pcelar_januar_2007 by ZLATNA-DOLINA

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS -u

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

Predsednik SPOS-a

Ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2007

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Saradnja sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadràva pravo redigovanja tekstova. Za sadràj tekstova odgovaraju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 14 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Sa dodele znaka Najbolje iz Vojvodine Vladimiru Hunjadiju Foto: @ivoslav Stojanovi}, Pali}

K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva. K o zna bolje, neka to i napi{e. Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JANUAR

Milija Ratkovi}

DVOMATI^NO P^ELARENJE FARAROVIM KO[NICAMA

Stevo Gali}

DOBIJANJE MATI^NOG MLE^A PO METODI STEVE GALI]A

Rodoljub @ivadinovi}

JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I

Danijela Stojkovi}

KOLIKO VAROA IMA U KO[NICAMA

Danijela Stojkovi}

PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTI VAROOM

Zorica Grego

KONA^NO JE ODRE\ENA OTROVNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I P^ELU

Dragorad Kova~evi}

DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANO BITI P^ELAR PROFESIONALAC 30 Zorica Pele{

ZABORAVLJENO TRUDOLJUBLJE PROTE STEVANA M. DIMITRIJEVI]A 32 @ivoslav Stojanovi}

NA[ PRVI P^ELARSKI BREND 35 APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR 36 UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU TEKSTOVA I OGLASA 38 AUTORSKI HONORARI U P^ELARU 40

Izdvajamo iz sadràja Rajko Pejanovi} PISMO PÊLARIMA ZA JANUAR 3 Iako je mesec sa najmanje p~elarskih radova, januar je idealan za dodatno obrazovanje p~elara, izradu i popravku opreme pred predstoje}u sezonu Milija Ratkovi} DVOMATI^NO PÊLARENJE FARAROVIM KO[NICAMA 6 U toploj sobi, dok napolju provejava sneg, najbolje je praviti planove za radove na p~elinjaku tokom godine. Nadamo se da }e vam Milija Ratkovi} pruìti dobre ideje! Stevo Gali} DOBIJANJE MATI^NOG MLEÂ PO METODI STEVE GALI]A 11 Uz pomo} priloènog filma na DVD-u i ovog teksta, zaista tokom naredne sezone moète po~eti sa proizvodnjom mati~nog mle~a. Mo`da idu}e godine u P~elaru budemo ~itali tekst o va{oj metodi dobijanja mati~nog mle~a? @ivoslav Stojanovi} NA[ PRVI PÊLARSKI BREND

Pravi po~etak u pravo vreme. Sledimo primer na{eg kolege Vladimira Hunjadija!

KALENDAR VA@NIJIH P^ELARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU 1 – Bjelovar (Gudovac), III p~elarski sajam, 3. i 4. II 2007. 2 – Aleksinac, Seminar o HACCP i GAP (GBP) u p~elarstvu pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede Srbije, ta~an datum jo{ nepoznat (po~etkom februara) 3 – Beograd, XV savetovanje na Poljoprivrednom fakultetu, 10. i 11. II 2007. 4 – Ni{, V me|unarodni stru~ni seminar, 17. II 2007. 5 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007.

P^ELAR, januar 2007.

Re~ urednika Dragi prijatelji, evo nas na po~etku 2007. godine. Ovo je jubilarna godina za Savez p~elarskih organizacija Srbije u kojoj }e napuniti 110 godina! Ujedno, ovo }e biti i 110. godina izlaènja ~asopisa P~elar. Ovaj vaàn jubilej SPOS }e proslaviti dostojanstveno. âsopis P~elar }e u toj proslavi zauzeti centralno mesto koje mu i pripada, jer je u ve}em delu ovih 110 godina bio stoèr oko koga su se okupljali p~elari. Kad je ~asopis imao dobar sadràj, broj ~lanova Saveza je rastao i obrnuto. Danas se mnogo toga promenilo. Od ovog broja, P~elar se {tampa i }irilicom i latinicom! Tako postaje dostupniji {irem trì{tu jugoisto~ne Evrope. Pored toga, Savez je u~inio napor da ga i po ceni pribliì p~elarima ove regije, tako {to je preko svojih zastupnika obezbedio niù cenu ~asopisa za odre|ene zemlje (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija). Na àlost, Crne Gore nema na ovom spisku, jer je do prevo|enja cena

Obavestite kolege da se na P~elar mogu pretplatiti sve do kr aja marta! Dru`imo se uz razm enu znanja!

po{tarine u me|unarodnu, do{lo u poslednji ~as, tako da nije bilo vremena da za ovu zemlju na|emo zastupnika, te }e ona ove godine imati pretplatu na ~asopis na nivou drugih inostranih zemalja. Po{to tamo imamo vernu grupu ~italaca, nadamo se da im to ne}e praviti smetnje. Za idu}u godinu obe}avamo da }emo i u Crnoj Gori na}i zastupnika i tako sniziti cenu pretplate. Sli~no je i sa Makedonijom. Od ove godine, P~elar je postao i prvi p~elarski ~asopis na svetu koji ~itaocima poklanja DVD sa bogatim sadràjem. Za ovu godinu pripremamo i druga iznena|enja (neka za sada ostanu mala tajna). Pripremamo i veoma bogat sadràj koji }e i poslednjim nevernim Tomama dokazati da je P~elar ozbiljan ~asopis koji radi za svoje ~itaoce i pomaè im da bolje i uspe{nije p~elare. Kratko re~eno, ne}emo vas razo~arati. îtajte P~elar i nikome ga ne pozajmljujte na ~itanje! Neka on bude samo va{a privilegija. Zasluìli ste je svojim poverenjem u njega!

Sre}nu Novu 2007. godinu i Boì} èle vam SPOS i ~asopis P~elar! O PRILO@ENOM DVD-u I DRUGIM POKLONIMA Kao {to ste primetili, uz ovaj broj ~asopisa P~elar, od SPOS-a ste na poklon dobili DVD sa dva p~elarska filma, plakat protiv prskanja vo}a u cvetu i stoni kalendar za 2007. godinu sa p~elinjakom Tome Radivojevi}a iz Knjaèvca i ko{nicom Vojislava Stojanovi}a iz @itkovca). DVD disk sadrì: 1) Film o proizvodnji mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. U ovom broju ~asopisa priloèn je i tekst autora koji ovaj film dodatno poja{njava. 2) Film o draga~evskim p~elarima i borbi protiv prskanja vo}a u cvetu. Predstavlja dirljivu storiju o p~elarstvu koja se zavr{ava jednim od najve}ih problema p~elarstva, prskanjem vo}a u cvetanju. 2

ZAHVALNOST: Oba filma su potpuno besplatno ~lanovima SPOS-a poklonili njihovi autori, a va{i i na{i dobri prijatelji, Damljan Dramli}, Petar Vladi} i Ratko Jokovi}. Ovom prilikom im se u va{e ime najsrda~nije zahvaljujemo! 3) Englesko-srpski re~nik p~elarskih termina u digitalnom obliku, na }irilici i latinici. 4) Prvi i drugi vanredni latini~ni pilot broj ~asopisa P~elar u digitalnom obliku. 5) Plakati SPOS-a protiv prskanja vo}a u cvetu od 2004â&#x20AC;&#x201C;2007. godine u digitalnom obliku. 6) Digitalne fotografije snimljene tokom odr`avanja Kongresa Apimondije u Irskoj 2005. godine. P^ELAR, januar 2007.

Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elari sa oko 200 p~elinjih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi je predava~a SPOS-a. Dobitnik je diplome profesora @ivanovi}a, najve}eg priznanja SPOS-a.

Rajko Pejanovi} Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

PISMO P^ELARIMA

ZA JAN UAR

Od decembarske kratkodnevice po~inje nova sezona, novi razvojni ciklus prirode u neprekidnoj smeni perioda ekspanzije i mirovanja. Iako zima tek po~inje, stalni porast duìne dana podsti~e ìvi svet na aktivnost. U svetu biljaka najpre reaguju vrste iz grupe prole}nih efemera. Njihov hormonski kompleks daje signal za po~etak razvoja, pa uskoro, ~im dovoljno otopli, krhki cvetovi proviruju iz snega koji se topi. I u p~elinjem dru{tvu nastaju velike promene. Dvomese~ni period mirovanja se zavr{ava, jer p~elinja zajednica poslednjih dana decembra ili po~etkom januara ose}a potrebu za obnavljanjem. Iako i dalje ~vrsto zbijene u klube, p~ele podiù temperaturu njegove unutra{njosti, matica polaè jaja i uzgaja se leglo. Po~inje nova sezona, novi ciklus razvoja u ìvotu p~elinje zajednice. Za{to ba{ tada, otkud to â&#x20AC;&#x17E;tajno leto u sred zimeâ&#x20AC;&#x153; kako kaè p~elarski pisac Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck)? Tokom miliona godina dugog procesa evolucije, p~ele su se u potpunosti prilagodile uslovima prirodnog okruènja i izgradile mehanizam sigurnog opstanka, zasnovan na promenljivosti broja jedinki u zajednici, sposobnosti regulisanja duìne ìvota pojedinih generacija i sakupljanju, preradi i skladi{tenju dovoljnih rezervi hrane za period kada je u prirodi nema. Navedeni mehanizam i njegove karakteristike prikazane su na dijagramu, koji je ura|en na osnovu izlaganja nau~nika ruskog p~elarskog instituta, doktora Krivcova i Lebedeva, u Beogradu, pri ~emu sam njihove stavove nastojao prilagoditi PÊLAR, januar 2007.

na{im klimatskim uslovima i kranjskoj rasi p~ela. Po ovom stanovi{tu u `ivotu p~elinje zajednice, tokom godine, postoji 5 jasno izdvojenih perioda: Prvi po~inje sa polaganjem prvih jaja, po~etkom januara, a traje do polovine marta, odnosno do pojave zna~ajne koli~ine hrane u prirodi. To je period smene generacija. Zimskim p~elama (prikazanim na dijagramu crnom bojom) isti~e vek, te postepeno nestaju a njihovo mesto zauzimaju mlade (ozna~ene crvenom bojom). Smena generacije starih p~ela u toku zime je uslov opstanka zajednice, koja je na broj~anom minimumu snage jer ima najvi{e do 15 000 p~ela. Zahvaljuju}i dugom

Foto: Milo{ Milosavljevi}

veku, naslagama masnog tkiva u svom organizmu i zimskim rezervama prera|ene hrane u ko{nici, one odràvaju zajednicu u surovim uslovima kada nema unosa iz prirode. U procesu zamene, kao {to je prikazano na dijagramu, broj~ano stanje zajednice se ne pove}ava. Ra|a se u proseku onoliko mladih p~ela koliko starih odumire. A rezerve hrane i ìvotna energija p~ela, tro{e se pri tom na najracionalniji na~in. Polovinom marta, sa pojavom hrane u prirodi, po~inje drugi period, nazvan periodom ubrzanog razvoja legla. On traje do trenutka kada zajednica uspe da uzgoji maksimalnu koli~inu legla. To se u na{im uslovima ostvaruje obi~no u prvoj polovini maja, kad po~inje i bagremova pa{a. P~elinja zajednica, pojavu ve}ih koli~ina sveè hrane i toplije vreme, do~ekuje spremno, jer je do tada izvr{ila gotovo kompletnu smenu generacija zimskih p~ela, pa kre}e u buran razvoj karakteristi~an za kranjsku rasu. Sposobnost mladih p~ela da uzgajaju leglo vi{estruko je ve}a, zato je uspe{no obavljanje smene generacija prvi uslov za brzi prole}ni razvoj. Na kraju ovog perioda zajednica neguje maksimalnu koli~inu legla. I broj p~ela u njoj se pove}ao. Tada ih moè imati do 30 000, odnosno dvostruko vi{e nego u toku zime. Sa dostizanjem maksimuma koli~ine legla, po~inje tre}e razdoblje u ìvotu zajednice, odnosno period stvaranja vi{ka p~ela (ozna~en na dijagramu plavom bojom). Na

njegovom kraju, obi~no u prvoj polovini juna, zajednica dostiè maksimum razvoja i broj~ane snage. Leglo je i dalje maksimalno razvijeno, a p~ela moè biti, u optimalnim uslovima (prema prof. dr Jovanu Kulin~evi}u) do 45 000, odnosno trostruko vi{e nego tokom zime. Glavna karakteristika ovog perioda je broj~ano ja~anje zajednice. Vi{ak p~ela, koji u njemu nastaje ima dvojaku ulogu. Najpre da sakupi veliku koli~inu hrane u stani{tu, koje u prirodi ima sve vi{e, a zatim da omogu}i nastajanje novih zajednica deobom, odnosno rojenjem. Rojenjem se ovaj period zavr{ava i po~inje ~etvrti, najduì, koji traje sve dok zajednice ne prestanu sa uzgojem legla krajem oktobra. To je period pripreme za zimu. On ima dve faze. Prvu, koja se zavr{ava krajem jula, a karakteri{e je ubrzan razvoj legla i ja~anje broj~ane snage mladih zajednica i drugu, koja po~inje dolaskom avgusta, a glavno obele`je joj je uzgoj zimskih p~ela i ponovna smena generacija. Tada se smanjuje i broj~ana snaga, jer je i manje hrane u prirodi, a letnje p~ele i{~ezavaju. U poslednji, peti po redu period u godi{njem razvojnom ciklusu, nazvan periodom mirovanja, zajednica ulazi sa polovinom broj~ane snage u odnosu na junski maksimum i generacijom zimskih p~ela dugog veka (ozna~enom crnom bojom na dijagramu). Njegove osnovne karakteristike su potpuno odsustvo legla i svo|enje ìvotnih funkcija kao

Periodi godi{njeg ciklusa razvoja p~elinjih zajednica (po Krivcovu i Lebedevu)

P^ELAR, januar 2007.

i potro{nje rezervi prera|ene hrane na minimum. Poznavanje karakteristika navedenih perioda ìvota i razvoja p~elinje zajednice je uslov dobre i uspe{ne p~elarske prakse. Jer, kao i u svakom poslu, svojim radnjama, p~elar moè pospe{iti proces razvoja p~elinjih zajednica, ali ga i usporiti nesmotrenim postupcima. Tako, na primer, postavljanje {e}ernog testa (poga~e) iznad klubeta u januaru, koje je u na{oj praksi {iroko prihva}eno, zajednici ne pomaè, ve} naprotiv, stvara velike probleme. Rezerve prera|ene hrane za zimske p~ele su pripremile letnje p~ele krajem leta prethodne godine. Zimske p~ele se preradom {e}era iscrpljuju, brè tro{e i tako skra}uju svoj vek. A ve} krajem februara ili po~etkom marta, kad mladih p~ela ima u velikom broju, a po~inje i unos polena, {e}erna poga~a moè u izvesnoj meri doprineti razvoju zajednice. Ali i tada, vi{e se postiè smanjenjem broja dru{tava na mestu zimovanja, naro~ito na ve}im p~elinjacima. Kod nas je ra{ireno shvatanje, da na dobro vo|enom p~elinjaku, uzgoj legla treba da po~inje {to kasnije, po mnogima tek u martu, kada }e „sa~uvana ìvotna energija“ zajednice u povoljnijim uslovima okruènja, dovesti do eksplozivnog razvoja. Ono je potpuno suprotno napred iznetom stavu nauke, da te povoljnije prirodne uslove dru{tvo obi~no do~ekuje sa delimi~no obavljenom smenom generacije starih p~ela. Jednom, pre desetak godina, bio sam primoran da prihvatim opkladu sa starijim kolegom, relativno poznatim p~elarom, koji je na p~elarskim skupovima kategori~no tvrdio, da u januaru ni jedna od stotinak njegovih zajednica nema legla. Kako sam imao suprotno mi{ljenje, kolega mi je, pred p~elarima, predloìo opkladu, da ru~ak za ~etvoro~lanu komisiju plati onaj ko izgubi, u restoranu „Srpska kruna“ na polovini puta ka p~elinjaku. Prihvatio sam. êtvoro~lana komisija u kojoj smo bili i nas dvojica, oti{la je na p~elinjak koji je zimovao kod manastira Kaona, na 35 km od [apca. Bio je 14. januar sa snegom do kolena. Otvorena je prva ko{nica, koju sam ja nasumice predloìo, sa dobrom zajednicom i solidnom rezervom hrane. I gle ~uda, ve} u njoj, prvoj koju smo otvorili, na{li smo zatvoreno leglo na dva rama sa obe strane, ~iji krugovi su imali pre~nik oko 20 cm. Kolega je PÊLAR, januar 2007.

zanemeo od zaprepa{}enja, a na{ zajedni~ki prijatelj Brana \uri~i}, stari p~elar, poku{ao je da spase situaciju srda~no ~estitaju}i doma}inu na sna`noj zajednici, dovoljnim rezervama hrane i naro~ito na velikom i zdravom leglu. Druge ko{nice nismo otvarali. Na povratku, mokri i gladni, pro{li smo pored „Srpske krune“ ali nismo svratili, opklada nije ispunjena. Povre|ena sujeta p~elara, koji je bio ube|en u ispravnost svojih shvatanja, bila je ja~a od pravila pristojnog pona{anja i obe}anja koje je dao, a koje je o~igledno bilo bezvredno. Nadam se da prikazana mala dogodov{tina ne}e opteretiti ovaj tekst, jer ubedljivo pokazuje da mi o p~elama jo{ uvek malo znamo i da nikada ne smemo da tvrdimo kako smo eksperti za bilo koji segment p~elinjeg ìvota, jer nas one stalno iznena|uju. U januaru, na p~elinjaku obi~no nema nikakvih poslova. Izuzetno, ako se poremeti mir koji na njemu vlada, potrebno je intervenisati. Slika prikazuje jednu takvu situaciju koju moè izazvati detli} ili ùna. Ali, pravo je vreme za obavljanje nekih poslova koji }e olak{ati rad u predstoje}oj sezoni. Mogu se izvr{iti popravke na postoje}oj opremi ili nabaviti ne{to od nove. Korisno je uì~iti potreban broj ramova, nabaviti satne osnove, koje pre upotrebe treba da odleè izvesno vreme i sli~no. Rastere}en fizi~kih poslova, p~elar moè i treba da odvoji vreme za podizanje nivoa svog p~elarskog obrazovanja. Mla|i da nau~e, a stariji da ne izgube korak, kako se to kod nas kaè. Tome sluè posete predavanjima, prou~avanje stru~ne literature, ~itanje ~asopisa P~elar i kontakti sa kolegama koji imaju vi{e iskustva, a naj~e{}e i vi{e uspeha u p~elarskoj delatnosti.

Foto: Petar Pejanovi}

Ro|en 1938. godine, p~elari od {ezdesetih godina pro{log veka. Po~eo je sa polo{kama sa 18 i 20 ramova, a danas ima 50 dvomati~nih Fararovih ko{nica {irokoniskih okvira, 20 DB ko{nica i 150 oplodnjaka u Fararovim nastavcima.

DVOMATI^NO P^ELARENJE

FARAROVIM KO[NICAMA Dvomati~ne polo{ke, kojima sam nekad p~elario, bile su razdvojene vertikalnom `i~anom pregradom. Iznad oba plodi{ta, preko mati~ne re{etke, nalazilo se zajedni~ko medi{te. Sedamdesetih godina zamenio sam polo{ke DB ko{nicama, koje i danas koristim kao startere i odgajiva~ka dru{tva. One su, dakle, uz malu prepravku i dogradnju, postale ko{nice za posebnu namenu. Od 1990. godine p~elarim tzv. Fararovom ko{nicom, {to je op{teprihva}eni naziv u Srbiji za ko{nicu {irokoniskih okvira. To su proizvodne p~elinje zajednice i za svaku ko{nicu potrebno je 8 nastavaka, da bi se komotno radilo. Po{to ova ko{nica u praksi ima vi{e razli~itih spoljnih visina nastavaka (naj~e{}e 17 cm – napomena urednika), morao sam da odaberem, pa radim sa ko{nicom spoljne visine na-

Milija Ratkovi} Selo Cvetke 36204 La|evci (036) 851-852 (064) 30-9-1965

stavaka od 20 cm. Svaki nastavak na sredini ~eone strane ima okrugli otvor pre~nika 25 mm, koji se moè zatvoriti drvenim ~epom ili limom. Podnja~e su sa mreòm i ulo{kom ispod od lesonita ili lima. Grani~nik leta i poletaljka mogu se ukloniti. U nastavak staje 12 ramova unutra{nje mere 420×156 mm ili spoljne mere 470×181 mm. Krovovi su ne{to dublji, ispod lima je stiropor kao izolator. Za svaku ko{nicu potrebne su dve mati~ne re{etke i jedan pregradni prsten. Pregradni prstenovi su falcovani kao i nastavci, visine su 50 mm. Po sredini, prsten je pregra|en daskom (horizontalno) debljine 10 mm. Na sredini daske nalazi se otvor 100×150 mm. Na ~eonoj strani prstena nalaze se dva, a na zadnjoj jedan par paralelnih otvora iznad i ispod pregradne daske, tako da prsten moè da posluì i kao Snelgrova da-

P^ELAR, januar 2007.

ska. Otvor na sredini prstena moè se zatvoriti mati~nom re{etkom, zrakastom beàlicom, duplom ì~anom mreòm ili komadom lesonita, zavisno od toga za koju ga namenu koristimo. Rodona~elnica koristi dva nastavka u toku cele godine. Gornji je prorezan na ~eonoj i zadnjoj unutra{njoj strani zbog fiksiranja nepomi~ne mati~ne pregrade. Sa drugom pokretnom mati~nom pregradom, matica se moè izolovati na èljeni broj ramova. Ko{nici sa rodona~elnicom se nikada ne dodaju medi{ni nastavci. Od 20 DB ko{nica formiram startere i odgajiva~ka dru{tva, a one obezbe|uju i fond p~ela za oplodnjake. Tokom zime, u Fararovim ko{nicama nalaze se po dve p~elinje zajednice u ~etiri nastavka, odvojene pregradnim prstenom koji je na sredini zamreèn. U aktivnom periodu, te dve zajednice spojene su preko mati~ne re{etke. Donja zajednica je sa maticom starom oko 15 meseci, a gornja sa maticom iz teku}e godine. Na po~etku unosa nektara, u ko{nicama se izvr{i zamena mesta p~elinjih zajednica. Na kraju aprila, gornju zajednicu svodim na jedan nastavak, a od legla drugog nastavka formiram oplodnjake. Za vreme bagremove pa{e u gornjoj p~elinjoj zajednici odgajim novu mladu maticu. Po zavr{etku bagremove pa{e, po~etkom juna, proizvodna dru{tva selim na livadsku pa{u. Oko 5. jula dru{tva se nalaze na suncokretovoj pa{i. Oduzimanjem ramova sa p~elama i zatvorenim leglom i mladom maticom, pojava rojevog nagona svedena je na minimum, skoro da ga i nema. Dvomati~ne ko{nice sa ovako mladim maticama prakti~no nemaju instinkt rojenja. 4 Naredni tekst prati}e radove na mom p~elinjaku, ko3 ji su u potpunosti primenljivi i kod drugih ko{nica uz 2 manje modifikacije. 1

Zimovanje P~elinje zajednice u dvomati~nim Fararovim ko{nicaP^ELAR, januar 2007.

ma zimuju jedna iznad druge. Svaka p~elinja zajednica zimuje u dva nastavka, izme|u njih nalazi se pregradni prsten, koji je na sredini zamreèn sa obe strane i stavlja se po dolasku sa suncokretove pa{e na mesto mati~ne re{etke. U ko{nicama gde su zazimljene rezervne matice, u ~etiri nastavka po dve matice, izme|u nastavaka nalazi se pregradni prsten sa dva leta. Osam zajednica sa po 6 ramova, mladim maticama i me|usobnim grejanjem izuzetno dobro zimuje. Krajem decembra ili po~etkom januara, sve p~elinje zajednice dobijaju po 500 g {e}ernog testa sa 2 g fumagilina. Po~etkom februara svim dru{tvima dodajem medno-{e}erno testo od 1,2 kg, koje sadrì mleveni {e}er, med, polen (pelud), pivski kvasac, kobalt i ekstrakt pelina (recept za ekstrakt pelina moète na}i na priloènom DVD-u, u prvom latini~nom pilot broju ~asopisa P~elar na 7. strani, ili u P~elaru za januar 2006. na istoj strani â&#x20AC;&#x201C; napomena urednika). Ako krajem februara ili po~etkom marta nastupe topliji dani, aktiviram pojilicu na p~elinjaku. Ujutru dodajem toplu vodu, struk bosiljka, nozecid i so. Izvr{im letimi~ni pregled dru{tava radi ocene stanja. O~istim podnja~e i opalim ih plamenom gorionika. Uzorke mrtvih p~ela nosim na veterinarski pregled. Dru{tvima dodajem po ram hranilicu sa re|im testom do legla.

Vreme razvoja U drugoj polovini marta po~inje prvi unos nektara, polena ima u izobilju, p~ele su izuzetno aktivne. Tada kod dvojnih dru{tava pregradni prsten zamenjujem mati~nom re{etkom. Ko{nice postaju dvomati~ne. P~elinjoj zajednici iznad mati~ne aktiviram okrugli otvor kao leto. Spajanjem zajednica preko mati~ne re{etke, u ko{nicama nastaje nova situacija. P~ele se me{aju i po~inju da se pona{aju kao jedno dru{tvo. 7

Med koji se nalazi u nastavku is4 pod mati~ne re{etke, p~ele po~inju da prenose u vr{ni na3 stavak, tako da donja matica dobija 2 ve}i broj }elija za polaganje jaja. Pre1 no{enje hrane delova}e stimulativno na razvoj. Tada se u ko{nici ukupno nalazi 30 do 40 hiljada p~ela. Jednomati~na dru{tva ima}e ovakvu snagu tek krajem aprila. Zbog mnogo p~ela i dve matice i razvoj legla je br`i. Po~etkom aprila, vo}na pa{a je u punom jeku. Leglo se {iri u obe zajedni2 ce. Broj p~ela je sve ve}i. Kod gornje za1 jednice mo`e do}i do blokade matice zbog zna~ajnog 4 unosa nektara. Tada u ko{nicama zame3 nim mesta p~elinjim zajednicama. Zajednicu sa mladom maticom stavljam na podnja~u, a sa starijom, koja je dotle bila na podnja~i, stavljam iznad mati~ne re{etke. Sada donjoj zajednici zatvorim okruglo leto (jer ga ima na podnja~i), a gornjoj ga otvorim. Vadim ram hranilice koje su ispra`njene, a u sredinu zajednice dodajem satnu osnovu. Tako je leglo pocepano, dok se medna kapa na{la ispod mati~ne. I u dvomati~nim zajednicama p~ele ispoljavaju te`nju da leglo ostane kompaktno, iako ga proizvode dve zajednice razdvojene mati~nom re{etkom. Zato p~ele nastoje da mednu kapu koja je sada ispod mati~ne re{etke prenesu u vr{ni nastavak. Poja~ava se rad p~ela, a mlada matica ispod mati~ne dobija sve uslove za ubrzano polaganje jaja. Preno{enje medne kape deluje stimulativno i kada zahladi, pa p~ele privremeno ne op{te sa okolinom. U slu~aju da masla~ak i jabuka do8

bro zamede, gornjoj zajednici dodaje se ram gra|evnjak. Ako vreme bude nestabilno, sa stalnom ki{om, dru{tva se prihranjuju. U tre}oj dekadi aprila u ko{nicama su sva ~etiri nastavka puna p~ela, legla i hrane. Donja zajednica ima od 12 do 14 ramova sa leglom, a gornja i neki ram vi{e. U ko{nici ima skoro 60 000 p~ela. Postoji opasnost da do|e do bu|enja rojevog nagona. Bagremova pa{a je za 15 do 20 dana. Potrebno je u ko{nicama narednih dana aktivirati rad p~ela i podsta}i nagon za sakupljanjem nektara. Treba stvoriti uslove da p~ele neometane ni~im sakupljaju nektar na bagremu. Tada sa ko{nica skidam krov i poklopnu dasku. Vr{ni nastavak dobro nadimim sa ciljem da matica mo`da si|e u donji, ako je u gornjem. Zatim podignem vr{ni nastavak i stavim novu mati~nu re{etku ispod njega. Maticu ne tra`im, ve} se vra}am nakon tri dana, odnosno ~etvrtog dana, i proverim da li u vr{nom nastavku u sredi{njim ramovima ima jaja. Ako ima, nalazim maticu i spu{tam je u donji nastavak. Cilj je da matica bude u donjem nastavku i tako se plodi{te gornjeg dru{tva svodi na samo jedno telo.

Matice Nedelju dana nakon prethodnog manevra, od ramova sa leglom i medom vr{nog nastavka pravim oplodnjake. To su trodelni oplodnjaci u Fararovim nastavcima kojima p~elarim. Na ~eonoj i zadnjoj strani nastavka ostavljeni su prorezi za dve pregradne daske debljine 15 mm. Svaki oplodnjak ima svoju poklopnu dasku. Sredi{nji oplodnjaci imaju po 3 rama, a druga dva sa strane po 4 rama. Pre formiranja, na pod svakog oplodnjaka dodajem po 400 g {e}ernog testa paze}i da ne zatvorim otvor za ventilaciju. Oplodnjak formiram od dva rama legla i jednog rama sa medom. Iz ko{nica koje slu`e za formiranje fonda p~ela, koje su prethodnog dana obezmati~ene, dopune se oplodnjaci sa p~elama. Pred samo ve~e oplodnjacima dodajem po dva zrela mati~njaka iz kojih se u naredna 24 sata izlegu matice. Nakon 36 sati, odnosno tre}eg dana, proverim da li su matice iza{le iz mati~njaka, a zbog velikog broja izlaze}ih p~ela oplodnjacima dodajem ram sa satnom osnovom. Dvanaestog dana oplodnjake tretiram oksalnom kiselinom ili nekim sistemikom, da mi oplodnjaP^ELAR, januar 2007.

ci u toku eksploatacije ne bi bili optere}eni varoom. Procenat oplodnje matica je preko 90%. Vadim ih iz oplodnjaka nakon poklapanja legla, odnosno 20. dan od dodavanja mati~njaka. Propusna mo} oplodnjaka je samo 5 matica jer se ~eka poklapanje legla. Pravo je zadovoljstvo iz ovakvih oplodnjaka punih p~ela, sa izvu~enom i zale`enom satnom osnovom, vaditi â&#x20AC;&#x17E;kraljiceâ&#x20AC;&#x153; koje, ne gube}i vreme, na izva|enom ramu na va{e o~i pola`u jaja.

Bagremova pa{a Dan nakon formiranja oplodnjaka, proizvodnim dru{tvima dodajem dva medi{na nastavka iznad prve p~elinje zajednice, preko mati~ne re{etke. Iznad medi{nih nastavaka, preko zamre`enog pregradnog prstena, stavljam obezmati~enu drugu zajednicu, kao peti nastavak. U ve~ernjim satima obezmati~enom gornjem dru{tvu dodajem 2 1 zrela mati~njaka. Donja p~elinja zajednica sa dva medna nastavka bi}e oja~ana izletnicama gornjeg dru{tva. U narednih 10 dana 4 gornja zajednica dobi}e mladu oplo|enu maticu i veliki 3 broj mladih p~ela, sa kojima se vr{i poja~avanje donjeg dru{tva u jeku bagremove pa{e. Ram gra|evnjak, koji je bio u gornjoj zajednici u momentu stavljanja medi{nih nastavaka, preme{tam u donju za-

jednicu, a odstranjujem ga iz ko{nice prilikom podmetanja novih medi{nih nastavaka za vreme bagremove pa{e. Nakon skidanja meda od bagrema obe p~elinje zajednice dobijaju po jedan ram gra|evnjak u sredinu legla.

Livadska pa{a Oko 1. juna proizvodna dru{tva selim na livadsku pa1 {u na Pe{ter, u mesto Raspoga~a. Raspored nastavaka u ko{nici je isti kao na po~etku bagremove pa{e, jedino se umesto pre3 gradnog prstena stavlja mati~na re4 {etka ispod gornje p~elinje zajednice. Kada pro|e 15â&#x20AC;&#x201C;20 dana na livadskoj pa{i, kod proizvodnih dru{tava zamenim mesta nastavcima na podnja~i. Izvadim ramove gra|evnjake koji sada imaju zatvoreno trutovsko leglo i umesto njih stavljam nove. Na osnovu gra|evnjaka donosim sud o stanju p~elinjih zajednica. Zatim na zajednicu na podnja~i stavljam mati~nu re{etku, preko nje drugu p~elinju zajednicu, pa zatim drugu mati~nu, i na nju medi{ne nastavke, paze}i da puniji budu na vrhu.

Suncokretova pa{a Po okon~anju livadske pa{e, izme|u 1. i 5. jula iz baznog p~elinjaka dovozim polovinu podnja~a u odnosu na broj ko{nica koje se nalaze na livadskoj pa{i. Na svaku podnja~u stavljam po plodi{ni nastavak sa mladom maticom u kavezu i po ~etiri medi{na nastavka za zamenu. Na p~elinjaku jednostavno skidam medi{ne nastavke sa p~elama i po ~etiri stavljam na be`alicu iznad plodi{nog nastavka u kome se nalazi matica u kavezu. Proizvodnim dru{tvima dodajem dva prazna medi{na nastavka i vozim na suncokretovu pa{u. Kada pune medi{ne nastavke vratim u bazni p~eli-

Priprema za drugi bagrem

P^ELAR, januar 2007.

njak, bi}e bez p~ela, jer su usput pre{le preko be`alice kod matice u plodi{ni nastavak na podnja~i. Iz medi{ta vrcam med, a novim rojevima obezbedim sme{taj i prihranu. Izme|u 10. i 15. jula, ako suncokret dobro zamedi, proizvodnim dru{tvima dodajem po jedan medi{ni nastavak. Tada mi je potreban jo{ jedan radnik i radimo ceo dan. Zamenimo mesta nastavcima plodi{ta na podnja~i. Vadimo ram gra|evnjak i na njegovo mesto stavljamo ram sa satnom osnovom. Preko mati~ne re{etke stavljamo dovezeni nastavak sa otvorom na

njaka vadim poslednje matice, a svaki oplodnjak ima najmanje 2 rama legla i ramove sa novoizgra|enim sa}em u toku leta. Nastavak u kome su bila tri oplodnjaka, preko novinskog papira spajam sa gornjom p~elinjom zajednicom. U oba dru{tva dodajem po ram hranilicu sa 2,5 kg re|eg {e}ernog testa. Vr{im tretiranje protiv varoe uz kontrolu opadanja na ulo{ku `i~ane podnja~e. Oko 20. avgusta iz dvomati~nih zajednica vadim mati~nu re{etku i zamenjujem je zamre`enim pregradnim prstenom. Vade se prazne ram hranilice i nastavci se svode na 10 ramova. Gornjoj p~elinjoj zajednici do kraja avgusta dajem po punu hranilicu sirupa. Po~etkom septembra sva dru{tva imaju dovoljno hrane za zimovanje. Krajem oktobra ili u novembru, kad nestane leglo, sve zajednice tretiram oksalnom kiselinom. Tokom zime dru{tvima obezbe|ujem mir i za{titu od jakih vetrova. Zadovoljan postignutim rezultatima u teku}oj godini, o~ekujem novu sa nadom da }e biti jo{ bolja.

Povratak sa poslednje pa{e

~eonoj strani, pa medi{ne nastavke u kojima je ve} zna~ajna koli~ina meda. Na vrhu, preko mati~ne re{etke, stavlja se druga p~elinja zajednica, iz koje se vadi ram gra|evnjak i dodaje ram sa satnom osnovom. Donja p~elinja zajednica bi}e oja~ana izletnicama gornje zajednice.

Priprema za zimovanje Po zavr{etku ce|enja suncokretovog meda, ko{nice se vra}aju u bazni p~elinjak. Medi{ni nastavci se nose u magacin. Zatim se sre|uje zajednica na podnja~i. U sredini oba nastavka nalaze se ramovi sa leglom, a na krajevima sa poklopljenim medom. U toj zajednici, koja je na podnja~i, ima najmanje 20â&#x20AC;&#x201C;25 kg meda i po dva rama sa polenom i pergom (fermentisani polen). Iznad mati~ne re{etke u jednom nastavku nalazi se druga p~elinja zajednica. Gornja zajednica je na suncokretovoj pa{i bila na vrhu ko{nice, pa ima ve}u koli~inu meda, a samo 5 do 6 ramova sa leglom. U to vreme iz oplod10

Oplodnjaci su spojeni u novim nastavcima i kao takvi su spremni za oja~avanje gornje p~elinje zajednice pred uzimljavanje

P^ELAR, januar 2007.

Na DVD-u koji ste dobili uz ovaj broj ~asopisa P~elar nalazi se film o proizvodnji mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. Autor je za vas napisao i tekst koji prati film i poja{njava svaki deo proizvodnje. Redakcija se nada da }e takav postupak pove}ati proizvodnju mle~a na na{im prostorima i tako uve}ati ekonomsku dobit p~elara. Stevo se potrudio da ceo postupak uprosti do savr{enstva i pribli`i ga svakom p~elaru. Nadamo se da }ete nakon ~itanja ovog teksta po~eti da pravite planove za proizvodnju mati~nog mle~a ve} ove sezone! Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 338-683 (034) 570-384 (p~elinjak)

DOBIJANJE MATI^NOG MLE^A PO METODI STEVE GALI]A

Proizvodnju mati~nog mle~a treba po~eti kada su p~elinja dru{tva u punoj snazi, kada ima dosta p~ela u ko{nici svih uzrasta, dosta meda i polena u ko{nici i kada je vreme stabilno. Utvr|eno je da se najbolji rezultati posti`u kada je matica prisutna u ko{nici. Mati~ni mle~ je lu~evina mladih p~ela hraniteljica starosti od 5 do 15 dana, kojim hrane maticu. To je gusta, ka{asta, mle~no bela neprozirna masa nalik na pavlaku, nakiselog ukusa. Nakon stajanja na vazduhu, boja mle~i prelazi u prljavo `utu. Ukoliko je tako ostavimo nekoliko dana, vi{e se njome ne mogu hraniti matice, jer izgubi hranljivu vrednost.

Kako do}i do mati~nog mle~a? Svaki p~elar, bez obzira na broj i tip ko{nica koje poseduje, moè sa lako}om da proizvodi mati~ni mle~. Ko{nicu treba minimalno adaptirati, a glavni rekvizit u tom poslu je „izolator“, tj. prostor od tri rama izolovan mati~nom re{etkom sa svih strana u jednom nastavku ko{nice. Bez izolatora nema dobrog rada, jer on obezbe|uje da se ceo postupak odvija samo u jednom jedinom jakom p~elinjem dru{tvu. P~elinja zajednica sa izolatorom omogu}ava: – Dobijanje larvica za presa|ivanje iste starosti; – Sluì kao starter; – Sluì kao odgajiva~ko dru{tvo; PÊLAR, januar 2007.

– Slu`i za odgajanje matica, i sve to uz prisustvo matice, {to je i po`eljno.

[ta nam je sve potrebno? – ^ista i svetla prostorija. – Naslon za ram sa pode{avanjem nagiba. – Ram {irine 14 mm, na koji se lepe izliveni po~eci mati~njaka. – Igla od prohroma ili kineska igla za presa|ivanje larvi. – Sijalica na 12 V (automobilska) za osvetljavanje }elija pri presa|ivanju larvi.

– Zubarska pinceta (povijena na vrhu) kojom se vade mati~ne larve iz mati~njaka prilikom sakupljanja mle~a u bo~ice. – Drvena ka{i~ica kojom se vadi mati~na mle~ {irine 8 mm kako bi mogla da u|e u mati~njak (u novije vreme u tu svrhu se koriste jednostavne pneumatske pumpice koje svako moè sam da napravi – napomena urednika). – Plinska boca od nekoliko litara. – Tegla sa alkoholom (96%) u kojoj se drì slede}i pribor: pinceta, ka{i~ica, {pric za izvla~enje vazduha iz bo~ice sa mati~nim mle~om i igla za presa|ivanje. – Precizna vaga za merenje mase mati~nog mle~a. – Postolje – drà~ fla{ica za mati~ni mle~, kako se ne bi prevrtale prilikom ubacivanja mati~ne mle~i. – Dosta staklenih fla{ica za mati~nu mle~. Ako su ve} upotrebljavane, {to nije poèljno, treba ih dva puta prokuvati u mekoj vodi, ki{nici ili re~noj vodi i osu{iti na suncu. – Instrument za merenje vla`nosti i temperature vazduha u prostoriji u kojoj se radi. – Kalup za izlivanje po~etaka mati~njaka (nacrt moète na}i u P~elaru za maj 2006. na 219. strani, u drugom pilot latini~nom P~elaru za oktobar 2006. na 36. strani ili na DVD disku priloènom uz ovaj broj ~asopisa P~elar – napomena urednika). – Dosta izlivenih po~etaka mati~njaka. – Elektri~ni letkon ili na vrhu povijena gvozdena {ipka pre~nika 6 ili 8 milimetara, zagrejana na plinskom ili elektri~nom {poretu. – Pekarska kecelja da nam se odelo ne umrlja medom prilikom presa|ivanja larvi. – Higijenski {titnik za usta i nos. – Beli mantil. – O{tar no` koji }e se zagrejan na plinskom plameniku koristiti prilikom sasecanja mati~njaka do 12

samog mati~nog mle~a prilikom njegovog va|enja iz mati~njaka. – Fri`ider i/ili zamrziva~. – Izolator u jednom nastavku od tri rama.

Kad po~eti sa proizvodnjom mati~nog mle~a? Proizvodnja mati~nog mle~a je sezonski posao koji traje od oko 15. maja do kraja jula. Dru{tvo je spremno za startovanje kada je na vrhuncu snage u 3 LR tela ili dva nastavka DB ko{nice.

Formiranje zajednice Kod LR ko{nice u tri tela, treba na}i maticu i staviti je u troramni izolator sa ramom na kojem smo je na{li. Izolator se formira u tre}em nastavku, do zida ko{nice. U izolator se pored matice stavljaju i dva rama sa praznim pravilno izgra|enim radili~kim sa}em. U prvi nastavak ko{nice se stavljaju ramovi sa medom, a u drugi dominantno sa zatvorenim leglom. U ostatku tre}eg nastavka u kome je izolator, do izolatora se stavlja ram sa medom, do njega ram sa otvorenim leglom i na kraju ram sa polenom. U preostalom delu nastavka se postavlja otvoreno leglo. Ostavlja se mesto u sredini tog dela nastavka van izolatora za ram sa presa|enim larvama. Kod DB ko{nice, koriste se dva plodi{na tela na slede}i na~in. U donjem plodi{nom telu stavlja se zatvoreno leglo i med. U gornjem telu se do zida stavlja izolator, a ostatak tog nastavka se formira na potpuno isti na~in kao i kod LR ko{nice. U tako formiranom dru{tvu, sti~u se slede}e pogodnosti: – Za 6 dana i nadalje dobijaju se larve iste starosti. – Dobija se odgajiva~ko dru{tvo, ako se ne koristi drugo dru{tvo kao odgajiva~ko. – Dobija se klasi~ni starter, ako se koriste druga p~elinja dru{tva kao odgajiva~ka. – Dobija se proizvodnja matica za svoje potrebe. Ovo p~elinje dru{tvo mora se prihranjivati. Tako formirano ostavi se na miru tokom 4 sata, nakon ~ega mu se doda ram sa zapo~etim po~ecima mati~njaka na poliranje. Posle 6 sati, kada su p~ele zavr{ile poliranje, vadi se ram P^ELAR, januar 2007.

i vr{i presa|ivanje na suvo sa larvama iz istog p~elinjeg dru{tva. One se, prema Taranovu, mnogo bolje primaju. Naredna presa|ivanja se vr{e iz izolatora gde je matica zalegala jaja tokom prethodnih dana.

Presa|ivanje larvi To je rutinski posao i vrlo brzo se savladava uz malo truda. Pre nego pristupite presa|ivanju, morate se upoznati sa podacima o preìvljavanju jaja i larvi u razli~itim uslovima van ko{nice, pa se moraju obezbediti odgovaraju}i uslovi. Pre svega, potrebna je visoka relativna vla`nost vazduha (izme|u 60 i 70 procenata) u prostoriji za presa|ivanje, ali i temperatura od oko 30 °C. Larve se presa|uju specijalnom iglom. Zahvataju se sa le|ne strane. Nakon presa|ivanja, ram se vra}a na mesto gde je bio prilikom poliranja i tu ostaje naredna 52 sata. Zatim se vadi, p~ele se zbri{u sa rama, i nosi se u prostoriju gde ga treba staviti u specijalni nosa~ rama. Zagrejanim o{trim noèm mati~njaci se sasecaju do mle~a. Pincetom se uklanjaju larve iz mati~njaka i stavljaju u ~a{u u kojoj se nalazi alkohol (40%). Mle~ se vadi lopaticom, kojom se povremeno pritiska u bo~ici kako bi istisnuli vazduh. Nakon punjenja bo~ice, na vrh mle~a nakapa se 10 kapi alkohola (40%) i zatvori gumenim ~epom. Pomo}u {prica izvla~i se vazduh iz praznog prostora bo~ice, i grli} bo~ice sa poklopcem zaliva voskom. Bo~ica se stavlja u zamrziva~ na temperaturu od oko –20 °C. Ovaj postupak je ovakav ako izolator sluì PÊLAR, januar 2007.

kao odgajiva~ko dru{tvo. Ako izolator slu`i za odgajanje matica, onda se presa|uje samo 20 larvi i dodaje u izolator na mesto gde je ram bio na poliranju, kao i kod proizvodnje mle~a. Presa|ene larve sada tamo ostaju {est dana dok p~ele zatvore mati~njake. Sedmi dan presa|uju se larve za proizvodnju mle~a ili za drugu partiju matica. Ako dru{tvo sa izolatorom slu`i samo kao starter, presa|ene larve ostaju 24 sata u njemu, a nakon toga, primljene larve se dodaju odgajiva~kom dru{tvu koje je prihranjivano prethodnih 4–5 dana. [ta je novo u ovom odgajiva~kom dru{tvu? Nema mati~ne re{etke. Dodate larvice dru{tvo dopunjava mati~nim mle~om sve do va|enja mati~nog mle~a. Dobija se mati~ni mle~ bez ponovnog stavljanja rama u starter. Kada se prvi put dodaju primljeni mati~njaci iz startera (gde su proveli 24 sata) u jako odgajiva~ko dru{tvo, ono ih dopunjava mati~nim mle~om. Posle 28–36 sati vadi se ram sa mati~nim mle~om i nosi u prostoriju gde se vadi mati~ni mle~ na opisani na~in. Zatim se presa|uju larve u mati~njake iz kojih je upravo izva|en mle~ i dodaju se istom odgajiva~kom p~elinjem dru{tvu direktno, ovoga puta bez upotrebe startera (naravno, uz prihranjivanje). To odgajiva~ko dru{tvo puni mati~njake mle~om od presa|ivanja do va|enja mle~i. Ono ima utisak da su to rojidbeni mati~njaci. Tako se ceo mesec vadi mati~ni mle~ iz odgajiva~kog dru{tva. Matica {eta po celoj ko{nici i po mati~njacima i nema {ta da ru{i, po{to nema suparnica. Ako je pa{a dobra i ima unosa, dodaje se nastavak ispod nastavka sa izolatorom. Kada se radi sa jednom ko{nicom, nakon 20 dana prenosi se izolator u drugo jako p~elinje dru{tvo, a matica se pu{ta u svoju zajednicu, te dru{tvo nastavlja normalno da radi, kao i sva ostala dru{tva na p~elinjaku. Njegovu ulogu preuzima drugo jako p~elinje dru{tvo.

^uvanje mati~nog mle~a Mati~ni mle~ koji se pravilno proizvede najbolje se ~uva u zamrziva~u na –20 °C. Ostali na~ini ~uvanja nisu podesni za p~elare prakti~are. 13

Ro|en 20. februara 1973. u Aleksincu, p~elari od 1992. godine Fararovim ko{nicama. Autor je tri p~elarske knjige, „Savremeni principi p~elarenja 1 i 2“ i „Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva“ i urednik vi{e njih. Kao predava~ Saveza p~elarskih organizacija Srbije, do sada je odr`ao 163 p~elarska predavanja u svim republikama biv{e SFRJ. Dvostruki je dobitnik diplome profesora @ivanovi}a, najve}eg priznanja Saveza p~elarskih organizacija Srbije.

JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I

Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Recenzenti: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad Dr vet. med. Zlatko Tomljanovi}, Sv. Martin pod Oki}em (Hrvatska)

Pojavom komercijalnog p~elarenja, ameri~ka trule` p~elinjeg legla dobila je na zna~aju, naro~ito sa stanovi{ta pravovremenog otkrivanja i le~enja. Upla{eni velikim gubicima, p~elari su se odlu~ivali na razli~ite na~ine suzbijanja bolesti koji su ~esto uklju~ivali i nestru~nu primenu lekova, naro~ito antibiotika. Posledice takvog pristupa su ~esto {tetne i po p~elinje zajednice, ali i za ljude jer se pri tome ne vodi dovoljna briga o opasnosti od ostataka antibiotika u medu namenjenom ljudskoj ishrani. Ovaj tekst }e se pozabaviti prakti~nim problemima sa terena, protkanim modernim nau~nim saznanjima, a sve u svetlu najnovijih propisa koje nam name}e Evropska Unija, jer je to put koji je ova zemlja odabrala. Taj put je dosta trnovit za p~elare, na `alost. Ali, ne i nesavladiv. Jer, put na kome nema prepreka verovatno ne vodi nikuda. Ameri~ka trule` postoji jako dugo, verovatno koliko i sama p~ela. Milionima godina p~ele su uspevale da joj odole. ^ovek se nije me{ao u tu 14

njihovu borbu, a i kako bi, kada je nastao pre najvi{e 2 miliona godina (u obliku sli~nom dana{njem tek pre 200 000 godina), dok p~ele u ovom obliku postoje najmanje 40 miliona. Za svo to vreme one su nau~ile da odole ameri~koj truleì i da je drè pod kontrolom. One su to ~inile koriste}i potencijale prirode, lekovitost biljnih smola (propolisa), nektara i polena, ali i suptilne imunolo{ko-genetske mehanizme njihovog organizma, {to se potvr|uje nau~nim istraìvanjima (Jost H. Dustmann, 1993; Boecking, Spivak, 1999; Gilliam, 1988; Glinski, Jarosz, 1995; Casteels, 1985; Van Steenkiste, 1988; Jacobs, 1990; Mitro, 1994; Sturtevant, Revell, 1953; Rothenbuhler, 1964; Lapidge, 2002; Arathi, Spivak, 2001; Spivak, Gilliam, 1998; Spivak, Reuter, 2001).

Problemi Kada se ~ovek ozbiljnije upleo u ìvot p~ela, izazvao je mnoge stresne poreme}aje u p~elinjoj zajednici, od neprirodnog stani{ta do ve{ta~ke hrane, selidbi, ~estih uznemiravanja i insekticida, {to je poremetilo i prirodne odbrambene mehanizme p~ela. Uz to, p~ele su nekada ìvele samo u krajevima gde im je priroda tokom cele godine obezbe|ivala dovoljne koli~ine kvalitetne hrane, a ~ovek ih danas drì i tamo gde takvih uslova nema u kontinuitetu, pa se p~ele ~esto izlaù i takvom stresu, {to je mo`da i presudno. Uz to, p~ele se danas drè na gusto naseljenim lokacijama (p~elinjaPÊLAR, januar 2007.

cima) gde se neretko na|e i 100 do 500 ko{nica na jednom mestu, {to je protivprirodno, jer su zajednice p~ela u prirodi bile znatno udaljenije jedna od druge nego danas. To je, naravno, rezultovalo novim problemima (oskudnija pa{a po jednoj zajednici umanjuje prirodnu otpornost dru{tava na bolesti, lak{e je {irenje bolesti izme|u dru{tava, pre svega putem grabeì i zaletanjem). Stru~njaci danas preporu~uju odràvanje udaljenosti izme|u susednih ko{nica od najmanje 1 m (Ralph BĂźchler, 2002). [to se ti~e zaletanja, ~injenica je da se stru~njaci ne slaù oko uticaja zaletanja na {irenje ameri~ke truleì. Neki mu pridaju mali zna~aj, dok ga drugi stavljaju rame uz rame sa grabeòm. Zanimljivo je da neki autori tvrde da se zaletanje doga|a kod oko 5% svih radilica. Ipak, stru~njaci Veterinarskog fakulteta iz Zagreba, predvo|eni profesorom Sulimanovi}em su 1985. na ostrvu Hvaru do{li do slede}ih zaklju~aka: U uslovima stacionarnog p~elarenja A@ ko{nicama do 6% p~ela zale}e u druge ko{nice, a u uslovima selidbe i do 18%. Najzanimljiviji podatak je svakako taj da je prime}en veoma veliki procenat zaletanja i izme|u susednih p~elinjaka, ~ak na udaljenosti od neverovatnih 500 metara. Zato danas imamo priliku da sve ~e{}e pro~itamo novinske Higijena p~elinjaka i p~elarenja uop{te je veoma va`na u borbi protiv ove opake bolesti (p~elinjak Sa{e Rako~evi}a u Stancima)

vesti kako je u nekom kraju do{lo do masovne pojave ameri~ke truleì, naj~e{}e nakon bespa{nog perioda. Dodu{e, to je i period kada se bolest ~e{}e otkriva, jer se tada leglo smanjuje, pa su lak{e uo~ljive promene na njemu. U provokativne faktore za pojavljivanje manifestne ameri~ke truleì, pored lo{e pa{e, spadaju i neumerena prihrana {e}erom i/ili zamenama polena, drànje starog sa}a, oduzimanje mladih p~ela (recimo prilikom formiranja paketnih rojeva), ~esta i neodmerena uznemiravanja dru{tava, dodavanje otvorenog legla bez p~ela, nedostatak kontinuiranog obilnog unosa polena poreklom od {to ve}eg broja biljnih vrsta i sli~no. Naravno, svi ovi nepovoljni ~inioci mogu da izazovu pojavu skoro svake p~elinje bolesti, ako su uzro~nici prisutni u ko{nici.

Uzro~nik Ameri~ku trule` izaziva bakterija (Paenibacillus larvae) specifi~nih osobina. Ona se neprestano nalazi u izvesnom broju p~elinjih dru{tava, ali ne izaziva uvek bolest. Od 8,8% do 12% dru{tava na svim p~elinjacima u Danskoj, Norve{koj i Nema~koj ima u medu spore ameri~ke truleì, ali dve tre}ine njih nikada ne oboli (Hansen, 1984; Hagen, Hetland, 1988; Ritter, 1990). Na teritoriji Vojvodine utvr|eno je da spora truleì ima u 4,65% svih zajednica p~ela (Plav{a, Dobri}, Stojanov). I u Australiji se kod 4% dru{tava nalaze spore izaziva~a ameri~ke truleì, ali nema simptoma bolesti. Noviji podaci iz Nema~ke (Ritter) govore da je taj procenat i mnogo ve}i u pojedinim regionima.

Spore kao izvor nerazumevanja su{tine bolesti [ta su to spore? Spore su, pre svega, glavni razlog zbog ~ijeg nerazumevanja p~elari ne slu{aju savete stru~njaka, pa svoje p~ele nepravilno tretiraju, i {to je najgore, nanose {tetu i njima i sebi. Spora je, prostim jezikom re~eno, u~aurena forma bakterije. I to tako u~aurena da moè u toj svojoj ~auri da provede vi{e decenija â&#x20AC;&#x17E;bez hrane i vodeâ&#x20AC;&#x153;, ~ak i do 69 godina (Shimanuki, Knox, 1994), i da nekada u dalekoj budu}nosti, u povoljnim uslovima, prouzrokuje pojavu ameri~ke truleì. PÊLAR, januar 2007.

Danas p~elari ameri~ku trule` sve ~e{}e suzbijaju antibioticima. I zaista, gledano okom (a ne znanjem) bolest se uspe{no pobe|uje i nestaje veoma brzo, naro~ito ako je trule` uo~ena u po~etnom stadijumu razvoja. Me|utim, to je samo prividno. Ova bakterija ima osobinu da u nepovoljnim uslovima stvara veliki broj spora. Glavna razlika izme|u bakterije izaziva~a trule`i i njene spore le`i u tome da odre|eni antibiotici ubijaju (vegetativnu) bakteriju bez ikakvih problema, ali ne i sporu.

tika vi{e ne bude u ko{nici, ali i mnogo, mnogo kasnije, ~ak posle dve, tri ili vi{e godina, kada opet nastane povoljna situacija, tj. pad imuniteta p~elinje zajednice izazvan jednim od gore navedenih faktora. Tokom tih predstoje}ih godina, p~elar nesmetano obavlja razmenu ramova izme|u ko{nica i tako raznosi spore po p~elinjaku, sam stvaraju}i katastrofu obimnih razmera do koje }e sigurno do}i, samo je pitanje kada. Ovolika ra{irenost ameri~ke trule`i danas poti~e upravo od ovog nesuvislog postupka nedovoljno obrazovanih p~elara. Nikakve pri~e tu ne poma`u. Jer, ovih dana, kada je na vi{e p~elinjaka u jednom delu na{e zemlje ustanovljena ameri~ka trule`, prema informacijama stru~njaka iz nadle`nog Veterinarskog specijalisti~kog instituta, narednih dana su, odmah po saznanju da se trule` pojavila, p~elari bukvalno razgrabili antibiotike iz lokalnih veterinarskih apoteka! Taj trend mora da se zaustavi. Sve ovo li~i na za~arani krug gre{aka. Jedna gre{ka provocira drugu. Za{to sve to nije dobro za p~elare? Dva su razloga.

Satne osnove mogu biti va`na karika u preno{enju ameri~ke trule`i, ako vosak nije dezinfikovan i ako se u njemu nalazi enormno veliki broj spora ove bolesti

Med mora da bude bez antibiotika

Bakterija koja je u~aurena u sporu je POTPUNO otporna na antibiotike. Zanimljivo je da se nakon uginjavanja larve, ne razvijaju sekundarni mikroorganizmi, ve} samo spore, jer ova bakterija prilikom stvaranja spora osloba|a prirodni antibiotik (Dobri}, Vickovi}, Kuli{i}, 2000).

Antibiotici P~elari koji koriste antibiotike ne shvataju {ta su uradili. Umesto da po zakonu zajednicu uni{te i spale je kao izvor zaraze (time se spaljuju i bilioni spora, jer se samo u jednoj }eliji sa uginulom larvom nalazi i vi{e od 2,5 milijarde spora), oni primene antibiotik. U ve}ini slu~ajeva vidljiva bolest nestane i p~elar je zadovoljan. Uz put â&#x20AC;&#x17E;ogovaraâ&#x20AC;&#x153; stru~njake govore}i kako oni ni{ta ne znaju i kako je on, eto, uspeo da pobedi ovu opaku bolest. Jo{ se time hvali kod kolega p~elara i tako ovu lo{u praksu {iri i na druge p~elinjake. A {ta za to vreme rade spore? Ba{ ni{ta. One ~ekaju svojih pet minuta. Oni mogu do}i vrlo brzo, ~im antibio16

Prvi razlog je svakako taj {to po vaè}em srpskom zakonu u medu ne smeju da se na|u antibiotici. U Evropskoj Uniji je prakti~no zabranjena upotreba antibiotika u p~elarstvu. Kod nas jo{ uvek nije, ali }e uskoro svakako biti. Jer, ne postoji stru~njak koji moè da garantuje da primenom antibiotika u bilo koje doba godine, oni ne}e dospeti u med. Izvestan, manji ili ve}i rizik uvek postoji. Savremene metode za utvr|ivanje prisustva antibiotika u medu su veoma precizne. Moderna tehnika omogu}ila je pomeranje granice otkrivanja toliko da je od 2001. godine mogu}e utvrditi od 6,7 do 20 puta manje doze antibiotika u medu (zavisno od vrste antibiotika), nego {to je to bilo mogu}e 1999. godine. Prema zakonodavstvu Evropske Unije, ako se u medu na|u antibiotici, med se ne{kodljivo uni{tava. To uni{tavanje, naravno, ne podrazumeva prosto bacanje meda na |ubri{te, ve} je to jako skup proces koji mora da plati p~elar. U izvrcanom medu, zbog niè temperature lagerovanja od one u ko{nici, antibiotici se potpuno razlaù tek nakon 12â&#x20AC;&#x201C;15 meseci (umesto oko dva meseca u ko{nici). Me|utim, najnoviji podaci iz Belgije ukazuju da se antibiotici u ko{nici PÊLAR, januar 2007.

mogu zadràti ~ak do 3 godine, a u izvrcanom medu i duè. Za potpuno razlaganje antibiotika u polenu potrebno je ~ak 6 godina (Argauer, Herbert). Ostaci antibiotika oksitetraciklina su na|eni u medu dru{tava koja su se prihranjivala poga~icama sa antibiotikom (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005). Treba pomenuti jo{ jednu negativnu pojavu primene antibiotika. Posle dugogodi{nje upotrebe, pojavljuje se otpornost uzro~nika ameri~ke truleì na primenjivani antibiotik. Tako je utvr|ena otpornost uzro~nika truleì na antibiotike u Poljskoj, Ju`noj Americi, Velikoj Britaniji i SAD-u (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005).

Antibiotici {tetni za p~ele Drugi razlog leì u ~injenici da je primena antibiotika {tetna i za same p~ele. Dokazano je da antibiotici i u propisanoj dozi skra}uju ìvot p~elama (Tabarly, Monteira, Moffet, Wilson, Brizard). Pove}ana doza moè da dovede i do uginu}a p~ela (Tisseti, Roussean). U preradi polena u pergu p~elama pomaè 227 mikroorganizama (bakterije, gljivice…). Upotreba antibiotika ubije ve}inu njih i dobija se nekvalitetna perga koja u prole}e ne moè da zadovolji potrebe p~elinjih zajednica, pa je razvoj p~ela usporen i nedovoljan. Uklanjanje korisnih crevnih bakterija kod p~ela pod uticajem antibiotika daje prostor za razvoj gljivica i dugotrajnih i te{kih gljivi~nih infekcija p~ela i legla.

Gledano iz ugla p~elara prakti~ara, oni mogu da podignu nivo higijenskih sposobnosti svojih zajednica (i tako dru{tva u~ine relativno otpornijim na ameri~ku trule`) tako {to }e iz generacije u generaciju odgajati matice od dru{tava koja ve} pokazuju visok nivo higijenskog pona{anja (brzo ~i{}enje o{te}enog ili zara`enog legla). Detaljno o na~inu rada pro~itajte u P~elaru za januar 2006. na 17. strani. Posle vi{e generacija, ceo p~elinjak }e u proseku imati znatno razvijenije higijensko pona{anje. Ali, ova osobina se ne nasle|uje dominantno, pa je zato uloga trutova veoma zna~ajna. Zato takav rad daje dobre rezultate tek posle vi{e godina, kada se frekvencija `eljenog gena na p~elinjaku pove}a. Kada bi se svi p~elari bavili ovakvim radom, brzo bi do{li do rezultata.

Prepoznavanje bolesti Sama ameri~ka trule` se naj~e{}e lako prepoznaje po uvu~enim–udubljenim vo{tanim poklopcima zatvorenog legla, ~esto izbu{enim, sa jednoli~nom masom braon boje u }eliji u koju se pretvorila obolela larva i koja se razvla~i u duge niti (starost oko 25 dana). Skoro sve obolele larve potamne 10–15 dana nakon izleganja. U knjigama pi{e da larve onda po~inju da trule i imaju miris tutkala, ali je mali broj `ivih stanovnika Srbije imao priliku da u `ivotu oseti miris pravog tutkala, jer je on danas zamenjen raznim lepkovima za drvo.

Sigurna dijagnostika samo u veterinarskim ustanovama

Priroda kao lek Postoji jo{ jedan su{tinski problem. Treba napomenuti da bi u prirodi obolela zajednica najverovatnije uginula. Ovako, „spa{ena“ antibiotikom, p~elinja zajednica i dalje odgaja trutove koji nose gene koji uslovljavaju slabu prirodnu otpornost na ameri~ku trule` i koji mogu oploditi neku maticu. Tako se „lo{i“ geni, koji bi u prirodi nestali (ili ostali u manjini) prirodnom selekcijom, ostavljaju da cirkuli{u u p~elinjoj populaciji pru`aju}i ve}u verovatno}u za ra|anje neotpornog potomstva. Prirodna otpornost p~ela na ameri~ku trule` postoji i odre|ena je stepenom higijenskog pona{anja. O tome je pisalo vi{e autora (Taber, 1982; Kefuss, 1996; Stanimirovi}, 2001). P^ELAR, januar 2007.

Kaè se da je za sigurnu potvrdu da se radi o ameri~koj truleì potrebno uraditi laboratorijske analize u Veterinarskom institutu. Ipak, postoje neki na~ini koje moè da primeni i p~elar amater, a koji ukazuju na to da se radi o ameri~koj truleì sa velikom pouzdano{}u. Suve kraste, u koje se na kraju pretvore larve nakon {ezdesetak dana, jako fluoresciraju kada se osvetle ultraljubi~astom svetlo{}u. Ovu svetlost daju aparati za proveru falsifikovanih nov~anica, a u poslednje vreme mogu se nabaviti takvi vrlo jeftini ru~ni aparati. A kada se suva krasta stavi u {est kapi mleka zagrejanog na 74 °C, mleko se zgru{ava jedan minut, a onda po~inje da se naglo razbistrava do potpune bistrine kroz 15 minuta. Ovaj efekat 17

(uzrokovan proteoliti~kim enzimima koji se osloba|aju prilikom stvaranja spora) ne uzrokuje nijedan drugi materijal iz ko{nice, osim ostataka larvi uginulih od ameri~ke trule`i i polena.

Suzbijanje Suzbijanje se vr{i spaljivanjem sadràja ko{nice uz prethodno ugu{enje p~ela nekim otrovnim gasom. Ako je ko{nica stara, spaljuje se, a ako je nova, samo se opali let lampom. Ako p~elar po{tuje zakon i dva puta godi{nje, u prole}e i jesen, vr{i kontrolni pregled na zdravstveno stanje svojih p~elinjih zajednica, i ako ispo{tuje proceduru u saradnji sa veterinarskim inspektorom, ima pravo na realnu naknadu {tete u iznosu od najmanje oko 100 evra, zavisno od veli~ine ko{nice i njenog sadràja (med, ramovi, sa}e), i to bez spaljivanja same ko{nice. Ova zaista realna suma je dovoljan stimulans p~elarima da bolest saseku u korenu, ali na àlost, kod nas je jo{ uvek sramota imati ameri~ku trule`, pa je p~elari uglavnom ne prijavljuju i sami je saniraju, na pravilan (spaljivanje) ili nepravilan i vi{estruko opasan (bumerang) na~in (antibiotici). Postoje neke nove metode suzbijanja ameri~ke truleì, ali jo{ nisu zakonom predvi|ene ni u zemljama gde su otkrivene, jer se zahteva

vi{egodi{nja potvrda u praksi. Radi se o dvokratnom stresanju „golih“ p~ela na par satnih osnova (paketni rojevi), oba puta u ~istu dezinfikovanu ko{nicu, u razmaku od 2–3 dana (Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2002, 2005; Wolfgang Ritter, 2005). Kod prvog stresanja p~ele upotrebe kompletnu zalihu hrane iz medne voljke (za ishranu, gradnju sa}a), koja eventualno moè da sadrì spore ameri~ke truleì, i tako ih izbace iz sebe. Manevar se ponovi jo{ jednom kroz 2–3 dana. Na kraju se, u okviru tre}eg stresanja, p~ele smeste na nove satne osnove i prihranjuju se da bi ih izgradile. Me|utim, za sada, ovu metodu treba prihvatiti samo kao informaciju, dok se ne dokaè u praksi. Iskustva u nekim zemljama (Danska) pokazuju da ovo ipak nije pouzdana metoda, mada nije najjasnije da li je tamo sve ra|eno prema najnovijim preporukama. I kod nas je bilo sli~nih poku{aja, ali nisu nau~no obra|eni, pa se ne mogu uzimati kao reference. Na kraju krajeva, ova metoda nije bez mana. Opet ostavljamo maticu koja daje potomstvo „osetljivo“ na ameri~ku trule`, {to je suprotno prirodi. Prema tome, kod ameri~ke truleì je sve kristalno jasno. Jedini problem leì u nerazumevanju problema. Nadam se da sam ovim tekstom uspeo da taj problem delimi~no osvetlim i pribliìm ga p~elarima na pravi na~in.

Broj ~asopisa P~elar na zalihama u SPOS-u po mesecima i godinama koji se nude p~elarima za dopunu njihovih kolekcija starih brojeva po ceni od 20 dinara po komadu Godina Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

1992 1993 1994 1995 42 32 18 12 6

36 32

6 67

1996 156 130 174 152 90 122 160 146 150 150 19 95

1997 1998 1999 2000 2001 56 55 5 32 130 30 188 151 32 105 63 60 104 51 100 21 30 100 25 105 115 108 100 43 130 9 108 16 77 100 80 8 134 100 83 133 18 100 86 120 27 100 10

2002 2003 2004 2005 320 194 2 8 83 8 140 153 149 57 299 30 50 410 86 66 183 25 2 76 55 190 46 81 24 342 83 20 10 297 35 72 5

Na raspolaganju vam stoji i 555 primeraka vanrednog broja P~elara sa odabranim tekstovima iz 2005. godine. Kad odaberete nedostaju}e brojeve, pozovite SPOS da proverite da li tih brojeva jo{ uvek ima na zalihi (011/2458-640, tra`ite Nata{u). Ako ih ima, izvr{ite uplatu na ra~un SPOS-a (imate ga na koricama P~elara). Uplata treba da pokrije vrednost ~asopisa (broj komada puta 20 dinara) i vrednost po{tarine za slanje ~asopisa: Ako naru~ujete jedan primerak, za po{tarinu treba uplatiti 12,5 dinara, za dva primerka 16,5 dinara, do 5 primeraka 29 dinara, do 10 primeraka 36,5 dinara, do 20 primeraka 49 dinara. U jednom paketu ne mo`e da se {alje vi{e od 20 primeraka, pa ako naru~ujete vi{e, treba da se konsultujete sa stru~nom slu`bom SPOS-a. Iskoristite ovu priliku!

P^ELAR, januar 2007.

KOLIKO VAROA IMA U KO[NICAMA Priredila: Danijela Stojkovi} Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 7/2006, tekst koji su napisali dr Ralph Büchler, Jens Radtke, dr Claudia Garrido, prof. dr Kaspar Bienefeld i dr Klaus Ehrhardt

Nema~ki autori u tekstu objavljenom u julskom broju ~asopisa Die biene za 2006. godinu, navode da se gubici dru{tava zbog varoe de{avaju zbog zakasnelog prepoznavanja zaraze, odnosno zbog pogre{ne procene efikasnosti tretmana koji je sprovo|en. Ko ~eka da se pojave jasni simptomi zaraze (o{te}enja na leglu, izlegle o{te}ene p~ele, uo~ljive varoe na p~elama) vrlo ~esto izgubi svoja p~elinja dru{tva. Nakon saznanja da se tok razvoja varoa u pojedina~nim dru{tvima razlikuje, po~eli su da i o tome vode ra~una prilikom odabira zajednica za odgoj matica. U okviru jednog projekta za pobolj{anje metoda selekcije, nekoliko godina isprobavali su razli~ite metode za procenu i ocenu stepena zara`enosti jednog p~elinjeg dru{tva.

Prirodno opadanje varoa Bez ikakvog uticaja na samo dru{tvo mogu}e je proceniti stepen zaraènosti na osnovu brojanja prirodno opalih varoa u fioci mreàste podnja~e (to su varoe koje uginu zbog starosti ili se jednostavno otka~e od p~ele iz bilo kog razloga). Ova metoda preporu~uje se za svaki koncept tretmana i u zavisnosti od na|enog broja varoa pristupa se odgovaraju}im merama za{tite. Dodu{e, postoji nekoliko prakti~nih problema koji mogu uzrokovati pogre{nu procenu: – Samo jedan deo uginulih varoa pada na podnja~u. – Mravi, larve vo{tanog moljca i uholaè mogu ukloniti varoe iz fioka podnja~a. – Tempo opadanja varoa se svakodnevno menja, {to se lako prevazilazi dugotrajnim pra}enjem opadanja i izra~unavanjem dnevPÊLAR, januar 2007.

nog proseka, tokom najmanje 2 do 3 nedelje. – U otpadu na podnja~i veoma se te{ko prepoznaju varoe. Ovaj problem se lako re{ava ~e{}im brojanjem varoa i uklanjanjem otpada kod svakog brojanja. – Prirodno opadanje varoa u velikoj meri zavisi od ja~ine dru{tva i trenutnog stanja legla.

Pouzdanija procena zaraènosti Za odre|ivanje relativne zaraènosti varoom moèmo primeniti i metodu brojanja varoa na uzorku p~ela. Varoe koje se nalaze na p~elama moèmo pomo}u sapunice isprati sa p~ela i prebrojati. Ovu metodu su jo{ 1980. godine predloìli Ritter i Ruttner (ADIZ 14:134 do 138). Od po~etka devedesetih se na institutu za p~elarstvo u Hohen Neuendorf-u uspe{no primenjuje. Upore|enja metoda su pokazala da jedan uzorak p~ela daje pouzdaniju ocenu o zaraèVaroe na 10 g p~ela

Pre`ivele bez tretmana

Kolaps u toku zime

Kolaps pre zime

Zara`enost p~ela 8. jula kod 30 p~elinjih dru{tava i njihova sposobnost za pre`ivljavanje bez ikakvog tretmana protiv varoe (test vitalnosti)

nosti od tronedeljne kontrole prirodnog opadanja varoa. Testovi vitalnosti p~ela pokazali su da zaraène p~ele ve} po~etkom jula daju pouzdanu prognozu o sposobnosti za prezimljavanje netretiranih p~elinjih dru{tava (slika). Biolo{ki zna~ajna ~injenica je da posledice zaraènosti p~ela varoom u velikoj meri zavise i od same ja~ine p~elinjeg dru{tva. Jaka dru{tva bolje podnose zarazu nego slaba dru{tva. Opasnost za p~elinje dru{tvo se iz tog razloga jasnije oceni na osnovu relativne procene zaraènosti nego na osnovu apsolutnog (ukupnog) broja varoa.

Uticaj metodologije uzimanja uzorka Na pouzdanost odre|ivanja zaraènosti uti~e i deo ko{nice u kome se uzima uzorak kao i veli~ina uzorka. Na institutu za p~elarstvo Kirchhain povodom toga je izvr{eno testiranje na 19 ve} testiranih dru{tava i sa ukupno 247 uzoraka p~ela. Da bi doneli pouzdanu ocenu potrebno je najmanje 30 g p~ela po uzorku, dakle otprilike 300 p~ela. Mlade p~ele iz samog legla su najvi{e bile zaraène. Te mlade p~ele sa legla, kao i p~ele koje su se nalazile blizu leta, pokazale su najve}e odstupanje od prose~ne relativne zaraènosti zajednice. Najpovoljnije mesto za uzimanje uzoraka je medi{ni prostor odnosno ramovi sa hranom. Zaraènost p~ela iz tog podru~ja u proseku iznosi 68% od zaraènosti p~ela u leglu, ali je odnos izme|u ove dve vrednosti statisti~ki zna~ajno povezan (r=0,89, p<0,0001). Odstupanja zaraènosti su u medi{nom prostoru manja (ponovljivost w=0,85 prema w=0,74). Pritom treba napomenuti da je uzimanje uzoraka iz medi{nog prostora jednostavnije i ne ugroàva maticu. Detaljna uputstva za uzimanje uzoraka i njihovu procenu pogledajte u posebnom tekstu.

mana, pokazuje u kojoj meri je tretman bio uspe{an. Jer, na kraju krajeva, nije bitno koliko varoa na|emo na podnja~i, ve} koliko varoa ostane na p~elama tj. u p~elinjem dru{tvu. Onima koji u~estvuju u uzgoju tolerantnih sojeva p~ela, relativna zaraènost p~ela po~etkom jula zajedno sa tronedeljnom kontrolom prirodnog opadanja varoa u periodu kada cveta vrba iva (salix caprea, mart i april) jer u ovom periodu zasnivanje zaklju~aka samo na metodi uzimanja uzoraka nije dobro zbog manje zaraènosti, pruà va`ne informacije o individualnom pove}anju zaraze u testiranim dru{tvima. Svim ovim, zajedno sa testom bu{enja poklopljenih }elija legla iglama radi utvr|ivanja higijenskog pona{anja p~ela u gajenju legla, dobijamo osnovu za uzgoj p~ela na tolerantnost prema varoi.

UPUTSTVA ZA UZIMANJE UZORAKA I PROCENU ZARA@ENOSTI VAROOM P~ele sa srednjeg rama u ko{nici istresti na plasti~nu foliju koja se nalazi na poklopcu, tu foliju skupiti i p~ele presipati u posudu koju ste namenili za uzorak p~ela (plasti~na teglica sa poklopcem, zapremine 100 ml, takozvana teglica za uzorak mokra}e). U ovakve posude staje otprilike 50 g p~ela. Veoma va`no je precizno zapisivanje o kom dru{tvu se radi (broj dru{tva) i datum

Tuma~enje rezultata Nema~ki stru~njaci iz iskustva tvrde da p~ele koje su po~etkom jula zara`ene varoom sa manje od jednim procentom, mogu odgajiti leglo sa zdravim zimskim p~elama. Ve}i procenat zara`enosti po pravilu zahteva tretman tokom leta, tj. krajem jula i u avgustu. Ponovljeno uzimanje uzorka, nakon izvr{enog tret20

P^ELAR, januar 2007.

uzimanja uzorka. Na ovoj plasti~noj posudi moète zapisati podatke vodootpornim flomasterom, pa ukoliko èlite da istu posudu vi{e puta upotrebite, moète natpis izbrisati alkoholom. Moète koristiti i samolepljive etikete i na njima zapisivati podatke.

mogli da promu}kamo. U slu~aju da je posuda do vrha puna sa p~elama, preporu~uje se podela uzorka ili prebacivanje p~ela u ve}u posudu. Nakon intenzivnog mu}kanja posude (nekoliko sekundi), mora ista da odstoji najmanje 15 minuta. U sapunici se varoe polako odvajaju od p~ela.

Ubijanje p~ela Prosejavanje varoa Radi dobijanja pouzdanog podatka o stepenu zaraènosti, ubijanje 300 p~ela sigurno moèmo preboleti, s obzirom da izgubimo znatno vi{e p~ela u polju prilikom njihovog izleta. U zatvorenim posudama p~ele relativno brzo uginu, a ako to ne èlite moète unapred izbu{iti nekoliko rupica na poklopcu. Posudu sa uzorkom odloìti na hladno mesto (friìder ili led). Ukoliko niste u situaciji da odmah izvr{ite pregled p~ela radi utvr|ivanja stanja, odloìte posudu u zamrziva~. Dodu{e, nekoliko dana i bez zamrzavanja ne uti~e nepovoljno na sam uzorak (za vreme dok uzorak putuje kao po{iljka do nekog instituta) i ne ugroàva rezultate ispitivanja.

Odre|ivanje teìne Radi pregleda, pre svega se utvr|uje teìna uzorka. Za ovo merenje je dovoljna jedna digitalna vaga (koja meri sa precizno{}u do 0,1 g, u prodaji ovakva vaga staje oko 40 evra). Od bruto teìne posude sa p~elama oduzimamo teìnu prazne i suve posude, da bi utvrdili neto teìnu p~ela.

Ispiranje (tu{iranje) p~ela Nakon merenja, napunimo posudu sa vodom i dodamo jednu kap sredstva za pranje posu|a. Potrebno je da su p~ele u potpunosti pokrivene vodom, ali ujedno mora ostati slobodan prostor do poklopca posude od 2 cm, da bi zatvorenu posudu sa vodom i p~elama P^ELAR, januar 2007.

Ponovo intenzivno mu}kamo posudu sa p~elama i vodom, otprilike 30 sekundi, pa sipamo sadr`aj iz posude u dvostruko sito iznad sudopere. Posudu ispiramo vodom iznad sita, da bi varoe koje se nalaze na zidovima posude tako|e odstranili. P~ele koje se nalaze u situ ispiramo jakim mlazom vode. Takvim ispiranjem varoe padaju sa gornjeg krupnijeg sita u donje sitnije sito.

Brojanje varoa Brojanje varoa je jednostavnije, ako se varoe sa sita istresu na svetlu podlogu, ili odmah prilikom ispiranja stavimo gazu izme|u dva sita. U slu~aju da ima puno varoa, moèmo pomo}u fine ~etkice da ih podelimo u grupe i tako izbrojimo. Za ceo postupak, po pravilu, ne treba vi{e od 5 minuta po dru{tvu. Ko ne èli samostalno da izvr{i procenu, u Nema~koj uzorke moè poslati nekom od odgovaraju}ih instituta. Precizan i brz pregled ko{ta otprilike 2,5 evra.

Procena zaraze Dobijeni broj varoa podelimo sa te`inom uzorka p~ela i tako dobijemo broj varoa po gramu. Da bi dobili vrednosti koje mo`emo me|usobno upore|ivati, zapisujemo koliko se varoa nalazi u 10 g p~ela (broj varoa/g puta 10). Po{to masa p~ela od 10 g pribli`no odgovara koli~ini od 100 p~ela, ovakav podatak predstavlja procenat zaraze. 21

PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTI VAROOM Priredila: Danijela Stojkovi} Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji je napisao dr Gerhard Liebig

Iako autori ~ija su istraìvanja prenesena u prethodnom tekstu navode da je metoda procene zaraènosti varoom na osnovu pregleda uzorka p~ela pouzdana i da ta metoda pruà kvalitetnu prognozu za uspe{no prezimljavanje dru{tva, dr Gerhard Liebig je u septembarskom broju ~uvenog nema~kog ~asopisa objasnio za{to on ipak daje prednost metodi koja do zaklju~aka o zaraènosti dolazi na osnovu prebrojavanja opalih varoa u fioci mreàste podnja~e. Varoa se razmnoàva isklju~ivo u }elijama legla. Zato, u periodu kada ima legla, populacija varoe se pove}ava. Broj varoa se u toku jednog meseca udvostru~i, ~ak i utrostru~i. Rast populacije varoa zavisi od koli~ine legla. [to je ve}a koli~ina legla, utoliko je ve}a zaraènost varoom. O{te}enje legla nastupa ako je vi{e od jedne varoe u }eliji. Mogu}nost zaraàvanja }elije legla sa vi{e varoa pove}ava se sa relativnim stepenom zaraènosti p~ela i legla. Samim tim dolazi i do ve}eg o{te}enja legla. Takva zaraènost fundamentalno negativno uti~e na zajednicu p~ela u kasnom letnjem i jesenjem periodu kada se stvara leglo zimskih p~ela, koje biva zna~ajnije o{te}eno i dobijaju se nekvalitetne zimske p~ele (manje otporne i sa kra}im ìvotom). Iz tih razloga potrebno je da dobrodeluju}im tretmanima 22

uklonimo varou iz dru{tva. U celom tom procesu, mnogo je bitnije saznanje koliko varoa je pre`ivelo i ostalo da `ivi u dru{tvu, a ne koliko ih je otpalo.

Tri mogu}e metode Sigurna ocena uspe{nosti tretmana zahteva {to ta~niju procenu zaraènosti i pre i posle tretmana. Postoje tri metode koje nam omogu}avaju ovakvu procenu: – Pregled uzorka p~ela, da bi se odredila zaraènost p~ela, kao {to su opisali Ralph Büchler, Jens Radtke, Claudia Garrido, Kaspar Bienefeld i Klaus Ehrhardt u prethodnom tekstu. – Znatno komplikovaniji (zahtevniji) pregled uzorka legla. – Jednostavna dijagnoza na osnovu otpalih varoa u fioci mreàste podnja~e.

Nedostaci pregleda uzorka p~ela Kod pregleda uzorka p~ela i uzorka legla utvr|uje se relativno stanje zaraènosti samo u tom uzorku. Da bi se utvrdilo pravo ~injeni~no stanje zaraènosti potrebna je precizna informacija o ta~nom broju zaraènih p~ela, a posebno }elija legla radilica i trutova, jer je leglo znatno vi{e zaraèno nego same p~ele. Ovo pravilo vaì posebno za leglo trutova. Njegova relativna zaraènost je u proseku osam puta ve}a nego zaraènost radili~kog legla. Razvoj zaraze u jednom p~elinjem dru{tvu zavisi od koli~ine legla radilica i trutova. Kod uzgoja p~ela i ovakvog utvr|ivanja zaraènosti trebalo bi obratiti pa`nju i na otpornost konkretnih dru{tava prema varoi, ali takva pa`nja PÊLAR, januar 2007.

Zna~ajna ruska istraìvanja Brzina rasta broja varoa nije apsolutna veli~ina, ve} se moè menjati pod uticajem nekoliko faktora, koji se zasnivaju na srednjoj plodnosti varoa. Maksimalna brzina rasta broja varoa je 39,1±4,7% za 12 dana. Mi smo posmatrali razvoj varoa nakon tretiranja dru{tava sumpornim gasom. Posle dva do tri meseca izjedna~io se broj varoa u tretiranim i netretiranim zajednicama. Vidimo da se efekat tretmana pri kome je palo mnogo varoa u potpunosti kompenzovao pove}anom brzinom rasta broja varoa. Pove}anje plodnosti varoa nakon tretmana nekim preparatima primetio je i N. M. Stolbov (1978). Ali, nemaju svi preparati takav efekat. Tako|e, pri upotrebi hemijskih preparata koji nemaju stoprocentni efekat, p~elar vr{i odabir (selekciju) najotpornijih varoa sa najve}om ìvotnom sposobno{}u (to se de{ava i pri termo obradi). To dovodi do pove}anja brzine rasta broja varoa. Ovaj nedostatak nije prisutan kod biolo{kih mera borbe, gde se varoa uklanja bez obzira na njenu ìvotnu sposobnost. Na plodnost varoe i pove}anje njenog broja uti~e „efekat grupe“ (I. V. Pileckay, 1982). On se odnosi na sniènje srednje plodnosti varoe kada u jednu }eliju legla u|u dve ili vi{e varoa. Ukoliko se raspored varoa u leglu zasniva na verovatno}i (V. V. Skripnik, 1985), to }e procenat varoa koje }e u}i u jednu }eliju zavisiti od stepena zaraènosti legla. [to je niì stepen zaraènosti legla, to je manji broj }elija legla u kojima ima vi{e od jedne varoe. Kako pokazuju istraìvanja, pri zaraènosti legla od 10%, svega 5% varoa nije samo u }eliji legla. Ta~no odre|ivanje brzine rasta broja varoa u trutovskom leglu nismo sprovodili, ali prema raspoloìvim podacima ona nije mnogo ve}a nego u radili~kom leglu. Vi{a plodnost varoe u trutovskom leglu se umnogome kompenzuje duìm vremenom provedenim u }eliji (oko 25%). V. V. Skripnik (1986)

P^ELAR, januar 2007.

izostaje skoro u svim istra`ivanjima. Odnos broja varoa na p~elama i u }elijama legla u velikoj meri odre|uje sama koli~ina legla. Vi{e legla – manje varoa na p~elama. I ba{ iz tih razloga ne bi trebali da se oslonimo isklju~ivo na pouzdanost pregleda uzorka p~ela. U pore|enju sa metodom pregleda broja opalih varoa u fioci mre`aste podnja~e, takva metoda je jako zahtevna.

Pregled opalih varoa u fioci mreàste podnja~e Pregledom opalih varoa u fioci podnja~e moè se utvrditi prirodna zaraènost varoom. Opadanje varoa u fioku uglavnom nastaje prilikom izleganja p~ela iz zaraènih }elija legla. U tom slu~aju se na podnja~ama nalaze jo{ ìve ènke varoe, ali i uginule varoe. Sve su otpale sa ili bez dodatnog rada p~ela ~ista~ica. Aktivna odbrana radilica od zaraze ne mora da zna~i da su varoe o{te}ene ili ubijene! Ovakav stepen otpornosti moèmo najbolje oceniti prema odnosu broja tamnih opalih varoa i preìvelih varoa u dru{tvu (varoe na leglu i na p~elama). Prilikom brojanja otpalih varoa beleè se pored tamnih varoa i one svetlije, koje imaju karakteristi~an ovalni i spljo{teni oblik. U dru{tvima sa leglom preovla|uju svetle varoe. U dru- Mreàsta podnja~a i fioka ispod nje {tvima bez lesu u modernom p~elarstvu neizbe`ne. Ko u gla opadaju pozno leto i u jesen otpale tamnije varoe i to u manjem varoe prebrojava pre i posle tretmana, taj drì varou pod kontrolom ukupnom broju.

Odre|ivanje broja opalih varoa [to se ti~e p~elarske prakse i potreba p~elara prakti~ara, dovoljno je ako ulo`ak u fioci podnja~e stoji od 1 do 3 dana. Trajno postavljanje ulo`aka treba izbegavati, jer se tada na23

kupe mravi i uholaè, koji opale varoe smatraju izvorom hrane. U takvim slu~ajevima ulo{ke treba ~e{}e ~istiti kako bi se izbegao ovaj problem. Bolje je uloàk menjati bar dva puta nedeljno (na 1 do 3 dana), nego isti ostaviti cele nedelje u ko{nici. Sa takvim tempom izmene uloàka ne dolazi do prenatrpanosti varoa i brojanje je jednostavnije. Izuzetak su pozna jesen i zima.

Tuma~enje zna~enja broja opalih varoa Va`no je ustanoviti prose~an broj dnevno opalih varoa. Broj varoa u dru{tvu je po pravilu za 100 do 300 puta ve}i. To je doPrirodno opadanje varoa voljno precizno jednog jako zaraènog definisanje dru{tva. Broje se i svetle varoe za opasnosti po dalji (vidi strelice i razvoj zajednice i uveli~ani deo slike) njeno preìvljavanje (to zna~i da je opasna granica stepena o{te}enja prekora~ena u avgustu ili u septembru/oktobru ili tokom zime, a za potpuno razumevanje ovog problema poèljno je da pogledate tabelu koju je ve} dao dr Gerhard Liebig i koja je objavljena u P~elaru za oktobar 2006. godine na 444. strani). Prilikom obra~unavanja treba obratiti pa`nju na prethodno procenjeni tj. o~ekivani stepen zaraènosti, zdravstveno stanje dru{tva, ja~inu dru{tva, obim legla i godi{nje doba. U jako zaraènim dru{tvima opada vi{e varoa nego kod slabo zaraènih, kod dru{tava sa ve}im leglom opada vi{e nego kod onih sa manjim leglom. Iz dru{tva koje je jako zaraèno varoom, bez tretmana moè svakodnevno da opadne vi{e od 300 varoa, ali ipak postoji mogu}nost da ih u dru{tvu ima manje od 10 000. U dru{tvu bez legla sa 1 000 varoa koje su sve na p~elama, otpadnu samo 2 tamne varoe dnevno.

Kontrola uspe{nosti tretmana protiv varoe Pra}enje opalih varoa u fioci mre`aste podnja~e preporu~uje se uglavnom u pozno 24

leto ili jesen i u toku zime, pre i posle tretmana protiv varoe. Posebna preporuka za svakog p~elara je da utvrdi zara`enost na pomenuti na~in pre tretmana mravljom kiselinom, kojom se dru{tvo tretira u toku leta i u poznu jesen. Na osnovu takve dijagnoze znate na ~emu ste. To vredi mnogo vi{e nego uzorak p~ela koji se uzima po~etkom jula. Bitno je znati da mravlja kiselina deluje i u poklopljenom leglu i da opadanje varoe prouzrokovano tretmanom traje 12 do 13 dana nakon tretmana. Oksalna kiselina deluje samo na varoe koje se nalaze na p~elama, nezavisno od toga da li se tretira sublimacijom, prskanjem ili nakapavanjem. I ove varoe ne padaju odmah, ve}ina njih (80%) otpadne u prvoj nedelji nakon tretmana, ostatak otpadne kasnije. Posle tretmana oksalnom kiselinom potrebno je najmanje 4 do 5 nedelja da bi se opadanje varoe izjedna~ilo sa prirodnim opadanjem. U toku zime obavezno obratiti pa`nju da uginule p~ele koje se nalaze na mre`astoj podnja~i ne ometaju opadanje varoa u fioku.

UTVR\IVANJE ZARA@ENOSTI PÊLA VAROOM ILI BROJANJE OTPALIH VAROA U FIOCI MRE@ASTE PODNJAÊ? Pomo} u pravilnoj proceni zaraènosti varoom Priredila: Danijela Stojkovi} Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji su napisali dr Wolfgang Ritter i dr J端rgen Schwenkel

Nakon objavljenih tekstova o razli~itim metodama utvr|ivanja zaraènosti varoom, redakcija nema~kog ~asopisa Die biene, dobila je veliki broj reakcija p~elara prakti~ara. Pored moralno opravdanog nerazumevanja za ubijanje dragocenih zimskih p~ela, vi{e puta je nagla{eno da se metodom brzog i povr{nog pogleda na uloàk u fioci mreàste podnja~e, bez problema orijentaciono moè zaklju~iti kakvo je stanje u ko{nici po pitanju varoe, a ako èlimo preciznije podatke, varou jo{ moPÊLAR, januar 2007.

ramo i prebrojati. Poznate orijentacione vrednosti o opadanju krpelja, predstavljale su u praksi sasvim dobre ili u najmanju ruku zadovoljavaju}e pokazatelje u kojoj meri je dru{tvo zara`eno varoom i koje mere valja primeniti. Dr Gerhard Liebig tako|e daje prednost pra|enju tempa opadanja i broja opale varoe. Idealan na~in ne postoji, kao {to je to, uostalom, ~est slu~aj u p~elarstvu. Iz tih razloga redakcija ~asopisa Die biene stavila je ~itaocima na raspolaganje tabelu na osnovu koje oni mogu uporediti ove dve metode i koja }e im zna~ajno pomo}i u proceni zaraze. U osnovi su obe metode za odre|ivanje zara`enosti varoom primenljive i prihvatljive. Oni p~elari kojima je potreban relativno egzaktan broj odlu~i}e se za metod uzorkovanja p~ela. Uzimanjem uzorka p~ela ubija se otprilike 300 p~ela, {to za jedno dru{tvo nije opasno, ali takav postupak ne odobrava svaki p~elar. U takvim slu~ajevima postoji jo{ jedna mogu}nost, koja do sada nije napomenuta, a to je uspavljivanje p~ela u staklenoj posudi pomo}u etra, nakon ~ega se broje krpelji koji se

nalaze na p~elama. Ovakav postupak zahteva dosta vremena i napora, jer se p~ele mogu vratiti dru{tvu tek nakon {to se probude i miris etra ispari. Ali, ako èlite da procenite samo opasnost od varoe, metod brojanja opalih varoa sasvim zadovoljava potrebe. Ovakav postupak je veoma jednostavan, ako su ko{nice opremljene mreàstim podnja~ama sa fiokama. Ali i oni p~elari koji moraju da ubace specijalne ulo{ke za prikupljanje opale varoe, dobiNajve}i broj varoa jaju sasvim jasnu se krije u leglu, sliku o zarazi. Iskunaro~ito trutovskom snim p~elarima je ~esto dovoljan sam pogled na uloàk, da bi procenili stanje dru{tva i eventualnu predstoje}u opasnost od varoe. U osnovi vaì pravilo da ko redovno proverava broj varoa u dru{tvu, apsolutno nebitno kojom metodom, izbegava ve}e posledice tj. gubitke od varoe.

Pra}enje opadanja varoa Opadanje varoe uglavnom prilikom izle[ta se ganja p~ela dijagnostikuje? Od jula do oktobra i tokom zime Kada? Postavljanje ulo`aka u fioci mre`aste Kako? podnja~e na 1 do 3 dana Brojanje varoa (i tamnih i svetlih)

Odre|ivanje

Zapisivanje Broj dnevno otpalih varoa podataka 100 do 300 puta ve}i broj od prose~nog Ukupan broj broja dnevno otpalih varoa varoa Jesen: manje od 10 varoa dnevno Granice i stepen Zima: manje od 1 varoe dnevno o{te}enja Odre|ivanje samo pomo}u Prednosti i uginulih varoa nedostaci Mogu}a pogre{na dijagnoza: prisutnost mrava, uhola`a (samo kod du`eg stajanja ulo{ka)

Pra}enje varoa na p~elama (uzorak p~ela) Varoe na odraslim p~elama Jul 300 p~ela (30 g) iz medi{ta Kupanje i ispiranje p~ela u rastvoru sapuna i vode Broj varoa po gramu p~ela Nema podataka Manje od 1% zaraènih p~ela u julu înjeni~no stanje o zaraènosti p~ela Ta~no utvr|ivanje broja svih prisutnih varoa

Napadadnuta p~ela iz medi{ta Razli~ito opadanje varoa iz dana u dan daje jasniju sliku o zaraènosti od p~ele koja se nalazi u leglu Te{ko prepoznavanje varoa Relativno sloèn postupak u otpadu na podnja~i Opadanje varoa zavisi od ja~ine dru{tva i Relativna napadnutost varoom aktivnosti u plodi{tu zavisi od ja~ine dru{tva PÊLAR, januar 2007.

Prema ve} ustaljenoj praksi, ~esto objavljujemo stru~ne tekstove namenjene onima koji èle da znaju vi{e. Ovog puta, to je jedan veoma vaàn tekst sa rezultatima najnovijih istraìvanja o oksalnoj kiselini, koji je toliko nov da je nepoznat dobrom broju ~ak i najve}ih evropskih stru~njaka (nekima smo ga odmah po prijemu prosledili). Najsrda~nije se zahvaljujemo Gregoru Podgorniku iz Slovenije koji nam je dostavio tekst.

KONA^NO JE ODRE\ENA OTRO VNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I P^EL U Priredila: Zorica Grego Stru~ni izvor: ^asopis Journal of Economic Entomology, oktobar 2006.

U ~asopisu Journal of Economic Entomology za oktobar 2006. objavljen je tekst stru~njaka sa Univerziteta ameri~ke dr`ave Nebraska, Odeljenja za entomologiju, koji su potpisali Nicholas P. Aliano, Marion D. Ellis i Blair D. Siegfried. Tekst pokazuje da su se kona~no i Amerikanci zainteresovali za oksalnu kiselinu, verovatno pritisnuti sve ve}im zahtevima za o~uvanje izvornog kvaliteta meda, bez ostataka raznoraznih pesticida koji se koriste u p~elarstvu ve} du`i niz godina. Laboratorijski eksperimenti su obavljeni da bi se vi{e saznalo o akutnoj kontaktnoj otrovnosti oksalne kiseline (OK), odnosno da bi se odredila smrtonosna doza za varou i medonosnu p~elu. Rezultati ukazuju da OK ima nisku akutnu toksi~nost za p~ele i visoku akutnu toksi~nost za varou. Ovi podaci }e pomo}i nau~nicima da do|u do optimalnih doza OK, ali }e olak{ati i eventualno budu}e pore|enje toksi~nosti ukoliko otpornost varoe na OK postane o~igledna. U 1987. godini varoa je otkrivena u SADu i od tada se pro{irila na ve}inu regiona u zemlji. Trenutno predstavlja najopasni-

Oksalna kiselina bezbedna za zimski tretman varoe Foto: Predrag Dimitrijvei}

je oboljenje gajenih p~elinjih dru{tava {irom sveta (Anderson&Trueman, 2000). Za borbu protiv varoe se upotrebljavaju razna sredstva i mnogi p~elari rutinski tretiraju svoja dru{tva da bi smanjili broj parazita. Otpornost parazita na fluvalinat (Apistan) i kumafos (Checkmite+), dva naj~e{}e primenjivana sredstva, postala je glavni problem za p~elare SAD-a i Evrope. Otpornost na piretroid fluvalinat je dokumentovana u SAD-u (Eischen, 1995, 1998; Elzen, 1998, 1999; Macedo, 2002) i u Evropi (Milani, 1994; Lodesani, 1995; Thomson, 2002). Isto tako, zabeleèna je i otpornost na kumafos u SAD-u (Elzen, Westervelt, 2002) i Italiji (Lodesani, 1996). Lipofilna priroda fluvalinata i kumafosa im omogu}ava da se gomilaju u sa}u (Wallner, 1999). Rizik od zaga|enja ko{nice i smanjena efikasnost postoje}ih tretmana stvara potrebu za alternativnim strategijama suzbijanja. U Evropi i Kanadi se za borbu protiv varoe puno primenjuje OK zbog njene visoke efikasnosti (>90%) i malog rizika od zaga|enja (CharriĂ¨re, Imdorf, 2002; Special Supplement, 2005). Oksalna kiselina se primenjuje prskanjem ili nakapavanjem rastvora oksalne kiseline u {e}ernom sirupu preko p~ela ili isparavanjem kristala uz pomo} toplote. U Kanadi je pri nakapavanju OK preporu~ena primena 50 ml rastvora po ko{nici koji sadrì 35 g dihidrata oksalne kiseline u 1 litru {e}ernog sirupa 1:1. Kada se u Kanadi primenjuje metod isparavanja, preporu~ena je primena 2 g dihidrata OK po ko{nici (Special Supplement, 2005). Iako OK obezbe|uje efikasno suzbijanje varoe, njen na~in delovanja nije poPÊLAR, januar 2007.

znat. Osim toga, samo jedno ispitivanje je izmerilo kontaktnu otrovnost oksalne kiseline za varou (Milani, 2001), dok kontaktna otrovnost OK za p~ele jo{ uvek nije utvr|ena. Ukratko, OK se uveliko uspe{no primenjuje bez poznavanja osnovnih toksikolo{kih svojstava za varou i p~elu.

Tretman varoe Odrasle radilice su sakupljane samo iz jednog zaraènog dru{tva kranjske rase p~ela sme{tenog u krugu Univerziteta Nebraske u februaru 2005. P~ele su sa svih 12 ramova stresane kroz levak u veliku kutiju. Zatim su pregra|ene u {est manjih drvenih boksova dugih 17,75 cm, {irokih 15,25 cm i dubokih 10,15 cm. Svaki boks je imao mreìcu sa jedne strane od 17,75×15,25 cm za ventilaciju i sakupljanje varoe. Na svaki boks je prika~ena po jedna tegla {e}ernog sirupa (1:1) i boksovi su ~uvani na temperaturi od 15,6 °C u potpunom mraku do upotrebe za eksperiment. Paraziti su obarani sa odraslih p~ela primenom 18 g {e}era u prahu kroz mreìcu svakog boksa (Aliano, Ellis, 2005). Kada su p~ele bile potpuno pokrivene {e}erom u prahu, boksovi su okrenuti da bi se sakupila varoa (≈30 s). Boksovi su ostali okrenuti dok varoe nisu prestale da opadaju (≈20 minuta). Na|eno je oko 100 vitalnih varoa po kavezu. [e}er u prahu je uz pomo} slikarske ~etkice ne`no skinut sa varoa, a zatim su preba~ene u scintilacione staklene bo~ice od 20 ml za izlaganje oksalnoj kiselini. Kori{}ene su tehnike rada koje opisuju Plapp i Vinson (1977) i Macedo (2002). Pripremljen je niz razblaènih dihidrata oksalne kiseline u acetonu (>99% ~isto}e) i obavljen je preliminarni ogled za odre|ivanje raspona, kako bi se odredile najmanje tri koncentracije koje bi obezbe|ivale smrtnost varoe od >0% i <100%. Za kona~an eksperiment je pripremljeno sedam koncentracija OK u acetonu (1,0, 0,3, 0,1, 0,03, 0,01, 0,003 i 0,001 mg/ml). Pola mililitra svakog rastvora je pipetom ukapano u ~etiri scintilacione staklene bo~ice od 20 ml za svaki tretman, uklju~uju}i kontrolu sa acetonom. Osam koncentracija oksalne kiseline do kojih se do{lo i koje su testirane u kona~nom ogledu su 500, 150, 50, 15,5, 1,5, 0,5 i 0,0 µg oksalne kiseline po bo~ici. Sve bo~ice (32 ukupno) okrenute su na stranu i kotrljane PÊLAR, januar 2007.

u specijalnim uslovima da bi ispario aceton dok su se bo~ice ravnomerno prevla~ile oksalnom kiselinom. Po{to je aceton ispario, bo~ice su blagovremeno uklonjene (4–5 minuta). Deset varoa je ne`no uneseno ~etkicom u svaku bo~icu, poklopac je ~vrsto za{rafljen i bo~ice su stavljene u tamni inkubator (26 °C i 90% relativne vla`nosti). Smrtnost varoa je zabele`ena nakon 24 ~asa ispitivanjem varoa pod mikroskopom. Paraziti su se smatrali uginulim ako nisu odgovarali na dodire malom slikarskom ~etkicom.

Tretman p~ela Postupak je bio skoro istovetan sa onim za varoe. C. F. Koehnen & Sons Inc. (Glenn, CA) su u martu 2005. poslali p~ele stare 2–7 dana na Univerzitet Nebraske i one su kori{}ene za odre|ivanje raspona. Kona~ni eksperiment je obavljen u septembru 2005. kori{}enjem p~ela starih 2–7 dana koje su dobijene sa ramova legla koji su dràni u inkubatoru. Deset p~ela je sme{teno u svaki od 32 Bentonova kaveza za slanje sa poga~icom za maticu. Svaki od kaveza je nasumi~no podvrgnut jednom od osam tretmana. Pripremljen je rastvor OK u acetonu od 200 mg/ml. Medonosne p~ele su izloène dozama od 10,0, 8,0, 4,0, 2,0, 1,0 ili 0,5 mikrolitara ovog rastvora. Ove doze odgovaraju dozama od 2 000, 1 600, 800, 400, 200 i 100 µg OK po p~eli. Po{to se p~elama dao CO2 kao anestetik, date doze su primenjene na abdomene pojedina~nih p~ela kori{}enjem Hamiltonovog mikro{prica i raspr{iva~a. Kontrola sa 10 mikrolitara ~istog acetona (bez OK) je bila uklju~ena u ogled zajedno sa suvom kontrolom u kojoj je p~elama dat CO2, ali nisu tretirane acetonom. P~ele su dràne na 21,7±0,4 °C i 46,3±1,5% relativne vla`nosti u tami tokom 72 ~asa, osim tokom kratkih perioda kada je u kaveze uvo|ena voda. P~elama se voda davala dva puta dnevno tokom celog eksperimenta tako {to se na mreè kaveza nanosilo nekoliko kapi vode. Smrtnost je procenjivana 24, 48 i 72 sata posle tretmana. Rezultati su analizirani uz pomo} Probit analize (Finney, 1971) primenom POLO-PC statisti~kog softvera (LeOra Software, 1991) i uzet je u obzir prirodni mortalitet. Koncentracije kori{}ene za analizu podataka su izraène 27

u mikrogramima po bo~ici (kod varoe) i mikrogramima po p~eli (kod p~ela).

Rezultati Rezultati kona~nog eksperimenta za varou su sumirani u tabeli. Prirodan mortalitet za kona~an eksperiment je bio 9,7±3,4% posle 24 ~asa. Doze OK manje od 100µ µg po p~eli nisu izazvale zna~ajan mortalitet posle 48 sati u eksperimentu za odre|ivanje raspona. Pored toga, bilo je nemogu}e izra~unati LD50 vrednosti na 24 i 48 sati za medonosne p~ele testirane za odre|ivanje raspona, jer se zna~ajna smrtnost pojavila tek posle najmanje 72 ~asa nakon tretmana. Rezultati kona~nog eksperimenta su sumirani u tabeli. Jedino je kontrolna grupa tretirana samo sa 10 mikrolitara acetona kori{}ena za Probit analizu, jer je imala ne{to vi{u smrtnost nego suva kontrolna grupa. Prirodan mortalitet za kona~an eksperiment je bio 4,0±2,5% posle 48 sati. Nisu uspeli da izra~unaju pouzdan LD50 za 72 ~asa jer su sve p~ele u tretmanima sa 2 000, 1 600, 800 i 400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata. Procenjena LD50 za 72 ~asa za p~ele bila je 194,89 µg po p~eli, na osnovu tretmana od 100 i 200 µg OK po p~eli.

Diskusija Milani (2001) jedini je podneo izve{taj koji odre|uje toksi~nost OK za varou sakupljenu iz p~elinjeg legla, gde je srednja smrtonosna koncentracija za 24 ~asa (koli~ina OK za koju se o~ekuje da izazove 50% smrtnosti) za varou sakupljenu sa p~elinjih lutki sa belim o~ima bila 1,9 µg po cm2. Varoa sakupljena iz legla je bila izlo`ena oksalnoj kiselini tokom 4 sata stavljanjem na staklene diskove koji su prskani rastvorima OK. Varoe su zatim prenesene u

~iste staklene Petrijeve {olje na 32,5 °C i 75% relativne vla`nosti. Rezultati ameri~kog eksperimenta ukazuju da LC50 za 24 sata za varoe iznosi 5,12 µg po bo~ici. Uz pretpostavku da je povr{ina jedne scintilacione bo~ice od 20 ml tretirane oksalnom kiselinom bila ≈20 cm2, izra~unato je da je srednja smrtonosna koncentracija OK za 24 ~asa u ameri~kom ispitivanju bila 0,26 µg po cm2. Jedan mogu}i razlog za o~igledno ve}u toksi~nost u ameri~kom ispitivanju je da je Milani izloìo varou oksalnoj kiselini tokom 4 ~asa u pore|enju sa 24 ~asa kod Amerikanaca. Pored toga, italijanska studija je kao eksperimentalni materijal koristila varoe sakupljene iz legla, a Amerikanci su varoe sakupljali sa odraslih p~ela. Razlike izme|u varoa sakupljenih sa odraslih jedinki i onih sa legla bi tako|e mogle da uti~u na rezultate. Me|utim, Amerikanci smatraju da je bolje koristiti varoe sa p~ela za obavljanje eksperimenta sa oksalnom kiselinom, jer kada se primeni u ko{nici, OK ne ubija varoe u leglu. Na~in delovanja oksalne kiseline nije u potpunosti razja{njen. Ameri~ki rezultati sugeri{u da OK moè da pokazuje svoje smrtonosno dejstvo na varoe putem kontakta. Oni ne mogu da uspostave pravilo da je deo smrtnosti varoa izazvan izloèno{}u isparenjima OK. Pretpostavljaju da je smrtnost varoa koja poti~e od izloènosti isparenjima oksalne kiseline bila minimalna, jer OK ima veoma nisku isparljivost na sobnoj temperaturi (pritisak isparenja <0,001 mmHg na 25 °C; ta~ka topljenja od 101–102 °C) (Merck Index, 1996). Charrière i Imdorf (2002) su zabeleìli da OK pome{ana sa {e}ernim sirupom (2:1) pokazuje bolje efekte protiv varoe nego rastvori sa upola manje {e}era. Oni su tako|e pokazali da pove}avanje sadràja {e}era pove}ava toksi~nost po p~ele. Pored toga, Milani (2001) ukazuje da su saharoza i glicerol sinergisti oksalne kiseline pod laboratorijskim uslovima (pomaù

Mortalitet medonosnih p~ela kao reakcija na dihidrat OK kada se lokalno primeni na abdomen p~ela u acetonu i mortalitet varoe u staklenim bo~icama n Slope±SE LD10 (95% CL) LD50 (95% CL) LD90 (95% CL)

Mortalitet P~ela 24 h 280 2,87±0,54 564,05 (95,22–877,92) 1 575,85 (1 087,44–2 962,72) 4 302,6 (2 541,78–48 848,75) 48 h 280 3,96±0,54 176,68 (120,36–225,44) 372,01 (306,78–439,88) 783,27 (643,5–1 042,56) Varoa 24 h 320 2,28±0,35 1,4 (0,63–2,26) 5,12 (3,47–7,0) 18,69 (13,14–31,7) LD vrednosti za medonosne p~ele su u mikrogramima po p~eli LD vrednosti za varoe su u mikrogramima po bo~ici

χ2 6,42 3,95 1,85

P^ELAR, januar 2007.

U PR AKSI Iako dru{tva kranjske rase imaju manju snagu od italijanskih, pa ih u novembru u ko{nicama ima oko 20 hiljada prose~no (a moè i mnogo, mnogo vi{e, samo re|e, ali tako|e moè i manje), doza koju mi dajemo takvom p~elinjem dru{tvu nikako ne prelazi 40 ml preporu~enog rastvora ({to predstavlja vrednost do koje se stigne kad p~elar ne primeni propisanu dozu od 5 ml po punoj ulici p~ela, ve} je prekora~i) koji u sebi sadrì 1,4 g dihidrata oksalne kiseline, ili 70 µg po p~eli, {to je i dalje zna~ajno manje od proklamovane i tako bezbedne granice od 100 µg. Urednik

delovanje OK), zbog sposobnosti saharoze „da oksalnu kiselinu u~ini higroskopnijom“. Mogu}e je da rastvor {e}ernog sirupa bolje prianja na p~ele, pa tako pove}ava izlo`enost varoa oksalnoj kiselini. Doze od 400, 800, 1 600 i 2 000 µg po p~eli primenjene u kona~nom eksperimentu potpuno su pokrile abdomen p~ela kristalima OK. Pored toga, doza od 2 000 µg po p~eli ko-

ja je primenjena sa 10 µmikrolitara acetona je potpuno natopila p~ele sa malo oticanja. Ameri~ki rezultati ukazuju da je gotovo nemogu}e 100% ubiti populaciju odraslih p~ela u roku od 24 ~asa lokalnom primenom OK u acetonu. Zaklju~uju da oksalna kiselina ima relativno malu akutnu otrovnost za p~ele. Tipi~no dru{tvo medonosne p~ele u severnom delu centralnog regiona SAD-a u novembru ima populaciju od 35 000 odraslih p~ela (neobjavljeni podaci). Prema Kanadskom protokolu (Special Supplement, 2005), p~elar moè da primeni maksimum 2 g OK po ko{nici za tretman protiv varoe (nakapavanjem ili isparavanjem). Kona~ne doze OK po p~eli bi imale maksimalnu vrednost od 57,1 µg (2 000 000 µg OK na 35 000 p~ela). Rezultati iz eksperimenta o akutnoj izloènosti ukazuju da je 57,1 µg po p~eli zna~ajno ispod LD10 za 48 sati (176,68 µg po p~eli). Ameri~ki rezultati su pokazali da su sve p~ele dozirane sa 2 000, 1 600, 800 ili 400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata. P~ele koje su bile izloène dozi od 100 µg OK po p~eli su preìvele duè od 72 sata i sve je bilo sli~no kontrolnom tretmanu. Ameri~ki rezultati se manje ili vi{e poklapaju sa preporu~enom dozom dihidrata OK po ko{nici (2 g), zato {to doza od 100 µg OK po p~eli u ameri~kim eksperimentima nije izazvala zna~ajniju smrtnost, a preporu~enih 57,1 µg po p~eli je znatno ispod te, i tako ve} bezbedne, granice.

KOJA DOZA OKSALNE KISELINE UBIJA VAROU? U datom tekstu se ne vidi koja doza oksalne kiseline ubija jednu varou, pa da poku{amo sami da je izra~unamo. Cilj istraìva~a je verovatno bio da na bo~icama naprave odgovaraju}i sloj oksalne kiseline, {to je adekvatno sloju koji se stvori na p~elama na kojima su varoe tokom zime. U bo~icu je stavljeno 10 varoa, a povr{ina bo~ice sa unutra{nje strane je 20 cm2. Po{to je utvr|eno da na 10 varoa smrtno deluje doza od 5,12 µg po bo~ici, a povr{ina varoe je pribli`no 0,03 cm2, prora~unom se utvr|uje da na tu povr{inu deluje doza oksalne kiseline od 0,0077 µg. Ta doza, koja ubija varou, je ~ak 12 987 puta manja od doze od 100 µg koja je bezbedna za jednu p~elu! Me|utim, Antonio Nanetti je u Aleksincu jula 2006. preneo podatke o eksperimentu tretiranja radioaktivnom oksalnom kiselinom. Nakon tretmana je opala varoa izloèna snimanju gde je utvr|eno da u njoj nema oksalne kiseline, ve} da se ona nalazi samo na njenim „stopalima“ i na obodima njene leve i desne strane. Kada se i to uzme u obzir, proizlazi da oksalna kiselina deluje na mnogo manjoj povr{ini od ovde prora~unate, pa bi bilo logi~no zaklju~iti da je smrtna doza za varou i mnogo manja. Mi ne moèmo ovde doneti kona~an i adekvatan sud, jer ne raspolaèmo svim potrebnim ulaznim podacima. Taj posao se mora prepustiti nau~nicima, koji se do sada nisu usudili da direktno utvrde smrtnu dozu za varou, ve} idu posrednim putem. Milan Jovanovi}, Rodoljub @ivadinovi}

P^ELAR, januar 2007.

Ro|en je 1961. godine. P~elarstvom se bavi profesionalno od 2000. godine. In`enjer je agronomije. P~elari sa 200 LR ko{nica, proizvodi matice i rojeve.

D A LI JE EKONOMSKI OPR AVD ANO BITI

PÊLAR PROFESIONALAC U dana{nje vreme, kada se sve vi{e govori o profitabilnosti p~elarenja i o enormnim zaradama p~elara (ide se dotle da pojedini predava~i â&#x20AC;&#x17E;p~elariâ&#x20AC;&#x153; na svojim predavanjima svrstavaju p~elarstvo u najprofitabilniji biznis u Srbiji), smatram se prozvanim da iznesem svoje vi|enje ekonomske opravdanosti ove grane poljoprivrede. Otac se bavio p~elarstvom i pre mog ro|enja, a ja od momenta kada sam fizi~ki mogao da po~nem da privre|ujem na p~elinjaku. Od 1978. svoj p~elinjak selimo na tri pa{e. Od 1983, po zavr{etku {kolovanja i usled nemogu}nosti zaposlenja, po~injem aktivnije da se bavim p~elarstvom koje je u to vreme na{em poljoprivrednom doma}instvu donosilo solidne prihode. Od 1985. sam pravim ko{nice. Od 1986. po~injem da odgajam prve matice za svoje potrebe. Uz mnogo odricanja i `rtvovanja sebe i svoje porodice, od 2000. godine imam p~elinjak od 200 ko{nica i po~injem profesionalno da se bavim p~elarstvom. Tokom 2001. godine shvatam da tro{kove p~elinjaka u sezoni ne mogu da finansiram sa medom u buradima, ve} samo gotovim novcem, pa odlu~ujem da krenem u komercijalno odgajanje matica. Krajem pro{le 2006. godine shvatam da svoju porodicu ne mogu da izdràvam sa ovim brojem ko{nica. Svako pro{irenje iziskuje velika sredstva i bar jednog radnika, {to moje p~elarsko doma}instvo ne moè finansijski da podnese. Godinama vodim dnevnik i knjigovodstvo svog p~elinjaka, pa }u vam izneti tro{kove po ko{nici za godinu dana na p~elinjaku od 200 30

Dragorad Kova~evi} 15355 Crna Bara (kod Bogati}a) (063) 8426-187 (064) 490-44-95

ko{nica. Smatram da je ovaj broj maksimum koji mogu da opslu`e dva radnika, u ovom slu~aju supruga i ja.

Rashodi Godi{nja amortizacija jedne ko{nice je 4 evra, jer je njena cena 40 evra. Pri intenzivnoj seobi (4 godi{nje), radni vek ko{nice je 10 godina, nekih delova i manje (podnja~a 4 do 6 godina). Tro{kovi seobe za p~elinjak od 200 ko{nica iznose 1 200 evra za ~etiri pa{e. Cena prevoza je ona koju meni napla}uje prevoznik. I ako posedujete svoj kamion, cena nije znatno manja, kad uzmete u obzir tro{kove registracije, odr`avanja i amortizacije. Svakom p~elaru profesionalcu automobil je osnovno sredstvo za rad. Moja Zastava 101 se 90% koristi u p~elarske svrhe. Novo Zastavino vozilo ko{ta oko 4 500 evra, a 90% njegove cene je 4 050 evra. Uzmimo 10 godina za njegov radni vek, {to po ko{nici iznosi najmanje 2 evra. Registracija i odr`avanje automobila godi{nje optere}uje svaku ko{nicu sa jo{ najmanje po 2 evra.

P^ELAR, januar 2007.

Utro{eni benzin me ove godine staje 85 000 dinara, {to je oko 1 000 evra, te to optere}uje svaku ko{nicu sa 5 evra. U savremenom p~elarenju neophodan vam je i {e}er, 10 kg po ko{nici. Trenutna cena {e}era je oko 70 dinara, {to svaku ko{nicu optereti sa 8,5 evra. Zbog odgajanja matica redovno koristim fumagilin (1 evro po dru{tvu). Za suzbijanje varoe je potreban jo{ oko 1 evro, {to je ukupno 2 evra i to je minimalna suma, jer ako koristite neke novije preparate, cena vrtoglavo raste. Na sve navedene tro{kove, koji ukupno iznose 31 evro, treba dodati bar jednu solidnu centrifugu i otklapa~, ambala`u (kante, burad) za med. Imaju}i u vidu kako se med prodaje, otkupljiva~i vam na 10 tona meda godi{nje zagube ambala`u bar za 500 kg. Najskuplja stavka koju nisam ura~unao su zgrade i magacini. Sve ove stavke nisam obra~unao jer nisam stru~an da im odredim vrstu i radni vek, te to prepu{tam vama da sami uradite za svoje uslove. Mnogi }e re}i da sam preterao. I to }e re}i oni koji rade u dobrim firmama, poseduju 50 do 60 ko{nica i sav med prodaju u tim istim firmama po dobrim cenama. Ti p~elari i zastupaju tezu da je p~elarstvo najunosniji biznis. Zato ih ja ovom prilikom pozivam da napuste posao i okrenu se profesionalnom p~elarenju, pa da onda govore o profitabilnosti. Sa druge strane, mnogi profesionalci }e mi zameriti da nisam obra~unao sve tro{kove, i to je ta~no. Posedujem kompletno knjigovodstvo p~elinjaka za poslednjih 6 godina, ali smatram da bi to bilo zamorno za ~itaoce. Sada da vidimo koliko smo zaradili!

Prihodi Dvadesetogodi{nji prose~ni prinos na mom p~elinjaku je 34 kg. Neko }e re}i da je

mali. Bilo je godina kada sam vrcao i 140 kg po ko{nici (1993), ali i 3 godine u kojima se centrifuga nije okrenula. Cena meda na veliko na na{em trì{tu je 100 dinara mada ga trenutno niko ne kupuje, ili oko 1,2 evra s obzirom na ~esta variranja kursa. To iznosi 40,8 evra prihoda po ko{nici za med. Po{to me je jedna ko{nica ko{tala najmanje 31 evro, a od meda sam prihodovao 40,8 evra, zarada je 9,8 evra po ko{nici. Me|utim, po{to veliki broj stavki nisam ura~unao u tro{kove, verovatno da po ovoj ceni p~elinjak profesionalca od 200 ko{nica nema dobiti! Neko }e re}i da odgajam matice i rojeve i da tu imam velike prihode. U proizvodnju matica angaùjem 60 dru{tava, koja u prose~noj godini uz solidnu cenu meda mogu doneti iste prihode kao i u odgajanju matica, i to uz mnogo manju muku i obaveze. Jedina prednost u odgajanju matica je gotov novac kojim moète da finansirate sezonske tro{kove. Proizvodnja rojeva izgleda druga~ije. Rojevi nakon bagremove pa{e dolaze mi kao vi{ak koji je dobro prodati i zaraditi na njima, pod uslovom da se traè. Poslednjih godina je sve ve}a ponuda, a sve manja potra`nja. Roj na 5 LR ramova, po mom prora~unu, mene, kao proizvo|a~a, ko{ta 20 evra: – 5 ramova i 5 satnih osnova su 5 evra – med koji ide uz roj je najmanje 3 evra – matica je 5 evra – p~ele su oko 7 evra Ja takav roj prodajem po 25 evra, s tim {to na tih 5 ramova stresem p~ele sa jo{ jednog rama. Smatram da moja zarada za uloèni trud treba da iznosi 5 evra po roju. Kada sve to izra~unate i na|ete sebe, a zatim otvorite ~asopis i na|ete mali oglas slede}e sadrìne: „Vrlo povoljno, rojevi na 5 LR ramova 20 evra“, shvatite da ste proma{ili zanimanje, jer ljudi koji ne ìve od p~elarstva ugroàvaju va{ opstanak.

Rezime

Mukotrpno. Deo p~elinjaka Tome Radivojevi}a iz Knja`evca

P^ELAR, januar 2007.

Pri~e pojedinih „p~elara“ o enormnim zaradama u p~elarstvu dovele su do toga da pojedini profesori i stru~ni saradnici svim raspolo`ivim sredstvima poku{avaju da se ugrade u te basnoslovne sume, ne shvataju}i koliko smo mi profesionalci siroma{ni. 31

@ivotopis prote Stevana Dimitrijevi}a pokazuje kako treba `iveti. Raditi, stvarati, ostavljati primer i znanje generacijama koje dolaze. Da je svaki stoti ~ovek nalik protiv Stevi, svet bi verovatno li~io na raj.

ZAB ORAVLJENO TRUDOLJUBLJE PROTE

STEVANA M. DIMITRIJEVI]A Zorica Pele{, knji`evnik i nau~noistra`iva~ki radnik Ul. Obalskih radnika br. 17, stan 36, 11159 Beograd (011) 2546-166, (063) 1643-338

Zahvaljuju}i Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, polako se otvaraju stranice zaborava, na kojima je upisano i ime protojereja stavrofora doktora Stevana M. Dimitrijevi}a, velikog p~elara o kome se u na{im p~elarskim krugovima ne zna skoro ni{ta. Istra`uju}i njegovu bogatu zaostav{tinu u ovom Arhivu, prona{la sam pismo Srpskog p~elarskog dru{tva od 4. maja 1900. godine kojim se prota Stevan obave{tava da ga je SPD izabralo za svog redovnog ~lana na svom II godi{njem zboru 16. aprila, cene}i njegov rad na unapre|enju p~elarstva, ali ga i mole da se {to pre primi ~lanskog uloga i po{alje ga dru{tvenoj blagajni. Prota Stevan je u to vreme bio rektor ~uvene Bogoslovsko-u~iteljske {kole u Prizrenu u koju je do{ao po zavr{etku Kijevske duhovne akademije po~etkom {kolske 1899. godine, polo`iv{i prethodno u Beogradu 3. maja profesorski ispit. Tema njegovog profesorskog ispita bila je „Sve{tenik i poljska privreda“ u okviru koje je on dao veoma interesantno izlaganje o p~elarstvu, obra}aju}i se maturantima Beogradske bogoslovije, budu}im sve{tenicima. Prvo ih je podsetio da je srpsko sve{tenstvo uvek smatralo za svoj poziv da usmeno i pismeno u~i narod privredi. Nije sramota, rekao je dalje u svom izlaganju, niti }e 32

sve{tenik uniziti svoj ~in ako uredi sebi p~elinjak. Koliko tek tema daje sve{teniku p~ela i njen ìvot, koje mogu da posluè kao predmet razgovora sa parohijanima. Vredno}a p~elinja, rad u ko{nici, ~isto}a, pokornost, po{tovanje i ~uvanje starijeg, najstroìja podela rada, pa i ~i{}enje trutova – sve su to vrline, na koje moè da se nadoveè i o~igledno primeni mnoga pastirska pouka sve{tenikova. Kao {to je govorio da odlazak u crkvu upitomljuje narod, isto tako je govorio i da rad u p~elinjaku opitomljuje i samog sve{tenika, jer je i sve{teniku posle te{kih umnih napora bilo potrebno odahnuti du{om. Narodni u~itelj Interesantno je kako je on tada pitao mla|e bogoslove gde bi bilo najbolje za sve{tenika da iskoristi svoje vreme odmora: „Da li u smrdljivoj i duvanskim dimom zaobla~enoj kavani, gde na{a inteligencija u dangubi odìvljuje svoj vek, i ubijaju}i zdravlje i stanje svoje, onesposobljava i duh svoj za stvaran rad; o}e li da traì odmora u kartama i dominama ili u praznom }askanju, koje je obi~no predmet poniàvanja bli`njih i razvijanja poroka rekla-kazala. Ne, nije tamo mesto utvr|enom pastiru. U vrtu, u vo}njaku, kod p~ela – tamo on mora da provodi ~asove odmora, te da po primeru apostola prednja~i drugima u vredno}i, da odràva i bogati zdravlPÊLAR, januar 2007.

je, i najzad, da popravlja svoje materijalno stanje, te da ne mora i}i putem ve}ine inteligencije, koja naj~e{}e na ra~un usta svoje dece i nasu{nih doma}ih potreba podmiruje kavanski budèt, i u badavisanju ne moè da se naàli na te{ku slu`bu, a malu platu, sa ~ega smo svi mi i u poslovicu u{li“. Svoje tvrdnje da rad u p~elinjaku odràva zdravlje, popravlja materijalno stanje i u{te|uje svakom sve{teniku i kafanske tro{kove, potkrepio je tada jednom interesantnom pri~om o odli~nom p~elaru i sve{teniku, Milo{u Markovi}u iz Obrenovca, koji mu je 1896. ispri~ao svoju p~elarsku pri~u: „Dok se nisam po~eo baviti p~elarstvom, nije mi doktor izlazio iz ku}e, a kada sam napunio ku}u medom i dajem deci da ga koliko o}e i kad o}e jedu, ja sam se i sa apotekom razrodio. Sem ovoga i sem znatne materijalne koristi koju imam od prodatog meda i voska, p~ele mi u{te|uju i kavanski tro{ak. Kao svuda, tako je i u Obrenovcu primljeno, da se u kavanama sastajemo s prijateljima i poznanicima radi dogovora i posla da nam se ne bi pripisalo da smo nesuvremeni i da nismo za dru{tvo. To ~ini, te je dnevni kavanski tro{ak najmanje jedan dinar. Me|utim, u razmnoènom avanluku ima leti tako mnogo zanimljivog i interesantnog posla i to ba{ u ono doba, kad se ide na fatalno pivo, da se odu{evljeni p~elar ne bi udaljio iz kruga svog kovanluka ni za kakvo blago, a kamoli za nekoliko gutljaja gorkog piva, koje se ~esto puta iz mode i nekog reda mr{}enjem i bez svakog apetita pije. Kad bi se dakle uzela u ra~un i ova kavanska u{teda za vreme p~elinje sezone koja traje nekoliko meseci, onda ta jadna, ako i slabija od ostalih, okolnost treba da svakog sve{tenika sprijatelji s vrednom p~elom“.

Prota i p~ele Protu Stevu je s p~elom sprijateljio njegov otac Mijalko, poreklom iz Kratova, kao i vredna majka Mladena (Dena), rodom iz Soko Banje. Oni su kao izvrsni vo}ari i vinogradari kod svog sina razvili i veliku ljubav prema p~elarstvu, koju je on posle svr{ene Beogradske bogoslovije, rade}i kao u~itelj u selima Dorosava kod Lazarevca, U{}e kod Obrenovca i u manastiru Sveti Stefan u Lipovcu kod Aleksinca, prenosio i na svoje |ake i na ostalo seosko stanovni{tvo. A kada je do{ao u Prizren za rektora BogoslovskoP^ELAR, januar 2007.

u~iteljske {kole 1899. pokazao je sve svoje ume}e, ne samo kao rektor i profesor, nego kao pravi narodni u~itelj izgradiv{i prelep vo}njak, vinograd, povrtnjak, vrt i veliki p~elinjak. Njegov veliki trud oko unapre|enja poljoprivrede zapazilo je Prvo srpsko poljoprivredno dru{tvo iz Beograda, primiv{i ga za svog ~lana, a ne{to kasnije i Srpsko p~elarsko dru{tvo.

Sveti vladika Nikolaj Velimirovi} u~enik prote Steve Njegov u~enik sveti vladika Nikolaj Velimirovi}, koji ga je nazvao „An|eo Bo`ji za ju`nu Srbiju“, pi{u}i o njegovom trudu, uporedio ga je s p~elom: „Prota Steva je sam po sebi kao karakter nesumnjivo jedna velika i originalna li~nost u srpskom narodu ovog stole}a. Radio je mnogo za dobro Hilandara. Pripremao je srpski narod za oslobodila~ki rat 1912. godine. Na njega se oslanjala srpska vlada u Beogradu vi{e nego na svoje konzule. Trudoljublje prote Steve prosto ne podle`e opisu kao ni trudoljublje p~ele. Te{ko je re}i na kom se on polju vi{e trudio: crkvenom, nacionalnom, prosvetnom ili kulturnom“. Na kraju ovog na{eg podse}anja na protu Stevu Dimitrijevi}a, ~ije ime nosi danas Tehni~ka {kola u Aleksincu, kao i jedna ulica u istom gradu, dajemo njegov kra}i `ivotopis.

@ivotopis Prota Steva je ro|en u Aleksincu 1866. godine, gde je po~eo {kolovanje, koje je nastavio u Beogradu u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a potom je zavr{io Beogradsku bogosloviju i bio u~itelj. Radio je kao pisar Duhovnog suda u Ni{u i u isto vreme predavao veronauku u ni{koj gimnaziji, u kojoj je tada radio i Stevan Sremac. Odlazi 1894. godine na studije u Kijevsku Duhovnu akademiju. Po povratku iz Rusije postaje rektor Bogoslovsko-u~iteljske {kole u Prizrenu 1899. gde je „od jednog pustog kamenitog mesta obrazovan {kolski vrt, vinograd i vo}njak, na|ena i dovedena voda, sve gotovo snagom i radom u~enika“ potpuno promenio izgled okoline. U svojim se}anjima na te dane prota Steva je posebno naglasio da „u svim ovim poduhvatima i kod nastavnika i u~enika paralisao je zamornost nacionalni duh i te`nja da 33

Srbin dobije ono {to drugi nemaju, da srpska {kola bude u svemu obrazac, a njen vrt u moru zadivljenosti da postane oaza kulture i lepote. Ovo su im priznavali i svi posetioci inoverci i inoplemenici, koji su ~esto ponavljali, pa me|u njima i fratri katoli~ki i oficiri turski, {kolovani u Nema~koj, da rado dolaze u Bogosloviju zato {to se u njoj osete da su u Evropiâ&#x20AC;&#x153;. U Prizrenu je prota Steva osnovao i prvu banku pod pla{tom Fonda crkve Svetog \or|a. U Bogosloviji je organizovao analfabetski kurs i prazni~nu Trgova~ko-zanatlijsku {kolu za omladinu Prizrena. Godine 1903. odlazi u Beograd za profesora veronauke u Beogradsku bogosloviju, a 1904. u Skoplju postaje direktor Srpske gimnazije i U~iteljske {kole u kojima je u to vreme radio na{ poznati knji`evnik Petar Ko~i}. Iz Skoplja odlazi na Hilandar i od 1906. do 1910. radi kao referent za hilandarska pitanja u Generalnom konzulatu Kraljevine Srbije u Solunu. U januaru 1906. na Hilandaru otvara {kolu za na{e monahe. U Prizren se vra}a na mesto rektora ponovo 1911. godine, a tu ga je zatekao i Prvi svetski rat kada su ga Bugari uhapsili i odveli u zato~eni{tvo. Iz logora se vra}a krajem 1918. godine i ve} po~etkom 1919. godine obnavlja rad Prizrenske bogoslovije, a 1920. odlazi u Beograd gde postavlja kamen temeljac Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i postaje njegov prvi dekan, kao i profesor Istorije Srpske pravoslavne crkve. U martu

1936. postaje prvi po~asni doktor Beogradskog univerziteta bogoslovske struke, a u maju iste godine odlazi u penziju. Ukazom gr~kog kralja \or|a II, 9. aprila 1937. godine je progla{en po~asnim doktorom Atinskog univerziteta. Pomenimo i protino humano angaòvanje u Rusiji posle Oktobarske revolucije. Njegovo ìvotno delo ipak je posve}eno prou~avanju vekovnih srpsko-ruskih duhovnih i politi~kih veza. U Srpskoj Kraljevskoj Akademiji izabran je 1922. za ~lana Etnografskog odbora, a komunisti~ke vlasti su ga 1947. postavile za ~lana novoosnovanog Istorijskog instituta Srpske akademije nauka. Jedan je od utemeljiva~a Hrama Svetog Save na Vra~aru, a predsednik Dru{tva Sveti Sava je bio 20 godina. Bio je veliki darodavac Narodnog i Etnografskog muzeja, kao i Nacionalne biblioteke, urednik vesnika Srpske Pravoslavne Crkve, napisao je dosta radova, koje je objavila i SKA. Profesor ~etiri patrijarha U rodnom Aleksincu je podigao spomen crkvu. Bio je profesor ~etvorice srpskih patrijarha: Varnave, Gavrila Doì}a, Germana i sada{njeg patrijarha Pavla. Odlikovan je 23 puta od dinastije Obrenovi}a, Kara|or|evi}a, Srpske Pravoslavne Crkve i mnogih drugih. Umro je 24. novembra 1953. godine.

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a odràne 18. novembra 2006. Donete su slede}e odluke: u P~elaru }e se objaviti obrazac tabele za u~lanjivanje u SPOS; stru~na slu`ba SPOS-a }e u roku od 3 do 7 dana pruàti informacije ~lanovima IO, uredniku P~elara, komisijama SPOS-a i ostalim ~lanovima SPOS-a iz oblasti njihove nadle`nosti, a uz odobrenje IO; na osnovu tendera, usvaja se najpovoljnija ponuda Kolor Presa iz Lapova za {tampanje P~elara, dok su druge {tamparije ponudile ili vi{u cenu ili nepotpunu dokumentaciju; Kolor Pres treba da od{tampa rokovnike za IO; zadràva se porodi~na ~lanarina u SPOS-u po ceni od 200 dinara bez dobijanja ~asopisa za p~elare koji ìve na istoj adresi, ali ti ~lanovi ne uti~u na pove}anje kvota za delegate na Skup{tini; dozvoljava se reklamiranje na naslovnoj strani P~elara po ceni od 5 000 dinara po cm2, ali oglas ne moè biti manji od 4 cm2 ni ve}i od 6 cm2; u Izdava~ki savet P~elara bira se prof. dr Zoran Stanimirovi}; usvojene su izmene i dopune Poslovnika o radu IO; usvojen je izve{taj Komisije za priznanja uz dopune; Nata{i Rnjak se produùje radni odnos u SPOS-u pod istim uslovima; na osnovu àlbe Gorana Pavlovi}a iz Prijepolja zbog uginu}a p~ela usled ishrane neadekvatnom hranom, savetuje mu se da se obrati sudu; na osnovu pisma Marka Stanojevi}a, isti se zaduùje da do 22. XII 2006. prikupi nedospele radove sa III kongresa SPOS-a, kako bi se eventualno planirala sredstva za {tampanje Zbornika radova u 2007. godini; Rajku Pejanovi}u }e se isplatiti honorar po redovnoj ceni za tekst objavljen u latini~nom pilot broju P~elara; svaki predava~ SPOS-a je duàn da godi{nje odrì jedno besplatno predavanje po planu IO, a ako odbije, vi{e ne}e mo}i da se prijavi za listu predava~a.

P^ELAR, januar 2007.

NA[ PRVI P^ELARSKI BREND Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Prvog dana zime, tj. 22. decembra 2006. kona~an predlog liste za dodelu prava na godine, mo`da je za nas p~elare nai{ao prvi kori{}enje znaka, Savet za standardizaciju i dan prole}a. Naime, toga dana u Izvr{nom za{titu intelektualne svojine dostavlja ve}u Vojvodine dodeljena su tri nova sertifika- Izvr{nom ve}u AP Vojvodine, kojom utvr|uje ta „Najbolje iz Vojvodine“, a me|u ta tri bren- pravo na kori{}enje znaka za odre|ene vrste da je i jedan p~elarski, dodeljen na{em poz- proizvoda. Sem uloge navedenih Saveta, natom p~elarskom zaljubljeniku, Vladimiru posebnu, veoma zna~ajnu ulogu ima i kontrolHunjadiju iz Petrovaradina, za monoflorni na ku}a koja najmanje jednom godi{nje vr{i vrcani lipov med. Veliko priznanje za Vladu i kontrolu ispunjenosti propisanih uslova. njegovu suprugu Mariju, ali i za p~elarstvo i Akreditovana ku}a je bila „Jugoinspekt“ iz p~elare ~itave na{e zemlje. Bio Novog Sada. Osnovni kriterijumi sam izuzetno sre}an i ponosan {to za ostvarivanje prava na kori{}enje sam toga dana bio u prilici da prisznaka su: ustvujem ovom, za nas p~elare, 1) Obavezni kriterijumi: va`nom doga|aju. – proizvod mora da ispunjava Odluka o ustanovljenju znaka uslove propisane posebnim „Najbolje iz Vojvodine“ objavljePravilnikom, na je u Sl. listu AP Vojvodine br. – prehrambeni proizvodi 25/2004, 10/2005. i 19/2005. i moraju da zadovolje zahteve njome se propisuju uslovi konkurHACCP standarda, sa i na~in dobijanja sertifikata. – proizvod mora da zadovolji Osnovni cilj projekta „Najbolje iz dodatne kriterijume koje utvr|uje Vojvodine“ jeste podizanje ekspertski tim za pojedina~ne kvaliteta doma}ih proizvoda i grupe proizvoda, Vladimir Hunjadi usluga, kao i promovisanje za{tite – koli~ina proizvoda mora intelektualne svojine. Na taj na~in proizvodi i konstantno da zadovoljava potrebe trì{ta, usluge koji dobijaju pravo na kori{}enje ovog – proizvod treba da ima profesionalno znaka bili bi prepoznatljivi i na doma}em i na dizajniran vizuelni identitet. stranom trì{tu. Procedura dobijanja znaka 2) Dodatni kriterijumi: nije nimalo jednostavna i ima nekoliko kora– sertifikovan sistem menad`menta ka. Nakon raspisivanja konkursa od strane kvalitetom ISO 9001/2001; Pokrajinskog Sekretarijata za privredu, – sertifikovan sistem menad`menta prispele zahteve razmatraju slede}i Saveti: za{tite ìvotne sredine ISO 14001; – Savet za standardizaciju i za{titu 3) U izuzetnim slu~ajevima, kada je re~ o speciintelektualne svojine koji obrazuje stare{ina fi~nim vrstama proizvoda, Savet moè da pokrajinskog organa uprave nadle`nog za predloì Izvr{nom ve}u AP Vojvodine da poslove privrede, proizvo|a~ima tih proizvoda, dodeli pravo na – Savet za kvalitet koji obrazuje stare{ina kori{}enje znaka, iako ne ispunjavaju sve pokrajinskog organa uprave nadle`nog za dodatne kriterijume. poslove nauke i tehnolo{kog razvoja, Kompletan Pravilnik za p~elarske – Savet za ~istiju proizvodnju koji proizvode, saglasno Odluci o ustanovljenju obrazuje stare{ina pokrajinskog organa znaka „Najbolje iz Vojvodine“ nije mi u celosti uprave nadle`nog za poslove za{tite ìvotne poznat, ali mi je poznato da su njegove sredine i odrìvi razvoj. odredbe po mnogim zahtevima mnogo Saveti, nezavisno jedan od drugog, stroìje od vaè}eg na{eg Pravilnika o kvaliteutvr|uju predlog liste za dodelu prava na tu i drugim zahtevima za med, druge p~elinje kori{}enje znaka „Najbolje iz Vojvodine“, a proizvode, preparate na bazi meda i drugih PÊLAR, januar 2007.

p~elinjih proizvoda (Sl. list SCG, 45/2003). Tako, na primer, ukupan sadr`aj polena lipe prema prvom Pravilniku („Najbolje iz Vojvodine“) iznosi najmanje 60%, a po drugom Pravilniku svega 25%. U 2006. godini lipa na Fru{koj Gori je veoma slabo medila, mnogi p~elari koji redovno, svake godine sele svoje p~elinjake na lipovu pa{u, ove godine nisu bili na fru{kogorskoj lipi. U razgovoru sa gospodinom Hunjadijem, interesovalo me je kako je uspeo da zadovolji sve uslove iz Pravilnika, a posebno kako je mogu}e da je njegov lipov med u ovoj godini imao ~ak 67% polena lipe. Vladimir Hunjadi je u svom prepoznatljivom stilu odgovorio: – Na prvom mestu je rad, veliki rad, na drugom mestu je posedovanje jakih zajednica, na tre}em je dobro poznavanje biologije p~elinje zajednice i na kraju, sve je bezvredno ako nema{ podr{ku svoje supruge, a ja sam je, hvala Bogu, od svoje Marije uvek imao. – Pa dobro, kolega Vlado, {ta si ti to toliko radio {to smatra{ da drugi p~elari nisu hteli, znali ili smeli raditi na lipovoj pa{i? – Na po~etku lipove pa{e, sav med sam izvrcao i iz medi{ta i iz plodi{ta, tj. ostavio sam p~elinju zajednicu na „suvo“. – Hazarderski potez, ka`em ja, ali {ta bi se desilo da je lipova pa{a sasvim omanula, da nije bilo uop{te unosa? – Da bih bio siguran u ispunjavanje uslova

kvaliteta za projekat „Najbolje iz Vojvodine“ morao sam da rizikujem. Da je sasvim omanula lipova pa{a, bilo bi velikih problema, ni prihranjivanje ne bi spasilo moje p~ele, pojele bi same sebe i zna~ajan broj zajednica bih izgubio, to sam znao unapred, ali „ko hazardira –profitira“. Vladimir jo{ napominje koliko mu je puta dolazila u posetu kontrolna organizacija „Jugoinspekt“, ali i ukazuje na ~injenicu da je kontrola prisustva lipovog polena na po~etku pa{e iznosila ~ak 85%, ali da je pri kraju pa{e kada su svi p~elari ve} oti{li na suncokretovu pa{u, zbog neo~ekivanog unosa lipove medljike, ukupan sadr`aj polena bio smanjen na 67%. Kolega Vladimire, bravo! Nadam se da }e ti na ovom laskavom, u nas prvom priznanju ovakve vrste, ~estitati svi p~elari Srbije. Ube|en sam da je ovo zna~ajan korak napred za p~elarstvo ne samo AP Vojvodine, ve} i ~itave Republike Srbije. Verujem da }e ovakav lipov med kudikamo lak{e na}i put do kupaca ne samo u Srbiji, ve} i do kupaca na inostranom tr`i{tu. Nadam se da }e ova akcija Izvr{nog ve}a Vojvodine biti signal i za Vladu Srbije za eventualno ustanovljenje brenda „Srpski bagrem“.

POZIV NA SKUP[TINU BUP-a BUP organizuje Redovnu godi{nju Skup{tinu 3. II 2007. u 10 sati u sali Rudarskogeolo{kog fakulteta u Beogradu. Pozivaju se ~lanovi da do|u na Skup{tinu i da se do tada na telefon 011/3444-624 informi{u o dnevnom redu i materijal li~no podignu.

POZIV NA PREDAVANJE O APIGUARD-u 10. III 2007. godine u sali Rudarsko-geolo{kog fakulteta u 10 sati, predavanje na temu „Jo{ odlu~nije protiv varoe novim preparatom Apiguard“ odr`a}e dr med. Rodoljub @ivadinovi}. Pozivaju se p~elari Beograda i okoline da prisustvuju ovom predavanju kako bi se detaljno upoznali sa ovim novim preparatom za suzbijanje varoe. Priprema: Dejan Kreculj

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR

Prvu polovinu januara karakterisa}e hladno vreme, ali bez ekstremnih mrazeva i sa obilnim padavinama. Jutarnje temperature kreta}e se oko –4 °C, dok }e maksimalna dnevna dosezati +4 °C. Ovaj period obilova}e padavinama, uglavnom susne`ica i sneg, a u toplijim danima ki{a. Polovinom meseca se o~ekuje pojava prvih ledenih dana sa temperaturama koje ne}e prelaziti nulti podeljak. Prvi talasi znatno hladnijeg vremena nai}i }e po~etkom druge polovine meseca, dok se prodori vrlo hladnog vazduha predvi|aju tokom druge i tre}e dekade, da bi pred kraj meseca do{lo da blagog otopljenja.

P^ELAR, januar 2007.

Nova knjiga

PÊLARSTVO Na{ najve}i i u svetu najpoznatiji p~elarski stru~njak svih vremena, prof. dr Jovan Kulin~evi}, izdao je novu knjigu â&#x20AC;&#x17E;P~elarstvoâ&#x20AC;&#x153;. Nakon tri klasi~na reprinta, ova knjiga predstavlja peto, zna~ajno dopunjeno i izmenjeno izdanje ove njegove ~uvene knjige, oboga}eno novim sadràjima i saznanjima iz p~elarske prakse i nauke. Iako sam knjigu dobio od profesora jo{ pre par meseci, nisam nalazio vremena da joj se posvetim, pa zato nisam mogao da vam je prezentujem. Jer, profesorovi tekstovi zahtevaju punu koncentraciju sa jedne strane, a sa druge strane, u njima svaka re~ ima svoje zna~enje i mora joj se posvetiti maksimalna pa`nja. Kona~no, po~eo sam da ~itam knjigu, tj. delove knjige kojima je ona dopunjena u odnosu na prethodno izdanje. I odu{evio sam se vrhunskom jednostavno{}u koju zahteva najneobrazovaniji p~elar ~italac ali, u isto vreme, i vrhunskom stru~no{}u zasnovanom na najnovijim referencama, koja pokazuje da profesor svojim uvek opreznim i razlo`nim razmi{ljanjima ide ispred svog vremena. Profesor se potrudio i skoro svako poglavlje manje ili vi{e dopunio. Naro~itu pa`nju je posvetio novinama u selekciji p~ela i odgajanju matica uz prikaz kompletne metode njegovog rada u Apicentru na ovim poslovima. Dati su i iscrpni podaci o virusima p~ela. Tu je i potpuno novo poglavlje o organskom p~elarenju. Posebna pa`nja poklonjena je tehnici p~elarenja, u koju su uklju~ene sve one najva`nije operacije koje se obavljaju na p~elinjacima, kako u prakti~nim zahvatima po~etnika, tako i ve} iskusnih p~elara. Kratak pregled radova na p~elinjacima po mesecima namenjen je po~etnicima i onima koji nisu spremni ili nemaju vremena za ~itanje detaljnijih izlaganja. Onim p~elarima koji rade sa velikim brojem dru{tava posve}eno je poglavlje o organizaciji proizvodnje meda na ve}im p~elinjacima. Poseban naglasak dat je pripremi dru{tava za iskori{}avanje glavne pa{e. Jedno od najva`nijih i najobimnijih poglavlja bavi se problemom p~elinjih bolesti. Nije propu{teno ni da se daju recepture za izradu raznih kozmeti~kih preparata na bazi p~elinjih proizvoda koji mogu da uve}aju budèt p~elara. Knjiga ima 322 strane B5 formata. U svakom slu~aju, treba re}i da nijedna p~elarska ku}a ne sme biti bez ove knjige, ako iole drì do sebe i svog znanja. Korisni telefon je: 011/397-4540. Urednik

Nova knjiga

GOSPO\ICA PÊLICA Iz {tampe je iza{la izuzetna zbirka pesama o p~eli, autora Du{anke Boji~i} iz Beograda. Ova odli~no ilustrovana knjiga, prepuna kolornih crteà iz p~elinjeg ìvota, pleni ve} na prvi pogled. Pesmama }e biti odu{evljeni i deca i odrasli, jer se vidi da su tako lako napisane, od srca. Stihovi se lepe jedan za drugi kao med za nepce i slade na{ um, oslabeo od monotone svakodnevice prepune zgrada, automobila i smrknutih ljudi. Ako ste umorni i neveseli, uzmite ovu knjigu, idite u prirodu, na p~elinjake i pro~itaje sve ove divne pesme va{im unucima. Bi}e vam zahvalni i sigurno }e odrasti u bolje ljude. Korisni telefon je: 011/3236-746 Urednik PÊLAR, januar 2007.

UPUTSTVO SAR ADNICIMA ZA PRIPREMU TEKSTO VA – Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru (po{aljite ih na disketi ili CD-u, autori iz Srbije treba da koriste po mogu}stvu }irili~ni font, recimo Cir Times, najbolje u WORD-u ili QUARKXPRESS-u, bilo koja verzija), ali ako ne raspola`ete takvim tehni~kim mogu}nostima, primamo i rukopise i sve druge mogu}e digitalne zapise. Radove {aljite na adresu urednika ili ~asopisa ili na e-mail: rodoljubz@ptt.yu. Ako ne dobijete e-mail odgovor od urednika da je tekst stigao, smatrajte da ga niste ni poslali; – Trudite se da pi{ete kra}e i konkretnije tekstove. Du`i tekstovi }e se u ~asopisu objavljivati samo izuzetno; – Fotografije {aljite isklju~ivo po{tom. Ako fotografije imate u elektronskom obliku, {aljite ih na CD-u, nikako putem elektronske po{te (internetom); – Tekstovi, fotografije, diskete i kompakt diskovi se ne vra}aju; – Na pole|ini fotografije obavezno napi{ite ime i prezime autora, adresu i telefon, mesto i vreme fotografisanja; – Uz rad obavezno po{aljite va{u fotografiju u koloru skorijeg datuma, punu adresu i telefon, i kratku p~elarsku biografiju u 4–5 re~enica (ta~an datum ro|enja, profesija, od kada p~elarite, kojim tipom ko{nica i sli~no).

Svaki ~lanak bi}e propra}en fotografijom autora, a prvi u godini i biografijom; – Radove i oglase {aljite najkasnije do 10. u mesecu za naredni mesec; – Ako tekst {aljete P~elaru, nemojte ga slati drugim ~asopisima dok ne bude objavljen ili dobijete informaciju da ne}e biti objavljen; – Broj re~i za priloge u rubrikama Skupovi i reportaè i IN MEMORIAM je ograni~en (osim ako urednik zbog posebnog zna~aja i po prethodnom dogovoru odobri druga~ije): 130 re~i (za skupove sa lokalnim zna~ajem), 200 re~i (za skupove sa pokrajinskim ili regionalnim zna~ajem), 300 re~i (za dràvne skupove) i 50 re~i za IN MEMORIAM. Tekstovi koji imaju ve}i broj re~i ne}e se objavljivati dok ih autor ne skrati. Preporu~ujemo da za pisanje ovih tekstova koristite kompjuterski program WORD koji ima opciju brojanja re~i. U suprotnom vas molimo da re~i sami izbrojite; – Ne}e se objavljivati napisi kojima je isklju~iva svrha kritika nekog ve} {tampanog teksta. Oni koji imaju druga~ije mi{ljenje, neka napi{u tekst na istu temu; – Redakcija zadràva pravo da vr{i skra}enja ili doterivanja tekstova.

UPUTSTVO SAR ADNICIMA ZA PRIPREMU OGLASA – Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikom objavljivanja uslovljenih slanjem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog faksom, a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne mo`e ponoviti. U slu~aju dostavljanja pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u narednom broju; – Za iznete tvrdnje u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec (ili 38

mesece) upla}ujete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec oglas, on ne}e biti objavljen; – Oglas se mo`e uplatiti do godinu dana unapred; – Za objavljivanje oglasa tokom najmanje 6 meseci, odobrava se popust od 25% (osim za osminu strane); – Naknada za objavljivanje oglasa se upla}uje isklju~ivo unapred. Po dobijanju profakture, rok pla}anja je 15 dana; – Dinarske uplate se vr{e na ra~un SPOS-a 160–17806–08, a devizne na devizni ra~un: P^ELAR, januar 2007.

BANCA INTESA INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN EUR 56: Intermediary: BCITITMM BANCA INTESA SPA (FORMERLY INTESABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY) MILANO, ITALY 57: Account with institution: DBDBCSBG BANCA INTESA AD, BEOGRAD MILENTIJA POPOVI]A 7B BEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA 59: Beneficiary: /CS73160005080000751572 SAVEZ P^ELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE – Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim tekstom oglasa i po{aljite na adresu SPOS-a (SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do 10. u mesecu za naredni

mesec). Oglasi poslati faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e{}e ne~itki. Oglasi dostavljeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir; – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovoljnom uplatom ne}e se objavljivati. Broji se svaka re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~; – U slu~aju objavljivanja pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovljen u mesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne mo`e se ostvariti; – Ogla{iva~ koji {alje oglas za osminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kompletno grafi~ko re{enje oglasa. Ako to ne u~ini, objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Ogla{iva~ mo`e da uplati izradu grafi~kog re{enja oglasa SPOS-u u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polovinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-a snosi ogla{iva~.

CENO VNIK OGLA[AVANJA 1) Zadnja strana korica 16 100 dinara (12 075 sa popustom) 2) Polovina zadnje strane korica 9 200 dinara (6 900 sa popustom) 3) Unutra{nja strana zadnje korice 13 800 dinara (10 350 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadnje korice 8 050 dinara (6 037,50 sa popustom) 5) Unutra{nja strana (134×194 mm) 12 075 dinara (9 056,25 sa popustom) 6) Polovina unutra{nje strane (134×95 mm) 6 900 dinara (5 175 sa popustom) 5 750 dinara (4 312,50 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{nje strane (134×63 mm) 8) êtvrtina unutra{nje strane (134×45 mm) 4 600 dinara (3 450 sa popustom) 9) Osmina unutra{nje strane (65×45 mm) 3 450 dinara (bez popusta) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 46 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale: – 69 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i – Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci. – Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avanja se uve}ava za 50%. Trenutna vrednost evra je 80 dinara, ali je pre uplate treba proveriti kod knjigovo|e SPOS-a (+381 11 2458-640). I cene oglasa i honorari izraèni u evrima variraju od meseca do meseca, zavisno od kursa evra.

VA@NA INFORMACIJA ZA UDRU@ENJA PÊLARA IZ SRBIJE Sva udruènja koja imaju mogu}nost da spiskove svojih ~lanova {alju putem e-mail poruka, mole se da svoje spiskove, u vidu obrasca koji je objavljen u decembarskom broju ~asopisa, rade u Excel formi kako bi mogli biti direktno preuzimani iz poruke i uno{eni u bazu podataka. Pri tome je neophodno da polje „JMBG“ bude iz jednog dela, tj. da ne bude podeljeno u }elije (13 }elija za 13 cifara mati~nog broja) ve} da bude sastavljeno od jedne }elije gde }e biti uneto svih 13 cifara mati~nog broja. U polju }irilica/latinica treba nazna~iti samo ako p~elar èli latini~no izdanje. Oni sa neozna~enim poljem dobija}e }irili~ni ~asopis. Sekretar SPOS-a

P^ELAR, januar 2007.

AUTORSKI HONOR ARI U P^ELARU 1) Stranica teksta 1 100 dinara (13,75 evra) 2) Stranica autorskog teksta ~iji je autor nau~ni radnik (doktor ili magistar poljoprivrednih, veterinarskih, farmaceutskih, medicinskih i drugih p~elarstvu srodnih nauka) 1 500 dinara (18,75 evra) 3) Fotografije i originalne ilustracije, tabele i grafikoni 300 dinara (3,75 evra) 4) Fotografija za naslovnu stranu 500 dinara (6,25 evra) 5) Tekstovi i fotografije za rubriku Skupovi i reporta`e se ne honori{u. Svi pisci kojima je tekst objavljen u P~elaru, za naplatu honorara trebaju se javiti knji-

govo|i SPOS-a Jagodi Milenkovi} na telefon (011) 2458-640 i (064) 40-191-63 (od 8 do 15 sati), radi obezbe|enja potrebne dokumentacije. Potrebne podatke nemojte slati uredniku ili redakciji P~elara, jer urednik obra~unate honorare dostavlja knjigovo|i koji vr{i isplatu. Prema odluci Izvr{nog odbora SPOS-a, sve fotografije koje se {alju ~asopisu i u njemu objavljuju i honori{u od majskog broja 2006. godine postaju vlasni{tvo svih ~lanova SPOS-a i mogu ih koristiti u li~ne svrhe, ali uz obaveznu naznaku odakle su preuzete i ko im je autor. Nepoznavanje ove odluke od strane autora fotografija ne mo`e biti argument za ostvarenje autorskih prava, jer su ona otkupljena samim honorisanjem fotografija.

IN MEMORIAM 15. oktobra 1996. zauvek je oti{ao prof. dr Bogoljub Konstantinovi}. Se}aju}i ga se nakon 10 godina, se}amo se i njegovog dela. Se}a ga se i 36 generacija studenata. @ivot mu je bio ispunjen dobrotom, kao }elije sa}a medom. NJegova predavanja su plenila i punila sale slu{aocima. Bio je bard p~elarske nauke Srbije. Ve~no hvala i slava za dela koja je ostavio. DP â&#x20AC;&#x17E;Bogoljub Konstantinovi}â&#x20AC;&#x153;, Kru{evac

P^ELAR, januar 2007.

Proizvodi, otkupljuje, pakuje i plasira med i ostale p~elinje proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krnjevo, Bul. oslobo|enja 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, januar 2007.

MALI OGL ASI PRODAJEM POLEN I MED. Narandì} Milan, [id. 022/710-998 EKOMED Ni{. Proizvodnja ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237 Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadeset vrsta. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 PROIZVODNJA I PRODAJA: KO[NICA LR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta, ELEMENATA ko{nica (podnja~a, nastavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice, ANTIVAROZNIH – @IÂNIH PODNJAÂ od kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}e porud`bine odobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, moète naru~iti. 034/316-402, 064/3221-311 Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOV MED. Sa{a – Vla{ki Do. 012/276-161, 063/835-35-42 Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id. 022/710-619 Osam godina poverenja! Najkvalitetniji i najjeftiniji eko-dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189 Prodajem seme facelije „JULIJA“, LJubojevi} Milorad. 021/743-162, 99387-55-321-050 Prodajem auto Wartburg karavan i 2 A@ ko{nice sa p~elama. 064/38-55-380

Nova dvoosovinska prikolica. Nosivost 1800 kg. Naletne ko~nice, {apa. Dimenzije 310×170×100 cm. Kombinovana ma{ina za obradu drveta. 024/539-342, 063/588-978 Proizvodim, prodajem: ko{nice, elemente, lipove ramove (sklopljene, oì~ene). 025/744-061, 064/299-80-55 Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, beàlice, boksese, kaveze, beàlica za leto. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemenata istih. 011/84-16-597, 063/757-800 MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM PÊLINJE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Prodajem sadnice bagremca (Amorpha fructicosa). Dragan. 010/319-105 Prodajem knjigu DESETORAMNA DADANBLATOVA KO[NICA i satne osnove. 037/711-039 Zbog starosti smanjujem p~elinjak. Prodajem 50 DB dru{tava u odli~nom stanju. Bosi}. 011/3582-860, 031/827-166 Prodajem prikolicu sa ko{nicama i p~elama LR 48 komada. Milica. 064/84-88-556 Prodajem ve}u koli~inu facelije Julija i polen. Mi{a. 063/8534-398, 022/737-462 Prodajem kamion „FAP furgon“ sa A@ ko{nicama, sa p~elama i nukleusima. 064/318-52-36

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

P^ELAR, januar 2007.