pcelar_februar_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br. 13 11000 Beograd Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63 www.spos.info spos@sezampro.yu Internet diskusiona grupa: casopis-PCELAR@yahoogroups.com The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPER

Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr Miloje Brajkovi}

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova br. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

APISLAVIA

@arko @ivanovi}

Redakcija Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a

2006

Mir pod snegom Fotografija na naslovnoj strani: Ivan Arsi}, Te~i}

APIMONDIA Foundation

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO SPOS-a 51 Vladimir Huwadi

PISMO P^ELARIMA ZA FEBRUAR 52 Milo{ Milosavqevi}

FEBRUAR – MESEC ODLUKE 54

Mileta Markovi}

MATI^NA RE[ETKA 73 Sr|an Arsi}

NAJTAWA UOKVIRENA MATI^NA RE[ETKA SA LETOM 76 Jovan Kulin~evi}

SPOKOJNO @IVIM ZIMI 57

CENE UVEZENOG I DOMA]EG MEDA U NEMA^KOJ 77

Dobrosav Be{inovi}

Dr vet. med. Miodrag Pe{i}

Budimir Atanaskovi}

ZIMSKA VENTILACIJA I PROLE]NI RAZVOJ 58 Mileta Markovi}

SPRE^AVAWE ROJEVOG NAGONA U DB KO[NICAMA 62 Rajko Pejanovi}

VERTIKALNI OSMODELNI OPLODWAK 65

PROJEKAT MINISTARSTVA POQOPRIVREDE ZA JUGOISTO^NU SRBIJU 79 IZVE[TAJ PREDSEDNIKA 80 Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA FEBRUAR 2006.

80 SKUPOVI I REPORTA@E 82

Dejan ]ukalovi}

RAM GRA\EVWAK RAZLOG VI[E 68 Ratko Jokovi}

MOJ IZBOR TIPA KO[NICE 70 P^ELAR, februar 2006.

49

Re~ urednika Na skup{tini SPOS-a odr`anoj 28. januara 2006, kao nikada do sada ~ulo se mnogo ru`nih re~i i neistina. Za govornicu je mogao da iza|e ko je hteo i da iznese neargumentovane tvrdwe. I nikom ni{ta. Kao da su rekli dobar dan. Niko, ~ak ni biv{i predsednik SPOS-a, nije na{ao za shodno da iza|e i ka`e da su to izmi{qotine.

I prema uredniku su upu}ene neargumentovane optu`be. Iako je svima jasno stavqeno do znawa da je sve ra|eno po odlukama Izvr{nog odbora SPOS-a i po postoje}im pravilnicima, mnogima nije smetalo da sa govornice iznose neistine. Dodu{e, razlog su bili izbori.

Ali, ciq ne opravdava sredstvo. U ciqu objektivnog informisawa `elim da vam iznesem ~iwenice koje poti~u iz zvani~nih dokumenata SPOS-a.

SPOS je 2004. nabavio fotoaparat i stavio ga uredniku na raspolagawe za oboga}ivawe ~asopisa namenskim fotografijama kojih nikad nema dovoqno. Odmah sam uvideo mogu}u opasnost da mogu biti kritikovan zbog eventualno visokih honorara za objavqene fotografije i predlo`io da mi se umawe honorari za fotografije na~iwene tim fotoaparatom za 40% u odnosu na ostale saradnike, a da uop{te ne napla}ujem honorar za fotografije na~iwene na putovawima gde putne tro{kove snosi SPOS. Sve to da se ne bi ustru~avao da ~asopis oboga}ujem fotografijama. Do danas, na osnovu tog mog predloga, SPOS je ostvario u{tedu u isplati honorara od 97 265 dinara. Od tada je objavqeno 20 brojeva P~elara, i prose~no sam po broju objavqivao 11,65 fotografija za koje sam naplatio honorar po umawenom cenovniku i 12,75 fotografija za koje nisam naplatio nikakav honorar. Prema dana{wem cenovniku, to je autorski honorar od 2 097 dinara mese~no za fotografije. Me|utim, zamereno mi je {to sam i toliko fotografija objavio!

Ako je tako, zaista ne razumem za{to je fotoaparat uop{te kupqen, ako je 11,65 fotografija mese~no mnogo?

Moj mese~ni honorar u posledwih godinu dana za ure|ivawe P~elara je 20 140 dinara, a u prethodnoj godini je iznosio oko 18 000 dinara. U tu sumu ura~unati su i tro{kovi koje imam (telefon, papir, toner, struja, amortizacija moje kompjuterske opreme), koji iznose i do 5 000 dinara mese~no, {to moj honorar svodi na petnaestak hiqada dinara. Ukupni autorski honorar (i za fotografije i za tekstove) je ove dve godine prose~no mese~no iznosio 6 434,80 dinara. Zna~i, samo oko 1 400 dinara vi{e od tro{kova.

Prema tome, to je istina. Istina je i da sam u SPOSu imao najmawi honorar. Honorar predsednika bio je ve}i za oko 7%, a sekretara i kwigovo|e za oko 20%.

Smatram da sam svoj posao obavqao vaqano. Stra{no sam razo~aran uvredama koje sam na skup{tini morao da podnesem. Ali, bez obzira na sve to, `ivot ide daqe.

Sada svi moramo da se ujedinimo u ostvarivawu jednog interesa. A to je razvoj p~elarstva u Srbiji.

50

Misao meseca Ako imate samo ono {to lopovi mogu ukrasti, a moqci pojesti, {ta }ete raditi ako to lopovi zaista ukradu, a moqci pojedu?

Za{to je kasnio ~asopis za januar Usled velikog broja pritu`bi zbog nedobijawa ~asopisa „P~elar“, a u skladu sa onim {to je objavqeno u broju 12/2005 istog, u vezi sa u~lawivawem, stru~na slu`ba SPOS-a mora da ka`e slede}e.

Na na{u adresu je do 20. 12.

2005. godine stiglo 70 spiskova.

Onima koji su spisak DOSTAVILI do 20. 12. 2005. godine, ~asopis je i poslat 28. 12. 2005. godine (2 000 brojeva). Ina~e, urednik je ~asopis u SPOS dostavio 22. decembra 2005, ali nije slat dok se nisu unele sve adrese pristigle do 20. decembra. Posle 20. 12. 2005. godine, stigli su naredni spiskovi p~elara sa ne{to preko 3 000 adresa. Wima je ~asopis poslat posle Nove godine, i to u dva navrata: 9.

1. 2006. godine (1 000 brojeva) i 20.

1. 2006. godine (1 200 brojeva).

Ostalima koji su spiskove dostavili u tom periodu ~asopis }e biti poslat najkasnije do 27. januara.

Svima koji su spiskove dostavili posle Nove godine do 20. 1. 2006, ~asopis }e biti poslat prvih dana februara, a ostalima koji spiskove dostave posle ovog datuma ~asopis }e biti poslat tokom februara. Uz `equ da na{a saradwa i daqe bude dobra i uspe{na kao i do sada sve najboqe u Novoj godini `eli stru~na slu`ba SPOS-a.

Odre|eni broj spiskova je bio nepotpun npr. bez po{tanskog broja i sli~no, pa vas zato molim da ubudu}e spiskovi izgledaju ovako: Prezime i ime; Po{tanski broj; Mesto; Adresa; Telefon; LR broj; DB broj; A@ broj; Farar broj; polo{ke broj; ostale broj; ukupno broj; seli.

Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi}

P^ELAR, februar 2006.

I ZABRAN O N OVO R UKOVODSTVO SP OS-a

Izborna skup{tina SPOS-a odr`ana je 28. januara 2006. godine. Na skup{tini je izabrano novo rukovodstvo SPOS-a.

Izborna trka je bila veoma te{ka, i obavqena je u dva kruga. U prvom krugu se pokazalo da su trojica najozbiqnijih kandidata imala skoro podjednaku podr{ku delegata (@ivoslav Stojanovi} iz Subotice 57 glasova, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i 54 glasa, Vlastimir Spasi} iz Ni{a 51 glas i Dragoslav Ili} iz Leskovca 1 glas).

Odlu~ilo je svega par glasova. Isto se dogodilo i u drugom krugu (@ivoslav Stojanovi} 81 glas, \oko Ze~evi} 77 glasova). Pobedniku najsrda~nije ~estitamo.

Novog predsednika SPOS-a u radu prati}e i novi Izvr{ni odbor u slede}em sastavu: Jo`ef Agardi iz Subotice, Dejan ]ukalovi} iz In|ije, Mom~ilo Kon~ar iz Aleksandrova, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i, Milijan Trifunovi} iz Gorweg Milanovca, Zvonimir Vasi} iz Leskovca, Milivoje Perovi} iz Kur{umlije, Nenad Marinkovi} iz Kru{evca, Dragutin Gaji} iz Velikog Gradi{ta, Svetozar Jovanovi} P^ELAR, februar 2006.

iz Kriveqa, Rajko Pejanovi} iz [apca, Dragan Beqinac iz Obrenovca, Stoi{a Ivanovi} iz Jagodine i Miroslav Vujnovi} iz Beograda.

Nadamo se da }e novo rukovodstvo SPOS-a uspeti da ostvari programske ciqeve iz programa predsednika i da }e SPOS u~initi jo{ uspe{nijom organizacijom kroz niz uspe{nih projekata. P~elari svakako najve}i napredak o~ekuju u sferi prodaje p~eliwih proizvoda i saradwi sa nadle`nim dr`avnim organima.

Na `alost, atmosfera na skup{tini nije bila na zadovoqavaju}em kolegijalnom nivou. U predizborne svrhe mnogi su neargumentovano optu`ivali dosada{we rukovodstvo SPOS-a za finansijske malverzacije koje ne postoje, {to je svakako uticalo na reme}ewe me|uqudskih odnosa.

Pitamo se svi da li }emo ikada preboleti de~je bolesti demokratije, ili }emo i daqe vrhuncom mudrosti smatrati onu narodnu da je uvek najboqe da kom{iji crkne krava, bez obzira {to to ide i na na{u sopstvenu {tetu.

51

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA FEBR UAR Vladimir Huwadi ul. Tunislava Paunovi}a br. 8, 21131 Petrovaradin, (021) 6433-271, (063) 86-999-79

Period kada p~ele prenose `ivot iz jedne sezone u drugu odvija se od novembra do februara. Tada p~elama treba obezbediti besprekoran mir.

Do januara, sve `ivotne aktivnosti p~eliwe zajednice svedene su na minimum. Iznad klubeta se nalazi medna kapa, visine 7–10 cm. To je tada jedini izvor hrane i ~uvar toplote. Ve}e zalihe hrane nalaze se levo i desno od klubeta, i tokom jakih zima ~esto su nedostupne p~elama.

Tokom zimskih meseci, do kraja januara, p~ele tro{e najmawe hrane. Prose~na potro{wa u tom periodu je od 0,9–1,1 kg hrane mese~no.

Spremaju}i zimnicu tokom jula, letwe p~ele postavqaju med iznad i oko legla, koji }e im u zimskim mesecima poslu`iti kao neophodna hrana, ali i toplotni omota~.

Mnogi p~elari ne uvi|aju zna~aj ovog p~eliweg pona{awa, ve} vi{e obra}aju pa`wu na toplotnu izolaciju zidova i poklopnih dasaka svojih ko{nica. P~ele nikada ne umiru od zime, nego uvek od gladi i bolesti.

Samo besprekorno mirovawe, bez ikakvog uznemiravawa, omogu}uje p~elama da i tokom najsurovije zime, i sa minimumom utro{ka `ivotne energije, prezime i do~ekaju lepe prole}ne dane. Jer, nije dovoqno da p~ele samo prezime i ostanu u `ivotu.

Moraju da budu sposobne za brzo umno`ava-

52

we broja p~ela tokom prole}a. To je jedini preduslov za visoku produktivnost tokom nastupaju}ih pa{a.

Svako uznemiravawe p~ela u zimskom periodu dovodi do stresa p~eliwih zajednica. U slu~aju uznemiravawa, p~ele uzimaju prekomerne koli~ine hrane i samim tim dolazi do skra}ewa `ivota svake jedinke u zajednici zbog nepotrebnog iscrpqivawa.

P~eliwe zajednice treba da imaju potpuni mir i budu u zaklonu od jakih vetrova. Tako|e je neophodno da jo{ u toku jeseni, pre uzimqavawa, budu udaqene od blizine prometnih saobra}ajnica. P~eliwak treba da bude tako postavqen i da ga ne uznemiravaju doma}e `ivotiwe.

Najve}u opasnost za lo{e zimovawe p~eliwih zajednica mo`e da predstavqa i radoznali p~elar (po~etnik), koji iz znati`eqe zaviruje u ko{nice i tako remeti potreban mir koji su p~ele sa velikim naporom stvorile radi bezbednog zimovawa.

Dopuna rezervne hrane morala je biti obezbe|ena najkasnije u avgustu i prvim danima septembra. ^vrsta hrana u obliku raznih poga~a ({e}erne ili medne), mo`e se dodavati p~elama tek u drugoj polovini februara. Ukoliko se poga~e dodaju ranije, remeti se `eqeni mir.

P~elar treba da interveni{e na p~eliwaku samo ukoliko se pojavi topao dan, i p~ele imaju uslova za izlet. Zimski izleti su blagodet za svaku p~eliwu zajednicu. To su takozvani pro~isni izleti na kojima se p~ele osloba|aju nagomilanih ostataka hrane u debelom crevu. Naro~ito su zna~ajni u godinama kada med medqikovac zaostane u zimskim zalihama hrane, naro~ito zato {to on u svom sastavu ima mnogo nesvarqivih materija. Med medqikovac svojim prisustvom dodatno optere}uje svaku p~elu i zajednicu u celosti, pa retki zimski izleti mogu da izazovu ne`eqene posledice (proliv).

P^ELAR, februar 2006.

P~elar mo`e da postavi prostirku (slama, karton i sli~no), ukoliko je to potrebno, da p~ele ne bi ostajale na hladnoj i mokroj zemqi, travi ili snegu. De{ava se da mrtve p~ele zagu{e leto (~e{qevi), i tako `eqeni pro~isni izlet ne bude obavqen, {to mo`e da izazove katastrofu.

Tokom februara mewa se `ivot u zimskom p~eliwem klubetu. Po~iwe produ`ewe vrste (ve} tokom januara), pojavquje se prvo leglo, koje u ovom trenutku nije veliko, ali je zna~ajno. [to je p~eliwa zajednica brojnija, tim je i leglo ve}e. Zajednice sa obiqem polena u svojoj zimskoj hrani imaju leglo ve}ih povr{ina.

Nemojte biti znati`eqni i zavirivati u p~eliwe gnezdo (podizati i pomerati ramove), iako postoji mogu}nost da se u ovom mesecu pojavi i po koji topao i sun~an dan.

P~eliwa zajednica je utro{ila mnogo energije da proizvede tako potrebnu toplotu i odgovaraju}u vla`nost vazduha (mikroklimu) u rejonu legla, i to ne bi trebalo remetiti bez preke potrebe.

U ovom periodu svaki dan je za nekoliko minuta du`i u odnosu na prethodni. P~ele to veoma dobro ose}aju. Potro{wa hrane se pove}ava (u februaru 3–4 kg). Zalihe polena (perga) ispod venaca potro{enog meda imaju veoma veliki zna~aj za ovo tako va`no zimsko leglo. To su prve jedinke mladih

Da li postoji neka hrana za p~ele koja mo`e da zameni med? Ne! „Med je jedino prirodno slatko. Sve ostale slatke materije se moraju prera|ivati, pri ~emu se mewa i wihova priroda da bi poslu`ile kao prakti~na hrana. Med je onakav kakav dolazi iz ko{nice odli~na hrana i ni{ta se ne mo`e u~initi da bude boqi. Zbog toga su p~elari u jedinstvenom polo`aju da mogu dati ono {to drugi ne mogu.

Qudi nikada nisu bili sposobni da proizvode med ili ne{to {to sasvim li~i na ovaj proizvod.

S druge strane „med“ iz hranilica sa {e}ernim sirupom ne mo`e biti ni med ni prirodna hrana, kako za p~ele tako i za qude“.

Jugoslovensko p~elarstvo, br. 1–2/1968. str. 23.

P^ELAR, februar 2006.

p~ela koje }e u p~eliwoj zajednici nakon dvadesetak dana zameniti p~ele uginule tokom zime.

Najboqe je ako p~elar zna da wegove p~eliwe zajednice imaju dosta hrane (debele vence meda iznad klubeta), jer onda ne mora da interveni{e. P~elari koji nisu sigurni u kvalitet i koli~inu hrane u svojim p~eliwim zajednicama, ili su se uverili da je nema u dovoqnoj koli~ini i na pravom mestu, treba da interveni{u ~vrstom hranom. Ne sme se dozvoliti gubitak p~eliweg dru{tva zbog nedostatka hrane.

Prirodna poga~a Postavqeni drveni prsten ispod poklopne daske, koji omogu}ava postavqawe po horizontali rama sa kristalisanim medom iznad klubeta, daje iste rezultate. Po{to pokriva celo klube (skoro ceo nastavak) i boqe.

Svetozar Stefanovi}, Novi Sad

^esto se postavqa pitawe, ako se ve} mora, kakvu poga~u dati: {e}ernu, {e}ernu sa raznim stimulativnim sredstvima, {e}ernu sa lekovima, mednu ili medno–{e}ernu.

Kristalisani med stavqen u plasti~nu vre}icu i postavqen iznad klubeta u februaru (sa {to mawe uznemiravawa), po kvalitetu ne mo`e da zameni nikakva druga hrana.

Med za prihranu p~ela koristiti iskqu~ivo sa svog p~eliwaka, naravno pod uslovom da su u prethodnoj sezoni p~ele bile potpuno zdrave. Ako se koristi med nepoznatog porekla, preporu~qivo je odneti ga na ispitivawe najbli`em veterinarskom institutu. Ukoliko se otkrije da je med pozitivan na spore bilo koje p~eliwe bolesti, takav med se ne mo`e koristiti u prihrawivawu. Uvek koristiti med iz burnih pa{a.

U februaru, na izmaku zime i na po~etku prole}a, p~ele su najslabije i najrawivije.

Prera|ivawem raznih surogata one crpe svoju `ivotnu energiju, koju treba da prenesu na svoje potomstvo. U prole}e, p~elar o~ekuje brz razvoj svojih p~eliwih zajednica. Mnogi p~elari ne mogu da otkriju razlog za{to je do{lo do zaostajawa u razvoju p~e53

liwih zajednica. Razloge treba tra`iti u nedovoqnoj i nedovoqno kvalitetnoj zimnici, kao i nekvalitetnoj prihrani u rano prole}e.

Ako se pojavi du`i period toplog vremena, u trajawu od nekoliko dana, p~ele }e sakupqati polen, naro~ito tamo gde leske ima u izobiqu, ali i drugih polenarica. To }e biti dodatni stimulans za razvoj p~eliwe zajednice. Tek to je momenat kada se p~eliwe dru{tvo mo`e dodatno utopliti. Vre}ica sa ~vrstom hranom }e p~ele obezbediti i vodom (kondenzacija), koja }e u narednom periodu, kako leglo raste, biti sve potrebnija. P~ele }e imati preko potrebnu vodu, a mawe }e izletati tra`e}i je van ko{nice, i tako }e mawe propadati u prirodi. Ina~e, higijensko pojilo treba postaviti na sun~a-

nom mestu, u zaklonu od vetrova. Potreba koju p~ele imaju za vodom neguju}i leglo je nekoliko puta ve}a od koli~ine hrane koju potro{e.

P~elarewe u surovim planinskim uslovima

FEBR UAR – MESEC OD LUKE

Milo{ Milosavqevi} ul. 1. maja br. 2/2, 36344 Baqevac na Ibru (036) 790-555, (063) 88-75-541, www.pcelinjaci.co.yu

Vrlo va`an mesec je pred nama. Na osnovu uvida u stawe p~eliwih dru{tava do sada, a i pra}ewem istih tokom februara, donosimo plan rada sa na{im p~elama u aktivnoj sezoni 2006. godine.

Po~etkom novembra, primenili smo oksalnu kiselinu i sa wom, ube|eni smo, o~istili p~ele od varoe. Pra}ewem i utvr|ivawem da se na mre`i podne daske, kod ve}ine dru{tava, nalaze izba~eni ostaci p~eliweg legla, po~etkom januara 2006. godine u 95% dru{tava, stavqene su medno {e}erne poga~e koje sadr`e pelin i sitno mlevenu qutu papriku (detaqno opisane u pro{lom broju).

la. Letwa, livada i raznorazni korovski cvet. U kasno leto i jesen dominiraju tamni medovi sakupqeni sa li{}a drve}a i plodova raznog vo}a. Dru{tva treba tako razviti da {to pre oja~aju i da sna`na stignu da pokupe ba{ tu finu prole}nu pa{u, ali i da surove vremenske prilike koje se de{avaju podno Kopaonika {to bezbolnije podnesu.

Kako mi to radimo sa na{im p~elama u uslovima kada su vremenske prilike sli~ne onima na Pe{teru, i kada u kasno leto p~ele nakupe zna~ajne koli~ine, za nas p~elare

Za{to tako rano?

Na{a metoda rada sa p~elama u mnogome se razlikuje od na~ina rada u drugim krajevima na{e zemqe. Nije ni ~udo, kada se zna da se na{i p~eliwaci nalaze u brdsko-planinskom kraju, odmah ispod same planine Kopaonik. Klima specifi~na – potkopaoni~ka, a pa{a jo{ specifi~nija. Prole}na, fina, sa milionima cvetova vo}nih staba54

P^ELAR, februar 2006.

odli~nog meda, a za p~ele vrlo lo{e hrane, koju one u znatnoj meri odlo`e tamo gde ne treba, odnosno u plodi{te ko{nice?

I pored svih pravila da se sa ce|ewem meda mora zavr{iti do Svetog Ilije, mi dr`imo medi{ta na svojim ko{nicama dok postoji unos medne rose koju p~ele kupe u jutarwim ~asovima sa listova listopadnog drve}a. Ce|ewe meda nastojimo da zavr{imo {to hitrije, skidawe medi{ta i pregledi se obavqaju vrlo brzo. Zamena matica se obavi za tri dana. Ove godine zamenili smo 86 „crvenih“ matica sa isto toliko mladih plavo obele`enih matica. Mladu maticu, samu u kavezu dodajemo odmah dru{tvu po oduzimawu stare, koju ubijamo mrve}i je o mre`u kaveza matice koju dodajemo. Ove godine uspeh u prijemu matica je bio stoprocentan.

Potrebnu hranu, koju treba dati pojedinim dru{tvima, radi obezbe|ewa zimske rezerve, dajemo u velikim koli~inama u vidu blago razbla`enog invertovanog sirupa. Vrlo je va`no da ka`em da svaku operaciju koju izvodimo u p~eliwaku, za svaku ko{nicu, odnosno dru{tvo, unosimo u dnevnik rada, a uve~e te dragocene podatke iz dnevnika unosimo u centralne kwige p~eliwih dru{tava. Ta evidencija nam umnogome poma`e pri odluci {ta kojem dru{tvu i kada treba uraditi, dodati, zameniti i tome sli~no. [to se ti~e zimske zalihe hrane poku{avamo da P^ELAR, februar 2006.

na{a dru{tva ne u|u u zimu sa velikim zalihama meda. Ako uspemo da sa prihranom na{e p~ele u zimu u|u sa 12–15 kg meda ostvarili smo pun pogodak, pa tako po~etkom januara p~eliwe klube, idu}i za hranom, do|e pod poklopnu dasku ko{nice. Ako bi dru{tva imala vi{e hrane u na{im uslovima, p~eliwe klube ne bi stiglo pojesti svu hranu sme{tenu na ramovima uz predwu stranu ko{nice, i ne bi iza{lo pod poklopnu dasku ko{nice, gde ga mi o~ekujemo oko po~etka januara sa svojom lekovitom poga~om. Mlade matice su ve} po~ele sa leglom i p~ele su u obavezi da temperaturu u delu gde je leglo dr`e na 36 °C. Poga~a je stavqena odmah iznad klubeta p~ela, pokrivaju}i znatan deo unutra{wosti ko{nice. Svojim sadr`ajem daje p~elama solidnu hranu i tako potrebnu vodu, koja se hvata na kesi poga~e. Pelin i sitno mlevena paprika izazivaju nepovoqnost razvoja spora nozeme u crevnom traktu p~ele. Napomenuo sam da samo desetak na{ih dru{tava nije bilo spremno za poga~u po~etkom januara, jer smo, verovatno, ta dru{tva malo vi{e nahranili u toku avgusta, pa su sa klubetom p~ele bile dosta nisko – ispod satono{a ramova dru{tva.

Ta ve}a medna kapa iznad klubeta spre~ava p~ele da uzimaju poga~u, i istima je ne dajemo. Radi se uglavnom o dru{tvima sme{tenim u DB ko{nicama.

Februar je mesec po koli~ini radova sli~an junu, s tom razlikom {to se poslovi u junu skoro 80% obavqaju u p~eliwaku, a 20% unutar prostorija, dok je u februaru situacija obrnuta.

Najva`niji posao u februaru je55

ste vrlo ozbiqno pra}ewe potro{we poga~e koju smo ve} dali. Mnoga dru{tva su je ili pojela ili su pri kraju sa poga~om. Ne sme se dozvoliti da p~ele ostanu bez poga~e.

Po~etkom meseca vr{imo dodavawe poga~a dru{tvima koja su poga~u pojela, skidaju}i pre toga plasti~nu foliju, kesu u kojoj je poga~a bila upakovana ili povla~ewem kese sa jo{ po malo poga~e u uglovima kese u zadwi deo ko{nice, a stavqawem nove cele poga~e u zonu iznad p~eliweg klubeta. U dnevnik obavezno unosimo podatak o broju zaposednutih ulica, uzimawu poga~e, stawu ostale hrane, mikro klimi u ko{nici, prisustvu vlage, pona{awu p~ela. A ako poga~e jo{ ima, procewujemo za koliko }e dana biti potrebno da se doda nova.

Mnoga dru{tva }e u ovom mesecu pojesti i tu drugu dodatu poga~u pa im pri kraju meseca, treba dodati jo{ jednu, tre}u po redu poga~u.

Na kraju meseca treba sesti i na bazi pra}enih podataka o svakom dru{tvu izraditi plan rada sa dru{tvima u nastupaju}oj godini. Plan obuhvata podatke o dru{tvima koja smo odredili da budu u funkciji medobrawa, koja smo odredili da ve{ta~ki razrojimo, podatke koliko ve{ta~kih rojeva mo`emo obezbediti za na{e kupce koji svoje ko{nice za prihvat roja treba da donesu u martu, eventualno u aprilu, podatke o dru{tvima koja }emo ostaviti za pravqewe oplodwaka. I odgajiva~ka dru{tva tako|e treba planirati. Na kraju ostaju sumwiva dru{tva, ona koja su pri otvarawu davala lo{e znake. Mo`da se jo{ u toku februara ona mogu sanirati (ako bude par dana lepog vremena, sa temperaturom oko 15–18 °C).

Lepo vreme, kada p~ele op{te sa okolinom, koristimo za probno ispitivawe da li je u ko{nicama sve u redu. Sojino bra{no prospemo na ~ar{av ili ve}i papir usred p~eliwaka. P~ele vrlo brzo prona|u prosutu soju i u rojevima navale da je kupe u svoje Test sa sojinim bra{nom

56

korpice i `urno odnose u svoje ko{nice.

Mi ih sa velikom pa`wom pratimo i bele`imo ko{nice u koje p~ele ne unose nano`ak. U tim dru{tvima u 90% slu~ajeva nema matice, ili je ima, ali je lo{a. Nama je za taj test potrebno oko 2 kg sojinog bra{na.

Pri svakodnevnom obilasku postavqenih malih mi{olovki na drvenim nosa~ima, koje su u slu`bi za{tite p~ela od ptica, uglavnom senica, obra}amo posebnu pa`wu na spoqa{wi izgled ko{nica. Pratimo da neko telo ko{nice, pod dejstvom vremenskih prilika i neprilika, nije popustilo, {to bi zna~ilo sigurnu opasnost od pojave grabe`i kada vreme omogu}i da p~ela izleti.

U prvoj polovini meseca treba obezbediti pojilo za p~ele u blizini p~eliwaka. Ukoliko se najave lepi dani vodu sipati u ve} postavqeno pojilo.

U toku dana, kada nam hladno}a ne dozvoqava da se mnogo zadr`avamo napoqu, unutra sasvim dobro do|e posao bu{ewa i umetawa nitni u bo~ne stranice ramova.

Klasi~nu bu{ilicu smo prepravili i omogu}ili da na vrlo lak na~in odjednom izbu{imo sve rupe na stranici i ugradimo nitne u iste bez pode{avawa visine na klasi~nim bu{ilicama. Uz pomo} jednostavne naprave, bez ~eki}a, mogu}e je sastaviti znatan broj ramova i po izradi rama o`i~iti ga i bez prqawa prostorija ugraditi satnu osnovu. Kompletni ram ko{nice treba slo`iti u nastavak i odneti u prostoriju dobro osiguranu od ulaza mi{eva, rov~ica, pacova i drugih nepo`eqnih uqeza.

Februar mo`e prijatno p~elara iznenaditi toplotom i lepim vremenom, te prvim grudvicama polena sa visibabe, leske, kukureka, jove. To je bogom dati dar p~eli i p~elaru, i tome se treba radovati. Uve~e kada mrak ipak savlada poprili~no odu`ao dan, neka kwiga, ili ~asopis, uzet od kolege p~elara, ili iz biblioteke, znatno }e doprineti da san lak{e do|e, no} neosetno pro|e, a sa wim i februar – odlu~uju}i mesec za nas p~elare.

P^ELAR, februar 2006.

SP OKOJN O @ I V I M ZI M I

Budimir Atanaskovi} ul. Knegiwe Milice br. 74/12, 37240 Trstenik, (037) 711-039

Unazad vi{e od dve decenije (a p~elarim ~etrdesetak godina), tokom zimskog perioda, ta~nije od polovine oktobra do kraja marta, gotovo da nemam nikakve potrebe niti pravog razloga da bilo {ta radim u svom p~eliwaku. U to vreme na p~eliwaku vlada potpuni mir. Jedini posao koji obavqam jeste posledwe tretirawe p~ela protiv varoe nekim od sredstava koja se upotrebqavaju kada u ko{nicama nema legla.

U vreme vrcawa bagremovog meda ne oduzimam nijedan okvir sa polovi~no i totalno otvorenim medom. Taj med ostaje u prvom polunastavku moje DB ko{nice, prvo kao eventualna rezervna hrana p~ela ako tokom jula u prirodi ne bude zadovoqavaju}e pa{e, i drugo, kao podsticajna hrana za normalno zalegawe matice (po~ev od 5. jula) za leglo iz kojeg }e se izle}i zimske p~ele. Smatram da je va`no da budu}e zimske p~ele `ive u uslovima obilne koli~ine hrane, jer samo tako mogu stvoriti svoje tzv. masno tkivo i tako biti sna`ne, izdr`qive i naravno zdrave, sposobne da pre`ive surove zimske uslove. Ukoliko bude druge letwe pa{e, med oduzimam krajem jula. I ovom prilikom p~elama tako|e ostavqam nepoklopqen med.

Tada obavezno „silazim“ u plodi{ni prostor radi utvr|ivawa koli~ine meda i perge. Na osnovu koli~ine i kvaliteta legla (otvorenog i zatvorenog) utvr|ujem kvalitet matice i na osnovu svega odre|ujem da li je p~eliwa zajednica sposobna da u|e u zimu.

Slede}i korak je dopuna eventualno nedostaju}e energetske i proteinske hrane. Svaka p~eliwa zajednica obavezno mora da ima za zimu najmawe 22 kg hrane i dovoqno perge. Ukoliko te hrane nema, dopuwavam je ve} obezbe|enom koli~inom nektarskog meda uzetog iz plodi{ta za vreme malog i velikog pro{irivawa prostora za zalegawe matice tokom vo}ne pa{e, kao i dodavawem okvira sa pergom obezbe|enim tako|e u vo}noj pa{i. Ako i tada nema dovoqno hrane, P^ELAR, februar 2006.

dopuwavam zalihu sirupom od invertovanog {e}era koji dodajem u ve}im dozama u kratkom vremenskom periodu. Pritom pazim da koli~ina sirupa ne bude ve}a od jedne petine ukupne koli~ine meda, i da dodata hrana ne blokira zalegawe matice. Vodim ra~una i da sirup dodajem na kraju dopune hrane kako bi isti bio sme{ten {to bli`e budu}em p~eliwem klubetu, kako bi ga p~ele potro{ile do po~etka novog legla. Ukoliko ne bude bilo zadovoqavaju}e podsticajne pa{e u avgustu, p~ele ipak stimulativno prihrawujem najkasnije do dvadesetog avgusta.

Ovako obezbe|ena p~eliwa dru{tva sa dovoqnom koli~inom kvalitetno odgajenih zimskih p~ela, dovoqnom i kvalitetnom zalihom hrane, mladim sa}em, dobrom mikroklimom i ventilacijom mogu bez ikakve pomo}i p~elara da do~ekaju prve cvetove xanarike. Dakle, nema otvarawa ko{nica radi dodavawa bilo kakve hrane. Moje p~ele zimuju sa jednim polunastavkom u ~ijim poluokvirima uvek ima izvesne koli~ine meda.

Utopqavawe p~eliwih zajednica vr{im samo od prvog marta do kraja aprila kada zatvaram i `i~anu ventilaciju na podwa~i.

Prole}e Polovinom cvetawa xanarike obavqam prvi prole}ni pregled i malo pro{irivawe dodavawem jedne vo{tane satne osnove.

Po{to moje p~ele nikada ne gladuju, veoma retko imam gubitke. A ako ih i bude, bude ih zbog bolesti p~ela {to je iskqu~ivo moja gre{ka jer se veoma te{ko snalazim u (za mene) haoti~nom stawu na tr`i{tu lekova za p~ele.

Po meni je svako otvarawe ko{nica zbog dodavawa hrane tokom zimskog perioda (ako nije u ciqu spasavawa dru{tava) nepotrebno i {tetno. Za{to bih obavqao poslove koji uz to donose polovi~ni uspeh po snegu i hladno}i kada se to mo`e uraditi tokom leta. Zima slu`i za i{~itavawe literature.

57

ZI MSKA VEN TI LACI JA I P ROLE]N I RAZVOJ Ing. Dobrosav Be{inovi} ul. Proleterska br. 137/21, 19250 Majdanpek, (030) 582-130

Zima je poseban period za p~ele, naro~ito {to se ti~e zimske ventilacije. Za `ivot u prirodnim uslovima one su stekle sposobnost da se suprotstave mnogim nepovoqnim uslovima. Ali, ko{nica je ne{to sasvim drugo.

P~ele }e dobro prezimiti u nametnutoj im ko{nici samo ako su zdrave i broj~ano dovoqno jake, ako imaju dovoqno kvalitetne i pristupa~ne hrane i ako imaju dovoqno ~istog vazduha i suvu ko{nicu.

U praksi postoji dosta nedoumica kad je u pitawu zimska ventilacija. Zato }u svoje prakti~no iskustvo da prika`em u sklopu uobi~ajenih oblika zazimqavawa sa utopqavawem i bez utopqavawa. Problematika nije nova, ona je bila predmet mnogih istra`ivawa. Me|utim p~elarstvo i daqe trpi posledice nekih lo{ih re{ewa kod priprema p~eliwih dru{tava za prezimqavawe. ^iwenica je da i danas jo{ uvek ima p~elara koji enormno p~ele zatrpavaju raznim utopqavaju}im materijalom, vo|eni krilaticom da se „mala soba lak{e zagreje od velike sale“. Ovu misao izrekao je Freudenstein, i ona je bila jaka argumentacija za propagandu velikog utopqavawa p~eliwih dru{tava sa ciqem da se {to boqe ~uva zimsko klube od hladno}e. Ali, i drugi istra`iva~i, tridesetih godina pro{loga veka (Phillips, Armbruster i drugi) bili su mi{qewa da p~eliwe dru{tvo tokom zimovawa ne greje samo zimsko klube nego i prostor oko wega. Danas znamo da to nije ta~no.

Takvu teoriju zazimqavawa preko konzervisawa energije p~ela velikim utopqavawem, veliki broj p~elara je napustio jer su nova istra`ivawa dala prednost snazi dru{tva i obilnim zimskim zalihama hrane. Toplota klubeta je najbitnija, dok ga ko{nica samo {titi od vetra i vlage. Farrar je detaqno ispitivao fiziologiju prezimqavawa p~ela. Konstatovao je da p~ele greju samo klube, a da se i ne trude da zagreju prostor u ko{nici oko klubeta. Proizvodwa 58

toplote u klubetu je onolika, koliko je potrebno da se nadoknadi gubitak toplote sa povr{ine klubeta gde temperatura treba da se odr`i na nivou od oko 7 °C. Takav toplotni re`im p~ele odr`avaju kori{}ewem glavnog mehanizma klubeta za termoregulaciju. To je promena gustine kore i promena zapremine klubeta. Odnosno, kada spoqna temperatura opada tada se klube skupqa, a kada raste dolazi do {irewa. To zna~i da klube podnosi hladno}u i u normalnim uslovima izbori}e se sa wom na ra~un umawewa gubitka toplote i poja~ane potro{we energije.

Za na{ slu~aj bitna je ~iwenica, da je gubitak toplote srazmeran povr{ini klubeta, te mawe klube gubi vi{e toplote {to nadokna|uje ve}om potro{wom hrane po jednoj p~eli. Time }e biti pove}ana i vla`nost. Preterana vla`nost uve}ava relativnu hladno}u u ko{nici za klube, a p~ele na to odgovaraju pove}anom potro{wom hrane ~ime se stvara jo{ ve}a vla`nost {to obi~no vodi ka kobnim posledicama po p~eliwe dru{tvo. Tako|e negativna osobina uve}ane vla`nosti je i to {to dovodi do sledstvenog pove}awa temperature u klubetu i po pravilu matica otpo~iwe sa polagawem jaja. Zimsko leglo je veoma skupo za p~ele i ima rizi~an ishod. Pod takvim okolnostima stvoreni su idealni uslovi za razvoj nozeme (optimalno oko 31 °C – pri temperaturi ni`oj od 22 °C i vi{oj od 34 °C nozema prekida svoj razvoj – Poltev, Moskva, 1984). To je karakteristi~no za slaba dru{tva i tamo gde je u ko{nici vlaga „zarobqena“ nepravilnim uzimqavawem. Tako p~ele prevremeno istro{e organizam {to umawuje sposobnost kvalitetnog odgoja prole}nog legla. P~elama se smawuje du`ina `ivota, dru{tvo slabi i obi~no oboli pa lako postane plen grabe`i.

Nisam za to da se klube „zasipa“ utopqavaju}im materijalom koji }e da zarobi vlagu, ali ni za to da se „ogoli“ smatraju}i doP^ELAR, februar 2006.

voqnim to {to samo sebe greje. Potpun odgovor je te{ko dati, ali mislim da treba uzeti u obzir ~iwenicu da se iz klubeta stalno emituje toplota koja zagreva vazduh, a on se zatim {iri prema hladnijim delovima ko{nice. Po{to se u toplom vazduhu nalazi vodena para (kao produkt ishrane p~ela), vrlo je va`no weno odstrawivawe iz plodi{ta pre kondenzacije. To se posti`e dobrom ventilacijom koja je delom uslovqena tehni~kim karakteristikama odre|enog tipa ko{nice. Moja zapa`awa su vezana za DB ko{nicu sa kojom radim. Eksperimentima sam do{ao do zakqu~ka da sa standardnom DB ko{nicom nije mogu}e ostvariti ozbiqniju produktivnost bez uvo|ewa nekih konstrukcijskih izmena i postupaka u tehnici p~elarewa. Lovro Peradin (Nove metode p~elarewa, str. 167) isti~e: „Sve poznate ko{nice nastale su u vremenu kada jo{ nije bio poznat odlu~uju}i uticaj obilnih zaliha hrane na razvoj p~eliweg dru{tva i kad jaka p~eliwa dru{tva nisu zbog malog plodi{ta ni postojala“. Taj problem dobro je prou~io Farrar i jo{ davne 1943. godine pokre}e novu ameri~ku {kolu p~elarewa utemeqenu na jakom uzimqenom p~eliwem dru{tvu i obilnim zimskim zalihama hrane (~ak 30–40 kg u severnijim krajevima). Tako nastaje i modifikovana Dadanka koja u svom sastavu kod uzimqavawa iznad plodi{ta ima pun polunastavak sa medom i otvorom od oko 2,5 cm u pre~niku. Ispitivawa takvog uzimqavawa vr{ena su i kod nas i o pozitivnim rezultatima pisali su pokojni Tihomir Jevti} i Bogoqub Konstantinovi}.

Da je problem uzimqavawa ozbiqno shva}en, ukazuje da je dosta istra`iva~a prou~avalo p~eliwe zimsko klube sa aspekta umawewa gubitaka koji pored ostalog nastaju i kao posledica vlage. Kao {to znamo, ona je produkt potro{we meda za odr`avawe p~eliweg dru{tva koje je u zavisnosti od broja p~ela i prema Avetisjanu bilo bi: Tabela 1.

(1 kg ima oko 10 000 p~ela) Masa p~eliweg 1 1,5 2 2,5 dru{tva (kg) Prose~na potro{wa 9,67 8,78 7,99 5,74 hrane (kg) Tabela jasno upu}uje {ta vaqa ~initi i {ta da o~ekujemo ako to ne ~inimo. I Lebedev potvr|uje ~iwenicu da slabo dru{tvo P^ELAR, februar 2006.

zimi tro{i vi{e hrane od optimalnog. On ukazuje i na to da za svaku rasu p~ela postoji biolo{ki optimum zimskog klubeta, jer i velika dru{tva imaju tako|e velike zimske gubitke. I Xefri govori o optimalnom klubetu, a ne o velikom klubetu. I na{a p~elarska praksa uvi|a zna~aj optimalnog dru{tva zazimqenog na optimalnoj hrani, koje sve svoje prednosti ispoqava u prole}nom razvoju kao i u pa{i. U Rusiji je definisana optimalna veli~ina tako da dru{tva u jesen treba da imaju 8–9 ulica p~ela ili oko 2 kg. Ako vlada bolest ili druge nepovoqnosti do 2,5 kg. U tabeli 2 prikazana je potro{wa hrane prema snazi dru{tva kao i zimski gubici. U mojoj praksi, dru{tva sa magacinom ulaze u zimu sa 8–9 ulica, dok bez magacina obi~no sa 6–7 ulica p~ela. Ali ovde pored ve}eg broja p~ela i wihov kvalitet ima bitan uticaj u toku zime.

Tabela 2.

Ja~ina dru{tva 4–5 (broj ulica) Potro{wa hrane 1,9 po ulici (kg) Uginule p~ele (grama) 32.9

6–7

8–9 i vi{e

1,3

1,0

19,2

9,4

Dati prikaz ukazuje na {tetnost uzimqavawa slabih dru{tava (za wih postoji druga tehnika uzimqavawa), ali i vodi ka centralnom problemu ove teme.

Kako sa~uvati toplotu i snagu zimskog klubeta, a odstraniti vlagu?

To je problem koji mu~i sve p~elare jer nije ni malo jednostavan. Nije, zato {to tu ima vi{e uticajnih faktora (kvalitet zimskih p~ela, hrana po obimu i kvalitetu, snaga, tip ko{nice, lokacija, pa{ne prilike i drugo) koji su u sprezi sa zimskom ventilacijom, na koju p~elar ipak mo`e da ima direktan uticaj.

Objasni}u kako uzimqavam DB ko{nice u mom DB sistemu (P~elar, 2/2002). Osnovno polazi{te je biolo{ko utopqavawe kao mera o~uvawa toplote. Ogleda se u optimalnom dru{tvu sa kvalitetnim i zdravim zimskim p~elama. Pitawe hrane ogleda se kroz ne{to ve}e zalihe. One su nu`ne, kako bi zimsko klube oformilo {to prirodniji polo`aj, a time i boqe prezimilo. Polo`aj koji zauzima zimsko klube u DB ko{nici nije prirodan i zato ona sa svojim tehni~59

kim karakteristikama ne obezbe|uje dobro prezimqavawe, a ono je temeq uspeha u narednoj godini. Zato su uvedeni AB magacini hrane u uzimqavawe i razvoj, {to nije isto {to i magacin hrane o kojem je ve} bilo re~i. U ciqu boqeg sagledavawa poslu`i}u se primerom iz tabele 3.

Tabela 3.

Broj uzimqenih 5 6 7 8 9 10 11 ulica Pre~nik klubeta 15,4 19 22,6 26,2 29,8 33,4 37 (cm) Odnos 0,39 0,32 0,27 0,23 0,20 0,18 0,16 P:V=K Gubitak toplote zavisi od odnosa povr{ine (P) i zapremine (V) klubeta. Ukoliko K raste, utoliko je potro{wa hrane ve}a, a time i prisustvo vlage u ko{nici. Mo`e se zakqu~iti da }e dru{tvo zazimqeno sa 5 ulica biti skoro duplo optere}enije od dru{tva zazimqenog sa 9 ulica. Ako znamo da je visina DB rama 27 cm, a od toga, centralni ramovi su sa mednom kapom u visini od oko 12 cm i da se klube formira oko 25% na medu, a 75% na praznom sa}u, tada nije te{ko zakqu~iti prema pre~niku klubeta (ili broju ulica) da optimalno dru{tvo od 8–9 ulica ne mo`e da formira idealno klube (loptu) {to povla~i negativne posledice (klube je razvu~eno, obuhvata ve}i broj ulica od potrebnog {to izaziva dodatno optere}ewe p~ela u toku zime).

Uvo|ewem AB magacina u sastav plodi{ta mnogo se toga mewa kada je u pitawu prezimqavawe i razvoj (globalna {ema objavqena je u Zborniku radova sa II kongresa p~elara Srbije, Aleksinac, 2002), ali ja }u se zadr`ati na deo vezan za prezimqavawe p~ela kao preduslov razvoja. AB magacini u sastavu DB plodi{ta su idealna kombinacija za stacionarno p~elarewe.

Opisa}u u praksi ispitanu, a mawe slo`enu varijantu sa jednim telom i adaptiranim zbegom. Telo je prilago|eno za vi{e namena, ali u su{tini zajedno sa zbegom obezbe|uje dobru zimsku ventilaciju. Detaqnije }e biti dat funkcionalni prikaz kroz sliku 1, a o tehni~kim detaqima drugom prilikom. Obja{wewa polaze od trenutka podmetawa AM ispod plodi{ta. AM pun meda podme}e se oko 1. avgusta i do zime ostane 60

mahom prazan. Time se, pored regulacije mikroklime ostvaruju i indirektni ciqevi.

– Podsti~e prirodan razvoj kvalitetnih zimskih p~ela (boqe hrawene i ve}i unos polena); – Uti~e se na veli~inu medne kape i pravilniji raspored hrane prema veli~ini klubeta; – AM prihvata pri formirawu i deo klubeta; – U sklopu sa antivaroznom podwa~om, koriste se prednosti ranijeg prekida i kasnijeg zapo~iwawa sa odgajawem legla.

(Napomena: za na{ slu~aj va`no je napomenuti da je krawska rasa p~ela prilago|ena za na{e terene, da dobro prezimquje i ekonomi~na je u tro{ewu zimskih zaliha, {to nije slu~aj recimo sa italijanskom `utom p~elom).

U periodu do pa{e AM uglavnom {titi klube od direktnog uticaja hladnog vazduha.

U wemu se stvara toplija tampon zona u ~iji sastav ulaze i produkti `ivotne aktivnosti p~ela, vodena para i ugqendioksid. Po{to je sastav gasova u zimskom klubetu (kiseonik se smawuje sa 21% na 17–18%, a ugqendioksid pove}ava sa 0,03% na 3,5–4,5%) druga~iji od prirodnog, kada ugqendioksid (po Lebedevu) prelazi koncentraciju od 4%, p~ele aktivno provetravaju klube po principu odozgo na dole. Budu}i da je ugqendioksid nastao disawem p~ela u klubetu on je zagrejan pribli`no do temperature koja vlada u wemu. Ali u sastavu te dowe toplotne zone ulazi kao produkt i vodena para. Postoje zasi}ene i nezasi}ene pare. Toplije idu gore i delom izlaze kroz otvor na poklopnoj dasci. On treba da bude na predwoj strani, nikako na sredini ili na zadwoj strani. U suprotnom bi se smawila relativna vla`nost vazduha u ko{nici ispod 60% P^ELAR, februar 2006.

kada dolazi do kristalizacije meda, {to tako|e ne pogoduje p~elama. Kod vla`nosti ne{to iznad 60% dolazi do upijawa vlage u otvoreni med koji je pripremqen za kori{}ewe od p~ela u klubetu, {to je va`no, da jako dru{tvo zimi ne bi patilo od `e|i (o tome detaqnije u kwizi E. K. Eskova „Mikroklimat p~elinog `ili{~a“). Nezasi}ene pare ostaju dole gde nema ni p~ela ni hrane. Tako ohla|ena, ali jo{ nekondenzovana para, pada dole i izlazi kroz leto i zamre`eni deo poda podwa~e. To je nu`no, jer je ~esto taj izlazak vlage ote`an kao i priliv sve`eg vazduha. Zimski otvori leta, onako kako se u praksi prirede, ne obezbe|uju dobru ventilaciju. Taj problem se dobro re{ava zamre`enim (ili perforiranim) otvorom na limenoj kaseti. On je sa zadwe strane u du`ini od oko 10 cm i sa otvorom leta u potpunosti omogu}ava i izlazak suvi{ne vlage kao i priliv sve`eg vazduha. Taj vazduh prolazi kroz dowu toplotnu zonu klubeta i ne{to ugrejaniji di`e se u gorwu toplotnu zonu. P~ele usisavaju}i tako topliji i sve`iji vazduh mawe energije tro{e za zagrevawe klubeta. Ta ~iwenica je veoma bitna sa aspekta toplotnog re`ima unutar klubeta. Klube mawe gubi toplotu u difuznom procesu, ~ime je lak{e odr`ava na optimalnom nivou. Ali i kada se otpo~ne odgoj legla, p~ele lak{e odr`avaju temperaturu na nivou 34–35 °C. Da je to tako, govore ~iwenice {to nema razvoja nozeme i nikakve potrebe za upotrebom fumagilina.

Gorwa toplotna zona je vi{eslojna: deo neposredno iznad klubeta, deo iznad PD koji uglavnom „pokupi“ suvi{nu vlagu i deo u VM koji sa S ~ini termo most.

Sve procese u ko{nici pripremqenoj na na~in kao na slici, nije mogu}e lako i u celosti opisati. To {to se zbiva u klubetu i oko wega, zahteva {ire odgovore. Ali sam siguran da }e, sa aspekta zimske ventilacije, sama slika u mnogo ~emu dopuniti moj prikaz. Isto mogu da tvrdim da adaptacija klasi~ne DB ko{nice nije ni malo slo`ena. AM treba da bude visine 105 mm, a ne kao standardni DB polunastavak. Poznato je da i polunastavci mogu za to da poslu`e, ali svedoci smo da se u praksi nije puno odmaklo od ideje. AM treba da bude samo magacin hrane i pro{irewe plodi{ta u skladu sa vremenskim potrebama. U poziciji prema slici postignuta je optimalna mikroklima sa minimalnim toplotnim gubicima i zadoP^ELAR, februar 2006.

voqavaju}im nivoom vlage. Pokazateqi upore|ewa bili su: – Potro{wa hrane je optimalna, jer p~ele izlaze iz zime vitalne i bez tragova bolesti; – Suva ko{nica obezbe|uje izlazak p~ela na pro~isni let pri optimalnoj spoqnoj temperaturi. P~ele iz klasi~nih ko{nica izle}u pri nepovoqnijim vremenskim uslovima, gubici p~ela pri izletu su evidentni kao i tragovi lo{eg zimovawa (nozema); – Optimalni nivo razvoja do 2,5 kg br`e se dosti`e, {to dovodi do blagovremenih kvalitativnih promena p~ela, {to se ispoqava u bagremovoj pa{i; – Nema prehla|enog legla, {to je karakteristi~no za jaka dru{tva iz klasi~nih ko{nica; – Prole}ni razvoj je ubrzan uz veliku koli~inu unetog polena {to dovodi do rane blokade matice. Pro{irewe legla mora da se obavqa ~e{}e nego kod klasi~nih ko{nica. Ja vr{im stimulativnu deblokadu tamo gde ima legla na ~etiri rama.

Kod informativnog pregleda zapo~iwe i razvoj. PD se delimi~no demontira i na mesto ~etiri sredi{we daske dolazi poga~a. Ona sa ostalim utopqavaju}im materijalom boqe ~uva toplotu, a i sada neophodnu vlagu. Kod glavnog pregleda AZ i PD preure|uju se u telo koje prihvata ramove iz AM. PD ~ine 4 daske dimenzija 446×74×8 mm i 2 daske dimenzija 472×87×12 mm. Kra}e su u sredini i formiraju ventilacioni otvor, a du`e su sa strane. Kod preure|ewa, dve du`e u uspravnom polo`aju ~ine nosa~e ramova dok ostale po dve dolaze do zida zbega. Tako se dobije telo–zbeg sa otvorom od 450×440 mm {to je dovoqno za sme{taj 12 ramova za vi{kove iz vo}ne pa{e. AM je sada duboka podwa~a koja i daqe {titi leglo, ali i po potrebi posle vo}ne pa{e do bagrema ponovo postaje magacin hrane sa ramovima iz adaptiranog zbega. U pa{i AM ide iznad mati~ne re{etke gde postaje medna kapa. Tu ostaje do po~etka nove p~elarske sezone kada ponovo zauzima svoje mesto na podwa~i. Mere su date za dvanaestoramnu DB ko{nicu. Ovim jednostavnim izmenama kod DB ko{nice posti`e se u{teda u vremenu, mawi broj otvarawa ko{nice i stresnih situacija, dobro uzimqavawe i prezimqavawe i pravovremeni razvoj za bagremovu pa{u. Posebna pogodnost je za stacionarno p~elarewe.

61

SP R E^AVAWE ROJEVOG NAGONA U DB KO[N I CA MA U savremenom pristupu p~elarstvu, gledano sa pozicije p~elara, smatra se da rojewe p~ela po svojoj {tetnosti, dolazi odmah posle {tete koju p~elarstvu nanose zarazne bolesti. I u p~elarskoj literaturi i u predavawima ovoj temi je posve}eno dosta prostora i vremena ali p~ele ne znaju da ~itaju kwige i slu{aju govore ve} se pona{aju po sopstvenim instinktima i prirodnim nagonima.

Sve tehnolo{ke zamisli p~elara, po~ev od raznih metoda prepakivawa okvira, oduzimawa legla i p~ela, dodavawa satnih osnova, odstrawivawa ili „hap{ewa“ matice, se~ewa wenih krila i sli~no naj~e{}e su padale u vodu pred snagom prirodnog instinkta p~ela da se u odre|enim okolnostima izroje i tako ostave p~elara i bez p~ela i bez prinosa. Sva ulagawa oko negovawa takvih zajednica u tom trenutku bivaju obezvre|ena a ose}aj razo~aranosti postaje ja~i od `eqe da se ovim poslom i daqe bavi.

I ova tema odnosi se na sagledavawe tih okolnosti, koje dovode do pojave rojevog nagona, sa ciqem da se {to je mogu}e dubqe prodre u tajne pona{awa p~ela i shodno tome izna|u re{ewa koja }e pomo}i da ovih pojava bude {to mawe a samim tim da budemo vi{e uspe{ni i vi{e zadovoqni sa poslom kojim se bavimo.

Ne smatram sebe ba{ posebno iskusnim p~elarom ali obzirom da ve} du`i vremenski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DB ko{nica sa 12 okvira, nepobitno sam uo~io da je pojava rojevog nagona nesrazmerno vi{e izra`ena kod DB u odnosu na LR ko{nice. Delimi~no re{ewe sam potra`io u prepravqawu 25 DB ko{nica sa 12 okvira u tako|e DB ko{nice sa 10 okvira nadaju}i se da }e zbog maweg plodi{nog prostora problem rojewa biti re{en. Nakon dve godine rada sa wima uverio sam se da je problem po62

Mileta Markovi} 14226 Jabu~je (014) 74-581, (064) 1917-333 maticnjak@ptt.yu

jave rojevog nagona i daqe bio prisutan ali ne u meri kao {to je to bio slu~aj sa dvanaesticama. Stawe je bilo ne{to povoqnije jer je wihovo plodi{te, zbog mawe zapremine. popuwavano p~elama do ili za vreme cvetawa jabuke, tako da su u tim uslovima p~ele lak{e prelazile u medi{te a samim tim i mawe se rojile.

U takvim okolnostima nije mi preostalo ni{ta drugo nego da problem sagledavam mnogo detaqnije da bi rojewe u DB ko{nicama sveo na najmawu mogu}u meru ili da te ko{nice rasprodam. Imao sam strpqewa i upornosti da primewena re{ewa testiram u du`em vremenskom periodu, znaju}i da je re{ewe vaqano samo onda ako ga praksa konstantno iz godine u godinu potvr|uje.

Koriste}i se dostupnom literaturom, konsultacijama sa iskusnim i uspe{nim p~elarima i sopstvenim iskustvom, zakqu~io sam da je pojava rojevog nagona u DB ko{nicama vezana za tri osnovna uzroka.

Prvi i ujedno osnovni uzrok rojewa je rojevna matica. Nije mi poznata takva tehnologija p~elarewa koja }e spre~iti pojavu rojevog nagona ako u ko{nici imamo p~ele sa genetski izra`enim rojevnim osobinama.

Ove p~ele imaju osobinu da se u rano prole}e enormno brzo razvijaju, ali i izra`enu sklonost za natprose~nim unosom polena.

Ve} u aprilu kada polenske pa{e ima u izobiqu, pona{awe ovih p~ela se usmerava ka wihovoj primarnoj genetski nasle|enoj osobini – rojewu. Jo{ kada sam pre dvadeset godina po~eo izra`avati svoju `equ da se bavim p~elarstvom, moja sada ve} pokojna baka mi je govorila: „Nemoj sine da uzima{ od nekoga p~ele rojilice da ti se samo roje, uzmi p~ele medarice da ti donesu meda da ima{ kakve vajde od toga“. Tada tu poruku nisam mogao najboqe da razumem ali ve} na samom po~etku bavqewa ovim poslom, poruka mi je P^ELAR, februar 2006.

bila potpuno jasna i ~ak vrlo precizna. Ne zna~i li to da je u na{em narodu odavno bilo poznato da postoje razli~ita pona{awa pojedinih p~eliwih zajednica, da je to tako|e nauka apsolutno potvrdila ali da se ta ~iwenica i u sada{wem vremenu vrlo ~esto zanemaruje. Dakle, nesporno je da ako `elimo da od p~ela osim qubavi imamo i koristi, u ko{nicama moramo imati p~ele koje nemaju izra`en instinkt rojewa. Takve p~ele se mogu dobiti samo dugogodi{wim odabirawem, odnosno selekcijom p~eliwih matica. Svaki drugi izbor p~eliwih matica je slu~ajnost koja se u praksi naj~e{}e ne potvr|uje.

Drugi po zna~aju va`an uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u nedovoqno funkcionalnim ko{nicama u koje su p~eliwe zajednice sme{tene. Jedna funkcionalna ko{nica treba da omogu}i nesmetanu pokretqivost p~eliwe zajednice zavisno od wenog stadijuma razvoja i pa{nih uslova koji su u odre|enom vremenskom periodu prisutni.

Osnovna zamerka konstrukciji DB ko{nice je svakako u prevelikoj visini plodi{nih okvira na kojima se formiraju visoki medni venci {to ~ini ozbiqnu smetwu pokretqivosti p~ela iz plodi{nog u medi{ni prostor. Analizom prole}nog razvoja p~eliwe zajednice u DB ko{nici sa 12 okvira, ovaj problem se jasnije uo~ava a samim tim i boqe obja{wava.

U jednoj sredwe jakoj p~eliwoj zajednici, pri prose~nim klimatskim uslovima za vreme prole}nog razvoja, prvog maja treba da se nalazi oko 30 000 p~ela i oko 50 000 }elija legla. To je stawe kada je p~elama gusto zaposednuto svih 12 okvira DB ko{nice. Tada naravno treba dodati polunastavak jer se p~eliwa zajednica po~iwe dnevno uve}avati za preko 1 500 p~ela. Me|utim, od 1. do 15. maja u klimatskim i fenolo{kim uslovima kakvi vladaju na {irem podru~ju Srbije, p~eliwa pa{a je veoma oskudna tako da p~ele nemaju razloga da ulaze u prazan polunastavak a posebno {to bi pri tom morale da savladaju visoke vence zatvorenog meda koji se nalaze na plodi{nim okvirima ko{nice.

U tom slu~aju p~ele se gomilaju u plodi{tu, zatrpavaju plodi{ni prostor polenom pri ~emu matica ostaje bez praznih }elija za polagawe jaja, pa je samim tim pojava rojevog nagona neminovnost koja se vi{e sa sigurno{}u nikakvim radwama ne mo`e spre~iti.

P^ELAR, februar 2006.

Tre}i uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u poreme}enoj biolo{koj ravnote`i p~eliwe zajednice. Izaziva~i ovog uzroka rojewa su pojedini p~elari, koji primewuju tehniku p~elarewa koja je u savremenim trendovima p~elarewa potpuno neprihvatqiva. Ona se sastoji u postupku da se nekoliko dana pre po~etka pa{e p~eliwa dru{tva dele na proizvodna i pomo}na. Iz tih pomo}nih dru{tava uzimaju se okviri sa zatvorenim leglom i dodaju proizvodnim. Me|utim, posle izlegawa p~ela iz dodatog legla snaga p~eliwe zajednice postaje nesrazmerna biolo{koj snazi wene matice. Da je ta matica imala ve}u biolo{ku snagu ona bi svakako odgajila i biolo{ki sna`niju zajednicu. Zbog nemogu}nosti da matica sada lu~i pove}anu koli~inu feromona, koji treba da dopre do svakog ~lana zajednice, zajednica gubi svoju celovitost i homogenost.

U tim okolnostima po~iwe deoba p~eliwe zajednice koja ustvari i nije vi{e zajednica, ve} formirani rojevi koji }e ne{to kasnije kada sazru mati~waci, svaki sa svojom maticom potra`iti novi dom.

Sli~ne posledice se mogu o~ekivati i poja~avawem jedne ko{nice naletom p~ela iz drugih ko{nica.

Samo otklawawem ili re{avawem sva tri navedena uzroka pojave rojevog nagona u „paketu“ obezbedi}emo uslove za maksimalni biolo{ki razvoj p~eliwe zajednice, pune ko{nice meda i sa~uvati snagu p~eliwe zajednice za uspe{no u~e{}e u narednim pa{ama. Sigurno je da za wihovo re{avawe ne postoji univerzalno pravilo, ali obzirom da je i osnovna svrha postojawa ~asopisa „P~elar“ da omogu}i razmenu iskustava, iskoristi}u dobijeni prostor da iznesem svoj pristup i primewena re{ewa na sopstvenom p~eliwaku.

Prvi uslov rojewa – rojevna matica Re{ewe za ovaj problem potra`io sam i na{ao u nau~no-p~elarskoj ku}i „Apicentar“ u Beogradu. Zbog ~ega? Zbog toga {to jedino u na{oj zemqi ova ustanova skoro tri decenije vr{i selekciju p~eliwih matica, gde se osim selekcije na mednu produk63

tivnost i druge prate}e osobine, vr{i odabirawe matica i po osnovu ocewivawa wihove rojivosti. To prakti~no zna~i da se mladim maticama iz ovog programa nije rojila ni majka, ni baba, ni prababa i tako redom deset do petnaest predaka, jer da su se matice iz te porodi~ne loze rojile, selekciona linija bi bila prekinuta i ne bi trajala ovoliko koliko ~iweni~no traje. Ovi podaci obezbe|uju najvi{i nivo pouzdanosti da }e se ovim maticama i }erke i budu}e naslednice sli~no pona{ati a {to je na mojem p~eliwaku od preko 300 ko{nica apsolutno potvr|eno.

Drugi uslov rojewa – nedovoqna funkcionalnost ko{nice Re{ewe ovog uzroka rojewa usmereno je prema DB ko{nici sa 12 okvira u kojoj je ovaj problem najvi{e i izra`en. Da bi ovaj problem re{io a da bih izbegao komlikovane radwe va|ewa plodi{nih okvira da bi ih stavio u medi{te ili obrnuto, na svom p~eliwaku uvek imam mawi broj Fararovih ko{nica koje su formirane od polunastavaka DB ko{nica. Broj ovih ko{nica je zavisan od broja DB ko{nica. Okviri tih Fararovih ko{nica u kojima se nalazi med, polen ali i okviri sa mawom povr{inom mladog legla uvek su dobro do{li da p~ele iz DB plodi{ta na najbezbolniji na~in i u pravom trenutku prevedemo u medi{te. Dodavawem pomenutog sadr`aja u polunastavak DB ko{nice obezbe|uju se uslovi za brzo rastere}ewe plodi{ta od suvi{nih p~ela a samim tim i „probijawe“ medne kape sa plodi{nih okvira. Preno{ewem meda iz plodi{nih okvira u dodati polunastavak, p~ele se dodatno zapo{qavaju stvaraju}i pri tom privid unosa {to se pozitivno odra`ava na radno raspolo`ewe i atmosferu u celoj zajednici. Time se u plodi{tu obezbe|uje prostor za nesmetano zalegawe matice i normalan razvoj legla.

Za vreme trajawa bespa{nog perioda koji je prisutan od cvetawa jabuke do cvetawa bagrema, ko{nice je po`eqno povremeno prihrawivati. Razloge za potrebu prihrawivawa u ovom periodu (ako na tom podru~ju nema pa{e) treba opet tra`iti u prirodnim instinktima p~ela. ^ak iako bi zapo~eo proces pripreme p~eliwe zajednice za rojewe, pri pojavi obilnije pa{e p~ele naj~e{}e odlu~uju da od rojewa odustanu ili da ga odlo`e i da pritom uni{te eventualno 64

izgra|ene ili zapo~ete mati~wake, {to pretpostavqa da je jedino instinkt unosa ja~i od instinkta rojewa.

Nije potrebno posebno nagla{avati da iz tog prvog polunastavka nije korektno vaditi med jer u wemu ima i meda od prihrane ali i ostataka (rezidua) od lekova kojima je plodi{te ko{nice bilo tretirano jer se med iz mednih venaca plodi{nih okvira sada nalazi u ovom polunastavku. Kada po~ne pa{a pod ovaj polunastavak }e se podbacivati medi{ni polunastavci iz kojih }e se cediti med a ovaj polunastavak }e slu`iti p~elama kao stalna zaliha hrane. Ova zaliha hrane p~elama je neophodno potrebna jer posle skidawa medi{nih polunastavaka i ce|ewa meda iz wih, u plodi{tu DB ko{nice ne ostane ni{ta ili bezna~ajno malo hrane da bi se zajednica u narednom periodu normalno razvijala.

Tre}i uslov rojewa – poreme}aj biolo{ke ravnote`e Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevog nagona, „proizvodna“ ili boqe re~eno jaka p~eliwa dru{tva ne formiram nekoliko dana pre pa{e, ve} taj posao uradim u periodu od 15. jula do 15. septembra prethodne godine. Davno sam ve} shvatio da ako u tom periodu nisam obezbedio sve optimalne uslove za normalni prole}ni razvoj p~eliwe zajednice, ne postoji tehnolo{ka ili bilo koja druga radwa koja bi u prole}e to stawe mogla da izmeni a da nije u suprotnosti sa zakonima bilogije koji u to vreme neprikosnoveno vladaju u p~eliwoj zajednici. Biolo{ka ravnote`a koja je u to vreme uspostavqena izme|u biolo{ke snage matice, brojnosti p~ela, povr{ine legla i broja trutova sme se remetiti samo u okvirima biolo{ke tolerancije zajednice.

Umesto zakqu~ka, ose}am za potrebu da jo{ jednom naglasim da se navedeni uzroci rojewa moraju posmatrati u paketu. Re{avawem samo jednog ili dva uzroka bez re{avawa tre}eg, ne mo`e se biti siguran da }e se spre~iti rojewe a samim tim i na{e veliko razo~arewe. Sve dok ih nisam na taj na~in sagledao i na opisani na~in re{io, cela moja okolina je u svojim ko{nicama ili oxacima imala rojeve koji su poticali iz mojih ko{nica, a to prizna}ete nije ni malo prijatan ose}aj ni za jednog p~elara a posebno ne za onoga koji pretenduje da postane velep~elar.

P^ELAR, februar 2006.

Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elari sa oko 200 p~eliwih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi je predava~a SPOS-a.

VER TI KA LN I OSMODELN I OP LODWAK

Rajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530, (064) 404-7968

Fotografije pod brojevima 1, 1a, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 12: Veroqub Umeqi}, Kragujevac Fotografije pod brojevima 9, 10, 11: Petar Pejanovi}

Ovaj nukleus tj. oplodwak ima sve osobine ko{nica neograni~enog prostora, a p~eliwa zajednica ga naseqava svih 365 dana u godini. Pru`a optimalne uslove za uzgoj 30 matica u sezoni. Dovoqno je veliki da obezbedi odgovaraju}u mikroklimu i potrebnu koli~inu p~ela, legla, polena i meda, za razliku od bebi oplodwaka, a istovremeno i dovoqno mali, da uzgoj u~ini jeftinijim u odnosu na oplodwake sa ramovima standardnih ko{nica. Pri tom zajednica u wemu mo`e uzgojiti prirodne mati~wake i dati jedan roj pred bagremovu pa{u.

4

Oprema za rad

1

Opremu ~ine: ~etvrtasti nastavci dimenzija 280Ă—280 mm, koji imaju visinu LR tela od 242 mm, vi{e pregradnih dasaka, ramska hranilica i krov.

U nastavak staje 6 ramova, {irine 225 mm i v i s i n e 232 mm, {to ~ini jednu polovinu 1a rama LR ko{nice (slika 1 i 1a). Konstrukciono re{ewe satono{e (slika 2) omogu}ava jednostrano spajawe dva rama oplodwaka u jedan veliki, tj. standardni LR ram (slika 3). To daje mogu}nost naseqavawa oplodwaka uz pomo} standardne ko{nice, koja se mo`e koristiti za izgradwu, zalegawe i snabdevawe hranom malih ramova. Postupak mo`e biti i obrnut, jer se

2 P^ELAR, februar 2006.

3

spojenim ramovima oplodwaka mo`e naseliti LR ko{nica. Nastavak se mo`e podeliti pregradom na dva dela sa po 3 rama (slika 4) i tako od wega dobiti 2 oplodwaka.

Pregradna daska, dimenzija 280Ă—280 mm slu`i za razdvajawe tela oplodwaka. Sastoji se od rama 20Ă—20 mm sa otvorima za leta na suprotnim stranama i poda od lesonita koji mo`e imati zamre`ene otvore.

I ceo pod mo`e biti zamre`en (slika 5). Pre5 gradna daska se koristi i kao poklopna daska (slika 6) sa zamre`enim otvorima za leta. Slika 7 pokazuje pregradnu dasku u ulozi podwa~e postavqene na ameri~ko postoqe. Pregradna daska i ramska hranilica tako|e od lesonita (slika 8) impregniraju se pre prve upo65

trebe potapawem u kqu~ali parafin.

Oplodwak ima krov sa limom kao i standardna ko{nica.

Na~in rada P~eliwa zajednica sa mladom testiranom maticom zimuje obi~no u 2 nastavka (slika 9).

6 Klube je ve}im delom u dowem, a u gorwem su zalihe hrane. ^etvrtasti oblik tela daje mogu}nost postavqawa ramova prema letu u hladan ili topao polo`aj.

Prvo otvarawe uz kratkotrajan pregled obavi se krajem februara. Pri tome se u dowe telo, do zida postavi ramska hranilica napuwena kristali7 sanim medom.

Drugi, detaqniji pregled, vr{i se polovinom marta. Pro{iri se prostor tre}im telom i zameni matica. Tre}i nastavak sa probranim zaleganim sa}em, podme}e se ispod postoje}ih, na podwa~u (slika 10), kako se ne bi remetila mikroklima. U wega se spusti ramska hranilica dopuwena kristalisanim medom. Wenim spu{tawem, u drugom nastavku nastaje prazan prostor u kome }e p~ele izgraditi zaperak trutovskog sa}a koji ima ulogu gra|evwaka. Na ovom, sada sredwem telu, aktivira se pomo}no leto u obli8 ku kru`nog otvora pre~nika 20 mm.

Nakon pro{irewa prostora izvr{i se zamena matice. Nukleus dobije najboqu (ili jednu od najboqih) matica sa p~eliwaka. To je starija 66

matica koja je u prethodne dve godine razvila najuspe{niju 9 proizvodnu zajednicu. Ta rekordna zajednica, na startu sezone dobije mladu kvalitetnu maticu koja je zimovala u nukleusu.

A stara iz we }e u nukleusu poslu`iti za uzgoj mladih.

Tre}i put zajednica se pregleda u vo}noj pa{i, polovinom aprila. Do tada su nastavci popuweni p~elama, leglom i hranom.

Trutovski zaperak je izgra|en, a leglo u wemu poklopqeno. Sada se trutovsko sa}e odse~e, ramska hranilica dopuni a prostor pro{iri ~etvrtim nastavkom (slika 11) u kome su postavqene 4 satne osnove. Ovaj nastavak se stavi izme|u dosada{weg tre}eg sa medom i drugog sa leglom. Time je omogu}en daqi razvoj zajednice, spre~ena blokada prostora a pojava rojevog nagona odlo`ena. Kad 10 matica razvije leglo u novom nastavku aktivira se i wegovo pomo}no leto. ^etvrta intervencija obavqa se krajem aprila ili po~etkom maja, kad dobro razvijena zajednica izgradi rojeve mati~wake.

Sva ~etiri tela (u povoqnim godinama treba i peto) prepuna su p~ela, legla i hrane.

Na 18–20 ramova sa leglom vise grozdovi prirodnih mati~waka, uzgojenih od najkvalitetnijeg materijala dostupnog p~elaru, postupkom koji je usavr{avan milionima godina.

To je trenutak za radikalni zahvat kojim se dosada{wi nukleus transformi{e u 8 oplodwaka: – Nukleus se pomeri u stranu a na wegovo mesto postavi podwa~a sa LR nastavkom u kome su izgra|eni ramovi i ramska hranilica napuwena hranom.

P^ELAR, februar 2006.

11

– Prona|e se matica i prebaci u LR nastavak, tako {to se ram na kome je ona spoji sa drugim na kome je zrelo leglo.

– LR ko{nica se poklopi, a weno leto otvori da primi izletnice iz nukleusa i tako se formira roj.

– Zatim se nastavci nukleusa me|usobno razdele pregradnim daskama i podele vertikalnim pregradama. Tako se oformi 8 oplodwaka sa po 3 rama. Na pod svakog postavi se par~e poga~e i aktivira wegovo leto. Leglo, p~ele i hrana rasporede se po oplodwacima ravnomerno i svakom se ostavi po jedan zreo mati~wak.

– Sledi postavqawe oplodwaka na stalno mesto, naj~e{}e na istom p~eliwaku, udaqeno od drugih ko{nica i pogodno za izlet matica. P~ele ne}e napustiti oplodwak jer su u rojevom nagonu.

– Drugo i ~etvrto telo sa svojim pregradnim daskama, okre|u se za 90° kako bi leta wihovih boksova bila na bo~nim stranama. Na svakoj strani osmodelnog oplodwaka funkcioni{u po 2 leta 12 (slika 12). Zatvaraju se pomo}na leta na nastavcima (kru`ni otvori) jer nisu u funkciji sve do kraja se-

zone uzgoja matica.

Na kraju bagremove pa{e mlade matice imaju svoje leglo. Kad potpuno zalegnu raspolo`ivi prostor, ~ime se omogu}ava stalno obnavqawe p~ela, oduzimaju se, a u oplodwake ponovo stavqaju zreli mati~waci.

Na kraju seozne, odstrane se vertikalne pregrade i pregradne daske, pa oplodwak postaje jedna zajednica u kojoj }e zimovati jedna matica.

Ovaj oplodwak izlo`io sam na ta{majdanskoj izlo`bi 2005. i dobio zlatnu medaqu za inovaciju, kao i odr`ao predavawe o svom na~inu uzgoja matica.

DOPUNA SPISKA PREDAVA^A Zbog boravka u inostranstvu, jedan od predava~a SPOS-a nije bio u mogu}nosti da u~estvuje na na{em konkursu, pa je Izvr{ni odbor SPOS-a odlu~io da ga naknadno upi{e u spisak predava~a.

Predsednik Komisije za obrazovawe, Slobodan Vu~i}evi}

@ivko Markovi}, profesor 15300 Loznica ul. Nikole Tesle br. 16 (015) 872-696 – Odr`avawe optimalne snage p~eliwih dru{tava tokom cele godine u funkciji ostvarewa visokih prinosa – Najnovija tehnika p~elarewa LR ko{nicama i drugim nastavqa~ama u funkciji dobijawa visokih prinosa p~eliwih proizvoda – Priprema p~ela za zimovawe i brz razvoj u prole}e za glavne pa{e – Opravdanost investicionog ulagawa u p~elarstvo i ekonomski efekti – Apiterapija, le~ewe p~eliwim proizvodima P^ELAR, februar 2006.

67

Ro|en je 13. jula 1959. godine u Beogradu. P~elarstvom se bavi od 1986. godine. Nosilac je priznawa Zaslu`ni p~elar. ^lan je Predsedni{tva SPOV-a i Izvr{nog odbora SPOS-a.

RA M GRA\EVWAK

RAZLOG VI[E

Dejan ]ukalovi} ul. Kara|or|eva br. 3 22320 In|ija (022) 551-232, (063) 7501-214

Ne mo`emo a da se ne setimo sedamdesetih godina pro{log veka kada je varoa uni{tila p~eliwake. Ali, izgleda da taj sumrak i lutawe u wemu i daqe traje. Iz godine u godinu kori{}ene su razne hemijske supstance koje su u telo varoe prodirale na vi{e na~ina. Na `alost, uvek je pre`ivqavao jedan broj varoa koji je tu svoju prirodnu otpornost prenosio na budu}a pokolewa.

Pandorinu kutiju smo otvarali svojom neuko{}u sa svakom oborenom varoom koja se ponovo popela na p~elu. U zavisnosti od ume}a p~elara, varoa je suzbijana sa mawe ili vi{e uspeha. Me|utim, u posledwih par godina ponovo dolazi do ekspanzije varoe i uginu}a mnogih p~eliwih dru{tava koja ~esto ne do~ekaju ni kraj teku}e godine. Varoa sti~e sve ve}u otpornost na do sada upotrebqavane preparate (amitraz, fluvalinat), i kao da su joj oni „stimulans za br`e razmno`avawe“. Treba da pomislimo i na to da sedimo na pragu Evropske Unije, a velikim brojem tretirawa zatrovali smo i ramove i ko{nice i vosak i med.

P~eliwi proizvodi prvo su lek, a tek onda hrana, i tako moramo gledati na wih i takve ih proizvoditi. Posedujem izvod iz svetski priznate laboratorije u Bremenu sa podacima {ta sve med (ne) sme i u kojoj koli~ini da sadr`i (rezidue insekticida i antibiotika, HMF i ostale standardne parametre). Propisi su strogi i to stalno moramo imati na umu. Sa wihovom potvrdom o kvalitetu mo`ete izvoziti med {irom sveta.

Zato ve} sada moramo da razmi{qamo o smawewu broja tretirawa, a da varou tokom cele godine odr`avamo u ko{nici na tolerantnom nivou.

Svaki lek ima i dobre i lo{e strane. ^esto se ~uje od p~elara: „Sve sam uradio i 68

tretirao i vi{e nego {to treba, a opet su mi p~ele izimile slabe“. Sigurno da pove}awem broja tretirawa varou svodimo na podno{qiv broj, ali ~esto i dru{tva iza|u iz zime slabija zbog velike zatrovanosti ko{nice. Time bi nauka trebalo da se institucionalno pozabavi i utvrdi pravi efekat na p~ele. Uzmimo za primer eksperimente Perepelove iz pedesetih godina pro{log veka. Radi ve{ta~ke oplodwe u p~elarskoj stanici u Tuli matice su uspavqivane hemikalijama. Pored etra i hloroforma, najboqe se pokazao gas ugqene kiseline koji je brzo uspavqivao matice i one su se budile posle 15 minuta bez vidnih o{te}ewa. Ali, prvo su tretirane p~ele radilice. Wihovim posmatrawem prime}eno je da sve mlade p~ele preska~u ve} poznate razvojne etape svog `ivota, i odmah postaju sabira~ice nektara. Pri wihovom secirawu ustanovqeno je da su im unutra{wi organi ostarili. Naru{eno je razvi}e `lezda i p~ela je postala fiziolo{ki starija. Ako je tako mogu}e u kratkom periodu ve{ta~ki izmeniti tok razvitka p~ele, ko nam garantuje da hemijske supstance koje primewujemo nemilosrdno ne uti~u na vek na{ih dru{tava? Jer otrov truje podjednako sve, samo u zavisnosti od doze nekoga obori odmah (varou), a za nekoga je potrebno vi{e takvih doza (p~ele). Sre}om po nas, p~ela predstavqa jako elasti~an `ivotni sistem, jer ko bi jo{ dozvoqavao da se na wemu toliki u~e, a da on ipak pre`ivi? P~elama je uspevalo da milenijumima pre`ive bez uplitawa ~oveka. Mo`da je ba{ to uplitawe wih i dovelo u beznade`nu situaciju. Bez nas su se p~ele slobodno rojile. Svi prisutni negativni faktori delili su se na onoliko delova koliko i sama zajednica. Na ruku im je i{lo novo stani{te koje je nezaga|eno. Izvu~eno P^ELAR, februar 2006.

novo sa}e je mawe „privla~no“ za varou i bolesti p~ela. Pored toga, stalno poku{avamo da elimini{emo qutinu kod p~ela. A ~esto se pokazuje da qute p~ele imaju boqe higijensko pona{awe, a prema mom iskustvu i mawe varoe. To bi svakako trebalo nau~no proveriti.

Slobodno mo`emo re}i da i varoa ima svoj biolo{ki sat koji povremeno kulminira ekspanzijom razmno`avawa. Ponekad se razmno`i do te mere da uni{ti svog doma}ina, ili doma}in mora da napusti stani{te ostavqaju}i za sobom leglo, i to po pravilu svo zatvoreno, ne bi li u ko{nici ostalo {to vi{e varoe. Kad se varoa ve} tako pona{a, treba joj dati ono ~emu ne mo`e da odoli! @enka varoe daje prednost polagawu jaja u trutovsko leglo. Razvoj do polne zrelosti traje kod `enki 8–9 dana, a kod mu`jaka 6–7 dana. Trutovsko leglo nudi idealnije uslove jer je ni`e temperature, ima du`i period razvitka i veoma obilno je hraweno. Ram gra|evwak je zato neodoqiv mamac, pravi {vedski sto za varou. P~ele u gra|evwaku 90% izvla~e trutovsko leglo ~iji je period razvi}a bar 24 dana, u zavisnosti od varijacija temperature. Takvom inkubatoru sa obilnom hranom niko ne bi odoleo. Ovu slabu ta~ku varoe moramo maksimalno iskoristiti.

Najva`nije je da je varoa pod kontrolom uz pomo} gra|evwaka, i vi{e od toga. Klasi~na tretirawa pokazuju jako malo opadawe varoe. Za pore|ewe koristim rojeve koji su se razvijali bez prisustva gra|evwaka.

Pri wihovom tretirawu u jesen u pore|ewu sa dru{tvima u kojima sam koristio gra|evwake, otpadne i do 10 puta vi{e varoa. U rojevima ne koristim gra|evwake da ne bi tro{ili `ivotnu energiju na izvla~ewe praznog sa}a, kojeg i tako 80% izvla~e radili~kim }elijama.

Bitno je i to {to trutove tako na neki na~in dr`imo pod kontrolom. Moramo znati da se kod p~ela sve de{ava sa nekom namerom i svrhom. Prvo se proizvede veliki broj trutova, pa se dru{tva roje. Pove}an broj trutova indirektno uti~e na koli~inu donetog meda, a bez puno meda i dobrog unosa nema ni rojewa. Kontrolom broja trutova, rojewe se odla`e.

Ne smemo zaboraviti i da su trutu vrata svih ko{nica otvorena tako da mo`e da vr{i razmenu varoe izme|u dru{tava. KiloP^ELAR, februar 2006.

gram trutova za `ivota pojede oko 15 kilograma meda (ustanovqeno u Rusiji).

Gra|evwacima uti~emo na populaciju trutova u vreme odgajawa matica. Neodsecawem gra|evwaka u ko{nicama sa `eqenim osobinama, uti~emo na odabir trutova koji nose `eqene gene, koje }e pri parewu matica preneti potomstvu.

Gra|evwaci nam poma`u i u dobijawu ve}ih koli~ina voska, {to danas uop{te nije za potcewivawe.

Gra|evwak ubacujem u dru{tva prvi put pri vrcawu nakon bagremove pa{e. Periodi~no se iseca gra|evwak sa zatvorenim trutovskim sa}em. Otklapawem ise~enog sa}a sa leglom kontroli{em da li i koliko ima zarobqene varoe. Gra|evwak mora uvek biti dostupan matici od maja do avgusta, kada mlade p~ele nisu dovoqno zaposlene. Sa dolaskom jeseni matica prekida polagawe neoplo|enih jaja, a p~ele prekidaju izradu gra|evwaka, pa je i wegova funkcija po pitawu varoe zavr{ena. Zamewujemo ga izgra|enim ramom sa radili~kim sa}em.

Priroda je sama ponudila re{ewe za varou, bar donekle, kroz druga~iji biolo{ki razvoj trutovskog legla i wegovu ve}u privla~nost za varou. Bilo bi neodgovorno odbaciti pru`enu ruku i zapostaviti ovakav na~in re{avawa problema zvanog varoa. Na biolo{ki na~in odstranimo varou bore}i se wenim oru`jem protiv we same. Od isecawa gra|evwaka jo{ nije razvila rezistenciju. Dobijmo tako ekolo{ki ~iste p~eliwe proizvode.

69

gla

gu z mo

MOJ I ZBOR TI PA KO[N I CE

I

Ratko Jokovi} ul. Nikole Tesle br. 1, 32240 Lu~ani, 032/817-740, 032/818-324

O izboru „pravog“ tipa ko{nice ~itao sam i slu{ao razna mi{qewa ali mi se ~ini da nijedno od wih nije bilo zasnovano na ubedqivoj praksi. Svako je, bez izuzetka, hvalio svoj izbor. Svestan sam da je te{ko otrgnuti se od te zamke i da }e i ovo razmi{qawe zvu~ati sli~no.

Nisam robovao zabludama da je svaka ko{nica kod iskusnog p~elara jednako dobra niti da je uslov svih uslova uspe{nog p~elarewa „pravi“ tip ko{nice. Nisam zanemarivao presudni uticaj p~eliwe pa{e ali sam se uverio da jaka dru{tva ne{to u~ine i u slaboj pa{i, a da slaba ne u~ine ni{ta ni u najja~oj. Zakqu~io sam da je kqu~ uspe{nog p~elarewa jako dru{tvo. P~eliwa pa{a je po zna~aju na drugom mestu, jer ni{ta i od najboqe pa{e ako nemamo jaka dru{tva.

Ni{ta novo jer je sve to odavno poznato. Za uspeh u p~elarstvu treba samo spojiti jaka dru{tva sa jakom pa{om. Na pa{u se ne mo`e uticati, ali na snagu dru{tava mo`e. Da li se taj uticaj mo`e vr{iti i „pravim“ tipom ko{nice?

Neka predznawa o p~elama sam imao nasle|ena od dede i oca. Wihova iskustva u radu s polo{kama i DB ko{nicama u uslovima stacionarnog p~elarewa bila su i moja iskustva. Isti~em da je otac bio veliki zaqubqenik u p~ele i da nije mario za komercijalnu stranu bavqewa p~elarstvom i da je ~ak znao da bude grub prema medarima kore}i ih „{to p~elama du{u uzimaju“.

Znao sam da sa p~elama {est meseci treba raditi i da ih {est meseci ne treba uznemiravati.

Znao sam da na p~eliwaku treba dr`ati samo zdrave i od varoe o~i{}ene p~ele, da treba uzimqavati samo jaka dru{tva, da dru{tvima za zimnicu treba ostaviti obiqe prirodne hrane, da dru{tva tokom zime ne treba uznemiravati niti nepotrebno optere}ivati preradom surogata wihove pri70

rodne hrane. Ja i sad verujem da }e zdrava p~eliwa dru{tva na obiqu hrane i pod {e{irom prezimiti. Znao sam da matice svake druge godine treba mewati, da sa}e u ko{nici treba podmla|ivati, da treba dr`ati doma}e (autohtone) p~ele i da se u radu sa p~elama ne treba upu{tati u rizike.

Nisam bio pristalica novotarija poput zagrevawa ko{nica tokom zime i prole}a jer mi se to ~inilo neprirodnim. Nisam bio pristalica ni nekog od vidova dvomati~nog p~elarewa jer mi se i to ~inilo neprirodnim, a pitao sam se i da li je taj na~in p~elarewa racionalan. Naravno da mi na pamet ne pada da osporavam te na~ine p~elarewa niti da o tome polemi{em.

Moje iskustvo s polo{kom nije preporu~ivalo taj tip ko{nice jer rezultati koje je s tim tipom ko{nice postizao moj deda mene nisu zadovoqavali.

U radu sa nastavqa~ama nasledio sam oca koji je p~elario standardnom DB ko{nicom. Rade}i s tim tipom ko{nice shvatio sam da je prazna pri~a da na{e p~ele zimuju u klubetu od 25–30 hiqada jedinki jer je to nekriti~ki godinama preno{eno iz ruske p~elarske literature. Te brojke su mo`da i ta~ne za sredwerusku p~elu ali ne i za na{u jer su moje p~ele u dvanaestoramnim DB ko{nicama zimovale u klubetu od 15–20 hiqada jedinki, retko do 25 hiqada i verovatno nikad sa 30 hiqada jedinki.

Shvatio sam i da najja~a dru{tva, na vrhuncu snage, ne dostignu 60 hiqada p~ela.

Procewivao sam da taj broj mo`e biti 45–50 hiqada, retko 55 hiqada jedinki, 60 hiqada verovatno nikad. Mo`da sredweruska p~ela dosti`e 60 hiqada. Ako zimuje sa 30 hiqada jedinki, to je mogu}e. Na{a p~ela to objektivno ne mo`e.

Upore|uju}i broj, odnosno koli~inu p~ela u dru{tvu (ko{nici) s brojem, odnosno koli~inom legla i znaju}i da od dana zaP^ELAR, februar 2006.

legawa jaja{ca do izlaska p~ele pro|e 21 dan uo~io sam nesklad i posumwao da p~ele `ive onoliko dugo koliko to kompletna p~elarska literatura i p~elarska nauka i praksa tvrde.

Vi{egodi{wim posmatrawem uo~io sam da su p~ele na mom p~eliwaku na biolo{kom minimumu 20. marta i da od tada po~iwe burni prole}ni razvoj dru{tava. Da ne bude zabune, razvoj dru{tava po~iwe s prvim jaja{cima koje matice zalegu sredinom januara, a u martu po~iwe ekspanzija.

Tako|e vi{egodi{wim posmatrawem sam uo~io da glavna pa{a (pozni bagrem) na mom p~eliwaku po~iwe 20. maja jer bagrem po~iwe da cveta izme|u 15. i 25. maja i da se za prole}ni razvoj dru{tava ima na raspolagawu samo dva meseca. U me|uvremenu, izme|u 20. marta i 20. maja traje cvetna pa{a.

Ekstenzivno vo}arstvo sa zapu{tenim i napu{tenim vo}wacima pru`a odli~ne uslove za prole}ni razvoj dru{tava, a jaka dru{tva „znaju“ da u povoqnim vremenskim prilikama sakupe i solidne koli~ine meda za vrcawe.

Ponovih, jaka dru{tva, a ni{ta ne rekoh {ta u~initi da sva ili bar ve}ina dru{tava budu jaka? Prole}na stimulativna prihrawivawa kod mene gotovo da nisu davala nikakve rezultate. Nisam ni{ta spektakularno ni o~ekivao jer su dru{tva uvek uzimqavana sa obiqem hrane i u prole}e im hrana nije nedostajala. ^inilo mi se ~ak da su ta prihrawivawa bila kontraproduktivna i da su se p~ele, umesto da greju i neguju leglo, samo dodatno optere}ivale i iznurivale preradom {e}ernog sirupa ili {e}ernog testa.

Rezultati ogleda koje sam izvr{io sa dva sedmoramna nukleusa u koje sam u jesen naselio dva osredwa dru{tva su me naterali na ozbiqno razmi{qawe. P~ele su u sedmoramnim nukleusima neuporedivo boqe zimovale nego u dvanaestoramnim DB ko{nicama. Gotovo da nije bilo gubitaka u broju uzimqenih jedinki jer su i 20. marta p~ele gusto posedale svih sedam okvira. Gotovo da su se mogle odmah pro{iriti. Ono {to je p~ele iz tih nukleusa odvajalo od drugih bila je wihova sve`ina, `ivotnost i izletawe na rad i u vremenskim prilikama kad su p~ele u susednim dvanaestoramnim DB ko{nicama jedva izlazile napoqe. Zalihe hrane u nukleusima, svo vreme posednute p~elama bile su sa~uvane, p~ele o~igledP^ELAR, februar 2006.

no ni jednog trenutka nisu gladovale i nije bilo nikakvih {tetnih tragova povi{ene vla`nosti.

Dok sam razmi{qao o rezultatima ogleda sa sedmoramnim nukleusima prelistavao sam stare brojeve „P~elara“ i „P~elarstva“ koje je posle Drugog svetskog rata izlazilo u Zagrebu. U jednom broju „P~elarstva“ bez korica, koji se nalazio me|u brojevima iz 1946. godine i izvesno bio iz te godine, u tekstu „Izbor tipa ko{nice i jedinstvena mjera“ Ive Antoniolia (uglednog predratnog i poratnog p~elara koji je p~elario u svim republikama biv{e Jugoslavije, izuzev Slovenije – konstruktora ko{nice „Jugoslovenka“) pro~itah: „Opiti su zadwih 6 godina nedvosmisleno dokazali, da u sredwoj pa{i ve}i prinos na med daju DB nastavqa~e sa 10 od onih sa 12 okvira u plodi{tu“.

Da li je desetoramna DB ko{nica prava?

Da li je to ko{nica koju ja `elim? Sedmoramni nukleus, ipak nije ko{nica.

Ponovo sam analizirao {ta `elim: – ko{nicu za jednomati~no p~elarewe; – ko{nicu neograni~ene zapremine (nastavqa~u); – ko{nicu sa dovoqno prostora za solidne zimske zalihe hrane i udoban sme{taj p~eliweg klubeta u plodi{tu; – ko{nicu sa dovoqno prostora u plodi{tu za brzi prole}ni razvoj; – ko{nicu kojoj veli~ina prostora u plodi{tu ne}e biti smetwa za rani prelazak p~ela u medi{te; – ko{nicu za {to jednostavniji na~in p~elarewa (bez va|ewa okvira u jesen, wihovog ~uvawa van ko{nice i vra}awa u prole}e, bez hrawewa p~ela zimi i u rano prole}e); – ko{nicu pogodnu za seobu p~ela na pa{u.

Foto: Borivoje Stojkovi} P~eliwak Radojka Stojkovi}a

71

Po~eo sam se baviti i ra~unom. Nisam prebrojavao }elije na ramovima ali sam iz p~elarske literature znao da 10 DB ramova na kojima je sa}e pravilno izgra|eno mogu imati oko 95 000 }elija, mada neki teoreti~ari ka`u i 98 000. Prihvatio sam da za sme{taj jednog kilograma meda treba oko 2 500 }elija, mada neki teoreti~ari ka`u da je dovoqno 2 300 i zakqu~io da za sme{taj oko 20 kg zimnice treba tek ne{to vi{e od polovine ukupnog skladi{nog (}elijskog) prostora u desetoramnoj DB ko{nici, ili oko 6 DB ramova. Zakqu~io sam da uz solidne zimske zalihe hrane u desetoramnoj DB ko{nici ostaje dovoqno prostora za udoban sme{taj zimskog klubeta p~ela.

Analizirao sam i mogu}nosti za brz prole}ni razvoj. Prihvatio sam da visokoproduktivna matica mo`e za 21 dan da polegne 47 500 jaja{aca odnosno u proseku 2 250 dnevno. Ovo 2 250 dnevno uzeo sam kao sredinu izme|u 2 000 i 2 500 dnevno {to se naj~e{}e sre}e u p~elarskoj literaturi.

Zakqu~io sam da jedna matica u desetoramnoj DB ko{nici mo`e „zauzeti“ tek oko jedne polovine }elijskog prostora ili 5 DB okvira.

Shvatio sam da je tvrdwa Ive Antoniolia logi~na i to dokazivao primerom. Ako uzmemo dva dru{tva, jedno u desetoramnoj i drugo u dvanaestoramnoj DB koja su iz zime iza{la jednaka sa po 20 000 p~ela koje zaposedaju po 8 DB okvira. Pretpostavio sam da i prole}ni razvoj oba dru{tva bude identi~an i da oba dru{tva u narednih 15 dana dobiju jo{ po 5 000 jedinki. Oba dru{tva }e zaposedati po 10 DB okvira. „Desetka“ se mora nastaviti a „dvanaestici“ treba bar 10 dana da dobije jo{ 5 000 jedinki i zaposedne preostala dva okvira u plodi{tu u koje }e za to vreme odlo`iti oko 8 kg meda. Za isto vreme, uz novih 5 000 jedinki i dru{tvo u „desetki“ }e tako|e doneti 8 kg meda i odlo`iti ga u medi{tu. Kad prvih 5 000 jedinki bude u medi{tu „dvanaestice“, u medi{tu „desetke“ bi}e dvostruko vi{e p~ela, odnosno 10 000, ~iji }e u~inak biti vi{e nego dvostruko ve}i. Tih prvih 5 000 jedinki koje se u „desetki“ jave kao „vi{ak“ u rano prole}e, ostaju „vi{ak“ do kraja sezone.

Neki }e pitati za{to onda ko{nicu jo{ ne smawiti? Ne mo`e. Mora se po{tovati pravilo: koliko }elija s leglom, toliko }elija s hranom. Napred sam rekao da produktivnoj matici treba 5 DB okvira za le`ewe 72

{to istovremeno zna~i da p~elama treba 5 DB okvira za deponovawe hrane za to leglo.

To ujedno zna~i da je 10 DB okvira dowa granica veli~ine plodi{ta ko{nice i istovremeno zna~i da je to optimalna veli~ina plodi{ta. Odlu~io sam se za desetoramnu DB ko{nicu.

Odmah sam „produ`io“ tu ko{nicu i prihvatio ram sa satono{om du`ine 48 cm, odnosno izjedna~io sam satono{u DB rama sa satono{om LR rama. Unutra{we mere rama su 43×27 cm. Smatram da treba po~eti sa du`inom satono{e od 48 cm i sa desetoramnom ko{nicom pa neka svako bira visinu plodi{ta (DB, LR, Farar) prema svojim geografskim, klimatskim, pa{nim i drugim prilikama.

Osam godina jedne pored drugih na mom p~eliwaku su bile desetoramne i dvanaestoramne DB ko{nice i bez obzira na pa{ne prilike „desetke“ su uvek bile uspe{nije. „Desetke“ su bile uspe{nije i na livadskoj pa{i na Pe{teru i na suncokretovoj pa{i u Banatu.

Ivo Antonioli je tvrdio da su „desetke“ uspe{nije na sredwoj pa{i. U mojoj praksi jake pa{e su bile vrlo retke a i kad ih je bilo (bagrem) „desetke“ nisu prepu{tale primat.

Ve} 20 godina na mom p~eliwaku nema drugih ko{nica osim DB 10 (desetoramna DB ko{nica sa satono{om od 48 cm).

Medi{ta Lutao sam u po~etku u izboru medi{ta.

Na kraju sam ostao iskqu~ivo na polunastavcima. Visina polunastavka jednaka je polovini visine plodi{ta a visina zbega polovini visine polunastavka tako da se i zbegovi mogu koristiti za polunastavke a polunastavci za plodi{ta. Uvek sam koristio drvene poklopne daske. Kasnije sam pre{ao i na duboke podwa~e sa `i~anom mre`om koja je na mojim podwa~ama fiksirana i nisam uo~io {tetne posledice ~ak ni u rano prole}e. Fijoka duboke podwa~e je stalno zatvorena sem dok traje seoba p~ela.

Desetoramna DB ko{nica je moj promi{qeni i potvr|eni izbor tipa ko{nice.

Nedavno, u Gorwem Milanovcu, ~uh, od zaista uglednog p~elara Milijana Trifunovi}a da za „P~elar“ `eli da napi{e kako je p~elarski vek proveo u neznawu koliko je desetoramna DB ko{nica boqa od dvanaestoramne. Iskreno mu rekoh da to napi{e.

P^ELAR, februar 2006.

MATI ^NA R E[ETKA

Mileta Markovi}, Jabu~je

Mati~na re{etka je poznata kao dopun- di{tu dobiju sa}e sa dubqim }elijama u koski element ko{nice. Razlozi za upotrebu jima matica po pravilu ne zale`e, ali se timati~ne re{etke kod jednog broja p~elara me stvara drugi problem. Naime, med u tasu brojni. Isto toliko p~elara ima razloge kvom sa}u veoma te{ko sazreva i po pravii da je ne prihvati. I u jednom i u drugom lu, iako je poklopqen, ostaje re|i, odnosno slu~aju mo`e se govoriti da su razlozi sa ve}im procentom vla`nosti od meda iz uglavnom opravdani. normalnih }elija (dokaze za ovu tvrdwu moDa bi se mogla analizirati svrsishod- `ete na}i u P~elaru za februar 2002. godinost upotrebe mati~ne re{etke primarno je ne na 73. strani – primedba urednika). pre svega imati postavqene ciqeve koji se Ako je sve tako kao {to je napisano na`ele ostvariti u pojedinim procesima p~e- me}e se potreba da se obratimo proizvo|alarske proizvodwe. ~ima mati~nih re{etki, kako bi se odlu~iAko se radi o tehnici odgajawa mati~- li koji tip re{etke je najfunkcionalniji. waka ili proizvodwi mle~a u ko{nicama sa Postoje dva osnovna standardna tipa re{etprisustvom matice, mati~na re{etka svaka- ki i to jedan sa okvirom koji ima dimenzije ko mora biti obavezan element ko{nice. spoqnih mera ko{nice i neuokvirene koje Kada se radi o p~elarewu na med u uslovima se postavqaju na satono{e, odnosno imaju tihih livadskih i drugih pa{a, gde se dnev- unutra{we mere ko{nice. Kod ovih posledni unos kre}e do 2 kg, tada je upotreba ma- wih se propustqivost p~ela iz plodi{ta u ti~ne re{etke veoma zna~ajna. Ukoliko ma- medi{te bitno smawuje jer re{etka velitica u tim uslovima nije ograni~ena na ma- kom povr{inom prakti~no nale`e na satowi prostor, leglo }e se u ko{nici nekon- no{e. Veliki deo preostalih otvora p~ele trolisano {iriti tako da za zatvore voskom i tako kretawe p~elara prakti~no ne}e biti mep~ela kroz re{etku postaje da. Jasno je da bi ovakav unos nekjo{ sporije {to na jakim pa{atara stimulativno delovao na ma dovodi do velike blokade razvoj legla a samim tim i na neplodi{ta, zastoja u razvoju lepotrebno i tada ne`eqeno umnogla a samim tim i stvarawa `avawe p~eliwe zajednice osim uslova za pojavu rojevog nagoako nije u planu neka kasnija pana. {a ja~eg intenziteta kojom bi Uokvirene mati~ne re{etbili nadokna|eni prinosi koji ke pove}avaju razmak izme|u bi se mogli ostvariti na toj tiplodi{nih i medi{nih okvihoj pa{i. ra, a poznato je da svaki razmak Osnovna funkcija mati~ne ve}i od tzv. p~eliweg prostora re{etke je da ograni~i plodip~ele nadogra|uju zapercima u {ni prostor za razvoj legla, od`eqi da ostvare vezu izme|u nosno da onemogu}i matici polaplodi{ta i medi{ta ili izmegawe jaja u medi{nim okvirima. |u dva plodi{ta i dva mediTime se ~uva ~isto}a i prirodna {ta. Ovi zaperci tako|e uti~u boja meda i ne ugro`ava kasnije na smawewe prostora za kreta~uvawe sa}a od napada voskovog we p~ela ali ipak u mnogo mamoqca. Poznato je da voskov mowoj meri nego {to je to slu~aj qac uglavnom ne napada devi~ankod re{etki koje se nalaze disko sa}e, ve} samo sa}e u kojem je rektno na satono{ama. UokviU gazdinstvu Nikoli}a iz ve} bilo leglo. rene re{etke mogu biti izraSlatine kod Leskovca Mnogi p~elari poku{avaju |ene sa letom ili bez leta. mati~ne re{etke ~ekaju da sa mawim brojem okvira u meTehnolo{ki gledano re{etke aktivnu sezonu P^ELAR, februar 2006.

73

sa letom su funkcionalnije iz razloga {to kroz wega p~ele mogu direktno komunicirati sa prirodom bez provla~ewa kroz re{etku, ali i zbog mogu}nosti izletawa trutova ako na medi{tima nemamo pomo}na leta.

Uva`avaju}i sve iznesene ~iwenice logi~no je da }emo se odlu~iti za nabavku uokvirenih mati~nih re{etki sa letom ali pre toga je potrebno jo{ jednom sagledati pozitivne i negativne posledice p~elarewa sa ili bez re{etke, naravno na jakim intenzivnim pa{ama jer smo konstatovali da je na tihim pa{ama re{etka neophodna.

Intenzivna pa{a bez upotrebe mati~ne re{etke Pozitivni efekti: – unos meda ve}i za 20–30% (na vagi); – nema izra`ene blokade plodi{ta; Negativni efekti: – matica ulazi u medi{te i zale`e izvestan broj okvira zbog ~ega se bitno smawuje koli~ina meda za ce|ewe, uz to ostavqaju}i ve} opisane negativne posledice po kvalitet medi{nog sa}a kao i kvalitet meda; – oduzimawe meda iz ko{nice je veoma ote`ano i dugotrajno jer se mora pojedina~no vaditi svaki okvir i sa wega stresati p~ele. Vrlo ~esto se de{ava da na tim okvirima bude i matica koja se na taj na~in mo`e lako izgubiti.

Intenzivna pa{a sa upotrebom mati~ne re{etke Pozitivni efekti: – matica ne}e zalegati u medi{ne okvire pa }e med i sa}e sa~uvati svoju prirodnu boju i ~isto}u; – postavqawem be`alice bi}e omogu}eno brzo i jednostavno oduzimawe medi{nih nastavaka.

Negativni efekti: – mawi unos meda za 20–30% (na vagi); – neizbe`na blokada plodi{nih okvira koja uzrokuje smawewe koli~ine legla a samim tim i smawewe snage p~eliwe zajednice za naredne pa{e.

Sagledavawem svih ovih efekata mo`emo samo jo{ jednom potvrditi p~elarsko pravilo da se ne mo`e nikada uraditi ne{to dobro a da nije i{lo na {tetu ne~eg drugog. U ovom slu~aju se ~ini da se ipak mo`e uraditi vi{e od navedene konstatacije, te }u poku{ati da u daqem tekstu opi{em sopstveni pristup tehnologije sa LR ko74

{nicom i mati~nom re{etkom kao wenim sastavnim delom: 1. april: cvetawe tre{we (pozicija 1) Nastavak B: – oko 20 hiqada p~ela – oko 30 hiqada zale`enih }elija (4–5 punih okvira) Aktivnost: – osim dodavawa satnih osnova nema drugih postupaka 15. april: cvetawe jabuke (pozicija 2) Nastavci A+B: – oko 25 hiqada p~ela – oko 40 hiqada zale`enih }elija (5–6 punih okvira) Aktivnost: – vr{i se izmena plodi{nih nastavaka – poletna daska (D) postavqa se na poziciju sredweg leta doweg plodi{ta 1. maj: nema obilnije pa{e (pozicija 3) Nastavci A+B: – oko 30 hiqada p~ela – oko 50 hiqada zale`enih }elija (7–8 punih okvira) Aktivnost: – stimulativno prihrawivawe – dodavawe 1–2 okvira sa satnim osnovama Napomena: Od 1. do 20. maja dnevni prirast p~eliwe zajednice iznosi preko 1 500 p~ela.

10. maj: cvetawe bagrema (pozicija 4) (dnevni unos do 2 kg) – oko 45 hiqada p~ela Aktivnost: – vr{i se izmena plodi{nih nastavaka i postavqa mati~na re{etka (R) P^ELAR, februar 2006.

– dodavawe nastavka za med (C) – poletna daska (D) na poziciji leta na mati~noj re{etki Napomena: U plodi{nom nastavku (B) je mogu}a pojava maweg broja prinudnih mati~waka, ali }e p~ele te matice izle`ene iz wih za kratko vreme likvidirati.

15. maj: puno medewe bagrema (pozicija 5) (dnevni unos preko 2 kg) – 52 hiqade p~ela – ovaj broj p~ela }e se uve}ati i dosti}i apsolutni biolo{ki maksimum od 60 hiqada Aktivnost: – nema drugih zahvata osim dodavawa jednog medi{nog polunastavka (E) U ovoj poziciji najve}i deo p~ela funkcioni{e na leta broj 3 i 4 i nesmetano bez provla~ewa kroz mati~nu re{etku ostvaruje unos kao da mati~ne re{etke nije ni bilo.

Za to vreme na leta broj 1 i 2 ulazi}e veoma mali broj izletnica stvaraju}i u dowem plodi{tu povoqnu atmosferu za normalni razvoj legla koje }e nam obezbediti p~ele za naredne pa{e. Mlade p~ele koje su u kontaktu sa maticom prenosi}e mati~ne feromone na sve ~lanove zajednice tako da }e biti postignuta maksimalna stimulacija za unos i iskqu~iti mogu}nost pojave rojevog nagona.

Posle oduzimawa medi{nih nastavaka, ko{nica se priprema za pa{u na drugom, poznijem bagremu.

Aktivnosti: – izmena plodi{nih nastavaka – matica se stavqa u nastavak na podwa~i – postavqa se medi{ni nastavak – po dolasku na pa{u poletna daska se postavqa na poziciju leta mati~ne re{etke Napomena: Za vreme seobe ko{nica veoma je va`no da se plodi{ni nastavak sa glavP^ELAR, februar 2006.

nim sadr`ajem legla nalazi iznad mati~ne re{etke.

Po zavr{etku letwih pa{a i oduzimawu medi{ta gorwi nastavak plodi{ta }e prakti~no biti pun meda. Uklawawem mati~ne re{etke, na dowim rubovima ovih okvira formira}e se leglo i time }e se stvoriti uslovi za pravilan sme{taj zimskog klubeta koje }e iznad sebe imati dovoqno visoke vence visoko kvalitetnog prirodnog meda koji }e osigurati uspe{no i sigurno prezimqavawe p~eliwe zajednice.

Ukoliko se pak posle prve bagremove pa{e, koja prose~no traje oko 12 dana, `eli formirawe roja za tr`i{te ili sopstvene potrebe izdvoji}e se nastavak sa sadr`ajem koji je bio iznad re{etke. U ovom plodi{nom nastavku }e se u tom trenutku nalaziti dovoqna koli~ina zatvorenog legla i dovoqne zalihe meda, kome }e se dodati mlada matica. Tako }e biti stvoreni svi uslovi da se roj do suncokretove pa{e razvije u solidno dru{tvo i na toj pa{i sebi obezbedi dovoqno hrane za uspe{no prezimqavawe.

Treba imati na umu da je tom roju izvr{en i prekid legla u dovoqnom vremenskom periodu i da }e sa jednim ili dva tretirawa biti oslobo|en od varoe.

U ovom slu~aju osnovna ko{nica dobija poziciju broj 7 sa dovoqno sabira~ke snage, jer su se izletnice iz roja vratile u osnovnu zajednicu, i ukqu~uje se u predstoje}u tihu livadsku pa{u.

Zakqu~ak Savremeni svetski trendovi podrazumevaju p~elarewe sa velikim brojem ko{nica uz ostvarivawe visokih prinosa sa {to mawim utro{kom qudskog rada. Istovremeno, svetski standardi zahtevaju visok kvalitet p~eliwih proizvoda. Da bi se ova dva uslova ispunila, mati~na re{etka mora svakako postati nezamenqiv sastavni deo tehnike p~elarewa sa svim tipovima ko{nica nastavqa~a.

Interesantno je da u na{oj p~elarskoj literaturi nije bilo tekstova koji bi ovu temu ozbiqnije tretirali. Imao sam nameru da u ovom tekstu iznesem svoje vi|ewe kori{}ewa mati~ne re{etke i tako podstaknem p~elare da objave svoja iskustva.

75

NAJTAWA UOKVI R ENA MATI ^NA R E[ETKA SA LETOM Sr|an Arsi}, ul. Ni{ka br. 49, 18220 Aleksinac, (018) 803-789

Prilikom uokviravawa mati~ne re{etke, svi pravimo jednu osnovnu gre{ku. Pri prora~unu visine okvira obavezno planiramo da u okvir use~emo `leb u koji bi ugradili mati~nu re{etku. I tu stra{no gre{imo. Jednostavno, `leb nije potreban!

Naime, napravi se najobi~niji okvir od lipovog drveta debqine svega 6 mm. Na wega se samo po idealnoj sredini prisloni provla~ena mati~na re{etka i ukuca ekserima, koji se sa druge strane saviju. Tek onda se prose~e leto, uklawawem dela okvira sa kra}e stranice. Mati~na re{etka prakti~no sada upada u dowi nastavak i ravna se sa wegovom gorwom ivicom, {to p~elama i trutovima obezbe|uje nesmetan ulaz.

Na slikama se sve ovo vidi veoma jasno.

Prednost ove mati~ne re{etke le`i u tome {to je kona~no p~eliwi prostor skoro idealno ispo{tovan i {to ni u najja~im pa{a-

76

ma nema zaperaka, {to je osnovna mana ostalih tipova uokvirenih mati~nih re{etki sa letom, ~ija debqina nije mawa od 15 mm. Debqina pri izradi od 6 mm u praksi se zbog naslaga propolisa pove}ava na 7 mm.

Re{etka je isprobana na oko 150 ko{nica na p~eliwaku Rodoquba @ivadinovi}a, urednika P~elara, i na mom p~eliwaku. Dala je odli~ne rezultate. Svi standardni problemi sa uokvirenim mati~nim re{etkama su nestali. Zato je svima toplo preporu~ujem.

P^ELAR, februar 2006.

CEN E UVEZEN OG I DOMA] EG MEDA U N EMA^KOJ Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd

Uz sve ve}u proizvodwu meda u Srbiji, uz sve mawe mogu}nosti prodaje na doma}em tr`i{tu, na{i p~elari, a pogotovu oni krupniji pokazuju sve vi{e interesa za izvoz u druge evropske zemqe.

Da bi stekli koliko toliko realnu sliku o takvim mogu}nostima, poku{a}emo da na{im p~elarima predo~imo stawe ponude kod najve}eg potro{a~a meda u Evropi, a to je sigurno Savezna Republika Nema~ka.

kih potro{a~a. Najve}i deo toga meda je upakovan od strane proizvo|a~a u tegle od 500 g sa garantnom trakom Nema~kog p~elarskog saveza.

Cene koje }e biti prikazane poti~u iz uvoznih firmi i to: Sonnentracht Imkerei Gmbh i HÜnig–Mehler, a odnose se na med u ambala`i od 12,5, 25 i 40 kilograma meda. To su na neki na~in u wihovim uslovima velikoprodajne cene.

Sonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz konvencionalne proizvodwe Vrsta meda {umski cvetni bagrem, ekstra svetao uqana repica, fino kristalisan suncokret, fino kristalisan cvetno-{umski bela jela pomoranxa prosek

Zemqa porekla Italija [panija Ma|arska ^e{ka Rumunija Nema~ka Poqska Brazil, Meksiko

Cena: evra/kg 3,15 1,95 3,05 2,40 2,50 3,35 5,60 3,15 3,14

Cena: dinara/kg 267,7 165,7 259,2 204,0 212,5 284,7 478,0 267,7 266,9

Op{te je poznato da je Nema~ka i najve}i uvoznik meda iz mnogih zemaqa i da pored toga ima i zna~ajnu doma}u proizvodwu koja je posebno vrednovana od strane nema~-

Ova ista firma nudi organski proizveden med u Nema~koj i uvezen iz drugih zemaqa. Na ovaj na~in }e se ste}i uvid u stvarnu razliku u ceni izme|u klasi~nog meda iz konvencionalne proizvodwe i organski proizSonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz organske proizvodwe vedenog meda. AnaliziZemqa porekla Vrsta meda Cena: evra/kg Cena: dinara/kg raju}i ovaj pregled mo(organizacija) `e se lako zakqu~iti da bagrem 5,30 450,0 Nema~ka (Bioland) najni`u cenu ima cvetni lipa 4,20 354,0 Nema~ka (Bioland) med uvezen iz Argentiuqana repica 4,35 369,7 Nema~ka (Bioland) ne, Isto~ne Evrope i {umski 3,90 331,5 Italija ( Bio) [panije. Ako se uzme u cvetni (divqe biqe) 2,65 225,2 Kuba ( Bio) obzir da p~elar u Argensuncokret 3,25 276,2 Rumunija ( Bio) tini kao proizvo|a~ doprosek 3,94 334,5 bije 76 dinara za kilogram meda, nije ~udo da Med u sa}u, kutija sa 12Ă—340 g (Bio) se takav med prodaje za bagrem 44,40 3 774,0 Bio 161,50 dinara. Naravno, cvetni 39,60 3 366,0 neke druge vrste meda iz manuka Novi Zeland 46,80 3 978,0

P^ELAR, februar 2006.

77

Uzimaju}i u obzir tro{kove pripreme za izvoz, razne da`bine i zaracvetni Isto~na Evropa 1,99 169,10 du izvoznika kao i tro{kove uvoznika cvetni Argentina 1,90 161,50 i wegovu zaradu kod prodaje trgovinauqana repica ^e{ka 2,60 221,00 ma u Nema~koj, na{i p~elari te{ko bagrem Rumunija 3,80 323,00 da bi mogli ra~unati na neku boqu otlipa Rumunija 2,90 246,50 kupnu cenu pri sada{woj strukturi i cvetni (divqe biqe) Brazil 3,45 293,20 tro{kovima proizvodwe. Izlaz iz detelina Argentina 4,15 352,70 ovakve situacije bi bio u pove}awu suncokret Rumunija 2,90 246,50 broja dru{tava po jednom p~elaru i pomoranxa [panija 3,45 293,20 ruzmarin [panija 3,90 331,50 pove}awu proizvodwe meda po p~elidetelina Tasmanija 5,48 465,80 wem dru{tvu kako bi se smawili troko`asto drvo Tasmanija 5,54 470,50 {kovi, tj. cena ko{tawa kilograma eukaliptus [panija 3,00 255,00 meda za p~elara kao proizvo|a~a. Re{umski Italija 3,25 276,20 {ewe treba tra`iti i u pove}awu do{umski Bugarska 3,70 314,50 ma}e potro{we meda kroz organizo{umski Argentina 2,30 195,50 van pristup i propagirawe terapeut{umski Novi Zeland 3,00 255,00 bela jela ^e{ka 5,50 467,50 skih vrednosti meda kako je to pre vibela jela Poqska 5,50 467,50 {e godina propagirao autor ovog prikesten [panija, Italija 3,80 323,00 kaza. Nije jasno {ta spre~ava krupnimanuka Novi Zeland 6,97 592,40 je proizvo|a~e da se organizuju radi timijan Novi Zeland 5,38 457,30 boqeg i za wih profitabilnijeg privresak Poqska 7,65 650,20 sustva na tr`i{tu. vresak Novi Zeland 5,75 488,70 pekarski med bez porekla 1,85 157,20 Na{e p~elare zaokupqa i organprosek 3,99 339,10 ska proizvodwa meda, u ~emu je Nema~iste zemqe posti`u boqu cenu. O~ekivati ka oti{la najdaqe. Zato je interesantno je da med namewen pekarima ima najni`u ce- uporediti cene wihovog organski i konvennu. cionalno dobijenog meda. Lako je izra~unaInteresantno je da najvi{e cene imaju ti da organski med ima za oko 20% ve}u cemedovi od bele jele i vreska iz ^e{ke i nu od konvencionalnog. Ovo je dovoqno da Poqske, kao i egzoti~ni medovi sa Novog se raspr{e zablude koje vladaju da je cena Zelanda i Tasmanije. To u prvom redu va`i organskog meda ve}a za 50% ili ~ak 100%. za med od manuke koji ima izuzetno lekoviNema~ki konvencionalno proizvedeni med to dejstvo kod obolelih od ~ira na `elucu Vrsta meda Cena: evra/kg Cena: dinara/kg (detaqnije o ovome mo`ete da pro~itate u rana pa{a 3,20 272,00 P~elaru za jul 2000. godine na 301. strani – letwa pa{a 3,64 309,40 primedba urednika). Posebno skup med je i uqana repica 3,30 280,50 med od timijana. Ove vrste meda doprinose u bagrem 4,30 365,50 velikoj meri sredwoj vrednosti cena uvolipa 3,35 284,70 znog meda, tako da ispada da u tom pogledu {umsko-cvetni 3,64 309,40 nema velike razlike izme|u cena uvoznog i nema~kog meda. {umski 4,70 399,50 Za na{e p~elare od posebnog interesa je crvena jela 4,50 382,50 kotirawe bagremovog, suncokretovog, lipobela jela 5,60 476,00 vog i {umskog meda iz Ma|arske, Rumunije i kesten 5,00 425,00 Bugarske, u odnosu na iste takve nema~ke heqda 5,00 425,00 medove. prosek 4,20 357,00 HÜnig–Mehler: Uvozni med

Vrsta meda

Vrsta meda bagrem suncokret lipa {umski cvetno-{umski

78

Zemqa porekla

Cena: evra/kg Cena: dinara/kg

Ma|arska (din/kg) 259,20

Rumunija (din/kg) 323,00 212,50 276,20 246,50

Bugarska (din/kg)

314,50

Nema~ka (din/kg) 365,50

284,70 399,50 309,40

P^ELAR, februar 2006.

P ROJEKAT M I N I STARSTVA P OQOP R I VR E DE ZA JU GOI STO^N U SRBI JU Dr vet. med. Miodrag Pe{i} direktor Veterinarskog specijalisti~kog Instituta u Ni{u

Vi{egodi{wa plodna saradwa sa Regionalnom asocijacijom p~elara jugoisto~ne Srbije, kulminirala je u prole}e pro{le godine, kada smo osmislili jedan veoma obiman i kompleksan projekat u p~elarstvu na teritoriji koju pokriva na{ Institut, a koja se poklapa i sa teritorijom na kojoj deluje Asocijacija. Naime, na{i stru~waci, pod vo|stvom dr vet. med. Zorana Rai~evi}a izradili su ambiciozan projekat kontrole i utvr|ivawa zdravstvenog stawa p~eliwih zajednica i kvaliteta meda u prometu na ovoj teritoriji (25 op{tina u Ni{avskom, Pirotskom, Topli~kom, Jablani~kom i P~iwskom okrugu) i izdejstvovali kompletno finansirawe od strane Ministarstva poqoprivrede Republike Srbije (ugovor 401-00-6744/05 od 14. decembra 2005)!

Projekat je potpuno besplatan za p~elare i podrazumeva obilazak ~ak 125 p~eliwaka i uzimawe uzoraka p~ela i legla iz 10% zajednica, kao i uzimawe uzoraka meda iz skladi{ta p~elara. Pored toga, projekat podrazu-

meva i obilazak apsolutno svih pijaca u ovih pet okruga, zajedno sa Veterinarskom inspekcijom, gde }e se metodom slu~ajnog izbora uzorkovati med u prometu, ~ime }e ovaj projekat naneti veliki udarac falsifikatorima meda. Ciq projekta je utvr|ivawe stawa na ovoj teritoriji po pitawu p~eliwih bolesti i kvaliteta meda u prometu.

I tokom proteklih godina, obezbe|ivali smo p~elarima ovog regiona sve {to je bilo u na{oj mo}i: znatno jeftiniji pregledi p~ela i legla za ~lanove Asocijacije, stru~na i finansijska pomo} u organizovawu savetovawa i izlo`bi, a od ove godine i 20% popusta na analizu meda za ~lanove Asocijacije koji potpi{u ugovor sa Institutom. U razgovoru sa mnom i predsednikom Asocijacije Vlastimirom Spasi}em pri nedavnom susretu, dr vet. med. Dejan Krwaji}, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede, maksimalno je podr`ao na{e aktivnosti i obe}ao pomo}.

Nova kwiga

VOSAK – TEHNOLOGIJA PROIZVODWE Ovih dana iza{la je iz {tampe tre}a kwiga Desimira Jevti}a iz oblasti p~elarstva. Ciq autora bio je da na osnovu dostupnih informacija i bogatog p~elarskog iskustva skrene pa`wu p~elara na mogu}nosti pove}awa proizvodwe p~eliweg voska i za{titu wegovog kvaliteta. Na 80 strana i kroz 52 slike autor informi{e ~itaoca o raznim mogu}nostima modernizovawa proizvodwe i prerade voska.

Ovaj, posle meda drugi po zna~aju, p~eliwi proizvod postao je va`an ograni~avaju}i faktor za razvoj p~elarstva, posebno sa aspekta za{tite zdravqa p~ela i kvaliteta p~eliwih proizvoda. Kwiga nudi informacije o mogu}nostima pove}awa proizvodwe voska i podizawa kvaliteta prerade satnih osnova.

Kwiga ko{ta 400 dinara i mo`e se poru~iti pouze}em od autora na telefon: (011) 33-76-728 i (035) 722-565.

Vladan Jevti}

P^ELAR, februar 2006.

79

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA FEBR UAR 2006.

Dejan Krecuq

Iako zimski mesec, uobi~ajeno je da u na{im krajevima februar karakteri{u povremeni prodori toplog vazduha sa temperaturama povoqnim za masovnije pro~isne letove. Prema dugoro~nim predvi|awima meteorologa, i ove godine vreme }e ve} u prvoj polovini meseca biti relativno stabilno sa prili~no ujedna~enim temperaturama.

Wihove vrednosti }e se kretati od jutarwih oko 5 stepeni Celzijusove skale ispod nule, do isto toliko stepeni u pozitivnom delu skale tokom dana.

Ovako povoqno vreme omogu}i}e da se osmatrawem mo`e da utvrdi kako je koja zajednica zimovala, oceni wena ja~ina i utvrdi eventualna potreba za hranom.

Ako se prognoze ostvare, ne treba o~ekivati neke zna~ajnije hladno}e, sem par dana krajem prve i po~etkom druge dekade, odnosno pred kraj meseca. Kako ka`u statistike, vreme }e biti nalik onom s kraja 1977. i po~etka 1978. godine. Prognozirana koli~ina

padavina bi}e u prvoj polovini meseca 30 milimetara, {to }e nas kona~no osloboditi izuzetno u~estalih i obilnih padavina koje su obele`ile skoro celu pro{lu godinu i ostavile je u pam}ewu po poplavama. U prvoj polovini meseca svega dva dana se o~ekuje ki{a, prvog i {estog u mesecu jer }e tada temperature biti pozitivne. Na `alost, u Beogradu i okolini sneg u februaru }e ostati samo `eqa.

Ali, ne treba se previ{e radovati, jer se predvi|a vrlo ~esta pojava magle i, {to je za slabo za{ti}ene p~eliwake vrlo nepovoqno, veoma u~estao vetar koji }e duvati u intervalima po nekoliko dana sa isto toliko dana pauze.

I ZVE[TAJ P R E DSE DN I KA Tre}i kongres SPOS-a je uspe{no odr`an 17. i 18. decembra 2005. godine, a svi ~lanovi SPOS-a }e u martu kroz Zbornik radova dobiti svih 39 radova koji su na kongresu predstavqeni.

Krajem decembra je odr`an veliki broj besplatnih predavawa po okru`nim dru{tvima gde je bila prilika da se uplati ~lanarina za 2006. godinu. Po{to neka dru{tva nisu dobro razumela, treba naglasiti da se u~lawivawe u SPOS obavqa preko cele godine, ali mi {tampamo P~elar u jednom tira`u, i kada broj ~lanova pre|e taj tira` (10 000), stari brojevi se ne}e mo}i da isporu~uju novim ~lanovima. Zato smo apelovali na {to ranije u~lawivawe.

U „Sl. Glasniku RS“ br. 3/2006 od 13. januara 2006. godine, objavqena je Uredba o utvr|ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2006. godinu. Uredba se odnosi na registrovana poqoprivredna doma}instva, pa se oni p~elari koji imaju taj status mogu informisati o kratkoro~nom i dugoro~nom kreditirawu u 2006. godini.

Izvr{ni odbor izvr{io je pripreme za odr`avawe izborne Skup{tine 28. januara 2006. godine. U~iweno je sve da se na najdemokratskiji na~in izabere novo rukovodstvo SPOS-a za slede}i mandat, {to je i u~iweno. Novom predsedniku SPOS-a @ivoslavu Stojanovi}u iz Subotice ~estitam na izboru.

Moj mandat predsednika ja prestao i ovom prilikom `elim da se zahvalim p~elarima na ukazanom poverewu da „vodim“ SPOS u proteklom periodu. Radio sam najboqe kako sam znao i umeo i nadam se da sam ispunio o~ekivawa ve}ine. Ako na{ Savez uporedim sa savezima okolnih zemaqa pa i {ire, mislim da je dosta ura|eno, a najve}i je uspeh jedinstvo Saveza. Deobe u Savezu kakve se sre}u u drugim zemqama su ve}i neuspeh od bilo kakvog uspeha. Nadam se i `elim da ovaj Savez oja~a, o~uva jedinstvo i pru`i ve}i doprinos svima nama p~elarima, a ja }u uvek biti na usluzi prema mojim mogu}nostima. @eli Vam svako dobro i svaku sre}u Miqko [qivi}.

80

P^ELAR, februar 2006.

Obave{tavamo sva p~elarska dru{tva i p~elare u Srbiji i Crnoj Gori da }e se od 11. do 12. 2. 2006. godine na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6, odr`ati dvodnevno XIV Nau~no-stru~no savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em pod nazivom:

Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i meda Organizatori: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Biolo{ki fakultet Beograd, Fakultet veterinarske medicine, Nau~ni Institut za veterinarstvo Srbije

PROGRAM Subota, 11. 2. 2005. godine 1. Medna produktivnost nekih selekcijskih linija matica Mi}a Mladenovi} 2. Azotne i mineralne materije iz razli~itih vrsta meda kao faktor svarqivosti kod p~ela N. \or|evi}, N. Nedi}, M. Mladenovi}, S. Ra{i} 3. Nutritivna vrednost polena Jelena Gudeq 4. Med i mikrobiolo{ki rizici N. Karabasil, M. Z. Balti}, Nata{a Kilibarda, V. Teodorovi}, Mirjana Dimitrijevi} 5. Ispitivawe kvaliteta meda iz prometa Nada Dugali} Vrndi}, N. Nedi}, M. Mladenovi} 6. Iskori{}avawe doma}e karnike u opra{ivawu poqoprivrednih kultura G. Jevti}, M. Mladenovi}, N. Nedi}, Q. Stanisavqevi} 7. Nektarnost kod suncokreta kao primarni faktor atraktivnosti prema p~elama V. Mikli~, N. Du{ani}, D. [kori} 8. Tehnolo{ka svojstva meda i mogu}nost prerade B. Zlatkovi}, S. Jovi} 9. Savremeni aspekti dijagnostike zaraznih bolesti p~ela Bosiqka \uri~i}

Nedeqa, 12. 2. 2005. godine 1. Rezidue u p~eliwim proizvodima, posledice i zakonska regulativa Klaus Wallner, Nema~ka 2. Molekularna karakterizacija Apis mellifera carnica u Sloveniji i doprinos selekciji Peter Kozmus, Slovenija 3. Biolo{ki aktivne komponente propolisa Miroslava Stankovi} 4. Analiza kriti~nih ta~aka u procesu proizvodwe p~eliwih proizvoda Nada Plav{a, Balti} M, Nedi} N, Mladenovi} M. 5. Uslovi objektivizacije kod senzornog vrednovawa boje meda Popov-Raqi} J, Gorjanovi} R, Lali~i} J, Sikimi} V. 6. Zakonska regulativa u p~elarstvu N. Terzi} 7. Mogu}nost organizovawa kooperantskih odnosa S. Vidojevi} 8. Proizvodwa i selekcija matica u Isto~noj Hercegovini Radivoje Maksimovi}

UPUTSTVO U^ESNICIMA Kotizaciju u iznosu od 350 dinara treba uplatiti na `iro ra~un 840–1872666–79.

Primalac: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6, 11081 Beograd – Zemun.

Svrha uplate: „Kotizacija za XIV Nau~no savetovawe iz p~elarstva“ sa imenom i prezimenom lica za koje se upla}uje.

Kotizacija se mo`e uplatiti i li~no na dan Savetovawa, na pultu za registraciju u~esnika.

Zbornik radova i Program, kao i prisustvo predavawima i diskusijama mogu}e je uz dokaz (priznanicu) o obavqenoj uplati kotizacije.

Za dodatne informacije mo`ete se obratiti na telefon 011/2615-315 lok. 318 ili 240; 064/1361-721; 064/2278-520; 064/1643-727 ili elektronskom po{tom na adresu pcela@agrifaculty.bg.ac.yu

P^ELAR, februar 2006.

81

Dru{tvo p~elara „JASENICA“ iz Smederevske Palanke organizuje 18. februara 2006. godine u sali Skup{tine Op{tine TRADICIONALNO X SAVETOVAWE „Tehnologija p~elarewa“ 8.00 Otvarawe prodajne izlo`be 9.00 Otvarawe savetovawa 9.15 Uzgoj matica na malim p~eliwacima (dodavawe i uvo|ewe) Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beograd 10.15 Bolesti p~ela i p~eliweg legla Predava~: Reli} dr vet. med. Renata, Beograd 11.30 Dobijawe meda Predava~: Karleu{a Branislav, Beograd 12.15 Pauza 12.30 Skupqawe (va|ewe), konzervirawe i ~uvawe mati~nog mle~a, polena, perge, propolisa i voska sa izradom preparata na bazi p~eliwih proizvoda Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beograd 13.30 Pitawa i odgovori Svi u~esnici prodajne izlo`be opreme da se prijave pismenim putem, najkasnije do 15. 2. 2006, na adresu dru{tva ili e-mail: jelenat@verat.net. Tro{kove zakupa prostora snose izlaga~i.

3. P^ELARSKI DANI sa me|unarodnim u~e{}em Vinkovci, Hrvatska, 10, 11. i 12. mart 2006.

Izlagawe radova na ovom stru~no-nau~nom skupu obavi}e se u drugom i tre}em danu manifestacije. Odr`a}e se i p~elarski sajam opreme i p~eliwih proizvoda. U~e{}e na prodajnom p~elarskom sajmu je bez pla}awa naknade za zauzeti prostor. Prijava i informacije na: Drago Josipovi}, ul. J. S. Reqkovi}a br. 17, 32281 Ivankovo, Hrvatska, ++385 32 377 283, drago.josipovic@vk.tcom.hr 82

OBAVE[T EWE Komisija za me|unarodnu saradwu SPOS-a planira da u martu 2006. organizuje dolazak u Srbiju istaknutog stru~waka za bolesti p~ela i p~eliweg legla, doktora A.N. Sotnikova iz Veterinarskog instituta u Moskvi. Ovaj stru~wak bi u na{im ve}im p~elarskim centrima odr`ao nekoliko predavawa na aktuelne teme (varoa, ameri~ka trule`, nozemoza, kre~no leglo). Saglasnost doktora Sotnikova ve} je dobijena, a ~eka se samo saglasnost novog rukovodstva i predsednika SPOS-a.

Komisija predla`e da prevoz na relaciji od Moskve do Beograda i obratno snosi SPOS, a prevoz u zemqi, sme{taj i dnevnice, zainteresovana udru`ewa ili asocijacije p~elara.

Predsednici udru`ewa ili asocijacije koje `ele da organizuju predavawa, treba da se tokom februara obrate ~lanu Komisije za me|unarodnu saradwu SPOS-a prof. dr Milanu ]irovi}u na telefone (034) 318-037 ili (063) 10-28408 radi evidentirawa.

Kona~an raspored (plan) predavawa bi}e objavqen u martovskom broju „P~elara“, ako se sa ovom idejom slo`i novo rukovodstvo SPOS-a.

Komisija za me|unarodnu saradwu SPOS-a

SK U P OVI I R EP OR TA@E Izlo`ba u In|iji 22. i 23. oktobra 2005. u In|iji je odr`ana prva izlo`ba meda, p~eliwih proizvoda i opreme „Dani meda“, sa 27 izlaga~a p~eliwih proizvoda i 3 izlaga~a opreme. Pokroviteqi su bili SO In|ija i Turisti~ka or-

P^ELAR, februar 2006.

ganizacija In|ije. Predavawe „Med u ishrani stanovni{tva“ odr`ala je nutricionista @ivka Vlajkovi} iz Zemuna, predava~ SPOS-a. @arko Jovanovi}, sekretar UP „Roj“, In|ija

Izlo`ba u Prokupqu UP „P~elica“ iz Prokupqa organizovalo je izlo`bu meda i drugih p~eliwih proizvoda 26. novembra 2005. u centru grada. Izlo`bi je prisustvovao i ing. Vlastimir Spasi} iz Ni{a, predsednik Regionalne asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije.

Istog dana odr`ana je i Skup{tina. Predsednik Slavoqub Radivojevi} podneo je izve{taj o radu i plan daqeg rada. Vlastimir Spasi} je preneo utiske sa 39. Kongresa Apimondije, a nakon wega je Mile Veli~kovi} iz Ni{a odr`ao predavawe o zimovawu p~ela. Zatim je Qubisav Aran|elovi} iz Prokupqa govorio o stresu p~ela koji izaziva p~elar nestru~nim radom, ali i stresu zbog varoe, trovawa itd.

Naredna Skup{tina odr`ana je 23. decembra 2005. uz goste iz @itora|e. Predavawe je odr`ao Zvonimir Vasi} iz Leskovca, profesionalni p~elar, koji je govorio o tehnici p~elarewa desetoramnom DB ko{nicom. Stoj~e Petrovi} (ro|en 1921) predlo`en je za zlatnu zna~ku SPOS-a i, kao najstariji ~lan, progla{en je po~asnim ~lanom na{eg udru`ewa.

Q. Aran|elovi}

Med za Badwe ve~e Udru`ewe p~elara „Po`arevac“ je u petak, 6. januara, bolnici u Po`arevcu, kao poklon bolesnicima koji Badwe ve~e provode u bolnici, poklonilo 40 kg meda. Udru`ewe svake godine od svojih ~lanova prikupqa med i u prigodnim prilikama poklawa ustanovama u regionu.

P^ELAR, februar 2006.

U saradwi sa Srpskim lekarskim dru{tvom organizovano je i predavawe u Po`arevcu, 25. januara 2006. u sali Doma kulture, za p~elare i sve gra|ane na teme: – Med u ishrani stanovni{tva; – Propolis i med, prijateqi `eluca u zdravqu i bolesti.

Predava~ je bila @ivka Vlajkovi}, nutricionista.

Peri} Radomir

Uspe{na Sremska Mitrovica Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}“ iz Sremske Mitrovice odr`alo je 24. decembra 2005. godi{wu Skup{tinu. Usvojeni su svi izve{taji i plan rada za 2006. godinu.

Dru{tvo je u 2005. ostvarilo plodnu aktivnost. Anga`ovano{}u Upravnog odbora, nastojalo je da se ~lanstvo redovno okupqa, da se obrazuje kroz redovna predavawa (tokom 2005. godine bilo ih je 4), da se razmewuju iskustva.

Ostvaren je zna~ajan vid saradwe sa dru{tvima u okru`ewu kroz posete poznatim p~elarima. Poseban naglasak dat je omasovqewu ~lanstva pre svega mla|im p~elarima {to je rezultiralo ~iwenicom da je Dru{tvo danas tre}e u Vojvodini po broju ~lanstva (posle Novog Sada i Sombora).

Od akcija koje je Dru{tvo vodilo u 2005. od posebnog zna~aja je pru`awe pomo}i p~elarima poplavqenog podru~ja Banata (Ja{a Tomi} i Me|a). Inicijativa koju je predlo`io predsednik Dru{tva Nedeqko Stevanovi} je prihva}ena i dobrovoqnom akcijom je prikupqeno i isporu~eno 14 ko{nica. Na prole}e je predvi|ena jo{ ve}a pomo} u rojevima i vosku. Na{oj akciji se pridru`io i ~ika Veqko Pauni} iz Badovinaca sa 2 LR ko{nice sa 2 nastavka i jakim dru{tvima.

Na Skup{tini su uru~ena priznawa SPOS-a zaslu`nim p~elarima, a posle je odr`ano predavawe na temu „Tehnika p~elarewa nastavqa~ama jednomati~nim i dvomati~nim sistemom“. Predava~ i gost Dru{tva bio je Rajko Pejanovi}, p~elar iz [apca. Predavawe je odr`ano bez nov~ane naknade.

Ratko [avija, ~lan UO Dru{tva ul. Stari most 15/7, Sremska Mitrovica

II Dani Meda u Moravici Na severu Ba~ke, u Staroj Moravici su po drugi put od 25. do 26. novembra odr`ani dani meda. Poku{ali smo ukqu~iti {irok 83

krug stanovni{tva. U~esnici osnovne {kole St. Kova~ Dula su sa svojim radovima u~estovali: od I–IV razreda su crtali, a od V–VIII su pisali o p~elama. Najboqe radove nagradili smo medom.

Organizovali smo prodajnu izlo`bu gde su izlo`ili ne samo p~elari na{e zemqe nego i iz Ma|arske (Baja i Kiskunhalas) i iz Hrvatske (Beli Manastir).

Prvog dana, za stanovni{tvo i u~enike osnovne {kole odr`ano je predavawe sa prikazivawem filma na temu „Med kao ishrana i lek“ (predava~ dr Olah Lasonc Magdolna).

U subotu je predsednik Holo Ferenc pozdravio prisutne, a predsednik mesne zajednice Fazekas Robert otvorio manifestaciju. Gosti su bili predsednik op{tine Ba~ka Topola Babi Atila, predsednik skup{tine

Feher I{tvan, delegati drugih udru`ewa p~elara…

Uve~e je na stru~nom predavawu obra|ena tema „P~elarewe na med i spre~avawe rojidbenog nagona“ (predava~ Vladimir Huwadi).

Na kraju manifestacije odr`an je bal p~elara sa ve~erom, muzikom, plesom i bogatom tombolom.

Holo Ferenc

I SP RAVKA U pro{lom broju objavqen je prikaz p~elarske prikolice. Kako saznajemo, u tekstu se potkrala gre{ka. Naime, prikolice do 750 kg nosivosti mogu se voziti sa B kategorijom. Ali, prikolice sa ve}om nosivo{}u mogu da se voze iskqu~ivo sa kategorijom E uz B.

OBAVE[T EWE Redakcija i urednik se izviwavaju ~itaocima {to u ovom broju nije objavqen izve{taj sa III Kongresa p~elara Srbije koji je odr`an 17. i 18. decembra 2005. Naime, u na{u redakciju jo{ uvek nije pristigao kompletan izve{taj sa Kongresa.

Raspola`emo izve{tajem sa samo dve sekcije.

Kompletan izve{taj objavi}emo odmah po wegovom pristizawu u redakciju.

IN MEMORIAM Mr Zoran Mu~alica (1929–2005), profesor biologije, entomolog i p~elar iznenada je preminuo 24. novembra 2005. godine. Bio je kao matica za svoje u~enike koje je nau~io najve}im vrlinama, radu i redu. Ro|en je 1929. u ]i}evcu u u~iteqskoj porodici. Sredwu poqoprivrednu {kolu zavr{io je u Vaqevu. Upisao se na Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu, grupa biologija–hemija. Kasnije je i predavao u toj {koli. Postdiplomske studije upisao je 1972. Profesor i mentor bio mu je ugledni profesor i p~elar Simeun Grozdani}, zet profesora @ivanovi}a.

Neposredno pred smrt poklonio je svoju entomolo{ku zbirku Prirodwa~kom muzeju u Beogradu, sa ukupno 4 612 primeraka.

Napisao je vi{e stru~nih radova iz p~elarstva. Obradio je pojavu albino o~iju kod p~ela. Objavio je kwigu „[teto~ine i bolesti medonosne p~ele“, zna~ajan priru~nik za p~elare.

Bio je tih, vredan i nenametqiv.

Dr Qiqana Proti}

84

P^ELAR, februar 2006.

IN MEMORIAM @ivan Veselinovi} (22. 12. 1916 – 25. 11. 2005). Oti{ao je onako kako je `iveo. Brzo i ne~ujno.

Do pre nekoliko dana nije ni znao da podmukla bolest ne pra{ta. Umeo je u {ali re}i: „Ja sam mlad ~ovek, ne znam {ta }e biti kad ostarim“. Nije stigao da ostari iako je hteo vi{e od ovih godina.

I `ivota. Radan i vitalan nije ni imao vremena za starewe. Mawe od mesec dana ga je delilo od devedesetog ro|endana, a skoro sve te godine su pro{le u radu. Mladi u srpskom selu rano postaju qudi. Tako se i @ivan rano za~ove~io.

Od jeseni 1928. u~i {aba~ku gimnaziju. U drugoj godini odli~nog |aka vra}aju ku}i, u Cerovac.

Mu{ko je da nasledi imovinu, a ne za kwige – znalo se u to doba.

I opet rad. Na wivi, sa ma{inama, oko ma{ina. Kroz taj rad izu~io je mnoge majstorluke pa je godinama kasnije mla|ima pripovedao kako ne postoji ono {to nije mogao popraviti ili ne{to {to nije mogao napraviti.

Tako je ve} 1931. napravio prve ko{nice. Svoje, u koje je uselio p~ele iz babine vr{kare. Nastavio je tradiciju p~elarstva dugu u Veselinovi}a dve stotine godina. Znali su ga od Vardara pa do Triglava, a on je do smrti pamtio sve staze i bogaze, sve p~eliwe pa{e od primorja do vrletnih planina. Radio je, stekao ugled i imovinu.

Po{tovao je p~elu i wen dar. Po{tovao qude. I oni wega.

Preneo je p~elarsku praksu i na svoje potomke, pa je kod Veselinovi}a kao u ko{nici.

Oti{ao je p~elar @ivan Veselinovi}. Oti{ao je ~ovek koji }e imati za{to da se pamti.

Rajko Pejanovi}, predsednik Dru{tva p~elara „[abac“

Radomir Simi} (1925–2005). Srpsko p~elarstvo ostalo je bez poznatog u`i~kog p~elara, p~elarskog pisca, predava~a i inovatora. P~elarstvom se bavio vi{e od 50 godina. Odr`ao je 9 kurseva za odgoj matica po najsavremenijoj metodi.

Objavio je oko 50 zapa`enih napisa u P~elaru. Napisao je 4 zapa`ene bro{ure i monografiju o u`i~kom p~elarstvu. Konstruisao je ~uvenu Simi}evu hranilicu za dvojna dru{tva. Odr`ao je veliki broj predavawa {irom Srbije. Wegova predavawa na debatnom klubu u U`icu osta}e za primer kako se priprema i dr`i kvalitetno predavawe.

P^ELAR, februar 2006.

85

Bio je i izuzetan ~ovek, pomagao svakom ko pomo} zatra`i, poklawao rojeve, kwige, alat i pribor. Dobio je najvi{a priznawa: Zlatnu medaqu Zaslu`ni p~elar, diplomu „Profesor Jovan @ivanovi}“, Spomenicu sa zlatnom medaqom Apislavije. Biran je za sekretara, predsednika i po~asnog do`ivotnog predsednika Dru{tva u U`icu. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Dru{tvo p~elara U`ice

Predrag Milenkovi} Peca preminuo je 1. januara 2006. u 72. godini `ivota.

Jedan je od osniva~a p~elarskog udru`ewa „Roj“ iz In|ije. Bio je jedan od retkih {kolovanih p~elara sredwe poqoprivredne {kole iz Smedereva gde je predmet p~elarstvo imala samo ta generacija. Nesebi~no je sa svima delio svoje znawe kada je p~elarstvo bilo u povoju, pa samim tim i svo wegovo pregala{tvo u ulozi dugogodi{weg sekretara i predsednika Udru`ewa ima posebnu te`inu. Zahvaqujemo mu se u ime svih koji su se sa wime dru`ili. Ve~no hvala!

Dejan ]ukalovi}, P~elarsko udru`ewe „Roj“ In|ija

Na{ predsednik OI Aleksi} ^edomir iznenada je napustio dru{tvo p~elara u sedamdesetoj godini, nakon du`e bolesti. Bio je veliki i uzoran p~elar sa preko stotinu dru{tava, spreman da svakome pomogne.

Nagra|ivan je svim najvi{im priznawima p~elarske organizacije. Hvala mu na svemu!

Tav~ar Tomislav, predsednik DP „Beli bagrem“ Vrawe

U 75. godini `ivota preminuo je na{ p~elar Gaji} Bratislav Gane iz Aran|elovca. P~elarstvom se bavio kao u~iteq od svoje rane mladosti, punih 50 godina. Svoje bogato iskustvo nesebi~no je prenosio mla|ima putem rado slu{anih predavawa.

Bio je ~lan predsedni{tva i predsednik Dru{tva u Aran|elovcu. Dao je veliki doprinos u negovawu saradwe sa susednim p~elarskim dru{tvima. Ostavio je uzoran p~eliwak od 60 zajednica. Potomci }e nastaviti wegov rad. Neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za Dru{tvo.

Dru{tvo p~elara Aran|elovac

Dana 30. 11. 2005. iznenada je preminuo Zoran Gavrilovi}, p~elar iz Smederevske Palanke, ~lan Dru{tva Dowa Jasenica. Aktivno je u~estvovao u organizovawu svih izlo`bi. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava! Mi, wegove kolege uvek }emo ga se se}ati.

Dru{tvo p~elara Dowa Jasenica

86

P^ELAR, februar 2006.

P^ELAR, februar 2006.

87

88

P^ELAR, februar 2006.

P^ELAR, februar 2006.

89

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i.

Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 90

P^ELAR, februar 2006.

P^ELAR, februar 2006.

91

92

P^ELAR, februar 2006.

OSNIVAWE P^ELARSKE ZADRUGE U SRBIJI Imaju}i u vidu probleme na koje nailazimo mi p~elari prilikom prodaje meda kao {to su falsifikovani medovi, ucewivawe od strane otkupqiva~a, nemogu}nost dobre reklame za med i drugo, moramo posegnuti ka jedinoj preostaloj mogu}nosti, a to je udru`ivawe u p~elarsku zadrugu radi zajedni~kog nastupa na tr`i{tu i borbu za kvalitet. Jedna takva ideja rodila se me|u p~elarima Aran|elovca i Lazarevca, a vo|eni tekstom jednog na{eg kolege. Molimo sve p~elare da tekst pa`qivo pro~itaju i obaveste ostale p~elare. Tako|e, ko bude zainteresovan, posle pro~itanog teksta molimo da obavesti autora putem mejla ili telefonom radi zakazivawa zajedni~kog okupqawa.

Idejni tekst mo`e se na}i na internet adresama: www.pcelarska-zadruga.co.sr www.pcela.co.yu/inpcelarskazadruga.htm Ko nema ra~unar mo`e ga dobiti po{tom od autora teksta: Du{an Miri} iz Belanovice: 014/89-769, 063/80-76-142, dusanislavica@sezampro.yu Aca Stankovi} iz Aran|elovca: 034/711-991, 064/193-85-92, alexst@sezampro.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, februar 2006.

93

94

P^ELAR, februar 2006.

P^ELAR, februar 2006.

95

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem dva autobusa sa ko{nicama A@ bez p~ela. P~eliwak Nikole Gosi}a.

011/426-308, 064/1120-510

Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB i FARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipova, KAVEZA za matice i ANTIVAROZNIH - @I^ANIH PODWA^A. Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem pokretni p~eliwak sa 37 A@ standard ugra|enih na kamion Zastava 640 i paviqonski p~eliwak sa 20 A@.

021/434-923, 064/23-00-442

Izra|ujem sve vrste ko{nica, elemenata i ramova. Mladen. 011/8416-597, 063/575-800 „EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237 Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705 Prodajem bagremov i suncokretov med.

Sa{a, Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42 Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Ugovaram prodaju rojeva i p~eliwih dru{tava pre i posle bagremove pa{e na DB i LR ramovima. Todosijevi}, Trstenik.

037/711-335 Prodajem seme facelije sorta Julija. Cena 200 dinara. Branimir [o{i}.

011/87-50-688 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a. Brzan. 034/861-137, 063/8926-030 Prodajem Dajc 5000 registrovan do aprila sa p~elama (A@) i prikolicu Zmajevu sa 48 dru{tava (Tama{ko 30×40) t. registrovan, zvati uve~e. 024/843-035

Prodajem autobus SANOS bez p~ela, atestiran sa 54 A@ ko{nice. Lepo sre|en, o~uvan, krevet, radni sto, vaga, centrifuga.

Radomir. 031/811-297 Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30 A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bez p~ela. 015/346-258 Seme facelije „Julija“. Cena 200 dinara. \uri} Qubi{a, Svilajnac. 035/322-391 TAM 5000 registrovan 41+6 A@ grom sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77 Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nica A@ sa p~elama. 063/71-99-230 Prodajem 60 LR dru{tava sa ko{nicama.

Kova~evi} Vladimir, Kikinda.

0230/31-821, 063/8147-165 Prodajem p~eliwa dru{tva na A@ ramovima standard. 064/360-88-23 Prodajem presu za osnovu 30×40, odli~no radi, original Nema~ka.

Velika p~elarska prikolica bez p~ela, sa vazdu{nim ko~nicama, ista se mo`e koristiti i za druge potrebe, zvati uve~e.

025/23-308, 25-850 Prodajem liniju za proizvodwu satnih osnova „Riche“. Sveto. 011/80-65-694 Prodajem selektirano seme facelije, p~ele na LR ramovima. 065/2407-237 Seme facelije „Julija“. Povoqno. Dragan.

023/837-363, 063/7821-145

Pro{logodi{wi rojevi na LR ramovima.

Peri} Milenko. 014/71-742, 014/473-184

Seme heqde, medonosne biqke ma|arske sorte „Hajnalka“, za redovnu i postrnu setvu.

024/712-135

Facelija na prodaju, sorta „Julija“.

Be`anovi}, In|ija. 022/551-761

Prodajem 10 DB dru{tava po povoqnoj ceni.

Hitno. 015/692-005

96

P^ELAR, februar 2006.

Prodajem 25 DB dru{tava i prikolicu 28 regala za (DB, LR, FAR, A@) ko{nice.

025/744-061, 064/299-80-55

Prodajem 30 dru{tava LR sa p~elama, mlade matice. \uro \ur|evi}.

011/2139-378, 063/842-50-42

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajemo seme facelije „Julija“. Cena 200 dinara. Obradovi} Vinka i Mirko.

023/818-145

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni.

Mi{ko Jovanovi}.

011/8124-929, 064/258-23-22 Prodajemo selektirano seme facelije, sorta „Julija“, prva reprodukcija, rod 2005. Uz po{iqku {aqemo i uputstvo o semenu i obradi zemqi{ta. P~elari [e{um Milka i Savo. 021/750-895, 064/24-64-316

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE. 014/222-700, 064/65-11-500 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

P^ELAR, februar 2006.

97