrinski

1 Uvod .............................................................................................................................. 91 2 Cilj i pretpostavke.......................................................................................................... 92 3 Metode istraživanja........................................................................................................ 93 4 Rezultati i rasprava........................................................................................................ 95 5 Zaključak........................................................................................................................ 98

Smiselni poudarki in stavčna intonacija govora voditeljice televizijskega dnevnika z gledišča gledališkega lektorja............................................................... 101

Jože Volk

1 Uvod............................................................................................................................. 101 2 Izraz gledališki lektor................................................................................................... 102 3 Gledališka predstava – gledališki lektor...................................................................... 102 3.1 Faza priprave besedila (na govorno interpretacijo) ........................................... 103 3.2 Bralne vaje......................................................................................................... 103 3.3 Oblikovanje odrskega govora............................................................................ 104 4 Stavčna intonacija in stavčni poudarek ....................................................................... 104 4.1 Pridobivanje gradiva.......................................................................................... 105 4.2 Opazovanje, poslušanje in zapis besedila.......................................................... 105 4.3 Analiza logičnih poudarkov in stavčnih intonacij s pomočjo računalniškega programa Praat................................................................................ 106 5 Zaključek...................................................................................................................... 108

Aktualna vprašanja slovanske fonetike

Zven in pomen v mladinski poeziji Borisa A. Novaka....................................... 111

Milena Mileva Blažić

1 Uvod z navedbo namena oziroma cilja članka, motiv za izvedbo raziskave.......................111 2 Pregled teoretičnih izhodišč in raziskav oziroma literature (definicije pojmov, dosedanje ugotovitve) .................................................................... 112 3 Zasnova raziskave (raziskovalni problem, raziskovalna vprašanja ali hipoteze) �� 114 4 Rezultati ...................................................................................................................... 114 4.1 Razprava (povzetek najpomembnejših zaključkov z diskusijo, odprta vprašanja oziroma predlogi za nadaljnje raziskave)................................................ 119 5 Zaključek...................................................................................................................... 123

IV. Uporabnost fonetičnih raziskav Vnašalni sistem ZRCola kot slavistovo orodje..................................................... 127 Peter Weiss

Моделирање на интонациската структура на македонскиот јазик на ниво на интонациски фрази – I етапа........................................................... 135

Бранислав Геразов, Веселинка Лаброска и Зоран Ивановски

1 Вовед........................................................................................................................... 135 2 База на снимен говорен материјал .......................................................................... 136 3 Анализа на просечни спектрограми......................................................................... 137 3.1. Методологија .................................................................................................. 137 3. 2 .Резултати ......................................................................................................... 139 4 Заклучок...................................................................................................................... 143

Dijahrono praćenje interdentalnog sigmatizma u izgovoru govornika srpskog jezika............................................................................................. 147

Silvana Punišić, Miško Subotić, Milan Vojnović

1 Uvod............................................................................................................................. 148 2 Cilj istraživanja............................................................................................................ 149 3 Metode prikupljanja podataka...................................................................................... 149 4 Rezultati....................................................................................................................... 150 4.1 Analiza rezultata III ispitivanog perioda ........................................................... 152 5 Zaključak...................................................................................................................... 153

Kazalo

QuickSIN test za srpski jezik – problemi i realizacija....................................... 157 Miško Subotić, Milan Vojnović, Silvana Punišić, Nataša Čabarkapa 1 Uvod............................................................................................................................. 157 2 QuickSIN test............................................................................................................... 158 3 QuickSIN test za srpski jezik....................................................................................... 160 4 »ONLINE« QuickSIN test za srpski jezik................................................................... 162 5 Zaključak...................................................................................................................... 164

Idealna govorna realizacija......................................................................................... 167

Jelka Stankovič

1 Uvodne misli................................................................................................................ 167 2 Govorjena in pisana beseda......................................................................................... 168 3 Govorjenje in branje.................................................................................................... 169 4 Glas.............................................................................................................................. 170 4.1 Kaj je idealen glas?............................................................................................ 170 5 Idealna govorna realizacija.......................................................................................... 171 6 Sklepne misli................................................................................................................ 172

Vloga fonetike pri pouku slovenščine kot drugega/tujega jezika................... 173 Urban Batista, Hotimir Tivadar

1 Uvod............................................................................................................................. 173 2 Vloga fonetike pri pouku slovenščine kot drugega/tujega jezika................................ 174 2.1 Kako naprej?...................................................................................................... 176 3 Sklep............................................................................................................................ 177

Dodatek Seznam vseh nastopajočih na konferenci Slavifon 2012 po državah............ 181 Seznam vseh referatov na konferenci Slavifon 2012.......................................... 183 Imensko kazalo................................................................................................................ 185

Predgovor

Predgovor V februarju 2012 (16.–17. februar 2012) je bila Slovenija in Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani gostiteljica zasedanja Komisije za fonetiko in fonologijo pri Mednarodnem slavističnem komiteju, katere predsednica je bila prof. dr. Irena Sawicka (zasedanje je vsako leto v drugi slovanski državi). Prvič v zgodovini je bila tovrstna konferenca organi‑ zirana v Sloveniji in prav zasedanje te komisije in spremljajoča konferenca z zanimivimi prispevki in diskusijami je privedla do priprave te monografije. Na konferenci je bilo sicer predstavljenih več prispevkov kot v tej monografiji, vsi so zbrani v zborniku povzetkov (Zbornik povzetkov / Abstracts, SLAVIFON Slovenija 2012, Mednarodna znanstvena fonetična konferenca in zasedanje Komisije za fonetiko in fonologijo pri Mednarodnem slavističnem komiteju (Ljubljana, 16.–17. februar 2012), ur. H. Tivadar). Nekaj prispev‑ kov pa je bilo oz. bo širše predstavljenih v Slavistični reviji in drugih monografijah po svetu, predvsem vezanih na problematiko sandhija. Pričujoča monografija se ukvarja s široko problematiko raziskovanja govora in fone‑ tično-fonoloških procesov v slovanskih jezikih, ki jih vsakoletno obravnavamo na zase‑ danjih te komisije. V tej monografiji je zajeto široko fonetično-fonološko področje, pred‑ vsem pa želimo s to monografijo tematsko predstaviti raznolikost fonetično-fonoloških raziskav in tudi različne metodološke pristope. Avtorji prispevkov so različnih znanstve‑ nih profilov, skupno pa jim je ukvarjanje z jezikom in predvsem govorom. Monografija je vsebinsko razdeljena na 4 sklope: I. Aktualna fonetično-fonološka problematika, II. Sandhi in druga soglasniška vprašanja, III. Fonetika in umetniška beseda, IV. Uporabnost fonetičnih raziskav. Monografija tako zaokrožuje dogajanja v okviru mednarodnega slovanskega fonetič‑ nega zasedanja v Ljubljani, ki je bilo namenjeno tudi uveljavljanju fonetike in fonologije ter govora v slovanskem in še posebej slovenskem prostoru, kar je bilo predstavljeno tudi v okviru Jezikovnih pogovorov na nacionalnem radiu (program ARS, Radio Slovenija, 28. 02. 2012, ob 18. uri). Nenazadnje že odsotnost sodobnega samostojnega pravorečnega priročnika na Slovenskem kaže na posebno, podrejeno vlogo raziskovanja govora v okvi‑ ru slovenskega jezikoslovja. Tudi omenjena monografija je korak v smer še intenzivnej‑ šega raziskovanja govora in kritičnega vrednotenja preteklih raziskav. Zahvaljujem se za podporo pri organizaciji konference in izdaji te monografije Filozofski fakulteti, predvsem Oddelku za slovenistiko (predstojnica red. prof. dr. Erika Kržišnik), Programski skupini Slovenski jezik – bazične, kontrastivne in aplikativne raziskave (vodja izr. prof. dr. Vojko Gorjanc) in Javni agenciji za raziskovalno dejav‑ nost Republike Slovenije (ARRS), ki je podprla izdajo te monografije. Hotimir Tivadar, urednik

I. Aktualna fonetiÄ?no-fonoloĹĄka problematika

Govorna disfluentnost u elektroničkim medijima

Govorna disfluentnost u elektroničkim medijima Damir Horga Filozofska fakulteta, Zagreb Hrvatska Vesna Požgaj Hadži Filozofska fakulteta, Ljubljana Slovenija

Sažetak: Govornik nastoji proizvesti idealan govor koji je vješto planiran, gramatički korektan, fluentno izveden i komunikacijski primjeren. Međutim, zbog svoje biološke prirode i komunikacijskih uvjeta u kojima čovjek proizvodi govor njegov je govor op‑ terećen disfluentnostima koje su znak poteškoća u govornoj proizvodnji. U radu se mje‑ renjem vremenskih parametara i učestalosti pojedinih vrsta disfluentnosti u radijskim emisijama promatraju razlike između formalnoga i neformalnoga spontanog govora. Zaključuje se da se oni razlikuju ne samo po broju i strukturi disfluentnosti, već i po trajanju fluentnih i disfluentnih dijelova govora. Ključne riječi: govorna proizvodnja, vrste (dis)fluentnosti, radijski govor, formalni i neformalni govor Abstract: The speaker tries to produce ideal speech which is skillfully planned, gram‑ matically correct, fluently performed and communicatively appropriate. However, due to biological nature and communication conditions in which people produce speech, it can become dysfluent and thus indicate speech production difficulties. In this paper, we look at the differences between formal and informal spontaneous speech based on tem‑ poral parameters and the frequency of individual types of dysfluencies in radio shows. We conclude that they differ not only according to the number and structure of dysflu‑ encies, but also according to the length of fluent and dysfluent parts of speech. Keywords: speech production, types of (dys)fluencies, radio speech, formal and infor‑ mal speech

1. Uvod Obavijesti koje govornik priopćuje ne oblikuju se samo verbalnim jezičnim znakovima ili tekstom, nego i posebnim govornim znakovima ili glasom (Škarić 1991). Glasov‑ nim kanalom prenose se i neintencionalne obavijesti o procesu govorne proizvodnje, o

Vesna Požgaj Hadži, Damir Horga

planiranju govora i tijeku njegove realizacije. Ako taj proces teče glatko, konačan rezul‑ tat bit će fluentan govor. Međutim, ako govornik ima poteškoća u njegovoj proizvodnji, govor će biti ispunjen govornim pogrešakama ili oklijevanjima, dakle bit će disfluentan. Proučavanjem disfluentnositi pokušavaju se provjeriti ili dokazati određeni modeli govorne proizvodnje. Fluentnost se definira kao gladak govor oslobođen nepotrebnih prekida. Filmoore (1979) navodi četiri karakteristike fluentnosti: (1) Fluentan govornik je osoba koja može dugo govoriti s malo stanki i zastajkivanja. (2) Fluentni govor je ko‑ herentan, argumentativan i semantički bogat. (3) Govornik može govoriti u velikom ra‑ sponu konteksta i tema. (4) Govornikov je govor kreativan i imaginativan. Kako među govornicima postoje velike razlike, neki autori i njih uzimaju u obzir pri definiranju fluentnosti. Škarić (1984: 15) npr. ovako manifestno i opisno određuje fluentnost: «neki govornici mogu glatko, bez zastajkivanja, pogrešaka i popravljanja izvoditi govorne vratolomije dugih izričaja složene jezične i izgovorne strukture, dok se drugi spotiču već pri izgovaranju jednostavnih kratkih govornih nizova». Sa stajališta govorne proi‑ zvodnje fluentnost možemo definirati s obzirom na dvije osnovne vrste modela kojima se govorna proizvodnja tumači. S modularnog stajališta fluentni se govor definira kao govor prirodnog tempa bez oklijevanja, zastajkivanja, ponavljanja, ispravljanja, pošta‑ palica te punih i praznih stanki procesiranja, primjeren informacijskom i komunikacij‑ skom opterećenju izričaja, što sve pretpostavlja učinkovito i usklađeno funkcioniranje svih razina govorne proizvodnje. Prema modelu aktivacijskog širenja fluentni govor pretpostavlja pravovremenu i intenzitetski adekvatnu aktivaciju aktualnih i budućih je‑ dinica govorne proizvodnje; isto tako pravovremenu i adekvatnu deaktivaciju upotrije‑ bljenih jedinica te inhibiciju nepotrebnih jedinica govorne proizvodnje. Pojavu disfluentnosti i njezinu učestalost uvjetuju različiti razlozi. Jedan je od njih informacijsko, pa onda i kognitivno opterećenje koje za govornika predstavlja proi‑ zvodnja određenog izričaja (Oviatt 1995, Shriberg 1996). Tako je ustanovljeno da se disfluetnosti češće pojavlju na početku izričaja, što se tumači povećanim zahtjevima u planiranju govora u tom dijelu izričaja. Češće pojavljivanje disfluentnosti ispred dužih izričaja nego ispred kraćih također se može objasniti istim razlozima. Istim se razlozima tumači i veća frekvencija disfluentnosti ispred punoznačnih nego ispred gramatičkih riječi te ispred riječi koje su niske frekventnosti nego ispred frekventnijih riječi (Scha‑ chter et al. 1994). Drugoj skupini razloga kojima se tumači pojava disfluentnosti i njezina učestalost jesu kontekstualni razlozi (Oviatt 1995). Disfluentnosti su češće u dijaloškoj nego u monološkoj komunikaciji. Stupanj prisnosti govornika može djelovati tako da manja prisnost sa sugovornikom povećava našu anksioznost, što može povećati stupanj disflu‑ entnosti, ali s druge strane formalni odnos može djelovati na pojačanu kontrolu govora, što će smanjiti količinu disfluentnosti (Mahl 1987, Bortfeld et al. 2001). Govor pod vremenskim pritiskom bit će disfluentniji nego ležeran govor (Oomen i Postma 2001).

Govorna disfluentnost u elektroničkim medijima

U današnje kompjutorizirano vrijeme, kada kompjutore ili govorne automate prihvaća‑ mo kao razumska bića i kada im se govorno obraćamo, disfluentnosti su rjeđe nego u razgovoru sa sugovornikom. Trećoj skupini razloga kojima se tumači pojava disfluentnosti mogu biti i teme o kojima se govori, kao i stupanj sigurnosti govornika. Disfluentnosti će se češće pojavlji‑ vati u govoru o onim temama koje su same po sebi manje određene i pružaju mogućno‑ sti različitih interpretacija, pa će npr. govor predavača o društvenim i humanističkim temama biti manje fluentan od predavača o prirodoznastvenim ili tehičkim temama (Schachter et al. 1994). Osim toga disfluentnosti imaju i komunikacijsku funkciju po‑ kazujući stupanj sigurnosti govornika u ono o čemu govori, pa će se veća nesigurnost biti praćena i većim brojem disfluentnosti.

2. Spontani govor u elektroničkim medijima Društveno-političke promjene u Hrvatskoj, kao i u Sloveniji, u posljednja dva desetljeća utjecale su i na promjene u elektroničkim medijima; »demokratizacija« medija pridoni‑ jela je i »demokratizaciji« jezika u medijima (usp. Kalin Golob 2004: 77), i to pisanoga i govorenoga. Pojava novih privatnih i javnih radijskih postaja i televizija, otvaranje lokalnih postaja usmjerenih prema užim lokalnim zajednicama, uporaba nestandardnih idiolekata u njima, veći broj neprofesionalnih govornika itd. utječu na govor u elek‑ troničkim medijima. Može se reći da se povećala govornost elektroničkih medija, a to znači i osobina govora; govornik formulira poruku u trenutku govorenja, pa se prema tome u takvu govoru ne osjeća prisutnost pisanoga teksta. Jednostavno rečeno poveća‑ la se količina spontanoga govora. Jezična tolerancija suprostavlja se zahtjevu jezične pravilnosti i dopušta pristup javnim medijima i neprofesionalnim govornicima, govor‑ nicima nestandardnih idioma ili govorno hendikepiranima. Takav govor, sa smanjenim zahtjevima formalnosti i kontroliranosti, nužno nosi sa sobom i veću količinu disflu‑ entnosti, s time da se on ne označuje kao negativan, nego upravo prirodan i primjeren toj vrsti komunikacijskog kanala. Dakako, postoji razina prihvatljivosti disfluentnosti u govoru koju govornik mora osjetiti i svojom kulturom govora nastojati je ne prijeći. Poželjnost spontanoga, a to znači u stanovitoj mjeri i disfluentnog govora, ne isključuje uporabu čitanoga govora ili različitih oblika formalnog i dobro pripremljenog govora u elektroničkim medijima, naravno ako to zahtijeva komunikacijska situacija. Prema istraživanjima disfluentnositi se upravo najčešće pojavljuju u spontanome govoru. Fox Tree (1995) za engleski jezik navodi da se na 6% riječi u spontanome govoru ostvaruje neki oblik disfluentnosti, kao što su npr. krivi početak, ispravljanja, duljenje glasnika, nefonemski segmenti ili poštapalice. Za hrvatski spontani radijski govor Horga (1994) je ustanovio da se svakih 8 ili 7 sekundi pojavljuje neki oblik disfluetnosti ovisno o

AKTU VPRA ISBN 978-961-237-560-7

HOTIMIR TIVADAR (UR.): AKTUALNA VPRAŠANJA SLOVANSKE FONETIKE

9 789612 375607

HOTIMIR TIVADAR (UR.)

AKTUALNA VPRAŠANJA SLOVANSKE FONETIKE Ljubljana 2013