pcelar_januar_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR Izdava~: Savez p~elarskih organizacija Srbije ul. Molerova br. 13 11000 Beograd Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63 www.spos.info spos@sezampro.yu Internet diskusiona grupa: casopis-PCELAR@yahoogroups.com The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPER

Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik) Prof. dr Jovan Kulin~evi} Prof. dr Bosiqka \uri~i} Prof. dr Desimir Jevti} Prof. dr Slobodan Miloradovi} Prof. dr Miloje Brajkovi}

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elarskih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerova br. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori. Za sadr`aj oglasa odgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

APISLAVIA

@arko @ivanovi}

Redakcija Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Diplomirani novinar Milanka Vorgi} Prof. dr Milan ]irovi} Dr Slavomir Popovi} Mr Neboj{a Nedi} Vladimir Huwadi Ing. Robert Past Dejan Krecuq Milutin Petrovi} Branislav Karleu{a

2006

Kwa`eva~ki profesionalni p~elar Toma Radivojevi} proverava zimski utro{ak hrane Fotografija na naslovnoj strani: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

APIMONDIA Foundation

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Milutin Petrovi}

Branko Obranovi~

Pismo p~elarima za januar 3

Rad sa mravqom kiselinom u A@ ko{nicama 25

Jovan Kulin~evi}

Pra}ewe uzroka gubitaka p~eliwih dru{tava 4 Milo{ Milosavqevi}

Poga~om protiv nozemoze 6 Radovan Jeki}

Kwige ~itaj, a iskusne pitaj 9 F. Kamler

Amitrazom protiv varoe?

12

Milan Perovi}

Crvena kraqica 27 F. Kamler

Integralna hemijska kontrola varoe sa minimalnim dozama 28 J. A. Balzekas

Efikasna rotacija preparata protiv varoe 29 Mom~ilo Kon~ar

Henrik Hansen

[irewe i kontrola ameri~ke trule`i legla 13

Izgubqeno – na|eno?

Anders Lindstrom

Otkrivawe antibiotika u medu 31

Metod stresawa mo`e suzbiti ameri~ku trule` legla 16 Rodoqub @ivadinovi}

Kako do}i do tolerantnih sojeva p~ela 17 Brenda Ball

Egzoti~ni virusi 18 O. A. Modin

Trutovsko leglo poma`e otkrivawe varoe 23 P^ELAR, januar 2006.

30 E. Szalai MĂĄtray

Dejan Krecuq

Da li }e trebati p~ele?

32 Tatjana [kori}

Polen kao otisak prsta 33 Milenko Petrovi}

Dadanke na ~etiri to~ka 34 Mirko Spasojevi}

Mirko Te{i}, p~elar u invalidskim kolicima 35 1

Re~ urednika Ulazimo u 2006. godinu. Sa novim elanom, novim idejama i u novom ruhu. Pro{lu godinu smo zapo~eli sa tira`om od 9 000 primeraka, ovu sa 10 000! Elan nam ne nestaje ni pred najve}im preprekama. Ma{toviti smo, ideja imamo i sigurno }emo ih ostvariti. Jer, prepreke su one zastra{uju}e stvari koje vidite kad skrenete pogled sa svoga ciqa, zar ne?

Redakcija P~elara mo`e da vam obe}a jo{ boqi ~asopis P~elar. On nije samo odeven u novo ruho. On je stvorio kapital koji se ogleda kroz saradnike i napise. Mnogi }e se iznena|ivati ove godine, naro~ito oni koji su svoje napise poslali pre vi{e meseci i ve} izgubili nadu, kada svoje tekstove budu ugledali u P~elaru. Naime, ~asopis sada ima ~vrstu bazu. Ove godine (mo`da po prvi put) ne}emo mnogo zavisiti od mese~nog priliva tekstova. Na `alost, problema ipak ima.

Najve}i je i daqe hroni~ni nedostatak tekstova sa terena, direktno sa p~eliwaka, iz ko{nice. P~elari se te{ko odlu~uju da stave na papir svoj na~in rada, a ~itaoci takve tekstove najvi{e cene. U toku je najnovija akcija redakcije ~asopisa u animirawu vi|enijih p~elara da napi{u {togod o svom svakodnevnom radu na p~eliwaku. Ali, ne smemo zaboraviti da najve}e inovacije ~esto dolaze ba{ od mladih p~elara, ~ak i po~etnika. Novi qudi, nove ideje. Zato vas pozivamo da se nikako ne ustru~avate i da nam napi{ete tekst o na~inu va{eg p~elarewa. Ne brinite da li ste tekst stilski dobro obradili. Tu je redakcija da se o tome pobrine. ^itaocima su najbitniji va{e znawe i va{e ideje. Mi }emo znati da va{ trud i dobro nagradimo!

Mislite da ne mo`ete da udovoqite na{oj molbi? Nesigurni ste u pisawu? Mislite da drugi sve to ve} znaju? Zapamtite da to nisu prepreke za pisawe teksta. Samo ste skrenuli pogled sa svoga ciqa!

Mednu Novu 2006. godinu `eli vam predsednik SPOS-a Miqko [qivi}, Izvr{ni odbor SPOS-a, urednik P~elara Rodoqub @ivadinovi}, redakcija P~elara, sekretar SPOS-a Predrag Martinovi} i kwigovo|a SPOS-a Jagoda Milenkovi}.

2

Misao meseca Ne treba kvocati, nego jaja nositi.

Reagovawa Gospodin Mom~ilo Kon~ar je u novembarskom broju ~asopisa izvestio o mogu}nosti jesewe setve. @elim da potvrdim dobro iskustvo. Tako|e sam imao samoniklu faceliju. U jednom trenutku mi se u~inilo da je potpuno izmrzla i da od we ne}e biti ni{ta. Ipak, sasvim je pristojno cvetala na oko pola hektara i moje p~elice su bile vi{e nego zadovoqne.

Tomislav \or|evi}

Re{en problem prskawa vo}a u cvetu?

Kao i pro{le godine, SPOS je pozvao p~elarske organizacije i pojedince da uplate odgovaraju}i broj plakata protiv prskawa vo}a u cvetu. Po{to se javio iznena|uju}e mali broj zainteresovanih (verovatno p~elari vi{e nemaju problema sa prskawem vo}a u cvetu?), smatramo da najagilnije i ove godine treba spomenuti.

Jer, pokazalo se da u op{tinama gde se plakat isti~e godinama u sklopu sa drugim akcijama, skoro nema trovawa p~ela.

Broj Naru~ili Naru~ili plakata i 2004. i 2005.

2006.

DP „Matica“, Ni{ 300 Da (500) Da (500) DP „Aleksinac“, Aleksinac 200 Da (500) Da (300) DP „Pomoravqe“, Jagodina 150 Ne Ne DP „Budu}nost“, Lazarevac 100 Da (700) Ne DP „Kur{umlija“, Kur{umlija 100 Ne Ne DP „Nektar“, Despotovac 100 Ne Ne DP „Babu{nica“, Babu{nica 70 Ne Ne DP „Tisa“, Be~ej 60 Ne Ne DP „Moravica“, Soko Bawa 60 Ne Ne DP „Ravanica“, ]uprija 50 Ne Da (40) DP „Bela Crkva“, Bela Crkva 10 Ne Ne UP ?

10 Ne Ne P~elarska organizacija i mesto

SPOS se srda~no zahvaquje Veroqubu Umeqi}u iz Kragujevca i Rodoqubu @ivadinovi}u iz @itkovca koji su besplatno ustupili svoje fotografije za plakat protiv prskawa vo}a u cvetu.

P^ELAR, januar 2006.

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA JAN UAR Januar je mesec u kome obi~no matica ponovo pronese, posle du`e pauze, u po~etku jako malo, a kasnije sve vi{e i vi{e. Bez obzira {to je u januaru prose~no najni`a temperatura u odnosu na celu godinu (on je obi~no i najhladniji mesec u godini) potro{wa hrane je i daqe minimalna dok ne krene leglo. Kada leglo krene, temperatura u klubetu po~iwe da raste, ba{ kao i potro{wa hrane. Tada bi trebalo obavezno utopliti odozgo preko mre`e na zbegu sa novinama u vi{e slojeva.

Dobro je poznato da smo mi p~elari podeqeni po pitawu davawa poga~a i wihovog broja, kao i po pitawu termina kada treba dati prvu poga~u. Ja }u napisati kako radim na svom p~eliwaku. Prvu poga~u dajem oko pravoslavnog Bo`i}a, a naredne pribli`no u razmaku od mesec dana. Poga~e pravim bez meda i {e}era u prahu, u SAD-u poznate kao „Fuller candy“. Receptura je ve}ini p~elara ve} poznata: na jedan kilogram {e}era dodati 2 decilitra vode i 1 ml 80%-ne sir}etne kiseline (esencije). Kuvati u {erpi koja je za 50% ve}a od zapremine poga~a dok ne provri i stvori se bela pena koju treba skinuti. Zatim kuvati jo{ oko 30 minuta na tihoj vatri uz povremeno me{awe. Posle toga skinuti sa vatre i staviti u drugi ve}i sud sa proto~nom hladnom vodom, da se poga~a ohladi na 40 °C do 50 °C (da mo`e u woj da se dr`i prst). Poga~a je jo{ te~na, ali ve}

prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u PVC kese od jednog do tri kilograma, zavisno od `eqene veli~ine poga~e, pa pore|ati po betonu da se ohlade. Kada se ohlade, spakovati i dati p~elama.

Ko nije „o~istio“ p~ele od varoe trebalo bi da to uradi u prvoj polovini januara, ako su povoqni uslovi, sa nekim od sredstava koja se preporu~uju za kori{}ewe u periodu bez legla, a to su PerizinR, ApitolR, BienenwohleR po uputstvu sa pakovawa leka ili oksalna kiselina na na~in ve} vi{e puta opisan u P~elaru, a najkompletnije u izve{taju na{e delegacije sa Apimondije 2005. u P~elaru iz oktobra 2005. godine na strani 442.

Ono {to mi p~elari jo{ mo`emo u ovom periodu da uradimo jeste popravka, farbawe delova ko{nica, ~i{}ewe i dezinfekcija istih. Ramove treba pripremiti (kupiti ili napraviti), zakovati, o`i~iti i staviti vo{tane osnove da bi spremno do~ekali prvi ve}i unos polena. Januar treba iskoristiti i da napravimo plan rada sa rokovima i datumima izvo|ewa odre|enih operacija na p~eliwaku. Pored toga, treba ponovo pro~itati p~elarsku literaturu (kwige i ~asopis P~elar) da bi se podsetili nekih bitnih stvari koje smo u me|uvremenu mo`da i zaboravili, a vrlo su bitne za uspe{no p~elarewe.

P~eliwak Miroslava i Nenada Savi}a iz Ripwa Foto: Predrag Dimitrijevi}

Milutin Petrovi} ul. Ace Stojanovi}a br. 18 34000 Kragujevac (034) 223-777

P^ELAR, januar 2006.

3

NAJVE]I NEMA^KI PROJEKAT U P^ELARSTVU SVIH VREMENA

P RA] EWE UZROKA G U BI TAKA P ^ EL I WI H DR U[TAVA

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd kulincevic@bigfoot.com

Proteklih godina, naro~ito tokom jeseni i zime 2002/2003. godine, do{lo je {irom Evrope do neuobi~ajeno velikih gubitaka p~eliwih dru{tava. Ovo se posebno odnosi na Nema~ku gde su te godine gubici, na osnovu pouzdanih podataka, iznosili preko 30%.

Nakon svih analiza koje su vr{ili nema~ki p~elarski instituti nije se do{lo do nekog odre|enog zakqu~ka o glavnom uzroku masovnih uginu}a.

Ovakva situacija u p~elarstvu nai{la je na enorman eho u {tampi i na televiziji.

Takav stav se odrazio na odnos prema p~elarskoj problematici ne samo kod p~elara, ve} i kod {irih slojeva stanovni{tva.

Op{te je poznato da je potro{wa p~eliwih proizvoda, a posebno meda, najve}a ba{ u Nema~koj i zbog toga su relevantni faktori postali mnogo zainteresovaniji nego ranije da se do|e do pouzdanog odgovora na pitawe za{to je posledwih godina postalo sve te`e odr`ati p~eliwa dru{tva tokom jeseni i zime?

pra}ewe i detaqno izu~avawe gubitaka tokom perioda od pet godina.

Izu~avawe u praksi Na bazi ranije ideje koju je dao nema~ki p~elarski savez, ovo izu~avawe bi obuhvatilo dva osnovna pitawa na koja treba dati odgovore: 1) Ustanoviti ta~no koliki su gubici i o{te}ewa p~eliwih dru{tava i da li postoje regionalne razlike?

2) [ta su uzroci takvih gubitaka?

Svi u~esnici su izrazili spremnost da u~estvuju ili pomognu u realizaciji projekta. Od svih pitawa najte`i problem se odnosio na finansirawe, jer je ve} bilo prihva}eno da se istra`ivawe sprovodi kod 150 p~elara na 1 500 p~eliwih dru{tava, uz tro{kove od 450 000 evra na godi{wem nivou.

Na kraju se ipak do{lo do re{ewa da pored

Veliki broj mogu}ih uzroka gubitaka Kao mogu}i uzroci gubitaka navo|eni su ne samo varoa, bakterijske i virusne p~eliwe bolesti, ishrana zajednica i klima, ve} i direktan i indirektan uticaj sredstava za za{titu biqa. U sredi{tu osumwi~enih na{li su se preparati za tretirawe semena na bazi imidakloprida, kao {to je GauchoR (detaqnu studiju o ovim optu`bama mo`ete pro~itati u P~elaru za novembar 2004. od 486. do 489. strane, a jedan specifi~an pogled objavqen je i u avgustovskom P~elaru za 2005. godinu na 350. i 351. strani – primedba redakcije). Ovakva kritika dovela je do povla~ewa ovog preparata iz prometa u Francuskoj.

Kao rezultat anga`ovawa dr`avnih institucija, instituta, industrije i p~elarskih organizacija, do{lo je do zajedni~ke odluke da se formira fond sredstava za 4

P^ELAR, januar 2006.

dr`avnih ustanova, industrija za za{titu biqa i p~elarskih organizacija, i p~elarski instituti deo svojih redovnih sredstava anga`uju u tu svrhu, iako u ovo istra`ivawe ne}e biti ukqu~eni wihovi p~eliwaci.

Apsolutna transparentnost utro{ka sredstava i obaveznost publikovawa podataka i zakqu~aka Da bi se osiguralo racionalno tro{ewe finansijskih sredstava i apsolutna javnost, zahteva se od izvr{ioca projekta, a to su p~elarski instituti, da sva saznawa i podaci o izvr{ewu projekta u svakom momentu budu svima dostupni i obavezno publikovani, a da se industrija za za{titu biqa odrekne svih ekskluzivnih prava koja se odnose na wihove preparate.

Detaqna analiza na 1 500 p~eliwih dru{tava Kao {to je ve} napomenuto, pra}ewe gubitaka kod 150 p~elara (svako sa po 10 dru{tava) obuhvati}e period od 5 godina. Istra`ivawe je podeqeno na pet oblasti: 1) Podaci o lokaciji p~eliwaka: klimatski uslovi, nadmorska visina, glavne pa{e (ukqu~ena analiza polena u medu, a posebno polena koji poti~e od poqoprivrednih kultura); 2) Podaci o p~eliwaku i na~inu p~elarewa: tip ko{nice, seobe na pa{e, osobitosti tehnike p~elarewa, ukqu~uju}i suzbijawe varoe; 3) Podaci o p~eliwim dru{tvima: zimski gubici, ja~ina dru{tava, obrazovawe nukleusa, prinos u medu, rojivost; 4) Podaci o reziduama: uzorkovawe meda i polena za analizu rezidua preparata za tretirawe semena, kao i analizu na rezidue insekticida. Uzorci moraju biti podeqeni da bi se omogu}ila kasnija superanaliza; 5) Istra`ivawe bolesti p~ela i p~eliweg legla: intenzitet zara`enosti varoom u kasno leto, nozemoza, akaroza, trule`i legla, {to {ire istra`ivawe virusa koji se dovode ili ne dovode u vezu sa varoom.

Dogovoreno je i da se u posebno alarmantnim slu~ajevima ukqu~e i p~elari koji nisu obuhva}eni projektom. To P^ELAR, januar 2006.

NAJSVE@IJE VESTI O PROJEKTU Na Kongresu Apimondije u Irskoj, projekat pra}ewa uzroka gubitaka p~eliwih dru{tava je p~elarima detaqno objasnio dr Werner von der Ohe iz Instituta za p~elarstvo u Celle-u. Prvo nam je prezentovao istoriju zimskih gubitaka u Nema~koj, kojom se jo{ 1985. pozabavio Gn채dinger. Tokom zime 1945/1946. do{lo je do gubitaka od 31% (uzroci: nedostatak hrane, suvi{e medqikovca, proliv), 1962/1963. od 27%, ~ak i do 100% na nekim lokacijama (uzroci: duga zima bez pro~isnih letova. nedostatak hrane, suvi{e medqikovca), 1972/1973. od 30%, ~ak i do 90% na nekim lokacijama (uzroci: nozemoza), 1974/1975. bez jasnih podataka o razmerama gubitaka (uzroci: nozemoza, lo{a klima tokom 1974. godine, nedostatak polena), 1984/1985. od 30% (uzroci: kasna pa{a medqikovca 1984. godine, nedostatak polena, nozemoza) i 1995/1996. od 30% do 40% (uzroci: kasna pa{a medqikovca u 1995. godini, varoa, duga zima bez pro~isnih letova). Posledwa uginu}a ostaju nejasna, i zato je i ustrojen projekat monitoringa. Najnoviji podaci govore da zimski gubici tokom zime 2002/2003. iznose ~ak 28,9% (interesantno je da su iste zime i u kanadskoj provinciji Kvebek zabele`eni veliki gubici, ~ak 50%, a u novembarskom broju P~elara za 2005. godinu objavqena je tabela gubitaka u SAD-u tokom pro{le zime, sa rasponom od 16% do 49%, sa prosekom od ~ak 31,1%, a najinteresantnije je svakako da je najve}i gubitak od 49% zabele`en ba{ u jednoj od najrazvijenijih p~elarskih dr`ava SAD-a, u Floridi). Iako su svi mogu}i faktori uzeti u obzir ispostavilo se da pravog odgovora nema, ali je zakqu~eno da se uzroci gubitaka ipak mogu predstaviti simpati~nom formulom: Xn+varoa, gde je X svakako nepoznata koja predstavqa vi{e stresnih faktora ~ija je kombinacija bila fatalna.

Redovno uzimawe uzoraka podrazumeva ispitivawe varoa na prisustvo virusa, meda na prisustvo ostataka pesticida i spora ameri~ke trule`i, p~ela na prisustvo nozemoze, akaroze i virusa, polen na prisustvo ostataka pesticida i tako daqe. Nadaju se da }e istra`ivawe dati prave rezultate. Nadamo se i mi.

Urednik

5

se odnosi u prvom redu na bolesti i sredstva za za{titu biqa i semena. Istra`iva~i }e usko sara|ivati sa projektima maweg obima sa istom problematikom u Francuskoj, Holandiji i [vajcarskoj.

Ve} na po~etku se pokazalo da obim ovog istra`ivawa prevazilazi sve predstave u vezi sa ovim problemom. Ali, ovo je jedinstvena prilika da se p~elari, p~elarska nauka, p~elarski savezi (ukqu~uju}i i Savez seqaka), industrija za{tite biqa i politi~ki organi anga`uju zajedno na tra`ewu re{ewa velikog p~elarskog problema.

Za ovaj zajedni~ki projekat, 25. februar 2005. je izuzetno va`an datum. Tog dana su u Bonu u~esnici potpisali ovaj projekat, koji se po svom obimu mo`e nazvati i evropskim. Nikada do sada se ne{to sli~no nije doga|alo. Da li }emo na kraju do}i do pouzdanih podataka? Da li }e iz toga proizi}i re{ewa za p~elarske probleme? Sva pitawa i enormne dimenzije projekta izazivaju ose-

}awe „~ira u stomaku“. Na svim u~esnicima projekta le`i posebna odgovornost prema p~elarima i p~elama u Nema~koj.

Iz ovog slobodnog prikaza ~lanka objavqenog u nema~kom ~asopisu Die Biene za jun 2005. godine, na{i p~elari i ostali dru{tveni i dr`avni faktori mogli bi da sagledaju slo`enost jesewih i zimskih gubitaka p~eliwih dru{tava, koji se i kod nas u mawoj ili ve}oj meri doga|aju svake godine.

Prema tome, ovo istra`ivawe i eventualna saznawa do kojih }e se do}i, ima}e zna~aja i za na{e p~elarstvo, jer o ovako {iroko organizovanom i finansiranom istra`ivawu u p~elarstvu mo`emo samo da sawamo, jer niti imamo za tako ne{to organizacionih sposobnosti, niti novca, a niti osposobqenih stru~nih qudi, pa nam jedino ostaje da pratimo ono {to drugi ozbiqno rade i bar ne{to od toga na vreme saznamo i primenimo, u ~emu nam sigurno najvi{e mo`e pomo}i ~asopis P~elar.

Ro|en je 13. marta 1945. godine u Baqevcu. In`ewer je rudarstva. Trenutno se nalazi na tr`i{tu rada sa 37 godina radnog sta`a.

Milo{ Milosavqevi} ul. 1. maja br. 2/2 36344 Baqevac na Ibru (036) 790-555, (063) 88-75-541 www.pcelinjaci.co.yu

P OGA^OM P RO T I V N OZEMOZE

U ovom napisu govori se o primeni pelina i qute paprike u suzbijawu nozemoze. Takva preporuka se do sada mogla ~uti vi{e puta na predavawima i pro~itati u literaturi.

Najsve`iji primeri su predavawe Sergeja Luganskog iz Rusije odr`ano u Kragujevcu gde je afirmisao qutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovena~kog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik wihovog nacionalnog ~asopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju na{eg ~asopisa za 2005. godinu na 304. strani. Podrazumeva se i da zimsku zalihu hrane mora da ~ini kvalitetan med, dobrim delom bagremov, jer on u sebi sadr`i alkaloid robicin, koji suzbija razvoj nozemoze.

Ovim javqawem u na{em cewenom listu P~elar, ho}emo da upoznamo kolege p~elare sa problemom najra{irenije bolesti p~ela sa kojom smo se borili (i nadam se izborili) unazad petnaestak godina.

Radi se o nozemozi p~ela koja se kod nas pojavila u velikoj meri po~ev od pre oko 15 godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi no6

zemoze nismo znali, pa smo sumwali na sve i sva{ta. Blizina {tala, vetrovit teren, lo{a voda na potoku koji na{e p~ele pose}uju? I adekvatne mere u vidu preseqewa p~eliwaka sa jedne na drugu lokaciju, te obezbe|ewa ~iste vode za p~ele, kao i primena lekova, tada znanih i nama dostupnih (NozeP^ELAR, januar 2006.

cid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosno Fumidil B) nisu pomogle.

Iz godine u godinu napadi nozemoze su bivali sve ja~i i ja~i. A mi u `eqi da dru{tva spasimo, nismo `alili da im damo lekove i kada treba i kada ne treba. I u jesewoj prihrani dru{tava, obavezno se davao antibiotik Fumagilin, ili neko jodno jediwewe. U zimskoj prihrani poga~ama, koje smo kupovali ili sami spravqali obavezno je ukqu~ivan i jedan od registrovanih lekova protiv nozemoze p~ela. A u prole}e, to je bila obaveza broj jedan, da se u sirup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKORO NIKAKVI. To je iskustvo sa na{eg p~eliwaka.

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, u tom obimu, pojavila u isto vreme kada se u na{im brdsko-planinskim krajevima masovnije po~ela da javqa kasna letwa pa{a „{umskog crnog“ meda koji je verovatno i glavni provokativni faktor za ekspanziju proliva i nozemoze kod p~ela u na{im relativno surovim zimskim uslovima sa malo dana za pro~isne izlete p~ela. Od tada, kada se pojavila medna rosa na li{}u listopadnog drve}a krajem leta, do danas, u na{im krajevima ona je postala jedna od najsigurnijih pa{a, sa zna~ajnim koli~inama tamnog i izuzetno kvalitetnog meda. Pa{a se javqa u vreme kada p~eliwe zajednice smawuju obim legla u plodi{tu i skoro redovno unose taj tamni med u tako nastali prazan prostor u plodi{tu. Neopisivo je zadovoqstvo p~elara da u ranim jutarwim satima, kada se dan jo{ ni naMlin javio nije, vidi reke p~ela za koje u potmulom huku hrle iz {e}er ko{nica u wima znanom pravcu i te{ke padaju po celom prostoru p~eliwaka preoptere}ene silnim tovarom meda medqikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sati izjutra kada p~eliwak u}uti kao da nijedne p~ele nema. Ako se vremenske prilike ne promene, nedequ dana je dovoqno da medi{ta budu krcata, kao „guw“ crnim medom.

Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je da je ovaj med u velikom procentu kriv za tako sna`nu pojavu nozemoze kod p~ela. Davqenik se i za slamku hvata pa i mi, nemaju}i P^ELAR, januar 2006.

kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovima iz biqne apoteke (quta paprika i gorki pelin). Bilo je lutawa oko primene ova dva prirodna sastojka, me|utim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodwu poga~a za zimsku prihranu p~ela, uz dodatak sitno samlevene qute paprike, kao i ekstrakta pelina koga sami spravqamo na na{em p~eliwaku u Golom Brdu. U prole}e, kada biqni `ivot po~ne naglo da buja, oberemo mlado li{}e pelina i u tankom sloju na lesama osu{imo u su{ari. Osu{eni mladi list pelina do upotrebe upakujemo u ve}e papirne kese. U toku jula, kada pelin po~ne da `uti, odnosno po~ne da cveta, naberu se cvetne grane i kao i li{}e pelina, osu{e u su{ari. Osu{ene cvetne gran~ice pelina, kao i osu{eno li{}e, sitno iseckamo i slo`imo u ve}e staklene tegle, zapremine 3–5 litara. Me{avinu li{}a i cvetova osu{enog pelina napravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih gran~ica. Tegle napunimo do dve tre}ine zapremine ovom me{avinom. Teglu dopunimo alkoholom ja~ine 40° i istu zatvorimo. Teglu dr`imo na tamnom mestu najmawe dvadeset dana. Onda je otvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnu staklenu bocu i koristimo po uputstvu.

Primenom na{e poga~e gubitke p~eliwih dru{tava od nozemoze p~ela smo smawili na minimum. Dru{tva izlaze iz zime sna`na, vitalna i zdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu poga~u?

Desetak dana pre izrade poga~e, u specijalnom sudu za invertovawe {e}era pome{amo 66,6 kg {e}era sa 16,7 litara vode, uz do-

Zavr{en proces invertovawa

7

datak 10 kg „zdravog“ livadskog meda, ce|enog iz na{ih medi{ta. Na temperaturi od oko 36 °C i uz povremeno me{awe dobijamo odli~an invertovani gusti sirup. Na mlinu za mlevewe {e}era sameqemo 20 kg {e}era i svu tu koli~inu izru~imo u posudu me{alice za pripremu poga~a, sem 1 kg koga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugi lonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg invertovanog gustog sirupa, boqe re}i ve{ta~kog meda, i u isti ulijemo vru} skuvani kvasac.

Dobro izme{amo i u dobijenu masu ulijemo 55 ml ekstrakta pelina. U ve} sipani {e}er u prahu, u posudu me{alice, dodajemo odmerenih 68 g sitno samlevene qute paprike.

Te~nu masu iz lonca izru~imo na samleveni {e}er u posudu me{alice. I izvr{imo me{awe testa za poga~e. Dobro izme{anu masu

uzimamo rukama i wome punimo pripremqene plasti~ne kese koje se radi odmeravawa nalaze na pode{enoj vagi, na 1 kg te`ine. Da ne bi do{lo do brzog hla|ewa mase u kesama (kako bi se kasnije testo lak{e „peglalo“) potrebno je da nakon puwewa, kese odlo`imo u jednu kutiju, gajbicu, korpu ili sli~no. Po zavr{enom odmeravawu svih 26–27 poga~a (koliko ih bude ako se dobro meri) poga~e puwene na kraju idu prve na dasku za peglawe gde se lepo ispeglaju na `eqenu de8

bqinu. Daska za peglawe je komad daske, dimenzija kese za poga~u, ~ije su bo~ne ivice podignute ukovanim drvenim lajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispeglane poga~e. Varewe, odnosno zatvarawe napuwenih i ispeglanih poga~a obavqa se na dasci za varewe, koja je napravqena tako da je ure|aj za dvostruko varewe plastike spu{ten u posebnu kutiju uz dasku, tako da visina greja~a za otsecawe, odnosno varewe kese, bude u istoj ravni sa povr{inom daske na kojoj le`i poga~a. Dobro zatvorena poga~a se sla`e u kutije (po 10 u kutiji) i odla`e u hladnu prostoriju.

U januaru ili po~etkom februara na{e poga~e dajemo svim p~eliwim dru{tvima, bez obzira na koli~inu prisutne hrane u ko{nici.

Vrlo je va`no da nastojimo da svim dru{tvima obezbedimo na{u poga~u sve do perioda kada p~ele u prole}e imaju u~estaliji izlet iz ko{nica i primetan unos polena i nektara iz prirode. Zahvaquju}i ovoj poga~i koju na{e p~ele rado konzumiraju u najlo{ijim mesecima zime, sa puno optimizma i bez onog ranijeg straha – {ta }e ostati od p~ela na prole}e, ~ekamo novo leto i za nas unosnu kasno letwu pa{u medne rose sa listova drve}a iz nepreglednih {uma podno Kopaonika.

P^ELAR, januar 2006.

Ro|en je 24. avgusta 1924. godine. Po zanimawu je ekonomista, sada u penziji. P~elari od 1946. godine. Iako je zbog bolesti ostao bez sluha 1940. godine, qubav prema p~elama je pomogla da mu taj nedostatak u `ivotu ne smeta mnogo.

Radovan Jeki} ul. Matice srpske br. 46, stan 17 11050 Beograd

KWI GE ^I TAJ, A I SK USN E P I TAJ Nau~ite kako se nekad p~elarilo, mudro i odgovorno.

Mnogi su danas zaboravili osnovne principe p~elarewa.

Bilo je to 1946. godine. Jedan roj p~ela doleteo je u dvori{te i uhvatio se na dud pred na{om ku}om. ^ika Milo{ Tomi}, jedan stari i iskusni p~elar iz sela, ~lan Srpskog p~elarskog dru{tva (SPD) i primaoc ~asopisa P~elar, mi je dao mali sanduk i 6 okvira sa sa}em, skinuli smo p~ele, smestili u vo}wak i ogradili. Po~eo sam da u~im o p~elama iz ~asopisa P~elar, iz starih brojeva od pre rata. Upoznao sam i Milenka Milo{eva, tada{weg urednika P~elara, koji mi je nabavio postoje}u literaturu o p~elarstvu i odgovarao na moja po~etni~ka pitawa. I danas se se}am tog divnog ~oveka, koji je bio pod velikom depresijom, jer su „saveznici“ bombama razorili magacin, radionicu i prodavnicu SPD-a u Kati}evoj ulici.

Ume{nost u radu sa p~elama, a naro~ito suzbijawe straha od p~ela sticao sam radom sa ~ika Milo{em na wegovom p~eliwaku.

Imao je ko{nice koje je konstruisao profesor @ivanovi}, sa po 16–18 okvira, 26×27 cm, oblo`ene trskom. Za pa{u su dobijale isti takav nastavak. Imale su i mati~nu re{etku, ali ne sve, jer je ~ika Milo{ smatrao da ona doprinosi pojavi nagona za rojewem. Sve su imale vodoravnu pregradu (neka vrsta rezervne podwa~e) sa kojom je Milo{ spre~avao rojewe. To je zapravo bilo privremeno ve{ta~ko izrojavawe preno{ewem legla i otvarawem leta na pregradi.

Milo{eve re~i su: „Najva`nije je spre~iti rojewe, kidawe mati~waka je zakasnela mera, treba privremeno oduzeti leglo pre pojave mati~waka, a pred narednu pa{u opet ih spojiti sa mla|om maticom“. Mati~waka je uvek imao u nekom dru{tvu. Kasnije sam, ~itaju}i literaturu, shvatio da je Milo{ jo{ pre drugog svetskog rata „znao“ za engleski metod suzbijawa rojewa i SnelgroP^ELAR, januar 2006.

vu dasku, tj. sam se dosetio. Od wega sam prihvatio da je suzbijawe rojewa i zamena matice najva`nija radwa za ostvarivawe uspeha.

Zaposlewe u ergeli „Fru{ka Gora“, Gladno{ Kada su me marta 1950. pozvali iz ergele da primim wihov p~eliwak na negovawe, ve} sam imao iskustva. Posetili smo p~eliwak koji se nalazio na jednoj od ekonomija ergele. Brojao je 185 dru{tava u nekoliko tipova ko{nica. Ko{nice su bile sme{tene u dva reda, sa letima unutar reda, na istok, odnosno zapad. Videv{i wihov izlet po prekrasnom danu, srce mi je zadrhtalo.

Narednog dana obrazovana je komisija za primopredaju. Pri pregledu dru{tava, pisao sam izve{taj o na|enom stawu, ~ijim potpisivawem sam po~eo da radim. Napisao sam program rada koji sam branio pred direktorom i upravnicima. Najzna~ajnija wegova stavka je bio preraspored ko{nica na vi{e p~eliwaka, sa do 30 ko{nica po lokaciji, jer je postojala prenaseqenost u kriznim periodima april–maj i septembar–oktobar.

Jedan p~eliwak ne bi smeo da broji vi{e od 30 zajednica, sa udaqeno{}u izme|u ko{nica od najmawe jednog metra.

Dr Ralph Buchler Institut za p~elarstvo u Kirhajnu, Nema~ka Izjava sa predavawa u Ni{u, decembra 2002. godine

Kao drugi ~inilac za razme{taj po upravama naveo sam potrebu opra{ivawa vo}wa9

ka i drugih biqnih kultura. Kao zna~ajnu stavku naveo sam i obavezu da se p~ele moraju hraniti u aprilu. U glavnom magacinu imali smo 40 xakova denaturisanog {e}era sa piqevinom od borovog drveta. Nedostajale su hranilice. Piqevinu smo stavqali u jutane xakove i obesili ih na kuke iznad kade za pripremu mleka. Pre~i{}eni sirup curio je u kadu. Za hranilice smo koristili kutije od `utog pleha od 6 litara. Na zatvara~u je napravqen otvor niz koji je do dna posude spu{tena `i~ana mre`a ili platno, da se p~ele ne bi davile. Polo{kama je kutija stavqena do gnezda. Kongresovkama je kutija dodavana u telo iznad gnezda.

Ve} polovinom naredne godine dobio sam 50 novih DB ko{nica sa po dva polunastavka i zbegom za seobe, od prijateqa direktora Voje Jeremi}a, a to je bio niko drugi do Tihomir Jevti}, urednik ~asopisa „Napredno p~elarstvo“ i direktor p~elarske stanice Ku~evo. Kasnije, tokom 1954. sam ga i upoznao na pa{i na Obedskoj bari.

P~elarewe na Gladno{u Svake godine, krajem marta ili po~etkom aprila, prevozili smo p~ele na Obedsku baru na pa{u vrbe, gde su i ostajale sve do cvetawa bagrema u Sremu. Zatim su seqene na bagrem u selo Petrov~i}, kraj {umice mladih bagremova, koja cveta 10 do 12 dana pre nego na Fru{koj Gori. Zatim smo ih selili na bagrem kod manastira V. Remeta.

Posle ove pa{e smo vrcali med i odmah zatim, po~etkom juna, vra}ali smo ko{nice na stalnu lokaciju u ergeli na pa{u goru{ice, belog bosiqka, divqeg korijandera, smrdu{e. Posle `etve, opet je tu bilo belog bosiqka. Na neobra|enim povr{inama bilo je dosta divqe kupine i ~kaqa. Suncokret za industrijsku preradu davao je pa{u u julu.

Suncokret za sila`u, kao drugi usev posle grahorice, davao je pa{u u septembru i oktobru. Pored toliko pa{a, lipa nam nije nedostajala.

Kosovka P~elario sam sa vi{e tipova ko{nica.

Kosovka je imala 20 okvira 40Ă—30 cm, sa letima na obe u`e strane, sa dve pregrade i be`alicom za odstrawewe p~ela sa okvira. Na zimovawe sam mislio jo{ kod oduzimawa meda u avgustu. Prvi posao je sagledavawe zaliha (debqina mednog venca) na okvirima sa leglom. Okvire grupi{emo prema pred10

woj strani ko{nice. Ostavimo 11 okvira, od kojih 7 sa leglom i debelim vencem meda i 4 puna meda. Okvire sa medom za oduzimawe grupi{emo na suprotnoj strani ko{nice.

Odmah do gnezda postavimo pregradu sa be`alicom, i ubrzo }e ramovi za vrcawe ostati bez p~ela. Va`an posao je i zamena matica, {to smo obavqali nakon oduzimawa okvira za vrcawe i wihovog vra}awa na ~i{}ewe. Nukleuse sa mladim maticama dovozimo sa sparivali{ta i postavqamo u produ`etku Kosovki tako da zaklawaju zadwu stranu gde je drugo leto, te su leto nukleusa i zadwe strane Kosovke u istoj visini. Pu{tamo p~ele nukleusa da se orijenti{u na novo mesto. Obezbe|ujemo prostor u Kosovkama u koji se naseqava nukleus sa p~elama.

Ako u nukleusu venci meda nisu dovoqni, zamewujemo ih odgovaraju}im okvirima iz starke. Zatim nukleus prenosimo u taj odeqak. Ako smo tamo stavili ramove bez p~ela iz starke sa mednim vencima, mladu maticu prenosimo sa ramom, a p~ele stresemo.

Nukleus se skloni, a p~ele se lako orijenti{u na novo leto. Sada Kosovka ima dva dru{tva i obe matice legu p~ele za zimovawe.

Zamenu mo`emo izvr{iti u oktobru, a ako je meda dovoqno, obe matice mogu prezimeti, pa se stara ukloni u prole}e na Obedskoj bari.

Moj u~iteq Milo{ je govorio da su najboqi utopqavaju}i materijal okviri sa medom. Ali, on je imao poklopne daske debele 2,5 cm, kao {to je kod @ivanovi}evih polo{ki. Moje poklopne daske kod Kosovki su P^ELAR, januar 2006.

bile debele 1 cm, a imali smo tri ventilacione mre`e. Stavqali smo nekoliko slojeva novina izme|u krova i ventilacionih mre`a u kojima su ostale poklopne daske.

Sredwa ventilacija je bez poklopca, ali sa valovitim kartonom ili novinama. Na pod je stavqan podmeta~, da bi se na prole}e lako uklonile mrtve p~ele i otpaci od vo{tanih poklop~i}a.

Prole}ni razvoj U prole}e o~istimo pod pre pro~isnog izleta. Svaki podmeta~ stavqamo na krov ko{nice da bi po wemu procenili stawe dru{tva, a opa`awa unosimo u dnevnik (koliko ulica posedaju, kakve su mrtve p~ele, ima li bolesti). Prvi pregled vr{imo u aprilu, na Obedskoj bari. Sre|ujemo gnezdo.

Prvi okvir do leta je okvir sa po~ecima sa}a, gde p~ele mogu da grade trutovsko sa}e koje isecamo. To je dobro za provetravawe i za sakupqawe izletnica tokom no}i (tada nije bilo varoe – primedba redakcije). Drugi okvir je sa satnim osnovama za izvla~ewe, zatim okviri sa leglom, onako kako su ih p~ele postavile. Starije sa}e sa zatvorenim leglom izvla~imo iza gnezda. Zatim idu okviri sa satnim osnovama, pa okviri sa poklopqenim medom, na kojima med zagrebemo viqu{kom. Zagrebemo sve okvire, osim venca meda na okvirima sa leglom. Ako u jesen nismo spojili dru{tva i zamenili maticu, pa su u Kosovki zimovale dve zajednice, to ~inimo sada. Bilo da to radimo u jesen ili prole}e, postupak je isti. Okrenemo Kosovku za 180°. Mlada matica i wene p~ele spajaju se sa svim izletnicama i mladim p~elama koje imaju orijentaciju na leto starke. Posle dan ili dva odstrawujemo staru maticu i spajamo okvire gnezda. Matica je jo{ dobra, ali }e u maju malaksati sa zalegawem, a to je jedan od najzna~ajnijih ~inioca koji dovode do nagona za rojewem. To je i najte`i posao u zameni matica – ubiti maticu.

Suzbijawe nagona za rojewe Prve godine seobe p~ela (1951), na pa{i fru{kogorskog bagrema su p~ele dobile nagon za rojewem. Prethodne godine nismo mewali matice, pa su one u Kosovkama u maju malaksale sa zalegawem. Upad hladnog talasa sa ki{nim danima definitivno je uveo dru{tva u nagon za rojewe. Mati~waka u izobiqu. Setih se kako je Milo{ razmi{qao: „Kada do|u mati~waci, ve} je kasno.

P^ELAR, januar 2006.

Rojewe se spre~ava pre pojave mati~waka, kada se moraju oduzeti p~ele hraniteqice legla, jer p~ele koje hrane mlado leglo, hrane i mati~wake. Najlak{e se te p~ele oduzimaju zajedno sa okvirima otvorenog legla koje hrane“. Shvatio sam da sam zakasnio, bagrem cveta, a p~ele u rojevom raspolo`ewu ne rade kako treba. Rukovodioci o~ekuju med, a ja izrojavam dru{tva u odeqke i razbijam snagu p~ela za medobrawe. Propustio sam glavnu bagremovu pa{u.

Dugotrajne ki{e u maju te godine su umawile moje propuste na bagremu, jer su usledile bogate naredne pa{e. Formirane rojeve sam spojio sa dru{tvima i dobio jake zajednice za pa{u belog bosiqka, suncokreta i livade.

O~ajawe u bagremu me je nateralo da re~i ~ika Milo{a proglasim za Zakon u p~elarewu sa Kosovkama. Doseqavawem na prvi bagrem u Petrov~i}u oduzimao sam 3–4 okvira sa najmla|im leglom i p~elama hraniteqicama koje ga neguju. Organizovali smo sparivali{te za matice na ^ardi, imali smo nukleuse i sanduke za prenos p~ela.

Sanduke u koje smo slagali okvire ne vode}i ra~una iz kog su dru{tva, nazivali smo „zbirnim sanducima“. Sutra smo ih nosili na sparivali{te, a za 3–4 dana smo ih delili na oplodwake (nukleus sa dva odeqewa). Vodu smo im dodavali odmah, sipawem u prazan deo okvira, a hrana je u po~etku bila na samim okvirima. Kasnije smo im dodavali ramove sa medom.

Polo{ka Jovana @ivanovi}a Na Gladno{u je p~elareno i @ivanovi}evom polo{kom sa 16 okvira 27×26 cm.

Imala je leto sa u`e

11

strane plodi{ta. U po~etku je imala samo plodi{te, ali smo odmah shvatili da joj je za na{e pa{e zapremina mala. Rad sa tim tipom ko{nice u~io sam jo{ u selu na Milo{evom p~eliwaku. Odmah (1951) smo im obezbedili nastavak, ali ne sa wenim okvirima, ve} sa okvirima 40×30 cm, koji su le`ali se~imice na okvire plodi{ta od 27×26 cm. Okviri nastavka le`ali su na dva okvira 27×26 cm, koji su bili nosa~i satono{a okvira 40×30 cm.

Jo{ na po~etku mi je saop{teno da ne}e biti kupovane ve{ta~ke satne osnove, ve} se mora proizvesti dovoqno voska za zamenu. Ne}e biti kupovan ni {e}er, ve} se mora proizvesti med za reprodukciju kod izvo|ewa matica, ishrane oplodwaka i razvoj rojeva. Ja sam to ozbiqno shvatio i prilagodio se. Ovaj p~eliwak sam odmah odredio za dobijawe voska, propolisa i meda za reprodukciju. Dobijeni proizvodi spremani su u magacin. Utro{ak se pravdao nalogom za izdavawe sa namenom. Meni je to odgovaralo, jer sam protivnik upotrebe {e}era u ishrani p~ela, a naro~ito prilikom izvo|ewa matica. Med daju p~ele i med daje p~ele.

DB nastavqa~a DB ko{nice sa 12 okvira 42×27 cm i 24 okvira 42×13,5 cm kupqene su da bi se napunile dru{tvima iz dotrajalih ko{nica. Sa wima je nabavqeno i 80 kg satnih osnova i 500 kg denaturisanog {e}era. Trebalo je dve godine raditi da bi ih napunili, p~ele izgradile sa}e i spremili za selidbu sa ostalim ko{nicama. Me|utim, zbog ovih ko{nica sam, kako se ispostavilo, i prestao da budem p~elar ergele. Svih 50 dru{tava su pro-

dali ne pitaju}i me. Neki ~udni qudi drugih shvatawa, ne isplate im se vinogradi, ni vo}waci, prodali su kobile lipicanke, prodali su p~ele, razorane su {tale, otu|ene krave. Vreme se zaustavilo na Gladno{u.

Sre}om, ja sam ve} oti{ao, pa sve to nisam morao i da gledam. Morao sam imati svoje p~ele da bi svoju `equ za rad sa wima mogao iskazati, a tu se nisu mogli me{ati ti ~udni qudi sa shvatawima da se rad ne isplati.

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

A M I TRAZOM P ROTI V VARO E ?

F. Kamler, V. Vesely Institut za p~elarstvo, Dol, ^e{ka beedol@beedol.cz

Eksperimentima u jesewim mesecima pore|ena je efikasnost tretmana p~eliwih dru{tava protiv varoe zadimqavawem, amitrazom rastvorenim u vodi, amitrazom rastvorenim u acetonu i primenom minimalnih doza amitraza (6–7 mg po dru{tvu). Primewivao se metod unakrsnog tretmana, pri spoqnim temperaturama izme|u 11 °C i 15 °C. Nisu otkrivene bitne razlike izme|u efikasnosti razli~itih primewenih metoda, a efikasnost je dostizala vrednost od 95%.

12

P^ELAR, januar 2006.

U septembarskom P~elaru (392. strana) mogli ste da pro~itate tekst od istih autora o ameri~koj trule`i. Ovde }ete na}i detaqnija obrazlo`ewa i razlo`nije poglede na ovu opaku bolest.

Naravno, napomiwemo da izneseni metod rada ne odgovara na{em Zakonu, te da ga za sada treba samo apsolvirati, dok masovna terenska primena u drugim zemqama ne doka`e wegovu opravdanost. I na Kongresu Apimondije u Dablinu izneseni su sli~ni radovi, koji su potvrdili ove rezultate.

[I R EWE I KON TROLA A M ER I ^KE TR ULE@I LEGLA Henrik Hansen, Camilla Juul BrĂ˜dsgaard Danska Preuzeto iz engleskog ~asopisa Bees for Development Journal br. 76 za septembar 2005.

Ameri~ka trule` legla (ATL) je ozbiqna bolest legla medonosne p~ele. Bolest izaziva bakterija Paenibacillus Larvae Larvae koja formira spore. Spore mogu `iveti i vi{e godina u quskama uginulog legla, delovima ko{nice i drugoj opremi i otporne su na toplotu i hemikalije. Dru{tva sa klini~kim simptomima ameri~ke trule`i obi~no uginu (Hansen i BrĂ˜dsgaard, 1997).

[irewe U skorije vreme je prijavqeno prisustvo ATL {irom sveta gde se uzgajaju medonosne p~ele Apis mellifera, osim u Africi ju`nije od Sahare (Matheson, 1996). Tokom protekle decenije, postoji porast u broju slu~ajeva ATL u Evropi i ova bolest je izazvala ozbiqne probleme u mnogim delovima sveta.

U~iweno je svega nekoliko poku{aja da se otkriju potklini~ki nivoi spora bolesti kod dru{tava u oblasti ispod pustiwe Sahare. Ispitivali smo med iz Burundija sakupqen 1990. i 1991. godine kao i iz Gambije 1999. godine, ali nismo na{li zara`enost sporama Paenibacillus Larvae Larvae. Fries I. i Raina S. (2003) su obavili ispitivawe uzoraka meda iz Kenije, Senegala, Ju`ne Afrike (verovatno se misli na Ju`noafri~ku republiku – primedba urednika), Tanzanije, Ugande, Zambije i Zimbambvea.

Nisu otkriveni ni inficiranost sporama trule`i legla u medu niti klini~ki simptomi ATL u na|enim dru{tvima p~ela. Jedino prijavqeno prisustvo ove bolesti u Ju`noj Africi su opisali Davison et al (1999) koji su pomenuli da je Wolfgang Ritter identifikovao jedan uzorak iz dru{tva sa teritorije Ju`ne Afrike kao zaga|en ATL-om.

Na osnovu ovoga, med je testiran na Paenibacillus Larvae Larvae. Paenibacillus Larvae LarvP^ELAR, januar 2006.

ae ipak nije na|en u ovom ispitivawu i zakqu~eno je da ATL-a nema u Ju`noj Africi.

Tokom 2001. godine uzeli smo uzorke meda iz Ju`ne Afrike, a 2002. godine smo uzeli uzorke meda iz Gambije i Gvineje Bisao.

U dva uzorka iz Ju`ne Amerike i jednom iz Gvineje Bisao smo otkrili zara`enost bakterijom Paenibacillus Larvae Larvae (Hansen et al, 2003).

Nekoliko studija koje smo obavili mi i drugi autori su pokazale da dru{tva bez klini~kih simptoma ATL mogu posedovati med koji je zara`en wegovim sporama. Na{a istra`ivawa sa testirawem Paenibacillus Larvae Larvae spora je tako|e pokazalo da inficirana dru{tva mogu eliminisati infekciju i da ne postoji prosta korelacija izme|u broja spora u medu i prvih vidqivih znakova ATL u poklopqenim }elijama legla. Stoga, na{a studija (Hansen et al, 2003) samo ukazuje na prisustvo spora Paenibacillus Larvae Larvae kod p~eliwih dru{tava ju`no od Sahare, a ne i na postojawe dru{tava sa klini~kim simptomima ATL.

13

Evropske p~ele su u stawu da pre`ive zara`enost ATL-om, ukoliko se dru{tva tretiraju metodom stresawa p~ela (BrØdsgaard i Hansen, 1999). Afri~ka podvrsta medonosne p~ele, Apis mellifera scutellata, poznata je po tome {to usled uznemiravawa ~e{}e napu{ta ko{nicu nego druge podvrste Apis mellifera. Ova crta u pona{awu mo`e delovati kao „samodezinfekcija“ u dru{tvima inficiranim bakterijom Paenibacillus Larvae Larvae, rezultiraju}i veoma niskim pritiskom infekcije uop{te i veoma retkim razvojem klini~kih simptoma.

U mnogim oblastima Afrike ju`nije od Sahare, vo{tani moqac Galleria mellonella, je ozbiqna {teto~ina koja uni{tava ogromne koli~ine vo{tanog sa}a u skladi{tima i u napu{tenim ko{nicama. Ova aktivnost vo{tanih moqaca tako|e rezultira opadawem op{teg pritiska infekcije.

U studiji iz Zimbabvea (Fries I. i Raina S, 2003) pokazano je da je zna~ajan broj ispitivanih dru{tava imao veoma efikasno higijensko pona{awe. Ovo bi moglo biti zna~ajno za eliminisawe ATL-a, ukoliko su spore Paenibacillus Larvae Larvae prisutne u dru{tvima.

Prevencija Uop{te gledano, veoma je va`no primeniti strategiju p~elarewa koja ima za ciq spre~avawe ATL-a. Klini~ki simptomi bolesti se mogu spre~iti kori{}ewem slede}ih pravila: – Ne hranite dru{tva zaga|enim medom ili polenom; – Redovno mewajte sa}e; – Temeqno ~istite kori{}enu opremu; – Zamenite maticu maticom iz otpornih dru{tava; – Prihrawujte dru{tva u bespa{nim periodima; – Smestite dru{tva u odgovaraju}u sredinu; – Postavite ranu i ta~nu dijagnozu bolesti.

Kontrola Bolest bi trebalo dr`ati pod kontrolom u oblastima gde p~eliwa dru{tva imaju klini~ke simptome. Na osnovu {irewa ATL-a, mo`e se zakqu~iti da je iskorewivawe patogena realna mogu}nost samo u posebnim slu~ajevima, na primer u malim, izolovanim sredinama. Trebalo bi da kontrola 14

Foto: La Sante de l’Abeille osigura da se patogeni svedu na nivo na kom ne izazivaju daqe klini~ke simptome bolesti. Kontrola se mo`e uspostaviti kori{}ewem antibiotika (wihova upotreba uglavnom ukloni simptome, ali je veliki broj spora jo{ uvek prisutan, i do bolesti }e uskoro ponovo do}i, dok }e se apitehni~kim postupcima i putem tihe ili obi~ne grabe`i bolest za to vreme {iriti p~eliwakom, a da ne govorimo o riziku zaga|ewa meda antibioticima – primedba urednika) ili primenom pravilnih tehnika p~elarewa i vo|ewa p~eliwaka uop{te.

Antibiotici U mnogim oblastima sveta, ATL se kontroli{e antibioticima. Me|utim, rezidue oksitetraciklina su na|ene u medu iz legla dru{tava koja su se prihrawivala poga~icama sa antibioticima. Isto tako, spore Paenibacillus Larvae Larvae mogu razviti otpornost na sulfatiazol i oksitetraciklin posle kontinuirane upotrebe ovih lekova (Morse Roger i Shimanuki H, 1990). Otpornost Paenibacillus Larvae Larvae na antibiotike je ve} utvr|ena u Poqskoj, Ju`noj Americi, Velikoj Britaniji i SAD-u. Isto tako, postoje indikacije otpornosti u Iranu i Pakistanu. Antibiotici se koriste u le~ewu qudskih bakterijskih infekcija, pa se stoga (izme|u ostalog – primedba redakcije) ovaj metod za „prevenciju“ i suzbijawe ATL-a ne preporu~uje.

P^ELAR, januar 2006.

Tehnike upravqawa p~eliwakom Naj~e{}e kori{}en metod je spaqivawe obolelih dru{tava i opreme. Me|utim, ovaj metod je za mnoge p~elare neprihvatqiv jer je uni{tavawe skupo i neisplativo (u na{oj zemqi, dr`ava ispla}uje realnu nadoknadu onim p~elarima koji redovno, u prole}e i jesen, vr{e analize p~eliweg legla u veterinarskim institutima, i tako pokazuju brigu za svoje p~ele sa jedne strane i poma`u veterinarima u ranom i pravovremenom otkrivawu bolesti sa druge strane – primedba redakcije). Metod stresawa predstavqa efikasan metod za kontrolu ATL-a.

Metod ukqu~uje prebacivawe odraslih p~ela u „zdravu“ ko{nicu bez izvu~enog sa}a, ali i uni{tavawe sa}a inficiranog dru{tva. Zaga|eni med iz medne voqke prenesene p~ele utro{e dok grade novo sa}e.

P~ele iz dru{tava sa klini~kim simptomima ATL-a mogu biti istre{ene i u kutiju od mre`e i tamo se dr`ati nekoliko sati na spoqnoj temperaturi, ili nekoliko dana u hladnom podrumu, da bi se obezbedilo konzumirawe zaga|enog meda. Posle 3–4 dana, p~ele se stresu na ramove sa novim osnovama. Ukoliko je pa{a slaba, dru{tva se mogu prihrawivati {e}ernim sirupom odmah posle stresawa na nove osnove. U Danskoj smo koristili jo{ jednu varijaciju metoda gde se odrasle p~ele stresaju na ramove sa trakama od voska.

Metod tre{ewa bi trebalo kombinovati sa dezinfekcijom kori{}ene opreme (BrØdsgaard i Hansen, 1999) i topqewem sa}a iz obolelih dru{tava i skladi{ta. NEOPHODNA JE i odre|ena otpornost medonosnih p~ela na Paenibacillus Larvae Larvae.

Stoga, ukoliko dru{tvo ima slabu otpor-

nost na ATL, veoma je va`no zameniti maticu sa maticom iz neke otpornije linije. Kori{}ewem metoda stresawa u kombinaciji sa dezinfekcijom, topqewem sa}a i kori{}ewem matica iz otpornijih dru{tava, patogen se svodi na nivo koji ne izaziva daqe klini~ke simptome bolesti. Metod izisku-

Izvod iz razgovora sa internet diskusione grupe ~asopisa P~elar tokom ta{majdanske izlo`be Danas sam na jednom {tandu na Ta{majdanu video u prodaji VezemicinR od 25 g po ceni od 60 dinara! To je ve} problem za veterinarsku inspekciju i organizatore. Ina~e, po{to radim u veterinarskoj ambulanti, u ovom periodu masa p~elara kupuje ba{ ovaj antibiotik (u „preventivne“ svrhe), na `alost! I za divno ~udo, ve}ina ba{ tih qudi pri~a o zdravom, prirodnom i kvalitetnom medu!!!

Zoran \oki}, 7. oktobar 2005, 21:46 djokic79@yahoo.com

je dosta rada i napora, ali mo`e da sa~uva dru{tva p~ela (Hansen i BrØdsgaard, 2002).

Skorijih godina, esencijalna uqa (Albo G. N. et al, 2003) i biolo{ka kontrola inhibitornom bakterijom (Max Watkins, Vita Europe Ltd, pers comm) za kontrolu ATL-a se uspe{no testiraju u laboratorijskim uslovima. Ovi metodi mogu biti kori{}eni

Foto: La Sante de l’Abeille P^ELAR, januar 2006.

15

pod uslovom da ne ostavqaju rezidue niti {tete p~elama. Efikasnost jo{ uvek nije u potpunosti dokumentovana u normalnim dru{tvima na terenu.

Zakqu~ak ATL je zabele`ena {irom sveta, osim u Africi ju`nije od Sahare. U skorije vreme je otkriveno da je med iz ovih oblasti zara`en bakterijom trule`i legla. Me|utim, ovo otkri}e ukazuje samo na prisustvo Paenibacillus Larvae Larvae kod p~eliwih dru{tava u oblastima ju`nije od Sahare. Do sada, ne postoje indikacije da je do{lo do oboqewa u ovim dru{tvima.

Dugogodi{we iskustvo i istra`ivawe je pokazalo da je efikasna kontrola ATL mogu}a bez primene veterinarskih lekova.

Stoga, da bi izbegli rezidue u p~eliwim proizvodima i otpornost uzro~nika, planovi rada svih p~elara treba da ukqu~uju mere kontrole bez veterinarskih lekova. Na{e iskustvo ukazuje da isti planovi treba da se primewuju kod onih kojima je p~elarstvo hobi i kod kojih je ono delimi~no ili potpuno komercijalno.

Za odr`ivo p~elarewe veoma je va`no obrazovati p~elare u oblasti strategija za kontrolu ATL i bolesti p~ela uop{te, koje spre~avaju pojavu rezidua od lekova ili pesticida. Otpornost medonosnih p~ela tako|e treba da bude ukqu~ena u strategije.

Stoga, programi uzgajawa treba da ukqu~uju i test na higijensko pona{awe potencijalno dobrih linija p~ela.

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

M ETOD STR ESAWA MO @E SUZBI TI A M ER I ^K U TR ULE@ LEGLA Anders Lindstrom [vedski Univerzitet poqoprivrednih nauka, Odsek za entomologiju, Upsala, [vedska anders.lindstrom@entom.slu.se

@eleli smo da ispitamo uspe{nost metode stresawa u suzbijawu ameri~ke trule`i legla i ispitamo mogu}e razlike izme|u dvostrukog i jednostrukog stresawa.

Pratili smo 60 stre{enih dru{tava medonosnih p~ela tokom tri sezone i merili broj spora ameri~ke trule`i legla u dru{tvima. Sva dru{tva su imala klini~ke simptome trule`i kada su stresena i odre|en je broj klini~ki obolelih }elija legla.

Svi delovi ko{nica, ukqu~uju}i i ram sa osnovom, koji su se koristili u dubokoj Langstrotovoj ko{nici sa 10 ramova, su kupqeni potpuno novi. Od svih dru{tava, 21. je treseno dvaput, a 30 samo jednom. Dru{tva koja su tresena dva puta su ostavqena u svojoj prvoj ko{nici dva dana pre nego su stresena po drugi put. Uzimani su uzorci `ivih odraslih p~ela za vreme stresawa, a zatim jednom nedeqno tokom 4 nedeqe. Posle toga, 16

uzorci su uzimani jednom mese~no tokom sezone.

Kada su uzeti posledwi uzorci, ostala su 23 dru{tva. Od wih je 9 treseno dva puta, a 14 jednom.

Sva dru{tva su zna~ajno smawila broj prisutnih spora, do nivoa kada se vi{e ne mogu ni detektovati. Nismo otkrili nikakvu razliku izme|u tretmana, jedno i duplo stresawe su jednakom brzinom smawili koli~inu spora.

Daqe, broj klini~ki obolelih }elija legla u prvobitnom dru{tvu nije uticao na stepen smawewa prisustva spora ili vreme pre`ivqavawa.

Izgleda da stresawe, ako se pravilno primeni, mo`e suzbiti ameri~ku trule` u zara`enoj zajednici i da je to bolest koju odr`avaju sami p~elari.

P^ELAR, januar 2006.

KAKO DO]I DO TOLERAN T N I H SOJEVA P ^ ELA

Superhigijensko (100%) ~i{}ewe (poklopqena }elija je kontrolna)

Nehigijensko (88,43%) ~i{}ewe

Osnove odre|ivawa stepena izra`enosti higijenskog pona{awa je postavio Taber (1982), a dopunili su ih i pro{irili Kefuss i saradnici (1996), odnosno Fotografije: prof. dr Zoran Stanimirovi} Stanimirovi} i saradni- mr vet. med. Dragan ]irkovi} ci (2001). Gledano sa aspekta p~elara amatera, oni mogu da podignu nivo higijenskih sposobnosti svojih zajednica (i tako dru{tva u~ine relativno otpornijim na ameri~ku trule`) tako {to }e iz generacije u generaciju odgajati matice od zajednica koje ve} pokazuju zna~ajan nivo higijenskog pona{awa (brzo ~i{}ewe o{te}enog ili zara`enog legla). P~elari mogu da primewuju metod rada gde se inUzimqavawe jakih p~eliwih sulinskom iglom prozajednica je najboqa garancija bode 100 }elija poklootpornosti na bolesti. pqenog legla (~ime se P~eliwak Zvonimira Vasi}a iz ubija p~ela u }eliji) Leskovca, 10. decembar 2005. i ~eka 48 sati, kako bi se izvr{ila kontrola (utvrditi koliki broj }elija su p~ele otvorile i o~istile). Radi se prema slede}im kriterijumima: – Super higijenske zajednice za 48 ~asova uklone ~ak 95 ± 0,50% i vi{e o{te}enih lutki p~ela; – Higijenske zajednice za 48 ~asova uklone 90–95 ± 0,50% o{te}enih lutki p~ela; – Nehigijenske zajednice za 48 ~asova uklone mawe od 90 ± 0,50% o{te}enih lutki p~ela.

Posle ovakvog testa, p~elar bi izme|u prona|enih superhigijenskih zajednica mogao da odabere one koje su produktivne i koje i po drugim osobinama predwa~e ispred ostalih, te da od wih odgaja matice. Posle vi{e generacija, p~eliwak }e u globalu imati znatno razvijenije higijensko pona{awe. Dodu{e, ova pozitivna osobina se ne nasle|uje dominantno, pa je i uloga trutova veoma zna~ajna. Zato ovakav rad daje prave rezultate tek posle mnogo godina, kada se frekvencija `eqenog gena u populaciji pove}a.

Kada bi se svi p~elari bavili ovakvim eksperimentalnim radom, pozitivni rezultati ne bi izostali. A prizna}ete da nije te{ko?

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

P^ELAR, januar 2006.

17

O virusima p~ela se malo zna. Svako novo zrno znawa je dragoceno. Nadamo se da }e ovaj napis baciti dodatno svetlo na na{ svakodnevni rad na p~eliwaku. Autor je Brenda Ball iz Velike Britanije, najboqi poznavalac virusa p~ela danas.

Upoznali smo je na Kongresu Apimondije u Irskoj pro{le godine i poklonili joj ~asopis P~elar na engleskom jeziku.

EGZO T I ^N I V I R US I Brenda Ball, Velika Britanija Plant and Invertebrate Ecology Division, Rothamsted Research, Harpenden, Herts, AL5 2JQ Preuzeto iz ameri~kog ~asopisa Bee Culture za oktobar 2005.

[ta su virusi i kako mo`emo prepoznati da su prisutni kod na{ih p~ela? Koliko su uobi~ajeni i {iroko rasprostraweni i za{to se neki od wih nazivaju „egzoti~nim"? Kakve efekte oni imaju i treba li da budemo zabrinuti? Kakve mere treba da preduzmemo?

Sva ova pitawa nadolaze kada po~nemo da razmatramo virusne infekcije kod medonosnih p~ela. Svi smo svesni prisustva varoe i mo`emo je videti na svojim p~elama ili u ko{nici. Isto je i sa malom ko{ni~inom bubom. Ove {teto~ine su velike u odnosu na veli~inu svojih doma}ina i mogu se lako identifikovati.

Uprkos lakoj uo~qivosti, uvoz p~ela i selidba dru{tava slu`i za uvo|ewe i {irewe ovih {teto~ina na nove teritorije. Samo zamislite koliko je jo{ te`e otkriti i identifikovati nove (gotovo nevidqive) vrste bakterija i virusnih infekcija p~ela. One mogu egzistirati u veoma malom broju kod naizgled zdravih jedinki. Ne mogu se videti golim okom i za wihovo prepoznavawe su potrebne posebne tehnike. I daqe nismo svesni wihovog prisustva osim ako izazivaju vidqive {tetne efekte na svojim doma}inima – na{im p~elama.

i brzinom transporta roba, i paraziti i bolesti biqaka i `ivotiwa se jednako {ire na nove oblasti. Me|utim, da bi se ne{to klasifikovalo kao egzoti~ni parazit ili bolest, treba da znamo {ta je prisutno u na{oj zemqi, kao i {ta je prisutno u drugim oblastima. To zna~i da treba da imamo na raspolagawu metode za otkrivawe i prepoznavawe ovih potencijalnih pretwi.

Mi u Britaniji imamo sre}u da posedujemo vi{e informacija o ra{irenosti i zastupqenosti virusnih bolesti medonosnih p~ela u odnosu na druge zemqe. Ovu mogu}nost dugujemo radovima koje je na{ stru~wak dr Lesley Bailey, obavio jo{ 1960. godine u Rothamsted-u pionirskim ispitivawem ovih sitnih ~estica. Iako je u po~etku istra`ivawe sporo napredovalo, od sredine sedamdesetih godina pro{log veka, svake od narednih 10 godina je otkriven po jedan novi virus. Sada imamo preko 20 identifikovanih virusa medonosnih p~ela, otkrivenih uglavnom u Rothamsted-u. Znamo pone{to o sezonskoj ra{irenosti i preno{ewu, ali i daqe ima mnogo toga da se sazna o wihovom istorijatu i epidemiologiji.

[ta zna~i egzoti~an?

Ka{mirski p~eliwi virus je trenutno veoma aktuelan jer se zna da je prisutan kod p~ela Apis Mellifera u Australiji, Novom Zelandu i SAD, svim zemqama koje se bave izvozom p~ela, i ~ini se da postoji odre|eno ograni~eno {irewe i na druge oblasti.

Ovaj virus se razlikuje od ve}ine drugih p~eliwih virusa u smislu da je veoma promenqiv i veoma virulentan (sposobnost

Kada se parazit ili virus seli iz zemqe u kojoj je prirodno prisutan, u onu gde ga ina~e nema, o wemu se obi~no govori kao o „egzoti~nom“. Varoa je egzoti~na u SAD i Velikoj Britaniji jer poti~e iz Azije. Selidba dru{tava Apis mellifera izme|u i unutar zemaqa je omogu}ila da se prenese gotovo {irom celog sveta. Sa sve ve}om lako}om 18

Ka{mirski virus

P^ELAR, januar 2006.

nadvladavawa odbrambenih snaga `ivog organizma i prodirawa u `ivi organizam).

Ka{mirski p~eliwi virus je prvi put otkriven kod Apis cerana iz Ka{mira krajem sedamdesetih godina pro{log veka. Osamdesetih godina pro{log veka, otkriven je kod uginulih odraslih p~ela i legala iz razli~itih regiona Australije. Otkriveno je da svaki od regiona ima unekoliko razli~itu i jedinstvenu liniju. Me|utim, izgleda da su sve linije jednako virulentne, dovode do smrti u roku od 3 dana po{to se ubrizgaju u p~elu. Ka{mirski p~eliwi virus je povezan sa akutnom p~eliwom paralizom i ove ~estice egzistiraju u `ivim jedinkama u malom broju i bez vidqivih efekata. Me|utim, za razliku od Ka{mirskog p~eliweg virusa, za akutnu p~eliwu paralizu nikad nije utvr|eno da u prirodi izaziva smrtnost p~ela bez prisustva varoe.

Kada je Ka{mirski p~eliwi virus prvi put otkriven u Australiji, Velika Britanija je uvela privremenu zabranu uvoza p~ela da bi omogu}ila ispitivawe zastupqenosti virusa kod uvoznih matica, prate}ih radilica i dru{tava datih matica. Primenom testova na osetqivost na infekcije, pri ~emu su ekstrakti `ivih p~ela ubrizgavani u druge p~ele, otkriveno je da su prate}e p~ele zaista nosile virus, ali ni jedan slu~aj nije otkriven kod matica. Isto tako, ka{mirski p~eliwi virus je otkriven kod dru{tava sa uvezenim australijskim maticama.

Kako virusi izgledaju?

stavne delove i stavqaju na vertikalno postavqen gel koji je izlo`en elektri~noj struji. Proteine privla~i kraj reda zbog suprotnog naelektrisawa. Put koji delovi proteina pre|u zavisi pre svega od wihove molekulske mase, pri ~emu mawe komponente dolaze do ni`eg dela gela. Svaki virus ima karakteristi~an profil proteina koji poma`e u wihovom razlikovawu.

Proteini iz opne virusa su tako|e savijeni na jedinstven na~in da bi istakli posebne imunolo{ki aktivne priawaju}e delove na povr{ini, koji su poznati kao epitopi. Ovi istaknuti delovi mogu pomo}i pri pri~vr{}ivawu na odre|ene tipove }elija i omogu}iti virusu da ostvari ulaz. Virus zatim preuzima biohemijske procese unutar }elije da bi se daqe razmno`avao.

Imunolo{ki sistem sisara omogu}ava prepoznavawe virusa kao stranih proteina, pa on proizvodi antitela koja su specifi~na za pojedine epitope virusa. Ovu osobinu mo`emo iskoristiti tako {to }emo ze~eve vakcinisati pre~i{}enim preparatom p~eliweg virusa i iskoristiti antitela koje oni proizvode za niz serolo{kih testova.

Imunodifuzija U testu imunodifuzije, ekstrakt uginule p~ele ili larve koja sadr`i virus i antiserumi virusa se unose u niz bunar~i}a napravqenih u tankom sloju gela na mikroskopskom staklu. I virus i antiserum se me{aju sa gelom i, ako je antiserum za dati virus pravi, formira se nerastvorqivo jediwewe koje proizvodi vidqivu liniju.

Virusi se mogu videti samo uz pomo} elektronskog mikroskopa. Ovaj instrument nam omogu}ava da prepoznamo neke ~estice na osnovu wihove karakteristi~ne veli~ine i oblika. Na `alost, ve}ina p~eliwih virusa izgleda isto, li~e na bezli~ne okrugle kesice. Me|utim, proteini koji sa~iwavaju wihovu spoqnu opnu, koja sadr`i nukleinsku kiselinu, se razlikuju i to svojstvo mo`emo iskoristiti da razlikujemo viruse. Postoji jedan broj specifi~nih tehnika koje nam mogu pomo}i da otkrijemo i razlikujemo ove naizgled sli~ne viruse.

Elektroforeza na poliakrilamid gelu Jedna od metoda je i SDS PAGE (sodium dodecyl sulphate polyacrylamide gel electrophoresis) gde se prirodno naelektrisani proteini iz omota~a virusa razla`u na svoje saP^ELAR, januar 2006.

P~elar prakti~ar nikada ne mo`e da zna da li varoa u sebi nosi fatalne viruse. To se mo`e utvrditi samo u posebno osposobqenim laboratorijama, kakvih kod nas za sada nema.

19

Iako je ovaj test specifi~an, on je i relativno neosetqiv, ali jedinka p~ele koju je ubilo umno`avawe virusa }e sadr`ati dovoqno virusa za reakciju, a data tehnika je korisna za prepoznavawe biolo{ki zna~ajnih infekcija.

Ispitivawa na Novom Zelandu

ti~waka, virusa me{inastog legla i ka{mirski virus u svega nekoliko uzoraka i svi oni su bili prolazne infekcije koje nisu sezonski povezane sa smr}u p~ela. Me|utim, 29 od 30 ispitivanih dru{tava je uginulo tokom perioda posmatrawa. Primenom enzimske imunosorbentne analize, najzastupqenija otkrivena infekcija je izazvana virusom obla~astih krila, dok nije otkriven virus deformisanih krila i, u ve}ini slu~ajeva, nije bilo jasnog uzroka za uginu}e dru{tva. @ive p~ele su tako|e sakupqane iz ovih ispitivanih dru{tava i one su kori{}ene za testove inficiranosti. Samo oko 100 ~estica ka{mirskog virusa je potrebno da izazove infekciju po ubrizgavawu. On se razmno`ava br`e od bilo kog drugog p~eliweg virusa. Eksperimenti sa zara`avawem kori{}ewem ekstrakata `ivih p~ela su stoga verovatno najosetqivija metoda za otkrivawe ka{mirskog virusa. P~ele u koje je ubrizgavan ekstrakt `ivih novozelandskih p~ela su sve uginule u roku od tri dana. Ekstrakti uginulih p~ela iz 30 ispitivanih dru{tava i ekstrakti p~ela uginulih u toku testirawa inficirawem su upore|ivani primenom SDS PAGE metode. Oba seta rezultata su ukazala na prisustvo virusa sa profilom proteinskog omota~a sli~nim onom kod ka{mirskog virusa.

Od novembra 2002. do jula 2003. godine, obavqena su daqa istra`ivawa na grupi od 12 dru{tava u Oklandu na Novom Zelandu.

Dru{tva su ponovo zara`ena varoom i nisu le~ena, a ekstrakti su serolo{ki testirani primenom SDS PAGE kao i ranije.

Sva dru{tva osim dva su uginula do kraja perioda posmatrawa i uginule p~ele su pokazale visoki sadr`aj ka{mirskog virusa nekoliko meseci pre kolapsa dru{tva.

Me|utim, za ka{mirski virus je otkriveno da predstavqa liniju koja se razlikuje od ostalih linija. Otkriveno je da je serolo{ki bliskije povezan sa izolovanim kanadskim ka{mirskim virusom.

Od novembra 2001. do aprila 2002. godine, mese~no su sakupqane uginule p~ele iz 30 zara`enih, nele~enih novozelandskih dru{tava na dva p~eliwaka Severnog ostrva, a ekstrakti su testirani na jedan broj razli~itih virusa kori{}ewem imunodifuzije i enzimske imunosorbentne analize.

Test imunodifuzije je otkrio prisustvo virusa hroni~ne paralize, virusa crnog ma-

Tokom 2003. godine, ekstrakti 10 matica nabavqenih sa Severnog ostrva (gde nije bilo prisutne varoe) su ubrizgani u mlade odrasle p~ele i lutke u Rothamsted-u.

Uginulo je svega nekoliko odraslih p~ela i nije otkriveno prisustvo ka{mirskog virusa u wima. Lutke u koje se ubrizgavao

Imunoenzimski test (ELISA) ELISA je jo{ jedna, osetqivija tehnika koja koristi specifi~ne antiserume virusa, ali ovoga puta je reakcija poja~ana kori{}ewem sistema enzim/supstrat. Za oblagawe bunar~i}a na plasti~noj podlozi se koriste specifi~na antitela i, po spirawu suvi{nog reagensa, dodaju se ekstrakti za testirawe. Bunari presvu~eni antiserumom }e zadr`ati svaki specifi~ni virus u ekstraktu i ovo se otkriva dodavawem antitela vezanog (obele`enog) sa enzimom. Kada se doda supstrat enzima, dolazi do obojene reakcije jer je prisutna ve}a koli~ina datog virusa. Ova tehnika je dovoqno osetqiva da otkrije virus u pojedina~nim varoama.

Varoa na Novom Zelandu Tokom 2000. godine, Varroa destructor je otkrivena i na Novom Zelandu i izvoz paketnih rojeva je na neko vreme bio suspendovan. Ka{mirski virus je tamo bio poznat kao endemi~an i ovo nam je dalo ideju o idealnoj prilici za prou~avawe odnosa varoe i virusa u prirodnim okolnostima tokom po~etnog stadijuma zara`enosti.

Na{a ispitivawa, u saradwi sa HortResearch u Auckland-u (Okland), su imala za ciq da ispitaju zastupqenost ka{mirskog i drugih virusa u dru{tvima na Novom Zelandu koja su zara`ena varoom. Tako|e smo `eleli da utvrdimo da li uvezene matice sa sobom nose neupadqive virusne infekcije, i na kraju, `eleli smo da ispitamo interakciju izme|u ka{mirskog virusa i varoe pod kontrolisanim uslovima u zatvorenom prostoru (prostorija za p~ele) u Rothamsted-u.

20

Studije na uvezenim maticama

P^ELAR, januar 2006.

ekstrakt su nastavile da se razvijaju normalno i izlegle su se. Ovo ukazuje na to da nije bilo pritajenog ka{mirskog virusa ili drugog virusa kojim je matica mogla biti zara`ena.

Ispitivawe je ponovqeno 2004. godine kori{}ewem matica nabavqenih sa Severnog ostrva. Rezultati su bili iznena|uju}e razli~iti, 50% odraslih p~ela u koje je ubrizgan ekstrakt je uginulo u roku od tri dana. Kod dve tre}ine ovih uginulih p~ela je otkriven ka{mirski virus. Kod lutki u koje je ubrizgan ekstrakt razvio se crni abdomen (stomak) i uginule su. Gotovo sve su sadr`ale velike koli~ine ka{mirskog virusa.

[ta to zna~i?

Da li je zastupqenost ka{mirskog virusa porasla kod novozelandskih dru{tava zbog uno{ewa varoe iz drugih zemaqa? Da li je ovo dovelo do pove}ane smrtnosti dru{tava? Da li je to pove}alo verovatno}u da matice koje su uzgajane od strane zara`enih radilica postanu prikriveno zara`ene virusom?

Studije o dinamici odnosa varoe i virusa Novi Zeland je previ{e udaqen za terenski rad radi obavqawa detaqnijih studija patogenog odnosa p~ela, varoa i virusa.

Zato smo morali da osnujemo malo eksperimentalno dru{tvo koje je zara`eno i varoom i virusom, ali je dr`ano u bezbednoj sredini u na{oj zemqi (Velika Britanija). Na{a prostorija za p~ele u Rothamsted-u je idealna za takva ispitivawa. Da bi uneli infekciju u dru{tvo, u lutke u stadijumu belih o~iju ubrizgali smo ka{mirski virus i varoama je dozvoqeno da se na wima hrane nekoliko dana pre preno{ewa na obele`ene, novoizlegle p~ele. Obele`ene p~ele i wihove varoe su zatim dodate dru{tvu u prostoriji za p~ele.

Uginule p~ele (obele`ene i neobele`ene) su sakupqane sa poda prostorije za p~ele svakodnevno i pojedina~no testirane na inficiranost ka{mirskim virusom primenom enzimske imunosorbentne analize. Svi sakupqeni paraziti su testirani na isti na~in. Eksperiment je sprovo|en dve uzastopne godine, tokom razli~itih sezona.

Vi{e od 50% obele`enih p~ela na koje su doneseni paraziti hraweni ka{mirskim P^ELAR, januar 2006.

p~eliwim virusom, uginulo je u toku prve dve nedeqe. Nasuprot tome, broj neobele`enih p~ela u kojima je otkriven ka{mirski virus je bio oko 20% ali je ostao prili~no konstantan tokom celog perioda posmatrawa. Ovo je bilo neo~ekivano. Ka{mirski virus ubija p~ele brzo i, da bi virus opstao, varoa ga mora prenositi br`e nego {to inficirane jedinke dru{tva stradaju. Na{e prethodne studije u Velikoj Britaniji i Evropi su pokazale da se vremenom na dru{tvima zara`enim prirodnim putem pronalaze sve fatalniji virusi. Sada preovladavaju mawe virulentni virusi, kao {to je virus deformisanih krila.

Analize pojedinih varoa su pokazale da je ka{mirski virus otkriven u preko 70% onih koji su sakupqeni u prvom mesecu, ali taj broj naglo pada na mawe od 10%, {to ukazuje da se {irewe virusa mo`da odnosi na preno{ewe sa p~ele na p~elu.

Vitalnost virusa Kada p~ela zara`ena virusom ugine, ~estice virusa ostaju za{ti}ene unutar wenih }elija i tkiva. Tu virus mo`e ostati zarazan du`e nego kada se ekstrahuje ili izla`e okolini. Infektivnost virusa tako|e vremenom opada i ovo je posebno slu~aj sa virusima sa jednim nizom RNA, kakvi su mnogi koji poga|aju p~ele. Kada se ovi tipovi virusa nalaze van tela p~ele, izlo`eni, na primer, u izmetu na nekoj povr{ini, jako su osetqivi na ultraqubi~asto svetlo i varirawe temperature. Virusi medonosnih p~ela, kao i mnogi drugi koji poga|aju biqke i `ivotiwe, su relativno prevazi{li ove probleme osetqivosti u sredini odr`avaju-

Kontinuirana pa{a podi`e imunitet p~ela i odr`ava ga na visokom nivou.

P~eliwak Vladimira Huwadija na suncokretu

21

}i skrivenu ili slabo izra`enu infekciju kod jedinki i populacija.

Simptomi ^estice virusa se ne mogu videti golim okom i obi~no opstaju kao latentne (skrivene) infekcije slabijeg intenziteta. [ta bi nas onda navelo da posumwamo na wihovo prisustvo u dru{tvu? Odgovor je – ni{ta!

Ali uprkos tome, jedan ili vi{e wih se obi~no mogu na}i u ve}ini dru{tava ve}im delom godine! Na `alost, ~ak i kada do|e do virusne infekcije i kada ona izazove razvijawe bolesti i uginu}e, ima svega nekoliko pouzdanih vidqivih simptoma. Za razmno`avawe ka{mirskog virusa kod p~ela, jedini simptom je da p~ela ugine! Me|utim, ne treba zaboraviti da se p~ele razvijaju uporedo sa svojim virusnim infekcijama i da su veoma uspe{ne u reagovawu na izazove, svojom fiziologijom i pona{awem. Na `alost, deluju}i i kao prenosilac virusa, varoa je naru{ila prirodne mehanizme koji ograni~avaju preno{ewe virusa. Ovo je imalo ogroman uticaj na tip i zastupqenost virusnih infekcija koje izazivaju uginu}e kod zara`enih dru{tava {irom sveta i pove}avaju osetqivost p~eliwe populacije na uvo|ewe novih parazita i patogena (detaqnije o ka{mirskom virusu mogli ste da pro~itate u P~elaru za april 2005. na 167. strani – primedba redakcije).

Sumirawe saznawa Na{ rad u Rothamsted-u, u saradwi sa kolegama sa Novog Zelanda, je pokazao slede}e: – Otkrivene su nove ({tetnije) linije ka{mirskog virusa kod novozelandskih dru{tava zara`enih varoom. Izgleda da su ove linije serolo{ki najbliskije povezane sa linijama ka{mirskog virusa otkrivenog u Kanadi; – U po~etnim stadijumima {irewa i razvoja varoe na Novom Zelandu, postoji jaka veza izme|u ka{mirskog virusa i uginu}a p~eliwih dru{tava; – Ka{mirski virus je prvi put otkriven kod matica odgajenih u dru{tvima zara`enim varoom na Novom Zelandu; – Ispitivawa epidemiologije ka{mirskog virusa ukazuju da je preno{ewe sa p~ele na p~elu mo`da ipak zna~ajnije nego {to se ranije mislilo; – Skoriji izve{taj o otkrivawu ka{mirskog virusa kod dru{tava medonosne p~ele u na{oj zemqi (Velika Britanija) bi}e predmet zajedni~ke studije Centralne nau~ne laboratorije i Rothamsted Research (Rotamsted istra`ivawa) i uskoro }emo o tome imati vi{e informacija.

Zahvalnost Zahvaqujemo se na saradwi Jacqi Todd i kolegama iz HortResearch na Novom Zelandu. Finansijska sredstva za ove studije je obezbedila fondacija Defra i C Alma Baker Trust.

Rothamsted Research dobija finansijsku podr{ku od Saveta za nau~na istra`ivawa u oblasti biotehnologije i biologije.

Ovaj ~lanak je baziran na predavawu sa BBKA prole}ne konvencije od 18. aprila 2005. godine. Objavqen je u junskom izdawu ~asopisa Bee Craft, koji izdaje Udru`ewe p~elara Velike Britanije.

Priredila Zorica Grego

Obilne zalihe meda tokom cele godine garancija su zdravqa p~eliwe zajednice.

Foto: Pavle Radin

22

P^ELAR, januar 2006.

TR UTOVSKO LEGLO P OMA@E OTK R I VAWE VAROE O. A. Modin, N. M. Stolbov, O. L. ^isev Objavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo, br. 4/2005.

U kompleksu mera za borbu sa varoom, najrasprostrawenija biolo{ka (zootehni~ka) metoda je izrezivawe zatvorenog trutovskog legla, zasnovana na wegovoj ve}oj primamqivosti za `enke varoe. Tako, po podacima raznih autora, trutovsko leglo zara`eno je varoom 4,3–15 puta vi{e od radili~kog. Efikasnost rama gra|evwaka u suzbijawu varoe varira od 29% do 70%. Verovatno je to povezano sa regionalnim uslovima.

Postavili smo sebi zadatak prou~avawa uzajamne veze zara`enosti varoom odraslih p~ela, zatvorenog radili~kog i trutovskog legla, uz pokazivawe efikasnosti primene ramova gra|evwaka pri jednokratnom izrezivawu zatvorenog trutovskog legla iz wih u uslovima Severnog Zauraqa. Za izvr{ewe postavqenih zadataka, mi smo ispitali 157 uzoraka p~ela, 143 uzorka radili~kog i 66 uzoraka trutovskog legla, uzetih iz p~eliwih dru{tava Tjumenske oblasti u periodu intenzivnog odgajawa trutova. Uzorke je ~inilo ne mawe od 100 p~ela i 100 }elija legla poklopqenih ne vi{e od 8 do 9 dana ranije.

Sve tri vrste uzoraka uzimali smo iz dru{tva istovremeno. Ispitivali smo samo kvalitetna dru{tva, tj. jaka i sredwe jaka, koja imaju matice mla|e od dve godine i leglo svih uzrasta. Pri ispitivawu uzoraka legla uzimali smo u obzir samo tamno braon

imaga `enki varoe. Zara`enost p~ela i lutki izra`avali smo indeksom obiqa (IO – stepen zara`enosti trutovskog legla). Odnos zara`enosti varoom objekta ispitivawa u raznim vrstama uzoraka odre|ivali smo za svako od ispitivanih p~eliwih dru{tava. Na osnovu dobijenih rezultata, izra~unavali smo sredwe pokazateqe.

Pri utvr|ivawu zara`enosti uzoraka legla i p~ela ustanovili smo da zara`enost trutovskog legla prevazilazi zara`enost kod odraslih p~ela za 15,4±2,2 puta, a kod radili~kog legla za 16,7±2,4 puta. Zara`enost radili~kog legla i p~ela u dru{tvu pribli`no je jednaka (odnos je 1,07±0,12). Me|utim, ukazani odnosi u pojedinim dru{tvima nisu bili jednaki (tabela). Uz to, zapa`aju se visoki koeficijenti korelacije izme|u pokazateqa zara`enosti legla i p~ela. Najve}a pozitivna uzajamna veza zapa`ena je izme|u zara`enosti radili~kog i trutovskog legla (r=0,72±0,13). Pokazateqi su pouzdani na najvi{em nivou (P>0,999).

Nadaqe, za prou~avawe me|usobne veze izme|u zara`enosti trutovskog legla i p~ela, sva ispitivana dru{tva smo podelili na ~etiri grupe (tabela). Otkrili smo da pri zara`enosti p~ela pri indeksu obiqa iznad 0,02, svi uzorci trutovskog legla, uzeti iz tih istih dru{tava, imali su parazite (ste-

Zara`enost trutovskog legla pri raznoj zara`enosti p~ela Rezultati ispitivawa trutovskog Rezultati ispitivawa legla iz dru{tava sa zara`enim trutovskog legla iz p~elama Pokazateq dru{tava gde nema varoe u uzorcima p~ela Mawe od 0,02 0,02–0,04 0,042–0,218 i radili~kog legla Ukupno ispitano uzoraka, komada Broj uzoraka u kojima nije prona|ena varoa, komada Zara`enost uzoraka, IO Lim, IO

44

8

12

17

5

0

0

4

0,154±0,027 0,300±0,057 1,333±0,265 0,010–0,644 0,115–0,577 0,247–3,42

P^ELAR, januar 2006.

0,052±0,010 0,010–0,139 23

pen zara`enosti – 0,115 i vi{e). Pri odsustvu krpeqa u uzorcima p~ela i radili~kog legla, u trutovskom leglu na{li smo parazite u 13 od 17 slu~ajeva (87%). To ukazuje na visoku dijagnosti~ku vrednost ispitivawa trutovskog legla i celishodnost wegovog vr{ewa pri neophodnosti ustanovqewa ta~nog stepena zara`enosti dru{tva varoom, naro~ito u onim slu~ajevima kada pregled odraslih p~ela i radili~kog legla pokazuje nizak nivo zara`enosti.

Odre|ivawe koli~ine zatvorenog trutovskog i radili~kog legla u gnezdima p~eliwih dru{tava u periodu aktivnog odgajawa trutova (jun–jul; kod nas maj–jun – primedba prevodioca), pokazalo je da na jednu lutku truta dolaze prose~no 47,8±6,4 }elije zatvorenog radili~kog legla. Pri odgajivawu trutovskog legla u ramu gra|evwaku, ukupna wegova koli~ina u dru{tvu se pove}ava, a udeo krpeqa koji se nalazi na trutovskim larvama raste.

S ciqem otkrivawa efikasnosti primene rama gra|evwaka, sproveli smo dva ogleda. Dru{tva smo razmestili u standardnim {esnaestoramnim ko{nicama. Metodom parova – analoga formirali smo grupe p~eliwih dru{tava, uzimaju}i u obzir wihovu ja~inu, zara`enost p~ela varoom i druge pokazateqe. Dru{tva smo izjedna~avali po koli~ini zaliha hrane, preme{taju}i sa}e sa medom i pergom. Kao ram gra|evwak kori-

stili smo u prvom ogledu izgra|en medi{ni ram, a u drugom sa}e vi{ekorpusne ko{nice (LR – primedba prevodioca). Postavqali smo ih u gnezda p~eliwih dru{tava eksperimentalnih grupa, pokraj krajwih satova sa leglom, u prvoj dekadi juna. Kada su }elije u trutovskom sa}u na ramovima bile poklopqene, izvla~ili smo ih iz gnezda i izrezivali leglo.

Efikasnost datog na~ina protiv varoe bila je u prvom ogledu 33,6±8,1% i u drugom 23,0±6,9%. Pri prebrojavawu koli~ine poklopqenog legla u gnezdima obeju grupa, ustanovili smo da kori{}ewe rama gra|evwaka ne spre~ava odgajawe legla trutova na drugim ramovima gnezda, pri tome wegov ukupan broj u dru{tvu raste. Evidencija produktivnosti meda nije pokazala pouzdane razlike u bruto koli~ini sakupqenog meda, pri upore|ivawu tog pokazateqa u obema grupama.

Tako, trutovsko leglo mo`e uspe{no da se koristi za ta~nu dijagnostiku varoe u prole}no-letwem periodu, kada je zara`enost p~ela niska. Primena ramova gra|evwaka s ciqem sni`ewa zara`enosti dru{tava je svrsishodna zootehni~ka metoda koja smawuje brojnost varoe.

Napomena redakcije: U jednom od narednih brojeva bi}e detaqnije obrazlo`en na~in upotrebe gra|evwaka u borbi protiv varoe, iz pera na{ih poznatih p~elara.

Priredio prof. dr Milan ]irovi}

Ram gra|evwak Milana Vra{tanovi}a iz Smederevske Palanke

24

P^ELAR, januar 2006.

Autor p~elari sa 34 desetoramnih A@ ko{nica. Bavi se makrofotografijom.

Trenutno u slovena~kom ~asopisu vodi rubriku o A@ ko{nicama, ali ovaj ~lanak nije prevod, ve} je prire|en samo za P~elar, na ~emu mu se naro~ito zahvaqujemo.

Branko Obranovi~ [alka vas 44a 1330 Ko~evje Republika Slovenija 386 41 548 856 brankoob@siol.net

RA D SA MRAVQOM KI SEL I N OM U A@ KO[N I CA MA

Industrijska mravqa kiselina HCOOH je produkt metanola. U prirodi je veoma ra{irena. Nalazimo je u mravima, p~eliwem otrovu, koprivama, znoju, rabarbari itd.

Mravqa kiselina se koristi u tekstilnoj, farmaceutskoj, drvnoj industriji, a u posledwe vreme i u veterini pre svega za suzbijawe varoe u p~eliwem leglu, jer je jedina me|u kiselinama, koja uni{tava do 40% varoe u pokrivenom leglu. Za rad sa mravqom kiselinom obavezno upotrebqavamo gumene rukavice, a ako kiselina nije ohla|ena i odgovaraju}u za{titnu masku (iako autor radi bez maske, preporu~ujemo vam obavezno kori{}ewe maske – primedba redakcije). U blizini obavezno treba dr`ati posudu sa 5–6 litara ~iste vode, za slu~aj da se poprskate kiselinom, {to je veoma opasno.

Mravqu kiselinu sam u po~etku (1999–2003) koristio u vidu takozvane {ok terapije. Tokom 2004. i 2005. godine primewivao sam produ`eno isparavawe pri dnevnim temperaturama od 18 °C do 30 °C. Ukoliko bi temperatura bila vi{a od 24 °C, tretman sam odlagao za kasne ve~erwe ~asove. Za {ok terapiju koristio sam 85%-nu mravqu kiselinu u koli~ini od 18–20 ml po jednom tretmanu (kod nas se uglavnom preporu~uje 25 ml 60–65%-ne kiseline – primedba redakcije). Ona bi iz ko{nice isparila za 10–15 ~asova. Pri svakom tretirawu, na podwa~u sam stavqao testni ulo`ak, kako bi utvrdio broj opalih varoa.

Tretirawe mravqom kiselinom sam zapo~iwao odmah po okon~awu lipove pa{e, koja u na{im uslovima precvetava oko 20 jula. Uvek sam mravqu kiselinu p~elama dodavao ohla|enu bar na 8–10 °C. Tako predupre|ujem preveliki {ok po p~ele, jer ohlaP^ELAR, januar 2006.

|ena kiselina sporije isparava. Svake godine sam do 25. jula ko{nice jednom tretirao {ok terapijom. Obarao sam varou sa p~ela.

Postupak sam ponavqao jo{ jednom nakon 6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmana na podwa~u palo vi{e od 50 varoa, primewivao sam i tre}i {ok tretman nakon 7 dana. Tako sam jesen do~ekivao sa srazmerno jakim p~eliwim zajednicama.

Postupak upotrebe mravqe kiseline Od 1999. do 2003. sam za uni{tavawe varoe koristio plasti~ne ulo{ke za podwa~u u koje sam stavqao truleks krpu, ali sam ih stavqao u ispra`weno medi{te A@ ko{nica, na {ipke iznad mati~ne re{etke. Na truleks krpu sam nanosio 18–20 ml mravqe kiseline. Od 2003. sam napustio {ok terapiju jer sam primetio da ako spoqna temperatura pre|e 30 °C, tu i tamo strada po koja matica koja je bila starija od godinu dana.

Nova se ~esto ne oplodi ili ne vrati sa oplodwe, te tako ostanem i bez matice i bez p~eliwe zajednice. Tada sam se dosetio da na gorwem delu vrata A@ ko{nice obesim plasti~nu kesicu u koju stavim truleks krpu. Od vrha kesice, pa sve do na 4 cm od wenog doweg dela ise~em traku {irine 2 cm,

25

tako da kroz dobijeni prorez na kesi mravqa kiselina lako isparava. Na truleks krpu nanosim 50–60 ml mravqe kiseline. Kiselina tako isparava pet do sedam dana, zavisno od spoqne temperature. Te godine sam varou odli~no suzbio, toliko da sam zajednice sa~uvao do zimskog tretirawa oksalnom kiselinom, koje obavqam u novembru ili decembru, kada u ko{nici nema poklopqenog legla. Ove godine sam oksalnu kiselinu primenio 28. oktobra, jer su ve} tada zajednice bile bez poklopqenog legla.

Jedina mawkavost mravqe kiseline je u tome da u momentu tretirawa neke matice ~ak prestanu da pola`u jaja. To nije dobro kada se doga|a na po~etku avgusta, jer prekid zalegawa mo`e dovesti do ulaska slabijih zajednica u zimu. Ali, sa druge strane, to je na~in suzbijawa varoe za kog sa sigurno{}u tvrdimo da u vosku i p~eliwoj hrani ne ostavqa nikakve ostatke {tetne za p~eliwe potomstvo ili qude.

Na par sati pre tretirawa mravqom kiselinom dobro je p~eliwe zajednice nahraniti sa 300 ml {e}ernog sirupa, kako bi im se zadak napeo, ~ime p~ele i nehotice pove}avaju opadawe varoe. Voditi ra~una

26

Prevelika doza mravqe kiseline lako dovodi do uginu}a jednog broja matica. Zato se kod mravqe kiseline ne sme improvizovati dozirawe, ve} se strogo moraju pratiti uputstva.

da u to doba nepravilno obavqeno prihrawivawe mo`e dovesti do grabe`i na p~eliwaku. Zato nije na odmet preporu~iti maksimalnu opreznost.

Za{to je preporu~qivo koristiti mravqu kiselinu Upotrebom mravqe kiseline donekle poma`emo dezinfekciju ko{nice. Po{to mravqa kiselina mo`e izazvati smawewe ili ~ak i prekid polagawa jaja od strane matice, primena mravqe kiseline u oktobru mo`e pomo}i da nateramo maticu na prekid zalegawa, kako se dru{tvo ne bi nepotrebno iscrpqivalo gajewem p~ela koje verovatno ne}e biti dovoqno kvalitetne da bi dovoqno dugo `ivele i u~estvovale u prole}nom gajewu legla.

Mravqa kiselina ubija i varoe u poklopqenom leglu. Apsolutno je iskqu~eno bilo kakvo zaga|ewe p~eliwih proizvoda, jer med i tako sadr`i mravqu kiselinu, a na~in upotrebe spre~ava weno nenormalno gomilawe u medu. Verovatno}a pojave otpornosti varoe na mravqu kiselinu je nikakva, kako tvrde mnogi nau~nici. Zapa`a se i re|a pojava kre~nog legla kod dru{tava redovno tretiranih mravqom kiselinom. Ve} nekoliko godina na mom p~eliwaku nema ni nozemoze.

Zdravstveno bezbedna hrana je prvo {to moramo imati na umu pre nego {to med stavimo u promet. Odgovornost p~elara po tom pitawu je zaista velika.

P^ELAR, januar 2006.

CRVENA KRAQI CA Milan Perovi} ul. Jablani~ka br. 136 16240 Medve|a

P~elarim 10 godina DB ko{nicama, sa oko 40 dru{tava sme{tenih u selu Vrap~e, planina Zaj~evac, na 846 metara nadmorske visine.

Radi oplemewivawa dru{tava (ukr{tawem), juna 1998. godine, predsednik Dru{tva p~elara Medve|a, Milisav Mileti}, doneo mi je dve matice obele`ene crvenom ta~kom. Navedene matice su bile selekcionisane u „Apicentru“ iz Beograda i Mileti} mi je rekao da su li~ni proizvod prof. dr Jovana Kulin~evi}a.

Rad matica sam pratio sa puno pa`we te godine. Kasniji rad, s obzirom na situaciju 1999. godine i ~iwenicu da se p~eliwak nalazi na oko 1 km od administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, svodio se na kontrolu legla i procenu matice. Nisam tra`io matice prilikom pregleda i uglavnom bi ih slu~ajno uo~avao. Pri svakom pregledu sam vodio bele{ke za svako dru{tvo, a dru{tvo broj 8, dru{tvo „crvene kraqice“ je uvek bilo najboqe, sa leglom kao „tepih“ i godi{wim prinosima od 40–50 kg meda {to je odli~no za lokaciju na kojoj se p~eliwak nalazi, gde ima samo livadske pa{e.

Za wu nije bilo lo{e godine, ni slabe pa{e.

Po~etni~ka gre{ka Iz opravdanih razloga, 2005. godine nisam obavio potrebne pripreme dru{tava za

P^ELAR, januar 2006.

pa{u. Iritiran velikim brojem dru{tava u rojevom nagonu, odlu~im da detaqno pregledam svaki ram. Iako je u dru{tvu broj 8 situacija bila najboqa (drugi polunastavak skoro napuwen), pregledao sam ga.

U plodi{tu na|em dvodnevno leglo, a u velikoj gomili p~ela primetim maticu sa crvenom ta~kom. Prvo me iznenadilo, a zatim veoma obradovalo. Kada sam se vratio sa p~eliwaka, pojedinim kolegama sam se pohvalio da imam maticu u SEDMOJ godini rada. Vrsne p~elare iz kraja sam vodio da se li~no uvere: Mihajlo Vu~eti}, Slobodan Savi} i Zoran Stevanovi}.

Odlu~io sam da je slikam radi uspomene, a i radi objavqivawa u P~elaru. Sa kolegom p~elarom Blagojem Fili}em odemo do p~eliwaka sa namerom da je snimimo. Sa velikom `eqom da to {to lep{e uradimo (a na `alost ipak nismo bili dovoqno uspe{ni), izgleda da smo je previ{e izlo`ili Suncu da bi snimak bio boqi (25 do 30 minuta), dok smo se mi divili wenim lepim pokretima i bezbri`nom (posledwem) radu.

Kroz desetak dana u ko{nici sam prona{ao kao |erdan pore|anih 14 mati~waka. Jedina uteha mi je bila {to je ostavila potomstvo. Upore|uju}i mati~wake, zakqu~io sam da su je p~ele odmah po vra}awu u ko{nicu uklup~ale i zalegle mati~wake.

Analiziraju}i wen rad, dva polunastavka puna meda i p~ela, plodi{te ispuweno leglom i p~elama, wenu vitalnost i sam iz27

gled, zajedni~ko mi{qewe je da bi ona radila jo{ najmawe godinu dana, ako ne i vi{e.Ostalo je da zaokru`imo `ivot i aktivan rad „crvene kraqice“, a on se prote`e od juna 1998. godine do avgusta 2005. godine, a to iznosi punih sedam godina `ivota i izvanredno kvalitetnog rada i velikih prinosa. Do sada nisam pro~itao ili ~uo da matice rade vi{e od sedam godina.

Sada sam u dilemi oko slede}ih pitawa: – Da li je ispravnije pratiti rad matice i na osnovu wene produktivnosti je ~uvati ili kao {to mnogi predla`u mewati je

najvi{e svake tre}e godine?

– Da li je uzrok dugog `ivota i kvalitetnog rada „crvene kraqice“ ekolo{ko podru~je, visoka mre`asta podwa~a i stacionarno p~elarewe bez selidbenog stresa?

– Ili je u pitawu, a verujem da zna~ajnim delom jeste, profesionalna tajna vi{edecenijskog selekcionisawa i odgajawa kvalitetnih matica prof. dr Jovana Kulin~evi}a?

Po`eleo bih profesoru daqu proizvodwu ovakvih „crvenih kraqica“, a kolegama p~elarima da u~e na svojim i tu|im gre{kama.

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

I N T EGRA LNA HEM I JSKA KON TROLA VAROE SA M I N I MA LN I M DOZA MA F. Kamler, V. Vesely Institut za p~elarstvo, Dol, ^e{ka beedol@beedol.cz

Ve} vi{e od 15 godina, na teritoriji ^e{ke se primewuje organizovani sistem za kontrolu varoe na osnovu slede}e {eme. Na kraju leta, p~elari prate prirodno opadawe parazita koriste}i mre`aste podwa~e.

Ukoliko u pojedina~nim ko{nicama opadne 5 do 10 parazita po dru{tvu, na celom p~eliwaku i, ukoliko je mogu}e i na susednim p~eliwacima, se posle posledweg vrcawa meda primewuju preparati na trakama (1,5 g akrinatrina po traci). U oktobru i novembru, p~eliwa dru{tva se tretiraju dva do tri puta zadimqavawem preparatima sa dozom aktivne supstance amitraza od 6 mg po dru{tvu ili fluvalinata u dozi od 1 mg po dru{tvu. U novembru i decembru, na temperaturama ispod 10 °C, ovi preparati se primewuju u vidu aerosola. Zimi se svi otpaci 28

na podwa~ama ispituju na prisustvo varoe.

U periodu pa{a, ne koriste se nikakvi preparati. Primena ovog sistema u praksi je zasnovana na bliskoj saradwi ^e{kog udru`ewa p~elara i Dr`avne veterinarske uprave, kao i bliskoj saradwi sa Dolskim institutom. Do sada nije zabele`ena masovna smrtnost uzrokovana varoom. Tokom 2003. i 2004. u ispitivawu zimskih otpadaka, kod ~etrdesetak procenata pregledanih p~eliwaka nije bilo zabele`enih pozitivnih rezultata. Redovno pra}ewe rezidua nije zabele`ilo ni jedan slu~aj sadr`aja primewenih supstanci iznad dozvoqene granice.

Vrednosti amitraza i produkata wegovog razlagawa u vosku nisu pre{le 20 ppb (delova po milijardi).

P^ELAR, januar 2006.

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

EFI KASNA ROTACI JA P R EPARATA P ROTI V VAROE J. A. Balzekas, J. J. Balzekas, Litvanija, balzekas@takas.lt

P^ELAR, januar 2006.

oda kada se jo{ nisu stvorile otporne varoe – primedba urednika). Primena mravqe kiseline zajedno sa jednom trakom navedenih lekova za uni{tavawe varoa smawuje mogu}nost gomilawa ostataka hemikalija u p~eliwim proizvodima.

U 2002. godini, prose~ni uzorci meda iz oglednih p~eliwaka, kao i legla i voska, su dati u laboratoriju dr C. Lüllman iz Quality Services International GmbH radi ispitivawa ostataka preparata kori{}enih za uni{tavawe varoe. U 2004. godini, prose~ni uzorci iz 4 eksperimentalne grupe su predati laboratoriji Univerziteta Hohenhajm radi ispitivawa prisustva fluvalinata, akrinatrina, amitraza, timola i bromfenvinfosa. Rezidue ovih preparata su prona|ene u prose~nom uzorku voska iz oglednih p~eliwaka tokom 2003. godine. U prose~nim uzorcima meda, legla i voska uzetih 2002. godine nisu na|eni ni akrinatrin ni fluvalinat. U 2004. godini, u prose~nim uzorcima meda dobijenim iz p~eliwih dru{tava u kojima se vr{ilo smewivawe preparata, nisu otkriveni fluvalinat, akrinatrin, hlorfenvinfos i amitraz. Na|eno je 0,9 mg/kg fluvalinata u vosku iz oglednih p~eliwaka 2003. godine. Kada bi primewivali rotaciju preparata za kontrolu varoe u p~eliwacima, mogli bi imati p~eliwe proizvode bez rezidua.

Foto: La Sante de l’Abeille

U periodu izme|u 1994. i 2004. godine, sprovedeno je 10 terenskih istra`ivawa na p~eliwaku autora (region Ukmerdz, Litvanija). Ciq istra`ivawa je bio da se prona|e optimalna rotacija preparata za uni{tavawe varoe, u ciqu prevencije stvarawa otpornosti kod parazita, gomilawa ostataka hemikalija u p~eliwim proizvodima i sprovo|ewa jednog tretmana p~eliwih dru{tava u jesen. U drugoj polovini avgusta svake godine med je vrcan i utvr|ivana je zara`enost p~ela i legla ovim parazitom. Na osnovu grupa dobijenih podataka, formirane su hibridne grupe Caucasica×Carnica. Sva p~eliwa dru{tva svakog od p~eliwaka su tretirana istim preparatima: dve trake preparata Apistan (fluvalinat), Apifos i Gabon za svako od dru{tava. Mravqa kiselina je kori{}ena 2–3 puta na svakih 7 dana.

Oksalna kiselina je kori{}ena krajem septembra. Posle primene traka i tretirawa u oktobru, zara`enost p~ela i legla ovim parazitom ponovo je ustanovqena. Apistan (fluvalinat) i Gabon (akrinatrin) bili su jako efikasni protiv varoe. Wihova prose~na efikasnost za sedam godina (1994–2000) bila je 98,2%. U osmoj i devetoj godini (2001–2002) wihova prose~na efikasnost se smawila (ustanovqeno je da rezistencija ste~ena na fluvalinat va`i i za akrinatrin i obratno – primedba ~lana redakcije Milana ]irovi}a). Po~ele su da se stvaraju otporne varoe. Na 20% p~eliwih dru{tava preparati nisu delovali. Daqe kori{}ewe tih istih preparata u istim dru{tvima se ne savetuje. Ako zanemarimo wihovu efikasnost, preparate je potrebno zameniti drugima svake 2–3 godine. Jedan od wih se proizvodi u Poqskoj pod imenom Apifos. Prema podacima dobijenim u toku 6 godina, wegova prose~na efikasnost se ne razlikuje u odnosu na Gabon ili Apistan. U rotaciju preparata je neophodno ukqu~iti i oksalnu i mravqu kiselinu. Wihova efikasnost je sli~na, ali je ni`a od prose~ne efikasnosti navedenih preparata (iz peri-

29

I ZGUBQEN O – NA\EN O? BELI BOSIQAK (Stachys annua L.) Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar, ul. Mihajla Pupina br. 62, 23217 Aleksandrovo (063) 717-6332, (023) 81-77-11, (023) 81-71-92

celama se ipak zabeleo kao nekada. Na vagi nije bilo zna~ajnijeg pozitivnog unosa, ali nije opadala. U svakom slu~aju, unosa je bilo, ali je on pokrivao gajewe legla. Da je bilo unosa u kontinuitetu tokom ~itavog leta, najboqe dokazuje pojilo za vodu koga p~ele skoro i da nisu pose}ivale. Ovo je zna~ajno i sa stanovi{ta {irewa kre~nog legla, jer su p~ele unosile redak nektar wime zadovoqavaju}i i potrebu za vodom, pa nisu imale potrebe da vodu za negu legla sakupqaju sa li{}a trava (rosa) i okolnih barica kojih je ove godine bilo dosta.

Poznato je da je bosiqak jednogodi{wa biqka i da kao korov raste naj~e{}e u strnim `itima. Seme belog bosiqka ni~e rano u prole}e, posle prvih toplih dana. Mlade biq~ice se normalno razvijaju sve dok se `ita ne tretiraju herbicidima, koji uni{te sve biq~ice. Pri povoqnim vremenskim prilikama, iznikne druga generacija biqaka, po{to svo seme ne ni~e istovremeno. Ali p{enica, tada u poodmaklom stadijumu, ne dozvoqava normalan razvoj biqaka drugog kruga nicawa. Jedan deo ovih biq~ica ugine u borbi za opstanak, a jedan se ipak razvija u senci. Ova borba traje do `etve.

Onda velike koli~ine slame prekrivaju u debelom sloju razvijene biqke bosiqka koje se te{ko probijaju do sunca, za {ta im je potrebno dosta vremena. Do tog vremena ve}ina povr{ina u dru{tvenom sektoru osloba|ala se slame paqewem, ~ime su se u potpunosti uni{tavale korovske biqke. Tamo

Foto: Zoran Bel~a

Beli bosiqak (stara~ac, beli ~istac) je dobro poznat i upam}en kao nekada dobra i duga p~eliwa pa{a. To je korovska biqna vrsta iz familije usnatica koja se naj~e{}e javqa posle `etve strnih `ita. Najvi{e ga je bilo i ima u Vojvodini. Danas ga je sve mawe, zbog primene savremene tehnologije u gajewu `itarica. Tako su znatno izmeweni uslovi uspevawa bosiqka, nekada na daleko poznate i cewene p~eliwe pa{e. Istina, bilo je godina kada je ova pa{a umela da izneveri, ali su upam}ene i godine kada su se od bosiqka dobijala dva, pa i tri vrcawa. U kontinuitetu od oko 100 dana, koliko je ova pa{a trajala, uvek se nalazilo dosta dana u kojima je bosiqak punio ko{nice.

Danas bosiqak vi{e ne predstavqa atraktivnu pa{u kao nekada, ali i znatno mawi unosi dobro do|u, naro~ito u kasnim danima leta, u pripremi p~eliwih zajednica za zimu. I danas u nekim godinama unos zna da bude i do 10 kg, ali je naj~e{}e on samo stimulativna pa{a za dobar razvoj kasno letweg i jeseweg legla. Naj~e{}e se javqa na parcelama individualnih proizvo|a~a, ali je sve mawe parcela na kojima bosiqak ozbiqnije zabeli. U godini kakva je bila 2005. na nekim par-

gde nije tako ra|eno, bosiqak se polako oporavqao, ali nije bio vi{e dobra medono{a kao nekada. Uvo|ewem visokorodnih p{enica, pove}an je broj biqaka po kvadratnom metru (sada oko 600, ranije 200).

Ako se uzme u obzir da se kod novih sorata promenio i rok `etve za oko 15 dana, onda je jasno da su se radikalno promenili uslovi za normalan razvoj i uspevawe bosiqka. Zaoravawem i tawirawem strwika odmah posle `etve, smawio se broj semena bosiqka, usled ~ega ga je na dru{tvenom sektoru bivalo sve mawe i mawe.

Prona|ena nada?

U posledwih desetak godina, pa i tokom 2005. godine, bosiqak se sve ~e{}e mogao videti na strni{tima. Bilo je i godina kada je bilo i pozitivnog unosa, deset pa i vi{e kilograma (1993). Na osnovu mojih detaqnih posmatrawa i zapisivawa uslova na pa{i, mo`e se zakqu~iti slede}e: bosiqak najboqe medi kada je temperatura vazduha

oko 25 °C, kada je vla`nost zemqi{ta umerena, a no}i tople i tihe sa dovoqno vlage.

Iako stidqivo, bosiqak se ipak vra}a na parcele kao {to su parlozi, neuzorana strni{ta, mlade lucerke i tu i tamo po ba{tama. Veoma je zna~ajno {to je pro{le godine ostavio zna~ajnu koli~inu semena, a s obzirom da mu je klijavost i do deset godina, na tim parcelama mo`e se o~ekivati wegova pojava i narednih godina. U svakom slu~aju, bi}e ga vi{e, ali se od wega ipak ne mo`e o~ekivati ono {to nam je nekada davao.

Svakako, na wega treba ra~unati pre svega kao na podsticajnu p~eliwu pa{u u avgustu i septembru.

Obzirom da su p~eliwe zajednice u tom vremenu skoncentrisane na negovawe i izvo|ewe legla za zimske p~ele, pojava bosiqkove pa{e, ako se steknu uslovi, utica}e na optimalan razvoj dru{tava i pripremu pravog ambijenta za zimovawe. U svakom slu~aju, bosiqak zaslu`uje na{u pa`wu, na wega treba ra~unati i iskoristiti ga!

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

OTK R I VAWE AN TIBI OTI KA U M E DU E. Szalai Mátray, J. Süt, Zs Széll Institut za ispitivawa malih `ivotiwa, Gedele, Ma|arska Institut za ispitivawe lekova, Budimpe{ta, Ma|arska matray@katki.hu

Ma|arski med ima izuzetnu reputaciju na evropskom tr`i{tu. Zbog prisustva nekih p~eliwih bolesti, u na{oj zemqi (Ma|arska) je potrebno primewivati redovne mere kontrole. Da bi se spre~ila kontaminiranost lekovima, jedna moderna laboratorija za analizu meda je nedavno po~ela sa radom na na{em institutu u Gedeleu.

Da bismo otkrili razli~ite antibiotike, prilagodili smo metode separacije i koncentracije. Posebne vrste ma|arskog meda, kao {to je lipov med, sadr`e flavonoide ~ije komponente ometaju otkrivawe tetraciklina. Zbog toga smo bili prinu|eni da potra`imo nova re{ewa kojih nema u literaturi. Utvr|ivawe je obavqeno HPLC metodom (visoko uspe{na te~na hromatografija). Kori{}ewem stuba za mikro ekstrakciju, ovaj metod je u stawu da izdvoji devet razli~itih antibiotika u na{im uslovima. Uzorci su spirani i otapani sa stubiP^ELAR, januar 2006.

}a i isparavani vakuumskim koncentratorom a kasnije ubacivani u HPLC sistem pod izokrati~nim uslovima. HPLC separacija je izvedena jednostavnom me{avinom acetonitril/voda (25/75) i UV detektorom. Uspeli smo da detektujemo koncentraciju od 200 ppb (delova po milijardi) svakog od antibiotika.

Da bismo otkrili prisustvo amitraza u medu, skoro smo usvojili jedan jednostavan metod. Uzorke meda smo pome{ali sa heksanom i u vi{im fazama uzastopno dvaput odvajali u svakom od slu~ajeva.

Zatim smo spojili delove sa heksanom i osu{ili vakuumskim koncentratorom i na kraju ubacili u HPLC sistem za otkrivawe ovog akaricida ~esto kori{}enog za borbu protiv varoe. Ovim metodom smo mogli da otkrijemo 300 ppb amitraza i iz p~eliweg voska.

31

Zla vest u zao ~as

DA L I ] E TR EBATI P ^ ELE? Lov i ribolov su nekada bili jedini na~in kojim su qudi dolazili do mesa kao namirnice. Danas su postali samo sport i relaksacija od svakodnevnih problema modernog ~oveka. Da li ova sudbina o~ekuje i p~elarstvo? Da li je mogu}e da }e u skoroj budu}nosti med postati industrijski proizvod?

Ovakvo razmi{qawe nije bezrazlo`no jer je avgusta ove godine ve}ina svetskih agencija prenela ekskluzivnu vest iz indijske prestonice Wu Delhi, da su nau~nici sa znamenitog Annamalai Univerziteta u dr`avi Tamil Nadu, proizveli ve{ta~ki med u laboratoriji procesom „sli~nim“ onakvom kakav se vr{i u samim p~elama.

Kao {to je poznato, med obi~no ~ini ne{to mawe od 80% {e}era, fruktoze i glukoze, i 20% vode. P~ele proizvode med od nektara sakupqenog sa cvetova me{aju}i ga sa lu~evinama svojih `lezda. U ovom procesu enzimi iz `lezda poma`u da se pove}a nivo fruktoze pretvaraju}i nektar u med.

K. Kathiresan i K. Srinivasan iz Centra za pomorsku biologiju pomenutog Univerziteta ostvarili su ovaj proces u laboratoriji.

Oni su proizveli medoliku supstancu od rastvora obi~nog {e}era tako {to su mu dodali, upro{}eno re~eno, }elije kvasca koji lu~i invertazu.

Kako se navodi u „Indian Journal of Experimental Biology“ ovim eksperimentom je pokazano zna~ajno pove}awe nivoa fruktoze tokom 24 do 72 sata. ]elije kvasca prevode rastvor {e}era saharoze u rastvor nalik na med. Vrednosti nivoa fruktoze, glukoze, slobodnih amino kiselina kao i pH vrednost (mera kiselosti ili baznosti rastvora), ve{ta~ki dobijenog meda su veoma bliske vrednostima prirodnog meda.

Mo`e se zakqu~iti da su ovim otkri}em otvorena vrata industrijskoj proizvodwi meda uz kori{}ewe }elija kvasca. Istina, kvasci se ve} koriste za invertovawe {e}era prilikom izrade sirupa za prihrawivawe p~ela, jer je takav postupak daleko bezbedniji, boqe se mo`e kontrolisati i uop{te mnogo je uspe{niji nego kori{}ewem kiselina. Ovo p~elarsko iskustvo bilo je vodiqa nau~nicima da do|u do re{ewa.

32

?

Naravno, sve je jo{ uvek u povoju i verovatno da }e pro}i godine dok/ako ovakav „med“ bude zamenio med. Ali, ukoliko interesi kapitala budu druga~iji, sve se mo`e dogoditi znatno br`e.

I tako, dok su p~elari o~ekivali od nauke da im re{i probleme varoe, ona im je jo{ vi{e „pomogla“ stvoriv{i tehnologiju kojoj za proizvodwu meda i ne treba p~ela.

To je mo`da posledwi alarm koji mora da nas probudi, da bi shvatili da nam jedino preostaje ulagawe velikih sredstava u marketing p~eliweg meda. Da na{im potro{a~ima „utisnemo“ u misli ~iwenicu da je med iskonsko ~udo prirode koje nema niti mo`e imati zamene.

Dejan Krecuq

P^ELA I CVET Na grani, gde je leptir sleteo mali pupoqak je procvetao, iz wega je cveti} izvirio.

P~ela je sletela na taj lepi cvet naktar je sakupila i napravila med.

P~ele su zazujale i sre}ne su bile, jer su nektar sakupile i med napravile.

Tamara Stefanovi}, V razred selo Dowa Trnava, Gorwa Toponica

P^ELAR, januar 2006.

Ro|ena je 16. januara 1972. godine u Somboru. Zaposlena je u Zavodu za za{titu zdravqa u Subotici. Radi na Odeqewu sanitarne mikrobiologije kao diplomirani biolog. Pro{le godine je uspe{no zavr{ila dvonedeqni Kurs iz Aerobiologije u Francuskoj sa te`i{tem na aeroalergenom polenu.

P OLEN KAO OTI SAK P RSTA

Tatjana [kori}, ul. Ivana Gorana Kova~i}a br. 9/2,24000 Subotica (064) 14-34-346, shkora@EUnet.yu

Polen je za p~ele izvor proteina, masno}a, minerala i vitamina. Spada u najbogatiju i najkompletniju namirnicu u prirodi.

Neophodan je za razvoj larvi i mladih p~ela.

Kako polenova zrna dospevaju u ko{nicu?

Vi{e je puteva. Polen pri osloba|awu upada u nektar koji radilica prikupqa, tako da ga p~ela skladi{ti zajedno sa nektarom. Istovremeno se polen u toku prikupqawa nektara prika~i za dlake, noge, antene, pa ~ak i o~i p~ela. U ko{nici se polenska pra{ina sa p~ela raspr{uje po sa}u.

Pojedine radilice skupqaju polen za ko{nicu u svoje „korpice za polen“ (orbicular) na posledwem paru nogu, pomo}u prvog i sredweg para. U procesu „istovara“ polena iz korpica u }elije sa}a, polenova zrna padaju u ko{nicu ili u otvoreno medno sa}e.

Postoji i polen u vazduhu poreklom od biqaka koje ne pose}uju insekti (anemofilne biqke kod kojih se polen raznosi putem vetra). On je u zna~ajno mawoj koli~ini prisutan u ko{nici u odnosu na polen entomofilnih biqaka (biqke koje pose}uju insekti). Dospeva u ko{nice putem vetra.

Mnoge p~ele ciqano pose}uju anemofilne biqne vrste (vrba, hrast, koprivi} i mnoge trave kao i neke od anemofilnih biqaka familije Asteraceae) ba{ u svrhu sakupqawa polena kao izvora hrane.

Obrada polena za dugoro~no ~uvawe i upotrebu Sakupqenu me{avinu polenovih zrna p~ele u ko{nici obra|uju fitocidnom kiselinom za spre~avawe razvoja ne`eqenog bakterijskog zaga|ewa i spre~avawe klijawa polena. Radilice ga obla`u i enzimima koji spre~avaju anaerobne procese i fermentaciju i na taj na~in obezbe|uju „konzervaciju“ polena.

Ovako pripremqen i uskladi{ten polen mo`e slobodno da se nazove „p~eliwi hleb“ P^ELAR, januar 2006.

i on je spreman za dugoro~nu upotrebu. Od 120–145 mg polena je neophodno da bi se izvr{io preobra`aj iz larvenog u odrasli stadijum p~ele.

Nauka o polenu u medu je melisopalinologija. Dosada{wi termini: mellissopalynology i melittopalynology poti~u od re~i „melissa“ i „melitta“ {to je u prevodu „p~ela“.

Nau~no ime doma}e p~ele je Apis mellifera L, a re~ „mellifer“ (med) je latinskog porekla.

Internacionalno prihva}en izraz je melissopalynology.

Zna~aj melisopalinologije za p~elarstvo Mikroskopska analiza meda omogu}uje identifikaciju botani~kih ~estica u medu sa te`i{tem na polenu. Polenska analiza meda je metoda koja, potkrepqena hemijskim analizama, omogu}uje utvr|ivawe falsifikovanog meda u prometu i na taj na~in se ostvaruje za{tita potro{a~a. Determinisana polenova zrna u medu predstavqaju zna~ajan indikator porekla meda, polen biqne vrste je kao otisak prsta. Mo`e se utvrditi i geografsko poreklo meda.

Analiza meda zasnovana na identifikaciji polena u uzorku meda zna~ajna je za osobe sa alergijom na odre|enu vrstu polena.

Med u prometu bi trebao pored osnovnih karakteristika, da sadr`i i spektar determinisanih biqnih vrsta da bi potro{a~ mogao napraviti pravi izbor. detelina masla~ak

Vidno poqe uzorka polena u cvetnom medu

33

Milenko Petrovi} ul. Stanka Oreqa br. 13 15307 Le{nica (015) 840-740

DA DAN KE NA ^ ETI R I TO^KA Kada do|e dugo o~ekivano prole}e, svaki uspe{an p~elar suo~i se sa problemima, kako obezbediti dobru pa{u i kako za p~ele prona}i lako dostupne medonosne terene.

Retki su krajevi koji imaju raznovrsne i bogate terene tokom celog perioda sakupqawa meda, pa se kao re{ewe name}e selidba ko{nica kako bi se ostvario {to ve}i prinos.

Podstaknut ovim razlozima svojeru~no sam napravio prikolicu za prevoz 18 DB ko{nica. Ukratko }u opisati samu konstrukciju prikolice: – Osovine sam nabavio na otpadu od havarisanog automobila Renault 18; – Predwi i zadwi gibwevi skinuti su sa popularnog „Poqaka“; – Napred i pozadi su opruge debqine 10 mm; – Amortizeri su skinuti sa automobila Lada; – Platforma je od kutijastih profila 60×40×2 mm na podu i 30×20×2 mm na stranicama; – Pod platforme je od ~amovih dasaka {irine 90 mm i debqine 22 mm.

Ostali delovi prikolice su uglavnom uobi~ajeni, {to se vidi na fotografijama.

Ko~ewe prikolice obezbedio sam inercionom i ru~nom ko~nicom. Prikolica je regi-

34

strovana kao auto prikolica nosivosti do 1500 kg, i vozi se sa B kategorijom. Dimenzije platforme su 3,40×1,60 m.

Kada se ko{nice dovezu na `eqeno mesto, stranice se obaraju i pravi se razme{taj koji se mo`e videti na slici. Prednosti ove prikolice su u tome {to je niska i laka za utovar i istovar, mo`e da stane veliki broj ko{nica iako je auto prikolica, laka je za odr`avawe, stabilna je i sigurna na putu.

Nadam se da }u mnoge na ovaj na~in podsta}i da se upuste u sli~an poduhvat i sebi pove}aju prinos meda. Za detaqe oko izrade ove prikolice mo`ete mi se obratiti telefonom.

P^ELAR, januar 2006.

Pi{e: Mirko Spasojevi} Tomislavci, Ba~ka Topola

MI RKO T E[I]

P ^ ELAR U I NVA LI DSKI M KOLI CI MA Mirko Te{i} ro|en je 1940. u Bosni, selo ^e~ava, op{tina Tesli}. Preselio se u Vojvodinu 1959. godine, u selo Mali Beograd, op{tina Ba~ka Topola. Tokom 1973. povre|uje ki~mu i ostaje trajno nepokretan.

U aprilu 1984. iz wegovog rodnog kraja donose mu vr{karu sa p~elama i po~iwe da p~elari. Od 1987. do danas ~lan je na{eg udru`ewa i SPOS-a.

Uvidev{i da je nemogu}e biti dobar p~elar, a ne biti u toku modernih doga|awa, pretpla}uje se na ~asopis P~elar i smatra da je upravo on zaslu`an za sve znawe o p~elama koje je prikupio svih ovih 18 godina.

Danas p~elari sa oko 50 LR ko{nica i paviqonom od 11 A@ grom ko{nica sa dvomati~nim sistemom. Izuzetna atrakcija na wegovom p~eliwaku je i paw visok 80 cm pre~nika 90 cm, unutra{we {upqine 65 cm.

U wega je pre 8 godina naselio dva roja. U pawu se nalazi 28 A@ grom ramova i 14 LR. Sve LR ko{nice imaju duboku podwa~u i skupqa~ cvetnog praha koje je sam ve} odavno napravio.

P~elari iskqu~ivo sa rojevim maticama u koje bezrezervno veruje. Rojeve matice mogu rano razviti dru{tvo i pripremiti ga za iskori{}avawe prvih pa{a. Odgoj matica prepu{ta p~elama do ra|awa, posle toga ih stavqa u specijalne plasti~ne kaveze napravqene od mati~ne re{etke, zatim u ram inkubator i vra}a u isto dru{tvo. Od preostalih matica formira mini oplodwake.

Smatra da je u~iwena velika nepravda prema rojevim maticama koje su zanemarene, a od stvarawa sveta do po~etka rada na selekciji upravo su one iznele teret opstanka vrste. Smatra da je vrhunac p~elarskog znawa vladawe rojevim nagonom i wegovo iskori{}avawe. Rojeve matice su krupne i sna`ne, dobro zale`u i otpornije su na bolesti, dru{tva imaju brz prole}ni razvoj.

Zalagao se za pokretawe p~elarske izlo`be. Svake godine najvi{e pa`we posmatra~a privu~e wegova staklena ko{nica.

Nijedno dete nije pro{lo pored wegovog P^ELAR, januar 2006.

{tanda, a da nije imalo nesvakida{wu priliku da izbliza vidi „`ive“ p~ele, pipne staklo, upita ~ika Mirka kako to one tamo `ive i rade.

Uvek je spreman za razgovor i nesebi~no prenosi sve tajne p~elarstva. Mirko Te{i} je legenda na{eg p~elarstva, primer pona{awa pravog p~elara. Iako u invalidskim kolicima, wegova upornost, marqivost i velika qubav prema p~elama nama mla|im p~elarima slu`i kao inspiracija i primer. Kao takav, dobio je medaqu Zaslu`ni p~elar.

Na wegovom p~eliwaku nema „slabi}a“ (tako on naziva slaba dru{tva). Zadovoqstvo je gledati taj „oblak“ p~ela kako „kuqa“ iz wegovih ko{nica.

Ono {to je najbitnije, a {to se prili~no retko doga|a u na{em p~elarstvu jeste nastavqawe tradicije. Mirko ima dva sina, stariji ve} ima svoj p~eliwak dok se mla|i bavi obradom drveta i svi su posve}eni p~elarstvu.

Od jutra do mraka Mirko se mo`e videti na p~eliwaku, me|u ko{nicama. Zavidim mu kada ga nazovem sa radnog mesta, okru`en kompjuterima i gradskom bukom, a on se javi sa „Bog i sveci napomo} imewa~e…“ a u pozadini se ~uje bo`anska muzika p~eliweg orkestra koja smiruje. Wegov raport sa lica mesta je uvek iskren, a procena bez gre{ke.

Ako slu~ajno prolazite kroz Mali Beograd, znajte da vas tamo ~eka prijateq i dobar ~ovek Mirko Te{i}. Posetite ga (024/720-086).

35

I ZVE[TAJ P R E DSE DN I KA Miqko [qivi}

Kongres i izbori u SPOS-u Izvr{ni odbor SPOS-a je svoje aktivnosti usmerio na organizaciju Tre}eg kongresa SPOS-a i na odr`avawe izborne Skup{tine koja }e se odr`ati 28. januara 2006. godine. O aktivnostima vezanim za odr`avawe kongresa kao i wegovim rezultatima bi}e u posebnom izve{taju koji }e izvestiti o kongresu.

Osim izbora, Skup{tina SPOS-a bi trebalo da odradi jo{ jedan va`an posao, da usvoji izmene Statuta SPOS-a. Taj posao je ve} dva puta odlagan, pa se apeluje na udru`ewa da ozbiqno pri|u izboru delegata za Skup{tinu i insistiraju na wihovom prisustvu.

Procedura izbora Kako bi izbori bili uspe{no obavqeni, dru{tva p~elara bi trebalo da dostave svoje pismene predloge za predsednika SPOS-a i ~lanove Izvr{nog odbora do 20. januara 2006. godine. Predloge poslati SPOS-u preporu~enom po{iqkom. Na taj na~in bi se olak{ao i ubrzao rad Skup{tine.

Izvr{ni odbor SPOS-a }e predlo`iti Skup{tini da ~etrnaest ~lanova Izvr{nog odbora izabere prema broju ~lanova SPOSa i prema teritorijalnom principu i to prema sada{woj podeli na okruge: okruzi

Vojvodine 3 ~lana, okrug Beograda 2 ~lana, okruzi Moravi~ki, Ra{ki i Rasinski 2 ~lana, okruzi Ma~vanski i Kolubarski 1 ~lana, okruzi Podunavski i Brani~evski 1 ~lana, okruzi [umadijski i Pomoravski 1 ~lana, okruzi Borski i Zaje~arski 1 ~lana, Zlatiborski okrug 1 ~lana, okruzi Ni{ki, Topli~ki i Pirotski 1 ~lana, okruzi Jablani~ki i P~iwski 1 ~lana, {to zna~i ukupno 14 ~lanova Izvr{nog odbora.

Zimske aktivnosti U dru{tvima po~iwu zimske aktivnosti, predavawa, dru`ewa i sli~no. Prisustvovao sam na dva skupa. U Lu~anima je 4. decembra 2005. godine odr`ano Savetovawe p~elara moravi~kog okruga. Izuzetno dobro pose}eno i izuzetno dobro organizovano.

Ovaj primer pokazuje da u te{kim finasijskim uslovima u kojima se dosta dru{tava nalazi, organizovawe okru`nih skupova za edukaciju mo`e da pru`i dobar rezultat.

Drugi skup je odr`an u Leposavi}u gde su se 11. decembra okupili p~elari severnih kosovskih op{tina. Skup od ~etrdesetak p~elara je odr`an u kafani, ali to nije smetalo da p~elari budu izuzetno zadovoqni skupom koji poma`e donatorska organizacija „Karitas“ uz izuzetno zalagawe mladog p~elara Gorana Xelajlije.

SPOS raspisuje konkurs za izbor i imenovawe honorarnog GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA ^ASOPISA P^ELAR Kandidati za glavnog i odgovornog urednika ~asopisa P~elar moraju da ispuwavaju slede}e uslove: – visoka stru~na sprema; – da je vi{egodi{wi p~elar; – da se bavio ure|ivawem javnih glasila; – da se slu`i jednim svetskim jezikom.

Uz prijavu na konkurs treba dostaviti program ure|ivawa ~asopisa i dokaze o ispuwavawu navedenih uslova.

Rok za podno{ewe prijava je do 31. januara 2006. godine.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

Prijave slati na adresu: „Za konkurs“, SPOS, ul. Molerova br. 13, 11000 Beograd.

36

P^ELAR, januar 2006.

Ap i m et eorol o {ka p rognoza za j an ua r 2006. go d i n e Dejan Krecuq medija@hemo.net

Prema predvi|awima meteorologa, u Novu 2006. godinu u}i }emo sa vremenom koje }e biti veoma povoqno za p~elice. Prve dane nakon praznika karakterisa}e period prili~no toplog vremena sa temperaturama koje }e se kretati ~ak oko desetog podeoka, da bi se taj trend nastavio do polovine meseca, naravno uz ne{to ni`e temperature. Ovo toplo vreme }e biti dobra prilika za pro~isne letove. Zatim sledi znatnije zahla|ewe.

Prognozirana koli~ina padavina bi}e u prvoj polovini meseca 65 milimetara. Trend vla`nog vremena koje je karakterisalo pro{lu, 2005. godinu, nastavi}e se i u ovom mesecu. Praznici }e biti propra}eni snegom, ali ne naro~ito obilnim niti trajnim, jer to ne}e dozvoqavati prili~no visoke maksimalne dnevne temperature. Ove padavine, susne`ice i ki{e, u pojedinim krajevima uslovi}e pojavu magle. Sre}om, ja~eg i dugotrajnijeg vetra, kako se o~ekuje, ne}e biti.

S obzirom da se po~etkom meseca predvi|aju maksimalne dnevne temperature znatno iznad nule, p~eliwak vaqa obilaziti, proveravati stawe, oslu{kivati zvuk na letu pomo}u gumenog creva i osmatrati ko{nice i ceo p~eliwak, pa i intervenisati ako je nu`no. Ovo stoga {to se potom o~ekuje period dosta hladnijeg vremena, kada }e svako reme}ewe mira biti vrlo {tetno.

Novi kompakt disk

DI GI TA LN I A LMANAH P ^ ELARSTVA Gotovo ravno godinu dana nakon objavqivawa prve digitalne kwige o p~elama u Jugoisto~noj Evropi, „Moj mali p~eliwak“, neumorni p~elarski stvaralac Dejan Krecuq obradovao nas je jo{ jednim delom – almanahom p~elarstva „Moje p~elice“ koji je predstavqen javnosti u emisiji Milanke Vorgi} „P~eli u ~ast – medu u slast“ nau~nog programa Televizije Novi Sad, emitovane u subotu, 29. oktobra ove godine.

To je multimedijalno izdawe na kompakt disku, prezentacija sa oko 200 strana zanimqivog teksta i isto toliko originalnih ilustracija, tabela i video snimaka, kojima nas autor vodi kroz ~udesni svet p~ela.

Spajaju}i tradiciju i najmoderniju kompjutersku tehnologiju daruje nam pregr{t P^ELAR, januar 2006.

informacija o najnovijim nau~nim i tehnolo{kim dostignu}ima u oblasti p~elarstva u ~itavom svetu.

Po{tuju}i p~elarski kalendar, koji prati godinu od kraja leta, poput davnih kalendara, autor kwizi daje odrednicu p~elarske godine i, dosledan tradiciji, odmah se obavezuje da nam i za narednu godinu priredi novu rukovet najboqih tekstova. „Moje p~elice“ pru`aju zadovoqstvo ~itaocu da prate}i tekst mo`e da pogleda i video snimak i poslu{a tonski zapis. Velika je sre}a da na{e p~elarstvo ima takvog pregaoca, vrsnog p~elara, kompjuterskog stru~waka i novinara koji je tu blagodet dvadesetprvog veka darovao ba{ nama.

Dr Miroslav Farka{

37

P OVODI „[e}er“ za p~ele?

Tokom kasnog leta i jeseni u Ni{u se mogao kupiti „{e}er za p~ele“. Cena od 42 do 43 dinara za kilogram. Ni{ta neobi~no, mogao se kupiti i prethodnih godina. Ali, ove godine je bio izuzetno prqav. Ipak, p~elari su ga kupovali. Uobi~ajeno, na xak, i tek kada su napravili sirup, suo~ili su se sa problemom. To {to se zapa`a vizuelno – razni opiqci, delovi stakla… A {ta bi tek analiza otkrila? Ko li je samo takvom „proizvodu“ nadenuo ime „{e}er za p~ele“?

Da li se ovako ne{to mo`e videti u Evropi?

kojom ga ponudi sused uz hladnu bunarsku vodu. Ali, sve to do skoro be{e samo san.

Radomir Mili} se ipak ve} nekoliko godina dru`i sa p~elama. San je pretvorio u javu. Pravi ~arobwak, zar ne? Na svom p~eliwaku postavio je maketu seoske crkve Sveti Sava, u kojoj `ive dva p~eliwa dru{tva. U svetom domu – svete `ivotiwe – veli Radomir.

Milorad Pqeva~i}, DP „Matica“, Ni{

Crtice za istoriju Javio nam se \or|e A. Jawatovi} iz Sombora da nas podseti kako je osnovan p~eliwak manastiru Sveti Arhi|akon Stefan u Somboru. Ideja je 1999. godine potekla od Bo{ka Crnogorca, predsednika UP „Ba~ka“ iz Sombora. Sve je dogovoreno u susretu sa ocem Milivojem, stare{inom manastira, pa je manastir na Vidovdan 2000. godine dobio p~eliwak. Od tada UP „Ba~ka“ slavi slavu svakog 28. juna, na Vidovdan.

Nikad nije kasno da se voli Oti{ao je kao mladi} u „beli svet“, a vratio se sa solidnom penzijom koja mu omogu}ava da pod stare dane ostvari svoje de~a~ke snove. Bio je jo{ dete kad je zavoleo p~ele. Imao je suseda koji mu je tada li~io na ~arobwaka kada je sa ~udnim {e{irom na glavi ulazio u oblak p~ela iz stotinak trmki. I danas ose}a slast prve ka{i~ice meda

Do|e u svitawe, sedi i satima gleda igru p~ela. U predve~erje se opet vra}a da bi ih ispratio na po~inak. Ako se one uop{te odmaraju!? ^esto je pored wega i unuk Aca koji mirno, kao i deda, odgoneta {ta to p~ele rade. Odu{evqavaju ga rafali izleta i uleta p~ela bez sudara. Rodila se qubav – zakqu~uje deda – kao i kod mene nekada. Razvi}e oni najve}i p~eliwak u selu, da unuk u qubavi sa p~elama sre}no odrasta. Siguran sam u to. A vi?

Radoslav Milojevi}, Vojska Foto: Mirko Cari}evi}

SK U P OVI I R EP OR TA@E Blagorodno seme qubavi Da li bi se obistinila Ajn{tajnova tvrdwa da „ako bi nestalo p~ela na, ne bi pro{lo ni ~etiri godine, a po~elo bi nestajati ~ove~anstvo“, to ne znam, ali sigurno znam, da nije p~ela ne bi postojalo ni veliko bratstvo izme|u p~elara Ariqa i Nove Varo{i.

Pri~a zabele`ena u oktobarskom broju P~elara nastavi se uzvratnom posetom novovaro{ana bra}i iz Ariqa. Nedeqa, 6. no38

vembar 2005, divan topao dan, kao da je sam Bog tako `eleo. Autobus iz Nove Varo{i pristi`e po dogovoru. Doma}ini, predsednik Milutin, potpredsednik Prle i sekreP^ELAR, januar 2006.

tar Ratko ne skrivaju zadovoqstvo dolaskom bra}e.

Kakvu nam je ~ast priredio predsednik ariqskih p~elara, nije mogu}e slikovito opisati, ali bilo je za nezaborav. Uz sve nas bila je i predsednik skup{tine op{tine Ariqe dr Qubica Bogosavqevi}. Protokolom Ariqaca na|osmo se i u manastiru u Klisuri, svedoku na{e prete{ke istorije, dokazu na{e sposobnosti da iz pepela vaskrsnemo. Tu su osve{tane i Bo`ijim blagoslovom oven~ane u bakrorezu izra|ene, Svete slavske ikone koje bra}a iz Nove Varo{i done{e na dar bra}i iz Ariqa.

Najsve~aniji ~in be{e i najlep{i. Lomqewe kola~a utka obavezu da se bratstvo neguje, ~uva i unapre|uje dok je p~ela i p~e-

lara. Kum ove sve~anosti be{e Rade Jovanovi}, biznismen iz Gorobiqa.

Zoran Mi}ovi}, predsednik op{tine Ariqe, naglasi da se na ovaj na~in pro{iruju vidici, prevazilaze politi~ke barijere, poboq{ava poslovna saradwa, dok su p~ele „krivci“ za ovakve zdrave odnose me|u qudima.

Carskom ru~ku prisustvovali su i drugi zna~ajni qudi Ariqa, a moram pomenuti Milana Mladenovi}a i suprugu mu Qubinku, ~uvene proizvo|a~e prohromskih i ~eli~nih mre`a za podwa~e na{ih ko{nica. ^u se i predlog da se bratime p~elari Draga~eva i Prijepoqa, {to prisutni odu{evqeno aplauzom pozdravi{e.

Najzaslu`niji za ovaj ~in u kome je posejano seme qubavi me|u p~elarima su svakako \oko Ze~evi}, predsednik Asocijacije p~elara Zlatiborskog i Moravi~kog okruga kao i Milutin Mari~i}, predsednik p~elara Ariqa.

Samo ovakva okupqawa mogu unaprediti p~elarstvo i doprineti razumevawu u plemenitom poslu kojim se zanimamo. Ovakve aktivnosti treba nagraditi po{tovawem i nagradama.

Damqan Dramli}, ~lan IO iz Lu~ana

XIV SAVETOVAWE NA P OQOP R I VR E DN OM FAK ULT ETU

„Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i meda“ Od 11. do 12. februara 2006. godine odr`a}e se na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu tradicionalno XIV savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em. Predava~i }e biti eminentni stru~waci i prakti~ari iz oblasti p~elarstva iz zemqe i inostranstva (Klaus Wallner, Teresa Szczesna, Peter Kozmus, Ivan i Stanislav Vener, Ministarstva poqoprivrede, Instituta za veterinarstvo Beograd, Biolo{kog fakulteta, Poqoprivrednog fakulteta iz Bawa Luke i Beograda, Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda, Instituta za krmno biqe Kru{evac i Stanica za reprodukciju). Na okruglom stolu raspravqa}e se o novim pristupima za analizu meda i drugih p~eliwih proizvoda, za{titi i plasmanu meda i p~eliwih proizvoda u inostranstvu i prometu doma}e karnike. Tako|e, bi}e prikazan pregled najinteresantnijih istra`ivawa i tehni~kih dostignu}a na nedavno odr`anoj Apimondiji u Dablinu (Irska). Kao i svake godine, organizova}e se prodajna izlo`ba renomiranih proizvo|a~a opreme, pribora i repromaterijala. Kotizacija za posetioce Savetovawa iznosi}e 350 dinara. U cenu kotizacije ura~unat je zbornik sa kompletnim radovima, poseta izlo`bi i poklon iznena|ewe.

Za sve dodatne informacije mo`ete se javiti na telefone: 011/2615-315, lokali 318 i 240, 064/1361721, 064/2278520, 064/1643727, ili na adresu: pcela@agrifaculty.bg.ac.yu

P^ELAR, januar 2006.

39

IN MEMORIAM Vagi} Dragoslav, ~lan Dru{tva p~elara „Avala“ Vr~in, preminuo je u 82. godini `ivota. Od 1952. godine bavio se p~elarewem. Osniva~ je na{eg Dru{tva i ~lan SPOS-a od 1975. U svom dugogodi{wem p~elarewu, bio je ugledan i cewen me|u p~elarima. Za svoje zasluge dobio je Zlatnu medaqu SPOS-a. Osta}e upam}en kao vredan i plemenit p~elar. Neka mu je ve~na slava i hvala za dugogodi{we dru`ewe.

DP „Avala“ Vr~in

U ]upriji je u 88. godini, 24. oktobra 2005. preminuo na{ uva`eni p~elar Nikola Lombauer. Dru`io se sa p~elama pola veka, stalno prou~avaju}i stru~nu literaturu, prihvataju}i sve ideje u razvoju p~elarstva. Nesebi~no je davao savete mladim p~elarima. Bio je visoko kvalifikovani ma{inista, i dugo je radio u fabrici {e}era u ]upriji na odr`avawu turbina. Nosilac je zna~ke Zaslu`ni p~elar. Wegove p~ele ima ko da nasledi, }erka Dragana, koja mu je i do sada pomagala. Wegov `ivot i rad osta}e nam dugo u se}awu, neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „Ravanica“, ]uprija

Oti{ao je jo{ jedan doajen p~elarstva, ^eda Vu~i}, u 85. godini `ivota.

P~elarstvom se bavio od rane mladosti. Rado je bio vi|en me|u p~elarima, kojima je nesebi~no pomagao. Informacije sa wegove p~elarske vage oboga}ivale su radio emisiju „Dobro jutro, dragi p~elari“ i pomagale p~elarima da utvrde koli~inu zaliha hrane u ko{nici. P~elari su wegovom smr}u izgubili cewenog p~elara, inovatora, dobrog prijateqa, ~iji }e svetao lik ostati u na{im se}awima. Neka mu je ve~na slava.

Spasoje Rajevi}, BUP

40

P^ELAR, januar 2006.

P^ELAR, januar 2006.

41

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i.

Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 42

P^ELAR, januar 2006.

P^ELAR, januar 2006.

43

44

P^ELAR, januar 2006.

P^ELAR, januar 2006.

45

46

P^ELAR, januar 2006.

P^ELAR, januar 2006.

47

Prodajem seme facelije sorta „Julija“, prva reprodukcija, rod 2005. Uz po{iqku sledi uputstvo. Kon~ar Mom~ilo.

023/81-77-11, 063/717-63-32 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876 Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB i FARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipova, KAVEZA za matice i ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A. Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 „EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237 Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

48

Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a, Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42 Prodajem kamion TAM 3000, atestiran za prevoz p~ela. 064/3611-516 Rojevi na ramovima LR, DB i paketni. Mi{ko Jovanovi}. 011/8124-929, 064/258-23-22 Prodajem p~eliwak ispod Avale, Zuce sa placem pod vo}em 24 ara i malom ku}icom, idealno za p~elarewe. Posebno p~elarska prikolica „BRAKO“. 011/420-559 Prodajem prikolicu sa 40 LR praznih ko{nica, komplet sre|ena. 063/722-38-74 Prodajem seme facelije „Julija“ i med.

Qubojevi} Milorad.

021/743-162, 064/24-64-138 Cisterna za med od prohroma sa me{a~em i greja~ima. 011/3694-673

P^ELAR, januar 2006.

Su{ionik polena, blagovremeno poru~ite.

Jev|ovi}.

Informacije na telefone.

034/340-785, 063/717-9876

Filmovi o p~elarstvu na CD/DVD, pouze}em.

036/392-577, 063/83-24-701

Ekolo{ki dekristalizator meda, najboqi i najjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litara, be`alice, boksese, kaveze.

014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem pokretni p~eliwak sa 37 A@ standard ugra|enih na kamion Zastava 640 i paviqonski p~eliwak sa 20 A@.

021/434-923, 064/23-00-442

Prodajemo selektirano seme facelije, sorta „Julija“. P~elari [e{um Milka i Savo.

021/750-895, 064/24-64-316

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Kwigu „DESETORAMNA DADANBLATOVA KO[NICA“ {aqem pouze}em. Budimir.

037/711-039

Paketne rojeve i kwige Racionalno vo|ewe p~eliwaka, Hrana i ishrana p~ela, mo`ete poru~iti kod Reli} Branka. 022/227-684

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218