pcelar_avgust_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.

Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani:

Suvo zlato Sretena Zlatanovi}a iz Kraqeva Foto: Zoran Zlatanovi}, Kraqevo

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Veroqub Umeqi}

OTVORENI POZIV

339

Redakcija

@ivoslav Stojanovi}

KRAQICA MEDA REPUBLIKE SRBIJE 2006.

340

Milutin Petrovi}

PISMO P^ELARIMA ZA AVGUST

341

Redakcija

PRIHRAWIVAWE U FAZI PRIPREME P^ELA ZA ZIMOVAWE 343 Borislav Brwada

SUZBIJAWE VAROE

350

Du{an Stojkovi}

361

Marko Vuji}

SOLARNO ELEKTRI^NI TOPIONIK 363 Zvonimir Vasi}

VELIKA MUKA ZA MALE PARE

365

Verica Milojkovi}

MATI^NI MLE^ USPE[NO SNI@AVA NIVO HOLESTEROLA I TRIGLICERIDA

367

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA AVGUST

368

Aleksandar Bikar

DA LI TREBA ]UTATI DOK NE NESTANEMO?

369

SKUPOVI

370

SKUPOVI I REPORTA@E

372

P^ELAR, avgust 2006.

PRIHRAWIVAWE U FAZI PRIPREME P^ELA ZA ZIMOVAWE 343 Redakcija P~elara se potrudila da napravi svoj prvi zajedni~ki tekst, koji je jo{ jednom potvrdio izreku da vi{e qudi vi{e zna. Znamo da }e izazvati razli~ite reakcije, ali to je dobro. Ako vam se bilo {ta ne dopadne, znajte da nam je i bio ciq da vas nateramo da napi{ete boqe!

Borislav Brwada

TOPIONIK, DEKRISTALIZATOR I INVERTOR

Izdvajamo iz sadr`aja

SUZBIJAWE VAROE 350 Na{em p~elarstvu zaista nedostaju ozbiqna istra`ivawa o delovawu razli~itih preparata na varou. Po{to ih nema, svaki eksperiment entuzijasta osvetli tamnu balkansku svakodnevicu kao najsjajnija zvezda na nebeskom svodu!

Du{an Stojkovi}, Marko Vuji}, Zvonimir Vasi}

SERIJA TEKSTOVA O TOPIONICIMA 361 Trojica autora poku{avaju da nam pomognu da jedan od najnapornijih poslova u p~elarstvu, topqewe voska, obavimo na lak{i, ekonomi~niji i efikasniji na~in!

337

Re~ urednika Kako saznajemo, 14. jula 2006. godine zavr{ena je registracija novog preparata (na na{em tr`i{tu) protiv varoe koji se zove Apiguard. Radi se o timolu u gelu, a detaqnije o wemu pisali smo u oktobarskom P~elaru pro{le godine. Cena je prilago|ena na{em tr`i{tu i bi}e jeftiniji nego u Engleskoj, zemqi u kojoj se proizvodi. Uvozi}e se direktno iz Engleske, u originalnom pakovawu. Kona~no smo dobili preparat na bazi timola, koji po svim istra`ivawima posti`e visoku efikasnost protiv varoe.

Pred svima koji te`e dobijawu meda bez rezidua, otvara se jedna sasvim nova perspektiva. Nadamo se da }e preparat ispuniti o~ekivawa.

Tekst o mr{avqewu uz pomo} meda nai{ao je na veliko interesovawe ~italaca.

Apsolutno svestan potencijala koji stoji

Misao meseca I ranije smo imali konkurenciju.

Dobra je stvar {to postoje muzeji koji ~uvaju se}awe na wu. pred wim, poslao sam ga svim dnevnim listovima u zemqi, ali i nekim specijalizovanim ~asopisima. Nemam evidenciju da li je neki dnevni list objavio bilo kakvu informaciju, ali je neposredno pred zakqu~ewe ovog broja, tekst objavio visokotira`ni ~asopis „Biqe i zdravqe“ u broju od 21. jula. O~ekujem da }e i drugi ~asopisi u~initi isto, te da }e se osetiti efekti kroz pove}anu prodaju meda.

Nova kwiga

P ^ EL I WI P OLEN I P ERGA Posle vanserijskih kwiga o p~eliwim proizvodima iz apiterapeutskog ugla o propolisu, vosku i mati~nom mle~u, svetlost dana je ugledala i nova, ~etvrta kwiga dragocenog serijala o apiterapiji Milanke Erski Biqi}, posve}ena polenu i pergi. Ovaj novi biser koji }e upotpuniti i obogatiti na{e biblioteke, zaista zaslu`uje ovakav epitet.

Jer, vidi se koliko je truda ulo`eno da se do|e do svih objavqenih podataka, pre svega iz obiqa literature navedene na kraju kwige, ali i iz autorskog stila tvorca ovog kapitalnog dela koji odi{e {irinom poznavawa ovako kompleksne problematike i ume{no{}u da se iz sveukupnog znawa izvu~e su{tina i razumqivim jezikom prezentuje ~itaocima. Jer, samo najve}i umovi mogu i umeju da stil svog izlagawa spuste na nivo obi~nih qudi, {to kruni{e svrhu wihovog postojawa – da slu`e narodu koji ih je odabrao, a ne da svojom osorno{}u i nadmeno{}u poku{avaju da dominiraju i zbuwuju one koji u wih veruju.

Kwiga pleni velikim brojem konkretnih podataka. ^italac ne mo`e a da se ne zapita, kako je mogu}e da nisam znao ovo, ili ono, ili…

Veliko znawe na dohvat ruke svih nas – najkra}i je opis ove kwige koja nema cene. Kroz ~ak osam poglavqa na 336 strana, kwiga otkriva sve tajne polena, od porekla i osobina do upotrebe, recepata, doza, pozitivnih efekata i konkretne primene kod pojedinih oboqewa.

U prikazu kwige o mati~nom mle~u napisao sam da smatram da ovaj altruisti~ki projekat gospo|e Milanke zaslu`uje najve}e dr`avne nagrade i priznawa. Do sada ih nije dobila, ili se varam?

Javno p(r)ozivam novu Komisiju za priznawa SPOS-a da ispravi gre{ku svojih prethodnika!

Kwiga se mo`e nabaviti kod autora. Korisni telefoni su: (011) 32-23-248, (063) 244-717, (064) 12-21-929, erskibma@eunet.yu.

338

P^ELAR, avgust 2006.

Izvr{nom odboru SPOS-a, redakciji i ~itaocima ~asopisa P~elar

OTVOR EN I P OZI V Veroqub Umeqi}, Kragujevac

^iwenica je da je p~elarstvo u Srbiji u ekspanziji i da do`ivqava br`i razvoj nego mnoge druge grane poqoprivrede i privrede uop{te. To potvr|uje i ~iwenica da nijedna dr`avna ili nau~na institucija nikada nije konstatovala da je ugro`ena bilo koja biqna proizvodwa zbog nedostatka p~ela kao opra{iva~a, {to je i najve}a korist od p~elarstva. Za ovakvo stawe p~elarstva Srbije po meni su najzaslu`niji neregistrovani uzgajiva~i matica, koji uzgajaju i snabdevaju p~elare Srbije sa 90% potrebnih matica.

Direktna i momentalna primena zakona koji zabrawuje rad ovim uzgajiva~ima, pa makar i odlo`ena na jednu ili dve godine, neminovno vodi drasti~nom unaza|ivawu p~elarstva Srbije, uz istovremeno drasti~no profitirawe tzv. reprocentara. Jer, registrovani odgajiva~i podmiruju tek 10% potreba za maticama. [ta }e se desiti sa p~elarstvom kada se broj matica na tr`i{tu smawi u jednom danu za 90%?

Odredbe ovog zakona, koje se odnose na p~elarstvo, nemaju su{tinski pozitivno utemeqewe, ve} iskqu~ivo formalno, pa prema tome, nisu ni odr`ive niti primenqive u praksi. Wihova nasilna primena predstavqa ~ist birokratski postupak. Sla`em MATICA – Misaona imenica? se da je kvalitet

matica na tr`i{tu {arolik i da bi trebalo uvesti reda, ali ne po ovakvom zakonu.

Jer, ovaj zakon zabrawuje rad i savesnim i nesavesnim neregistrovanim odgajiva~ima matica. Treba preuzeti re{ewa koja postoje u nekim evropskim zemqama (Austrija, Ma|arska, Hrvatska), koja su mnogo liberalnija i bli`a zdravoj pameti. Po ~emu se to Srbija izdvaja od tih zemaqa, pa mora da uvodi stro`ije propise, koji uzgred budi re~eno vi{e zaokru`uju formu, nego {to se brinu o stvarnom kvalitetu matica?

Po{to su za razvoj p~elarstva vaqda najodgovorniji p~elari, ono treba i da ostane u rukama p~elara a ne birokrata, pa p~elare treba i pitati {ta misle o primeni ovog zakona, i wihova mi{qewa i stavove objaviti u wihovom glasilu – ~asopisu P~elar, a zatim te stavove proslediti nadle`nom ministarstvu. Kada ve} p~elari nisu pitani za mi{qewe kada je zakon bio u pripremi, onda im treba omogu}iti da sada iznesu svoje stavove.

Treba naglasiti da kvalitet matica ne zavisi od toga {ta pi{e u papirima reprocentara, ve} o wihovom kvalitetu sud donose p~elari koji ih koriste u svojim p~eliwim dru{tvima.

I na kraju, najbla`e re~eno, ru`no je i sramota svrstavati p~ele, kao najdostojanstvenija divqa stvorewa, u zakon o sto~arstvu. Srpski narod pod pojmom stoka podrazumeva neke druge `ivotiwe.

P~elari, na ~elu sa SPOS-om, treba da ponovo pokrenu inicijativu za pripremu i dono{ewe Zakona o p~elarstvu. Dodu{e, p~elari su takav zakon pre nekoliko godina po~eli da pripremaju, ali je on, voqom mo}nika iz ve} pomiwanih reprocentara, stopiran, uz obrazlo`ewe da nije potreban.

Redakcija poziva p~elare da napi{u i potpi{u svoje mi{qewe o kvalitetu matica nabavqenih od razli~itih odgajiva~a i da ga po{aqu P~elaru na objavqivawe.

P^ELAR, avgust 2006.

339

KRAQI CA MEDA R EP UBLI KE SRBI JE 2006.

Na osnovu odluke Izvr{nog odbora SPOS-a o izboru Kraqice meda u vreme Ta{majdanske izlo`be 2006. godine, upu}uje se

JAVNI POZIV DEVOJKAMA OD 16–26 GODINA

bedni~ku lentu i posebno kreiranu odoru.

Kandidatkiwe same snose sve tro{kove puta, a od izbora sve tro{kove Kraqice meda ili wenih pratiqa snosi}e SPOS. Mandat Kraqice meda bi}e od Ta{majdana 2006. do Ta{majdana 2007. Pravo i obaveza izabrane Kraqice meda i po potrebi wenih pratiqa bi}e da bude u~esnik odre|enih p~elarskih

U ciqu daqe popularizacije p~elarstva i p~eliwih proizvoda, Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo odluku da se u vreme najve}eg skupa UPITNIK – PRIJAVA (podatke upisati ili zaokru`iti)* p~elara i kupaca p~elarskih Ime i prezime proizvoda – Ta{jmadanske Datum ro|ewa izlo`be 2006. u Beogradu izvr{i po prvi put izbor Puna adresa KRAQICE MEDA REPUBLIKE SRBIJE 2006.

Telefoni Osnovna namera je, da se po Te`ina _______ kg Visina _______ cm ugledu na mnoge p~elarske Zanimawe saveze u svetu, poka`e i doka`e, da su mlade `enske Poznavawe p~elarstva ni malo slabo dobro odli~no osobe koje se ili same aktivengleski slabo dobro odli~no no bave p~elarstvom ili poruski slabo dobro odli~no ti~u iz p~elarskih porodiPoznavawe francuski slabo dobro odli~no ca, zdrave, lepe i duhovno i stranog jezika nema~ki slabo dobro odli~no fizi~ki jer se bave jednim plemenitim zanimawem i _________ slabo dobro odli~no koriste u svakodnevnoj isbrat sestra majka hrani visokovredne p~eliwe ^lan SPOS-a je: li~no otac baba deda proizvode.

Ime i prezime ro|aka p~elara Osnovni uslovi: da je devojka starosti 16–26 godina, da je lepog izgleda, da je li~no ~lan SPOS- skupova koji se organizuju pod pokroviteqa ili joj je to neko od bliskih ro|aka (otac, stvom ili suorganizatorstvom SPOS-a. majka, brat, sestra, deda ili baba), da je koPo{tovane kolege, munikativna i da poznaje osnovne p~elarske drage p~elarke i dragi p~elari, pojmove. Prijavu treba izvr{iti popuwavawem doweg upitnika i istu poslati na adreOmogu}ite svojoj deci, svojim k}erima, su SPOS-a (sa naznakom „Izbor Kraqice sestrama ili unukama da se blagovremeno meda 2006“) najkasnije do 15. 9. 2006. godine. prijave na ovaj javni poziv. Poka`imo svetu Do Ta{majdanske izlo`be (5–8. oktobar) kakvi smo, doka`imo da su nam deca zdrava i komisija SPOS-a }e na osnovu popuwenog lepa jer se svakodnevno dru`imo sa p~elama upitnika izvr{iti u`i izbor kandidatki- i koristimo p~eliwe proizvode. U vremenu wa i wih najvi{e 10 pozvati u subotu 7. ok- veoma ote`anog plasmana meda po nekoj ratobra na Ta{jmadan, da do|u u nekoj od na- zumnoj ceni, ovo bi bio samo jedan gest u porodnih no{wi koje se nose u Republici Sr- ku{aju daqe afirmacije p~eliwih proizvobiji. Nakon obavqenog razgovora sa svim da i p~elarstva uop{te. kandidatkiwama koje su u{le u u`i izbor i Molimo zainteresovane da upitnik fowihove {etwe Ta{jmadanskom izlo`bom, tokopiraju, popune ga i po{aqu na adresu: kombinacijom glasova Komisije i svih izla- SPOS, 11000 Beograd, Molerova 13, sa naga~a, u~esnika izlo`be, bi}e progla{ene znakom „Izbor Kraqice meda 2006“.

Predsednik Kraqica meda Republike Srbije 2006. i 2 @ivoslav Stojanovi} wene pratiqe. Za izabranu Kraqicu meda SPOS }e obezbediti specijalnu krunu, po- * odgovaraju}e zaokru`iti ili upisati 340

P^ELAR, avgust 2006.

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA AVG UST

Milutin Petrovi} ul. Ace Stojanovi}a br. 18, 34000 Kragujevac, (064) 168-75-29, (034) 318-455

„U ovom mesecu pa{a svr{ava, a ako je i bude, to u tolikoj meri da p~ele pokriju dnevnu potro{wu i popune zimnicu.

Polo`ene ko{nice ostavi na miru do kraja ovog meseca. Tada se izvr{i op{ti pregled. Wino plodi{te sa 10 okvira ostavi se nedirnuto, pregledaj samo ima li maticu i dovoqno meda. Ako ima dovoqno, povadi suvi{ne okvire, med iscedi a prazne vrati u ko{nicu, ali sada iza pregradne daske, po{to pregrade treba da do|u na mesto zimovawa da p~ele zapu{e rupice i sastave s' ko{ni~inim zidovima.

Sa Dadanovih ko{nica poskidaj medi{ta, izvadi med ako ga jo{ ima, ali prethodno zagledaj u plodi{ta, da vidi{ ima li dovoqno hrane za zimnicu, pa ako nema, sa okvira iz medi{ta u kojem ima meda poskidaj poklopce; plodi{te ko{nice pokri platnom, tako da u jednom uglu ostane slobodan prolaz p~elama u medi{te, medi{te sa sa}em s' medom metni na wegovo mesto, p~ele }e med preneti u plodi{te. U slu~aju da je i toga, malo dodaj iz drugih okvira.

Ne preme{taj okvire iz plodi{ta, neka ostane svaki na svom mestu“.

Tako je pisao Krsta P~elarevi} Mr{uqa davne 1930. godine u svojoj kwizi „Prakti~no p~elarstvo“ koju je izdala Srpska

LR

P^ELAR, avgust 2006.

Kraqevska Akademija. Ako pogledamo, i pre 76 godina se sve znalo, iako mnogi dana{wi p~elari izmi{qaju izmi{qeno.

Avgust mesec je obi~no najtopliji i najsuvqi mesec u godini, tako da je u ovom mesecu i pa{a obi~no oskudna, ali ako bude ki{e zna da iznenadi prinosom i razvojem dru{tava {to je jako va`no za uspe{no prezimqavawe i ja~inu dru{tava u prole}e.

Sele}i p~elari od kasnijeg suncokreta i belog bosiqka mogu dobiti ve}e koli~ine meda.

U avgustu je po~etak i kraj p~elarske sezone. Tada treba po~eti i zavr{iti sve ono {to do sada nije ura|eno, a to je slede}e: va|ewe vi{ka sa}a i skidawe nastavaka i polumedi{ta uz istovremeno odbacivawe starog i o{te}enog sa}a radi topqewa, obezbe|ivawe vode za p~ele, odre|ivawe ja~ine dru{tava, obezbe|ivawe i dopuna zimnice, spajawe dru{tava, zamena matica, su`avawe leta, centrifugirawe meda, borba protiv varoe i drugih bolesti.

Da bi sve to uradili osnovno je prethodno uraditi detaqan kasnoletwi pregled.

Tim pregledom i dobrom evidencijom konstatova}emo sve {to nam je potrebno i na osnovu toga napraviti plan rada.

P~elari koji p~elare sa DB ko{nicom

DB

341

treba da skinu polunastavke i eventualno svedu plodi{te na 10 do 11 ramova i time smawe mogu}nost da im se ubu|aju krajwi ramovi koji su uz zid.

P~elari koji p~elare sa LR ko{nicom treba da ostave samo dva nastavka a sve ostale da skinu.

Sa ovim skidawem medi{nih tela mi istovremeno vr{imo i odabir sa}a koje ostavqamo (i koje topimo) kao i skidawe vi{ka meda i dopunu zimnice tamo gde je to potrebno i koliko je potrebno. Koliko je zimnice potrebno stvar je odluke i shvatawa p~elara i kre}e se od 15 kg do 25 kg.

Ukoliko nema pa{e pregled treba obaviti pred ve~e ili rano ujutru zbog grabe`i. Tim pregledom se istovremeno procewuje koli~ina i kvalitet meda i polena, koli~ina i zdravstveno stawe p~ela i legla, kao i starost i kvalitet matica.

Dru{tva u tom periodu treba da imaju najmawe 6 do 7 ramova legla nezavisno od tipa ko{nica, a ako nemaju mora da se doda leglo od slabijih ko{nica koje se sada likvidiraju, jer {to bi Farrar rekao: „Zimske gubitke planirajte u jesen“. Sva slaba dru{tva spojiti sa sredwim i jakim dru{tvima.

To je i kqu~na stvar u p~elarstvu i ukoliko je p~elari usvoje, eto im uspeha u slede}oj godini uz mawi procenat zimskih gubitaka.

Ukoliko je preostala neka stara matica treba je obavezno zameniti mladom ovogodi{wom maticom. Ispitivawa su pokazala da su u odnosu na trogodi{we matice p~eliwa dru{tva sa dvogodi{wim maticama odgajila preko jeseni za 15% vi{e legla, a ona sa maticama izle`enim iste godine za 40% vi{e legla.

Ukoliko nema jesewe pa{e treba preduzeti podsticajno prihrawivawe {e}ernim sirupom (1:1). Utvr|eno je da se pri postojawu pomo}ne pa{e koli~ina legla pove}ava za 50%, a pri podsticajnom prihrawivawu {e}ernim sirupom za 30% u odnosu na neprihrawivana p~eliwa dru{tva. Sirup se daje u koli~ini od 200 do 300 grama dnevno po dru{tvu svakog ili svakog drugog dana.

Kod velikih p~eliwaka sa mnogo ko{nica daje se od 700 do 800 grama svaka 3 do 4 dana 342

u toku 30 do 40 dana (avgust i septembar) sirupu treba dodati 4–5% pekarskog kvasca.

Ponekad u avgustu, kada je vreme isuvi{e toplo i suvo, odgajawe legla je ote`ano zbog visoke temperature i niske vazdu{ne vlage u reonu gnezda. Zbog toga p~ele moraju imati na raspolagawu ~istu vodu iz pojila.

Ukoliko je bespa{ni period, obavezno treba suziti leta zbog za{tite od grabe`i. [to se ti~e bolesti, prilikom jeseweg pregleda treba obratiti pa`wu na leglo zbog eventualne pojave ameri~ke trule`i. Posebnu pa`wu obratiti na tretirawe protiv varoe. Po{to smo med ve} izvrcali mo`emo da tretiramo dru{tva protiv varoe dimqewem amitrazom, trakama sa fluvalinatom, oksalnom kiselinom, mravqom kiselinom kao i nakapavawem rastvorom amitraza. Rastvori se 1 ml amitraza (Mitac 20) u 3,2 litra vode, pa se nakapa po 8–10 ml po svakoj ulici zaposednutoj p~elama, a ne vi{e od 100 ml po dru{tvu (Iako ruska {kola i daqe uporno zagovara upotrebu amitraza zbog wegove jo{ uvek visoke efikasnosti, u EU je wegova upotreba zabrawena zbog mogu}eg zaga|ewa p~eliwih proizvoda. Ruskim p~elarskim stru~wacima je relativno lako, jer ne nameravaju da u|u u EU, pa ih ni evropski propisi ne interesuju. A zdravqe p~elara i gra|ana, o~igledno, jo{ mawe – primedba redakcije).

Uskladi{teno sa}e skinuto sa medi{ta treba ~uvati od napada vo{tanih moqaca.

U avgustu se u zna~ajnoj meri pojavquju na p~eliwaku ose i str{qeni, koji mogu ponekad da naprave velike {tete. Zato podse}amo da i na to treba obratiti pa`wu.

Kako izabrati?

P^ELAR, avgust 2006.

Na inicijativu ~lana Izvr{nog odbora SPOS-a, Rajka Pejanovi}a iz [apca, redakcija P~elara je pokrenula akciju poja{wavawa odre|enih nedoumica u p~elarstvu, naro~ito kod po~etnika, kroz pisawe zajedni~kih tekstova ve}eg broja ~lanova redakcije, koji }e se povremeno, na nekoliko meseci, objavqivati u ~asopisu. Urednik prvog takvog zajedni~kog teksta koji }ete sada pro~itati je urednik P~elara, a autorski kolegijum ~ini 9 ~lanova redakcije.

P R I HRAWI VAWE U FAZI P R I P R EME P ^ ELA ZA ZI MOVAWE Milan S. Mateji}, Dejan Krecuq, Milan Jovanovi}, Dragutin Gaji}, Slavomir Popovi}, Robert Past, Rajko Pejanovi}, Branislav Karleu{a, Milutin Petrovi}

Iako mnogi veruju da je najve}e nasiqe nad p~elama u~iweno kada su otrgnute iz svog prirodnog stani{ta i unete u ko{nice po meri ~oveka, s pravom se mo`e tvrditi da je to zapravo bilo onog ~asa kada im je u takav novi dom prvi put uneta hranilica. U najboqoj nameri da se p~eliwa zajednica pomogne u trenucima oskudice, p~elari su ovom plemenitom insektu ponudili hranu koja ih je po ukusu podse}ala na med i tako krenuli u pripitomqavawe p~ele nadaju}i se da }e, kao {to se to drugim vrstama dogodilo, od zadivquju}e srne stvoriti doma}u kozu. Sre}om, i pored toga {to obitava u domu koji joj je ~ovek skrojio, p~ela je ostala `ivotiwa koja se ne mo`e nikada pripitomiti.

Uprkos na{em odnosu prema {e}eru kao mawe vrednoj, po odre|enim izvorima ~ak i {tetnoj hrani za p~ele, p~eliwak profesionalnog p~elara u ovom vremenu sve lo{ijih pa{nih prilika, sveop{teg zaga|ewa i uni{tewa i posledweg kutka izvorne prirodne sredine, u svakom trenutku sezone ne sme biti bez tolike zalihe konzumnog {e}era koja }e u nepovoqnim uslovima zadovoqiti potrebu od 5 kg po maksimalno planiranom broju p~eliwih dru{tava. Ovaj stav ne bi trebalo da ohrabri bilo potro{a~e meda bilo one koji se za p~ele interesuju mimo profesionalnih razloga da donesu zakqu~ak kako u ponudi meda postoje razlike u klasi tog proizP^ELAR, avgust 2006.

voda u zavisnosti od ponu|a~a. Naprotiv, on kao poruku isti~e odgovornost odgajiva~a p~ela prema p~eliwem dru{tvu. Ta odgovornost podrazumeva i izvorni kvalitet bilo kog p~eliweg proizvoda.

^ime prihrawivati?

I danas je vi{e nego aktuelno pitawe prihrawivati ili ne? Ili mo`da ~ime? Ovim pitawima bavili su se i bave se mnogi stru~waci. Me|u wima i Roy J. Barker iz Ministarstva poqoprivrede SAD-a (Bee Research Laboratory, Tucson, Arizona) koji je u radu „Va`nost izbora {e}era za prihranu p~ela“ dao temeqan pregled saznawa istra`iva~a sa tih prostora.

On, izme|u ostalog, ka`e: „U poqoprivredi je cena u ishrani od primarne va`nosti. Ali, slast jeftino}e mo`e se brzo zaboraviti zbog gorkog ukusa koji ima na brzinu dobijeni jeftini proizvod. Visoke cene konzumnog {e}era (saharoze) i dobra prodaja meda podsti~u p~elare da probaju jeftinu prihranu p~ela. Neke zamene za konzumni {e}er dosledno razo~aravaju, druge su pak uspe{ne. Ograni~avaju}i faktori efikasnosti ugqenih hidrata u p~eliwoj ishrani nisu pouzdano obja{weni {to iziskuje dodatna istra`ivawa i razja{wavawa. Neki {e}eri, koji su hrana za sisare mogu biti otrov za p~ele. [e}eri koji su toksi~ni kada se p~ele wima hrane su sa niskim nivoom saharoze. Sirup koji 343

sadr`i galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu, manozu, rafinozu, stahiozu i laktozu, tvrde Barker i Lehner (1974) i Barker (1976), toksi~an je za p~ele. S druge strane, glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne i hranqive“.

Na na{em tr`i{tu pod {e}erom se oduvek podrazumevao {e}er dobijen od {e}erne repe. Ali, transformacijama u privredi i potpunim otvarawem granica za svu robu, nije bezrazlo`na bojazan da }emo uskoro postati tr`i{te otvoreno i za sve vrste {e}era, pa i one rizi~ne. Stoga, nije svejedno od ~ega se spravqa sirup.

Tokom 1974. godine Doull je koristio tri sirupa spravqena hidrolizom p{eni~nog skroba. Primena ovih invertovanih sirupa pokazala se kao {tetna po p~ele u pogledu varewa pa je stoga usmerio sumwu na nesvarive polisaharide, posebno na {kodqivost skroba. Boqe rezultate postigao je sa saharozom nego sa wenim invertovanim sirupom. S druge strane, i polenova zrna imaju omota~ od nesvarqivih materija pa su ipak sastavni i neophodni deo prirodne p~eliwe ishrane.

Rafinisani repin i tr{~ani {e}er su ~ista saharoza i bezbedan su nutritivni ekvivalent. Nerafinisani {e}eri su {tetni pa i toksi~ni po p~ele. Toksi~ni faktori u melasi i sme|em {e}eru nisu utvr|eni (Barker). Bailey (1966) tvrdi da je polurafinisani tr{~ani {e}er bio bezopasan, ali je wegova upotreba ipak skra}ivala `ivotni vek p~ela. Dakle, ne~isto}e u nerafinisanom tr{~anom {e}eru mogu biti uzrok toksi~nosti. Sirovi repin {e}er mo`e biti tako|e toksi~an s obzirom na sadr`aj pektina i galaktozida u sebi (Barker, 1976).

Bailey je tako|e prona{ao da osam godina

344

star med mo`e da izazove dizenteri~ne efekte sna`nije nego sam {e}er: apsorpcija HMF je maksimalno odgovarala toksi~nosti starog meda i sirupa invertovanih kiselinama. Testovi (Jachimowicz, Sherbing, 1975; Barker 1976) su pokazali toksi~no dejstvo HMF-a na p~ele koje su hrawene sirupom invertovanim kiselinama, zagrevanim sirupom, starim medom i zagrevanim medom (detaqnije o tome pro~itajte u P~elaru za januar 2005. na 8. strani). [e}er odba~en kao otpadak kod mlevewa, koji se ponekad mo`e nabaviti, jeftin je izvor saharoze, ali so ili bra{no koje sadr`i mogu da budu {kodqivi. Piskovoi i saradnici (1964) utvrdili su da kuhiwska so kao prate}i element u koncentraciji i mawoj od 0,125% u {e}ernom sirupu mo`e da izazove dizenteriju i mortalitet p~ela.

P~ele u prezimqenim dru{tvima sa medom koji je sadr`ao od 0,35% do 1,16% soli, neprestano su ugibale.

Ali, i med i nektar sadr`e u tragovima toksi~ne {e}ere, kao {to su rafinoza, manoza i galaktoza (Percival, 1961; Siddiqui, 1970). Subletalni nivo ovih {e}era u polenu, medu ili nektaru ima druga~ije efekte od {e}era u dopunskoj ishrani p~ela, pa se na kraju mo`emo slo`iti sa mudrim Paracelzijusom koji je govorio da je otrovnost posledica koli~ine, a ne supstance.

Danas se na na{em tr`i{tu u sve ve}im koli~inama mo`e na}i i {e}er od {e}erne trske. ^ak se u pojedinim prodavnicama prodaje pod etiketom {e}era od {e}erne repe. Iako p~elari tvrde da on ima mawu slast i da su zimske zalihe koje p~ele od wega naprave mnogo mawe od o~ekivanih, za to za sada nemamo nikakvih dokaza. Zato ovom prilikom javno pozivamo one koji imaju odgovaraju}a saznawa po ovom pitawu, da nam se obavezno jave.

Od jedne tone {e}erne repe dobija se P^ELAR, avgust 2006.

oko 140 kg {e}era i 38 kg melase. Dobijeni {e}er li{en je 20–30 elemenata od kojih se sastoji {e}erna repa ili trska.

Kada su masovnije po~eli da ga proizvode u SAD, Evropa je po~ela boqe snabdevawe ovom namirnicom pa je cena {e}era i meda vrlo brzo postajala bliska, a kada je cena {e}era postala ni`a od cene meda ova bela opasnost je zakucala i p~elama na vrata i to se desilo krajem XIX veka.

Do tada, {e}er je bio hrana samo za odabrane, a danas se zbog neumerenosti u ishrani svrstava u jedno od ~etiri bela zla za ~oveka ({e}er, bra{no, so, mast), a po svemu sude}i i za p~elu.

Za{to {e}er nije adekvatna zamena za med?

Mnogi nau~nici su se bavili uporednim ispitivawem efektivnosti zajednica p~ela gajenih na medu i {e}eru.

Haydak (1930) je upore|ivao tri grupe nukleusa koje su se hranile, prva {e}erom, druga medom i tre}a medom sa dodatkom polena i utvrdio da {e}er nije punovredna hrana.

Taranov (1938) je tri zime upore|ivao zimovawe p~eliwih zajednica na {e}eru i medu i utvrdio da se pri zimovawu na {e}eru o~uvalo preko zime vi{e p~ela, ali su one kasnije prevremeno ostarile i efekat je na kraju bio negativan, jer su na prole}e imale ~ak 30% mawe legla u pore|ewu sa zajednicama koje su zimovale na medu.

Butler (1946) je tako|e ustanovio da {e}er preko zime i u prole}e nikako ne mo`e da se uporedi sa medom.

T. S. K. i M. P. Johansson (1977) posle dugogodi{weg ispitivawa zakqu~uju da mnogo mawe legla imaju p~ele koje zimuju na medu od {e}era a da dru{tva koja su zimovala na

P^ELAR, avgust 2006.

medu mnogo mawe tro{e hrane, imaju vi{e p~ela i odgaje mnogo ve}u koli~inu legla u prole}e.

P. I. Cvetkov tako|e je utvrdio da su dru{tva koja su zimovala na {e}eru odgajila za 12,7% mawe legla i donela 24,6% mawe meda u odnosu na zajednice koje su zimovale na medu.

Bjorkman (1995) je tako|e utvrdio da kod zajednica hrawenih {e}erom produktivnost ne prati veliki broj dobijenih p~ela, {to zna~i da se dobijaju fiziolo{ki nekvalitetne p~ele.

Interesantno je ispitivawe A. S. Jakovqeva i L. A. [aguna koji su utvrdili da su usled velike prerade {e}ernog sirupa i kasnije veoma intenzivne pa{e dru{tva u jesen ugiwavala.

Glen Sanley, stru~wak za p~elarstvo ameri~ke dr`ave Iowa, na osnovu dugogodi{wih iskustava pi{e da je {e}er daleko od idealne hrane za p~ele i da je uvek imao lo{e rezultate kada ga je primewivao na p~eliwaku. Navodi i nau~no istra`ivawe koje je pokazalo da p~ele odgajene na {e}eru `ive ~ak 10–15 dana kra}e od onih odgajenih na medu.

Mnogi poznati p~elari kao {to su Farrar, Rihar, Tihomir Jevti}, na osnovu svog dugogodi{weg iskustva savetuju med kao jedinu isplativu hranu za zimu.

Sigurno je pogre{an primer mnogih profesionalaca koji se hvale profitom na ve}em broju zajednica koje uglavnom konzumiraju ogromne koli~ine {e}era. Jedno je sigurno ta~no, ni jedan od wih nikada nije eksperimentalno upore|ivao {e}er i med u razli~itim odnosima u zajednici. Posledice i po ~oveka i po p~elu bi}e o~igledne ako se ova bela supstanca kao i sve drugo u `ivotu upotrebqava neumereno.

U Rusiji je sedamdesetih godina pro{log veka sproveden uporedni eksperiment sa p~elama koje su zimovale na medu i na {e}eru. Pokazalo se da je broj p~ela u prole}e bio ve}i u onim zajednicama koje su zimovale na {e}eru, ali se tako|e pokazalo da jesewa prerada {e}ernog sirupa od strane p~ela dovodi do smawewa rezervnih materija u telu p~ele i do izvesne degeneracije unutra{wih organa, {to je razlog 48,9%tnog pove}anog unosa polena u prole}e za razliku od p~ela koje nisu prera|ivale {e}erni sirup u jesen. Mawa zaliha hranqivih materija uzrokuje slabiji intenzitet pro345

cesa metabolizma materija u telu p~ele u zimsko-prole}nom periodu, {to se iskazuje kroz slabiju aktivnost peroksidaze, polifenoloksidaze i katalaze, pa slabije uzgajaju leglo bez obzira na to {to su kod wih boqi pokazateqi zimovawa (Martqnov, 1974).

Zbog toga, pove}ana potreba unosa polena u prole}e kod zajednica koje su zimovale na {e}eru dovodi do wihovog ve}eg tro{ewa, pa one prezimele na medu, eventualno i broj~ano slabije, sustignu i prestignu zajednice prezimele na {e}eru.

Poznati ameri~ki nutricionista Nansy Appleton navodi 76 razloga {tetnosti {e}era po zdravqe qudi, a neki svetski stru~waci ga ~ak upore|uju sa drogom i smatraju da bi trebalo zabraniti wegovu proizvodwu. I na nivou svetske zdravstvene organizacije je obnarodovano da je beli {e}er {tetan, kao i sve {to se od wega pravi.

Ono {to je sigurno ta~no jeste da p~elama u prirodi nije bilo omogu}eno da koriste sokove od repe, trske, javora, kukuruza‌ Sama gra|a p~eliwe glave ukazuje na to da su one prvenstveno stvorene da uspostavqaju vezu sa `lezdama nektarijama.

Prihrana {e}erom u fazi pripreme p~ela za zimovawe Dosta se govorilo, pisalo i pi{e o prihrani p~ela u vremenu kada se one pripremaju za zimovawe, u periodu wihovih mawih `ivotnih aktivnosti. Ocene, zakqu~ci i preporuke su ~esto razli~ite, pa i kontradiktorne, a sve u zavisnosti od vremena kada su povodi za raspravu o ovom pitawu nastajali, te od tehnike p~elarewa i iskustva autora.

Zbog oskudica prirodnih podsticajnih pa{a, ali i zbog velike pohlepe za medom od strane nekih p~elara, za jesewu prihranu p~ela sve se vi{e koristi {e}er. Me|utim, i kod nas, kao i me|u p~elarima u skoro celom svetu, neprekidno se postavqa pitawe koliko i u kojoj meri {e}er mo`e biti upotrebqen u p~elarstvu kao zamena prirodnim izvorima p~eliwe hrane? Za poku{aj razja{wewa ove dileme vratimo se u pro{lost kroz koju su se p~ele, tokom svog dugog bitisawa na Zemqi, sudbinski vezale za biqke cvetnice i svoju ishranu bazirale na usko specijalizovanom jelovniku – nektaru i polenu. Zamene, koje za oduzeti med mi p~elama nudimo, one ne mogu u potpunosti da prihvate jer za takvu vrstu hrane nisu sa346

Veliki p~eliwaci imaju profesionalne ma{ine za me{awe {e}ernog sirupa za prihranu p~ela.

Neki koriste kamionske cisterne sa me{alicom.

svim fiziolo{ki osposobqene. Naro~ito je va`no to {to u {e}ernom sirupu, kao jednom vidu zamene koju p~elama name}emo, nema svih onih supstanci iz nektara koje p~elama daju `ivotnu energiju, na koje su p~ele kroz evoluciju navikle i postale od wih zavisne (recimo steroidni hormon biqaka epibrasinolid, koji, ako se uskrati p~elama, dovodi do skra}ewa `ivota i do 50%).

Pravilna ishrana medonosnih p~ela je od prvorazrednog zna~aja za razvoj p~eliweg dru{tva. Kod na{ih p~elara duboko je usa|ena praksa zamene meda sa {e}erom i {iroko se primewuje, pa se u tome nekada sigurno i preteruje. Uprkos tome {to su mnoga nau~na istra`ivawa i eksperimenti pokazali da p~ele mogu dobro prezimeti kada se u fazi pripreme za zimovawe prihrane gustim sirupom, postavqa se pitawe da li P^ELAR, avgust 2006.

bi p~elar trebalo da oduzme iz ko{nica sav med i zameni ga {e}erom? Odgovor je svakako NE. Prvo bi trebalo razjasniti koju sve ulogu prihrawivawe {e}ernim sirupom u ovom periodu mo`e imati: dopuna nedostaju}ih koli~ina zaliha hrane za zimovawe, razbla`ivawe eventualno uskladi{tene medqike, nadoknada nedostaju}e pa{e u su{nim i lo{im pa{nim godinama tokom avgusta kada se odgajaju zimske p~ele i eventualno, primena nekih lekovitih ili stimulativnih materija. Od stimulativnih materija nauka je odavno priznala kobalt i propisala na~in primene: 24 g kobalt-hlorida se rastvori u litru destilovane vode, pa se na svaki kilogram {e}era dodaje po 1 ml ovog rastvora, {to u ovom periodu mo`e obezbediti pove}ano polagawe jaja matice do 15%. Kad smo ve} kod stimulisawa zajednice koje treba da dovede do ve}e nosivosti matice, treba naglasiti da je najefikasnije prihranu u ovu svrhu sprovoditi u ranim jutarwim ~asovima, {to }e verno simulirati pa{u iz prirode. Naravno, takvo prihrawivawe se i vr{i u periodu kada u prirodi nema `eqenog intenziteta pa{e, pa je zbog bespa{nosti mogu}a pojava grabe`i kod prihrawivawa, o ~emu naro~ito treba povesti ra~una.

Pre po~etka takve prihrane dobro je rasformirati slabe zajednice, {to smawuje, mada ne i sasvim iskqu~uje, mogu}nost pojave grabe`i.

Nedostatak zaliha hrane za zimovawe mo`e biti uzrokovan razli~itim faktorima. Prevashodno se to doga|a u sezonama sa lo{im pa{nim uslovima, ma ~ime oni bili uzrokovani. Drugi razlog je gramzivost p~elara koji izvrca vi{e meda nego {to bi realno smeo. Tre}i je svojevrsna kombinacija

Prihrawivawe p~eliwih dru{tava na p~eliwaku Slobodana Marjanovi}a iz U`ica

P^ELAR, avgust 2006.

prethodna dva i mogao bi se nazvati nepromi{qeno{}u, kada se posle prvih dobrih pa{a izvrca skoro cela zaliha meda, ra~unaju}i na to da }e naredne pa{e obezbediti makar zimnicu, {to se ponekad ne dogodi, pa se p~elar na|e pred situacijom da p~elama mora da obezbedi skoro kompletnu zalihu hrane za zimovawe.

Sa druge strane, veliki broj p~elara u Srbiji stacionarno p~elari u krajevima gde tokom avgusta nema zna~ajnije nektarske, a ~esto i polenske pa{e. Oni su primorani da zarad koliko toliko normalnog odgajawa zimske generacije p~ela i stvarawa odgovaraju}ih zimskih zaliha hrane, svoje zajednice dohrawuju. U prihrani se uglavnom odlu~uju za {e}er, {to nije najsre}nije re{ewe iz ve} navedenih razloga, ali je naj~e{}e jedino (ako izuzmemo kombinaciju sa medom, koji bi prvo trebalo proveriti u veterinarskim ustanovama, da mo`da ne sadr`i uzro~nike nekih bolesti). Iz sli~nih razloga se prihrana {e}erom u p~elarskom `argonu naziva i nu`nim zlom.

Prema tome, svakako je najboqe p~elama ostaviti dovoqne zalihe meda za zimovawe (minimalno od 20–25 kg, zavisno od dosada{weg iskustva za konkretnu lokaciju p~eliwaka). Ali, ako se zalihe moraju dopuniti jer su nedovoqne. nije po`eqno da {e}er u wima u~estvuje sa vi{e od 30%. Naravno, u nu`di }emo p~elama prepustiti da zimuju i na ~istoj {e}ernoj hrani, ali to mo`e biti samo izuzetak, nikako pravilo.

Prihrawivawe za dopunu zimskih zaliha obavqa se u avgustu, u velikim porcijama (oko 5 litara sirupa) kako bi u preradu maksimalno ukqu~ili letwe p~ele, a po popuwavawu zaliha, nastavqa se sa stimulativnim prihrawivawem, samo ako je pa{a u prirodi veoma oskudna. Ultimativno posledwi rok za dopunu zimnice je 15. septembar u na{im krajevima (na oko najmawe 35 dana pre izlegawa posledwih zimskih p~ela). Me|utim, treba znati da na po~etku avgusta svaka zajednica mora da ima minimalnu zalihu hrane od desetak kilograma, kako bi nosivost matice bila na biolo{kom optimumu. To podrazumeva obavezno obezbe|ivawe takvih zaliha po~etkom avgusta, makar prihranom, ako ve} nije bilo unosa iz prirode, ili nemamo rezervne ramove sa medom u skladi{tu.

Prihrawivawe slabih dru{tava u ovom periodu nije racionalno i treba ih ras347

formirati i spojiti sa susednim zajednicama.

Imaju}i u vidu da je {e}erni sirup iskqu~ivo energetska hrana za p~ele, ako u avgustu nema zna~ajnije polenske pa{e, u sirup treba dodati neki proteinski dodatak. Nijedan od proteinskih dodataka (kvasac, sojino bra{no‌) nije idealan. Svakome od wih, u odnosu na polen, ne{to nedostaje, ili ~ak sadr`e {tetne materije po p~ele. Ipak, u nu`di se moraju dati. Hlebni kvasac se dodaje u koli~ini od 5% do 10% mase sirupa, s tim {to se prethodno inaktivi{u kvasne gqivice kratkotrajnim vrewem na grejnom telu. Kvasac se prethodno pome{a sa malo sirupa. U posledwe vreme sve ve}i broj p~elara u ovom periodu za stimulaciju zajednica p~ela koristi {e}erno testo (poga~e) sa kvascem. Oni koji imaju takvih mogu}nosti, umesto kvasca koriste polen, koji u obilnim koli~inama skoro potpuno ubla`ava negativne efekte samog {e}era na p~ele. Evo jednog recepta za pripremu kvalitetne i jeftine poga~e, koja se mo`e koristiti i u prole}e.

Potreban materijal: 25 kg {e}era u prahu, 1,5 kg sve`eg kvasca za hleb, 1,25 kg meda ili invertovanog {e}era (ako se koristi med, prvo analizom u veterinarskom institutu utvrditi wegovu zdravstvenu ispravnost {to se ti~e uzro~nika p~eliwih bolesti), 1 litar vode.

Postupak izrade: U posudu staviti isitwen kvasac i pome{ati sa 1 kg {e}era u prahu. Sa~ekati reakciju i nastajawe te~ne mase (oko 5 minuta). U takvu te~nost dodati med i vodu i kuvati (kqu~awe 5–10 minuta) kako bi inaktivirali kvasce. Ovu vrelu masu odmah sa grejnog tela sipati u me{alicu za testo i odmerenu koli~inu {e}era u prahu dodati u P~eliwak Vojislava Stojanovi}a u Beqi

348

tri navrata, u roku od 10 minuta kako bi mikser celokupnu masu najlak{e umesio.

Ovaj recept obezbe|uje najboqu konzistenciju {e}ernog testa, uz dodatak ve{ta~ke proteinske hrane (kvasac).

Ako je po~etkom avgusta prisutna osredwa polenska pa{a, desetak dana svakodnevno (najboqe rano ujutru, uz maksimalni oprez da se ne bi izazvala grabe`) treba sipati do pola litra re|eg {e}ernog sirupa, koji }e stimulisati p~ele na poja~ano sakupqawe polena. To }e obezbediti dovoqnu zalihu prirodne proteinske hrane. Isto se mo`e ponoviti i po~etkom septembra, radi kompletirawa dovoqne zalihe perge za zimovawe i rani prole}ni razvoj. Stvarawe dovoqnih zaliha perge se lako mo`e obezbediti na p~eliwacima stacionarnih p~elara i tako {to }e se sva dru{tva tokom leta (najboqe tokom zamene matica) pretvoriti u dvomati~na, {to }e obezbediti mnogo ve}i unos polena iz prirode. Kasnoletwim spajawem ove dve zajednice (uni{tewem stare matice), dolazi do wihovog objediwavawa, ali i do objediwavawa zaliha perge, koje tokom zime, a naro~ito tokom ranog prole}nog razvoja imaju kqu~nu ulogu.

Ako se odlu~imo da prihranu u potpunosti ili delimi~no u ovom periodu sprovedemo medom, u tu svrhu treba koristiti prevashodno bagremov med, koji prema profesoru Zoranu Stanimirovi}u (2000) sadr`i alkaloid robicin koji suzbija razvoj nozemoze. U borbi protiv nozemoze se, prema iskustvima nekih na{ih p~elara (P~elar, 2/2006) mo`e uspe{no koristiti i ekstrakt pelina. To bi naravno trebalo i nau~no potvrditi, ali za sada u na{oj stru~noj javnosti nema takvog interesovawa.

Ovo je idealan period u kome se mo`e P^ELAR, avgust 2006.

ukloniti med iz ramova u kojima ga ima ma- vati prihrawivawe re|im {e}ernim sirulo, a koje `elimo da izbacimo iz ko{nice pom jer to predstavqa optere}ewe za p~ele, iz ovog ili onog razloga. Med se na takvim posebno one koje bi trebalo da prezime. ramovima otvori i postave se ili iza preUmesto zakqu~ka gradne daske (ako je p~elar koristi) ili u Ponovi}emo tvrdwu da je najboqe p~elanastavak ispod plodi{nog. P~ele }e taj med brzo preneti u budu}u zonu zimskog klubeta, ma ostaviti dovoqnu zalihu meda za zimovaa istovremeno se simulira unos iz prirode, we, bez ikakvog prihrawivawa. Probajte da {to deluje veoma stimulativno, kako na ma- to u~inite kod nekoliko zajednica, pa ih u prole}e uporedite sa ostalima. Bi}ete izticu, tako i na ~itavu zajednicu.

Pogledajmo rezultate mo`da prvog is- nena|eni efektima! Jer, priroda je prirotra`ivawa na temu prihrane p~ela u fazi da.

Ipak, svakako mo`emo konstatovati da pripreme za zimovawe, koje je sproveo L. E. Dills jo{ davne 1924. godine. U svom ~lanku je zbog sve lo{ijih pa{nih i drugih uslova „Jesewe prihrawivawe“, koji se nalazio u u prirodi, prihrawivawe p~ela tokom faze okviru izve{taja dr`avnog inspektora p~e- pripreme za zimovawe sve ~e{}a i nu`na larstva te godine, daju se precizni podaci o potreba. Danas su najsre}niji oni p~elari onome {to se doga|a kada su p~ele primora- koji su za p~eliwak umeli i mogli da izabene da {e}erni sirup pretvaraju u zimsku re- ru lokaciju koja tokom cele sezone pru`a zervu. U wegovom eksperimentu su postojale odgovaraju}u pa{u. Imperativ budu}nosti ~etiri grupe dru{tava prihrawivane raz- je svakako zasejavawe {to ve}ih povr{ina medonosnim biqem u okolini p~eliwaka. li~itom vrstom hrane: [to se ti~e perioda o kome smo u ovom tek1. Dru{tva prihrawivana medom; 2. Dru{tva prihrawivana razre|enim stu govorili, u krajevima gde je mogu}e sprovesti navodwavawe i u najsu{nijim godinamedom (dva dela meda na jedan deo vode); 3. Dru{tva prihrawivana {e}ernim si- ma, za ovu namenu se najboqom pokazala farupom koji se sastoji od 40% {e}era i 60% celija, koja }e i u nepovoqnim drugim uslovima, p~elama pru`iti dovoqno nektara i vode; 4. Dru{tva prihrawivana {e}ernim si- vi{e nego dovoqno polena. rupom koji se sastoji od 60% {eProcenat }era i 40% vode.

Procenat Procenat Vrsta uskladi{tene hrane Rezultati ovog eksperimenta uskladi{tene izgubqen prihrane izra`en u medu i hrane u preradi su prikazani u tabeli. {e}eru Iz tabele se vidi da je najve}i Med 74% 74% 26% gubitak prilikom prerade dodate Med razre|en 26% 52% 48% hrane bio kod razre|enog {e}ervodom nog sirupa (52%), a najmawi ako Razre|en 24% 48% 52% je dodat nerazre|en med (26%) i {e}erni sirup gust {e}erni sirup (29%). O~i- Gust {e}erni 62% 71% 29% sirup gledno je da u jesen treba izbega-

NAGRA DNA I GRA sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca Kao {to znate, pratimo nagradnu igru koja se sprovodi na sajtovima Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i www.fotopcelar.bravehost.com i objavqujemo pobedni~ke fotografije. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. Detaqe pogledajte na sajtovima.

U takmi~ewu za jul pobedila je fotografija Sr|ana Stojanovi}a iz Obrenovca. ^estitamo! Pridru`ite nam se i vi!

P^ELAR, avgust 2006.

349

Po{to nama na ovim prostorima nedostaju prava nau~na istra`ivawa u pogledu efikasnosti raznih preparata protiv varoe, ovakvi biseri velikih entuzijasta povremeno osvetle i Balkan kome pripadamo. Naime, autor je izvr{io veoma detaqnu analizu efektivnosti vi{e preparata u uslovima primorskog dela Crne Gore i nesebi~no podelio rezultate sa nama. Bilo bi lepo da takvih primera ima vi{e. Pa`qivo pro~itajte tekst. Mo}i }ete mnogo toga da nau~ite. Ve}ina zakqu~aka apsolutno je primenqiva i u na{im uslovima.

SUZBIJAWE VAROE

U ranijem periodu koristila su se sva hemijska sredstva koja su imala dobru efikasnost. Nije se vodilo ra~una o wihovom uticaju na p~eliwe proizvode i qudsko zdravqe. U novije vreme to se promenilo i savesni p~elari koriste preparate koji ne zaga|uju p~eliwe proizvode. Da bih i ja to postigao, tokom 2003/2004, 2004/2005. i 2005/2006. godine pristupio sam sistematskoj proveri efikasnosti organskih kiselina, pre svega mravqe i oksalne, kao i timola, na svojim p~eliwacima u Baru i Sutomoru.

Tokom jeseni i zime 2005/2006. suzbijawe varoe sproveo sam na ukupno 120 dru{tava.

Od toga su 43 dru{tva bila opremqena podwa~om koja omogu}ava brojawe opale varoe.

Suzbijawe je zami{qeno u dve etape. U prvoj etapi sam na odre|enom broju dru{tava koristio {tapi}e fluvalinata (8 dru{tava) i mravqu kiselinu (7 dru{tava) a na svim ostalim, do ukupnog broja od 120, timol sa kojim imam dugogodi{we iskustvo. U drugoj etapi sam dru{tva tretirao oksalnom kiselinom. Kao kontrolu oksalne kiseline koristio sam Perizin i Apitol. Na taj na~in, druga etapa je bila kontrola prvoj etapi, dok su Perizin i Apitol bili kontrola za oksalnu kiselinu. Mo`da dva tretmana kao kontrola oksalnoj kiselini izgledaju preterani, ali sam ih uradio potpuno svesno da bih dobio potpuno pouzdane rezultate.

Opis dru{tava koja su pra}ena i primeweni metodi tretirawa U prvoj etapi pra}ena su ukupno 24 dru{tva, od toga su 7 tretirana mravqom kise350

Borislav Brwada Rista Leki}a D12 ul. III/31 85000 Bar (085) 317-078 (ku}a) (085) 312-322 (posao) (069) 409-984 (mobilni) brnjadaboro@msn.com

linom, 9 timolom, a 8 {tapi}ima fluvalinata. Osim suzbijawa varoe ciq je bio i da se uporedi efikasnost pojedinih sredstava.

Mravqa kiselina U grupi dru{tava tretiranih mravqom kiselinom sva su dru{tva proizvodna, a dva dru{tva su se rojila. Zapremina ko{nica smawena je na najmawu mogu}u meru ali nije se mogla smawiti na jedan LR nastavak {to bi bilo najboqe za delovawe mravqe kiseline.

Koristila se 65%-na mravqa kiselina u plasti~nom ispariva~u sa mogu}no{}u kori{}ewa dva karton~i}a za isparavawe mravqe kiseline razli~ite povr{ine. Mawi karton~i} se, prema uputstvu proizvo|a~a, koristi pri temperaturama do 30 째C, a ve}i pri temperaturama do 25 째C. Ispariva~ je montiran u prazan ram i sme{tan direktno iznad ramova koji su najgu{}e zaposednuti p~elama. Leto je ubacivawem odgovaraju}e letvice smawivano na 10 cm du`ine i 7 mm visine. Maksimalna koli~ina kiseline koja se, po preporuci proizvo|a~a, unosila u ispariva~ je 100 ml i ona je po potrebi dolivana do ove koli~ine (kapacitet ispariva~a je 200 ml). Tretirawe je po~elo 24. 9. 2005. s obzirom na visoke temperature koje imamo na primorju tokom prve polovine septembra.

P^ELAR, avgust 2006.

Alternativna mogu}nost za tretirawe mravqom kiselinom, kada nemamo ispariva~, data je u P~elaru br 7 iz 2005. godine.

Timol U grupi dru{tava tretiranih timolom sva dru{tva su bila proizvodna, bilderi za proizvodwu mati~waka, ili su posle pa{e slu`ila za poja~awe bildera. Zapremina ko{nica bila je dva LR nastavka. S obzirom da sam uo~io da p~ele izbacuju timol kada se u ko{nicu posipa po satono{ama, ve} niz godina ga rastvaram u alkoholu i tako rastvorenog nanosim na par~ad jeftine kuhiwske krpe (debqe da sigurno upija). Dru{tva su tretirana sa po pet grama timola rastvorenog u alkoholu i stavqenog na satono{e svakog od dva LR nastavka. Tretirawe je po~elo 16. septembra.

Fluvalinat U grupi dru{tava tretiranih {tapi}ima fluvalinata bila su proizvodna dru{tva i bilderi poja~avani leglom. Zapremina ko{nica je bila 2 LR nastavka. Dru{tva su tretirana sa po jednim {tapi}em fluvalinata koji je sme{tan usred legla.

Letvice su dr`ane u ko{nici 2 meseca, po~ev od 15. septembra, s tim {to je nakon jednog meseca kontrolisan polo`aj u odnosu na leglo i postavqane su nanovo usred legla.

Druga etapa U drugoj etapi broj pra}enih dru{tava je pove}an sa 24 na 43. Sva dru{tva koja posedujem na oba p~eliwaka (ukupno oko 120) tretirana su oksalnom kiselinom. Oksalna kiselina (dihidrat) primewivana je metodom kapawa po ulicama p~ela. S obzirom da p~ele obi~no ne zaposedaju kompletnu ulicu, orijentaciono je procewivan broj kompletnih ulica, pa je za svaku takvu ulicu uzimana doza od po 5 ml. Ukupna koli~ina koja se uzimala u odgovaraju}i {pric kapaciteta 60 ml dobijala se, dakle, kao proizvod procewenog broja kompletnih ulica p~ela i doze od 5 ml po ulici. Oksalna kiselina primewivana je u dve koncentracije.

Prvu koncentraciju dobijao sam me{awem 1 litra {e}ernog sirupa (razmere 1:1) i 35 g dihidrata oksalne kiseline. Drugu koncentraciju dobijao sam me{awem 1 litra {e}ernog sirupa (razmere 1:1) i 60 g dihidrata oksalne kiseline. Kod ovoga dobro je malo zagrejati vodu pa kiselinu rastvoriti u maP^ELAR, avgust 2006.

lo mlake vode da bi se dobro rastvorila.

Ako znamo da 1 litar vode i 1 kg {e}era daju zapreminu od 1,65 litara {e}ernog sirupa, tada vidimo da 1 kg {e}era ima zapreminu od oko 0,65 litara. Sada na osnovu obi~ne proporcije odre|ujemo da 1 litar sirupa 1:1 daju 606 ml vode i 394 ml odnosno 0,394 Ă— 1 kg/0,65 l = 0,606 g {e}era.

Od ukupno 43 pra}ena dru{tva u ovoj etapi, 33 su tretirana rastvorom koji je imao prvu koncentraciju, a 10 rastvorom koji je imao drugu. Na ovakvu podelu sam se opredelio s obzirom da sa rastvorom sa drugom koncentracijom nisam imao nikakvo iskustvo, tako da sam ga proveravao po prvi put i nisam `eleo da previ{e rizikujem.

Tretirawe je obavqeno 19. i 20. decembra 2005, a brojawe varoe vr{eno je svakih jedan do dva dana tokom tri nedeqe posle toga.

Pre po~etka tretirawa konstatovano je da je u dru{tvima nastao prekid legla.

Kao kontrola oksalnoj kiselini poslu`io je bugarski „Apiprotekt“ koji je zapravo Perizin. Primewen je 15. januara 2006. godine na svim dru{tvima u oba p~eliwaka, prema uputstvu proizvo|a~a. Opadawe varoe pra}eno je 7 dana posle primene. Tako|e je konstatovano da jo{ nije do{lo do otpo~iwawa razvoja legla kontrolom u najja~im dru{tvima. @ele}i da do kraja ta~no odredim efikasnost, kako prve etape tako i oksalne kiseline u obe koncentracije, {to omogu}ava wihovo pouzdano pore|ewe, pra}ena dru{tva sam tretirao i sredstvom Apitol i to 22. januara 2006. godine. Prethodno sam, pregledom najja~ih dru{tava sa 8–9 ulica p~ela, konstatovao da su matice tek po~ele da le`u tako da ima samo jaja i najmla|ih larvi ali da leglo nije ni blizu poklapawa. Ma-

351

tice u slabijim dru{tvima, u tom trenutku, nisu ni po~ele sa zalegawem.

Prva etapa Primena mravqe kiseline (MK) Dru{tva koja su tretirana mravqom kiselinom su jaka proizvodna dru{tva od kojih su se dru{tva 2 i 7 rojila. Nalaze se u Sutomoru, udaqeno od mesta stanovawa u Baru, pa sam zbog toga odlu~io da ih tretiram metodom koja spada u dugotrajne (ispariva~ sa 100 ml 65%-ne MK) i omogu}ava smaweno radno anga`ovawe.

Posebna i izrazita prednost ovakvog ure|aja za dugoro~ni tretman u odnosu na kratkotrajan je {to on deluje uvek kada je vla`nost vazduha dovoqno niska, tj. isparavawe se odvija uvek kada vazduh nije zasi}en vodenom parom. Kod jednokratnog tretmana dolivawem male koli~ine MK svaka 4 dana ne mo`emo pokriti sve periode povoqne za delovawe MK, a i utro{ak radnog vremena je ve}i zbog ~e{}eg otvarawa ko{nice.

Tokom suzbijawa primetio sam da, pored izrazite zavisnosti od vla`nosti vazduha, isparavawe zna~ajno zavisi od izlo`enosti ko{nica suncu, dakle od temperature. Ovo sam primetio tako {to sam uo~io da je koli~ina kiseline koja ispari kod dru{tava 1, 2 i 7 koja su u hladu, znatno mawa nego kod dru{tava 3, 4, 5 i 6 koja su na suncu. Ovo se jasno uo~ava iz tabele 1 (kolona Dolivano MK).

Pove}awe isparavawa MK poku{ao sam posti}i umetawem ve}eg od dva raspolo`iva karton~i}a, koja se dobijaju sa ispariva~em.

Me|utim, uticaj osun~anosti je o~ito bio znatno ve}i nego uticaj razlike u veli~ini kartona. Ve} tada je bilo jasno da }e rezul-

tati tretirawa mravqom kiselinom biti {aroliki. Uprkos tome, istrajao sam u nameri da proverim efikasnost primewenog ure|aja kako bih nau~io kako ga treba koristiti ubudu}e. Ra~unao sam da }u budu}im tretmanima, u periodu bez legla, ispraviti uo~ene nedostatke ovog tretmana.

352

Osim osun~anosti mislim da na isparavawe MK izvestan uticaj ima i veli~ina ko{nice.

Ako uporedimo dru{tva 3, 4, 5 i 6 (tabela 1) koja su sva bila direktno izlo`ena suncu, vide}emo da je u dru{tvu 4 isparilo od 65 ml do 35 ml MK mawe nego u dru{tvima 3, 5 i 6. Ovo se prenosi i na varou jer je u dru{tvu 4 preostalo vi{e varoe, a efikasnost je bila zna~ajno mawa nego kod dru{tava 3, 5 i 6, {to je, po mom mi{qewu (apsolutno ispravno – primedba urednika), posledica razlike u zapremini ko{nice {to se vidi iz tabele 1 (kolona Zapremina ko{nice).

Tokom primene ispariva~a nije bilo nikakvih problema sa nepodno{ewem tretmana pomo}u MK od strane p~ela. Naime, p~ele su odli~no podnosile tretman, mada su temperature u septembru i po~etkom oktobra i{le i do 28 °C. Ovo me upu}uje na mogu}nost ranije primene ovog ure|aja, u mojim uslovima (primorje – primedba redakcije) ~ak i po~etkom septembra.

Prose~na efikasnost ure|aja u celini, ra~unata kao odnos ukupno oborene varoe pomo}u MK i zbira oborene varoe pomo}u MK i preostale varoe OK+P+A iznosi 57,33%.

Ovo bi bilo povoqno kada bi P^ELAR, avgust 2006.

rezultati bili ujedna~eni {to nije slu~aj.

Naime, efikasnost se kre}e u opsegu od 30–80%. Sada se postavqa pitawe kako unaprediti efikasnost ispariva~a.

Prora~un potro{we MK neophodne za postizawe `eqenog rezultata Iz tabele 1 (Zbirni rezultati) mo`emo izra~unati da je prose~an broj varoa po jednom dru{tvu 2 393. S obzirom da tretmanom u periodu sa leglom treba smawiti broj varoa na 500, to zna~i da moramo posti}i prose~nu efikasnost 79,1%, tj. pribli`no 80%. Po{to smo, tro{e}i prose~no 220 ml kiseline po dru{tvu, postigli efikasnost od 57%, koli~inu MK koja je potrebna da se postigne prose~na efikasnost od 80% ra~unamo iz proporcije: X : 220 = 80 : 57 Dobijamo da je, u na{em slu~aju, neophodno potro{iti 310 ml mravqe kiseline tokom trajawa istog vremenskog perioda i pod istim meteorolo{kim uslovima, da bi se postigla prose~na efikasnost od 80%.

Ako sada pretpostavimo da bi se isparavawe odvijalo kao i u na{em eksperimentu, najmawa koli~ina isparene kiseline u dru{tvu sa najmawom efikasno{}u bi bila: Y : 310 = 130 : 220 To iznosi 183 ml. Tada bi efikasnost porasla srazmerno pove}anoj potro{wi kiseline, odnosno iznosila bi 42,65%, a broj preostale varoe posle tretirawa sa MK iznosio bi 1 065.

Analogno dobijamo efikasnost za dru{tvo sa najve}om potro{wom MK. Tako dobijamo potro{wu od 422 ml MK, efikasnost od 73,69% odnosno broj preostale varoe od 372.

Pro{logodi{wa i ovogodi{wa iskustva pokazuju da se dru{tva sa ovolikim brojem varoe mogu efikasno osloboditi varoe zimskim tretmanom u periodu bez legla.

Ipak treba ista}i da, u slu~aju kada broj varoe zna~ajno prelazi 500 jedinki, taj tretman treba da bude dvokratan da bi se postiglo smawewe broja varoe ispod 50 jedinki {to smo postavili kao ciq zimskog tretmana.

Ukoliko kao ciq postavimo da najve}i broj preostale varoe, kod dru{tva sa najmawom efikasno{}u, treba da se smawi sa 1 486 na 500, efikasnost treba da poraste sa 30,3% na 90,05% a potro{wa kiseline sa 130 ml na 386 ml. Ovo se poklapa sa preporuP^ELAR, avgust 2006.

kama da se kao tretman u periodu sa leglom koriste dva dugoro~na tretmana od po 200 ml mravqe kiseline po jednom dru{tvu koje su date od strane nema~kih i {vajcarskih stru~waka.

Svakako se podrazumeva da svi prethodno izneti prora~uni nisu egzaktni, ve} samo dobra orijentacija o tome u kojim okvirima treba da se kre}e potro{wa MK za uslove konkretnog p~eliwaka, da bi se mogli o~ekivati rezultati pribli`ni onima koji su dati prora~unom.

Teku}a procena efikasnosti u toku suzbijawa varoe (Provera da li se dobijaju rezultati koji su predvi|eni prora~unom) Da bi se u toku primene sredstva za suzbijawe varoe kontrolisala efikasnost postupka, neophodno je pre po~etka suzbijawa utvrditi prirodnu smrtnost (opadawe) varoe u dru{tvima sa zamre`enim podwa~ama.

Posebna vrednost podatka o prirodnoj smrtnosti (opadawu) varoe je u tome {to mo`e vrlo korisno poslu`iti kako za procenu populacije varoe, procenu neophodnosti tretmana dru{tva i vrstu neophodnog tretmana, tako i zato {to je izuzetno va`no i za teku}u procenu efikasnosti i korekciju u toku samog postupka suzbijawa.

Prirodna smrtnost (opadawe) varoe utvr|uje se kao broj prose~no dnevno opale varoe, posmatrano tokom sedam dana uzastopno.

Za procenu trenutka kada je tretman dru{tva neophodan i izbor potrebnog tretmana treba koristiti tabelu 1a, a kao osnov slu`i broj prirodno opale varoe.

Prema nekim izvorima, ako je broj dnevno opale varoe usled tretmana koji je u toku ve}i od broja prirodno dnevno opale varoe

353

(koji se utvr|uje Tabela 1a neposredno pre Vremenski Broj dnevno Mere koje je potrebno preduzeti po~etka primeperiod opalih varoa ne nekog tretmaKraj maja vi{e od 3 Primeniti dugoro~ni tretman sa MK na: Kraj jula, Dva dugoro~na tretmana sa MK su 1. za vi{e od vi{e od 10 neophodna 30 puta, onda je po~etak avgusta efikasnost Tokom cele Dostignuta je gorwa granica {tetnosti, vi{e od 30 95–100%; sezone neophodno je tretirati bez odlagawa 2. od 20 do 29 roa smawio na 50 ili mawe. puta, onda je efikasnost 85–90%; U slu~aju da se u periodu kada je leglo 3. od 10 do 20 puta, onda je efikasnost prisutno postigne efikasnost mawa od 70–85%; 80%, a u zimskom periodu, kada nema legla, 4. od 5 do 10 puta, onda je efikasnost primeni samo jedan tretman efikasnosti 50–70%.

Prethodne podatke treba koristiti u 90%, smatram da je neophodno na prole}e toku samog tretmana za procenu efikasno- primeniti dopunske mere. To je pre svega sti, i time i za korekciju samog tretmana uklawawe trutovskog legla iz okvira gra|evwaka a tek potom primena MK i timola kada se ne postigne `eqena efikasnost.

Posebno treba ista}i da je kod postignu- u periodu pre postavqawa medi{nih nastate prose~ne efikasnosti MK od 80% neop- vaka. Me|utim, treba ista}i znatan utrohodno izvr{iti, prema mojim iskustvima, {ak vremena na ovakve postupke, {to ih svadvostruki tretman zimi, u toku perioda bez kako ne preporu~uje za primenu kada imamo veliki broj dru{tava. legla.

Tako|e treba ista}i da je za smawewe Regulisawe brzine isparavawa MK je broja varoa na najvi{e 500 komada u periodu poseban problem, jer su granice {tetnosti sa leglom, potrebno odabrati metode koje za varou i za p~ele vrlo bliske. Uglavnom garantuju efikasnost od 90% ili vi{e, da se smatra da je MK efikasna kada dnevno isbi se zimi, u periodu bez legla, jednim tret- paravawe nije mawe od 7 ml po LR nastavku manom, ~ija efikasnost je bar 90%, broj va- odnosno 14 ml na 2 LR nastavka.

354

Efikasnost %

Preostali broj varoa

Ukupno oboreno varoe mravqom kiselinom

komada

ve}i 0 ve}i –30 155 2 LR tela U jakom hladu ve}i 0 ve}i –20 170 2 LR tela U hladu mawi 40 ve}i 0 300 1,5 LR tela Na suncu mawi 10 ve}i 0 235 2 LR tela Na suncu mawi 25 ve}i 0 290 1,5 LR tela Na suncu mawi 25 ve}i 0 270 1,5 LR tela Na suncu ve}i 0 ve}i –55 130 2 LR tela U jakom hladu Zbirni rezultati

komada

Izlo`enost suncu

Zapremina ko{nice

Preostalo ml

Potro{eno kiseline (ml)

24. 12. 2005.

Dolivano ml

Veli~ina kartona

30. 10. 2005.

Veli~ina kartona

Dolivano ml

100 55 ve}i 30 100 65 ve}i 25 100 80 mawi 80 100 80 mawi 45 100 100 mawi 65 100 100 mawi 45 100 65 ve}i 20

25. 10. 2005.

Veli~ina kartona

Dolivano ml

14. 10. 2005.

T=20 °C

mawi mawi mawi mawi mawi mawi ve}i

Po~etak

Veli~ina kartona

1 2 3 4 5 6 7

25. 9. 2005.

T=27 °C

R. b.

Tabela 1b: Uslovi primene i rezultati delovawa mravqe kiseline

2 006 217 743 777 708 4 509 646 9 606

1 967 291 672 1 171 586 977 1 486 7 150

50,49 42,72 52,51 39,89 54,71 82,19 30,30 57,33

P^ELAR, avgust 2006.

R. b.

Treba imati u vidu da kod visoke vla`nosti vazduha (zasi}ewe vazduha vodenom parom) mo`e do}i i do potpunog prekida isparavawa. Zato treba dati prednost ispariva~kim ure|ajima za dugoro~ni tretman koji deluju uvek kada je to mogu}e s obzirom na vla`nost vazduha, a i znatno {tede vreme.

Pove}ano isparavawe kiseline mo`e se obezbediti: 1. Otpo~iwawem tretirawa ranije u toku leta i/ili jeseni, u mojim uslovima po~etkom septembra kada su temperature ve}e, eventualno sa mawim karton~i}em kada koristimo ispariva~ki ure|aj; 2. Smawewem zapremine ko{nica na minimalno mogu}u kroz eliminaciju svih suvi{nih nastavaka, ~ime se istovremeno posti`e pove}awe koncentracije para mravqe kiseline i smawewe potro{we; 3. Po potrebi kori{}ewem dva ispariva~a po jednom dru{tvu; 4. Umetawem ve}eg kartona ispariva~a; 5. Sme{tawem ispariva~a u zbeg neposredno iznad legla dru{tva kako bi temperatura i vla`nost koje dru{tvo odr`ava u leglu imali zna~ajan uticaj na dobro isparavawe; 6. Osim ispariva~a, za dodatno ispara-

1 2 3

4 5 6 7 8 9

vawe mo`e se koristiti i komad truleks krpe na koju se, prilikom otvarawa ko{nice za dolivawe mravqe kiseline u ispariva~, mo`e usuti ograni~ena koli~ina kiseline dovoqna za kratkotrajno dejstvo, kao poja~awe delovawu ispariva~a. Obi~no se ovako dodaje 20–25 ml mravqe kiseline, s tim {to se to radi pred ve~e, kada ne mo`e do}i do naglog porasta temperature tako da glavni deo ispari tokom no}i pri relativno stabilnoj i niskoj temperaturi.

Posebno treba obratiti pa`wu na dru{tva koja se nalaze u hladu s obzirom na mogu}e smawewe isparavawa i efikasnosti.

Iz istog razloga neophodno je obezbediti ujedna~ene uslove za isparavawe MK s obzirom na polo`aj ko{nica u hladu ili na suncu. Time se, u velikoj meri, mo`e izbe}i neujedna~eno delovawe, odnosno mo`e se posti}i ve}a ujedna~ena efikasnost MK.

Primena timola U primeni timola imam iskustvo dugo 15 godina. S obzirom da je davao dobre rezultate nije bilo potrebe za detaqnijom proverom. U odnosu na prethodnih 11 godina, kada sam ga posipao po 0,25 g po jednoj satono{i, posledwe 4 godine ga u odgovaraju}oj srazmeri rastvaram u alkoholu, nanosim na par~ad fine kuhiwske krpe i tako sme{tam u ko{nicu. Za jedan sprat ko{nice koristi se jedan komad krpe sa 5 g timola koji se sme{ta na satono{e u sredini nastavka.

Pratio sam 9 dru{tava tretiranih timolom.

Iz tabele 2 (Zbirni rezultati) se vidi da je prose~na efikasnost timola bila 57,63%. Iz tabele se, me|utim, mo`e videti

Tabela 2: Uslovi primene i rezultati delovawa timola Ukupno oboreno Preostalo Namena Veli~ina Naziv varoe timolom varoa dru{tva ko{nice ko{nice (komada) (komada) Roj 1 sprat Per 1 254 103 Proizvodno 2 sprata 6 340 288 Bilder 2 sprata Per 2 1 609 980 Za poja~awe 2 sprata Per 3 226 170 bildera Proizvodno 2 sprata Per 4 673 382 Ve{ta~ki roj 2 sprata 1 59 117 Proizvodno 2 sprata 2 496 572 Ve{ta~ki roj 2 sprata 3 85 163 Proizvodno 2 sprata 4 625 435 Zbirni rezultati 4 367 3 210

P^ELAR, avgust 2006.

Efikasnost (%) 71.15 54.14 62.15

57.07 63.79 33.52 46.44 34.27 58.96 57.63

355

da je efikasnost kod dru{tava sa relativno ve}om populacijom varoe bila uglavnom na nivou proseka ili iznad wega. Tako|e se mo`e uo~iti da je efikasnost bila najslabija kod ve{ta~kih rojeva koji su ina~e imali mawu populaciju varoe.

Kao i kod primene MK i kod primene timola trebalo bi posti}i smawewe brojnosti populacije varoe na 500 ili mawe. Zato }emo odrediti efikasnost koja je potrebna da se kod dru{tva sa najve}om populacijom varoe, taj broj svede na 500. Zna~i kod dru{tva br. 3, kod koga je broj varoa bio ukupno 2 589, broj preostale varoe 980, a koli~ina primewenog timola 10 g, treba odrediti efikasnost tako da preostali broj varoa bude 500. Pomo}u odgovaraju}e srazmere mo`e se utvrditi da je potrebna efikasnost za postavqeni ciq 80,68%. Potrebna koli~ina timola da se postigne ovakva efikasnost je 12,96 g ili pribli`no 13 g. Iz prakti~nih razloga, radi jednostavnog dozirawa, ovu koli~inu bih zaokru`io na 15 g. Time bi se (ra~un se sprovodi opet pomo}u odgovaraju}e srazmere) podigla efikasnost na oko 93%. A preostala varoa smawila na 433 varoe.

Ista koli~ina timola od 15 g, pod uslovima u dru{tvu 7, imala bi efikasnost od oko 69%, a preostala bi 381 varoa.

I kod svih drugih dru{tava koja su tretirana timolom, primena 15 g timola uve}ala bi efikasnost toliko da bi broj varoa u wima bio znatno ispod 500.

Rad potreban za primenu timola je srazmerno mali. Prakti~no je nu`no samo jednom otvoriti ko{nicu, staviti krpu sa timolom i ni{ta vi{e. Sa aspekta utro{enog vremena primena timola je vrlo povoqna.

Za procenu efikasnosti timola u toku same primene, a radi korekcije efikasno-

sti, nisam nai{ao na posebne podatke. Me|utim, procena populacije varoe, kao i izbor metoda tretmana mo`e se vr{iti kao i kod primene mravqe kiseline. Mi{qewa sam da se i podaci o vezi prirodnog opadawa varoe sa opadawem koje je posledica tretmana mravqom kiselinom, mogu primeniti i u slu~aju timola, jer se u su{tini radi o odnosu brojeva opale varoe bez obzira na uzrok koji do toga dovodi.

Ono {to je vrlo va`no za timol je da na osnovu mojeg dugogodi{weg iskustva ne izaziva ne`eqene efekte, primewen u navedenim koli~inama, ni u slu~ajevima kada temperature idu i do 31–32 °C. Ovo je razlog zbog koga sam siguran da bi u toku letno-jeseweg tretmana kao prvi tretman trebalo primeniti timol, u periodu visokih temperatura i u trajawu od oko 4–5 nedeqa.

Tek potom bi, ako je zara`enost varoom visoka, trebalo primeniti mravqu kiselinu. Ako bi se timol primenio polovinom avgusta proizlazi da bi se mravqa kiselina primenila polovinom septembra, {to je u mojim uslovima (primorje), s obzirom na temperature, objektivno mogu}e. Smatram da je, na osnovu ve} postignutih rezultata, sasvim realna procena da bi pojedini od tretmana imao efikasnost od 60% uz mawe poboq{awe efikasnosti. Ukupno posmatrano, ovakva dva uzastopna tretmana, sasvim je izvesno, imala bi efikasnost od 80–90%. Time bi se, mogu}e, postigli uslovi da je jedan zimski tretman oksalnom kiselinom sasvim dovoqan.

U slu~aju da sprovedemo predlo`ena poboq{awa efikasnosti pojedina~nog tretmana pomo}u mravqe kiseline i timola na 80%, ukupnu efikasnost tretmana podigli bi izvesno na preko 90% {to bi u~inilo jedan zimski tretman oksalnom kiselinom dovoqnim.

Primena fluvalinata [tapi}i (letvice) sa aktivnom supstancom fluvalinatom primeweni su kako je ve} re~eno. Prose~na efikasnost, kako se vidi iz tabele 3 (Zbirni pregled), bila je 65,40%, a varirala je od 48,31% do 75,30%.

Preostala varoa posle primene {tapi}a fluvalinata je u dobrim granicama i neznatno prelazi 500 u svega 2 od 8 slu~ajeva.

Svakako da bi se to moglo korigovati primenom dva {tapi}a istovremeno po jednom p~eliwem dru{tvu, mada kod ovih dru{tava i nije nu`no. Me|utim, u ovom slu~aju imam 356

P^ELAR, avgust 2006.

kiseline i timola primewenih na navedeni na~in i pod uslovima na mom p~eliwaku.

Me|utim, mislim da razlike Namena nisu velike, ve} naprotiv, toliko male da se unapre|ewem primene MK i timola mogu potpuno prevazi}i. Mislim da 1 Proizvodno 2 sprata I 1 414 270 60.53 ve} dati komentari vode ta2 Proizvodno 2 sprata I 2 114 122 48.31 kvom ciqu. Pri tome mi naro3 Proizvodno 2 sprata I 3 269 183 59.51 ~ito va`no izgleda utvr|iva4 Proizvodno 2 sprata I 4 528 215 71.06 we prirodnog opadawa varoe 5 Bilder 2 sprata 5 880 622 58.59 radi kasnijeg upore|ewa sa 6 Proizvodno 2 sprata Per 1 376 306 55.13 opadawem varoe pod dejstvom 7 Proizvodno 2 sprata Per 2 571 274 67.57 leka, jer tako mo`emo korigo8 Proizvodno 2 sprata Per 3 1 613 529 75.30 vati delovawe leka jo{ u toku tretmana, a ne tek po zavr{etZbirni rezultati 4 765 2 521 65.40 ku i obavqenim kontrolnim tretmanima. Time se ne gubi na za ciq da uporedim efikasnost mravqe kivremenu, a med bez ostataka (rezidua) sinseline i timola sa fluvalinatom i predlo`im, pre svega sebi, pa onda i drugima, na- tetskih materija je, sasvim izvesno, vredan ~in za unapre|ewe delovawa upravo mravqe truda.

Mane MK u pogledu ulo`enog rada za kiseline i timola. primenu mogu se otkloniti primenom ispariva~a za dugotrajni tretman, s tim {to bi ga trebalo isprobati i kada se u wega sipa vi{e od preporu~enih 100 ml kiseline u jedan mah. Druga mana mravqe kiseline, osetqivost na visoke temperature preko 25 °C, nije bila problem kod ovog ispariva~a. Zato smatram da bi se mogao primeniti vrlo bezbedno po p~ele ve} po~etkom septembra kada temperature idu najvi{e do 30–32 °C, s tim da se na po~etku ide sa mawim karton~i}em.

Osim toga, po{to je timol mawe osePore|ewe efikasnosti mravqe tqiv na temperaturu, u slu~aju da je neodlokiseline i timola sa fluvalinatom `no potrebno, pre po~etka septembra, priIz ranije datih tabela kao i iz datih dimeniti dva dugoro~na tretmana kod visokog jagrama vidi se da fluvalinat daje ne{to stepena zara`enosti, mogao bi se primeniboqe (boqa prose~na efikasnost) kao i poti prvo timol u periodu kada su ve}e dnevne uzdanije rezultate (mawe rasipawe efikatemperature pa onda MK da bi se izbegla snosti oko prose~ne vrednosti) od mravqe osetqivost MK na visoke temperature.

P^ELAR, avgust 2006.

Efikasnost (%)

Preostalo po primeni fluvalinata (komada)

Ukupno oboreno fluvalinatom (komada)

Naziv ko{nice

Zapremina ko{nice

R. b.

Tabela 3: Primena i rezultati delovawa fluvalinata

357

Druga etapa U drugoj etapi postavqalo se nekoliko ciqeva. Pre svega druga etapa u celini treba da bude kontrola za prvu. Osim toga, druga etapa treba da omogu}i procenu efikasnosti oksalne kiseline (OK) primewene kroz dva ve} navedena razli~ita rastvora.

U drugu etapu ukqu~ena su 43 dru{tva.

Od toga su dru{tva od rednog broja 1 do 33 tretirana prvim rastvorom (35 g OK na litar sirupa), a dru{tva od rednog broja 34 do 43 su tretirana drugim rastvorom (60 g OK na litar sirupa).

Prema literaturi neophodno je tretmanima koji prethode oksalnoj kiselini sve-

sti brojnost varoe na ispod 500 jedinki po dru{tvu, da bi se pomo}u OK, ~iju efikasnost literatura procewuje na oko 95%, broj varoa smawio na ispod 50. Toliki broj se, po literaturi, mo`e tolerisati jer omogu}ava da se tokom sezone ne mo`e pre}i granica ekonomske {tete. Ove postavke su bile, a i ubudu}e }e biti ciq kome se te`i tokom postupka suzbijawa varoe u jesewezimskom periodu. Ukoliko se ne postigne taj ciq neophodno je tokom prole}a predvideti dopunske mere za suzbijawe varoe, pre svega kroz ramove gra|evwake za uklawawe trutovskog legla, a time i najve}eg dela preostale varoe, ili primenom MK ili timola pre dodavawa medi{ta ko{nici.

Tabela 4: Podaci o tretirawu pomo}u OK (35 g u litru sirupa 1:1)

R. b.

Namena

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Oplodwak Proizvodno Oplodwak Oplodwak Oplodwak Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Proizvodno Bilder Bilder Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj Oplodwak Oplodwak Oplodwak Oplodwak Oplodwak Proizvodno Bilder Proizvodno Proizvodno Prirodni roj

358

Poreklo

Ja~ina Ukupno Ukupno Ostalo Veli~ina Naziv Efikasnost (ulica varoa OK 35 g OK+P+A ko{nice ko{nice (%) p~ela) (komada) (komada) nakon OK

Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Staro dru{tvo 2 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Ve{ta~ki roj 2 LR Ve{ta~ki roj 2 LR Ve{ta~ki roj 2 LR Ve{ta~ki roj 2 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Prirodni roj 1 LR Zbirni rezultati

8 8 8 8 8 8 8 4 8 4 4 4 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 4 4 4 4 4 8 8 8 8 5

MK MK MK MK MK MK MK S1 (T) S2 (F) S3 (T) S4 (F) S5 (F) P4 (T) S6 (F) S7 (F) S8 (F) P3 (T) P2 (T) 6 (T) 1 (A+T) 2 (A+T) 3 (A+T) 4 (A+T) S9 (T) S10 (T) S11 (T) S12 (T) S13 (T) S14 (F) P2 (F) P3 (F) S16 (F) P1Roj (T)

1 715 239 614 1 078 495 750 1 427 141 454 156 13 135 288 1 051 268 239 140 960 286 103 549 156 410 120 43 133 51 158 613 223 523 247 102 13 880

2 021 302 684 1 236 613 1 069 1 540 174 466 170 13 139 396 1 231 350 241 174 983 290 119 573 164 437 403 65 165 57 186 1 037 278 531 401 103 16 611

306 63 70 158 118 319 113 33 12 14 0 4 108 180 82 2 34 23 4 16 24 8 27 283 22 32 6 28 424 55 8 154 1

84.86 79.14 89.77 87.22 80.75 70.16 92.66 81.03 97.42 91.76 100.00 97.12 72.73 85.38 76.57 99.17 80.46 97.66 98.62 86.55 95.81 95.12 93.82 29.78 66.15 80.61 89.47 84.95 59.11 80.22 98.49 61.60 99.03 83.56

P^ELAR, avgust 2006.

Podaci o dru{tvima na kojima je primewena OK (35 g) dati su u tabeli 4.

Iz tabele 4 (kolona „Ukupno OK 35 g“ vidi se da kod zna~ajnog broja dru{tava nije postignut ciq da se broj varoa u prethodnom tretirawu smawi ispod 500 komada. Zato je bilo jasno da }e biti neophodno izvesti tretman i posle OK da bi se postigao postavqeni ciq od najvi{e 50 preostalih varoa nakon zimskog tretmana. To se posebno odnosi na dru{tva sa rednim brojevima 1, 4, 6, 7, 14, 18 i 29. Zbog toga sam posle OK izveo jo{ dva kontrolna tretmana Perizinom i Apitolom. Rezultati u koloni „Ostalo varoa nakon OK“ opravdavaju ovakav postupak, jer kod 14 od 33 dru{tva broj preostalih varoa posle primene OK prelazio je 50 {to ~ini 42% od tretiranih dru{tava. Ova ~iwenica ukazuje na neophodnost znatnog pove}awa efikasnosti postupaka primene MK i timola koji se koriste tokom jeseni u periodu kada je prisutno leglo i kada se vr{i priprema dru{tava za zimsko tretirawe.

Podaci o dru{tvima na kojima je primewena oksalna kiselina (OK 60 g) dati su u tabeli 5.

I kod ovih dru{tava, kao kontrola su primeweni Perizin i Apitol. Iz kolone „Ostalo varoa nakon OK“ vidi se da je broj

preostalih varoa neznatno prevazi{ao 50 komada samo kod dru{tava 34 i 37, dakle kod dva od ukupno 10 dru{tava.

Iz tabele 5 (kolona „Ukupno OK 60 g“) vidi se da je samo kod jednog od deset dru{tava broj varoa prelazio 500 komada. Iz iste tabele (kolona „Ukupno OK+P+A“) vidi se da samo u 2 od 10 slu~ajeva broj varoe prelazi 50 komada {to ~ini 20% tretiranih dru{tava.

Mislim da je jedan od razloga za ovo ~iwenica da je nakapavawe oksalnom kiselinom vr{eno po hladnom vremenu {to je izazvalo sa`imawe klubeta i dovelo do pogre{ne procene ja~ine dru{tava i time do gre{ke u dozirawu sirupa sa oksalnom kiselinom (60 g na litar sirupa 1:1). Ovo je imalo za posledicu zna~ajno lo{ije delovawe oksalne kiseline u jednom slu~aju {to je umawilo efikasnost sa 90,5% na 88,9%.

(Ovde treba ponoviti ne{to o ~emu smo ve} pisali, a to je da se u kontinentalnim uslovima Srbije treba primewivati doza od 35 g OK na litar sirupa 1:1, a da sa ve}im dozama ne treba eksperimentisati i time nepotrebno rizikovati, jer i pomenuta „ni`a“ doza daje sasvim zadovoqavaju}e rezultate. Autor je svoj eksperiment sprovodio u uslovima mediteranske klime, gde su i prema nau~nim istra`ivawima

R. b.

Tabela 5: Podaci o tretirawu pomo}u OK (60 g u litru sirupa 1:1)

Namena

Poreklo

34 Proizvodno Staro dru{tvo 35 Proizvodno Staro dru{tvo 36 Bilder Staro dru{tvo 37 Oplodwak Ve{ta~ki roj

38 39 40 41 42 43

Oplodwak Oplodwak Oplodwak Proizvodno Proizvodno Bilder

Ja~ina Veli~ina (ulica ko{nice p~ela) 2 LR 2 LR 2 LR 1 LR

Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Ve{ta~ki roj 1 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Staro dru{tvo 2 LR Zbirni rezultati

P^ELAR, avgust 2006.

Naziv ko{nice

Ukupno Ukupno Ostalo Efikasnost OK 60 g OK+P+A varoa (%) (komada) (komada) nakon OK

4 8 8 4

I1 (F, 20 ml) I2 (F, 40 ml) 5 (F, 50 ml) N1 (T, 10 ml)

211 120 586 326

277 122 623 381

66 2 37 55

76.17 98.36 94.06 85.56

4 4 4 8 8 8

N2 (T, 12 ml) N3 (F, 20 ml) N4 (F, 20 ml) I3 (F, 40 ml) I4 (F, 45 ml) P1(F, 40 ml)

83 125 93 158 209 299 2 210

104 165 104 185 218 307 2 486

21 40 11 27 9 8

79.81 75.76 89.42 85.41 95.87 97.39 88.90

359

primenqive i ve}e doze bez posledica – primedba redakcije).

Preporu~eni postupci Tretman tokom leta i jeseni koji sprovodimo kada ima legla, slu`i za pripremu dru{tva za zimski tretman.

U slu~aju da kao zimski tretman koristimo OK (60 g na litar {e}ernog sirupa), letno-jesewi tretman mora da ima za ciq svo|ewe varoe na nivo od 500 jedinki. Time se, uz efikasnost od 90%, broj varoa smawuje na 50 ili mawe jedinki, kako to preporu~uje literatura.

I u slu~aju kada smo spremni da kao zimski tretman koristimo dva tretmana i to prvi sa OK (35 g na litar {e}ernog sirupa) i drugi Apitolom, kojima se broj varoa smawuje na ispod 50 komada, broj preostale va-

roe posle jesewih tretmana ne sme biti mnogo ve}i od 500, jer je to granica neophodna za izvo|ewe neo{te}enih zimskih p~ela.

Po mom mi{qewu, drugi tretman (Apitolom) bi trebali sprovesti u slu~aju da prvi tretman pomo}u OK (35 g na litar {e}ernog sirupa) poka`e opadawe varoe blizu ili iznad 500 komada.

Dakle, bez obzira na vrstu zimskog tretmana za koji }emo se opredeliti, neophodno je tokom jesewe-zimskog tretmana posti}i smawewe broja varoa na 500 ili mawe da bi se osigurali zdravqe i vitalnost zimskih p~ela.

Da bi se ostvario ovaj ciq neophodno je izvr{iti tretirawe timolom u koli~ini od 15 g po dru{tvu, mravqom kiselinom 65% u koli~ini od 310 ml, ili wihovom kombinacijom, {to bi u mojim uslovima bilo najboqe po mojoj proceni.

Pri tome se sa primenom timola u navedenoj koli~ini ({to se mo`e smatrati jednim dugoro~nim tretmanom) mo`e po~eti od polovine avgusta pa do po~etka posledwe dekade septembra. Od po~etka posledwe dekade septembra pa na daqe mo`e se primeniti mravqa kiselina 65% u koli~ini od 200 ml u ispariva~u uz eventualno dodatno tretirawe kroz dodavawe 25 ml kiseline na komad kuhiwske krpe svaki put kada se otvori ko{nica radi dolivawa kiseline u ispariva~.

Pre po~etka tretmana treba utvrditi prirodno opadawe varoe i zabele`iti rezultate. Upore|ewem broja opale varoe koja je izazvana akaricidom sa prirodnim opadawem varoe, nalazimo efikasnost primewenog postupka, i time dobijamo mogu}nost korekcije postupka u toku wegovog trajawa, dakle u pravo vreme. Kontrola efikasnosti nam omogu}ava postizawe ciqa, a to je oko 500 varoa uo~i zimskog tretmana.

Procenu stepena efikasnosti treba vr{iti na osnovu preporuke date u prethodnom tekstu (Teku}a procena efikasnosti u toku suzbijawa varoe).

Sa ovako pripremqenim dru{tvom mogu se posti}i planirani rezultati kod zimskog tretmana jednim tretmanom pomo}u OK, sa eventualnim dodatnim tretmanom Apitolom, ako se poka`e kao potrebno.

Sa ovako izvedenim tretmanom, sasvim je izvesno, ne}e biti potrebno tretirawe protiv varoe do po~etka slede}e p~elarske sezone po~etkom avgusta.

Na kraju treba ista}i osnovnu ~iwenicu da svaki tretman organskim supstancama treba izvesti tako {to }emo pre i tokom samog tretmana pratiti efekte i uo~avati mogu}nosti za poboq{avawe efikasnosti u uslovima koje stvarno, a ne idealizovano, imamo na svakom konkretnom na{em p~eliwaku.

PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! NAPI[ITE SAMO JEDNU STRANU TEKSTA I DOBIJENIM HONORAROM PLATITE SEBI GODI[WU PRETPLATU NA P^ELAR!

360

P^ELAR, avgust 2006.

Du{an Stojkovi} 37000 Kru{evac (037) 442-978

TOP I ON I K, DEK R I STA L I ZATOR I I NVER TOR

U ciqu olak{avawa rada u p~elarstvu preporu~ujem vam ure|aj vi{estruke namene koji je u praksi pokazao odli~ne rezultate.

Izrada ure|aja Od starog bojlera odsecite, po~ev od gorweg kraja, 60 cm. Pri dnu izbu{ite otvor da u wega mo`ete staviti cev 3/8 cola. Cev iskrivite (1) i zavarite. Na suprotnoj strani izbu{ite otvor, na najni`oj mogu}oj ta~ki, da se mo`e instalirati greja~ za ve{ ma{inu (13). Iznad greja~a izbu{ite otvor za cev sonde (8). Na visini od 30 cm postavite ispust (6). Ispust je par~e cevi 1/2 cola. Ako ho}ete da vam ure|aj bude komforan postavite slavinu sa kugli~astim ventilom. U suprotnom mo`e poslu`iti ~ep. Napravite dva kru`na diska od lima debqine 2 mm i izbu{ite burgijom 6 mm {to ve}i broj otvora (7 i 14). Od lima debqine 1–1,5 mm napravite za{titnik P^ELAR, avgust 2006.

greja~a (12), koji je itovremeno i nosa~ komandi. Na wemu smestite tiwalicu (9), termostat (10) i prekida~ (11). Ovde i mo`ete izostaviti tiwalicu i prekida~, ali ne i termostat kog mo`ete uzeti iz starog bojlera. Napravite pogodno u~vr{}ivawe za za{titnik i sve pove`ite. Ostala je samo jo{ posuda za invertovawe i dekristalizaciju (3). Najboqe je da ona bude napravqena od prohroma ali mo`e i druga pogodna posuda pod uslovom da staje u glavnu posudu ozna~enu brojem 5. Po`eqno je staviti no`ice visine do 20 cm, ali o tome odlu~ite sami.

Topqewe voska Napravite ve}u vre}u (od xaka za kafu) i u wu stavite staro sa}e i drugi vosak. Stavite dowu re{etku na oslonac kao na slici 2. Glavnu posudu napunite vodom iznad ispusta sa slavinom. Kada voda po~ne da vri mo`ete dodati jo{ voska jer }e se tada napraviti mesto u kesi. Kada vosak u kesi omek{a, stavite preko kese drugu re{etku (kao na 361

slici 2) i pritisnite letvicom uprtom u oslonac (2). Sav istopqeni vosak bi}e na povr{ini. Kada smatrate da je dosta voska istopqeno mo`ete ga ispustiti preko slavine.

Pomo}u termostata mo`ete podesiti ta~ku vrewa vode. Sada dolijte vodu u glavnu posudu pomo}u cevi za dolivawe, i ponovite postupak. U toku ovog drugog zagrevawa mo`ete jednom kesu rastresti. Kad drugi put ispustite vosak u kesi }e ostati samo otpad. Kesu ne treba pritiskati ve} je samo dr`ati ispod ispusta a vosak }e sam isplivati na povr{inu.

aa aa aa aa aa a a a a a aaaaaaaaaa a aaaaaaaaaa a aaaaaaaaaa a aaaaaaaaaa a aaaaaaaaaa a a a a a aaa

Invertovawe sirupa Op{te je poznata ~iwenica da je p~elama boqe davati invertovani {e}erni rastvor. Ovaj univerzalni ure|aj to obezbe|uje na lak na~in. U glavnu posudu postavite dowu re{etku, a preko we posudu za invertovawe (3). Sipajte vodu kao i za topqewe voska. U posudu za invertovawe sipajte rastvoreni {e}er potrebne gustine i dodajte sredstvo za invertovawe. Ukqu~ite greja~ i podesite temperaturu pomo}u termostata.

Povremeno prome{ajte te~nost, pogotovo

ako {e}er niste lepo rastvorili. Na ovaj na~in {e}er ne mo`e zagoreti a invertovawe }e biti korektno.

Po{to termostat odr`ava stalnu temperaturu invertovawe se mo`e obavqati i no}u. Kada je zavr{eno invertovawe izvadimo posudu za invertovawe i odlijemo sirup. Da bi se ovo lako obavqalo potrebno je da posuda ima ru~ice o ~emu treba razmi{qati kod izrade.

Dekristalizator Iako znamo da kristalisani med nije falsifikat, kupci ga izbegavaju pa ga ~esto moramo dekristalisati. Samo pravilnom dekristalizacijom mo`emo o~uvati sva korisna svojstva meda. Ovaj ure|aj nam poma`e u tome. U osnovnu posudu postavimo re{etku, stavimo posudu za dekristalizaciju i u wu kristalisani med. Pomo}u cevi za dolivawe vode dolijemo vodu u osnovnu posudu, kao i za topqewe voska. Ukqu~imo greja~ na neku nisku temperaturu. Termometrom kontroli{emo temperaturu meda. Pomo}u termostata podesimo da temperatura dekristalizacije bude maksimalno 45 째C. Obele`imo taj polo`aj na ru~ici termostata da ubudu}e ne moramo ponovo istra`ivati. Uvek je ispravnije da se dekristalizacija obavqa du`e na ni`oj temperaturi.

KOL I KO P ^ ELA U KO[N I CI I MA Pita{ koliko p~ela u ko{nici ima.

Hiqade, desetine hiqada, p~eliwi je bezbrojan roj.

Najvi{e ih je u maju kad bagrem cveta i kad opojno zamiri{e.

Tada p~eliwa brojna armada u slatki kre}e boj. kutak De~ji Poslu{aj onda u p~eliwaku wihov veseli poj!

Nikola Mitrovi} iz Vlasotinca svojim unucima

362

P^ELAR, avgust 2006.

Ro|en je 1983. godine u Kragujevcu. Zavr{io je I tehni~ku {kolu, smer elektromonter mre`a i postrojewa.

Marko Vuji} ul. Pere Todorovi}a br. 31 34000 Kragujevac (064) 14-38-568 www.maticnjak.co.sr maticnjak@yahoo.com maticnjak@verat.net

SOLAR N O E LEKTR I ^N I TOP I ON I K

Stalno pove}avawe broja dru{tava i nestabilne vremenske prilike tokom prole}a i leta koje nisu u du`em vremenskom periodu davale dovoqno visoke temperature da bi se standardnim solarnim topionikom istopile ve}e koli~ine voska, navele su me da sam konstrui{em dugove~an i kvalitetan topionik koji funkcioni{e u svim vremenskim uslovima i sa {to ve}im brojem ramova.

Nakon eksperimentisawa sa vi{e materijala i tehni~kih re{ewa odlu~io sam se za dekapirani lim zbog veka trajawa, jednostavnosti za{tite i otpornosti na povi{ene temperature (u delu gde se nalaze greja~i).

Delovi topionika su: telo topionika, poklopac, ram sa mre`icom, lim niz koji curi vosak, dr`a~i lima niz koji curi vosak, poklopac greja~a, posuda za vosak, grejaP^ELAR, avgust 2006.

~i, termostat, kabl, stopice i ru~ice.

– Telo topionika je izra|eno od dekapiranog lima debqine 1,5 mm dimenzija 700×700×450 mm.

– Poklopac se sastoji od stalka i rama.

Ram je napravqen od L profila debqine 2 mm, dimenzija 705×20×35 mm, da ne bi do{lo do o{te}ewa stakla. Kori{}eno staklo je termoizolaciono jer kod wega ne dolazi do kondenzovawa ako je staklo dobro ura|eno. Dimenzije stakla su 700×700 mm debqine 4 mm.

– Ram sa mre`icom se sastoji od dva rama okrenutih jedan naspram drugog i izme|u postavqene metalne mre`ice kroz koju prolazi istopqeni vosak. Ramovi su pravqeni od L profila debqine 0,8 mm dimenzija 640 × 550 mm.

Profil za dowi ram je 20×20 mm s tim {to je profil, bli`i posudi za vosak, di363

menzija 20×15 mm da bi ispod wega prolazio istopqen vosak u posudu. Profil za gorwi ram je 30×20 mm.

– Mre`ica je sito dimenzija 640×550 mm veli~ine okca 2 mm.

– Lim niz koji curi vosak je crni lim (trebalo bi da bude od prohroma – primedba redakcije) debqine 1,2 mm koji je povrnut sa tri strane na dole 10 mm (da se osloni izme|u {ipki), a potom vra}en za 180° na gore u du`ini od 35 mm. Krajevi bo~nih strana koji su do posude, povijeni su po 20 mm jedan ka drugom (su`ava se otvor gde isti~e vosak) da bi usmerilo vosak u posudu. Dimenzije lima pre savijawa su 710×585 mm.

– [ipke dimenzija 4×4 mm slu`e kao nosa~i lima niz koji curi vosak. Imamo ~etiri {ipke, dve su du`ine po 700 mm, nalaze se jedna pri vrhu (50 mm od vrha zadwe strane topionika), a druga je dijagonalno od we i nalazi se iznad posude za vosak. Druge dve {ipke povezuju ove dve pod ve} dobijenim uglom s tim da se tri {ipke (ove dve koje se postavqaju pod uglom i {ipka na zadwem delu topionika) postavqaju na 20 mm od stranica topionika zbog strujawa vazduha.

– Poklopac greja~a slu`i kao za{tita od kontakta greja~a i voska (da ne bi do{lo do paqewa voska). Poklopac je od dekapiranog lima 0,8 mm dimenzija 700×550 mm. Na wemu su pravilno u dva reda raspore|ene po tri rupe zbog lak{eg odavawa toplote.

– S obzirom da je za topqewe voska potrebna temperatura od skoro 70 °C dovoqna je snaga greja~a od 1,2 kw. Potreban prostor 364

za sme{taj greja~a je 50 mm. Izvodi greja~a i termostat su postavqeni sa zadwe strane topionika ispod za{titnog lima.

– Zbog specifi~ne namene termostat je ra|en po naruxbini. Kapilara termostata je postavqena ispod venca topionika.

– Kabl za povezivawe od mre`e do topionika je 3×2,5 mm2.

– Posuda za vosak je napravqena od pocinkovanog lima, a najboqe je da bude od prohrom lima dimenzija 680×120×150 mm.

– Stopice su napravqene od ~etvrtaste cevi 20×20 mm.

Sa obe strane imamo po stopicu koje su me|usobno spojene sa {ipkom 4×4 mm du`ine 705 mm. Stopice se sastoje iz dve cevi koje su spojene tj. zavarene pod uglom od 65°.

Po jedna cev sa obe strane (koje stoje paralelno) su du`ine po 250 mm, a druge dve su po 150 mm.

– Ru~ice su napravqene od {ipke debqine 10 mm, savijene u obliku slova P (150×200×150 mm).

– Gotov topionik pre farbawa treba po potrebi odmastiti, zatim prefarbati osnovnom bojom, a posle 24 ~asa crnom zavr{nom.

– Topionik treba postaviti tako da strana sa koje se nalazi termostat bude okrenuta severu (obavezno). Zbog kvaliteta slika topionik na fotografijama nije bio tako okrenut.

P^ELAR, avgust 2006.

Ro|en je 1955. godine u Leskovcu, gde i `ivi. P~elari 27 godina, trenutno sa oko 400 desetoramnih DB ko{nica na 6 lokacija. Kompletnu opremu primerenu ovom broju ko{nica napravio je svojeru~no. Ozbiqno se bavi i sakupqawem polenovog praha.

VEL I KA MUKA ZA MA LE PAR E

Zvonimir Vasi} ul. Veselina Masle{e br. 19 16000 Leskovac (016) 52-248, (063) 418-096

Kad ~ujete re~ vosak, odmah pomislite na ne{to ~isto i sveto. Ali, vi{e nije tako. Industrijski napredak je u~inio svoje, pa su razne primese i surogati koji mu se dodaju, vosak potpuno obezvredili.

Proizvodwa i prerada voska su za p~elara jedan od najte`ih poslova. Taj posao je posledwih godina i finansijski potpuno obezvre|en, pa interes pada. Cena voska je svedena na najni`i nivo, skoro izjedna~ena sa cenom meda. Li~no mislim da je danas i lekovitost voska dovedena u pitawe, s obzirom na upotrebu raznih hemijskih sredstava kori{}enih u borbi protiv varoe, a koja su ostavila dosta rezidua u vosku.

Postoji i nedostatak opreme kod p~elara koja bi mogla da smawi ulagawa i proizvodwu voska u~ini isplativijom. Postoji i nedostatak znawa te dolazi do o{te}ewa

P^ELAR, avgust 2006.

voska prilikom prerade ili pretapawa.

Intenzivno p~elarewe zahteva i ~e{}u zamenu sa}a. I, tu po~iwu problemi. Sa}e se mora ise}i iz ramova, zajedno sa `icom.

Vosak je hladan i te{ko se iseca, a `ica ceo proces dodatno usporava i komplikuje. @lebovi u satono{ama se tako|e moraju o~istiti. Ramovi se moraju dobro o~istiti strugawem i dezinfikovati (opaqivawe, Sporotal‌). Ramovi se zatim moraju ponovo o`i~iti, a onda se ugra|uju satne osnove. [to je mnogo, mnogo je.

Tokom svog p~elarskog sta`a isprobao sam sve na~ine za topqewe voska. Kada su prve kapi voska potekle iz sokovnika, radovao sam se, jer sam znao da su ga proizvele moje p~ele. Tada nisam pravio ra~unicu i nisam znao da je to velika muka za male pare. Uvek posle zavr{enog posla sa tugom sam gledao u ohla|enu stegnutu voskovarinu, jer sam znao da ju je stegla velika koli~ina voska, a ne hladno}a. Kasnije sam pre{ao na parni topionik sa navojem na sredini za presovawe, ali je opet zaostajala velika koli~ina voska. Zatim sam poslu{ao iskusnije p~elare i napravio veoma skup i kvalitetan sun~ani topionik. U wega sam sme{tao

365

Detaq zida topionika (sa leva na desno: mermerna plo~a, prostor za greja~ i greja~, zid topionika sa izolacijom i silikonskom gumom kao zaptiva~em)

dva rama koji su se lepo topili. Ali mi nisu savetovali kako se naru~uju sun~ani dani i sun~ane no}i. Jo{ i vo{tani moqac nije imao razumevawa da sa~eka dok ne grane sunce, ve} je sistematski uni{tavao moj vosak.

A ja sam u me|uvremenu pove}avao svoj p~eliwak, pa su se problemi nagomilavali geometrijskom progresijom. Dobijam jo{ jedan savet i ugra|ujem greja~e u moj sun~ani topionik, ali u~inak nije bio onoliko veliki kao ra~un za struju. Ali, sun~ani topionik mi je dao jednu ideju, dok sam gledao kako se sa}e sliva sa rama i ostaju samo `ice.

Napravio sam komoru od kvadratne cevi 20Ă—20 mm i pocinkovanog lima. Za izolator sam upotrebio mineralnu vunu od 2 cm.

Izolacija mora da bude perfektno ura|ena kako bi se smawili toplotni gubici. Gubici su se javili na vratima, {to sam spre~io ugradwom silikonske gume koja se koristi u rernama elektri~nih pe}nica. Unutar komore, levo i desno, postavio sam greja~e za rerne od po 1250 W, a do wih, sa unutra{we strane, po jednu mermernu plo~u debqine 2 cm. Mermer akumulira toplotu i odr`ava joj kontinuitet kada se vrata otvaraju, ali i spre~ava da greja~i zra~e direktno u vosak.

Napravio sam nosa~ za deset ramova, koji u topionik ulazi klize}i na kliza~ima pri~vr{}enim za plafon komore. Imam dva nosa~a, kako se ne bi gubilo vreme: dok se jedan izvla~i sa ramovima na kojima vi{e nema voska, stavqa se drugi sa ramovima sa voskom. Nosa~, sa obe strane, prema mermernim plo~ama, ima `i~ano sito kako vosak ne bi mogao da do|e u dodir sa wima. Pod komore je od `i~anog sita, a ispod je limeno korito koje prihvata vosak i poseduje otvor kroz koji se vosak ispu{ta u posudu sa vodom ispod topionika. Na topioniku postoji i termostat. Tokom rada pojavio se problem br`eg topqewa voska do satono{a nego do dowih letvica. Problem sam re{io ugrad366

wom ventilatora sa limenim perajima na zadwem zidu topionika, sa motorom van topionika, koji odli~no me{a vazduh.

U zavisnosti od starosti sa}a, topqewe traje od 5 do 10 minuta. Kad se ramovi izvade, na wima UOP[TE nema voska. ^ak je i `leb na satono{i potpuno ~ist. Na 80% ramova je dovoqno samo zategnuti `icu i u`i~iti novu satnu osnovu. Nema se~ewa sa}a, tro{kova za `icu (pogotovu ako zbog upotrebe mravqe kiseline koristimo prohromsku). Uz sve to, ram je dezinfikovan. Vo{tina koja preostane se stavqa u perforirani kalup veli~ine cigle, i pritisne se pneumatskim klipom pre~nika 120 mm sa 8 bara pritiska u kompresoru. Sav vosak iza|e, a ono {to ostane je vrlo rastresito, {to govori da u wemu nema zna~ajnih koli~ina voska.

Topionik se mo`e napraviti i ve}i, za vi{e ramova, ali po{to p~elarim desetoramnom ko{nicom, ovako ceo jedan nastavak pretopim odjednom, {to apsolutno zadovoqava moje potrebe. Za 5 sati rada pretopim 150 do 200 ramova, zavisno od wihove starosti.

U razradi idejnog re{ewa i konstrukciji topionika svesrdno mi je pomogao moj dobar prijateq i p~elar Dragan Jovanovi} iz Leskovca.

Izgled rama nakon topqewa voska

P^ELAR, avgust 2006.

Rad sa III Kongresa p~elara Srbije, 18. i 19. XII 2005.

MATI ^N I MLE^ USP E[N O SN I @AVA N I VO HOLEST EROLA I TR I GL I CER I DA Dr med. Verica Milojkovi}, specijalista op{te medicine Zavod za zdravstvenu za{titu radnika, Ni{ ul. Dani~i}eva br. 7, 18000 Ni{, (018) 562-574, (064) 20-23-218, vericamilojkovic@yahoo.com

Ciq rada je da se kod osoba sa povi{enim vrednostima lipida u plazmi otkloni jedan od faktora rizika nastanka koronar-

zavisnosti od veli~ine ~estice razlikujemo: – VLDL – ~estice vrlo male gustine;

Tabela br. 1: Po`eqne vrednosti i visoke rizi~ne vrednosti najva`nijih parametara za odrasle (u mmol/l) Grani~ne Visoke rizi~ne Lipidski parametar Po`eqne vrednosti vrednosti vrednosti Ukupni holesterol <5,20 5,20–6,50 >6,50 <3,50 3,50–4,10 >4,10 LDL holesterol >1,30 (mu{karci) 1,30–0,90 0,90 HDL holesterol >1,50 (`ene) Trigliceridi <1,70 1,70–2,30 >2,30 ne bolesti. Upotrebom mati~nog mle~a (MM), prirodnog proizvoda koga nam daruje p~ela.

Masti (lipidi ) neophodni su svakom organizmu za stvarawe energije, izgradwu }elijske membrane, sintezu steroidnih hormona, resorpciju liposolubilnih vitamina. U organizmu se nalaze slede}i lipidi (holesterol, trigliceridi, fosfolipidi, masne kiseline). Posebno su bitne vrednosti holesterola i triglicerida u plazmi koje su kqu~ni faktor nastanka ateroskleroze koja naj~e{}e napada krvne sudove srca i mozga.

Lipidi (masti) nisu rastvorqive ~estice. Da bi ih organizam iskoristio vezuju se za proteine (lipoproteini) ~ime se dobija hidrosolubilna (rastvorqiva) ~estica koja se lako transportuje. U P^ELAR, avgust 2006.

Tabela br. 2: Rezultati le~ewa Lipidi pre Lipidi posle Grani~ne terapije terapije Pacijenti vrednosti (mmol/l) (mmol/l) HOL 8,72 HOL 5,20–6,50 HOL 6,9 M.S. (M–54 god.)

TG 3,2 TG 1,70–2,29 TG 1,55 HOL 8,3 HOL 5,20–6,50 HOL 6,3 J.Z. (M–41 god.)

TG 3,61 TG 1,70–2,29 TG 2,18 HOL 7,07 HOL 5,20–6,50 HOL 5,25 N.G. (M–50 god.)

TG 1,86 TG 1,70–2,29 TG 1,80 HOL 6,8 HOL 5,20–6,50 HOL 4,16 M.V. (@–52 god.)

TG 2,4 TG 1,70–2,29 TG 1,13 HOL 7,64 HOL 5,20–6,50 HOL 5,59 M.S. (M–43 god.)

TG 13,30 TG 1,70–2,29 TG 3,29 HOL 7,62 HOL 5,20–6,50 HOL 5,73 S.M. (M–43 god.)

TG 11,10 TG 1,70–2,29 TG 2,92 HOL 7,11 HOL 5,20–6,50 HOL 6,1 S.M. (@–51 god.)

TG 3,18 TG 1,98 TG 1,70–2,29 HOL 13,90 HOL 5,20–6,50 HOL 13,1 K.J. (@–55 god.)

TG 2,61 TG 1,70–2,29 TG 2,3 HOL 8,1 HOL 5,20–6,50 HOL 7,51 J.S. (@–50 god.)

TG 2,52 TG 1,70–2,29 TG 2,35 HOL 8,2 HOL 5,20–6,50 HOL 6,25 M.P. (M–53 god.)

TG 3,1 TG 1,70–2,29 TG 2,2 367

– LDL – ~estice male gustine (u wima se nalazi holesterol zbog ~ega su vrlo aterogene – {tetne po organizam; – HDL – ~estice vrlo velike gustine, transportuju holesterol u jetru, {tite organizam (krvne sudove) pa su nazvane antiaterogene.

Lipidi (masti ) unose se u organizam putem hrane (egzogeni put) i stvaraju se u jetri (endogeni put). ]elije jetre sinteti{u trigliceride (TG). Sinteza je utoliko intenzivnija ukoliko je hrana bogatija ugqenim hidratima (UH).

Jetra pretvara vi{ak UH u masne kiseline koje se zatim vezuju za glicerol grade}i endogene TG. Hiperlipidemije predstavqaju pove}awe lipida u plazmi i mogu biti : 1. Primarne (usled genetskih poreme}aja); 2. Sekundarne (nepravilna ishrana, alkoholizam, {e}erna bolest).

Nepravilna ishrana tj. uno{ewe velikih koli~ina UH kod potpuno zdravih osoba provocira sintezu TG u jetri izazivaju}i istovremeno gojaznost. Unos zasi}enih masnih kiselina (`ivotiwskog porekla) dovodi do povi{ewa vrednosti holesterola u plazmi.

Le~ewe hiperlipidemija:

– Primena lekovitog p~eliweg proizvoda (mati~nog mle~a); – Higijensko-dijetetski re`im; – Pove}ana fizi~ka aktivnost.

Ciq terapije mati~nim mle~om – Da ukupni holesterol bude mawi od 6,5 mmol/l; – Da trigliceridi budu mawi od 2,29 mmol/l.

Terapija mati~nim mle~om Le~ewe je obuhvatilo 10 osoba sa povi{enim lipidima (6 mu{karaca i 4 `ene) starosti od 40–55 godina. Ordiniran je liofilizirani mati~ni mle~ u dozi od 120–200 mg dnevno u trajawu od 6–8 nedeqa.

Ne`eqenih manifestacija prilikom kori{}ewa mati~nog mle~a nije bilo. Rezultati le~ewa prikazani su u tabeli 2.

Zakqu~ak Zbog sprovedenog le~ewa mati~nim mle~om, kod 8 osoba lipidi su svedeni na gorwe grani~ne vrednosti, dok je kod 2 osobe efekat izostao.

Mati~ni mle~ je pozitivno uticao na lipidni profil i pokazao da je vrlo efikasno prirodno lekovito sredstvo u le~ewu sekundarnih hiperlipidemija.

AP I MET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA AVGUST Dejan Krecuq

^itavog meseca u Srbiji preovladava}e uglavnom tiho, stabilno i lepo vreme. Temperature }e se kretati u opsegu vrednosti koji i prili~i avgustu: jutarwe }e iznositi dvadesetak stepeni, a maksimalne dnevne veoma ~esto bi}e nekoliko stepeni iznad tridesetog podeoka Celzijusove skale. Ovakve vru}ine u mnogim krajevima mogu izazvati razvoj lokalnih nevremena pra}enih vetrom i grmqavinama. Kako }e proizvodni deo p~eliwaka, ili jedan wegov deo, jo{ uvek biti na terenu, na ovo vaqa obratiti pa`wu.

Ve} u prvoj polovini meseca dnevne temperature kreta}e se iznad 30 °C, a o~ekivana koli~ina padavina je 32 milimetra. Statisti~ki posmatrano, razvoj vremena bi}e sli~an onome iz 1992. godine.

Ovo je vreme kada je potrebno izvr{iti detaqan pregled svih dru{tava na p~eliwaku. Wime se utvr|uje zdravstveno stawe p~ela, kvalitet matice i legla i kvalitet sa}a u ko{nici. Tako|e se obra}a pa`wa na koli~inu i kvalitet hrane. Nastavqa se i zapo~eti posao na negovawu mladih rojeva. Oni treba spremno da u|u u svoju prvu zimu, dok oslabele zajednice vaqa sanirati ili pripojiti jakim.

Po{to je prinosno medobrawe zavr{eno, vreme je za za{titu od varoe, ali se ne sme zaboraviti i na pojilo. Bli`i se jesen, zajednice osa i str{qenova naglo se umno`avaju pa je po`eqno na p~eliwaku postaviti klopke za ove p~eliwe neprijateqe.

368

P^ELAR, avgust 2006.

JA TO SA MO ONAKO, U P ROLAZU...

Od ovog broja uvodimo rubriku koja treba da prodrma ne~iju savest. Ulogu kolumniste preuzeo je Aleksandar Bikar iz Sremskih Karlovaca. Mo`da `elite da mu se pridru`ite?

DA L I TR EBA ]UTATI DOK N E N ESTAN EMO? Sedim tako popodne, za ra~unarom, crtam samonose}i ram prikolice za 16 LR ko{nica, koja treba da u potpunosti iz rada sa p~elama iskqu~i sistem prevoza pod nazivom „ki~ma trans“, a na televiziji ide intervju poznatog preprodavca meda. Tradicija je to. Izme|u ostalih obja{wewa gledaocima, pokazuju}i na nekoliko praznih, davno prevazi|enih polo{ki, ka`e: „Tu se proizvodi med“.

Nisam znao, ali… sad sam mnogo nau~io. Proizvodi se med. Da, naro~ito, i to sam ve} video, kad na ko{nicama postoje hranilice, pardon, ventilacije. Zapremina samo nekoliko litara. A na uzvi{ewu iznad p~eliwaka cisterna od nekoliko stotina litara sirupa iz koje do ko{nica, vidno, po travi, vijuga gumeno crevo sa pi{toqem za to~ewe benzina, pardon, izvinite, sirupa. Izlet p~ela u sred leta pra}enog najbogatijom livadskom pa{om podse}a na kasno jesewi izlet u nu`di kad se mora i}i po neophodnu vodu. P~eliwak se uvek mo`e posetiti, ali se p~ele ne smeju uznemiravati. Samo pogledajte izdaleka, jer su p~ele ba{ danas „malo nervozne“.

A proizvod vrhunski, nema antibiotika, fluvalinata, te{kih metala. Mo`da samo neki metalni opiqak. Video sam jutros u supermarketu, „med“ po ceni od 254,20 dinara za 950 g u tegli od 720 ml.

Boja od roze do crvenkaste za lipov med u

potpuno te~nom stawu. Pi{e datum pakovawa, januar 2006. Pored wega na rafovima ima i drugih medenih bisera, od bagrema po ceni od 260,15 dinara do polukristalisanog (u obliku oblaka) livadskog meda a cena 250,11 dinara. Uredno, sa PDV-om. Sve po Zakonu, a nikome ne fali dlaka sa glave.

Medari u galopu, kao amerikanizacija u galopu. Jedite ~ips, flips i sve ostale proizvode na prepe~enom uqu, ili margarin napuwen neograni~enim brojem konzervanasa koji }e vam sigurno uni{titi imunitet, ali nemojte da presko~ite ni „fini med“ iz direktne proizvodwe. To }e vas garantovano u~initi „vitkim“.

E, kad bi SPOS svim medarima i ostalim ~itaocima na{eg ~asopisa na unutra{woj strani korica jednom za uvek napisao da je 720 ml meda te{ko od 1 005 g do 1 050 g neto, mo`da bi se neko i u supermarketu setio da lepo obojen sirup nije med, ako ni po ~emu drugome onda barem po toj toliko jednostavnoj formuli da p~eliwi med sazreo u ko{nici ne mo`e imati specifi~nu te`inu mawu od 1,38. Mo`da bi se setio da pomno`i ta dva za~arana broja (720×1,38=993,60).

Oprostite, verovatno moj kalkulator ne radi dobro kad to ve} treba da bude 950. Odne}u ga na ba`darewe.

Nego, odoh ja sada kod neke od bezbroj banaka u glavnoj ulici da vidim kako se od Pro{le godine je Peter Bross iz Ma|arske doneo u ulo`enih 357 dinara (10 kesica lipovog ~aja, 1 kesica limontuSrbiju i pokazao p~elarima med iz EU koji je prakti~no falsifikovan tako {to je deklar- sa, 1 litar vode, malo butana i isan kao bagremov med iz EU, a u wemu je 4,5 kg {e}era) za dan mo`e dobiprona|en polen biqaka koje rastu samo u ti 1 371 dinar. Napomena: „ki~Argentini! Zna~i, nemamo samo mi problem sa ma trans“ iskqu~en u potpunofalsifikatorima! sti.

P^ELAR, avgust 2006.

369

Regionalna asocijacija p~elarskih dru{tava i udru`ewa Zlatiborskog i Moravi~kog okruga sa sedi{tem u U`icu, a u saradwi sa op{tinom ^ajetina kao i Turisti~kom organizacijom Zlatibora, 12. i 13. avgusta 2006. godine, na Zlatiboru, u centru, na platou kod Jezera organizuje

PRVU IZLO@BU P^ELIWIH PROIZVODA „MIRIS MEDA I BORA – ZLATIBOR 2006“ SUBOTA, 12. avgust 2006: 10.00 Sve~ano otvarawe – truba~i „Zlatiborci“ 12.00 Za predsednike udru`ewa i sve p~elare, okrugli sto na otvorenom sa aktuelnim pitawima iz p~elarstva 17.00 Za sve u~esnike i goste Zlatibora, predavawe @ivke Vlajkovi}, nutricioniste, na temu: „Med, slatko i zdravo (zdravqe, lepota, snaga i dugove~nost)“.

NEDEQA, 13. avgust 2006: 09.00 Nastavak izlo`be 12.00 Progla{avawe najboqe ure|enog {tanda po mi{qewu gostiju i stru~ne komisije (nagrade) 13.00 Izbor najlep{e P^ELARICE po oceni gostiju Zlatibora (nagrada) 15.00 Prema interesovawu i dogovoru, zajedni~ki ru~ak za u~esnike izlo`be

USLOVI U^E[]A: – Svi izlaga~i potpisuju Ugovor sa Organizatorom i prihvataju propisani Pravilnik od strane Organizatora.

– Mogu}e je uzorkovawe meda (maksimalno 1/2 kg po vrsti) od strane nadle`ne inspekcije.

– Tezge i {tandove obezbe|uju izlaga~i u maksimalnoj veli~ini od 2 m2.

– Svi izlaga~i predaju teglu meda Organizacionom odboru.

– Kotizacija za oba dana je 1 000 dinara, upla}uje se Odboru uz priznanicu.

– Svaki izlaga~ mora imati jasan natpis vlasni{tva {tanda – tezge.

– Sva pakovawa moraju biti jasno deklarisana o poreklu i vrsti sa imenom vlasnika – p~elara.

– Cene se slobodno formiraju. ** Za izlaga~e – ~lanove Asocijacije obezbe|ene su i obavezne „bandarole“ po serijskom broju, koje se mogu pribaviti preko dru{tava i udru`ewa Asocijacije.

– Broj mesta za izlagawe je od strane Inspekcijskih slu`bi ograni~en.

– Prijavqivawe za u~e{}e zakqu~no sa 5. 8. 2006. u pisanoj formi na adresu: \oko Ze~evi}, naseqe Brdo, 31320 Nova Varo{, kao i informacije na telefone: 064/17-80-050 i 033/63-160.

– Uz najavu organizatoru mogu} je dolazak p~elara autobusima i zajedni~ko dru`ewe i poseban program obilaska Zlatibora i okolnih destinacija.

DOBRO DO[LI NA SRPSKU LEPOTICU – ZLATIBOR Organizacioni Odbor \oko Ze~evi}, predsednik

DAN P^ELARSTVA, KOLUBARA 2006.

UP „Budu}nost“ iz Lazarevca organizuje manifestaciju „Dan p~elarstva, Kolubara 2006“ 10. septembra 2006. u Lazarevcu, plato ispred SO Lazarevac.

Za Udru`ewe p~elara, Radisav Cveji}

370

P^ELAR, avgust 2006.

SPOS, SPOV, RPK Sombor, Op{tine Sombor, Oxaci i Kula, P~elarska udru`ewa Zapadnoba~kog okruga, P~elarsko udru`ewe „Ba~ka“ Sombor, organizuju 26. i 27. avgusta 2006. u gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru

ME\UNARODNI SAJAM P^ELARSTVA „SOMBOR 2006“ Izvod iz programa: 26. avgust 2006: 12.00 Sve~ano otvarawe 16.30 Predavawe iz p~elarstva 27. avgust 2006: 08.00 Demonstracija p~elarskih radova 09.30 Predavawe iz p~elarstva 11.00 Javno izvla~ewe nagrada tombole 13.00 P~elarski izlet sa obilaskom uglednih p~eliwaka 14.00 Zatvarawe Predava~i su eminentna imena iz zemqe i inostranstva. Molimo vlasnike interesantne p~elarske literature, a tako|e i autore kwiga da prijave u~e{}e za izlo`beni {tand p~elarske literature. Pismene prijave za u~e{}e dostavite na adresu: P~elarsko udru`ewe „Ba~ka“, 25000 Sombor, Venac Petra Bojovi}a br. 7. Prijava treba da sadr`i: Ime i prezime, odnosno naziv firme izlaga~a, adresu i kontakt telefon; Potreban izlo`beni prostor u m2 sa kratkim opisom izlo`benih eksponata. Izlaga~i su du`ni da se pridr`avaju Pravilnika. Naknada za u~e{}e je 500 dinara/m2 prostora – tezge, plus 1 000 dinara za tezgu ako istu obezbe|uje organizator. Naknada se upla}uje na ra~un broj 355–1044139–35 kod Vojvo|anske banke GF Sombor. Primerak uplatnice dostavite sa prijavom Udru`ewu. Pla}awa su oslobo|eni u~esnici ~ije u~e{}e nije komercijalno. Firma, ime i logotip u~esnika ili izlaga~a ~ija prijava bude prispela do 10. 8. 2006. godine bi}e objavqena u programu i Katalogu Sajma.

Ostale informacije: RPK Sombor, vesela@rpksombor.co.yu; Qubomir [kori}, predsednik, 063/597-936; Vesela Savin, 063/86-58-717 Organizacioni odbor

DANI P^ELARSTVA [UMADIJE 2006.

DP „Kragujevac“ 1. i 2. septembra 2006. u pe{a~koj zoni u centru Grada organizuje 24. tradicionalnu p~elarsku izlo`bu „Dani p~elarstva [umadije 2006“.

Pozivamo sve izlaga~e p~eliwih proizvoda, pribora i opreme da blagovremeno izvr{e prijavu na telefon 034/331-848.

Rade Kostadinovi}, predsednik Dru{tva

IZLO@BA U ^A^KU DP „^a~ak“ pod pokroviteqstvom SO ^a~ak organizuje tradicionalnu izlo`bu „DANI MEDA, VO]A I CVE]A“ 24. i 25. septembra 2006. na prostoru ispred Doma kulture.

Uslovi: Organizator obezbe|uje funkcionalne tezge. Obezbe|eno je ~uvawe eksponata izme|u dva dana. Izlaga~i obezbe|uju potvrdu o ispravnosti p~eliwih proizvoda.

Obavezna saradwa sa organizatorom. Ograni~en broj u~esnika. Kotizacija 1 000 dinara i 1 kg meda u humanitarne svrhe.

Otvarawe 24. septembra u 10 sati. Prijave do 10. septembra na adresu: DP „^a~ak“, Kara|or|eva 2. Obave{tewa na 064/272-17-31 (Stoiqkovi}) i 032/331-815 (Vujo{evi}).

Predsednik, Petar Stoiqkovi}

P^ELAR, avgust 2006.

371

Sedamdeset godina p~elarewa Dok se zlato prvih banatskih suncokreta stidqivo naziralo na panonskim horizontima, drugog jula, stotinu deset beogradskih p~elara, ~lanova DP „Beograd“, posetilo je na wegovim p~eliwacima, predsednika Dru{tva Bo`u Petrovi}a i ~estitalo mu veliki jubilej – sedam decenija bavqewa ovim plemenitim hobijem.

Prvog dana obi{ao sam p~elare u mestima severnog dela, a drugog dana jugo-zapadnog dela Kosova i Metohije. Op{ti utisak je da su ko{nice i rojevi pravilno dodeqeni, u smislu ispoqenog interesovawa lica koja su ih dobila, za bavqewe p~elarstvom.

Zadovoqavaju}i je wihov stepen neophodnog poznavawa p~elarstva, potrebnog za po~etak bavqewa ovim poslom. Jedina primedba uo~ena kod pojedinih p~elara je zbijenost ko{nica, iako su na raspolagawu imali dovoqno odgovaraju}eg prostora. Dobijene ko{nice i rojevi su dobrog kvaliteta.

Sa koliko ozbiqnosti i qubavi su p~elari prihvatili novo zanimawe, govore higijenski ure|ena pojila za p~ele, obavqeno pro{irivawe plodi{nog prostora ramovima sa satnim osnovama, gde su p~elari po~eli sa ulagawem sopstvenih sredstava. Kod pojedinih p~elara sam zaticao mawe ili ve}e povr{ine zasejane facelijom, a svi su mi pokazali zasa|eni bagremac, ~ije su sadnice dobili u okviru predavawa u aprilu.

Nadam se da }e ovi p~elari posti}i dobar uspeh u p~elarewu, jer su im i prirodni uslovi za ovu delatnost izuzetno povoqni.

Na kraju, nagla{avam uo~enu izuzetnu qubaznost, stru~nost, predanost svom poslu i popularnost kod pose}enih p~elara, svih ~lanova ekipe sa kojima sam obilazio p~eliwake, a posebno isti~em i najanga`ovanije, Tawu Cerovinu i Tawu Brbori}.

Veroqub Umeqi}

Vaqevo u ^a~ku Ovaj svojevrsni p~elarski karavan do~ekao je slavqenik na baznom p~eliwaku u selu [urjan gde je pokazao i objasnio svoj na~in p~elarewa pomo}u dvomati~nih kongresovki razvijan decenijama. Potom je poseta nastavqena na drugom ~ika Bo`inom p~eliwaku nadomak rumunske granice.

Dejan Krecuq

Izve{taj o poseti p~elarima u enklavama KiM, koji su dobili ko{nice i rojeve 2. i 3. jula 2006, posetio sam p~elare u enklavama Kosova i Metohije, koji su dobili ko{nice i rojeve u okviru akcije pomo}i IOM-a stanovni{tvu tih mesta. Poseta je organizovana u sklopu kompletne akcije edukacije p~elara, ~iji je prvi deo, u trajawu od 3 dana (10, 11. i 12. april 2006) odr`an u Gra~anici.

372

U nedequ, 2. jula, ~lanovi UP „Nukleus“ iz Vaqeva imali su jednu kratku jednodnevnu ekskurziju iz p~elarstva. Putovalo se u ^a~ak i okolinu na p~eliwake Dobrivoja Dragovi}a i Miluna Mandi}a. Kod Dragovi}a su p~elari videli pro{irenu DB ko{nicu na 16 ramova u plodi{tu koju koristi kako u dvomati~nom tako i u p~elarewu sa jednom maticom. Tu su i upoznali kompletnu tehnologiju koju ovaj p~elar primewuje, kao i sistem dodavawa matica u dru{tvo bez kaveza!

Osnovni razlog putovawa bio je edukativni: nau~iti kako se proizvodi mati~ni mle~ na p~eliwaku Miluna Mandi}a, koji se trideset godina bavi ovim poslom. On se nesebi~no potrudio da p~elarima prakti~no poka`e kompletan postupak. P~elari su mogli i sami da se oprobaju u izradi mati~nih osnova, wihovom u~vr{}ivawu za letviP^ELAR, avgust 2006.

ce, va|ewu mle~a iz mati~waka i presa|ivawu larvi.

Od srca se zahvaqujemo doma}inima.

Zoran \oki}

Inicijativa iz Trstenika Na sastanku rukovodstava udru`ewa p~elara Trstenika, Rekovca, Vrwa~ke Bawe, Brusa, Despotovca, Velikog Gradi{ta, Kru{evca, Aleksinca, proizvo|a~a matica

u ovoj oblasti.

II Radi re{avawa ovog i drugih problema u oblasti p~elarstva predla`emo da se na interesnoj osnovi u okviru SPOS-a i uz pla}awe ~lanarine formiraju udru`ewa: 1. Udru`ewe proizvo|a~a matica.

2. Udru`ewe robnih proizvo|a~a meda.

3. Udru`ewe proizvo|a~a p~elarske opreme.

Interesna udru`ewa robnih proizvo|a~a treba da na|u na~in da preko dr`avnih organa, privrednih komora, nau~nih institucija i sredstava informisawa re{e pitawa za koja su zainteresovana.

Predla`emo da udru`ewa robnih proizvo|a~a u oblasti p~elarstva rade na novim oblicima i sadr`ajima promocije i organizovawa prodaje p~eliwih proizvoda i opreme, jer su postoje}i ve} prevazi|eni i tra`e nov pristup.

Omogu}avawem organizovawa interesnih udru`ewa, SPOS }e osna`iti svoju poziciju i pove}ati uticaj.

U Trsteniku, 15.07.2006, Predsednik Organizacionog odbora i sastanka, Miroslav Milovanovi}

Pomoravqa, predstavnika p~elarske privrede, predsednika i potpredsednika SPOS-a, odr`anom 15. 7. 2006. u Medve|i kod Trstenika po aktuelnim pitawima iz oblasti p~elarstva usvojeni su slede}i zakqu~ci: I Daje se puna podr{ka aktivnostima IO SPOS-a po pitawu ure|ewa statusa proizvo|a~a matica i otklawawa monopola IN MEMORIAM 2. marta 2006, u svojoj 83. godini `ivota, preminuo je \otunovi} Milomir, dugogodi{wi p~elar iz A{awe. P~elarstvom se bavio od najmla|ih dana. Bio je veliki qubiteq p~ela i svoje znawe je prenosio na mlade. Wegov lik ostaje da `ivi me|u p~elarima.

Ristivojevi} Danica

U Baqevcu na Ibru, u 96. godini `ivota, umro je najstariji p~elar, ~lan DP Baqevac, Jeremija Jero Beqakovi}, predratni opan~ar i trgovac.

Jedan od osniva~a p~elarskog dru{tva u Baqevcu, predratni ~lan Srpskog p~elarskog dru{tva, nosilac najve}eg p}elarskog priznawa SPOS-a (diploma profesora Jovana @ivanovi}a). Bio je poznat ovda{wim p~elarima po ~uvenoj izreci: „P~ele su mi decu izranile, kad je bilo najte`e“.

Starost i bolest posledwih godina fizi~ki su ga odvojile od p~ela, ali ga qubav prema wima nije nikada napu{tala. Bog da mu du{u prosti i nek po~iva u miru.

DP „Baqevac“

Hrenka Jan, ~lan UP „Lipa“ iz Erdevika, preminuo je 3. jula u svojoj 69. godini. Bavio se p~elarstvom od 1970. godine. Jedan je od osniva~a na{eg Udru`ewa i ~lan je SPOS-a vi{e od 5 godina. Za sve {to je u~inio, neka mu je ve~na slava i hvala.

UP „Lipa“, Erdevik

P^ELAR, avgust 2006.

373

^ASOPIS P^ELAR Jedini P^ELAR koji garantuje budu}nost!

Zahvaqujemo Vam se {to nas ~itate i {to se ogla{avate u na{em ~asopisu!

P ^ ELARSKA BERZA Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

374

P^ELAR, avgust 2006.

P^ELAR, avgust 2006.

375

376

P^ELAR, avgust 2006.

P^ELAR, avgust 2006.

377

378

P^ELAR, avgust 2006.

P^ELAR, avgust 2006.

379

380

P^ELAR, avgust 2006.

DIMNI TOP "FLURETO" Provereno - godinama u upotrebi. Vrlo efikasan ure|aj, radi na bazi amitraza (mitaka) sa parafinskim i jestivim uqem i vodenom parom (aerosol)

Sveta Dini} 011/2474-058, 064/275-59-26

P^ELAR, avgust 2006.

381

382

P^ELAR, avgust 2006.

Du{an Miri}, Belanovica 014/89-769 063/80-76-142 dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM MARK-KOM Belanovica Belanovica

P^ELAR, avgust 2006.

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obele`avaju.

Mogu}nost isporuka po{tom ili li~nim preuzimawem.

383

MA L I OGLAS I Prodajem p~eliwak sa DB 12 ko{nicama.

U{}e. 064/216-87-01, 011/369-20-86 Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR i DB, DELOVA KO[NICA (nastavaka, zbegova, krovova), @I^ANIH PODWA^A, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36 Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377 Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.

022/710-453, 064/37-18-015 Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.

022/711-411, 064/41-69-447 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica. 011/875-00-34, 064/158-851-4

Prodajem kamion TAM-5000 sa 60 A@ ko{nica, 30 A@ ko{nica sa p~elama, rojeve.

015/346-258

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78

PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U P^IWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666226; Igor, 063/8-1111-66 Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

384

Prodajem kamion TAM 110 i prikolicu Gorica bez ko{nica. 064/455-85-94 Prodajem Dajc 5000 (A@) i prikolicu (Dadan!) sve sa p~elama, mo`e i na ramove.

024/843-035 Eko dekristalizator meda, najkvalitetniji i najjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189 Prodajem p~eliwa dru{tva: spratne ko{nice nove DB 85 evra. 034/515-019

P^ELAR, avgust 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

Fumagilin i deset LR ko{nica sa p~elama 550 evra. 064/144-22-20

Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/283-10-67

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

HITNO! TAM 5000 registrovan 41+6 A@ Grom sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka cele godine. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem kompletan p~eliwak, LR ko{nice, 100 dru{tava. 0230/51-896, 063/86-33-839

Prodajem mlade, obele`ene, oplo|ene matice.

Goran ^akardi}, Lazarevac.

011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem 20 LR ko{nica sa dru{tvima.

064/355-1409

Prodajem faceliju â&#x20AC;&#x17E;Julijaâ&#x20AC;&#x153;. [aqem pouze}em.

022/264-539

Prodajem p~elarski autobus sa ili bez p~ela, A@ sanduke sa ili bez p~ela.

011/356-3567, 064/257-2952, 011/356-4021

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371

Prodajem p~elarski autobus, 52 A@ Grom ko{nice, prazan. [ef~i}.

024/520-280, 063/489-739

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218