pcelar_april_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br. 13 11000 Beograd Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63 www.spos.info spos@sezampro.yu Internet diskusiona grupa: casopis-PCELAR@yahoogroups.com The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPER

Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr Miloje Brajkovi}

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova br. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

APISLAVIA

@arko @ivanovi}

Redakcija Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a

2006

Prole}e Fotografija na naslovnoj strani: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

APIMONDIA Foundation

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

P^ELAR POSTAJE INTERNACIONALNI ^ASOPIS

147

Wolfgang Ritter

NOVOSTI O AZIJSKOJ NOZEMOZI 149 Tihomir R. Jevti}

PISMO P^ELARIMA ZA APRIL

151

^edo \. Kr~mar

ODR@AVAWE RADNOG RASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJEWA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU

154

DVOMATI^NI SISTEM DAJE VI[E 157 Dejan Krecuq

161

Mi}a Trailovi}

PRIHRAWIVAWE P^ELA

162

Milan Jovanovi}

NAUKA GOVORI PRIRODA PODSE]A

164

Radenkovi} Ivan

SAKUPITE POLEN

168

Nikola Todosi}

SKUPQA^ P^ELA

170

Stevo Gali}

GALI]EVO POJILO

170

Mandi} Du{an

NUKLEUS ZA TRANSPORT I ISPORUKU ROJEVA

171

\or|e Soviq

ZAJEDNO SMO JA^I

172

OBAVE[TEWE KOMISIJE ZA PRIZNAWA

174

SKUPOVI I REPORTA@E

175

P^ELAR, april 2006.

Wolfgang Ritter

NOVOSTI O AZIJSKOJ NOZEMOZI 149 Iz Nema~ke nam sti`u najnovije informacije o novoj bolesti p~ela, ~iji je uzro~nik protozoa Nosema ceranae.

Na `alost, vesti nisu dobre za p~elare. ^edo \. Kr~mar

Rajko Pejanovi}

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRIL

Izdvajamo iz sadr`aja

ODR@AVAWE RADNOG RASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJEWA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU 154 Pro~itajte kako p~elarskoj inventivnosti nema kraja. Dobro poznavawe biologije pona{awa p~ela vodi ka nala`ewu optimalne tehnike rada za uslove bilo ~ijeg p~eliwaka, u bilo kom delu sveta.

Rajko Pejanovi}

DVOMATI^NI SISTEM DAJE VI[E 157 Kao i svaki drugi sistem rada u p~elarewu, i dvomati~ni sistem ima svoje prednosti i mane. Pogledajte re{ewe na{eg kolege Pejanovi}a, koji je uskladio nauku i praksu i do{ao do re{ewa kojim je izuzetno zadovoqan. Mo`da biste bili i vi?

Milan Jovanovi}

NAUKA GOVORI PRIRODA PODSE]A 164 Postoji ogromna {ansa da }e tekst pred vama doneti revoluciju u svetskom p~elarstvu.

Procenite sami da li je autor u pravu!

145

Re~ urednika Kona~no smo do~ekali i prole}e.

Uglavnom u kompletnom sastavu. Osim sporadi~nih uginu}a zbog gladi usled pove}ane potro{we hrane ove zime, sporadi~ne nemarnosti i uginu}a ili slabqewa p~ela usled nozemoze, nije bilo ve}ih problema tokom zimovawa na{ih p~eliwih zajednica.

Duga zima dovela je do naglog procvetavawa mnogih biqaka, pa su nam plodi{ta posledwih dana marta napuwena dragocenim polenom.

Nadajmo se da nas ni april ne}e izneveriti.

Mada, veoma je mogu}e da }e se cvetawe mnogih prole}nih cvetnica stopiti u kratak vremenski period, {to ne}e biti dobro. Ali, na klimu se ne mo`e uticati. Neka nas te{i ~iwenica da smo pro{li bez masovnih uginu}a p~ela u Srbiji, za razliku od pro{le godine.

Recimo, u Sloveniji je ove zime uginulo oko 50% p~eliwih zajednica. O tome i o ostalim informacijama do kojih sam do{ao u Sloveniji krajem marta, ~itajte u narednom broju.

Velika novost za sve vas je svakako planirana internacionalizacija na{eg ~asopisa i izdavawe P~elara i na latinici, od januara

R A S TA N A K P R I J AT E Q A Da li moje qubimice vide moje tu`no lice?

Ono vidno oslikava da s, rastanak pribli`ava.

Sudbina je vaqda htela da s, rastanem ja od p~ela.

Da li iko mo`e znati kol,ko moja du{a pati?

Misao meseca Korov nije cve}e, ~ak ni kad cveta.

2007. godine. U me|uvremenu, izda}emo dva pilot broja na latinici koji treba da poslu`e za upoznavawe p~elara {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije sa kvalitetom P~elara. Ali, o tome pro~itajte detaqnije u posebnom prilogu.

Na `alost, ni do danas nismo dobili sve radove sa III Kongresa p~elara Srbije za objavqivawe. Tako|e, u redakciju nije pristigao nijedan rad na{ih autora sa Kongresa Apimondije u Irskoj, iako su pozvani da to u~ine i u li~nim kontaktima, ali i javno, preko ~asopisa (P~elar, 12/2005, str. 540).

Ipak, mi smo du`ni da vama uputimo izviwewe {to nismo u mogu}nosti da vam prezentujemo te radove u celini.

Ovih dana, Izvr{ni odbor SPOS-a ponovo me je izabrao za urednika P~elara (14 glasova za i 1 uzdr`an). Verujem da }u uspeti da opravdam i wihovo i va{e poverewe, te da }e ~asopis iz broja u broj bivati sve boqi i boqi.

Iako se sad ne ~uje da veselo p~ele bruje tad se meni pri~iwava to je sladak san, ne java.

Ne volim vas ja zbog meda ve} zbog va{e sloge, reda, zbog va{ega `rtvovawa vrednog svakog po{tovawa.

Ja ne mogu da verujem da im stvarno zvuk ne ~ujem te iako znam da gre{im ja se ipak time te{im.

Kod va{ega prijateqa sad ostaje samo `eqa da qudima zemqe cele budu uzor vredne p~ele!

U jesewe no}i duge zbog velike moje tuge ja vam moram re}i ne{to da vas sawam vrlo ~esto.

Od `alosti i od jada ako moje srce strada na grob mesto `utih sve}a donesite raznog cve}a.

Drage moje dobre p~ele ne budite nevesele to je bila vi{a sila koja nas je rastavila.

Ne znam {ta bih mog,o dati kad bi samo mog,o znati da l, sawate preko no}i da }u k vama opet do}i?

Radi moga olak{awa svima stavqam ja do znawa a zbog znawa prijateqa da to nije moja `eqa!

Samo onaj ko ne znade kako p~ele vredno rade bar se tako ~ini meni mo`e p~ele da ne ceni.

Same suze liju s, lica kraj postoqa bez ko{nica jo{ ose}am tugu ve}u kad ih nema ni po cve}u.

P~ele, znajte da vas volim pa vas zato jako molim da se na me ne qutite i rastanak pre`alite.

146

Jer verujem da to `ele moje drage vredne p~ele pa }e na cvet da dolete te i moj grob da posete.

Du{an \in|i} Kru{evac (Ova tu`na pesma napisana je jer je na{ kolega p~elar, na svoju veliku `alost, bio prinu|en da zbog bolesti supruge i starosti prestane sa p~elarewem)

P^ELAR, april 2006.

P ^ ELAR P OSTAJE I N T ER NACI ONA LN I ^ASOP I S Na posledwoj sednici IO SPOS-a doneta je istorijska odluka. Od 1. januara 2007. godine, kada na{ ~asopis ulazi u 110. godinu izla`ewa, wegovo {tampawe }e se obavqati u dva izdawa, jedno na }irilici (kao i do sada) i drugo na latinici. ^itaocima P~elara bi}e ponu|eno da biraju da li `ele da ~asopis dobijaju na }irilici ili latinici.

Prevashodno, latini~no izdawe bi}e distribuirano u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji, ali i u Srbiji, {to }e zna~ajno pove}ati tira` i ubrzo dovesti do pojeftiwewa ~asopisa. Na{ ~asopis posledwih godina ima visok rejting me|u tamo{wim p~elarima. I pored toga, odlu~eno je da se u~ini sve kako bi se {to ve}i broj p~elara iz tih dr`ava upoznao sa na{im ~asopisom. Na|eno je najboqe re{ewe. Bi}e od{tampana dva besplatna pilot broja P~elara na latinici u punom tira`u (10 000) i podeqena zainteresovanim p~elarima.

Prvi broj je ve} od{tampan i ve}im delom distribuiran. Radi {to jeftinije promotivne podele ~asopisa, pristao sam da se za taj veliki poduhvat iskoriste moja predavawa koja sam u proteklih mesec dana dr`ao u Hrvatskoj (III p~elarski dani sa me|unarodnim u~e{}em u Vinkovcima, 11. marta), Sloveniji (XXIX dr`avni p~elarski seminar i me|unarodna p~elarska prodajna izlo`ba u Cequ, 26. marta) i Bosni i Hercegovini (Savetovawe kantonalnog p~elarskog saveza u Tuzli, 29. marta).

po~eo je jo{ na granici, kada je hrvatski carinik, nakon qubaznog pitawa kako da stignemo do Vinkovaca, na na{e veliko iznena|ewe izvadio iz xepa 2 kune koliko nam je trebalo za putarinu u oba pravca, i lepo objasnio kojim putem da idemo! Kroz prezentaciju na video projektoru tokom svog predavawa promovisao sam na{ latini~ni P~elar, i pozvao p~elare da ga preuzmu. Nakon predavawa, ~asopis je bukvalno razgrabqen.

Utisci p~elara su izvanredni, {to nam je naro~ito imponovalo. Preko predsednika dru{tava, izvesnu koli~inu smo poslali u vi{e hrvatskih slavonskih gradova, ~ak i u

Hrvatska U Hrvatsku sam 11. marta i{ao zajedno sa zvani~nim predstavnikom SPOS-a, ~lanom IO Dragutinom Gaji}em iz Velikog Gradi{ta, koji je na otvarawu jedini od svih predstavnika stranih saveza zvani~no pozdravio skup. Wegov kratak pozdravni govor vi{e puta je prekidan aplauzima. Ina~e, dobar prijem otP^ELAR, april 2006.

Naslovna strana prvog pilot broja ~asopisa P~elar na latinici

147

Zagreb. Ukupno je podeqeno 2 000 ~asopisa. Moram da se naro~ito zahvalim gospodinu Gaji}u na velikom trudu i fizi~kom naporu kome je bio izlo`en tokom transporta i raspodele ~asopisa.

Slovenija

P~elar, pa o~ekujem, prema dogovoru, da ve} u narednih mesec dana dobijemo veliki broj novih ~itaoca sa tog podru~ja.

Predsednik Saveza Mustaba{i} Fehro je uveren da }e se broj pretplatnika iz wihovog kantona brzo uve}ati, jer su sada{wi pretplatnici veoma zadovoqni sadr`ajem i kvalitetom P~elara.

U Sloveniji sam bio gost wihovog saveza 25. i 26. marta. Tamo sam krenuo sa Zahvalnost u ime teretom od 300 kg, tj. 3 000 p~elara Srbije ~asopisa koje je do voza dopremio sekretar SPOS-a Naravno, zahvalnost moPredrag. Na zagreba~kom ram da izrazim i rukovodkolodvoru me je sa~ekao stvu nacionalnih saveza nadr Miroslav Farka{, p~evedenih zemaqa koji su nam lar iz Zagreba i ~lan indozvolili da vr{imo diternet diskusione grupe ~astribuciju latini~nog P~esopisa P~elar, kome sam lara. Drago mi je {to nisu Miroslav Farka{ sa ~asopisima ostavio 1 000 primeraka kopogre{no protuma~ili nana zagreba~kom kolodvoru je }e on distribuirati na {u ideju stvarawa internapodru~ju od Jadranskog mora do ma|arske cionalnog ~asopisa. Jer, mi ne `elimo da granice. U Qubqani me je uporno (voz je ka- budemo konkurencija wihovim ~asopisima, snio dva sata) ~ekao majstor p~elarstva ve} samo korektan saradnik i dopuna.

Franc Prezeq, koji mi je to- Spremni smo da u~inimo sve da i wihove ~akom oba dana maksimalno po- sopise promovi{emo u Srbiji i predstavimagao da distribucija ~aso- mo na{im p~elarima. Saradwom }emo svi pisa te~e onako kako je i za- zajedno saznati vi{e i do}i do zna~ajnijih mi{qeno. Zbog ogromnog uspeha u razvoju p~elarstva. fizi~kog napora kome je bio Na kraju, moram re}i da sam veoma zadoizlo`en, kako on, tako i voqan visokom sve{}u IO SPOS-a koji je Predrag i Miroslav, ne mo- uvideo va`nost {irewa tr`i{ta za na{ ~agu, a da im se ne zahvalim na izuzetnoj pred- sopis i doneo adekvatne odluke. Ovih dana usretqivosti u va{e ime. ^asopis je u Slo- bi}e izabrana i internacionalna redakcija veniji tako|e odli~no primqen. Veoma se ~asopisa P~elar (iz svih biv{ih jugoslodopao i uredniku slovena~kog ~asopisa Ja- venskih republika), {to }e obezbediti jo{ nezu Miheli~u. Potpredsednik wihovog sa- ve}u stru~nost i raznovrsnost tema i pogleveza Franc [ivic ga je za govornicom pred- da u na{em listu. Nadamo se i ve}em broju stavio slovena~kim p~elarima uz re~i hva- autora, a sve u ciqu maksimalnog podizawa le i nadu da }e latini~no pismo u~initi kvaliteta P~elara.

P~elar dostupnijim i ~itanijim u wihovoj Moramo da se zahvalimo i {tampariji zemqi. Nakon mog predavawa, podelili smo Kolor Pres iz Lapova koja nam je maksimal~asopise prisutnima i odre|eni broj pri- no iza{la u susret i za dva pilot broja umameraka razaslali u p~elarska dru{tva {i- wila cenu {tampawa za 16,7%, {to predstarom Slovenije. vqa wihov doprinos na{oj akciji. Ostatak sume je 40% pokriven oglasima u prvom piBosna i Hercegovina lot broju (u drugom se nadamo i ogla{iva~iU Tuzli sam predavawe odr`ao 29. marta ma iz ostalih zemaqa), tako da o~ekujemo da p~elarima wihovog kantonalnog saveza. Sa }e se oba pilot broja od{tampati po ceni rukovodstvom saveza smo razgovarali o svim jednog redovnog, a vrlo je mogu}e i po ne{to varijantama pretplate. Ali, izra`eno je ni`oj ceni. urednik veliko interesovawe i za }irili~ni 148

P^ELAR, april 2006.

Nova bolest p~ela preti Evropi – najnovije informacije

N OVOSTI O AZI JSKOJ N OZEMOZI

Dr Wolfgang Ritter CVUA Freiburg ritter@bienengesundheit.de

Priredio prof. dr Jovan Kulin~evi}, na osnovu izve{taja u nema~kom ~asopisu Die Biene, 3/ 2006.

Ve}ini p~elara je poznato da je nozemoza bolest odraslih p~ela. U slu~aju akutne zaraze prouzrokuje skra}ewe `ivota p~ela, ispred ko{nica se pojavquju puzaju}e p~ele, a ~esto dovodi i do gubitaka ~itavih p~eliwih zajednica. Uzro~nik bolesti je mikroorganizam (protozoa) Nosema apis. Napada p~ele Apis mellifera i mo`e se na}i u skoro svim p~eliwim dru{tvima. Ova p~eliwa bolest je uslovqena lo{im vremenskim prilikama, ali je i podstaknuta nepovoqnom lokacijom p~eliwaka i du`im periodima neizletawa p~ela, zbog ~ega su one primorane da defeciraju (prazne se) na sa}u.

Kao posledica takve nepovoqne situacije, ~esto dolazi do masovnih gubitaka.

Azijska varijanta U 1996. godini, kod azijske medonosne p~ele Apis cerana na|en je uzro~nik bolesti sli~an uzro~niku nozemoze Nosema apis, koji je dobio odgovaraju}i naziv Nosema ceranae. O simptomima i klini~koj slici u Aziji je do danas veoma malo poznato. Do pre kratkog vremena se smatralo da je ovaj tip uzro~nika ra{iren samo kod isto~ne medonosne p~ele Apis cerana.

Kineski nau~nici su 2005. godine (detaqe pro~itajte u P~elaru za mart 2006. godine na strani 99 – primedba urednika) po prvi put objavili da je Nosema ceranae na|ena na Tajvanu u dru{tvima zapadne medonosne p~ele Apis mellifera. Iste godine, prisustvo Nosema ceranae potvr|eno je i u Evropi od strane P~elarskog instituta u Castilla-La Mancha i Veterinarskog univerziteta u Madridu (oba se nalaze u [paniji), tako|e kod zapadne medonosne p~ele.

Ina~e, u [paniji se broj slu~ajeva nozemoze sa 10% u 2000. godini pove}ao u sledeP^ELAR, april 2006.

}im godinama na 20% i 30%, da bi u 2004. godini dostigao ~ak 88%.

Kao zna~ajan uzrok velikih gubitaka p~eliwih dru{tava u leto 2005. godine, posle otkri}a uzro~nika nove bolesti, okrivqen je novi tip nozemoze. Na p~eliwacima gde je ova bolest utvr|ena, prime}eno je napu{tawe ko{nica od strane p~ela, sli~no pona{awu dru{tava koja su visoko zara`ena varoom.

Nalazi u Nema~koj Pitawe da li su odre|eni gubici p~eliwih dru{tava kod nas u Nema~koj tako|e mogli nastati delovawem Nosema ceranae, trebalo je razjasniti saradwom izme|u nema~ke referentne laboratorije u Frajburgu (CVUA Freiburg) i {panskog instituta na prelazu izme|u 2005. i 2006. godine. Uz pomo} molekularno-geneti~kih metoda (PCR) dokazano je prisustvo novog tipa uzro~nika nozemoze u osam od deset ispitivanih p~eliwaka u Nema~koj.

U pokrajini Baden-Virtemberg (BadenWĂźrttemberg) azijska nozemoza na|ena je u dva p~eliwaka, u Bavarskoj (Bayern) u ~eti-

Pod mikroskopom (uve}awe 400 puta) se te{ko mogu razlikovati dva tipa nozemoze.

Foto: Wolfgang Ritter

149

ri, a u Severnoj Rajna-Vestfaliji (Nordrhein-Westfalen) u dva p~eliwaka. Uzorci p~ela sa klasi~nom nozemozom poticali su iz po jednog p~eliwaka iz Tiringije (Thüringen) i Bavarske (Bayern).

Na svim p~eliwacima, nezavisno od tipa kasnije utvr|enog uzro~nika, u prole}e, kasno leto i u jesen 2005. godine nastali su veliki problemi. Oni su doveli do uginu}a najve}eg dela p~eliwih dru{tava ili celih p~eliwaka. Kod pregledanih uzoraka p~ela utvr|ena je umerena do jaka zara`enost nozemozom. Nisu uvek bili jasni simptomi kao {to su proliv ili puzaju}e p~ele, ali je uvek bilo mnogo mrtvih p~ela.

[panci sumwaju, gubitke p~eliwih dru{tava?

– Da li je ona do nas dospela dosta ranije, ali je mi jednostavno nismo umeli da razlikujemo od forme obi~ne nozemoze sa uzro~nikom Nosema apis? Da li se situacija promenila samo u tome {to smo sada u mogu}nosti da potvrdimo prisustvo novog uzro~nika?

– Da li je stvarni klini~ki tok oboqewa povezan sa pove}anom zara`eno{}u nozemozom ili se ta ekstremno manifestuje, jer su p~eliwa dru{tva oslabqena parazitirawem Varroa destructor ili drugim faktorima koji doprinose tom slabqewu?

Na~ini {irewa nisu jasni

Poku{aj razja{wewa

Oba tipa uzro~nika, Nosema apis i Nosema ceranae, ne mogu se razlikovati pomo}u uobi~ajenog rutinskog mikroskopskog pregleda. Tek uz pomo} molekularno-geneti~kih metoda mo`e se razdvojiti jedan tip od drugog.

Na osnovu svega toga, postavqaju se slede}a pitawa: – Odakle originalno poti~e Nosema ceranae? Ova vrsta dobila je takvo ime jer je prvo otkrivena kod azijske p~ele Apis cerana, ali to nam ni{ta ne govori o wenom prvobitnom rasprostrawewu.

– Da li je ona pre kratkog vremena uneta u Evropu i ubrzo zatim izazvala posledwih godina, zbog ja~e virulencije, kako to

Mi smo od 2002. godine istra`ivali uzorke mrtvih p~ela sa nekih 500 p~eliwaka iz Nema~ke, Italije (Tirol), Austrije i [vajcarske, na kojima su zabele`eni veliki ili totalni gubici p~eliwih zajednica.

Kod preostalih uginulih p~ela do sada smo re|e dijagnostikovali nozemozu. Tokom zime 2002/2003. bilo je visokih gubitaka p~eliwih dru{tava, a nozemozu smo na{li kod 38% uginulih zajednica. Ove godine, posmatraju}i dugi niz godina unazad, nalazimo je u ve}em procentu. Na osnovu takvih nalaza mo`emo potvrditi {panska istra`ivawa kada se radi o pove}anoj zara`enosti p~ela nozemozom.

Ve} dve do tri godine mi zapa`amo da se klini~ka slika nozemoze odraslih p~ela stvarno promenila. Nasuprot klasi~no bla`oj formi javqaju se puzaju}e p~ele i gubici tokom cele godine. U prilog tome, u toku ove zime zapa`aju se uginu}a p~eliwih dru{tava za kratko vreme. Suprotno od {teta od varoe, p~elar se na|e pred ko{nicom sa mnogo mrtvih p~ela. Pada u o~i da su ove zime p~eliwa dru{tva na mnogim p~eliwacima izlazila, u velikoj meri, na pro~isni let ve} pri temperaturi vazduha od 4 °C. Da li tu postoji neka veza sa novim tipom nozemoze ne mo`e se sa sigurno{}u proceniti.

Ima jo{ mnogo otvorenih pitawa koja se kroz istra`ivawa moraju razjasniti. Prema na{oj proceni, izgleda da cela situacija ipak ima sli~nosti sa klasi~nom nozemozom. Mi mislimo da preventivno suzbijawe varoe i optimalizacija uslova sredine u kojoj se p~eliwak nalazi, kao i do sada treba da budu u prvom planu p~elarske prakse, da bi se problem nozemoze dr`ao pod kontrolom.

NAJN OVI JE VESTI Krajem februara, neposredno nakon izlaska martovskog P~elara iz {tampe, kontaktirao sam i sa poznatim stru~wakom iz italijanskog Instituta za p~elarstvo u Bolowi u Italiji (Antonio Nanetti) koji mi je saop{tio da u Italiji jo{ uvek nije utvr|eno prisustvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na analizu i da se o~ekuju rezultati. Rekao je i da je bolest do tada (kontaktirali smo 24. februara) dijagnostikovana samo u [paniji, Francuskoj i Nema~koj. Antonio Nanetti mi je saop{tio i jednu neprijatnu vest. Nova nozemoza, ako je mo`emo tako nazvati, mo`e da proti~e i inaparentno, bez vidqivih simptoma, pa p~elar izgubi zajednicu i ne shvataju}i {ta se dogodilo.

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

150

P^ELAR, april 2006.

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA AP R I L

Tihomir R. Jevti}

U ve}ini na{ih krajeva p~elarska sezona obi~no po~iwe krajem marta ili u po~etku meseca aprila. U to vreme na{i stari p~elari prostoko{ni~ari, obavqali su prvi pregled svojih ko{nica. Kadili su ih i gledali, da li dru{tva imaju legla i kakvo je. Plesnive satove i satove sa trutovskim }elijama podrezivali su, da bi ih p~ele obnovile i u ~istom gnezdu produ`ile rad. Po tome, za koje vreme p~ele obave ovaj rad, ocewivana je sposobnost i ja~ina dru{tva, kako za umno`avawe, tako i za uspe{no iskori{}ewe glavne pa{e. Ovaj posao nije obavqan napamet ili samo po nekom obi~aju, nasle|enom od starina. On stvarno odgovara razvoju vremenskih prilika, postepenom otopqavawu, a u vezi s tim, i razvoju biqnog sveta. Tada masovno cvetaju: crni trn, xanarika, razne vrste vo}a, brest, jasen, klen, masla~ak i drugo biqe.

Napredni p~elari pa`qivo prate vremenske prilike i rad svojih p~ela i, razume se, u vezi s tim odstrawuju i zamewuju faktore koji negativno deluju na `ivot p~eliwih dru{tava i nastoje da se ova normalno razvijaju i oja~aju do maksimuma pre glavne pa{e (bagrem, malina i dr.), koja ve} nastupa u narednom mesecu. Ovo nastojawe je od velikog zna~aja za proizvodwu, jer u toj pa{i, uglavnom, u~estvuju kao sabira~ice nektara p~ele radilice, izvedene iz jaja sne{enih od oko 20. marta do kraja aprila. Ukoliko spoqa{wi i unutra{wi uslovi budu povoqniji i matica u to vreme snese vi{e jaja utoliko }e dru{tva u polovini maja biti jaP^ELAR, april 2006.

~a i sposobnija za intenzivno kori{}ewe pa{e i proizvodwu meda. Zbog toga je vrlo va`no, da napredni p~elari blagovremeno obezbe|uju uslove za intenzivan rad matica, tj. da proizvodna dru{tva uvek imaju meda i cvetnog praha u izobiqu, dovoqno prostora za neprekidno pro{irivawe legla i puno prostora za sme{tawe sve`eg cvetnog praha i nektara, i to na mestima koja najvi{e odgovaraju pona{awu p~ela.

Rejon legla se nalazi u sredini gnezda i ima oblik kugle. Obi~no krajem marta obuhvata 3–5 sredi{nih satova. U toku aprila {iri se i na kraju meseca zahvata 8–10 satova. P~ele najradije pro{iruju leglo na gore.

Sabira~ice rezerve cvetnog praha stavqaju u prazne }elije iznad i oko legla u obliku uske trake. Kada cvetnog praha ima u izobiqu, onda vi{ak ove hrane stavqaju u prazne }elije ispod legla i u prazne }elije satova do rejona legla s jedne i s druge strane. Kada je i to sve puno, onda ga ostavqaju tamo gde na|u praznog mesta. U tim slu~ajevima se ka`e da cvetni prah blokira leglo.

Iznad i iza aktivnog prostora za leglo, p~ele obi~no deponuju med, ali ga, kad u tom prostoru nema praznih }elija, deponuju i u rejonu legla, {to, razume se, ometa normalan tok razvoja legla.

Mere koje obezbe|uju intenzivan rad matice Intenzivan rad matice u ovo vreme zavisi u prvom redu od we same, od wene sposob151

nosti da zadovoqi potrebu dru{tva i odgovara nastojawima p~ela radilica, koja se sastoje u obilnom hrawewu i pripremawu }elija koje matica treba da zale`e. Ako ona te sposobnosti nema, uzaludna }e biti i nastojawa p~ela, i nastojawa p~elara. Zbog toga se i preporu~uje, da se lo{e matice ne uvode u zimu ili da se, ako wihov lo{ kvalitet nije u jesen zapa`en, likvidiraju u februaru ili u martu.

Drugi va`an faktor je rezervna hrana, med i cvetni prah. U svakom dru{tvu i u svako doba, pa i u mesecu aprilu treba da ima dosta (u izobiqu) rezervne hrane. Dru{tva nikad ne treba ostaviti da `ivotare, da `ive od momentalnog unosa. To uostalom kazuje i sam nagon p~ela da neumorno pripremaju rezervu hrane. Rezerva hrane je naro~ito va`na za mesec april, kada dru{tva svakodnevno tro{e velike koli~ine meda i cvetnog praha i kada ima dana kada p~ele zbog nevremena ne mogu da op{te sa okolinom.

Radi toga napredni p~elari, ~im primete da se rezerva meda u ko{nici smawila ispod deset kilograma, popuwavaju je ili dodavawem satova s medom ili obilnim prihrawivawem gustim {e}ernim sirupom, spravqenim od tri dela {e}era i dva dela vode (3:2).

Pored toga, ki{nih dana ili kada su p~ele iz nekog razloga spre~ene da op{te s okolinom, daju uve~e svakom dru{tvu po 200 g `itkog {e}ernog sirupa (1:1) i na taj na~in onemogu}uju da do|e do poreme}aja u radu dru{tva, do kojeg dolazi usled izostajawa unosa sve`e hrane.

U na{im prilikama, u aprilu p~ele obi~no same obezbe|uju cvetni prah, kako za momentalnu potrebu, tako i za rezervu u slu~aju nevremena. Pa ipak se ponekad desi, da se ne pripremi dovoqna rezerva. U tom slu~aju dru{tvima treba davati poga~e (testo) sa zamenama cvetnog praha (kvasac) ili {e}erno-mle~nu hranu.

Ni u jednom slu~aju ne treba dozvoliti da unosi nektara i cvetnog praha blokiraju leglo, odnosno da zauzmu }elije koje su p~ele pripremile za leglo. Kad p~ele masovnije po~nu da popuwavaju cvetnim prahom ili medom }elije satova do krajwih satova s leglom, onda je to znak da gnezdo, odnosno rejon legla treba pro{iriti. Kod DB ko{nica ili ko{nica polo{ki izme|u tih satova i satova s leglom treba staviti po jedan okvir s izgra|enim satom (prvenstveno starijim). U po~etku, dok se vreme dobro ne 152

Ove godine su rane cvetnice kasno otvorile svoje cvetove Foto: Milo{ Milosavqevi}

stabilizuje, boqe je da se u jedan mah leglo pro{iri samo s jedne strane.

Ako p~eliwak ne raspola`e dobrim starim satovima, onda se mogu davati i mladi, u pro{loj godini izgra|eni satovi. Ali, ako nema ni ovih, onda se moraju davati i okviri s u~vr{}enim satnim osnovama. Razume se, da pri tome treba imati u vidu: 1) Da okvir treba o`i~iti, i to: DB normalne okvire sa po pet horizontalnih `ica, Langstrotove okvire sa po 4 horizontalne `ice i Fararove okvire (poluokvire) sa po tri horizontalne `ice (ovo va`i kod horizontalnog o`i~avawa, ali se danas sve vi{e preporu~uje vertikalno o`i~avawe i armirawe sa}a kod svih ko{nica ni`ih okvira – primedba urednika); 2) Da se dobijaju dobri satovi kad se ranije uvu~ene `ice zategnu i sat umetne i u~vrsti onda kad su satne osnove potrebne.

Name{tene satne osnove ne treba dugo da stoje; 3) Da satne osnove pre postavqawa i u~vr{}ivawa treba oprati u mlakoj vodi, i osu{iti; 4) Da }e se sat brzo izgraditi i osposobiti za namewenu svrhu kada se okvir sa u~vr{}enom satnom osnovom prvo stavi u sredinu rejona legla, izme|u dva okvira s poklopqenim leglom (danas se preporu~uje stavqawe izme|u okvira sa mladim leglom – primedba urednika) i tu ostane 24 ~asa i zatim uzme i stavi tamo gde je potreban (izP^ELAR, april 2006.

me|u posledweg okvira s leglom i okvirom s cvetnim prahom), ali sve to s tim, da se tom dru{tvu istog dana predve~e da hranilica sa najmawe jednim litrom {e}ernog sirupa (3:2).

Rad s mnogokorpusnim ko{nicama Pod mnogokorpusnim ko{nicama podrazumevamo: Langstrotovu ko{nicu sa po 8 ili 10 okvira u svakom korpusu (telo), Fararovu sa plitkim ~etvrtastim telima i Canderovu sa po deset okvira u svakom korpusu. Kod ovih ko{nica sve radwe (pro{irivawe gnezda i legla itd.) obavqaju se uglavnom celim telima (korpusima).

P~eliwa dru{tva mogu prezimqavati u jednom ili vi{e korpusa. Po profesoru G.F. Taranovu, kada dru{tva zimuju u dva korpusa, rano u prole}e, u uslovima SSSR, dowi korpus treba odstraniti, jer p~ele rano u prole}e u jednom korpusu imaju povoqnije toplotne uslove i odgajaju 10–12% vi{e legla nego u ko{nicama s vi{im okvirima.

Kada p~ele u daqem toku prole}nog razvoja dobro posednu sve okvire u novom korpusu, onda, da ne bi do{lo do ograni~ewa legla i razvoja dru{tva, treba dodati drugi

korpus s ispravno izgra|enim sa}em sa medom (6–8 kg). Ako u tom sa}u ne bi bilo dovoqno meda, treba dati odgovaraju}u koli~inu gustog {e}ernog sirupa. S obzirom na ranije iznetu ~iwenicu da p~ele radije pro{iruju leglo na gore, za dve nedeqe drugi korpus }e biti dobro posednut i dobro zale`en. Da bi se i daqe omogu}io normalan razvoj, tada treba dati tre}i korpus. Po Taranovu, u ovom tre}em korpusu treba da bude pet okvira sa izgra|enim sa}em i pet s ve{ta~kim satnim osnovama, postavqenih naizmeni~no. Tre}i korpus se postavqa izme|u dva ranija, s tim {to se ovima izmene mesta: gorwi se stavi dole, a dowi gore. Sada se rejon legla opet pro{iruje na gore. Nosivost matice se pove}ava 11–23% i, razume se, dru{tvo naglo ja~a. U na{im prilikama dru{tva s takvim razvojem mogu odli~no da iskoriste bagremovu pa{u. Iznete ~iwenice potvr|uju, da je za brzi razvoj p~eliwih dru{tava od ogromnog zna~aja veliki prostor za leglo, med i cvetni prah i to na onim mestima koja najvi{e odgovaraju pona{awu p~ela.

U SAD i drugim zemqama p~eliwa dru{tva, zazimqena u dva ili vi{e korpusa, rano u prole}e se ne svode na jedan korpus, ve} ostaju u onoliko korpusa u koliko su zazimqeni: jaka u dva, a vrlo jaka u tri korpusa.

Kada dru{tva dobro posednu gorwi korpus i uka`e se potreba za pro{irivawe legla, onda se jednostavno izmene mesta korpusa.

Gorwi se stavi dole, a dowi gore. Posle 15–20 dana, kada se ponovo uka`e potreba za pro{iravawem legla, ponovo se mewaju mesta korpusa: gorwi se stavqa dole, a dowi gore. Ako se dru{tvo nalazi u dva korpusa, a dobro se razvilo, daje mu se i tre}i. Ova se radwa, razume se, ponavqa svakih 15–20 dana.

Kad se radi s Fararovim plitkim ~etvrtastim korpusima (telima) mesta korpusa se ~e{}e mewaju, svakih 10–15 dana, jer su mawi i p~ele ih br`e posedaju, ali ih zato ima vi{e (3–4).

Preuzeto iz ~asopisa Jugoslovensko p~elarstvo za mart 1970. godine

P^ELAR, april 2006.

153

ODR@AVAWE RA DN OG RASP OLO @EWA TOKOM I N T ENZI VN I H PA[A I KON TROLA ROJEWA U JE DN OMATI ^N OM DR U[TVU ^edo \. Kr~mar ul. Savska br. 22 78420 Srbac, Republika Srpska (051) 840-423

Nekada sam bio pristalica dvomati~nog sistema p~elarewa. Ali, zbog godina starosti i ve}eg fizi~kog naprezawa u ovom sistemu rada sa p~elama, a i neznatno ve}ih prinosa u odnosu na jednomati~no dru{tvo, postavio sam sebi pitawe: „Kako daqe?“.

Koju tehniku p~elarewa primeniti sa jednom maticom u dru{tvu i kako najefikasnije sa sna`nim zajednicama koristiti intenzivne pa{e, a rojewe dr`ati pod kontrolom?

Metoda spre~avawa rojewa koja vodi slabqewu p~eliwe zajednice za mene nije prihvatqiva. Odgovara nam onaj na~in koji ~uva celovitu snagu zajednice sa nesmawenim poletom za rad i sakupqawe. Samo od takve ko{nice mo`emo o~ekivati i najve}e prinose.

Danas se jo{ uvek vode rasprave o tome koji na~in je najprihvatqiviji, odnosno koji omogu}uje ostvarewe najve}ih efekata.

Svi ti na~ini p~elarewa prilago|avani su za odre|ene uslove sredine u kojoj su mogli dati najve}e rezultate. Tako i nisu mogli biti unificirani.

P~elar koji je re{io na odgovaraju}i na~in problem rojewa na svom p~eliqaku, dr`i celokupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrola rojewa jedan od glavnih 154

uslova dobre organizacije dru{tva. Zbog toga je neophodno u toku pa{e obezbediti dovoqno prostora za unos i sme{taj nektara kako ga p~ele ne bi smestile u plodi{te, usled ~ega bi do{lo do blokade matice u polagawu jaja. Drugim re~ima, treba prona}i re{ewe za neometanu aktivnost matice.

Razmi{qaju}i o svemu ovome, a koriste}i shvatawa i iskustvo nekih savremenih p~elara, do{ao sam na ideju da razradim sistem, boqe re}i da poboq{am neke postupke u tehnici p~elarewa jednomati~nim dru{tvom.

Verujem da }e objavqivawe i primena ove metode koju }u prikazati u daqem izlagawu, biti novi podsticaj za daqe unapre|ewe u smeru najpouzdanijeg puta podizawa nivoa na{eg p~elarstva. Pre izlagawa, evo jo{ nekoliko napomena.

P~elarim sa LR ko{nicom, za plodi{te koristim dva standardna nastavka i potreban broj medi{nih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). Sve su podwa~e sa mre`om i ulo{kom od grafi~kog lima. Tako|e, svaki krov ima s dowe strane pri~vr{}enu tablu stiropora debqine 2 cm koji p~eliwe dru{tvo leti {titi od sun~eve pripeke, dok tokom ranog prole}a, kada leP^ELAR, april 2006.

glo krene, poma`e ~uvawu stvorene toplote unutar ko{nice.

U kraju gde stacionarno p~elarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri pa{e (bagrem, amorfa i cigansko perje), koje se preklapaju. Medobrawe u normalnim klimatskim uslovima na ove tri pa{e traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku koju primewujem, usmeravam za ovaj period medobrawa, nastoje}i da mi p~eliwa dru{tva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspolo`ewe, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zato razrojavawe i uzgoj matica obavqam krajem ovog pa{nog perioda, odnosno krajem juna, a da u pomenutom periodu ne naru{avam kontinuitet i kvantitet legla.

Ovom prilikom ne}u govoriti o tome kako p~eliwa dru{tva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pa{u, jer je u ~asopisu P~elar o tome u vi{e navrata detaqno pisano. Po~e}u od zavr{etka vo}no-vrbove pa{e kada su p~eliwe zajednice ve} razvijene i postoji mogu}nost da pre bagrema odu na rojewe.

Stawe oko 25. aprila – nakon vo}ne pa{e 1

U toku vo}ne pa{e dru{tvo razviti u dva nastavka sa najmawe 10 okvira legla. Ako nema legla na 10 okvira, dodati potreban okvir legla sa p~elama iz pomo}nih zajednica ili nukleusa.

Prona}i maticu i sa dva okvira mladog legla preneti je u gorwi nastavak, ostali prostor u tom nastavku popuniti praznim izgra|enim sa}em i satnim osnovama. U dowem plodi{nom nastavku ostaje svo ostalo leglo i med.

Alternativa: Da ne bih tra`io maticu, radim slede}e.

U jednom od plodi{nih nastavaka postavim dva okvira sa mladim leglom, a ostali prostor popunim sa praznim izgra|enim sa}em. Ovaj nastavak ide gore, ispod je drugi plodi{ni nastavak sa leglom i medom. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo }e p~ele zajedno sa maticom zaposesti gorwi nastavak. Kad se to dogodi, ova dva plodi{na nastavka razdvajam mati~nom re{etkom. Takvo stawe zadr`avam narednih 5–6 P^ELAR, april 2006.

dana da p~ele u dowem plodi{tu imaju bliski kontakt sa svojom maticom i da mlado leglo prestari za odgoj prisilnih mati~waka. Tada na prvi nastavak u kome je zrelo leglo dodajem jedan medi{ni polunastavak, pa mati~nu re{etku (MR) i na kraju plodi{ni nastavak u kome je matica (slika 1). Leto na mati~noj re{etki zatvaram. Takvo usmeravawe rada p~ela u jakoj p~eliwoj zajednici aktivira sve p~ele i dr`i ih maksimalno u radnom raspolo`ewu.

Stawe oko 10. maja – po~etak bagremove pa{e Kada po~ne unos nektara sa bagrema, vadim MR, a umesto we postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. Postavim jo{ jedan medi{ni polunastavak (slika 2) (mogu se u medi{te stresti p~ele sa dva okvira mladog legla).

P~ele koje od matice odlaze na pa{u kroz leto na Snelgrovoj dasci, ne}e se vi{e vra}ati u gorwe plodi{te kod matice, ve} }e ulaziti na dowe leto gde su i navikle, ali do matice nemaju pristupa jer ih odvaja pregrada.

Tako }e ove izletnice u dowem medi{nom delu ko{nice poja~ati sabirnu snagu dru{tva na bagremu.

P~ele }e preko zamre`ene Snelgrove daske ose}ati maticu u gorwem nastavku i normalno raditi.

Ovim postupkom sputavamo rojidbeni nagon, jer kod matice u gorwem plodi{nom nastavku ostaju samo mlade p~ele. Ovakav raspored nastavaka u ko{nici ostaje do vrcawa bagremovog meda.

Stawe oko 1. juna – posle vrcawa bagrema U ovo vreme med od bagrema je zreo i treba ga izvrcati. Sada gorwi plodi{ni nastavak sa maticom spu{tam na dowi plodi{ni nastavak i odvajam ih mati~nom re{etkom.

Gore podi`em medi{ne polunastavke, a ispod wih postavqam be`alicu. Medi{ne polunastavke podi`em pomo}u ru~ne dizalice i sve poslove obavim za tri minuta po jednom dru{tvu.

Za vreme vrcawa meda p~ele se nalaze u dva plodi{na nastavka. Zato ovo vrcawe 155

2

3

treba obaviti brzo i odmah vratiti medi{ne polunastavke, koje po vrcawu meda postavqam u prvobitni polo`aj. Dakle, matica ostaje u gorwem plodi{nom nastavku.

Sada je vreme da se matica prenese u dowe plodi{te. P~elarima je poznato da p~ele nerado deponuju med ispod legla i skoro uvek po prirodnom instinktu med skladi{te iznad legla. Osim toga, potrebno je ukloniti pregradnu dasku, a umesto we postaviti mati~nu re{etku i tako omogu}iti p~elama nesmetano komunicirawe sa maticom da bi osetile pove}ano prisustvo feromona matice i legla.

Da bi lak{e prona{li maticu, mo`emo se osloboditi p~ela radilica preko Snelgrove daske na slede}i na~in.

Zatvaram leto na predwoj gorwoj strani Snelgrove daske, a otvaram leto s dowe strane Snelgrove daske i tako usmeravam p~ele izletnice u medi{te. Istovremeno, otvaram leto na zadwoj strani Snelgrove daske i tako omogu}avam p~elama da mogu izlaziti iz gorweg plodi{nog nastavka, ali }e po povratku sa pa{e ulaziti na gorwe novootvoreno leto gde su se i navikle, ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medi{te.

Oduzimawem izletnica od matice, spre~avam pojavu rojidbenog nagona, a i lak{e se pronalazi matica.

U ovo vreme cveta amorfa, pa nove p~ele izletnice poja~avaju sabirnu snagu dru{tva na novoj pa{i. Ovakvo stawe ne treba da traje du`e od maksimalno 7 do 8 dana, da se nove p~ele izletnice iz gorweg plodi{nog nastavka ne bi navikle da ulaze na zadwe leto.

Prona|enu maticu sa dva okvira mladog legla spu{tam u dowi plodi{ni nastavak na powa~i, a ostali prostor u tom nastavku popuwavam satnim osnovama i praznim izgra|enim sa}em.

Iznad ovog plodi{ta ide mati~na re{etka, a na wu medi{ni polunastavci i na vrhu ostaje drugi plodi{ni nastavak sa preostalim leglom, bez Snelgrove daske (slika 3). Otvaram leto na mati~noj re{etki. Nakon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom 156

u gorwem nastavku i pokidam eventualno povu~ene prisilne mati~wake.

Krajem juna, na samom kraju glavnih pa{a, mo`e se po potrebi preve{ati 4 do 5 okvira zrelog legla u gorwi plodi{ni nastavak. Umesto ovih oduzetih okvira staviti satne osnove.

Ovom intervencijom odr`avam i daqe puno radno raspolo`ewe p~eliwe zajednice, a sputava se prirodno rojewe.

Ako na p~eliwaku ima lo{ih i starih matica, nakon preve{avawa zrelog legla mo`emo ispod gorweg nastavka ubaciti Snelgrovu dasku. Nakon 24 ~asa izme|u okvira sa leglom usaditi zreo mati~wak. Ja ove mati~wake uzgajam planski za ovaj termin razrojavawa pomo}u Jenterovog aparata.

Kada se mlada matica oplodi i zalegne 4–5 okvira zrelog legla, vadim Snelgrovu dasku, a umesto we postavim mati~nu re{etku. Nakon 7–8 dana spu{tam gorwi nastavak sa mladom maticom na dowe plodi{te u kome je stara matica. Ove radwe obavqam u prvoj polovini avgusta i tako spajam dva dru{tva (slika 4).

Jedno vreme obe }e matice polagati jaja, a kad mlada i stara matica do|u u kontakt, poznato je, u oko 95% slu~ajeva pobe|uje mlada, odnosno boqa matica. Tako sam na vrlo jednostavan na~in izvr{io zamenu matica.

Formirawem rojeva pomo}u zatvorenog legla iz osnovnih p~eliwih dru{tava u znatnoj meri se smawuje zara`enost varoom u osnovnim p~eliwim zajednicama. Jednim tretirawem novoformiranih zajednica nekim od poznatih preparata protiv varoe u pravo vreme kada se p~ele izlegu iz dodatog zatvorenog legla, a pre nego {to p~ele zatvore leglo od mlade matice, uveliko o~istimo p~ele od varoe u novim rojevima.

Spajawem novoformiranog roja i osnovne zajednice u avgustu, p~eliwe dru{tvo ulazi u zimu znatno ja~e i sa vi{e meda i perge.

U ovom polo`aju dru{tvo ostaje sve do pripreme za uzimqavawe, kada skidam medi{ne polunastavke, a p~ele uzimqavam na dva plodi{na nastavka LR ko{nice.

P^ELAR, april 2006.

4

DVOMATI^NI SISTEM

DAJE VI[E Rajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

Ideju za naslov ovog napisa dobio sam ~itaju}i tekst koji je napisao Bob Z. Horr u ~asopisu American Bee Journal, pod naslovom „Intenzivni dvomati~ni sistem mi daje vi{e meda“.

Dvomati~ni sistem primewujem ve} 20 godina, na delu p~eliwaka, iz istih razloga koje iznosi gospodin Hor: „Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu veoma veliku populaciju… i da sakupe 3–4 puta vi{e meda od jednomati~nih zajednica… uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i mladih matica nema rojewa… ovaj sistem tra`i intenzivan menaxment, ali odgovara onim p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra napor… ovaj sistem je osmi{qen za hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo dopunsko zanimawe… komercijalni p~elari obi~no rade sa vi{e od 500 dru{tava… ve}ina seli od opra{ivawa do opra{ivawa i zato su wima potrebna mawa i lak{a dru{tva za lak{u manipulaciju i transport… oni nemaju vreme za ovakve metode koje tra`e ve}u upotrebu radne snage“.

O mogu}nostima dvomati~nog sistema govori na veoma upe~atqiv na~in i jedan P^ELAR, april 2006.

Fotografije: Petar Pejanovi}

stariji tekst objavqen u ~asopisu Jugoslovensko p~elarstvo br. 1/1966. U wemu sledbenici profesora C. L. Farrar-a, Moeller i Harp iznose: „Dvomati~na dru{tva ne samo da proizvode vi{e meda, ve} ga proizvode i ekonomi~nije od jednomati~nih. Sa sada{wim na{im sistemom, mi smo dobijali od dvomati~nih zajednica, prose~no po 225–315 kilograma meda… Od jednomati~nog dru{tva u istoj oblasti, sa intenzivnim na~inom rada, mo`e se o~ekivati 70–90 kilograma meda (glavna pa{a im je u julu i traje dugo – primedba autora)… U vremenskom periodu ne{to du`em od 10 godina, od 678 p~eliwih dru{tava izgubqeno je samo 14 matica prilikom uvo|ewa druge matice.

Prema na{em iskustvu, svaki sistem koji obezbe|uje da dve matice, oko dva meseca pred glavnu pa{u pola`u jaja u jednom dru{tvu, vi{e doprinosi proizvodwi nego ma koji drugi na~in p~elarewa“.

Dvomati~ni sistem je ranije bio mnogo vi{e zastupqen u na{oj p~elarskoj praksi, naro~ito u radu sa ko{nicom polo{kom.

Polo{ke u kojima zimuju po dva dru{tva („te{ka artiqerija“ kako ih je nazivao Lovro Peradin) bile su veoma zastupqene i donosile su med!

157

Sa i{~ezavawem ko{nice polo{ke sa na{ih p~eliwaka nestajao je i dvomati~ni sistem. Jer, wegova primena u nastavqa~ama je slo`enija, zahteva vi{e rada i fizi~ki sna`nijeg p~elara da umesto ramova manipuli{e nastavcima.

Za razliku od nas, p~elari Ma|arske su zadr`ali dvomati~nu polo{ku Veliki Boconadi, pa zahvaquju}i dobrim delom i tome, wihov dugogodi{wi prose~an prinos bagremovog meda po ko{nici, po Laslu Luka~u, koji navodi podatke p~elarskog instituta u Gedeleu, iznosi 40 kilograma i vi{estruko je ve}i od na{eg (Beogradski P~elar br. 2/2003).

Posledwih nekoliko godina je, imam utisak, interesovawe naro~ito mladih p~elara za dvomati~ni sistem u porastu. Razlog za to vidim u sve te`im uslovima p~elarewa i potrebi iznala`ewa re{ewa koja pru`aju vi{e. A kako dobiti vi{e? Na ovo pitawe odgovor je davno dao profesor Farrar: „Ekonomska efikasnost posti`e se pove}awem iskori{}ewa p~eliwe pa{e… Dru{tva koja su u najve}oj snazi, tokom pa{e, mogu sakupiti i nekoliko puta vi{e meda… sa mawe rada i opreme po jedinici proizvoda“.

Sada }u izlo`iti svoju varijantu dvomati~nog sistema koju primewujem sa Fararovom ko{nicom, po sistemu dvomati~ne polo{ke.

Krajem avgusta 1 ko{nicu pripremim za zimovawe (sl. 1). Do tog vremena plodi{te obe matice bilo je u po jednom nastavku (drugi i tre}i na slici) sa mati~nom re{etkom izme|u wih. Sada, umesto re{etke postavim pregradnu dasku, sa jednostrukom mre`om, kao na slici, koja fizi~ki razdvaja zajednice. Pri tome, obe dobijaju po magacin hrane (nastavci 1 i 4). To su nastavci iz medi{ta, sa nezaleganim sa}em, punim meda sa posledwe pa{e ili od prihrane. Time je obnovqena i polovina sa}a u plodi{tu obe zajednice.

Obi~no nikakva prihrana nije potrebna jer 158

dru{tva koriste pa{u korova i br{qana, a ne trebaju ni poga~e u toku zime.

Od ovako pripremqenih zajednica, do bagremove pa{e o~ekujem: dobar prole}ni razvoj i izvanredno jako dru{tvo za pa{u, nastavak meda od vo}ne pa{e, nastavak legla za formirawe ranog roja i kompletnu zamenu plodi{nog sa}a u obe zajednice! U tom periodu ko{nice otvaram tri puta: polovinom marta, po~etkom aprila i oko prvog maja.

Prva intervencija u martu Prvi put otvaram ko{nice polovinom marta (sl. 2) kad obi~no cveta iva. Dobro prezimele zajednice tada imaju po 4–5 ramova sa leglom u po jednom nastavku (nastavci 2 i 3). Po detaqnom pregledu spajam zajednice u dvomati~no dru{tvo, od2 strawivawem pregradne daske sa mre`om (sl. 3) i postavqawem mati~ne re{etke (sl. 4). Preko plodi{ta gorwe zajednice postavim foliju koja pokriva 8 ulica i utopqavaju}i materijal (sl. 5). Folija ograni~ava aktivnost gorwe matice samo na jedan nastavak (efekat Blinove metode) a vi{ak p~ela usmerava u plodi{te dowe ma3 tice. Zatim vratim ~etvrti nastavak ~ime je prva intervencija okon~ana.

Kakva korist se posti`e spajawem dve zajednice? Klasici dvomati~nog sistema su otkrili da u spojenom dru{tvu dolazi do poja~anog uzgoja legla i tu pojavu nazvali efektom zajedni~kog razvoja. U ~emu je wegova su{tina? U broj~ano ja~oj zajed4 P^ELAR, april 2006.

nici matica pola`e vi{e jaja. Zato ja~e zajednice imaju vi{e legla i br`e se razvijaju. Spajawem dve zajednice, na primer jedne sa 15 000 i druge sa 12 000 p~ela, dobija se dru{tvo sa 5 27 000 p~ela i dve matice (ovoliku snagu prose~na jednomati~na zajednica posti`e tek pred bagremovu pa{u).

Zato Moeller (dr Floyd Moeller je nasledio dr Farrar-a u laboratoriji u Medisonu) i Harp i ka`u da nijedan drugi na~in p~elarewa ne doprinosi proizvodwi kao dvomati~ni sistem. To isti~u i drugi, pa na primer Josip Bel~i} u svojoj kwizi zakqu~uje: „Umesto dangubnog stimulisawa u prole}e prihranom, koje ipak daje skromne rezultate, p~elaru za br`i razvoj na raspolagawu stoji dvomati~ni sistem. Dana{wa p~elarska praksa nudi p~elarima jedini mogu}i na~in za postizawe ve}ih prinosa, a to je dvomati~ni sistem“.

Osnovni problem p~elarewa u uslovima gde je bagremova pa{a glavna, a ponegde i jedina, jeste nesklad izme|u po~etka pa{e u prvoj polovini maja i vrhunca razvoja p~eliwe zajednice u prvoj polovini juna. Kad bi bagrem cvetao u junu gde bi nam bio kraj!

Prinos bi bio ve}i a potrebe za stimulisawem razvoja i tro{kova oko toga mo`da ne bi ni bilo. Ali, umesto razmi{qawa o tome {ta bi bilo kad bi bilo, potrebno je na}i pravo re{ewe. A ono je, po mi{qewu velikog broja istaknutih predstavnika p~elarske nauke i prakse u primeni dvomati~nog sistema.

Izne}u jo{ i stav predstavnika ruske p~elarske {kole, profesora Lebedeva, jer na ovu {kolu se naj~e{}e pozivaju kriti~ari dvomati~nog sistema koje vi{e brine „prevelika snaga“ dvomati~nih nego neujedna~ena i nedovoqna snaga jednomati~nih zajednica pred bagremovu pa{u . Naime, on na vi{e predavawa odr`anih u na{oj zemqi, predla`e p~elarima Srbije: „U toku prole}nog razvoja maksimalno smawite energetske gubitke ko{nice, a p~eliwa dru{tva za pa{u belog bagrema pripremajte sa dve matice!“.

Druga intervencija po~etkom aprila Drugi put ko{nice otvaram u cvetawu xanarike. Podi`em ~etvrti nastavak (sl. 6 i 7) koji je ote`ao od meda prenetog iz doP^ELAR, april 2006.

wih tela i unosa i izvr{im pregled. U plodi{tu gorwe matice obi~no ima 8 ramova legla (sl. 8) pa je vreme za pro{irewe prostora. Po koncentri~nim krugovima, vidi se da je posle spajawa zajednica do{lo do naglog {irewa povr{ine pod leglom, kao posledice efekta zajedni~kog razvoja. O stawu dowe zajednice govori slika 9. Legla u woj ima u oba nastavka. Potpuno je izgra|en, zale`en i poklopqen zaperak trutovskog sa6 }a na mestu rama koji nedostaje. Pri uzimqavawu praktikujem da iz doweg nastavka izvadim jedan ram i tako omogu}im izvla~ewe trutovskog sa}a kad se za to steknu uslovi. Time izbegavam dodatni posao oko postavqawa gra|evwaka i eventualno ka{wewe sa 7 tom operacijom.

U ovoj intervenciji uradim slede}e: dowoj zajednici samo odse~em trutovski zaperak, a gorwu pro{irim novim telom (sl. 10).

U taj nastavak, sada ~etvrti, sa izgra|enim nezaleganim ramovima i nekoliko satnih osnova izvu~em 2–3 rama sa leglom iz tre}eg.

U tre}em ostaje 9 ramova, kako bi sada i gorwa zajednica imala prostor za izvla~ewe trutovskog zaperka. Postavqam foliju i 8 utopqavaju}i materijal, sada pre159

9

ko ~etvrtog tela, i vra}am medi{te ~ime je druga intervencija okon~ana, a ko{nica ima izgled kao na slici 11.

Tre}a intervencija pred pa{u bagrema Do kraja aprila, dvomati~ne ko{nice nije potrebno otvarati. Izostaje stimulativna prihrana (naravno ako ima pa{e), {irewe 10 plodi{ta, manipulisawe nastavcima, dodavawe satnih osnova i ostale uobi~ajene radwe, koje zahtevaju vreme i dodatne tro{kove, jer sve {to je bilo potrebno ura|eno je u drugoj intervenciji!

Oko prvog maja obavqam tre}u intervenciju – oduzimawe meda od vo}ne i vrbove pa{e i redukciju plodi{nog prostora. Med oduzimam skidawem petog nastavka koji mo`e imati te`inu do 25 kg (sl.

12). P~ele dobro 11 zaposedaju svih 5 160

tela. Zatim pregledam plodi{ta i ponovo ise~em trutovske zaperke, sada kod obe zajednice i to je jedini na~in suzbijawa varoe koji primewujem u prole}e (sl. 13).

Redukciju plodi{nog prostora vr{im wegovim smawivawem na jednu polovinu. Tako {to od oba plodi{ta oduzmem po jedan nastavak. U oduzetim nastavcima je starije pro12 {logodi{we sa}e. Starog sa}a, posle ove intervencije, u plodi{tu vi{e nema. Plodi{te dowe zajednice je ostalo u jednom telu, koje je dodano u avgustu prethodne godine kao magacin hrane. Plodi{te gorwe je tako|e u jednom nastavku sa nezaleganim sa}em koji je postavqen u drugoj intervenciji. Jedan oduzeti nastavak, sa leglom, postavqam u medi{te dvomati~nog dru{tva (sl. 14) a drugi slu`i za formirawe ranog roja.

Posle tre}e intervencije ko{nica ima {est nastavaka kao na slici. Prva dva su plodi{ta (belo obojena), po jedno za svaku maticu, razdvojena mati~nom re{etkom, a iznad, preko druge re{etke su medi{ta. Nastavci 3, 4 i 6 su sa nezaleganim sa}em (obojeni sadolinom na slici) dok je na poziciji 5 nastavak sa leglom oduzet iz plodi{ta (obojen belo).

O mogu}nostima dvomati~ne zajednice na dobroj pa{i izneo sam stavove raznih eksperata, a ja sam imao slu~ajeve izvla~ewa celog nastavka satnih osnova za no} i dnevne unose po 20 kg nektara.

Ali pa`qivi ~italac }e primetiti da nije navedeno {ta se de{ava u 13 slu~aju kada pa{a P^ELAR, april 2006.

podbaci. Zato }u, na kraju, na primeru iz svoje prakse prikazati i tu situaciju.

Godina 2004. osta}e kod p~elara na{eg kraja upam}ena kao izuzetno te{ka. Bagrem je totalno podbacio pa centrifugu gotovo da nije trebalo okretati. Po koji kilogram meda se mogao oduzeti iz jednomati~nih zajednica koje su u pa{u u{le sa zalihom iz zimskog perioda i pa{e vrbe i vo}a. A zatim je nastupilo ne14 zapam}eno rojewe. Na jednom p~eliwaku u susedstvu, izrojilo se svih 47 dru{tava. Ve}ina je imala mlade ma-

tice iz prethodne godine kupqene kod poznatog uzgajiva~a matica.

U takvim uslovima, od dvomati~nih ko{nica pripremqenih na napred izlo`eni na~in, izvrcao sam u proseku po 32 kg ~istog bagremovog meda. Pri tom nije bilo ni jednog slu~aja rojewa, iako su sve moje matice prirodne, iz rojevskih mati~waka i tihe smene. Dvomati~ne zajednice, poznato je, nisu sklone rojewu. Razlog je u prisustvu dve matice i time mawoj redukciji distribucije mati~ne supstance u ko{nici. Prema preovla|uju}em stavu eksperata (John A. Hogg, 1997, serija ~lanaka u ~asopisu American Bee Journal) skup vi{e faktora (ja~ina dru{tva, prenaseqenost plodi{ta, starosna struktura radilica, izobiqe izvora hrane) dovodi do smawewa {irewa mati~ne supstance u zajednici i to rezultira rojewem.

Nasuprot stavu eksperata, jo{ se mogu ~uti i pro~itati prevazi|ena mi{qewa o rojevskoj matici kao presudnom uzroku rojewa.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA AP R I L Dejan Krecuq medija@hemo.net

Posle prevrtqive i produ`ene zime, i april }e, prema predvi|awima meteorologa, karakterisati za p~ele i p~elare ne naro~ito povoqno vreme. Samo u prvoj polovini meseca o~ekuju se svega tri dana mirnog vremena, dok }e ostale obele`iti svakodnevni vetrovi. Posle ponovqenih poplava i ove godine, u~estale ki{e }e kona~no prestati, a prognozirana koli~ina padavina u ovom periodu je 40 milimetara. To }e uticati na razvoj p~eliwih zajednica, koje posle produ`enog zimovawa sada treba da se veoma intenzivno razvijaju.

Temperature }e se kretati u intervalu od jutarwih oko 8 do maksimalnih dnevnih vrednosti od oko 18 stepeni Celzijusove skale. Pred kraj prve dekade o~ekuje se veliko temperaturno kolebawe sa padom jutarwe temperature u nekim krajevima gotovo do nule i skokom meksimalne dnevne do 24. stepena.

U drugoj polovini meseca predvi|a se znatno stabilnije vreme od kojeg se o~ekuje da doprinese kona~nom ulasku u prve prole}ne pa{e. Ono }e omogu}iti intenzivnu obnovu i razvoj dru{tava, kada }e p~ele dobro izgra|ivati mlado sa}e, a ne treba zaboraviti i na cvetni prah.

Zato p~elar treba redovno da prati stawe i da poma`e blagovremenim pro{irivawem i stimulisawem razvoja okretawem nastavaka radi simuliranog nadra`ajnog prihrawivawa ili stvarnim prihrawivawem, ako za wim bude potrebe. U lepim, toplim danima, posebno ako se ostvare predvi|awa, ve} krajem prve dekade, treba se poja~ano anga`ovati na p~eliwaku, odrediti koja }e zajednica biti proizvodna, a koja pomo}na, a ni na pojilo se ne sme zaboraviti.

Posle dugog sne`nog i ki{nog perioda, sada treba vreme znala~ki iskoristiti da se p~eliwak vaqano pripremi za nastupaju}u glavnu pa{u.

P^ELAR, april 2006.

161

Ro|en je 1949. u selu Mirijevu. Gimnaziju je zavr{io u Petrovcu na Mlavi, a VTV akademiju u Sarajevu (Rajlovac). P~elari sa LR i Fararovim ko{nicama, intenzivno od 1980. godine. Nosilac je Zlatne zna~ke i zvawa Zaslu`ni p~elar.

P R I HRAWI VAWE P ^ ELA

Mi}a Trailovi} ul. Koste Stamenkovi}a br. 11/2 18000 Ni{ (018) 242-157, (064) 263-50-90

Zavisno od fiziolo{ke starosti, p~ele se anatomski veoma razlikuju. Tako su vo{tane `lezde u prvoj polovini `ivota (kod ku}nih p~ela) 8 do 10 puta (ne procenata) razvijenije nego kod izletnica. Isto tako, sredwe crevo je razvijenije 300%, a mla|e p~ele su te`e od starih oko 25%. Sa druge strane, medni `eludac je kod izletnica ve}i nekoliko puta.

Iz navedenog se name}e zakqu~ak da svim p~elama nije potrebna ista hrana.

P~eliwoj zajednici u celini, potrebni su ugqeni hidrati, voda, belan~evine, masti, mineralne materije i soli. U dobrim pa{nim prilikama, ugqeni hidrati i voda obezbe|uju se iz nektara, a sve ostale materije uglavnom iz polena. Upore|uju}i poslove koje obavqaju i starost pojedinih p~ela, poznato nam je da su ugqeni hidrati najpotrebniji izletnicama, a sve ostalo najvi{e ku}nim p~elama, radi odr`avawa `ivota u ko{nici. Doba godine tako|e ima uticaja.

Pre nego {to pristupimo bilo kakvom prihrawivawu moramo znati da p~ele veoma dobro ose}aju kojim zalihama hrane raspola`u u ko{nici. Tako je N. G. Bila{ ustanovila postojawe veoma ta~nog odnosa izme|u mase mle~a i p~eliwih larvi, a sve zavisno od koli~ine meda u ko{nici. Naime, kod zajednice koja ima zalihu hrane od 12,6 kg, ima za 128,6% vi{e mle~a u }elijama sa trodnevnim larvama, i za 61,2% je ve}a Hrana [e}erni sirup [e}erno-medno testo Med u sa}u 162

Masa {estodnevnih larvi (mg) 150,4 151,8 152,2

masa trodnevne larve, nego u dru{tvu ~ije su zalihe samo 4,5 kg meda.

U slu~aju nepovoqnih pa{nih i klimatskih uslova po~etkom prole}a, obi~no moramo da prihrawujemo. Dilema je samo kojom vrstom hrane?

Re{ewe ovog problema nalazimo u jednom eksperimentu koji je realizovan u p~elarskom institutu Ribnoje. Odredili su 3 grupe p~eliwih zajednica. Prva je prihrawivana {e}ernim sirupom, druga poga~om, a tre}a medom u sa}u. Dobijeni rezultati dati su u tabeli.

Iz navedenog se vidi da su mase larvi i jednodnevnih p~ela ve}e u grupi koja je dobijala {e}erno-mednu poga~u. Prihrawivawe testom u uslovima nestabilnih vremenskih prilika, kakve su naj~e{}e po~etkom prole}a, velika je prednost i zbog ~iwenice da {e}erni sirup razdra`uje p~ele i znatno pospe{uje izletawe, a sa tim i uginu}e p~ela ako je vreme promenqivo. Zato bi prihrana u martu morala da bude iskqu~ivo poga~ama.

Najboqe rezultate dala je medno-polenska poga~a, napravqena od 50% meda i 50% polena. Pre samog dodavawa p~elama ovoj smesi treba dati jo{ 20% vode. Postavqen je ogled sa 20 ko{nica podeqenih u dve grupe. Prva grupa je prihrawivana sa navedenom poga~om, a druga nije prihrawivana. U periodu od 26. aprila do 28. avgusta zajednice prve grupe odnegovale su 202 400 larvi i proizvele 3,3 kg voska, a druge grupe (koja Masa jednodnevnih p~ela (mg) 99,5 101,9 108,1

Sadr`aj u telu masti (mg) 1,97 2,18 2,39

azota (mg) 2,73 2,82 3,02

P^ELAR, april 2006.

nije prihrawivana) samo 116 890 larvi i 0,75 kg voska. Mislim da razliku ne treba komentarisati. Ovde treba napomenuti da treba koristiti dobro osu{eni polen od zdravih dru{tava. P~eliwe zajednice koje su prihrawivane prethodno zamrznutim polenom nisu se uop{te razlikovale od neprihrawivanih te takav ne treba koristiti.

Za veliki broj p~elara obezbe|ewe kvalitetnog polena predstavqa veliki problem i pitaju se kakvu zamenu mogu da koriste. Odgovor na ovo pitawe dao je ameri~ki p~elarski stru~wak Haydak, a na osnovu vi{egodi{weg istra`ivawa. Upore|ivao je koli~inu odnegovanih larvi za jedan dan primenom razli~itih proteinskih materija i dobio je slede}e rezultate: perga (175), suvi kvasac (84), punomasno mleko (37) i ra`eno bra{no (0). Vidi se da postoje svojevrsne zamene i mogu se koristiti u nedostatku proteina i drugih hranqivih materija iz prirode koje p~ele sakupqaju preko polena.

Isti autor je posle 30 godina istra`ivawa kao najadekvatniju zamenu predlo`io slede}e: 3 dela obezma{}enog sojinog bra{na, 1 deo obranog mleka (u prahu) i 1 deo suvog kvasca. Kvasac obavezno prokuvati desetak minuta.

Kada se no}ne temperature ustale na 5 i vi{e Celzijusovih stepeni p~ele se mogu prihrawivati i {e}ernim sirupom. Da bi utvrdili kako ovo uti~e na p~ele, u institutu Ribnoe postavqen je eksperiment. Prvoj grupi zajednica davali su 1 do 2 ~a{e od po 200 ml sirupa, a drugu grupu nisu uop{te prihrawivali. Na kraju ogleda prebrojali su leglo i ustanovili da prihrawivawe malim koli~inama sirupa ne daje nikakve rezultate jer prihrawene p~ele nisu imale vi{e legla. Zanimqivo je napomenuti da ni

Ako nema na grani, ima u ko{nici, a ako nema u ko{nici, ima u hranilici!?

Foto: Milo{ Milosavqevi}

P^ELAR, april 2006.

prihrawivawe tako malim koli~inama sirupa od meda nije dalo ve}e rezultate. Zakqu~eno je da treba prihraniti sa 0,5–0,8 litara. To daje rezultate. Ako u prirodi nema polena u izobiqu, {e}ernom sirupu treba dodati 5% kvasca. Pored navedenog, na pove}awe legla uti~e i dodavawe mikroelemenata, posebno kobalta. I to 8 mg na litar sirupa.To mo`e pove}ati leglo do 24%.

Moram da priznam da dobijeni uporedni rezultati kod prihrawivawa {e}ernim sirupom i poga~ama nisu za mene bili dovoqno ubedqivi te sam odlu~io da jedan p~eliwak koji se nalazi na ve}oj udaqenosti od mog stana (podru~je op{tine Gaxin Han) prihrawujem iskqu~ivo poga~ama, a drugi p~eliwak koji je sme{ten u blizini grada

U polenu nekih biqaka nedostaju odre|ene esencijalne aminokiseline.

Dobar primer je masla~ak.

prihrawujem {e}ernim sirupom (navedeno se odnosi na mart–april 2005. godine).

Na istom placu gde je sme{ten daqi p~eliwak, kolega p~elar sa pribli`no istim brojem ko{nica prihrawivao je svoje p~ele samo sirupom.

Sedam dana pre po~etka cvetawa bagrema uporedili smo snagu dru{tava i ustanovili da su potpuno isto napredovala, bez vidnih razlika po pitawu broja ramova sa leglom, broja ulica sa p~elama, vitalnosti, radnog raspolo`ewa. Od tada sirupom prihrawujem samo u periodu nadoknade koli~ine hrane za zimu (avgust–septembar).

Prilikom prihrawivawa uvek imam na umu da se p~eliwe zajednice najboqe razvijaju u izobiqu nektara i polena. Zato prihrawivawem treba da nadoknadimo ono ~ega trenutno nema u prirodi ili p~elama zbog vremena nije dostupno.

I pored svega navedenog, ne smemo da zaboravimo da je p~elama ipak najboqa hrana nektarski med i polen.

163

NAUKA GOVOR I P R I RODA P ODSE]A Da bi olak{ao sebi posao ~ovek je do{ao na ideju da konstrui{e pokretni ram.

P~elarski svet je prihvatio tu ideju i do{lo je do revolucije u p~elarstvu. Na taj na~in je svima pru`ena mogu}nost neprirodnog „tumbawa“ p~eliweg gnezda, a bez ozbiqne analize i preporuke tada{weg nau~nog sveta, da li }e ne{to, {to je u prirodnom stani{tu bilo nemogu}e, biti mogu}e u ukro}enom stani{tu. Naravno, prakti~no je bilo itekako mogu}e, ali sa stanovi{ta reme}ewa nekih bitnih prirodnih principa velika je verovatno}a da se desilo ne{to {to tada (a po svemu sude}i, ni sada) nauka ipak nije bila u mogu}nosti da predvidi.

Prvi poku{aji da sa}e u ko{nici bude pokretno izveli su Grci pre oko 300 godina.

Oni su prvi izmislili satono{e, kojih je u wihovim ko{nicama (pletene od loze u vidu ~unka) bilo pet, {est i vi{e. Ali, sa}e se u ovim ko{nicama nije moglo preme{tati s mesta na mesto ili iz jedne u drugu ko{nicu

164

Milan Jovanovi} ul. Radoja Krsti}a br. 37/16 37240 Trstenik (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

ve} se svaki sat morao vratiti na svoje mesto. Svet nije tada obratio pa`wu na ovaj pravac, sve do pojave nekih p~elara (Prokopovi~, 1814; \erzon, 1845; Langstroth, 1851; Berlepsch, 1852) koji nisu sledili ovakve gr~ke stavove.

P. I. Prokopovi~ je govorio: „Moja nova upoznavawa sa `ivotom p~ela stalno su me nagonila na razmi{qawe o ustrojstvu takve jedne ko{nice, koja bi odgovarala svim zahtevima prirode p~ela i lako}om rada sa wima. Krajem 1813. godine napravio sam plan za izradu ko{nice od dasaka, koju sam po~etkom 1814. godine izradio svojim rukama“. Onda je na sve to do{la sprava pod nazivom centrifuga, p~elarski no`, pa ma-

P^ELAR, april 2006.

{ine za izradu satnih osnova i skidawe mednih poklopaca. Tako je po~eo i razvitak p~elarske ma{inske industrije.

Med je po~eo da se „stresa“ tj. centrifugira. A nauka je tek pre koju godinu jasno utvrdila da nema ni{ta bez „muqanog“ meda i da prolaskom kroz vazduh centrifugirani med gubi odre|ena svojstva (oksidi{e).

Dakle, da put nauke nije bio pokretan ram, mo`da bi na drugom pravcu tog puta stajala ma{ina pod nazivom „muqa~ica“, mo`da bi tro{kovi ulagawa bili mawi, mo`da bi se p~elari usmerili na druga~iju tehniku rada sa p~elama, mo`da ne bi do{lo do mnogih neda}a koje su zahvatile p~elarstvo i mo`da bi i profit, sveukupno gledano na posledice, bio mnogo ve}i. Mo`da? ^ekamo daqi razvoj doga|aja, a ovaj tekst je jedno ukazivawe na ono {to se nikada nije mewalo.

Veli~ina }elija sa}a Na osnovu pokretnog rama moralo se na}i re{ewe za satne osnove koje je tako|e neko osmislio. I ta navika je uzela maha, sigurno bez ozbiqne analize. Svet je namamila ne~ija pri~a o ve}im p~elama, a samim tim i ve}em prinosu, mawem rojewu, lak{em ce|ewu…

Eksperimenti koji su obavqeni 1941. i u periodu od 1957. do 1963. doveli su do zakqu~ka da je „ve}e boqe“ i uneli korenite promene u svetsku p~elarsku industriju. Zakqu~ak koji je lan~ano prihvatilo svetsko p~elarstvo izveden je na uzorku od samo 5–6 zajednica.

Po~ela je proizvodwa osnova sa }elijama koje su se kretale od 5,21 mm do 5,4 mm.

Ali, u prirodnom stani{tu veli~ina }elija sa}a nije iskqu~ivo 5,2, 5,3… 4,9.

T. W. Cowan je ustanovio da se pre~nici }elija sa}a u prirodi kre}u od 4,72 mm do 5,35 mm. Prema podacima A. I. Root-a, pre~nici }elija u prirodnom stani{tu se kre}u od 4,6 mm do 5,9 mm.

Vrlo brzo p~eliwi svet je dobio novu napast – varou (Varroa jacobsoni – kako su je tada nazivali).

Posle mnogo godina, i velikih ekonomskih {teta pojavili su se Ed i Dee Lusby (1997) sa svojom poznatom teorijom o }elijama od 4,9 mm (Detaqnije o wihovim razmi{qawima mo`ete pro~itati u P~elaru za mart 2002. godine na 94. strani. Svojevrsni demant wihove tvrdwe o mawem broju varoa P^ELAR, april 2006.

u mawim }elijama objavqen je u P~elaru za decembar 2005. godine na 533. strani – primedba urednika).

Sve je ura|eno veoma ozbiqno, na ve}em broju zajednica i detaqnom analizom samih pre~nika }elija koji se razlikuju po veli~ini u zavisnosti od termalne zone. U krajevima gde su prose~ne mese~ne temperature bile ni`e, pre~nici }elija su se kretali u ve}em opsegu. Tako, na primer, za temperature od –17 °C do 15,6–26,6 °C, pre~nici se kre}u u ve}ini slu~ajeva (najve}i broj }elija) u opsegu od 5,0 mm do 5,2 mm, dok u zoni sa prose~nim temperaturama od 26,6 °C i vi{e, pre~nici }elija su od 4,5 mm do 4,7 mm.

I merewa Ivana Brndu{i}a iz Bora ukazuju na isto, jer za nadmorske visine od 200–500 metara utvrdio je da se veli~ina pre~nika }elija kre}e od 4,6 mm do 5,2 mm, a od 4,8 mm do 5,3 mm za nadmorske visine od 500–1000 metara.

U prirodno izgra|enom satu, najvi{e je }elija sa mawim pre~nicima, ali da li opet treba kr{iti prirodni princip i ostati iskqu~iv jer takve }elije zauzimaju 70-80% }elija sa}a, a ne sve?

Sa druge strane, da li ne po{tovati ove podatke o razli~itosti veli~ina }elija u zavisnosti od termalne zone?

Ako bi se Lusby-jeve }elije koristile u zonama gde priroda odre|uje druga~ije, da li bi do{lo do nekih negativnih posledica?

Dennis Murrel, komercijalni p~elar iz SAD, zainteresovan tvrdwama Lusby-jevih, odlu~io se da ih poseti, ali je posle posete krenuo malo druga~ijim putem.

On eksperimentalno p~elari u Top-bar ko{nicama u kojima ramovi nemaju ugra|enu satnu osnovu.

On je poslao jednu fotografiju specijalno za na{ ~asopis P~elar na kojoj se vidi raspored pre~nika }elija kada p~ele grade sat bez satne osnove (na prethodnoj strani).

Ono {to je ovde zanimqivo jeste da on ne tretira svoje zajednice ve} {estu sezonu! I ka`e: „Kada ubacim tablu satne osnove sa samo velikim }elijama, zajednice stradaju posle dve godine, tipi~no za ciklus stradawa bez tretmana“.

Trmke su imale mogu}nost da sa}e ima prirodan raspored }elija sa razli~itim pre~nikom, gde se nenametqivo izgra|ivalo sa}e u zavisnosti od termalne zone i bilo je poku{aja da se ostane na tome. Jedna slika 165

iz tog perioda ukazuje na takav poku{aj, dodavawem svojevrsnog medi{ta trmkama.

Konstrukcijom savremene ko{nice do{lo je do poreme}aja nekih prirodnih principa, od sistema odbrane (o ~emu je ve} bilo re~i u P~elaru za avgust 2005. godine na strani 354) do reme}ewa kompaktnosti gnezda. Sigurno i do mnogih drugih stvari koje jo{ nismo ni spoznali, a pitawe je i da li }emo. Da li je sve moralo biti tako i da li je to moglo stvoriti neku negativnu posledicu?

Horizontalni prenos rama @eqa da se do|e {to pre do novca ponudila je p~elarima jednu novu mogu}nost stvarawa profita – prodaju p~ela na ramovima.

Iako u prirodi nije mogu}e da p~ele lete sa sa}em, p~elar je napravio novi vid prestupa pred prirodom i „pritekao u pomo}“ mnogim bolestima i parazitima p~ela tako {to im je omogu}io da se naseqavaju tamo gde mo`da nikada i nisu bili naseqeni. Krenulo se u stvarawe globalnog p~eliweg prostora sa zanemarivawem po{tovawa op{teg principa razli~itosti pa je do{lo i do genetskog poreme}aja samih rasa p~ela, ali i parazita.

Nije nemogu}e da je na ovom prostoru postojao soj varoe koji je egzistirao na na{oj medonosnoj p~eli, ali je nije ubijao. Postoji pri~a od pre pedesetak godina, iz vremena kada su p~ele u trmkama ubijali barutom, da je sa mrtvim p~elama padao i parazit, koji po spoqa{wem opisu odgovara dana{wem identifikovanom tipu Varroa destructor.

Mogu}nosti nauke danas i pre pedesetak godina su razli~ite, ali podseti}u da je do pre samo sedam godina nauka znala samo za Varroa jacobsoni. Mogu}e je da je postojalo vi{e vrsta, sojeva, koji su jednostavno nestali pre nego je nauka stekla mo} da uo~i razlike.

Posle 60–70 ~asova po poklapawu }elije sa}a, `enka varoe napu{ta mesto odlagawa izmeta i tra`i lokaciju za polagawe prvog jajeta. Ovo mesto je u predwem delu }elije i 166

skoro uvek je u jednom od tri ugla {estougaonog prostora. Iz prvog jajeta se izle`e mu`jak i on polno sazri otprilike u isto vreme kada odraste `enka koja je nastala od jajeta koje se izleglo 24 ~asa posle mu`jaka pa tako dolazi do poklapawa zrelosti obe jedinke. a) Razvi}e mu`jaka: Jaje (30 sati), protonimfa (52 sata), deutonimfa (72 sata), odrasla jedinka. Ukupno vreme 6,5 dana. b) Razvi}e `enke: Jaje (24 sata), protonimfa (30 sati), deutonimfa(75–80 sati), odrasla jedinka. Ukupno vreme 5,5 dana.

Prvo jaje koje se izle`e je haploidno (7 hromozoma) i iz wega se izle`e mu{ka jedinka. Drugo jaje koje se izle`e 24 ~asa nakon prvog je diploidno (14 hromozoma) i iz wega se izle`e `enka varoe.

Ako larvu parazitira samo jedna varoa onda dolazi do sparivawa brata sa sestrom (takozvani inbriding – ukr{tawe u srodstvu).

Inbriding je negativna pojava kod skoro svih vrsta na zemqi. Najve}e posledice ostavqa na slo`enijim organizmima. Manifestuje se tako {to novonastale jedinke ne pre`ivqavaju ili se ra|aju nesposobne za odre|ene funkcije {to zavisi od stepena incesta (ukr{tawe u srodstvu).

P~elar ove pojave kod p~ela mo`e da uo~i kao „{areno leglo“ jer jaja ne pre`ivqavaju, kada se ve{ta~ki osemeni matica spermom truta iz bliskog srodstva, {to se ina~e u prirodi, u normalnim okolnostima, po svemu sude}i, retko doga|a.

Inbriding mo`e, posle nekoliko generacija dovesti i do pove}awa adaptivnih (adaptacija – prilago|avawe) vrednosti (i to ne linearno) nekih osobina, ali ve}i deo sveukupnih karakteristika jedinke ipak ostaje ili konstantan ili gubi adaptivnu vrednost.

Kada do|e do pada broja zale`enih }elija sa leglom dolazi i do reme}ewa odnosa broja p~ela i otvorenog legla u korist broja p~ela i prakti~no dolazi do pove}awa broja p~ela po jednoj larvi. Raste verovatno}a da, usled pove}awa broja zavla~ewa p~ela u }eliju sa larvom, dobijemo dve varoe sa „razli~itim genima“ u jednoj te istoj }eliji sa larvom.

U isto vreme dolazi do u~estaP^ELAR, april 2006.

lijeg horizontalnog prenosa zbog sve nestabilnijih pa{nih uslova karakteristi~nih za mesece jul, avgust i septembar.

Varoa dobija ve}u {ansu da osve`i krv i krene daqe, sada sa jedinkama koje i kada se same na|u u }eliji sa larvom, legu jaja vi{e puta i to ve}e vitalnosti, {to sve skupa mo`e dovesti do pove}awa stepena reprodukcije, pove}awa adaptivne vrednosti u odnosu na vrednost proseka neke populacije, pa ako se desi i jedan ovakav slu~aj, svaka slede}a jedinka predstavqa „bombu“ za kasnoletwu eksploziju.

Ovaj stav podr`ao je i eminentni stru~wak iz oblasti genetike prof. dr Dragoslav Marinkovi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Da li }e se sve ovo desiti, u ve}oj ili mawoj meri zavisi od mnogo faktora (na primer genetska predispozicija p~ela), jedan je i slu~ajnost, pa se ovim i tuma~e velike razlike u broju varoa od zajednice do zajednice.

Ovde je bitno re}i da se u ve}ini slu~ajeva stvari odvijaju u jednom kolenu, doma}inska populacija uvek je u ve}ini pa bi prema tome bilo opasno unositi i samo jednu jedinu varou drugog genoma (recimo iz druge ko{nice ili sa drugog p~eliwaka) jer svaka slede}a generacija pove}ava verovatno}u rasta adaptivne vrednosti populacije varoe.

Prema ovome sledi da ako izvr{imo horizontalnu transmisiju (preno{ewe) rama iz jedne zajednice u drugu, velika je verovatno}a da poma`emo varoi da pove}a stepen reprodukcije, bilo da je transmisija izvr{ena u funkciji spajawa ili poja~avawa, bilo da je soj destruktivan ili ne.

Na prvom grafikonu (sa instituta u Libefeldu, [vajcarska) mo`emo videti da ugao alfa krive rasta populacije varoe naglo raste upravo od trenutka (od ta~ke B) kada broj p~ela po~iwe da nadma{uje broj }elija legla. Od ta~ke A do ta~ke B imamo relativno mirovawe ove krive i tada broj }elija sa leglom nadma{uje broj odraslih p~ela pa imamo sigurno mawe p~ela po negovanoj larvi. Kriti~an trenutak je presek I–I kada je taj odnos najve}i u korist odraslih p~ela (bez obzira o distributivnom odnosu varoe „odrasle p~ele–leglo“).

A na drugom grafikonu (Univerzitet Evora, Portugalija) mo`emo videti mogu}u posledicu svega, jer se jasno vidi da u avgustu mesecu drasti~no poraste procenat vaP^ELAR, april 2006.

roa na odraslim p~elama u odnosu na leglo.

Upravo tada dolaze do izra`aja one generacije varoa koje su mogle biti rezultat prethodnog „destruktivnog“ sparivawa.

Ovde je va`no napomenuti da bi, ako je ovo ta~no, najboqi rezultati tretmana bili upravo onda kada su ovakvi rizici najve}i(presek I–I), otprilike od druge polovine maja do po~etka jula. Treba napomenuti da ovi periodi variraju u zavisnosti od geoklimatskih faktora, ali i samih rasa p~ela.

Bilo bi veoma interesantno i korisno za celokupno svetsko p~elarstvo kada bi se na{i stru~waci sa Poqoprivrednih fakulteta i Fakulteta veterinarske medicine prihvatili vi{egodi{weg pra}ewa stepena reprodukcije varoe kod zajednica kod kojih je apsolutno iskqu~ena horizontalna transmisija, i zajednica kod kojih bi se ona namerno izazivala. Li~no mislim da bi rezultati bili kardinalno va`ni za sve nas, i da bi ta istra`ivawa trebala da se sprovedu uz finansijsko pokroviteqstvo SPOS-a. ^ak i na u{trb wihovih daqih napora u selekciji matica. Nau~na potvrda ovakvog stava donela bi im i li~nu satisfakciju i svetsku slavu.

U P~elaru za jun 1996. pomiwe se primer trmke koja osam godina odoleva varoi bez

167

ikakvog tretmana. Tako|e se navodi i devetogodi{wi boravak p~eliwe zajednice u {upqini drveta koje je udaqeno 500 metara od nekoliko p~eliwaka koji su stradali od varoe. ^iwenica je da u velikoj ve}ini slu~ajeva u prirodi, varoa sa strane mo`e do}i samo ako je izvr{en horizontalni prenos p~ela (sa varoom) putem grabe`i ili naletawa.

Tamo ne postoji horizontalna transmisija sa}a (drugim re~ima, da li shvatate koliko mo`e biti opasno poja~avawe p~eliwih zajednica zatvorenim leglom? – primedba urednika).

Mo`da je sve ovo slu~ajno, ali u isto vreme kada je pokretni ram osvajao svetske prostore, kada je promewen vekovni sistem odbrane, varoa je po~ela svoj osvaja~ki – destruktivni put.

Thomas D. Seeley iznosi pretpostavke da p~ele u Arno {umama pre`ivqavaju bez tretmana jer su razvile otpornost na ovog parazita, da je varoa razvila osobinu da ne ubija svog doma}ina po{to teorija evolucije bolesti dozvoqava ovu mogu}nost.

On je pre nekoliko godina postavio eksperiment u Arno {umama postavqawem ko{nica mamaca na razli~itim lokacijama {irom ovih {uma. Ko{nice su postavqene na kro{wama drve}a sa otvorom koji najvi{e egzistira u ovakvim uslovima (7,5 cm {irine i 1,8 cm visine) i opremqene su tako da se veoma lako mo`e vr{iti kontrola prirodno opalih varoa.

Ono {to je interesantno jeste da on ka`e: „Iako su sva dru{tva (mamci) bila zara`ena varoom, u nijednom od wih populacija varoe nije dostigla kasnoletwu eksploziju“.

Pokretni ram je na prvi pogled doneo dosta korisnog, ali treba ipak staviti i neke druge nao~are i poku{ati gledati na posledice koje ne dolaze odmah sutra.

Te{ko da me neko mo`e ubediti da je bilo neophodno uvesti prodaju p~ela na ramovima, da to nije bio hir, da bi p~elari imali mawi profit zbog toga. Ne bih razumeo da se kod mnogih p~elara ne bi mogla probuditi svest da je i zbog wih, kao i zbog svih nas boqe kupovati „gole“ rojeve i dozvoliti im da prirodnije „lete“ do kupca. Navika o kupovini roja od minimum 2 kg p~ela, uz recimo pakovawe od najmawe 0,5 kg sakupqenog polena bila bi sigurno vi{e opravdana, sa stanovi{ta prirodnih zakonitosti.

Uvo|ewem pokretnog rama razvile su se mnoge lo{e navike kod p~elara, od rojewa kada nije vreme, do raznih oblika poja~avawa, spajawa, oduzimawa okvira sa hranom, kori{}ewem ramova vi{e godina…

Bez obzira {to su mnoge navike ve} tu, ovo mo`e upozoriti p~elare da makar razmisle o svemu izlo`enom, o tome da li su nam neke navike u p~elarstvu uop{te i trebale, da li smo mi `rtve nametawa generacijskih stavova bez ozbiqne konsultacije glavnog na{eg vodi~a, jedinog bezgre{nog.

SAKUP I T E P OLEN

Radenkovi} Ivan ul. Prizrenska br. 13, 18000 Ni{ (018) 216-407, (064) 11-74-524

P~elarim od 1988. u Pustore~kom kraju, selo Ko`ince u op{tini Prokupqe, trenutno sa oko 85 dru{tava. Sa pove}awem broja ko{nica po~eo sam sa sakupqawem skoro svih p~eliwih proizvoda, pa i polena. U po~etku, koristio sam standardne hvata~e, koje sam nalazio na tr`i{tu. Najve}i problemi kod klasi~nih skupqa~a su privikavawe p~ela na hvata~ polena, uticaj atmosferskih prilika, komplikovanost izra168

de i cena. Shvatio sam da ve}inu ovih problema mogu re{iti ako hvata~ smestim unutar ko{nice. Uz vi{e poku{aja to mi je po{lo za rukom, a uspeh je potvr|en i u praksi. Uslov za primenu ovog hvata~a je duboka podwa~a sa pokretnom mre`om i okcima na woj od 3 mm. Mre`a sa letom u predwem delu se pomera vertikalno za 2 cm {to je jedan od uslova za primenu hvata~a. Leto je otvoreno celom {irinom predwe strane, a su`aP^ELAR, april 2006.

vawe tokom godine vr{im letvicom. Ispod mre`e na 5–6 cm nalazi se fijoka ofarbana u belo, da bih preko godine tokom tretirawa od varoe lak{e uo~avao opalu varou. Ova fijoka se izvla~i sa zadwe strane, a otvor gde se postavqa mora biti 6 cm zato {to se zajedno sa wom postavqa i fijokica u kojoj se sakupqa polen.

Konstrukcija i izrada hvata~a Potreban nam je komad lesonita dimenzija 400×150 mm i na wemu sa gorwe predwe (glatke) strane zalepqene dve letvice dimenzija 185×20×7 mm, tako da u sredini ostane otvor od 86 mm (izlazno leto). Sa dowe strane tako|e u predwem delu zalepimo dve letvice dimenzije 140×20×16 mm, tako da u sredini ostane otvor {irine 165 mm (ulazno leto). Od plasti~nih re{etki koje se koriste za klasi~ne hvata~e ise~emo po du`ini trake sa dva reda otvora, {to bli`e otvorima, tako da budu {irine 15–16 mm i zalepimo ih univerzalnim lepkom sa dowe strane lesonita. Trake se~emo tako {to plasti~nu re{etku stavimo

izme|u dve da{~ice i stegnemo stegom, a zatim sitnim listom bonseka se~emo pored samih da{~ica. Tako hvata~ kona~no dobije oko 140 otvora za prolaz p~ela. Na gorwem, izlaznom letu morao sam da stavim tunel od `i~ane mre`e dimenzija 86×60×7 mm kroz koji p~ele nesmetano, ne prolaze}i P^ELAR, april 2006.

kroz re{etke hvata~a, izlaze u pa{u. Istovremeno slu`i i da spre~i p~ele da ulaze na gorwe leto kada se vra}aju iz pa{e i time izbegnu hvata~. Sastavni deo hvata~a je i fijokica (magacin) za polen. Ona je napra-

vqena sa mre`icom na dnu, zbog ventilacije polena, a dimenzija 380×120×40 mm. Fijokica se postavqa ispod mre`e, a lesonit, na kome je sve postavqeno, {titi je od ne~isto}e koja pada iz plodi{ta. Hvata~ se postavqa tako {to se predwi deo mre`e sa poletaqkom spusti u dowi polo`aj i na woj u predwem delu stavi hvata~, tako da zalepqene trakice le`e na mre`i zatvaraju}i prolaz p~elama koje se vra}aju iz pa{e, prisiqavaju}i ih da prolaze kroz rupice skupqa~a. Mre`a i hvata~ se u~vrste klinastom letvicom ispod mre`e.

Tako postavqen hvata~ nije promenio izgled ko{nice sa predwe strane, pa p~ele nemaju period privikavawa na hvata~, ve} odmah ulaze u ko{nicu. Polen koji im otpada sa nogu kroz mre`icu pada u fijokicu. Pra`wewe fijokice sa polenom se vr{i sa zadwe strane ko{nice izvla~ewem dowe podwa~e. Polen dobijen ovim hvata~em je vrlo ~ist, nije izlo`en atmosferskom uticaju, a p~ele nemaju period prilago|avawa. Hvata~ je lak za izradu i ne ko{ta mnogo.

Izgled hvata~a polena nakon postavqawa na ko{nici 169

SK U PQA^ P ^ ELA Nikola Todosi} ul. U`i~ka br. 102 14000 Vaqevo (014) 222-700, (064) 65-11-500

Skupqa~ p~ela (ili be`alica za leto) slu`i za usmeravawe p~ela sa pa{e direktno u centralni deo ko{nice, uz istovremeno spre~avawe p~ela iz ko{nice da izlete na pa{u. Sakupqawe traje onoliko koliko je potrebno da i posledwa p~ela u|e u ko{nicu.

Ova be`alica se mo`e upotrebiti kod tretirawa komaraca, prskawa vo}a i drugih biqnih kultura, kao i korova, zatim kod pripreme p~ela za seobu ili kod grabe`i.

Konstrukcija omogu}ava jednostavnu primenu na bilo kom tipu ko{nice. Ulazni

otvor je dimenzija 70Ă—6 mm, izlazni 8Ă—6 mm, a ukupna du`ina tunela je 160 mm. [irina predwe strane be`alice, koja se naslawa na letvicu leta je 150 mm i visine 18 mm.

Be`alica se primewuje jednostavnim postavqawem na leto. P~ele izletnice po povratku sa pa{e ulaze kroz otvor be`alice koji po polo`aju odgovara starom letu i kre}u se tunelom koji se sve vi{e su`ava, a na kraju dopu{ta prolaz samo jednoj p~eli, i to u dubini ko{nice. Izlaz p~ela je onemogu}en, jer ne mogu da prona|u leto kroz koje se vidi dnevna svetlost.

GA L I] EVO P OJI LO Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 570-384 (p~eliwak)

U periodu punog unosa nektara, p~ele imaju obezbe|enu vodu u samom nektaru. U glavnoj pa{i se retko mogu videti p~ele na pojilu. Ali, u bespa{nom periodu, kada zavladaju velike vru}ine u letwim mesecima, a nema unosa nektara, p~elama se mora obezbediti ~ista voda, kako se ne bi trovale na zaga|enim izvorima vode. Problem kod klasi~nih pojila 170

P^ELAR, april 2006.

{e protok vode. Ispod plovka sam postavio tepsiju 50×40×5 cm, u koju sam ugradio plo~u stiropora veli~ine tepsije i izbu{io rupe pre~nika 1 cm da p~ele mogu uzimati vodu. Tepsiju sam podesio prema plovku tako da kada dolazi voda iz bojlera, ona puni tepsiju, podi`e se stiropor, zajedno sa wim i plovak koji zatvara dotok vode kada se tepsija napuni do `eqenog nivoa. Kada p~ele popiju vodu ili ona ispari, plovak se spu{ta i voda ponovo po~iwe da puni tepsiju. Ovaj sistem se mo`e ugraditi i na vodi sa ~esme. Pojilo je jeftino i dugove~no. je u tome {to je te{ko obezbediti konstantni priliv vode u pojilo, bez obzira na klimatske i ostale uslove. Da bih racionalno iskoristio vodu i da bi ona doticala kada treba napravio sam pojilo od starog bojlera koji sam izbu{io na zdravoj strani na visini od oko 10 cm i pri~vrstio plovak od kazan~eta za vodu u kupatilu, koji mi reguliRo|en je 1956. godine. P~elari od 1997, danas sa 60 LR ko{nica.

N UK LEUS ZA TRAN SP OR T I I SP OR UK U ROJEVA Po{to moj p~eliwak nije „na to~koMandi} Du{an vima“, priul. Ive Lole Ribara br. 70 likom seBa~ka Palanka lidbi na pa{e (021) 747-024, (064) 20-14-138 prinu|en sam da koristim tu|e prevozno sredstvo, pa mi je p~eliwak vrlo ~esto podeqen na dve lokacije. U vreme razrojavawa, rad na p~eliwaku zahteva ~e{}u komunikaciju izme|u p~eliwaka i potrebu preno{ewa rojeva. U `eqi da olak{am prenos nukleusa putni~kim automobilom, do{ao sam na jednu veoma prakti~nu ideju. Jer, klasi~ni drveni nukleus je velikih dimenzija, a vrlo ~esto mi i nedostaje izvestan broj. Zato sam ga zamenio nukleusom od petoslojne veoma ~vrste lepenke debqine 7 mm (karton). Kartonski nukleus je u veli~ini standardne LR ko{nice, ali prima 5 ramova. Apsolutno je izvodqivo napraviti ga i za druge tipove koP^ELAR, april 2006.

{nica. Ima naslon za satono{e i ventilacionu aluminijumsku mre`u (mo`e da se upotrebi i plasti~na i sli~no). Prednost ovakvog nukleusa u odnosu na drveni le`i u mawoj bruto zapremini, te`ini i naravno ceni, a mo`e se sklapati i na samom p~eliwaku, po potrebi.

Ovakav nukleus na svom p~eliwaku uspe{no koristim protekle 3 godine za transport i isporuku rojeva i ose}ao sam potrebu da kolegama p~elarima isti preporu~im kao izuzetno jeftino i prakti~no re{ewe.

171

ZAJEDN O SMO JA^I \or|e Soviq, Novi Sad

U Veterniku je 15. marta 2006. odr`an sastanak profesionalnih p~elara iz cele Srbije. Ovom sastanku su prethodili sastanci u Zrewaninu, Mu`qi, Novom Be~eju i Novom Sadu. Sastanci koji su prethodili ovom u Veterniku imali su za ciq da afirmi{u ideju o udru`ivawu ve}ih p~elara (robnih proizvo|a~a). Osnovna ideja je ro|ena u toku posete vojvo|anskih p~elara Asocijaciji p~elara jugoisto~ne Srbije u jesen 2005. Tom prilikom, p~elari Vojvodine su posetili nekoliko p~eliwaka u Aleksincu, Ni{u i Leskovcu, ali i jednog od p~elara koji je opremio prostorije za vrcawe, skladi{tewe i pakovawe meda, u skladu sa zakonskim odredbama koje reguli{u ovu oblast. Da bi finansijski ispratio ovakvu investiciju, p~elar je morao da rasproda svoj sto~ni fond kao i poqoprivredne ma{ine, po{to se prethodno bavio poqoprivredom.

Nakon toga, trebalo je mnogo vremena i nerava utro{iti da bi od veterinarske inspekcije dobio sve potrebne dozvole da mo`e da se bavi pripremom i pakovawem meda za tr`i{te.

Sa{a Jak{i} iz Novog Sada je na osnovu onoga {to je tada video i ~uo dugo razmi{qao koji je pravi put organizovawa p~elara, u smislu nala`ewa optimalnog re{ewa za plasman meda. Od tog trenutka, ideja `ivi i razvija se i na severu i na jugu Srbije, ali se polako {irila i na ostatak zemqe.

U razmi{qawima se pokazalo da bi ideja osnivawa novog udru`ewa gra|ana (recimo Asocijacije profesionalnih p~elara Srbije) bila osu|ena na sigurnu propast iz vi{e razloga. Mo`da bi se na taj na~in mogla sa Vladom Srbije uspostaviti neka sa172

radwa, mo`da i obezbediti neka finansijska pomo}, ali udru`ewe gra|ana kao takvo ne bi imalo zakonsko pravo da se bavi trgovinom koja je p~elarima potrebna. Sva obezbe|ena sredstva bi se vremenom, posle perioda lutawa i tra`ewa re{ewa koje ne postoji, neminovno prelila u privatne xepove, a p~elari opet ne bi postigli svoj ciq – prodaju meda. I to bi bilo jo{ jedno veliko razo~arewe.

Iz tih razloga, pokrenuta je inicijativa za okupqawe p~elara u vidu neke organizacije (firme) kao privrednog subjekta koja bi okupila ve}i broj p~elara koji imaju zajedni~ki problem, a to je plasman svog osnovnog proizvoda. Da ova ideja nije usamqena vidi se iz ~iwenice da je Du{an Miri} iz Belanovice u januarskom broju ~asopisa „P~elar“ pla}enim oglasom obavestio p~elare o sli~noj ideji na koju je do{ao. Nakon toga, telefonom je dogovorena zajedni~ka akcija.

Da rezimiramo.

Ideja je da se osnuje firma ~iji bi osniva~i bili zainteresovani p~elari. Pored zna~ajnog uloga svakog osniva~a, konkurisalo bi se i za povoqne kredite kod republi~ke Vlade. Ve} ima izvesnih signala da }e se to zaista i obezbediti. Ova firma (kooperativa) bi formirala svoj centralni magacin, pakirnicu i osmislila agresivni marketin{ki nastup. Planira se dobro osmi{qeno reklamirawe meda na sredstvima informisawa (pre svega na najgledanijim televizijama u Srbiji). Od takve reklame bi i ostali p~elari Srbije ostvarili pove}anu prodaju meda. Svojevremeno je u P~elaru objavqena skoro neverovatna ~iwenica da ako bi uspeli da ubedimo svakog gra|anina ove zemqe da dnevno pojeP^ELAR, april 2006.

de samo jednu ka{i~icu meda – 10 grama (pogledajte P~elar za mart 2005. na strani 120 – primedba urednika), godi{we bi se tro{ilo 27,4 hiqada tona meda, {to se u Srbiji proizvede za 4 godine!

Svoj doprinos radu ovog skupa u Veterniku dali su i @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a, kao i p~elari iz cele Srbije.

Skup je otvorio i uvodno izlagawe dao \or|e Mrki}, profesionalni p~elar iz Novog Sada, otac petoro dece. Nakon toga je p~elar iz Vr{ca Milan Majovi} ukratko prisutnima objasnio {ta su osnovni ciqevi ovakvog okupqawa.

U svom daqem izlagawu, Milan Majovi} je objasnio da je zami{qeno da ova organizacija treba da okupi minimum sto zainteresovanih p~elara iz cele Srbije u vidu svojevrsne zadruge ili kako se to popularno na zapadu ka`e „kooperative“. Ta kooperativa bi imala za ciq da sva nov~ana sredstva koja bi smo mi p~elari pojedinci trebali da ulo`imo u prostorije za skladi{tewe i pakovawe meda i ostalih proizvoda na bazi meda, objedini na jednom mestu i izgradi zajedni~ke kapacitete kao i zajedni~ki nastup na tr`i{tu. Takva organizacija bi zaposlila mladog menaxera, vrhunskog studenta (direktora) koji ne mo`e biti p~elar, zadrugar, kao ni u rodbinskim vezama sa zadrugarima radi spre~avawa sukoba interesa. Milan Majovi} je daqe izneo da bi takva organizacija p~elara okupila na jednom mestu 1 500 i vi{e tona meda, sa ~im bi mogla da konkuri{e svakom otkupqiva~u, te da na taj na~in na{ proizvod prodajemo direktno velikim tr`nim centrima i konditorskoj industriji, ~ime bi smawili broj posrednika u lancu prodaje, i time ostvarili ve}i profit.

Ovakva kooperativa bi bila u stawu da dobije izvozni broj, te da ra~una na plasman meda i u inostranstvu.

P^ELAR, april 2006.

Mnogi u~esnici skupa su zahtevali da se u roku od mesec dana zaka`e nov skup koji bi bio u vidu osniva~ke skup{tine. U svojoj diskusiji, \or|e Mrki} je upozorio da jo{ nije sazrelo vreme za osniva~ku skup{tinu jer je ovaj vid okupqawa „misionarski posao“ odnosno da treba da probudi i podstakne {to vi{e p~elara da na jednom mestu udru`e nov~ana sredstva te kad se stvori kriti~na masa od sto do dvesta p~elara koji bi imali jasnu predstavu o onome {to grade, tek onda se mo`e razmi{qati o osniva~koj skup{tini. Na ovom skupu su provejavale ideje da se treba organizovati kao akcionarsko ili deoni~arsko dru{tvo. Ozren Ivi~i} je upozorio da se strogo treba voditi ra~una o tipu ogranizacije u smislu koji vid organizovawa ima boqi rejting kod dr`avnih organa.

Jovanovi} Dobrivoje je u svom izlagawu postavio osnovno pitawe koliko bi to sve ko{talo, kako bi p~elarima iz svog Po`arevca mogao da objasni i da ih pridobije za ovu ideju. Du{an Miri} je predlo`io da se sli~an skup organizuje kroz mesec dana u Lazarevcu, a u me|uvremenu da se prikupe orijentacione cene ko{tawa izgradwe objekata koji su neophodni za ovakav tip organizacije. Ujedno je predlo`io da se formira tim koji bi posetio ministra poqoprivrede, upoznao ga sa ovom idejom i eventualno pridobio za dolazak na slede}i skup u Lazarevcu. Jednoglasno je prihva}eno da u tim u|u: Majovi} Milan, Du{an Miri}, @ivoslav Stojanovi}, \or|e Mrki} i Radoslav Stepanovi} Stepa.

Za ovaj doga|aj u Veterniku svoje interesovawe je pokazala Televizija Novi Sad i novinarka Milanka Vorgi} sa svojom TV ekipom. @ele}i da ukqu~imo {to ve}i broj p~elara, ideju ostavqamo otvorenom za sve va{e dobronamerne sugestije koje mo`ete uputiti, a ujedno i dobiti informaciju o slede}em sastanku, na telefone Du{ana Miri}a (014/89-769, 063/80-76-142) i \or|a Mrki}a (021/824-220, 063/534-230).

Slede}i sastanak bi}e odr`an u Lazarevcu 15. aprila 2006. u 11 sati u Domu kulture. Pozivamo sve prave profesionalne p~elare i ostale zainteresovane da do|u na ovaj sastanak i iznesu svoje sugestije i predloge.

173

U nedequ, 16. aprila 2006. godine na Cveti, p~elarska organizacija „Savo Popovi}“ iz Ariqa organizuje VII po redu manifestaciju Zlatiborskog i Moravi~kog okruga

DAN P ^ ELARSTVA U AR I QU

koja }e se odr`ati na prostoru izme|u crkvene porte, Sokolskog doma i hotela Elen. Pozivamo vas da kao ~lan, gost ili izlaga~ uzmete u~e{}e u ovoj tradicionalnoj manifestaciji. Pokroviteq je SO Ariqe.

Sa po{tovawem, Predsednik Mari~i} Milutin (031) 893-746, (063) 72-133-73

MAJSKI M E DEN I U RANAK, V.BAWA SPOS i UP „Vrwa~ka Bawa“ organizuju izlo`bu 29. i 30. aprila i 1. maja 2006. na bawskoj promenadi. Pokroviteq je SO Vrwa~ka Bawa. Sve~ano otvarawe je u 10 sati sa prigodnim programom. U 11 sati odr`ava se predavawe iz p~elarstva.

Pismene prijave dostaviti predsedniku Radivoju Udovi~i}u, ul. Mi{ka Er~evi}a br. 23, 36210 Vrwa~ka Bawa. Informacije na (036) 614-436 od 12 do 20 sati. Prijava mora da sadr`i: ime i prezime, adresu, telefon, asortiman proizvoda za izlagawe. Izlaga~ sam obezbe|uje {tand. Izlaga~ je du`an da sara|uje sa organizatorom. Naknada za jedno prodajno mesto je 1 000 dinara, a izlaga~i meda prila`u i 1 kilogram meda.

IO UP „Vrwa~ka Bawa“

OBAVE[TEWE KOMI SI JE ZA P R I ZNAWA Komisija za dodelu priznawa, koju je 4. februara 2006. godine obrazovao IO SPOS-a, MOLI sve predsednike p~elarskih organizacija da jo{ jednom prou~e „Pravilnik o ustanovqavawu i dodeqivawu priznawa“ (objavqen u P~elaru za januar 2005), kako bi svoje predloge uskladili sa postoje}im Pravilnikom i pravovremeno ih dostavili na razmatrawe i usvajawe. Komisija posebno isti~e potrebu:

– da se pri predlagawu ispo{tuje kriterijum za dodelu priznawa; – da predlozi sa obrazlo`ewem budu u pismenoj formi na obrascu koji se objavquje u ovom broju P~elara; – da se predlozi dostave do 31. maja 2006. godine.

Zakasneli i nepotpuni predlozi ne}e biti razmatrani.

MODEL U P I T N I KA

7 – Funkcije u p~elarskoj organizaciji (predsednik, ~lan predsedni{tva / izvr{nog odbora / upravnog odbora, ~lan izbornog organa i radnih tela – godina) 8 – Do sada primqena priznawa i nagrade od p~elarske organizacije (koji znak priznawa, kada je primio i od koga) Potpis kandidata

KAN KAN DI DAT DATA ZA DODELU P R I ZNAW ZNAWA SP OS-a

I – Osnovni podaci 1 – Prezime i ime 2 – Mesto i godina ro|ewa 3 – Mesto i ulica stanovawa 4 – Stepen obrazovawa (sredwa, vi{a, visoka i koja {kola) 5 – Od kada p~elari (godina, broj ko{nica, tip) 6 – Od kada je ~lan p~elarske organizacije (godina, koje organizacije i gde) 174

Komisija za dodelu priznawa

II – Obrazlo`ewe predloga 1 – Zbog ~ega se predla`e (sa`eto) 2 – Za koji znak priznawa, nagrade 3 – Odluka o saglasnosti i odobrewe nadle`nog organa predlaga~a (skup{tina, izvr{ni / upravni odbor) P^ELAR, april 2006.

III – Napomene 1 – O ne~emu {to u prethodnom nije obra|eno ili napisano 2 – Pokloni rojeva, obu~avawe po~etnika p~elara, humanitarne akcije 3 – Rad i pomo} {kolskim klubovima p~elara i drugo

Unapredimo p~elarstvo u Qigu Dru{tvo p~elara „Rajac“ iz Qiga tokom decembra 2005. zajedno sa Udru`ewem poqoprivrednika „Moba“ iz Qiga organizovalo je vi{e obrazovnih predavawa. Sa zadovoqstvom smo pratili predavawe mr Neboj{e Nedi}a sa Poqoprivrednog fakulteta iz Zemuna na temu „Proizvodwa matica i selekcija p~ela“, profesora Milana ]irovi}a „Nova iskustva u proizvodwi matica u Rusiji“ i ponovo Nedi}a „Prole}ni razvoj i za{tita od varoe“. P~elari Qiga bili su u poseti Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i Radmilovcu, a u planu je poseta p~elarima Kragujevca. Razvoj p~elarstva pomogla je i SO Qig sa 20 000 dinara.

Dragomir Velimanovi}, DP „Rajac“ Qig

Ovaj predlog je done{en na sednici nadle`nog organa predlaga~a (skup{tine dru{tva/udru`ewa, izvr{nog/upravnog odbora dru{tva/udru`ewa) u ________________________ dana ___. ___. ______. godine.

Predsednik Dru{tva/Udru`ewa, ______________________________ dana ___. ___. _______. godine.

Ali, evodija se sadi i u Temerinu. P~elar Antun Koren (na slici) ima na St. \ur|evu zemqi{te pogodno za p~elarsku farmu. Ogradio ga je i kraj ograde posadio evodije da bi imao pa{u tokom letweg bespa{nog perioda.

Jano{ Neme{, Temerin

„Sretewe“, p~elarska slava u Po`arevcu P~elari UP „Po`arevac“ proslavili su svoju slavu. Doma}in slave bio je Pavlovi} Aleksandar. Slavqe je po~elo u Sabornoj crkvi rezawem slavskog kola~a i blagoslovom sve{tenika da p~ele budu zdrave i godina rodna. Dru`ewe je nastavqeno u prostoriji Udru`ewa, a uve~e je u hotelu „Du-

Godi{wa Skup{tina u Po`arevcu UP „Po`arevac“ odr`alo je svoju redovnu godi{wu Skup{tinu 4. II 2006. Skup{tini je prisustvovalo 130 p~elara i 30 gostiju iz drugih dru{tava, predstavnika lokalne samouprave, Veterinarskog instituta, Pokreta gorana, Zavoda za poqoprivredu „Stig“, firme „Cmana Promet“.

Po zavr{etku radnog dela, Vladimir Huwadi odr`ao je predavawe. Pokret Gorana je p~elarima poklonio 1 000 reznica raznog medonosnog ukrasnog {ibqa. Tradicionalno dru`ewe nastavqeno je do kasno uve~e.

Peri} Radomir

Temerinske evodije P~elari Temerina Ma}a{ Nemet, Imre \uraki, [andor Tot i Jano{ Neme{ poklonili su 100 sadnica evodije Nikoli \or|evi}u iz Lazarevca, koji ih je na sadwu odvezao automobilom. Na poklon je dobio i Hroniku p~elarskog udru`ewa „Sigeti [andor“ iz Temerina 1954–2003.

P^ELAR, april 2006.

nav“ veseqe uz bogatu lutriju nastavqeno do kasno u no}. Lutrija je nudila p~elarski pribor, poklon go{}ama kwiga @ivke Vlajkovi} „Medeni kuvar“, pa je i jedna torta bila sa p~elom na sebi.

Izabran je novi doma}in za slede}u godinu, Naj~evi} Zoran, p~elar iz Po`arevca.

Peri} Radomir

Izbori u Gorwem Milanovcu DP „Matica“ odr`alo je 16. februara 2006. redovnu skup{tinu. Dosada{wem predsedniku istekao je mandat, pa je za novog predsednika izabran vrsni p~elar Zari} Zoran. Izabran je i novi IO (sa 4 nova ~lana). Dru{tvo do sada ima 87 ~lanova 175

u~lawenih u SPOS (a bi}e ih jo{) sa 1 984 dru{tava (DB 1 654, LR 327, Farar 3). Nadamo se da }e vremenom LR i Fararove ko{nice biti sve vi{e. Po{to je dosada{wi predsednik Milijan Trifunovi} izabran u IO SPOS-a, verujemo da }e to doprineti razvoju p~elarstva rudni~ko-takovskog kraja.

Sekretar, Jakovqevi} Branislav

Beli bagrem iz Leskovca U sali Zanatlijskog doma 18. februara odr`ana je izborna skup{tina UP „Beli bagrem“ uz prisustvo velikog broja ~lanova iz Leskovca i okoline. Za novog predsednika jednoglasno je izabran Dragan \or|evi}, dosada{wi predsednik. Izvr{ni odbor je pretrpeo odre|ene izmene ~lanova.

U narednom periodu IO }e nastaviti rad na omasovqavawu ~lanstva, teorijskoj i prakti~noj obuci p~elara i organizaciji p~elarskih poseta.

IO UP „Beli bagrem“, Leskovac

Skup{tina DP „Bawaluka“ DP „Bawaluka“ odr`alo je 19. februara redovnu skup{tinu na kojoj je usvojen izve{taj o radu i finansijskom poslovawu u protekloj godini. Na dnevnom redu su bile i ta~ke o izmeni Statuta, te dodeli priznawa zaslu`nim pojedincima i institucijama.

Usvojen je finansijski plan i program rada za naredni period. Predlo`eno je da se u okviru Dru{tva formira tim predava~a koji bi imao zadatak da obrazuje stanovni{tvo, ali i da populari{e p~elarstvo.

Predsednik Dru{tva Milorad ^eko je istakao da su svi ciqevi i planirani zadaci realizovani. On je podvukao da je Dru{tvo u protekloj godini posvetilo veliku pa`wu obrazovawu p~elara po~etnika, kao i potro{a~a koji su nedovoqno upoznati sa lekovitim svojstvima meda, ali i sa tim kako prepoznati prirodan med.

Na skup{tini je predstavqena prva kwiga o p~elarstvu u RS „Kako postati i ostati p~elar“ autora @ivka Vuji}a, ~lana UO Dru{tva.

Dru{tvo je iskoristilo godi{wu skup{tinu za organizovawe dva korisna predavawa. Jedno se odnosilo na bolesti p~ela i mere preventivne za{tite sa posebnim osvrtom na nozemozu, a drugo na primenu 176

marketinga u prometu meda. Skup{tini je prisustvovalo preko 150 p~elara, kao i gosti iz okolnih gradova. @. Vuji}

Skup{tina Dru{tva draga~evskih p~elara U Gu~i je 19. februara 2006. odr`ana redovna skup{tina Dru{tva uz prisustvo najvi{ih zvani~nika Op{tine Lu~ani na ~elu s predsednikom Slobodanom Jolovi}em. Gosti su nam bili sada{wi i biv{i predsednici SPOS-a @ivoslav Stojanovi} i Miqko [qivi}, predsedavaju}i Skup{tine SPOS-a Mili} Vuki}, ~lan IO Milijan Trifunovi}, predsednik Asocijacije p~elara Zlatiborskog i Moravi~kog okruga \oko Ze~evi} i mnogi drugi. Draga~evci su posebno zahvalni predsedniku @iki koji je dan ranije bio gost p~elara Ni{a, a uve~e stigao u Lu~ane i do pono}i se dru`io s p~elarima u „Piramidi“. Do~ekali su ga i pozdravili aktuelni predsednik Dru{tva sa jo{ dva predsednika iz posledwih pet godina. Ovo Dru{tvo je svake druge godine mewalo predsednika i bivalo ja~e {to je kvalitet koji mo`da samo ovo Dru{tvo ima.

Na sednici, @iki Stojanovi}u p~elari ~estita{e izbor za predsednika i izrazi{e punu podr{ku wegovim naporima da se p~elarstvo jo{ vi{e afirmi{e kao privredna grana.

A doskora{wi i sada{wi predsednik SPOS-a, [qivi} i Stojanovi} uzvrati{e na najboqi na~in. Odr`a{e zapa`ena predavawa. Besplatno. ^ime su to draga~evski p~elari zaslu`ili? Verovatno iskrenom dobrodo{licom koju prema svakom iskazuju, na~inom svog rada, mo`da i skromno{}u. A kakvi su draga~evski p~elari? Svi se sla`u, dobri p~elari. Jedan od wih, zahvaquju}i na najvi{em p~elarskom priznawu (diploma profesora Jovana @ivanovi}a) re~e: „Ovo visoko priznawe nisam zaslu`io.

Ali, ako ako se ono meni dodequje zato {to mi je deda bio jedan od osniva~a draga~evske p~elarske podru`ine 22. marta 1925. i {to mi je otac bio jedan od obnoviteqa te podru`ine 5. avgusta 1971. i ako je ovo priznawe i wima pomen, prihvatam ga“.

P^ELAR, april 2006.

Mnogi draga~evski p~elari tvrde da im p~elarstvo nikad ne}e postati profesija.

P~elarstvo je wima qubav.

Damqan Dramli}

Kvalitetna predavawa Udru`ewe p~elara „Nukleus“ iz Vaqeva je i ove godine organizovalo brojna predavawa iz p~elarstva. Sezonu je otvorio Zvonimir Vasi} iz Leskovca, zatim su se nadovezala predavawa Zorana Milanovi}a, Miqka [qivi}a, Miluna Mandi}a i Stanka Sari}a iz Kragujevca.

Najzanimqivije predavawe je 19. februara odr`ao dr med. Rodoqub @ivadinovi} iz @itkovca, urednik ~asopisa P~elar. Iako je dan bio idealan za radove na p~eliwaku jer su p~ele izletale prvi put posle du`eg vremena, vaqevski p~elari su u najve}em broju do sada (105) do{li da prisustvuju ovom predavawu. Mnogi od prisutnih su po prvi put uvideli da tretirawe p~ela oksalnom kiselinom nije „bauk“ i ~vrsto re{ili da probaju ovaj preparat u borbi protiv varoe. Najve}e ohrabrewe je bilo i prikazivawe kratkog filma o prakti~noj primeni oksalne kiseline na p~eliwaku predava~a. P~elari nisu ni primetili da je predavawe trajalo puna dva sata.

Kako je rukovodstvo „Nukleusa“ neumorno u obrazovawu svojih p~elara, potpredsednik udru`ewa Mi{ko Evti} je ve} za mart najavio predavawa \oke Ze~evi}a i Lasla Luka~a. Nadam se da }e se mnoga udru`ewa ugledati na „Nukleus“, i ne preostaje mi ni{ta drugo nego da ka`em: Tako se radi!

Zoran \oki}

Dru{tvo ima preko 30 ~lanova, statut i pravilnike koji omogu}avaju lepu perspektivu, a budu}nost }e pokazati ho}e li se `eqe ostvariti. Deca i lep{i pol ne pla}aju ~lanarinu, ve} samo ~lansku kartu (30 dinara). Pro{le i ove zime odr`ano je dosta predavawa, a od prole}a startuje i rad na terenu. [aqemo i fotografiju prvog pred-

sednika Duraki} Qubodraga ina~e unuka poznatog draga~evskog p~elara Jezdimira Duraki}a. Tu je i poznati p~elar ^akarevi} Bo`o sa unukom Dolom. Wihov ortak u p~elarstvu je i baka Ru`a koja je glavni blagajnik. Svo troje su ~lanovi dru{tva.

Ranislav Kruni}

Skup{tina u Zaje~aru Godi{wa skup{tina UP „Timok“ odr`ana je 26. februara 2006. Predsednik Upravnog odbora podneo je izve{taj o radu propra}en burnim aplauzom. Godina je i finansijski uspe{no zavr{ena. Posetili smo Kamenovo i Ta{majdan. Organizovali smo Jesewe dane p~elarstva u Zaje~aru i proslavili slavu Udru`ewa. Rad debatnog kluba

Predavawa u Babu{nici U organizaciji DP „Lu`nica“ iz Babu{nice 19. februara je za p~elare Babu{nice i okoline odr`ano ~etvoro~asovno predavawe. Predava~i su bili Georgi Georgijev iz Bugarske (Savremene metode p~elarewa) i Zdravko Ilijev (Bolesti p~ela). Poseta je bila masovna, a novoizabrani predsednik Dru{tva Veli~kovi} Qubi{a zahvalio se svima na odzivu i upoznao ih sa planom rada u 2006. godini.

Sekretar Dru{tva, Spasi} Neboj{a

Prva godi{wa skup{tina PD „Matica“ iz ^a~ka Skup{tina najmla|eg p~elarskog dru{tva u ^a~ku odr`ana je 21. februara 2006.

bio je na visokom nivou. Tri predavawa privukla su veliko interesovawe, svakom je prisustvovalo najmawe 150 p~elara. Na skup{tini su podeqena priznawa SPOS-a.

Imamo 138 registrovanih p~elara. Krajem marta po~iwe velika akcija u saradwi sa Veterinarskim institutom u Zaje~aru, oko prole}nog zdravstvenog pregleda p~ela.

Ratomir Simonovi}

P^ELAR, april 2006.

177

Ujediwewe Na zajedni~koj Skup{tini odr`anoj 4. marta 2006. jednoglasno je do{lo do ujediwewa oba pribojska dru{tva p~elara u Udru`ewe p~elara „Priboj“. ^lanovi Izvr{nog odbora su: Filipovi} Milomir, Mrdak Savo, Ra|enovi} Slavoqub, [ehovi} Hivzo, ^indrak Izet, Puri} Jovica, Tripkovi} Miodrag, Gazdi} Milomir, Mili} Bogomir, Rov~anin Radovan i Pjevac Milo{. Za predsednika je izabran Filipovi} Milomir, politikolog, radnik op{tinske uprave, ul. Novice Manovi}a br. 59, iz Priboja (033/55-643, 064/203-08-95 i 033/52-341, lokal 48). Za sekretara je IO izabrao Mrdak Savu, ul. D. Savi}a br. 51 (033/52-567, 064/396-41-36).

UP „Priboj“, Filipovi} Milomir

Redovna skup{tina u Trsteniku DP „Sreten Axi}“ iz Trstenika odr`alo je 4. marta 2006. redovnu skup{tinu. Nakon iscrpne diskusije usvojen je izve{taj o radu u 2005. godini. Plan rada i finansijski plan za 2006. nije razmatran jer je zahtevano da se provere podaci finansijskog poslovawa za pro{lu godinu. Na predlog Izvr{nog odbora, razre{en je du`nosti dosada{wi predsednik Predrag Cvetkovi}. Za novog predsednika sa mandatom do redovnih izbora 2007. godine, izabran je Garovi} Milovan iz Osaonice, dugogodi{wi ~lan ovog Dru{tva.

Nakon Skup{tine, predavawe o prole}nom razvoju p~eliwih dru{tava odr`ao je Mirko Vilus iz Trstenika.

Za IO, Garovi} Milovan (037/712-532)

Skup{tina u Svilajncu U predivnom ambijentu podruma „NAVIP“ u selu Crkvencu, svilajna~ki p~elari odr`ali su skup{tinu 4. marta 2006. Na teritoriji op{tine ima 417 aktivnih p~elara sa 5 350 ko{nica i 2 380 zajednica p~ela sme{tenih na prevoznim sredstvima, po ~emu je ovo dru{tvo jedno od retkih u Srbi-

178

ji. Ove godine }e se ponoviti popis iz 2000. godine, imaju}i u vidu nu`nost poja~ane veterinarske kontrole zdravqa p~ela. Skup{tina se izjasnila za formirawe regionalne asocijacije p~elara Pomoravqa i Resave i nastavak bogate saradwe sa susednim dru{tvima.

Toma Jevremovi}

Bio sam gost p~elara Vi{egrada U subotu, 11. marta 2006. godine, na poziv gospodina Bo`a Kaku}e, predsednika UP „Vi{egrad“, prisustvovao sam godi{woj skup{tini p~elara ovog grada. Odgovorio sam na ve}inu pitawa vezanih za rad na{eg Saveza i ~asopisa.

Pored brojnih gostiju, posetio ih je i predsednik Skup{tine SPOS-a i sekretar Asocijacije Zlatiborskog i Moravi~kog okruga Mili} Vuki}.

Na osnovu toka Skup{tine uo~io sam da su dobro organizovani. Iako Republika Srpska i BIH nemaju jedinstvenu organizaciju poput Srbije, samo Udru`ewe u Vi{egradu je izuzetno opremqeno. Pokazali su nam pakericu za med i komoru za dekristalizaciju meda kapaciteta 1 000 kg, a mlin za {e}er, kompresor, me{alica, centrifuge i ostalo je „uobi~ajeno“ kako reko{e. Velika je vrednost vi|ene opreme. Poseduju i prostoriju sa kompjuterskom opremom, telefonom i internetom, a tamo su i potrep{tine za p~elare. Ono {to je prosto neverovatno jesu i dva zaposlena radnika u Udru`ewu sa radnim sta`om i redovnom platom. ^lanovi Udru`ewa su i Srbi i Muslimani, pa ko }e onda jo{ re}i da p~ele ne spajaju qude.

Udru`ewe broji preko 70 ~lanova sa vi{e od 1 400 ko{nica prete`no tipa LR, a ima i DB, A@. Ina~e, Gorwopodriwska regija ima preko 1 000 ~lanova. „UMCOR“ je samo za ovo Udru`ewe obezbedio oko 80 000 KM za opremu i obuku.

Poma`u i obrazovawe kroz predavawa.

P^ELAR, april 2006.

U ozbiqnost namera p~elara ove regije u plasmanu meda smo se uverili i kroz predavawe profesora Ekonomskog fakulteta sa Pala, Nikole Gluhovi}a, koji je govorio o mednom brendu i marketingu u p~elarstvu, koga je pratio mr Sveto Veselinovi} iz Agro Biznis Centra sa Rogatice, koji je i finansijski pomogao odr`avawe Skup{tine.

Na molbu doma}ina, Mili} Vuki} iz U`ica je govorio o ekonomici p~elarewa a

ja o etapama razvoja p~eliwe zajednice u brdsko-planinskom podru~ju.

Skup{tina jednoglasno popuni IO sa dva ~lana a za novog predsednika izabra p~elara i novinara BN televizije Radoja Risti}a.

Neki p~elari su pretpla}eni preko Priboja na na{ ~asopis P~elar. Predlo`io sam da se organizuju i da se dogovorimo kako masovnije da dobijaju na{ ~asopis. \oko Ze~evi}, Nova Varo{

Prodajem mati~wake, neoplo|ene matice, oplo|ene matice, rojeve na LR i DB ramovima u svojoj ambala`i ili ambala`i kupca, paketne rojeve.

Po dogovoru, vr{im i prevoz do kupca.

Brana Risti}, Jagodina (035) 228-336, (064) 260-1113 P^ELAR, april 2006.

179

180

P^ELAR, april 2006.

APICENTAR d.o.o.

11000 Beograd, Vojvode Stepe 57 Tel. 011/397-45-40

2006

Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2006. god. vr{imo isporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom prijava i uplata od 15.02.2006. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2006. god. Isporuke su po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i poreklo matice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i druge osobine od 1982. godine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstva poqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regres od 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na telefone: 011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR 011/495-425 od 15-18 ~asova prof. dr. Jovan Kulin~evi}

P^ELAR, april 2006.

181

182

P^ELAR, april 2006.

P^ELAR, april 2006.

183

184

P^ELAR, april 2006.

P^ELAR, april 2006.

185

P~eliwaci Jovanovi} Paketni rojevi Rojevi na DB ramovima Milan 037/795-667 063/74-59-931 Mlade oplo|ene matice Sa{a 063/74-29-853 Med, bagrem, livada

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i.

Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 186

P^ELAR, april 2006.

P^ELAR, april 2006.

187

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

188

P^ELAR, april 2006.

MA L I OGLASI Izra|ujem sve vrste ko{nica, elemenata i ramova. Mladen. 011/8416-597, 063/575-800 „EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237 Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine. 026/221-255, 063/8458-705 Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.

Brzan. 034/861-137, 063/8926-030 Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva, pre i posle bagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav, Lovci. 035/225-420 Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30 A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bez p~ela.

015/346-258 Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nica A@ sa p~elama. 063/71-99-230 Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

P^ELAR, april 2006.

Seme heqde, medonosne biqke ma|arske sorte „Hajnalka“, za redovnu i postrnu setvu.

024/712-135 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajemo 30 LR dru{tava do 20. aprila.

014/61-555 Bora; 014/61-444 Rade Prodajem 20 LR ko{nica pre bagrema, rojeve na ramovima. 025/20-061, 063/755-84-00 Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Prodajem dru{tva LR, DB, rojeve i matice.

Dragi~evi} Bo`o. 014/85-327, 063/1711-301 Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045 Prodajem 20 desetoramnih DB dru{tava u aprilu. 011/812-9661 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a, Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42

189

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LR i DB ramovima. Jon~i} Zoran, Lapovo.

034/851-483, 063/88-71-402 Prodajem matice pe{terske sorte, paketne rojeve, rojeve na 5 r. Milovan.

037/712-532, 063/858-45-43 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac. 011/87654-27, 063/8167-726 Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4 PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507 Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78 Prodajem povoqno vi{e dru{tava u LR ko{nicama, kompletno mlado sa}e. Mo`e dogovor. 064/202-7-102 Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva pre i posle bagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav, Lovci.

035/275-205, 035/225-420 Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve.

Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320

Prodajem 40 LR dru{tava i rojeve posle bagrema. 176-33-21, 064/38-35-333 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve 1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav, Lazarevac. 011/8125-064, 19–21h Prodajem paketne i rojeve na LR i DB ramu.

Zoran. 035/713-461 Prodajem 7 LR dru{tava, motokultivator i aparat za zavarivawe. Mom~ilo.

011/177-62-62, 063/73-73-162 Prodajem paketne rojeve, matice, prevoz p~ela.

Mi}a, Brzan. 034/216-420, 064/265-8939 Prodajem paketne rojeve i dru{tva. Boban, Miroqub, Varvarin.

037/788-223, 063/8-911-980 Prodajem registrovan kamion „FAP 15-16“ sa 48 LR ko{nica p~ela. 022/632-181 Prodajem dru{tva na LR i DB ramovima.

014/479-621, 063/190-63-44 Prodajem p~elarsku prikolicu „Dubrava“ – Sremska Mitrovica sa p~elama. Mionica.

014/61-098 Prodajem rojeve na ramovima Rafailovi} Slobodan.

014/479-675, 064/4046-722

DB,

LR.

Prikolica dvoosovinka 15 ko{nica Dadanblatovih, nosivost 1 500 kg. 034/360-315

Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ ko{nice.

015/292-307

Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima ko{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658

Prodajem p~ele na 10 LR ramova. Marinko.

023/837-137

Kupujem polovne LR nastavke i prodajem 200 rojeva na 5 LR ramova u aprilu mesecu, za svaki roj dajem kilogram facelije. Jarkovac.

023/857-017

Prodajem p~eliwa dru{tva na 7 A@ GROM ramova. 011/106-509, 063/362-209

Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima ko{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581 Kompletna tehnologija p~elarewa. Savremeno p~elarstvo. Pitawa – odgovori. 018/711-135, 064/137-17-65

190

MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI, KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA, ANTIVAROZNE – @I^ANE PODWA^E, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Rojevi na A@ GROM ramovima od aprila.

Popovi}. 022/427-873

P^ELAR, april 2006.

Prodajem 46 A@-10 standard ko{nica sa p~elama. Milan Paripovi}.

034/725-825, 011/33-44-732, 064/1859-645

Prodajem 30 dru{tava LR pre bagrema i 20 rojeva od 1. juna 2006. godine. Isailovi}.

063/316-934

Prodajem 30 proizvodnih dru{tava u DB ko{nicama. 036/877-222, 064/14-17-997

Prodajem dva autobusa sa p~elama i bez 10000 i 12000, A@ ko{nice nove 80–100 eu mo`e i sa dru{tvima. 063/228-934

Kamion Zastava 640 Furgon. Pogodan za p~elare. 5 m sanduk, {irine 2,20. U voznom stawu. [imanovci, Veso. 063/8948-358

Zainteresovani za su{ionik polena obratite se na 034/340-785 ili 063/717-9876

Prodajem p~ele na ramovima DB i ko{nice DB sa p~elama. 015/391-503, 391-153

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem ramove sa p~elama i maticom u aprilu. 011-2721-091, 064/230-4150 Prodajem p~ele na ramu LR i DB. 014/411-267, 063/8810-581 Prodajem p~ele na LR ramovima. Vrbas.

064/184-99-75 Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima.

Boban, Petlova~a, [abac.

015/273-130, 064/32-37-256 Povodom smrtnog slu~aja prodajem 35 LR dru{tava sa opremom. 011/612-004 A@ ko{nice standard i grom, nove i polovne.

Obrenovac. 064/38-38-800 Prodajem kamion TAM 5000 sa 40 ko{nica A@ grom sa p~elama.

012/540-815, 540-816, 064/11-73-800 Prodajem Dajc sa 54 A@ ko{nice bez p~ela.

015/518-522, 063/246-204 Rojevi na LR ramovima, isporuka u Zemunu.

Zoran Jovanovi}. 011/102-177 Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{a Stevanovi}, Kragujevac.

034/372-474, 064/308-111-6 20 DB dru{tava, 10 sa ko{nicama. Terzi}.

014/84-172, 062/466-489 Prodajem dru{tva na ramovima DADANBLAT i A@ GROM od aprila. Za prevoz DadanBlat ko{nica prodajem RAM za prikolicu BRAKO. 011/219-00-67, 064/4508-001 Prodajem p~eliwa dru{tva na 10 LR ramova sa mladim maticama. Isporuka oko 20. aprila. ^oke{a. 064/31-05-022

P^ELAR, april 2006.

Prodajem 7 LR ko{nica sa p~elama, 7 na polo{ka ramovima pred bagrem. Rojeve krajem maja. 023/30-988, 064/43-45-400 Prodajem 20 LR dru{tava u aprilu, mo`e i rojevi. 026/612-395 Pro{logodi{wi rojevi na LR ramu, dru{tva.

Isporuka krajem aprila. ^oli}–Cer. 015/41-30-41, 064/2159-206 Prodajem lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo.

034/852-045, 064/14-22-767 Prodajem autobus Sanos sa 92 i kamion TAM 110 sa 54 A@ ko{nice, i p~elom. 015/284-463 Prodajem komplet p~elarsku opremu i 5 DB polo{ke, 5 nukleusa = 15 dru{tva. Sa{a.

026/316-766 Prodajem rojeve i matice april–avgust, formiram p~eliwake. Grbi}. 022/612-881 Prodajem paketne rojeve i dru{tva na 7 i 10 ramova. Formiram mawe p~eliwake. @arko, Varvarin. 037/788-140, 787-631, 063/88-43-342 Prodajem p~eliwa dru{tva u LR ko{nicama.

024/714-475 Nukleusi A@ standard na 7 i 6 ramova pre bagrema. Babi}. 011/2775-420, 063/7005-806 Prodajem DB ko{nice sa zdravim i jakim dru{tvima, kupujem plasti~ne osnove mati~waka. 021/895-490 Prodajem rojeve na ramovima u aprilu, a paketne i matice cele sezone. Damjanovi}.

022/224-910 Seme facelije, sorta „Julija“ i p~ele na LR ramovima, sa ili bez ko{nica. 065/2407-237

191

Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama.

022/431-453, 064/1803-566

Prodajem ili mewam Zastavu kamion hladwa~u 4 tone. Luka~. 021/813-249

Prodajem 10 DB kompletnih dru{tava. Hitno.

Povoqno. 015/692-005

Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/283-10-67

Prodajem MED, POKRETNI P^ELIWAK sa 24 dru{tva u novim nastavqa~ama (ram 40×25) 063/8418-004

Prodajem rojeve DB, LR, paketne i matice.

034/573-022, 063/680-645

Prodajem p~ele u DB ko{nicama, rojeve bez ko{nica. 010/88-322, 064/20-68-157 Prodajem proizvodna DB dru{tva, p~ele na ramovima. 063/728-62-63 Prodajem 60 LR ko{nica sa p~elama i med.

023/51-895, 063/86-33-839 Prodajem DAJC i prikolicu sa p~elama.

024/843-035 Prodajem p~eliwa dru{tva u LR ko{nicama, po `eqi kupca. Novi Banovci. 022/342-635 Prodajem p~elarski autobus sa p~elama i priborom za p~elarewe.

011/356-3567, 063/648-337 Prodajem NICOT-e, matice, rojeve, solarnoelektri~ne topionike, papiri}e za zadimqavawe. Marko. 064/14-38-568

Prodajem dru{tva, rojeve i med.

037/480-245, 064/375-9425 Prodajem polovne ko{nice LR 45 komada.

Milinkovi} Dragan. 015/325-499 Matice i rojeve u maju prodaje Miki Stala}.

037/806-348, 063/840-55-48 Prodajem 20 LR dru{tava, mo`e na ramovima, bagremov – livadski med. Vrbas. 021/791-183 Prodajem rojeve na LR ramovima i paketne, od 5–7. meseca. Bata. 011/8416-522, 064/2358-251 Prodajem p~ele na LR, A@ grom, DB ramu tokom cele sezone. Padinska Skela.

064/613-9846 Prodajem p~elarsku prikolicu sa 12 LR dru{tava, 4 DB i 5–8 LR ko{nica sa dru{tvima.

011/3472-775, 062/314-302

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

Prodajem rojeve sa mladim maticama na LR i DB ramovima. Te{i} Slobodan. 014/415-322

TAM 5000 registrovan 41+6 A@ grom sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Prodajem p~elarske dizalice za sve vrste ko{nica nastavqa~a i be`alice.

011/8014-116

Prodajem paketne rojeve, isporuka pred cvetawe bagrema.

Radenko Cvetkovi}.

022/221-777

Prodajem ko{nice sa p~elama, matice pro{logodi{we. Zemun, Novak. 316-19-26

Prodajem dru{tva na DB ramovima pred bagremovu pa{u. Vladan.

063/80-45-821, 064/324-64-99

Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|ene matice. Mi}a Trailovi}.

018/242-157, 064/263-50-90

Prodajem 18 ko{nica DB, 3 nukleusa, centrifuga, komplet alati.

022/88-650, 064/28-68-949

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni od aprila do avgusta. Mi{ko Jovanovi}, Lajkovac.

011/8124-929, 064/258-23-22

Prodajem 10 p~eliwih dru{tava u DadanBlatovim ko{nicama. Zoran. 018/856-543

Prodajem LR dru{tva i p~elarsku opremu.

015/324-229, 063/817-09-62

Prodajem dru{tva za A@ standard u aprilu – maju. 011/8441-881

Prodajem 20 LR dru{tava pre pa{e i centrifugu. 035/251-363, 064/272-64-25

Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima A@ grom, LR, paketne rojeve i oplo|ene matice. Dr Matija Markovi}. 064/319-2090

Prodajem novu prikolicu 3T, 20 DB dru{tava, proizvodim ko{nice.

064/299-80-55, 025/744-061

192

P^ELAR, april 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 Kamion HANOMAG za 60 A@ ko{nica.

011/8161-087 Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova.

022/333-123 Prodajem u aprilu 20 LR dru{tava i rojeve posle bagremove pa{e. Vra{tanovi}.

026/31-77-88 Prodajem LR dru{tva i rojeve.

023/841-904, 064/39-44-103 Prodajem prikolicu sa 20 LR ko{nica sa p~elama, polovne ko{nice, ramove, nastavke, vosak. Od opreme: polovnu ru~nu vrcaqku i malo kori{}eni elektri~ni otklapa~ sa}a.

013/634-752 TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliweg dru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Prodajem 20 dru{tava na LR ramovima bez ko{nice. 021/843-857 Prodajem autobus SANOS 12 sa ugra|ene 42 A@ ko{nice sa p~elama, sistem „namesnik“ – dvomati~no 10 i 6 ramova. Tomi} Milo{.

011/616-003, 064/169-9578 Povoqno prodajem 50 LR ko{nica sa p~elama.

022/714-372, 063/70-84-514 Prodajem 18 novih A@ ko{nica - desetoramna standard. 022/714-372, 063/70-84-514

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

P^ELAR, april 2006.

193