Pcelar Januar 2012

ČASOPIS ZA PČELARSTVO

GODINA CXV, BROJ 1, JANUAR 2012.

ČASOPIS ZA PČELARSTVO

Fotografija na naslovnoj strani: Zimski mir na pčelinjaku

2012 APISLAVIJA

Časopis za pčelarstvo PČELAR Savez pčelarskih organizacija Srbije Ul. Dr Agostina Neta br. 30 A, 11070 Novi Beograd 011/61-28-071, 060/444-01-21, 060/444-01-24 spos.rs@gmail.com, www.spos.info The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia 11070 New Belgrade, 30 A Agostina Neta St. Predsednik SPOS-a Dr med. Rodoljub Živadinović Ul. Stojana Janićijevića br. 12, 18210 Žitkovac 018/846-734, 060/444-01-01 savet.pcelara@gmail.com http://rodoljub.pcelinjak.com Glavni i odgovorni urednik Aleksandra Mihajlović Ul. Podgorička br. 9 23000 Zrenjanin 060/444-0108, aleksandra.pcelar@gmail.com Izdavački savet Prof. dr Jovan Kulinčević (Beograd), predsednik Prof. dr Bosiljka Đuričić (Beograd) Prof. dr Zoran Stanimirović (Beograd) Prof. dr Desimir Jevtić (Beograd) Mr Ivan Pihler (Novi Sad) Mr Naum Bandžov (Maradik) Dr vet. med. Zoran Raičević (Niš) Dipl. inž. Mirko Vilus (Trstenik) Petar Stoiljković (Čačak) Redakcija Članovi redakcije iz Srbije Zoran Avramović (Soko Banja) Kormoš Bela (Bačka Topola) Radomir Bogdanović (Leposavić) Đoko Zečević (Nova Varoš) Milan Jovanović (Trstenik) Vojislav Kapor (Bajmok) Dragorad Kovačević (Bogatić) Slobodan Marjanović (Užice) Ratko Milojković (Kamenovo) Rajko Pejanović (Šabac) Dr Slavomir Popović, dipl. ing. (Beograd) Selim Redžović (Novi Pazar) Ing. Vlastimir Spasić (Niš) Milijan Trifunović (Gornji Milanovac) Članovi redakcije iz inostranstva Vladimir Auguštin (Metlika, Slovenija) Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora) Ferid Velagić (Tuzla, Bosna i Hercegovina) Amir Demirović (Sanski Most, Bosna i Herceg.)

Milan Isidorović (Sutomore, Crna Gora) Dr med. Stipan Kovačić (Darda, Hrvatska) Branko Končar (Kozarac, Bosna i Hercegovina) Mr sci. Goran Mirjanić (Gradiška, Bosna i Herceg.)

Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija) Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija) Doc. dr sci. Zlatko Puškadija (Osijek, Hrvatska) Milorad Čeko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina) Dr vet. med.. Irena Džimrevska (Skoplje, Makedonija) Franc Šivic (Ljubljana, Slovenija)

GODINA CXV, BROJ 1, JANUAR 2012.

APIMONDIJA

BALKANSKA PČELARSKA FEDERACIJA

Foto: Marko Kek

Ko zna, neka uživa u obnavljanju gradiva.­ Ko ne zna, neka uči čitajući Pčelar.­ Ko zna bolje, neka to i napiše. Član­stvo u SPOS-u

Članstvo u SPOS-u je dobrovoljno i ostvaruje se preko društava ili udruženja pčelara. Članarina u 2012. godini je 2200 dinara i uključuje dobijanje 12 brojeva časopisa Pčelar, pretplata na časopis u Srbiji je 1800 dinara, pretplata za Evropu je 35 €, a za grupne isporuke i svega 20-24 evra (ostali detalji na: www.spos.info/subpages/clanstvo/uclanite_se.php?y=2012).

Ra­čun SPOS– a: 340-11000568-51 Sa­rad­nja sa ča­so­pi­som

Ru­ko­pi­si i fo­to­gra­fi­je pri­ma­ju se do pe­tog, ve­li­ki ogla­si (re­kla­me) do osmog, a ma­li ogla­si do de­se­tog u me­se­cu i auto­ri­ma se ne vra­ća­ju. Re­ dak­ci­ja za­dr­­ža­va pra­vo re­di­go­va­nja tek­sto­va. Za sa­dr­žaj tek­sto­va od­go­ va­ra­ju auto­ri, a za sa­dr­žaj ogla­sa ogla­ši­va­či. Me­di­ji ko­ji pre­u­zi­ma­ju ra­ do­ve iz časopisa Pče­la­r, du­žni su da na­ve­du iz­vor.

Isto­ri­ja ča­so­pi­sa

Pr­vi ilu­stro­va­ni ča­so­pis za pče­la­re štam­pan je 1883. go­di­ne u Be­ o­gra­du pod ime­nom „Pče­la“. Po­tom „Srp­ski pče­lar“, 1. ok­to­bra 1896. u Srem­skim Kar­lov­ci­ma. Od 1899. iz­da­je ga Srp­ska pče­lar­ska za­ dru­ga u Ru­mi. „Pče­lar“, or­gan Srp­skog pče­lar­skog dru­štva, iz­la­zi od 1. ja­nu­a­ra 1898. u Be­o­gra­du. U ja­nu­a­ru 1934. spo­ji­li su se „Pče­lar“ i „Srp­ski pče­lar“ i od ta­da iz­la­zi kao „Pče­lar“. Uka­zom pred­sed­ni­ka SFRJ „Pče­lar“ je 1973. godine od­li­ko­van Or­de­nom za­slu­ga za na­rod sa sre­br­nim zra­ci­ma za iz­van­red­ne za­slu­ge, po­pu­la­ri­sa­nje i una­pre­ đe­nje pče­lar­stva, a Kulturno-prosvetna zajednica Sr­bi­je do­de­li­la mu je 1984. Vu­ko­vu na­gra­du za do­pri­nos kul­tu­ri.

Ti­raž: 10 000. Štam­pa: Ko­lor pres – La­po­vo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpress@gmail.com CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 PČELAR: časopis za pčelarstvo / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Mihajlović.

- God. 1, br. 1. (januar 1898) - god. 5, br. 12 (1902) ; god. 4, br. 1 (1921) - . - Beograd (Ul. dr Agostina Neta 30A) : Savez pčelarskih organizacija Srbije, 1898–1902, 921 (Lapovo: Kolor pres) - 24 cm Mesečno ISSN 0350-431X = Pčelar COBISS.SR-ID 15913218

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

3

SADRŽAJ Slavomir Popović PISMO PČELARIMA ZA JANUAR

5

Iako nam se čini da u januaru imamo malo pos­ lova na pčelinjaku, ipak ni­je tako. S tim u vezi, naj­pre će­ mo se po­za­ba­vi­ti ana­li­z­om načina zi­mo­va­nja pče­li­ njih dru­š­ta­va, a zatim ćemo ukazati na glavne pos­love na pčelinjaku u toku januara…

Goran Tomić OZBILjAN PRISTUP KAO REŠENjE SVIH PROBLEMA

8

Kada bi neko u Srbiji u ovom trenutku pokušao da definiše pčelarstvo, nešto najbliže realnom stanju bi bilo „ve­o­ma ras­pro­stra­njen ho­bi, uglavnom po­pu­la­ ran me­ đu penzionerima, sa malim brojem pčelara kojima je to profesija“…

Miladin Milosavljević PČELARENjE NA PČELINjAKU KOJI HRANI PORODICU

15

Profesionalno se bavim pčelarstvom unazad dese­ tak godina. Kad ka­ žem profesionalno, mis­lim na ko­n­ti­nu­i­ra­no pro­fe­sio­na­ l­no usa­v­rša­va­nje. Vre­me­ nom mi je pče­larstvo pos­ talo osnovno i jedino zanimanje, od kog živi moja porodica…

Dragan Stekić PČELARSTVO U SRBIJI - ISPLATIVO ILI NE?

20

Namera mi je da ovim tekstom ukažem na osnovne stvari koje jedan pčelar početnik mora znati, pre nego se upusti u avanturu zvanu PČELARSTVO. Kroz lično iskustvo i početničke teškoće kroz koje sam prošao, želim da pomognem onima koji se još uvek…

Viden Momčilović VELIKA PREVARA: POGAČE SA SKROBOM I KAKO IH PREPOZNATI

25

Na pisanje ovog članka podstaklo me je neprijatno saznanje da neki proiz­vo­ đa­či pogača, pored dek­la­ ri­sanog sadržaja, u po­ga­če dodaju i skrob, a od SPOS-a sam zamoljen da kao poz­ na­ valac ove materije, problematiku detaljnije opišem…

Lazar Rajčić UKLANjANjE POLENA IZ MEDA UNIŠTAVA PČELARSTVO

28

Više od tri četvr­ti­­ne meda koji se proda u Sje­ dinjenim Američkim Dr­ žavama nije istog sas­ ta­ va kao i pčelinji med.

Do ovog podatka su došle novine po imenu Food Safety News (internet novine koje se…

Jovo Kantar ŠTETNE ZAMENE POLENA

37

Mileta Marković MATIČNI FEROMONI I PREOPTEREĆENOST MATICE

40

Dušan Simonović KAKO DOĆI DO BOLjIH PČELA I VEĆIH PRINOSA

43

Živadin Vesović MOJE ISKUSTVO U PČELARENjU DB KOŠNICOM

46

Lazar Rajčić KAKO PRINOSI MEDA U ARGENTINI I BRAZILU UTIČU NA GLOBALNO TRŽIŠTE MEDA

50

Vlastimir Spasić ZNATE LI GDE JE SASTAV REKA?

52

IZVEŠTAJ O RADU SPOS-a

56

4

PČELAR, januar 2012

REČ UREDNIKA Poštovani pčelari, Ovo je pr­vi broj na­šeg ča­so­ pi­sa u 115. go­di­ni iz­da­va­nja. U go­di­ni ju­bi­le­ja, ka­ko to i tre­ba, „Pče­lar“ smo ma­lo „do­te­ra­li“.

Pla­sti­fi­ci­ra­ne ko­ri­ce, vi­še stra­ ni­ca i uve­ća­nje ma­se za če­tvr­ti­ nu. Sve to je po­klon či­ta­o­ci­ ma. To no­vo ru­ho oba­ ve­zu­je nas da sa­dr­ žaj bu­de još bo­lji.

Za­to, na­pi­ši­te tekst o na­či­nu na ko­ji pče­ la­ri­te i pre­ ne­si­te svo­je zna­ nje i is­ ku­stvo osta­ lim pče­la­ri­ ma. Jer, ča­so­ pis – to smo mi pče­la­ri.

Na po­čet­ku go­ di­ne sva­ko od nas po­ že­li da baš tu go­di­nu pam­ ti po sme­hu, za­do­volj­stvi­ma i uspe­hu. Ne tre­ba bi­ti skro­ man. Tre­ba tra­ži­ti i či­ni­t i sve

da že­lje i ostva­r i­mo. Bu­di­mo hu­ma­ni, prav­do­lju­bi­v i, is­ kre­ni, vred­ni… I uči­mo. Od dru­g ih, na­rav­no, ali i od se­ be.

No­va go­di­na će, ako se do­ volj­no po­tru­di­mo, bi­ti uspe­

šna. Pče­la­ri u tom smi­slu mo­ ra­ju mi­sli­ti i na pče­le, jer od njih i na­šeg zna­nja za­vi­si ko­li­ ko će­mo bi­ti za­do­volj­ni. Za­to sa­da, to­kom zi­me, ka­da ima­ mo vi­še vre­me­na za dru­že­nja, is­ko­ri­sti­mo slo­bod­no vre­me i ob­no­vi­mo zna­nje i na­u­či­ mo ne­što no­vo. U no­ voj go­ di­ ni, to su pr­vi ko­ra­ci na pu­ tu ka zna­ nju i uspe­ hu. Vi­di­mo se na Sim­ p o­z i­j u­m u A p i­m o n ­ di­je u Be­o­ gra­ du 18. i 19. fe­bru­a­ra, da za­jed­no uči­ mo!

U ime čla­ no­ va re­dak­ci­je ča­so­pi­sa „Pče­lar“ i u svo­je ime že­lim Vam SREĆ­NU NO­VU 2012.

GO­DI­NU I BO­ŽIĆ­NE PRA­ ZNI­KE!

FINANSIJSKI RASHODI SPOS-a ZA NOVEMBAR 2011.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

Grejanje Električna energija Infostan Kancelarijski materijal Sanitarni materijal Potrošni materijal Troškovi telefona – fiksni Troškovi telefona – mobilni Poštarina Slanje časopisa i ostale taksi usluge Fotokopiranje Štampanje časopisa Neto lični dohodak sekretara sa toplim obrokom Neto lični dohodak knjigovođe sa toplim obrokom Prevoz radnika na posao (markice) Neto autorski honorar urednika Neto autorski honorari – pčelarski pisci i ostalo

5.480 2.050 5.142 2.710 1.100 3.900 5.395 17.000 159.600 4.700 3.700 484.202 38.162 40.735 5.360 29.166 107.300

18. Neto primanja predsednika 41.666 19. Službeni put članova IO, drugih organa SPOS-a, redakcije i radnih tela SPOS-a 19.800 20. Porezi i doprinosi 127.300 21. Provizija banke 6.980 22. Donacija za Kolos konferenciju (Konferencija o nestajanju pčela) 50.000 23. Pomoć DP Ruma pri snimanju filma o prvoj srpskoj pčelarskoj zadruzi i pčelarstvu u Rumi 20.000 24. Pomoć za ponovnu izradu spome­ nika pčeli u Kamenovu 50.000 25. Pomoć pčelarskim organizacijama (telefoni) 74.000 26. Kamata na kredit za poslovni pros­ tor 20.700 27. Internet usluge 15.200 UKUPNO: 1.341.348 Računovodstvo, J. Milenković

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

5

Dr Slavomir Popović, diplomirani inženjer 11000 Beograd, ul. Mileševska (Save Kovačevića) br. 38, 011/245–4347, 063/861–4803

PISMO PČELARIMA ZA JANUAR Iako nam se čini da u januaru imamo malo poslova na pčelinjaku, ipak nije tako. S tim u vezi, najpre ćemo se pozabaviti analizom načina zimovanja pčelinjih društava, a zatim ćemo ukazati na glavne poslove na pčelinjaku u toku januara Analiza načina zimovanja pčelinjih društava Za raz­li­ku od pret­hod­na dva me­se­ca, ka­da su kva­li­tet­ no za­zi­mlje­na pče­li­nja dru­štva re­la­tiv­no mi­ro­va­la i tro­ši­la re­ zer­vnu hra­nu po oko 1 ki­lo­ gra­ma, i ka­da je u cen­tru klu­ be­ta tem­pe­ra­tu­ra 20 do 25, a na po­vr­ši­ni klu­be­ta oko 7 do 9 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, u ja­nu­a­ ru ipak na­sta­ju bit­ne pro­me­ ne: ja­vlja se pr­vo le­glo u cen­ tru gne­zda pče­li­njeg dru­štva, a to zna­či da je tem­pe­ra­tu­ra u cen­tral­nom de­lu pče­li­njeg klu­ be­ta oko 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa.

Raz­li­či­to je po­na­ša­nje kva­li­tet­ no za­zi­mlje­nih ja­kih i sla­bi­jih pče­li­njih dru­šta­va u to­ku ja­ nu­a­ra.

Pod kva­li­tet­no za­zi­mlje­ nim pče­li­njim dru­štvi­ma pod­ ra­zu­me­va se da su ona ušla u zi­mu ja­ka, sa bar 20 000 pče­ la, sa po oko dva ki­lo­gra­ma re­ zer­vne hra­ne po uli­ci pče­la, sa dva do tri ra­ma sa per­gom, sa zdra­vim pče­la­ma. Ta­kva pče­ li­nja dru­štva će u to­ku ja­nu­

a­ra do­bro zi­mo­va­ti. Kod ta­ kvih pče­li­njih dru­šta­va pče­li­ nje klu­be je ve­li­ko i ka­ko god da se ta­ko ve­li­ko pče­li­nje klu­ be po­sta­vi, uvek će ima­ti čvrst kon­ takt sa hra­ nom na svim ra­mo­vi­ma sa re­zer­vnom hra­ nom. Do pro­bi­ja­nja med­ne ka­pe u to­ku zi­me kod ova­ko ja­kih pče­li­njih dru­šta­va, prak­ tič­no, ne do­la­zi. U ova­kvim pče­li­njim dru­štvi­ma ma­ti­ca po­či­nje da po­la­že ja­ja u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra. Za odr­ža­va­ nje tem­pe­ra­tu­re u cen­tral­nom de­lu gne­zda (sa oko 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa) ima do­volj­no pče­la.

Za ne­go­va­nje ja­nu­ar­skog le­gla pče­le tro­še ne­što vi­še hra­ne (za 20% do 30%) ne­go u pret­ hod­ na dva me­ se­ ca (po oko 1,2 ki­lo­gra­ma me­seč­no). Ina­ če, zim­ske pče­le u ova­ko ja­kim pče­li­njim dru­štvi­ma su kva­li­ tet­ne, vi­tal­ne, du­go­ži­ve­će, jer u nji­ma ni­ti je bi­lo pro­du­že­ nog je­se­njeg le­gla, ni­ti pre­ra­ nog zim­skog le­gla, ni­ti su pče­ le iz­nu­re­ne na pre­ko­mer­noj po­tro­šnji hra­ne. Naj­ve­ći broj pče­la­ra, na­ro­či­to onih ko­ji se­ le pče­le, za­zi­mi­li su svo­ja pče­

li­nja dru­štva sa kva­li­tet­nom re­zer­vnom hra­nom (me­dom i per­gom). Pče­la­ri ko­ji pče­la­re sta­ci­o­nar­no, na­ro­či­to u kra­je­ vi­ma gde su ju­li i av­gust bes­ pa­šni, iza­bra­li su ade­kvat­nu teh­ni­ku pče­la­re­nja i pri­pre­me za zi­mu ja­kih pče­li­njih dru­ šta­va oba­vi­li su još u to­ku ju­ la, ta­ko da mla­de zim­ske pče­ le (iz av­gu­stov­skog le­gla) ni­su u to­ku av­gu­sta (i u pr­voj po­lo­ vi­ni sep­tem­bra) ima­le pri­li­ku da uče­stvu­ju u pre­ra­di še­ćer­ nog si­ru­pa i slič­no, te su kao kva­li­tet­ne, vi­tal­ne pče­le ušle u zi­mu.

Ali, pče­la­r i ko­ji su za­zi­ mi­li svo­j a pče­li­nja dru­štva sa manje pče­la, na­ro­č i­to pče­ la­r i ko­ji sta­c i­o­nar­no pče­la­ re i to u kra­je­v i­ma gde su ju­ li i av­gust bes­pa­šni, ko­ji su za obez­be­đe­nje re­zer­vne hra­ne ko­r i­sti­li še­ćer­ni si­r up u to­ku av­gu­sta (i sep­tem­bra), mo­ra­ ju da bu­du sprem­ni na niz iz­ ne­na­đe­nja ko­j a oče­ku­ju nji­ ho­va pče­li­nja dru­štva u to­ku ja­nu­a­ra.

Pče­li­nja dru­štva ko­ja su u zi­mu ušla slabija (u to­ku no­

6

vem­bra), u to­ku ja­nu­a­ra ima­ ju za oko 20% ma­ nje pče­ la. Pče­le u ova­kvim pče­li­njim dru­štvi­ma u to­ku ja­nu­a­ra tro­ še znat­no vi­še hra­ne ne­go u ja­ čim pče­li­njim dru­štvi­ma (po oko 1,5 do 2 ki­lo­gra­ma me­ seč­no) što ih iz­u­zet­no iz­nu­ ru­je. Po­red to­ga, tre­ba se pod­ se­ti­ti da je ma­ti­ca u ova­kvim pče­li­njim dru­štvi­ma po­la­ga­ la ja­ja i u no­vem­bru, ta­ko da je to pro­du­že­no (za­ka­sne­lo) je­se­nje le­glo, ta­ko­đe, iz­nu­ri­lo u znat­noj me­ri zim­ske pče­le.

Do iz­nu­ri­va­nja (u ma­njoj me­ ri) zim­skih pče­la (iz av­gu­stov­ skog le­gla) do­šlo je i za vre­me obez­be­đe­nja re­zer­vne hra­ne za zi­mu pri­hra­nji­va­njem pče­ li­njih dru­šta­va še­ćer­nim si­ ru­pom u to­ku av­gu­sta i sep­ tem­bra. U ova­kvim pče­li­njim dru­štvi­ma ma­ti­ca po­či­nje da po­la­že ja­ja po­čet­kom ja­nu­ a­ra, i naj­če­šće se ja­vlja, ta­ko­ zva­no, pre­ra­no zim­sko le­glo, na či­jem ne­go­va­nju se, ta­ko­ đe, zim­ske pče­le do­dat­no iz­ nu­ru­ju. I pro­du­že­no je­se­nje le­glo i pre­ra­no zim­sko le­glo, i ve­ća po­tro­šnja hra­ne do­pri­ no­se da su pče­le u to­ku ja­nu­a­ ra do­sta iz­nu­re­ne, ne­do­volj­no vi­tal­ne, što ne­mi­nov­no do­vo­ di i do znat­nih gu­bi­ta­ka pče­ la. Za­pra­vo, sve ve­ća ko­li­či­na le­gla u to­ku ja­nu­a­ra i sve ve­ ća po­tro­šnja hra­ne zbog ne­go­ va­nja le­gla i odr­ža­va­nja tem­ pe­ra­tu­re u cen­tru gne­zda (oko 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa), uti­če na sve ve­ću vla­žnost u pče­li­njem dru­štvu, ko­ja pod­sti­če ma­ti­cu na in­ten­ziv­ni­je po­la­ga­nje ja­ja, a to, opet, uslo­vlja­va još ve­ću po­tro­šnju, i ta­ko u krug. U ne­ do­volj­no ja­kim pče­li­njim dru­

PČELAR, januar 2012

štvi­ma u to­ku ja­nu­a­ra pče­li­ nje klu­be je re­la­tiv­no ma­lo i če­sto se de­ša­va da ono, kre­ću­ ći se na­vi­še za hra­nom, gu­bi kon­takt sa ra­mo­vi­ma sa me­ dom le­vo i de­sno (od klu­be­ ta) i pro­bi­ja­ju­ći med­nu ka­pu (u jed­noj ili vi­še uli­ca) pče­ le iz­bi­ja­ju na sa­to­no­še. Uko­li­ ko im pče­lar ta­da ne po­mog­ ne (do­da­ju­ći im po­ga­ču), pče­ li­nja dru­štva stra­da­ju od gla­di.

Ra­do­vi na pče­li­nja­ku u ja­nu­a­ru U za­v i­sno­sti od to­ga da li su nam pče­li­nja dru­štva u to­ ku ja­nu­a­ra ja­ča ili sla­bi­ja, na pče­li­nja­ku po­sto­je po­slo­v i ko­ ji su di­rekt­no ve­za­ni za pče­li­ nja dru­štva, kao i oni ko­ji ni­ su, ali su bit­ni za uspe­šno pče­ la­re­nje u na­red­nom pe­ri­o­ du. U sva­kom slu­ča­ju, što su pče­li­nja dru­štva ja­ča, uto­li­ko pče­lar ima ma­nje po­sla u to­ ku zi­me.

Osma­tra­njem le­ta ko­š­ni­ ce mo­že da se uoči da li je u ko­šni­ci miš ili rov­či­ca. Ako je na le­tu (na po­le­talj­ci) iz­mr­ vlje­no sa­će i osta­li ra­zni ot­pa­ ci, u ko­šni­ci je miš (obič­no ih ima dva). Ako su na po­le­talj­ci osta­ci de­lo­va te­la pče­la, zna­či da je rov­či­ca po­se­ti­la pče­li­nje dru­štvo. Pče­lar mo­ra mi­še­ve hit­no da iz­ba­ci iz ko­šni­ce i to či­ni pa­žlji­vim po­di­za­njem na­ sta­va­ka iz­nad pod­nja­če. Rov­ či­ce ne tre­ba da tra­ži, jer one ne osta­ju u ko­šni­ci. Ali, za­to le­ta tre­ba su­zi­ti na oko 5 mm.

Naj­bo­lje je da se na pod­nja­ču sta­vi ma­tič­na re­šet­ka, ko­ja je do­bra za­šti­ta i od mi­še­va i od rov­či­ca.

Kon­tro­la re­zer­vne hra­ne u ovo do­ba go­di­ne je jed­no­ stav­na i vr­ši se na oko 5 ste­pe­ ni Cel­zi­ju­sa, ta­ko što se pa­žlji­ vo po­dig­ne po­klop­na da­ska . Uko­li­ko se pče­le u klu­be­ tu ne vi­de (ili se je­dva na­zi­ ru), zna­či da je med­na ka­pa do­bra i da ima do­volj­no re­ zer­vne hra­ne. Kod ja­kih pče­ li­njih dru­šta­va, ko­ja su kva­ li­tet­no za­zi­mlje­na, naj­če­šće je pče­li­nje klu­be is­pod med­ ne ka­pe. Ali, ako se pče­le do­ bro vi­de i ne­ke od njih su već iz­bi­le na sa­to­no­še, je­di­no re­ še­nje je da se pče­li­njem dru­ štvu do­da po­ga­ča i ta­ko spa­se od gladi. Na­rav­no, naj­bo­lje bi bi­lo u ta­kvim slu­ča­je­v i­ma da se u zbeg (sa žlje­bom za uši­ce ra­ma sa me­dom) do­da ram sa me­dom iz re­zer­ve! Ina­če, kad se ra­di o do­da­va­nju po­ga­če pče­li­njim dru­štvi­ma u si­tu­a­ ci­ja­ma ka­da su pče­le pro­bi­le med­nu ka­pu i iz­bi­le na sa­to­ no­še, sko­ro svi pče­la­r i su je­ din­stve­ni u to­me da je po­ga­ ča za­i­sta spas za ta­kva pče­li­ nja dru­štva. Kod sla­bi­jih pče­ li­njih dru­šta­va po­ja­va pro­bi­ ja­nja med­ne ka­pe već u ja­nu­ a­ru je če­sta po­ja­va.

Pro­ve­ra ven­ti­la­ci­je i uto­ plja­va­ju­ćeg ma­te­ri­ja­la je ve­o­ ma va­žna ak­tiv­nost u ovo do­ ba go­di­ne, na­ro­či­to kod sla­bi­ jih pče­li­njih dru­šta­va. Do­bra ven­ti­la­ci­ja u pče­li­njim dru­ štvi­ma je ve­o­ma bit­na, jer im u ovo do­ba go­di­ne naj­vi­še sme­ ta vla­ga i za­gu­šlji­vost. Naj­ma­ nje im sme­ta hlad­no­ća, jer ako im je hlad­no, utro­ši­će ma­lo vi­ še me­da i za­gre­ja­će se. Ali, ako je u to­ku ja­nu­a­ra to­plo vre­me, a pče­li­nje dru­štvo je uto­plje­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

no, ma­ti­ca će in­ten­ziv­ni­je po­ če­ti da po­la­že ja­ja, na­sta­će ve­ ća po­tro­šnja hra­ne za ne­go­va­ nje le­gla, i de­si­će se sve ono o če­mu je već bi­lo re­či na počet­ ku teksta. Či­šće­njem pod­nja­če od ugi­nu­lih pče­la i či­šće­njem le­ta od le­da u to­ku ja­nu­a­ra mno­go se po­ma­že pče­li­njim dru­štvi­ ma. Uko­li­ko ima ugi­nu­lih pče­ la (što je če­šći slu­čaj kod sla­bi­ jih pče­li­njih dru­šta­va), obič­no se za­gu­ši le­to i pče­le ne bi mo­ gle da iz­le­ću uko­li­ko se po­ja­ vi po ne­ki sun­čan i to­pao dan.

Po­moć pče­la­ra u ta­kvim si­tu­ a­ci­ja­ma se sa­sto­ji u iz­ba­ci­va­ nju ugi­nu­lih pče­la iz ko­šni­ce (po­mo­ću de­blje ži­ce, du­gač­ ke le­tvi­ce i slič­no). Ako je ve­ li­ki sneg na ko­šni­ca­ma na le­ tima, to pče­la­ma ne sme­ta. Ali, ako se le­ta za­le­de pri ota­pa­nju

sne­ga taj led mo­že na du­že vre­ me da za­tvo­ri le­ta (ako nemate mrežaste podnjače), zbog če­ ga se pre­po­ru­ču­je či­šće­nje le­ ta od le­da.

Tre­ti­ra­nje pče­la pro­tiv va­ roe u ja­nu­a­ru do­la­zi u ob­zir je­di­no ako je pče­lar pro­pu­stio da to uči­ni na ade­kva­tan na­čin u to­ku je­se­ni. U ovo do­ba go­ di­ne sko­ro sva va­roa je na pče­ la­ma i tre­ti­ra­nje pro­tiv va­roe bi­će uspe­šno.

Za­šti­ta pče­li­njih dru­šta­ va pro­tiv de­tli­ća u to­ku ja­nu­ a­ra, na­ro­či­to ako je je­sen bi­la to­pla, je vr­lo va­žna. Pro­sto na­ sta­ne in­va­zi­ja de­tli­ća na pče­ li­nja dru­štva u to­ku ja­nu­a­ra, i ako pče­lar ne­što ne pre­du­ zme, de­tli­ći mo­gu bu­še­njem ru­pa na ko­šni­ca­ma i uni­šta­va­ njem pče­la u klu­be­tu da na­ne­ su ve­li­ke šte­te. Pče­la­ri se sna­

7

la­ze na raz­li­či­te na­či­ne, ali au­ tor ovog član­ka taj pro­blem je re­šio ta­ko što je oko pče­li­nja­ ka po­sta­vio da vi­se ogle­dal­ca (10×20 cm), pet do de­set ko­ ma­da. Naj­sla­bi­ji ve­tar po­kre­će ogle­dal­ca (ko­ja vi­se o tan­kom ka­na­pu) i na pče­li­nja­ku stva­ ra­ju „igru sen­ki“ od ko­je se de­ tli­ći pla­še.

Po­slo­vi na pče­li­nja­ku ko­ ji ni­su di­rekt­no ve­za­ni za pče­ li­nja dru­štva, ali su vr­lo bit­ni za uspe­šno pče­la­re­nje u na­red­ nom pe­ri­o­du su: či­šće­nje, dez­ in­fek­ci­ja i po­prav­ka ko­šni­ca, pri­bo­ra i ala­ta, uži­ča­va­nje ra­ mo­va, pri­pre­ma za uz­goj ma­ ti­ca, pri­pre­ma za sa­ku­plja­ nje po­le­na u voć­noj pa­ši, iz­ra­ da sun­ča­nog to­pi­o­ni­ka, iz­ra­ da pla­na pče­la­re­nja za na­red­ ni pe­ri­od, struč­no obra­zo­va­nje pče­la­ra…

8

PČELAR, januar 2012

Goran Tomić Ul. Mileve Kosovac br. 38, 31260 Kosjerić, tomicgoran@eunet.rs

OZBILjAN PRISTUP KAO REŠENjE SVIH PROBLEMA Kada bi neko u Srbiji u ovom trenutku pokušao da definiše pčelarstvo, nešto najbliže realnom stanju bi bilo „veoma rasprostranjen hobi, uglavnom popularan među penzionerima, sa malim brojem pčelara kojima je to profesija“. To što je pčelarstvo mnogima hobi je predivno, ima li šta lepše nego da se penzionerski dani ili vreme za odmor, umesto dokolici, posveti ovom plemenitom zanimanju od koga koristi ima cela zajednica. Ako neko uz to dopuni kućni budžet, tim bolje, pčele će postati omiljene u porodici. I sve je to zaista lepo, ali, da li pčelarenje mora da nosi sa sobom te epitete: dopunsko, zabava, neobavezno, hobi. Mislim da se ljubav prema pčelama i pčelarsko znanje ne mere brojem košnica, ali ni ne pomišljam da je greh pretočiti ljubav prema pčelama u ozbiljan posao i spojiti lepo i korisno. Najveća je privilegija živeti od onog što najviše voliš da radiš. Pokušaću da dam svoje gledište na pčelarstvo sa stanovišta ekonomike i produktivnosti u pčelarstvu Mi­šlje­nja sam da, s ob­zi­ rom na pa­šne i kli­mat­ske uslo­ ve, de­mo­graf­sku si­tu­a­ci­ju, ste­ pen obra­zo­va­no­sti pče­la­ra, sta­nje u pri­vre­di, i re­al­nih šan­ si za pla­sman pro­iz­vo­da, pče­ lar­stvo tre­ba da bu­de ozbi­ljan pri­vred­ni po­ten­ci­jal. Po­ten­ci­ jal ko­ji će mno­ge mla­de lju­de i po­ro­di­ce do­ve­sti u pri­li­ku da

Teren spreman za naseljavanje košnica

ra­de i do­sto­jan­stve­no ži­ve od svog ra­da.

Da bi to po­sta­lo re­al­no­st, mo­ra­mo iz­me­ni­ti sli­ku o pče­ lar­stvu, pre sve­ga u na­šim gla­ va­ma. Da bi nas dru­gi (pre sve­ ga mi­slim na dr­žav­nu upra­vu) shva­ti­li ozbilj­no, pr­vo mi sa­mi se­be i po­sao ko­jim se ba­vi­mo mo­ra­mo ozbilj­no shva­ti­ti.

Eko­no­mi­čan pče­li­njak ima ne­ko­li­ko bit­nih ele­me­na­ta: – pče­la­ra; – ren­ta­bi­lan broj ko­š­ni­­ca po jed­nom rad­ni­ku na pče­li­ nja­ku; – do­bro iza­bran i ure­đen pro­stor za pče­li­njak; – neo­p­hod­ne pra­te­će ob­ je­k­­te;

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

9

– efi­ka­san na­čin se­o­be pče­li­­nja­ka; – ci­ljan iz­bor ko­šni­ce i pro­duk­tiv­nu teh­ni­ku ra­da.

Pče­lar Mo­ž da ću de­l o­v a­t i pre­ vi­š e sa­m o­u­v e­re­n o, na mo­ men­t e i gru­b o, ali mi­s lim da će to mno­g o vi­š e do­b ra do­ ne­t i lju­d i­m a ko­j i že­l e da se upu­s te u pče­l a­re­n je kao pro­ fe­s i­j u, ne­g o da ih uljulj­k a­ vam u la­ž ne i ne­re­a l­n e na­ de. U ovim te­š kim vre­m e­n i­ ma mno­g i ne­m a­j u iz­v or eg­ zi­s ten­c i­j e, pa sed­n u, uzmu pa­p ir i olov­k u, uglav­n om ko­r i­s te mno­ž e­n je i sa­b i­ra­ nje, i kre­n u u pče­lar­s ke vo­ de oče­k u­j u­ć i br­z u i la­k u za­ ra­d u. Mno­g i se br­z o raz­o­č a­ ra­j u, pa od­u­s ta­j u, sa­d a u još ve­ć im pro­b le­m i­m a.

Ako pče­la­ra za­mi­šlja­te u ša­re­nom hla­du voć­nja­ka ka­ ko du­go i za­mi­šlje­no po­sma­ tra ram u ru­ka­ma i po­la­ko se za­do­vo­ljan še­ta iz­me­đu ret­ kih ko­šni­ca, za to će­te mo­ra­ti da sa­če­ka­te 65 go­di­nu svog ži­ vo­ta.

Jedna od lokacija naseljena košnicama

Uređivanje lokacije za pčelinjak

Za­mi­sli­te mla­dog čo­ve­ka ob­li­ve­nog zno­jem ka­ko žur­ no ra­di na ne­pre­gled­nom re­du ko­šni­ca na +35 dok mu znoj ka­plje po otvo­re­noj ko­šni­ ci. Na sva­koj ko­šni­ci ga ubo­de 1–2 ne­kad i vi­še pče­la, pa sa­da slo­bod­no is­ko­ri­sti­te ono „pu­ ta 100“.

Ako ni­ste sprem­ni da pre­ ska­če­te spa­va­nje, obro­ke, od­ mo­re, po­tra­ži­te ne­što dru­go od če­ga će­te ži­ve­ti lak­še. Ako vam je osnov­ni mo­tiv lju­bav pre­ ma pče­la­ma, pa tek on­da pro­ fit, ako ste sprem­ni da iz­dr­ži­te pri­ti­ske (ko­ji uglav­nom do­la­ze iz sa­me po­ro­di­ce), da se raz­o­ ča­ra­te pa da na­sta­vi­te da­lje, da pad­ne­te pa po­no­vo usta­ne­te,

da vam pče­le bu­du na dru­gom me­stu, iza de­ce, i da vam one od­re­đu­ju ri­tam ži­vo­ta, da bu­ de­te me­na­džer, fi­zič­ki rad­nik, vo­zač, me­ha­ni­čar, eko­no­mi­sta, ču­var i pče­lar, ima­te ma­te­ri­jal da na­pra­vi­te pče­la­ra. Osta­lo sa spi­ska ima da se ku­pi.

Ne­će­te zna­čaj­no za­ra­đi­va­ ti naj­ma­nje 7–8 go­di­na, to­li­ ko će vam tre­ba­ti, da vi do­đe­te do ozbilj­nog pče­li­nja­ka, a vaš pče­li­njak do ozbilj­nog pče­la­ra.

Ja se ti­me ba­vim 15 go­di­na, pa još ni ja ni pče­li­njak ni­smo za­ vr­še­ni ona­ko ka­ko bih že­leo.

Ako ima­te jed­nu ili ne­ko­li­ ko ko­šni­ca, ne­moj­te da vas to obes­hra­bri, to su pr­ve od na­ red­nih sto­ti­na. Ja ni­sam la­ko

10

do­šao do pče­li­nja­ka, ne­će­te ni vi, i bo­lje je ta­ko.

Ja sam pr­va ge­ne­ra­ci­ja pče­ la­ra u po­ro­di­ci, slu­šao sam iz­ ja­ve ona­ko sa vi­si­ne „ja sam ro­đen na pče­li­nja­ku“. I ja sam u po­ro­di­li­štu, pa ni­sam gi­ne­ ko­log. Tek da zna­te da vam pe­ di­gre ni­je po­tre­ban. I ne za­me­ ri­te, ne mo­že­mo svi bi­ti pče­la­ ri, kao što ne mo­že­mo svi svi­ ra­ti vi­o­li­nu ili igra­ti te­nis. Naj­ ve­ća je za­blu­da za­mi­šlja­ti ko­ šni­cu kao dr­ve­ni san­duk iz ko­ ga će­te isi­pa­ti med kad vam tre­ba i ko­li­ko vam tre­ba, a pče­ lar­sko zna­nje - ne­što či­me će­ te ovla­da­ti po­sle par pro­či­ta­ nih knji­ga.

I da ne du­žim da­lje pče­lar­ stvo je lep, naj­lep­ši i ve­om ­ a te­ žak po­sao ko­ji is­cr­plju­je te­lo i na­pre­že um. Od nje­ga se sva­

Naseljeni pčelinjak

PČELAR, januar 2012

ka­ko mo­že ži­ve­ti, ali ne i obo­ ga­ti­ti.

Ren­ta­bi­lan broj ko­šni­ca po jed­nom rad­ni­ku Ne bih da se vra­ćam u ne­ ka pro­šla vre­me­na ka­da je mo­ glo dru­ga­či­je, ni­ti da se ču­dim lju­di­ma ko­ji još uvek ne shva­ ta­ ju da su ta vre­ me­ na dav­ no iza nas. Osvr­ni­mo se ma­lo na osta­le gra­ne pri­vre­de i sa­ gle­daj­mo ko­li­ki je na­pre­dak ostva­ren, a na­ma vre­me sta­lo.

Na osno­vu sve­ga što sam is­ku­ sio za ovo krat­ko vre­me (a do­ sta to­ga mi je pre­šlo pre­ko gla­ ve i kroz gla­vu), ube­đen sam da je­dan uspe­šan pče­li­njak u Sr­bi­ji tre­ba da bu­de po­ro­dič­no za­ni­ma­nje i da bro­ji od mi­ni­

mum 200, pa do oko 500 ko­ šni­ca. Za­što ne ma­nje od 200 - za­to što bi to bi­lo ne­ren­ta­ bil­no. Uz do­bar oda­bir ko­šni­ ce i teh­ni­ke pče­la­re­nja, pče­li­ njak od 200 ko­šni­ca je igrač­ ka za rad­no spo­sob­nog pče­la­ra.

Ka­da ka­žem 200, pri to­me mi­ slim da osta­li čla­no­vi po­ro­di­ce ne uzi­ma­ju zna­čaj­no uče­šće u ra­du na pče­li­nja­ku. Ako je još ne­ko u po­ro­di­ci ori­jen­ti­san na rad is­klju­či­vo na pče­li­nja­ku, taj broj tre­ba po­ve­ća­ti na bar 300 do 500. Za­što ne vi­še od 500, za­to što je to prag pre­ko ko­ga će­te mo­ra­ti da an­ga­žu­je­te tu­đu rad­nu sna­gu. Pro­blem sa kva­li­ tet­nom i po­u­zda­nom rad­nom sna­gom na spe­ci­fič­nom po­ slu ka­kvo je pče­lar­stvo te­ško se re­ša­va. Oni ko­ji su te sre­će da ima­ju po­u­zda­ne i do­bre po­ moć­ni­ke, tre­ba da ih ču­va­ju i ce­ne kao naj­ve­će bla­go. Ni­ko, kao vi i va­ši čla­no­vi po­ro­di­ce, ne­će ima­ti mo­tiv da, po­žr­tvo­ va­no i do gra­ni­ca is­cr­plje­no­sti, ra­di na va­šem pče­li­nja­ku.

Ka­da od­re­đu­je­te ko­li­ko ko­ šni­ca će­te op­slu­ži­va­ti, imaj­te na umu da se­zo­na ra­da na pče­ li­nja­ku tra­je oko 6 me­se­ci. Pri­ prem­ni ra­do­vi oko ra­mo­va, vo­ ska i dru­gog, još oko me­sec do dva. Jer, ako že­li­te go­di­šnji od­ mor od čak 4 me­se­ca, tre­ba se za to u pret­hod­nim me­se­ci­ma do­ bro na­ra­di­ti.

Po­sle pro­da­je svih LR ko­ šni­ca (eko­nom­ski je bi­lo da­le­ ko oprav­da­ni­je pro­da­ti kom­ plet­ne ko­šni­ce ne­go ih pre­se­ lja­va­ti u Fa­ra­ro­ve), moj pče­li­ njak tre­nut­no bro­ji sa­mo oko 150 ko­šni­ca. Ve­ruj­te da ne znam šta ću sa so­bom od do­ sa­de. Ne mo­gu da iš­če­kam sle­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

de­ću se­zo­nu da po­dig­nem broj bar na 200. Pre de­se­tak go­di­na, po­zna­ti, sa­da po­koj­ni pče­lar iz Ko­sje­ri­ća, Mo­mir Gli­go­ri­je­vić, pče­la­rio je sa pre­ko 120 ko­šni­ ca, a već ozbilj­no za­šao u de­ve­ tu de­ce­ni­ju ži­vo­ta. Po­sle du­gog i te­škog ube­đi­va­nja, sma­njio je taj pče­li­njak na oko 30. Po­sle par me­se­ci do­đem kod nje­ga, kad ono po­no­vo pče­li­njak ko­ li­ki je i bio. Pi­tam ga za­što, a on će „hteo sam dje­te da po­lu­dim od ma­log bro­ja“. Tek sa­da ga pot­pu­no raz­u­mem. I na kra­ju, ne ka­že li se „od ma­lo, ma­lo“.

Do­bro iza­bran i ure­đen pro­stor za pče­li­njak Ja vam ne­ću pi­sa­ti ono što ste na mno­go me­sta već pro­ či­ta­li. Ka­ko pče­li­njak tre­ba da bu­de za­klo­njen od ve­tro­va, sa nek­tar­skom i po­len­skom pa­ šom, da ne sme­ta dru­gi­ma itd.

To su sve uslo­vi sa sta­no­vi­ šta po­tre­ba pče­la i sva­ka­ko se tru­di­te da ih is­pu­ni­te u naj­ve­ ćoj mo­gu­ćoj me­ri. Pče­li­nja­ci, po­red tih stan­dard­nih uslo­va, tre­ba da is­pu­nja­va­ju i još ne­ ke ja­ko bit­ne uslo­ve, da bi mo­ gli da bu­du ren­ta­bil­ni. Te­ško da će­te na­ći ide­al­na me­sta, to je ret­kost. Pre će­te mo­ra­ti da se ma­lo po­tru­di­te da ure­di­te pro­ stor za sme­štaj pče­li­nja­ka. Po­ ne­gde će mo­ra­ti da bu­de na­ pra­vljen kom­pro­mis, ma­lo na šte­tu pče­la, ma­lo na šte­tu pče­ la­ra. Kao što lo­ka­ci­ja pče­li­nja­ ka tre­ba da pru­ži pče­la­ma uslo­ ve da da­ju svoj mak­si­mum, ta­ ko i va­ma tre­ba da omo­gu­ći da sa što ma­nje vre­me­na i tru­da oba­vi­te što vi­še po­sla.

Za­klju­čak, da li lo­ka­ci­ja od­ go­va­ra pče­la­ma, do­ne­si­te vi­še na osno­vu to­ga je­su li vam ko­

šni­ce pu­ne pče­la ili ne, a ma­nje na osno­vu li­te­ra­tu­re.

Je­dan pče­li­njak tre­ba da bro­ji oko 100 ko­šni­ca. Ma­nje će bi­ti ne­ren­ta­bil­no, a vi­še će bi­ti te­ško za rad. Ka­da ka­žem pče­ li­njak, mi­slim na jed­no me­sto gde će­te sme­sti­ti deo od ukup­ nog bro­ja ko­šni­ca. Mno­go to­ga je va­žno u iz­bo­ru lo­ka­ci­je.

Da je što je mo­gu­će bli­že va­šem me­stu sta­no­va­nja.

Da pče­li­nja­ci ni­su pre­vi­še uda­lje­ni je­dan od dru­gog. Po me­ni, do­volj­no je da se sma­nji, pre sve­ga, kon­ku­ren­ci­ja za po­ le­nom.

Da ima do­bre pri­stup­ne pu­ te­ve ko­ji obez­be­đu­ju da se na pče­li­njak do­la­zi vo­zi­li­ma bez ob­zi­ra na vre­men­ske uslo­ve.

Da je ure­đen ta­ko da vo­zi­ la za se­o­bu la­ko pri­stu­pa­ju na sam pče­li­njak i da pče­lar ima uslo­ve da efi­ka­sno ra­di sa ko­ šni­ca­ma.

Neo­p­hod­ni pra­te­ći objek­ti Po­treb­ne su vam pro­sto­ ri­je za ma­ni­pu­la­ci­ju me­dom, za sme­štaj re­zer­vnih ko­šni­ca i pra­te­će opre­me, za od­mor i Ovde je lako raditi

11

bo­ra­vak na pče­li­nja­ku, i za go­ ste na­rav­no.

Ka­ kve uslo­ ve tre­ ba da is­ pu­nja­va­ju, pi­sa­no je ne­dav­no u Ppče­la­ru, ja to ne bih po­na­ vljao. Mo­ gu sa­ mo da ka­ žem da sam po­čeo sa kamp pri­ko­li­ com, a sa­da mi je i 150 kva­drat­ nih me­ta­ra te­sno. Pče­la­ri su, na ža­lost, po­zna­ti kao te­ški na di­ na­ru, ali ko ma­lo ulo­ži, ne­ka ne oče­ku­je mno­go.

Efi­ka­san na­čin se­o­be pče­li­nja­ka Pre sve­ga, za­što se­o­ba? Mo­ žda ne­ ko ima te­ ren ko­ ji mu pru­ža bar dve obil­ne pa­še u se­ zo­ni. Ali, ko­li­ko je ta­kvih te­re­ na? Mo­žda će­mo jed­nog da­na zbog ne­do­stat­ka go­ri­va svi od­ u­sta­ti od se­lje­nja. Sa­da­šnji od­ nos ce­na me­da i tro­ško­va se­o­ be ni­je naj­po­volj­ni­ji, ali je još uvek da­le­ko od to­ga da se ne is­pla­ti se­li­ti. Ne mo­gu da za­mi­ slim se­be ka­ko se­dim i po­sma­ tram ka­ko va­ga stag­ni­ra ili pa­ da, a na par sa­ti vo­žnje od mog pče­li­nja­ka med plju­šti. Za­to ni­je pi­ta­nje da li se­li­ti, već ka­ ko se­li­ti?

12

PČELAR, januar 2012

plek­sna te­ma ko­ja sva­ka­ko za­ slu­žu­je da se za­seb­no ob­ra­di.

Ruč­ni uto­var i is­to­var, ako ne­ma bo­lje, do­bro je i ova­ko, dok je ja­kih le­đa.

Plat­for­me za auto pri­ko­li­cu se ja­ko br­zo pre­va­zi­đu i ne­pri­ klad­ne su za rad sa ko­šni­ca­ma Ci­ljan iz­bor ko­šni­ce

Ručno utovarene košnice

Šta pod­ra­zu­me­va epi­tet iz pod­na­slo­va „efi­ka­san“? Na­čin se­o­be tre­ba da is­pu­ni ne­ko­li­ ko uslo­va: – Da ne zah­te­va an­ga­žo­va­ nje do­dat­ne rad­ne sna­ge; – Da pru­ža bez­be­dan tran­ sport ka­ko za pče­le i pče­la­ra, ta­ko i za dru­ge uče­sni­ke u sa­ o­bra­ća­ju; – Da omo­gu­ća­va br­zo pre­ me­šta­nje pče­li­nja­ka bez ve­li­ kih pret­hod­nih pri­pre­ma; – Da ni­je skup; – Da mo­že da se pri­la­go­ di pro­me­ni bro­ja ko­šni­ca ko­ je se se­le.

Naj­go­ra va­ri­jan­ta je da uop­ šte ne se­li­te pče­le, a za­tim da ih to­va­ri­te ruč­no na vo­zi­lo. Sve Ručno utovarene košnice

dru­go je bo­lje od to­ga. Ne­ki od mo­jih po­zna­ni­ka ja­ko su za­do­ volj­ni kon­tej­ne­ri­ma ko­je pre­ no­se ka­mi­o­ni.

Ja sam iza­brao pa­le­ti­ra­nje ko­šni­ca ko­je se za­tim, uz po­ moć di­za­li­ce, to­va­re na vo­zi­lo.

Taj na­čin se­o­be is­pu­nja­va sve go­re na­ve­de­ne uslo­ve. Jed­na od me­ni ja­ko bit­nih oso­bi­na je da sa pa­le­ta­ma mo­že­te se­li­ti i 20, i 200, i 2000 ko­šni­ca. Ja lič­no ne vi­dim tre­ći na­čin osim ova dva po­me­nu­ta.

Sva­ka­ko ne­moj­te tro­ši­ ti no­vac i vre­me na ne­što što će vam ka­da uve­ća­te pče­li­njak bi­ti bes­ko­ri­sno. Na­ve­šću vam ne­ke pri­me­re iz mog is­ku­stva.

Se­o­ba ko­šni­ca je ja­ko kom­

Pre ne­go što od­lu­či­te ko­jim ti­pom ko­šni­ce će­te pče­la­ri­ti, tre­ba da od­lu­či­te ko­ji će vam glav­ni pro­iz­vod bi­ti na pče­li­ nja­ku. Od­lu­ka će za­vi­si­ti od sle­de­ćih pa­ra­me­ta­ra, da li će se pče­la­ri­ti pr­ven­stve­no na med, ro­je­ve, ma­ti­ce ili mleč, i da li je pče­li­njak na pa­le­ta­ma, kon­ tej­ne­ru ili vo­zi­lu. I na­rav­no od va­ših afi­ni­te­ta, me­ni ko­šni­ca ko­jom pče­la­rim od­go­va­ra u pot­pu­no­sti, vi za se­be oda­be­ ri­te pre­ma se­bi.

Sva­ki tip ko­šni­ce ima svo­je pred­no­sti i ma­ne. Na ža­lost, ka­ da bu­de­te po­tra­ži­li sa­vet od is­ ku­sni­jih pče­la­ra, do­bi­će­te ga po prin­ci­pu „sva­ki ci­go svo­ga ko­ nja hva­li“. Na­slu­ša­će­te se ra­znih pri­ča. Mo­ra­te obi­ći što vi­še pče­ la­ra i pče­li­nja­ka, uvi­de­ti ko­li­ ko se ra­di, sa ko­li­ko se ra­di, da li se ostva­ru­je do­bit i od če­ga se ta do­bit ostva­ru­je. Od­lu­ku ne­moj­ te do­ne­ti ni na či­ju ča­snu reč, za­klju­čak do­ne­si­te po prin­ci­pu „ako la­že ko­za, ne la­že rog“. Na­ rav­no da ne mi­slim da su pče­la­ ri zlo­na­mer­ni pre­ma po­čet­ni­ci­ ma, ali sva­ka­ko sum­njam u ne­ pri­stra­snost ka­da je u pi­ta­nju tip ko­šni­ce sa ko­jom se pče­la­ri. Po me­ni, bit­na oso­bi­na ko­šni­ce je da omo­gu­ća­va pče­la­ru da upra­ vlja pče­li­nja­kom, a ne da se pre­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

pu­šta slu­ča­ju, kao što je prak­sa kod ne­kih ti­po­va ko­šni­ca. To pr­ ven­stve­no zna­či da mo­že­te uti­ ca­ti na obim le­gla i ve­li­či­nu plo­ di­šta i me­di­šta kad god po­že­li­te, i da vam kon­struk­ci­ja ko­šni­ce omo­gu­ća­va da pri­me­ni­te ra­ci­o­ nal­nu teh­ni­ku pče­la­re­nja. Sa ne­ kim ko­šni­ca­ma to je la­ko, sa ne­ kim ma­lo te­že, sa ne­kim mno­ go te­že, a sa ne­kim ne­mo­gu­će, pa ko šta vo­li nek’ iz­vo­li. Ja sam oda­brao vi­še­kor­pu­snu ko­šni­ cu ni­skih na­sta­va­ka (tzv. Fa­ra­ ro­va ko­šni­ca), ali to sva­ka­ko ni­ je je­di­na ko­šni­ca ko­jom se mo­že ren­ta­bil­no pče­la­ri­ti.

Pro­duk­tiv­na teh­ni­ka ra­da Pro­duk­tiv­na teh­ni­ka ra­da ne pod­ra­zu­me­va da do­bi­je­te ve­li­ke ko­li­či­ne me­da po jed­nom pče­li­ njem dru­štvu, već da po­stig­ne­ te ce­nu ko­šta­nja me­da ko­ja će u od­no­su na pro­daj­nu ce­nu omo­ gu­ći­ti da ostva­ri­te pro­fit.

Pro­duk­tiv­na teh­ni­ka ra­ da ta­ko­đe ne zna­či da se ra­di mno­go ili ma­lo na ma­lom bro­ ju ko­šni­ca, već da se ra­di mno­ go, na mno­go ko­šni­ca, ali što ma­nje po jed­noj ko­šni­ci.

Pro­duk­tiv­na teh­ni­ka ra­da zna­či iz­ba­ci­ti sve ne­po­treb­ne ra­do­ve na pče­li­nja­ku (tu pr­ ven­stve­no mi­slim na usta­no­ vlja­va­nje ve­li­či­ne le­gla, ne­po­ treb­ne i de­talj­ne pre­g­le­de, tra­ že­nje ma­ti­ce i slič­no), i to vre­ me is­ko­ri­sti­ti da se ra­di sa ve­ ćim bro­jem pče­li­njih dru­šta­va.

Za se­be mo­gu da ka­žem da sam po­pri­lič­no lenj čo­vek. Po­ što se i kod pče­la­re­nja tru­dim da sve ne­ga­tiv­no­sti usme­rim u svo­ju ko­rist, ta­ko je i kod ra­

13

Ovakve platforme se jako brzo prevaziđu i nepraktične su za rad

da. Elem, ako je za ne­ki po­sao obič­no po­treb­no tri da­na ra­da, ja vi­še vo­lim da dva da­na utro­ šim smi­šlja­ju­ći na­čin ka­ko to da ura­dim za je­dan dan.

Kod nas je naj­za­stu­plje­ni­ja teh­ni­ka ra­da is­klju­či­vo ili pre­te­ žno sa ra­mom. Ta­ko se sva­ka­ko mo­gu do­bi­ti do­bri pri­no­si po jed­nom dru­štvu, ali na ogra­ni­ če­nom bro­ju ko­šni­ca. Ja sam za­ go­vor­nik teh­ni­ke ra­da sa na­stav­ kom. Re­zul­tat po ko­šni­ci mo­že bi­ti sla­bi­ji, ali uku­pan re­zul­tat pče­li­nja­ka i pre sve­ga pče­la­ra bi­ će zna­čaj­no ve­ći. Da ne ši­rim te­ mu na efek­te ma­njeg uz­ne­mi­ra­ va­nje pče­la i sve po­zi­tiv­ne po­ sle­di­ce ko­je će­mo na ime to­ga do­bi­ti (bo­lja ot­por­nost dru­šta­ va na bo­le­sti, du­ži pe­ri­o­di pro­ duk­tiv­nog ra­da pče­la...). Mno­ ge ope­ra­ci­je mo­ra­ju se oba­vi­ti za sve­ga par da­na (3–5) na ce­lom pče­li­nja­ku (ogra­ni­ča­va­nje ma­

ti­ca, raz­ro­ja­va­nje i slič­no), a ako sa­mo je­dan od tih da­na pa­da ki­ ša ima­će­te još ma­nje vre­me­na.

Da­kle, ne­ma­te svo vre­me ovo­ ga sve­ta da ne­što ura­di­te, za­to sa­gle­daj­te ko­li­ko ko­šni­ca ra­di­te dnev­no, pa to po­mno­ži­te sa naj­ vi­še 5 da­na, i to je mak­si­mum teh­ni­ke ko­jom ra­di­te. Va­ša tre­ nut­na teh­ni­ka ne mo­že da pod­ ne­se po­ve­ća­nje bro­ja ko­šni­ca iz­ nad tog ni­voa, jer bi da­lje uve­ća­ nje pče­li­nja­ka do­ve­lo do ka­šnje­ nja u oba­vlja­nju od­re­đe­nih rad­ nji, i do broj­nih ne­ga­tiv­nih po­ sle­di­ca (gu­bit­ka pri­no­sa pre sve­ ga i dru­go).

Ako ipak že­li­te ra­di­ti ra­ mom, uči­te od onih ko­ji su tu teh­ni­ku usa­vr­ši­li i gle­daj­te da je do­dat­no usa­vr­ši­te (či­ta­ti: upro­sti­te).

Me­đu ho­bi pče­la­ri­ma sva­ ka­ko ima vr­hun­skih ta­le­na­ta, ali oni ni­su pri­mo­ra­ni da vo­

Paletiran pčelinjak na suncokretovoj paši

14

PČELAR, januar 2012

Pčelarska kuća

de ra­ču­na o pro­duk­tiv­no­sti.

Bu­di­mo is­kre­ni, mno­gi­ma su pče­le kuć­ni lju­bim­ci ko­ji se fi­ nan­si­ra­ju ma­kar i de­li­mič­no od pla­te ili pen­zi­je. I opet sa­ ve­tu­jem, obi­đi­te is­klju­či­vo one ko­ji od pče­la ži­ve, sa­gle­daj­te nji­ho­va do­bra re­še­nja i uska gr­la. Čak i mno­gi pro­fe­si­o­nal­ci pri­me­nju­ju spo­re i kom­pli­ko­ va­ne me­to­de ra­da, to će se na­ rav­no vi­de­ti pre­ma bro­ju ko­ šni­ca sa ko­ji­ma ra­de i re­zul­ta­ ti­ma ko­je ostva­ru­ju.

Ja mo­ gu u ne­ kom na­ red­ nom tek­stu da vam pre­zen­tu­ jem teh­ni­ku ko­ju pri­me­nju­jem na Fa­ra­ro­voj ko­šni­ci, ali znaj­ te, to je sa­mo ko­stur za bu­du­ ću kon­struk­ci­ju. Teh­ni­ka ra­da je ži­va, neo­p­hod­no je da se me­ nja, pri­la­go­đa­va i stal­no usa­vr­ ša­va. Da se uskla­di sa vre­me­ Objekti na pčelinjaku

nom, pa­šom, zah­te­vi­ma tr­ži­ šta, va­šim ži­vo­tom i ži­vo­tom pče­la. Ja ni­ka­da ne­ću bi­ti pot­ pu­no za­do­vo­ljan svo­jom teh­ni­ kom ra­da, uvek ću raz­mi­šlja­ti ka­ko da je una­pre­dim, ka­ko da tu­đa do­bra is­ku­stva ugra­dim u svoj rad. To je za me­ne naj­lep­ ši seg­ment ovog po­sla ko­jim se ba­vi­mo, kre­i­ra­nje, pla­ni­ra­nje, gra­ni­ce go­to­vo da ne po­sto­je.

Ta­ko da se mo­že la­ko do­go­di­ti da dok tekst bu­de ob­ja­vljen, ja već ra­dim ne­što zna­čaj­no dru­ ga­či­je. To vam je kao sa mo­bil­ nim te­le­fo­nom, ku­pi­te naj­bo­lji, a već za par ne­de­lja je za­sta­reo.

Ume­sto za­ključ­ka Ja svoj pče­l i­njak po­s ma­ tram kao gra­đ e­v i­nu ko­ju će

bu­du­ć e ge­n e­ra­c i­j e na­do­g ra­ đi­va­ti. Ja ću se svoj­ski po­ tru­di­t i da im na­pra­v im do­ bar te­melj sa ko­g a će mo­ć i i vi­s o­ko i ši­ro­ko da gra­de. Že­ lim da svo­j oj de­c i pru­žim fer pri­li­k u da ča­s no i do­s to­j an­ stve­n o ži­ve, ra­de­ć i kod se­b e i za se­b e. Ako ne bu­du ima­ li že­lje ili bu­du ima­li bo­lje, sreć­n o im bi­lo. Naj­ve­ća mi je že­lja da mo­j a de­ca pro­n a­đu za­n i­ma­n je za ko­j e su ro­đe­ni, ko­je će vo­le­t i i ume­t i da ra­ de. Da li će to bi­t i pče­le? Ne znam, znam sa­mo da ne­ću do­zvo­li­ti da se ne ba­ve pče­ la­ma za­to što od to­g a „vaj­ de ne­ma“.

Ne­ko je oče­ki­vao da bu­ dem od­re­đe­ni­ji, da do­bi­je pre­c i­zna i pot­pu­na uput­stva ka­ ko, ka­ da i šta ura­di­ t i. U tom slu­ča­ju, ili da se ja pre­ se­lim kod vas, ili vi kod me­ ne, jer pče­la­r i­t i po ša­blo­nu je ne­mo­gu­će. Od­lu­ke se mo­ra­ju do­no­si­t i u skla­du sa sta­njem na pče­li­nja­ku i vre­men­skim i pa­šnim pri­li­ka­ma, če­sto na sa­mom pče­li­nja­ku, če­sto kod sva­ke ko­šni­ce. Od­lu­ke mo­ ra­ju bi­t i br­ze, kon­kret­ne, lo­ gič­ne, do­ne­s e­ne na osno­ vu zna­nja i pre sve­ga od­lu­ ke mo­ra­ju bi­t i va­š e. Ko­li­ko god na­u­č i­li od dru­g ih, uvek će­te na kra­ju naj­v i­š e na­u­č i­ ti od se­be na svom pče­li­nja­ ku. Ovo je mo­je vi­đe­nje eko­ no­mič­nog pče­la­re­nja, sva­ ka­ko da po­sto­ji i dru­ga­č i­je i bo­lje. Ja bo­lje ne umem, a ko ume, ne­ka se dr­ži ge­sla sa po­ le­đi­ne pred­nje ko­r i­ce sva­kog bro­j a ča­s o­pi­sa Pče­lar, pa ne­ ka to i na­pi­š e. Med­no i sreć­ no svi­ma!

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

15

Miladin Milosavljević 23000 Zrenjanin, ul. Vladimira Cvetkova br. 70, 060/444–0119, pcel.farma.milo@gmail.com

PČELARENjE NA PČELINjAKU KOJI HRANI PORODICU Profesionalno se bavim pčelarstvom unazad desetak godina. Kad kažem profesionalno, mislim na kontinuirano profesionalno usavršavanje. Vremenom mi je pčelarstvo postalo osnovno i jedino zanimanje, od kog živi moja porodica Moj po­če­tak je bio sti­dljiv, a mo­gu re­ći i slu­ča­jan, ob­zi­rom da se ni­ko ni­je ba­vio ovim po­ slom ni u užoj, ni u ši­roj fa­mi­ li­ji. Po­što sam lju­bi­telj pri­ro­de, če­sto sam bo­ra­vio sa pče­la­ri­ ma po dol­ma­ma Ti­se i Ta­mi­ša, a i u De­li­blat­skoj pe­šča­ri.

Du­go vre­me­na sam se spre­mao da i ja ne­što na­pi­ šem za naš ča­ so­ pis. Do sa­ da sam sa­mo či­tao. Bi­lo je ra­ znih tek­sto­va, auten­tič­nih, a i re­pro­du­ko­va­nih. Kao član IO SPOS-a za Ba­nat, sma­tram da mi je jed­na od oba­ve­za da pre­ ne­sem ste­če­no is­ku­stvo dru­ gim pče­la­ri­ma.

Po­sle pe­to­go­di­šnjeg na­go­ va­ra­nja bu­du­ćih mo­jih ko­le­ ga, ku­pu­jem pr­ve pče­le na­ se­lje­ne u bo­co­na­di ko­šni­ca­ ma ko­je pre­se­lja­vam u AŽ ko­ šni­ce. Ubr­zo osni­vam sto­lar­ sku i bra­var­sku ra­di­o­ni­cu pri­ la­go­đe­nu is­klju­či­vo za pče­lar­ sku opre­mu i to naj­pre za svo­ je po­tre­be, a ka­sni­je i za lo­kal­ ne pče­la­re. Iz­bor bu­du­će ko­ šni­ce pao je na stan­dard­ni tip LR ko­šni­ce, ko­ju sa­da po­se­du­ jem. Od­lu­ku sam do­neo po­sle du­gog raz­mi­šlja­nja, a pre­vag­

nu­lo je to što je ceo svet pri­ zna­je, a i naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja je. Ni­ka­da se zbog to­ga ni­sam po­ka­jao. Ka­sni­je pra­v im svo­ ju pr­vu gre­šku i u svo­ju teh­ no­lo­g i­ju uvo­dim po­lu­na­sta­ vak ko­ji mi pra­v i ve­li­ke smet­ nje, na­ro­či­to ka­da sam po­ve­ ćao pče­li­njak na pre­ko sto ko­ šni­ca. Po­lu­na­sta­vak je do­bar za ma­nje pče­li­nja­ke, ali kod ve­ćih uspo­ra­va rad: kod se­o­ be, vr­ca­nja, raz­ro­ja­va­nja. Za­ tim, zah­te­va do­sta vre­me­na za pre­gled, te kom­pli­ku­je sve rad­nje na pče­li­nja­ku.

Teh­no­lo­gi­ja mog pče­la­re­ nja zah­te­va an­ga­žo­va­nje po­ seb­nih po­ma­ga­la, pri­la­go­ đe­nih ti­pu ko­šni­ca, a to je da sva­ka mo­ja ko­šni­ca po­se­du­ je: spolj­ni sa­ku­pljač po­le­no­vog pra­ha, ma­tič­nu re­šet­ku ko­ja je uokvi­re­na le­tvi­com de­blji­ ne de­vet mi­li­me­ta­ra sa otvo­ re­nim le­tom za iz­la­zak tru­to­va i jed­na da­ska. Ta da­ska slu­ži i kao pre­grad­na da­ska, Snel­gro­ va da­ska i ka­nad­ska be­ža­li­ca (u za­vi­sno­sti u ko­je svr­he je ko­ri­ stim, ta­ko je i pri­la­go­đa­vam).

Ma­la le­ta na da­sci (dva gor­nja

16

PČELAR, januar 2012

gu­bit­ke i ri­zik kon­ta­mi­ni­ra­nja ko­šni­ce iz­me­tom pče­la, tj. di­ ja­re­jom (pro­li­vom) to­kom zi­ me i u ra­no pro­le­će, jer iz­met mo­že bi­ti i in­fek­ti­van (za­ra­ zan), tj. da sa­dr­ži spo­re no­ze­ mo­ze. U ovo do­ba go­di­ne za­ vr­ša­vam tret­man pro­tiv va­roe, ko­ji sam za­po­čeo po­lo­vi­nom ju­la. Ko­šni­ce sme­štam u zim­ ski sta­ci­o­nar i ne di­ram ih do fe­bru­a­ra, ka­da po­či­njem pr­ vi br­zi pre­gled: pro­ve­ra ja­či­ne dru­šta­va, zdrav­stve­nog sta­nja i ko­li­či­ne pre­o­sta­le hra­ne. Pri ovom pre­gle­du ko­ri­stim pri­li­ ku da po­sta­vim pr­sten vi­si­ne če­ti­ri cen­ti­me­tra u ko­ji uba­cu­ jem pun ram me­da, ho­ri­zon­ tal­no, pre­ko klu­be­ta. Her­me­ tič­ki po­kri­vam kar­to­nom. Za, ot­pri­li­ke, me­sec da­na, is­pod ra­ma i pr­ste­na sta­vljam fo­li­ju.

Ovaj ho­ri­zon­tal­ni ram sto­ji u ko­šni­ci do se­o­be.

Is­ko­ri­šće­nje pa­ša

i dva do­nja) su sa pred­nje stra­ ne, ta­ko da mi pče­le ne bi sme­ ta­le pri­li­kom ra­da.

Uzi­mlja­va­nje i zi­mo­va­nje Kao i kod dru­gih pče­la­ra, i za me­ne pče­lar­ska go­di­na po­ či­nje 1. av­gu­sta. Ta­da vr­šim je­ dan pre­gled, svo­dim ko­šni­ ce na dva na­stav­ka ili po­lu­na­ sta­vak i na­sta­vak. Već u to do­ ba go­di­ne, svo le­glo je u dru­ gom na­stav­ku, a pr­vi na­sta­vak

ili po­lu­na­sta­vak, gde još ima za­o­sta­log me­da, na­la­zi se na pod­nja­či. In­stink­tiv­no, pče­ le med pre­vla­če od­o­zdo i po­ či­nju for­mi­ra­nje zim­ske med­ ne ka­pe, sti­mu­la­tiv­no se pri­ hra­nju­ju i od­re­đu­ju me­sto za zim­sko klu­be. Ako imam vi­ška me­da u ra­mo­vi­ma, sta­vljam ga u tre­ći na­sta­vak, pre­ko naj­ lon­ske fo­li­je. Sva dru­štva ko­ ja pro­ce­nim da ne mo­gu pre­ zi­me­ti – po­spa­jam (naj­če­šće is­tre­sa­njem), a ko­šni­ce sklo­ nim. Ta­ko sma­nju­jem zim­ske

Već ko­li­ko do po­lo­vi­ne apri­la (do­sta pre po­čet­ka cve­ ta­nja ba­gre­ma) se­lim ko­šni­ce u De­li­blat­sku pe­šča­ru na sred­ nju, i za me­ne je­di­nu, pa­šu ba­ gre­ma. Dru­gi ili tre­ći dan od se­o­be ra­dim ne­ko­li­ko ope­ra­ci­ ja u isto vre­me: ro­ti­ram me­sto na­stav­ci­ma, za­o­kre­ćem plo­di­ šta za de­ve­de­set ste­pe­ni, po­ sta­vljam ma­tič­nu re­šet­ku, sa­ ku­pljač po­le­no­vog pra­ha i uto­ plja­vam ko­šni­cu. U tom tre­ nut­ku je ne­bit­no gde se na­la­ zi ma­ti­ca. Za­tim, de­se­tak da­ na sa­ku­pljam cvet­ni prah od bo­ra, šum­skog vo­ća, glo­ga…

Ka­da su uslo­vi po­volj­ni, fi­o­ke sa­ku­plja­ča pra­znim u pod­ne i

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

uve­če. U tre­nut­ku ka­da je ba­ gre­mov cvet če­ti­ri do pet cen­ ti­me­ta­ra po­či­nje ve­li­ki po­sao za me­ne: ski­da­nje sa­ku­plja­ča cvet­nog pra­ha, uvo­đe­nje tre­ ćeg na­stav­ka, do­da­va­nje sat­ nih osno­va i spu­šta­nje ma­ti­ce is­pod re­šet­ke. U mom pče­la­ re­nju ne­ma in­du­strij­skog ra­da, sve je in­di­vi­du­al­no.

Ko­ šni­ ce de­ lim u tri gru­ pe: ja­ke, sred­nje i sla­be. Kod eks­tra raz­vi­je­nih za­jed­ni­ca na pod­nja­ču sta­vljam na­sta­vak sa ma­ti­com, jed­nim ili dva ra­ma le­gla, dve do tri sat­ne osno­ve.

Osta­li ra­mo­vi su sa me­dom i per­gom, sle­di ma­tič­na re­šet­ka na ko­ju po­sta­vljam na­sta­vak sa pra­znim sa­ćem i još dve sat­ ne osno­ve. Na vrh po­sta­vljam na­sta­vak sa pre­o­sta­lim le­glom i sa­ćem. U pr­vih ne­ko­li­ko da­ na, sa ova­ko pre­slo­že­nom ko­ šni­com pče­lar mo­že ra­di­ti šta ho­će, za­vi­sno od ci­lje­va. Ta­ko mo­že da stva­ra no­ve za­jed­ni­ce, po­sta­vlja­njem pre­grad­ne da­ ske; da oja­ča­va do­nje dru­štvo pre­ko Snel­gro­ve da­ske; da sa­ ku­plja mleč; mo­že da po­sta­ vi Roš­fu­so­vu da­sku i pro­iz­vo­ di ma­ti­ce. To gor­nje dru­štvo mo­že da is­ko­ri­sti kao od­ga­ji­ vač­ko dru­štvo ili za for­mi­ra­ nje oplod­nja­ka, a mo­že i da ga osta­vi ta­ko ka­ko je­ste.

Sred­nja dru­štva, ko­ja su me­ni i naj­mi­li­ja ne zah­te­va­ ju mno­go ra­da, pred­o­dre­đe­ na su, uglav­nom, za do­no­še­nje me­da. Ona mo­ra­ju re­dov­no da se kon­tro­li­šu i do­bi­ja­ju sat­ ne osno­ve. Lo­ši­ja dru­štva no­ sim na ba­gre­mo­vu pa­šu da bi se opo­ra­vi­la i spre­mi­la za na­ red­nu pa­šu, gde po­sta­ju naj­bo­ lje me­da­ri­ce.

Pri v a­đ e ­ nju ba­gre­ mo­vog me­da, dru­štvi­ma va­dim ma­tič­ne re­šet­ke ko­ je ću ka­sni­je po­sta­vi­ti, ne­ko­li­ko da­na pre cve­ta­ nja sun­co­kre­ta.

Ko­m er­c i­j al­n o ko­r i­s tim sa­m o dve pa­š e go­di­š nje, ba­ gre­m o­v u i sun­c o­kre­to­v u. Li­ pu iz­b e­g a­vam, jer je po­zna­ to da je ona vr­lo za­v i­s na od vre­m en­s kih uslo­va, sa­mim tim je i vi­s o­ko ri­zič­na, ka­ko za pče­le, ta­ko i za sam pri­ nos me­d a. Sa­d a, po­s le do­s a­ da­š njih kli­m at­s kih pro­me­ na, već sa si­g ur­n o­š ću mo­gu kon­s ta­to­va­t i da se ova pa­š a 50% po­k la­p a sa sun­c o­k re­to­ vom pa­šom, ko­ja je mno­go si­g ur­n i­j a. Po­red to­g a, u po­ sled­n je vre­m e, sve vi­š e se se­

17

ju ra­ ni hi­bri­di sun­c o­k re­t a ko­ji su u pr­ vim da­n i­ma cve­ta­nja i naj­i­zda­š ni­ji što se ti­č e nek­ ta­ra. U sun­c o­k re­to­voj pa­ ši re­do­s led ope­ra­c i­j a je ma­ hom isti kao i u ba­g re­mo­voj pa­š i, sem što se po­n o­vo uvo­ di po­lu­n a­s ta­vak iz­n ad ma­ tič­n e re­š et­ke. Ovaj po­lu­na­ sta­vak će slu­ži­t i kao ma­g a­ cin hra­n e ko­ji se na po­s led­ njem vr­ca­n ju spu­š ta na pod­ nja­ču gde osta­j e do pro­le­ća sle­de­ć e go­di­n e. Ta mo­j a ve­li­ ka gre­š ka što se ti­č e po­lu­n a­ stav­k a, vi­di se i u ovom slu­ ča­ju, jer to isto mo­že da se ra­di i sa na­s tav­kom.

18

PČELAR, januar 2012

Ma­ti­ca Ma­ti­ca je vr­lo bi­tan či­ni­ lac do­brog pče­la­re­nja i mno­go to­ga za­vi­si od nje. Ka­ko te­ško pri­hva­tam no­vi­ne, po­ka­za­ lo se da sam u ovom seg­men­ tu mno­go gre­šio. Du­go ni­sam pri­zna­vao se­lek­ci­ju ma­ti­ca i za me­ne su po­sto­ja­le sa­mo do­bre i lo­še ma­ti­ce. Pra­vio sam ja ne­ ku se­lek­ci­ju, ali sam shva­tio da to ni­je to. Du­go su me mo­je ko­le­ge, do­bro­na­mer­ni pče­la­ ri, ube­đi­va­li da pro­bam se­lek­ ci­o­ni­sa­nu ma­ti­cu. Naj­da­lje je u to­me oti­šao no­vo­sad­ski pče­lar Sa­ša Jak­šić ko­ji mi je pret­pro­ šle go­di­ne po­klo­nio dva do­bra ro­ja sa se­lek­ci­o­ni­sa­nim ma­ ti­ca­ma. Te go­di­ne sam pra­tio

ova dru­štva i vi­deo da ima raz­ li­ke. Od istih sam uzeo ma­te­ri­ jal za ma­ti­ce (lar­vi­ce) i pro­iz­ veo tri­de­se­tak ma­ti­ca, ko­je su ove go­di­ne bi­le me­đu naj­bo­ ljim. Br­že su u pro­le­će star­to­ va­le sa raz­vo­jem i do­ne­le pu­ no ba­gre­mo­vog me­da, a to je za na­še pod­ne­blje vr­lo bit­no (bu­ran pro­leć­ni raz­voj).

Ma­ti­ce za svo­je po­tre­be sam pro­iz­vo­dio u ba­gre­mo­ voj pa­ši, a za­me­nu sam vr­šio ne­po­sred­no pred sun­co­kre­ to­vu pa­šu. Mi, pče­la­ri, ču­dan smo soj lju­di. Sve bi­smo sa­ mi da pro­iz­ve­de­mo, ali to, iz­ gle­da, baš i ne mo­že ta­ko. Sa­da raz­mi­šljam da 2012. go­di­ne ne pro­iz­vo­dim ma­ti­ce, već da to pre­pu­stim oni­ma ko­ji to struč­ ni­je ra­de. Eko­nom­ski gle­da­no, ova mo­ja od­lu­ka ima oprav­da­nje.

Ra­ču­ni­ca je vr­ lo pro­sta: ne­ma žr­tvo­va­nih dru­ šta­va za star­te­re, za oplod­nja­ke, za ču­va­nje re­zer­ vnih ma­ti­ca. Po­ sto­ji tu i ne­ka an­ ga­žo­va­na opre­ ma, rad, go­ri­vo, vre­me, pri­hra­ na, ri­ zik oplod­ nje i ta­ko da­lje, a ma­ti­ca ko­šta sa­ mo dva ki­lo­gra­ ma sun­co­kre­to­ vog me­da u ma­ lo­pro­da­ji.

Pla­sman me­da Od­ra­di­li smo go­di­nu, do­šli do glav­nog pro­iz­vo­

da, to jest me­da, i šta sa­da? Sa­ mi ga ne mo­že­mo po­je­sti, a i ne mo­že­mo sa­mo med je­sti.

Tre­ba ga pro­da­ti, i eto ti no­ve ne­vo­lje. Ko­me? Ka­ko? Da li na ma­lo ili na ve­li­ko? Po ko­joj ce­ ni? U ovim pi­ta­nji­ma le­ži od­ go­vor ot­kud ja u Iz­vr­šnom od­ bo­ru SPOS-a.

Za sa­da se mo­ja po­ro­di­ca do­bro sna­la­zi u ma­lo­pro­da­ji, jer taj deo po­sla ra­di mo­ja su­ pru­ga Gor­da­na, pu­tem kom­ bi pro­da­je, od vra­ta do vra­ta (o ovom, mi­slim, je­din­stve­ nom na­či­nu pro­da­je u Sr­bi­ ji, pi­sa­ću dru­gom pri­li­kom).

Do­sta pro­iz­vo­da pro­da­je­mo po­ro­dič­no an­ga­žo­va­ni, na fe­ sti­va­li­ma i iz­lo­žba­ma me­da u No­vom Sa­du, Su­bo­ti­ci, Ki­ kin­di, Zre­nja­ni­nu… To za sa­ da funk­ci­o­ni­še. Sa­mo je pi­ta­ nje vre­me­na ka­da će to pre­ sta­ti. Tro­ško­v i po­sta­ju sve ve­ ći, a pro­met sve ma­nji. Je­di­ ni spas vi­dim u iz­vo­zu na ve­ li­ko (ka­sni­je i u ma­lim pa­ko­ va­nji­ma, ali opet na ve­li­ko), a to je je­dan od osnov­nih ci­ lje­va SPOS-a. Na vre­me sam pre­po­znao do­bre ide­je i na­ me­re IO SPOS-a, ko­ji već če­ ti­ri go­di­ne ne­u­mor­no ra­ di za do­bro­bit pče­la­ra, ne­po­ sred­nih pro­iz­vo­đa­ča, po pi­ta­ nju pla­sma­na. Na­ma se mno­ go po­ma­že, ka­ko di­rekt­no, ta­ ko i in­di­rekt­no da re­a­li­zu­je­ mo svo­je tr­ži­šne vi­ško­ve. Pod di­rekt­nom po­mo­ći, pod­ra­zu­ me­vam pro­da­ju u or­ga­ni­za­ ci­ji SPOS-a, a pod in­di­rekt­ nom pre­ko osta­lih ot­ku­plji­ va­ča ko­ji, hte­li to ili ne, sa­da mo­ra­ju ući u tr­ži­šnu utak­mi­ cu i pra­ti­ti ak­tu­el­ne, evrop­ske ce­ne, ko­je obez­be­đu­je SPOS

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

pro­na­la­že­njem ku­pa­ca u ino­ stran­stvu ko­ji že­le da srp­skim pče­la­ri­ma pla­te evrop­sku, tj. svet­sku ce­nu me­da.

Tre­nut­no sta­nje na te­re­nu Ume­sto za­ključ­ka na­pi­sa­ću ne­što o tre­nut­nom sta­nju pče­ li­njih za­jed­ni­ca u mom kra­ju.

Slo­ži­će­te se sa mnom da pče­la­ ri ne­ra­do pri­ča­ju o pro­ble­mi­ ma (sla­blje­nju dru­šta­va i gu­ bi­ci­ma) i pri­kri­va­ju “hra­pa­ve” stra­ne pče­lar­stva, sma­tra­ju­ći ih svo­jim lič­nim ne­u­spe­hom, što i ne mo­ra uvek bi­ti ta­ko. Do­ šao sam do za­ključ­ka, u raz­go­ vo­ri­ma sa iskre­nim pče­la­ri­ma, a i uvi­dom u sop­stve­ni pče­li­ njak, da una­zad ne­ko­li­ko go­ di­na zim­ski gu­bi­ci ima­ju bla­ gu ten­den­ci­ju po­ra­sta, bar u mom kra­ju, sa­mo što to mno­

gi pče­la­ri ne pri­ja­vlju­ju, tj. kri­ ju, po­što gu­bit­ke sma­tra­ju sra­ mo­tom. A za­bo­ra­vlja­ju da, dok se gu­bi­ci tre­ti­ra­ju kao sra­mo­ta, ne mo­že­mo pro­dre­ti u nji­ho­vu du­bi­nu i iz­ve­sti pra­ve za­ključ­ ke ko­ji bi nam po­mo­gli da ih sma­nji­mo.

Jasna je zva­nič­na sta­ti­sti­ka SPOS-a, i već ne­ko­li­ko go­di­ na se pra­te gu­bi­ci u ce­loj Sr­bi­ ji: 2007/2008. iz­no­si­li su 35 % (ta­da je u Ba­na­tu ugi­nu­će bi­lo iz­nad pro­se­ka, čak 38,76 %); 2008/2009. bi­ li su 20,07 % (te go­di­ne su gu­bi­ci u Voj­vo­ di­ni, ko­ja je ta­da ga­ji­la 23 % od pče­li­njih dru­šta­va u ce­loj Sr­bi­ji, bi­li ve­ći, čak 28,76 %, dok su u Ba­na­tu iz­no­si­li mal­ te­ ne isto, to jest 28,8 %), 2009/2010. bi­li su naj­ma­nji po­sled­njih go­di­na, 12,8 % (te zi­me su gu­bi­ci u Ba­na­tu bi­li i ni­ži od pro­se­ka Sr­bi­je, sve­

19

ga 11,61 %, ali su za­to ve­ći gu­ bi­ci od pro­se­ka bi­li u Bač­koj – 22,66 %, i u Sre­mu – 19,77 %), a 2010/2011. su se opet po­di­ gli, ovog pu­ta na 19,48 % (a u Ba­na­tu su bi­li opet ni­ži od pro­se­ka, 14,69 %).

Uzro­ci sla­blje­nja i pro­pa­ da­nja za­jed­ni­ca, mi­slim da, sa si­gur­no­šću, ni­ko­me ni­su po­ zna­ti do kra­ja. Na­ga­đa­nja po­ sto­je i ona su vr­lo raz­li­či­ta (va­ roa, no­ze­mo­za, pre­te­ra­na upo­ tre­ba he­mi­ka­li­ja u po­ljo­pri­ vre­di, vi­ru­si – pre svih vi­rus akut­ne pa­ra­li­ze pče­la…). Deo od­go­vo­ra si­gur­no je dat i u iz­ ve­šta­ju sa se­mi­na­ra TAIEX-a, ko­ji je ob­ja­vljen u ovom bro­ju Pče­la­ra. Ali, pu­na isti­na je još uvek ta­mo ne­gde… Zi­ma ni­je ni po­če­la, a gu­bi­ta­ka već ima.

Za­to mi­slim da će i ova go­di­ na za pče­la­re i pče­le bi­ti ne­iz­ ve­sna.

20

PČELAR, januar 2012

Dragan Stekić Jalovik – Vladimirci, Srbija, 015/516–348, 063/261–566, www.pcelinjak-stekic.com, stekicd@gmail.com

PČELARST VO U SRBIJI ISPLATIVO ILI NE? Namera mi je da ovim tekstom ukažem na osnovne stvari koje jedan pčelar početnik mora znati, pre nego se upusti u avanturu zvanu PČELARSTVO. Kroz lično iskustvo i početničke teškoće kroz koje sam prošao, želim da pomognem onima koji se još uvek kolebaju, da ipak lakše zakorače u svet pčelarstva Ne­ću pi­sa­ti stva­ri ko­je mo­ že­te pro­či­ta­ti u sva­kom pče­ lar­skom pri­ruč­ni­ku, ti­pa „naj­ bo­lje je po­če­ti sa dva dru­štva“ ili „pro­na­đi­te men­to­ra i po­la­ ko uči­te sa njim, na nje­go­vom pče­li­nja­ku“… Ne, na­me­ra mi je dru­ga­či­ja. Po­ku­ša­ću što jed­ no­stav­ni­je da dam ne­ko svo­je vi­đe­nje i smer­ni­ce ko­ji­ma sam se i sam vo­dio. Ove sa­ve­te mo­ gu ko­ri­sti­ti i oni ko­ji že­le pče­

la­ri­ti iz za­do­volj­stva, sa 5–6 dru­šta­va, ali ve­ći deo po­sve­ ćen je oni­ma ko­ji ima­ju že­lju da pče­la­re sa 100 i vi­še dru­šta­ va i ko­ji će pro­iz­vo­di­ti vi­ško­ve me­da za tr­ži­šte.

Mo­ram na po­čet­ku re­ći par re­či o se­bi i svo­jim po­če­ci­ma.

Pče­ la­ rim sa vi­ še od 100 pče­li­njih dru­šta­va sme­šte­nih u LR ko­šni­ce, Ve­ne­ro­vim si­ ste­mom, što pod­ra­zu­me­va upo­tre­bu plo­di­šnog LR po­lu­ na­stav­ka vi­si­ne 145mm. Se­le­ći sam pče­lar i pče­lar­stvo mi ni­ je osnov­no za­ni­ma­nje. Imam ve­li­ku po­moć i po­dr­šku po­ro­di­ce, ko­ji­ ma se

ovim pu­tem že­lim za­hva­li­ti. U ovom ob­li­ku, „po­lu­pro­fe­si­o­ nal­no“ pče­la­rim od 2004. go­ di­ne.

To­kom 2003. go­di­ne usled vi­ška slo­bod­nog vre­me­na, a ka­ko ni­sam čo­vek ko­ji mo­že se­de­ti bes­po­slen, od­lu­ču­jem da se po­sve­tim pče­lar­stvu kao do­dat­nom za­ni­ma­nju. Imao sam već ne­ka is­ku­stva u ra­du sa pče­la­ma, ali to ni iz­bli­za ni­ je bi­lo do­volj­no. U to vre­me, in­for­ma­ci­je sa in­ter­ne­ta ni­ su bi­le ta­ko do­stup­ne, sajt i fo­rum SPOS-a, kao vr­hu­nac iz­vo­ra zna­nja, ni­su se mo­gli ni na­slu­ti­ti. Struč­na pče­lar­ ska li­te­ra­tu­ra bi­la je od ve­li­ ke po­mo­ći u tom pe­ri­o­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

du. Po­la­ko, ali si­gur­no, u svo­ joj gla­vi po­či­njao sam stva­ ra­ti sli­ku i vi­zi­ju „Pče­li­nja­ka Ste­kić“ ka­ko bi tre­ba­lo da iz­ gle­da za de­se­tak go­di­na, da­ kle 2013. ili 2014. go­di­ne. Do sa­da sam ostva­rio pre­ko 70% tih pla­no­va. Či­ta­o­ci ovog tek­ sta, pre­vas­hod­no pče­la­ri po­ čet­ni­ci, ve­ro­vat­no će bi­ti raz­ o­ča­ra­ni, ali ovaj dug vre­men­ ski pe­ri­od ko­ji spo­mi­njem je moj put, što ne mo­ra da zna­či da će bi­ti i vaš.

Od­lu­ču­jem se da pče­la­rim, za me­ne, ta­da, no­vim ti­pom ko­šni­ce. Iz­bor je pao na LR ko­ šni­cu, a ne­du­go za­tim uvo­dim i LR po­lu­na­sta­vak i usva­jam si­stem ra­da ve­lep­če­la­ra Iva­na Ve­ne­ra.

Sre­di­nom apri­la 2004. go­ di­ne ku­pu­jem dva dru­štva na

LR ra­mo­vi­ma u Srem­skoj Mi­ tro­vi­ci, od ve­li­kog čo­ve­ka i pče­la­ra dr Ga­je Aći­mo­vi­ća, i po­sta­jem PČE­LAR, u pra­vom smi­slu te re­či.

U to­ku go­di­ne raz­ro­ja­ vam, ski­dam tu­đe od­be­gle ro­ je­ve, ku­pu­jem dru­štva i ro­je­ ve i u zi­mu ula­zim sa 19 dru­ šta­va, ko­ja uspe­šno pre­zi­mlja­ va­ju. Na­red­nih go­di­na ši­rim pče­li­njak i, Bo­gu hva­la, do sa­ da ni­sam imao ve­ćih zim­skih gu­bi­ta­ka. Iz go­di­ne u go­di­nu, ula­žem sve vi­še i vi­še, i ulo­že­ na sred­stva po­la­ko, ali si­gur­no, po­či­nju se vra­ća­ti.

Sve ovo na­pi­sao sam sa na­ me­rom da po­ka­žem da se u pče­lar­stvu ni­šta ne mo­že br­zo ura­di­ti i br­zo za­ra­di­ti.

Sr­bi­ja je raj za pče­le. Sa ne­ pre­gled­nim po­vr­ši­na­ma pod

21

ba­gre­mo­vim šu­ma­ma, Fru­ škom go­rom sa vi­še od 100 vr­ sta li­pe, bes­kraj­nim po­lji­ma pod sun­co­kre­tom u Voj­vo­di­ni, li­va­da­ma i pa­šnja­ci­ma sa mi­li­ o­ni­ma cve­to­va ko­ji sa­mo pče­ lu če­ka­ju… Da ne za­bo­ra­vim da spo­me­nem Cer, Ho­mo­lje, Rud­nik, Zla­ti­bor, Pe­šter, Sta­ra pla­ni­na… Is­ko­ri­sti­mo to bo­ gat­stvo!!!

Pče­lar­stvo na na­šim pro­ sto­ri­ma po­sled­njih go­di­na do­ ži­vlja­va bla­gu eks­pan­zi­ju. Iz raz­li­či­tih raz­lo­ga, sve vi­še lju­di i že­na že­li da se opro­ba u pče­ la­re­nju. Eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u dr­ža­vi ni­je ru­ži­ča­sta, sve vi­še lju­di osta­je bez po­sla… Mno­ gi od njih pče­lar­stvo vi­de kao šan­su da za se­be i po­ro­di­cu obez­be­de eg­zi­sten­ci­ju. U me­ di­ji­ma se po­ja­vlju­je sve vi­še re­

22

por­ta­ža sa le­pih i uzor­nih pče­ li­nja­ka sa 200–300 i vi­še ko­šni­ ca, otva­ra­nju no­vih po­go­na za ot­kup i iz­voz me­da. Ce­ne me­ da u ma­lo­pro­da­ji ta­ko­đe bla­ go ra­stu. Ru­ko­vod­stvo SPOSa ve­ što i uspe­ šno vo­ di ovaj pče­lar­ski brod kroz ne­mir­ne „tran­zi­ci­o­ne“ vo­de. Na­dam se i ve­ru­jem da će i dr­ža­va ma­lo da se okre­ne pče­la­ri­ma…

Kao pred­sed­nik Udru­že­nja pče­la­ra u mom me­stu, bez­ma­ lo sva­kog da­na raz­go­va­ram sa pče­la­ri­ma i oni­ma ko­ji bi to da po­sta­nu. Pri­me­ću­jem po­ja­ča­ no in­te­re­so­va­nje za ba­vlje­nje pče­lar­stvom.

U raz­go­vo­ri­ma sa pče­la­ri­ ma po­čet­ni­ci­ma ne­ko­li­ko pi­ ta­nja se po­na­vlja: „Is­pla­ti li se pče­la­ri­ti, ko­li­ko si me­da iz­vr­ cao i ka­kva je tre­nut­na ce­na me­da?“. Da se pri­me­ti­ti da je ma­te­ma­ti­ka svi­ma ja­ča stra­ na. Ret­ki pi­ta­ju i ko­li­ko si do sa­da ulo­žio? Od­go­va­ram: ne znam, mno­go… Vo­dio sam ne­ko vre­me evi­den­ci­ju ras­ ho­da i pri­ho­da, ali sam od­u­ stao shva­ta­ju­ći da se od olov­ ke nap­če­la­ri­ti ne­ću. Šta je on­

PČELAR, januar 2012

da po­sre­di? Ne­ko će re­ći lju­ bav pre­ma pče­li. Tač­no, lju­bav pre­ma tom ma­lom, div­nom stvo­re­nju… Ali, iz lju­ba­vi mo­ že se pče­la­ri­ti sa 5 do 10 dru­ šta­va, ali pče­la­ri­ti sa 100 i vi­še dru­šta­va ne mo­že po­či­va­ti sa­ mo na lju­ba­vi.

Pče­lar­stvo, kao ozbi­ljan iz­ vor pri­ho­da, san je sva­kog od nas ko­ji se ma­lo ozbilj­ni­je ba­ vi­mo ovim ple­me­ni­tim po­ slom. Pu­ne kan­te me­da ne pa­ da­ju sa ne­ba i za njih se tre­ba po­mu­či­ti, a Bo­ga mi, i do­bro ulo­ži­ti. Ne­ko će sa­da re­ći: la­ko je te­bi, imaš „ve­li­ki“ broj dru­ šta­va, opre­mu, pa­šne te­re­ne gde se­liš, zna­nje i is­ku­stvo…

I bi­će u pra­vu!!! Ali, kao i svi osta­li i ja sam jed­nog da­na bio pče­lar po­čet­nik i su­sre­tao se sa istim pro­ble­mi­ma i ne­do­u­mi­ ca­ma.

Poč­ni­mo od osnov­nih stva­ ri ko­je mo­ra­mo obez­be­di­ti: ko­šni­ce, ra­mo­vi, vo­sak, pče­ li­nja dru­štva ili ro­je­vi, opre­ ma za vr­ca­nje i ra­zna po­moć­ na opre­ma i ala­ti… Sve to ima svo­ju ce­nu ko­ja ni­je ma­la. Ulo­ ži­ti 10–15 hi­lja­da evra u vi­so­

ko ri­zi­čan bi­znis sa pče­la­ma ni­je la­ko, bez ob­zi­ra na či­nje­ ni­cu da se mo­že za­ra­di­ti i ži­ ve­ti od pče­lar­stva. Po­sto­ji bez­ broj lak­ših na­či­na da se taj no­ vac ulo­ži i br­že oplo­di. Ve­ro­ vat­no ni­ko od nas ni­je ulo­žio no­vac ko­ji po­mi­njem u pr­voj ili dru­goj go­di­ni ba­vlje­nja pče­ lar­stvom, kao što ni­ko ve­ro­ vat­no ni­je ni za­po­čeo pče­la­ri­ ti od­mah sa 100 dru­šta­va. Na­ o­ru­žaj­te se str­plje­njem i bu­di­ te sprem­ni da ne­ko­li­ko pr­vih go­di­na ula­že­te u ši­re­nje pče­ li­nja­ka i na­bav­ku neo­p­hod­ ne opre­me. Uko­li­ko se od­lu­či­ te da pče­la­ri­te sa sto­ti­nak dru­ šta­va, si­gur­no je da će kom­ple­ ti­ra­nje pče­li­nja­ka zah­te­va­ti i mno­go vi­še od ci­fre ko­ju sam spo­me­nuo.

Naj­sku­plje od sve­ga je zna­ nje i is­ku­stvo. Rad sa ve­ćim bro­jem dru­šta­va iz­i­sku­je do­ sta zna­nja. Či­ta­ju­ći pče­lar­ske knji­ge i pri­ruč­ni­ke mo­že­mo ste­ći od­re­đe­na te­o­ret­ska zna­ nja, ali prak­ti­čan rad sa pče­la­ ma ne mo­že se upo­re­di­ti ni sa jed­nom pro­či­ta­nom knji­gom.

Tre­ba či­ta­ti sve što je do­stup­ no, a ti­če se pče­le i pče­lar­stva, struč­nu li­te­ra­tu­ru pre sve­ga, jer bez te­o­ret­skog zna­nja, ne­ ma ni sti­ca­nja pra­vog is­ku­ stva na pče­li­nja­ku, jer će se ne­ ke po­ja­ve po­gre­šno tu­ma­či­ti.

Kroz raz­go­vo­re sa pče­la­ri­ma uvek se ne­što mo­že no­vo ču­ ti i sa­zna­ti. Ne­moj­te se ustru­ ča­va­ti da pi­ta­te. Pra­ti­te in­ter­ net fo­rum SPOS-a, či­taj­te, po­ sta­vljaj­te pi­ta­nja… Pre­ko 3300 pče­la­ra re­gi­stro­va­nih na fo­ru­ mu ga­ran­ci­ja su da će­te na sva­ ko po­sta­vlje­no pi­ta­nje do­bi­ti broj­ne od­go­vo­re.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE OPIS TROŠKOVA Ko­šni­ca sa svom po­treb­nom opre­mom naj­ma­nje 60 evra (ko­šni­ca, ma­tič­na re­šet­ka, opre­ma za se­lid­ bu, hra­ni­li­ca, far­ba­nje…)

Kva­li­te­tan roj na 5 ra­mo­va 35 evra Sat­ne osno­ve u pr­voj go­di­ni 15 po ko­šni­ci (1,36 kg = 10,88 evra) ra­ču­na­to na mak­si­mal­ni pro­fe­si­o­ nal­ni pče­lar­ski pro­duk­tiv­ni vek od 30 go­di­na Sat­ne osno­ve u dru­goj go­di­ni 10 po ko­šni­ci (0,9 kg = 7,27 evra) Sat­ne osno­ve za re­dov­nu za­me­nu sa­ća, ku­pu­ju se jed­nom, po­sle se za­me­nju­ju (ra­ču­na­to na 10 go­di­na), naj­ma­nje 8 po ko­šni­ci go­di­šnje, što je mi­ni­mum, 4 u plo­di­štu i 4 u me­di­štu, što je 0,73 kg po ko­šni­ci Re­dov­na za­me­na vo­ska go­di­šnje 0,73 kg po ko­šni­ci to­kom 10 go­di­na (1 evro po ki­lo­gra­mu) Zim­ski gu­bi­ci su 5%, ako ima­te do­volj­no zna­nja. Zna­či, sva­ke go­di­ne mo­ra se ku­pi­ti bar 5 no­vih ro­je­va na 100 ko­šni­ca. Ne ra­ču­na­mo sop­stve­nu pro­iz­vod­nju, jer u ovom tre­nut­ku ni­je jef­ti­ni­ja Za­me­na ma­ti­ca sva­ke go­di­ne, 50 go­di­šnje, jed­na ma­ti­ca je 7 evra Še­ćer za grad­nju sa­ća u pr­voj go­di­ni 15 kg Še­ćer za grad­nju sa­ća u dru­goj go­di­ni 10 kg Še­ćer za pri­hra­nu pče­la sva­ke go­di­ne naj­ma­nje 5 kg Po­ga­če 2 kg Le­ko­vi pro­tiv va­roe (Api­gard + ok­sal­na) Tro­ško­vi pre­vo­za za se­lid­bu (naj­ma­nje 2, ob­ra­ču­na­to na 2). Pro­seč­na du­ži­na pu­ta u jed­nom prav­cu 250 km. Ukup­no 1000 km, tro­šak evro po ki­lo­me­tru Tro­ško­vi rad­ni­ka za se­lid­bu, 4 čo­ve­ka za uto­var i to­li­ko za is­to­var, ukup­no ope­ra­ci­ja 3, po 15 evra za 4 čo­ve­ka Po­se­ta se­le­ćeg pče­li­nja­ka (naj­ma­nje 2500 km po pa­ši, ukup­no 5000 km) Po­se­ta sta­ci­o­nar­nog pče­li­nja­ka (pro­seč­no uda­ljen oko 25 km) to­kom pro­leć­nog raz­vo­ja i uzi­mlja­va­nja, tret­ma­na pro­tiv va­roe, kon­tro­le tret­ma­na pro­tiv va­roe, obi­la­zak ra­di uzor­ko­va­nja na bo­le­sti, vr­ca­nja itd… Naj­ma­nje 55 obi­la­za­ka po 50 km, 2750 km Amor­ti­za­ci­ja sop­stve­nog vo­zi­la (ukup­no pre­đe­no 7750 km) amor­ti­za­ci­ja je 10% go­di­šnje po stan­ dar­du osi­gu­ra­va­ju­ćih ku­ća, a sva­ko za svo­je po­tre­be pre­đe još to­li­ko ko­li­ko je pre­šao za pče­le (pa je amor­ti­za­ci­ja sop­stve­nog auto­mo­bi­la 5%) Osta­li tro­ško­vi se­o­be (hra­na, pi­će…)

Tro­ško­vi rad­ni­ka pri vr­ca­nju i za ski­da­nje na­sta­va­ka (2 rad­ni­ka) po 15 evra pu­ta pro­seč­no 4 da­na za po 2 vr­ca­nja Hra­na i pi­će za rad­ni­ke pri vr­ca­nju i ski­da­nju na­sta­va­ka (16 pu­ta 3 obro­ka po pro­seč­no 3 evra) Am­ba­la­ža za med (pla­stič­na od po 25 kg) Član­stvo u udru­že­nji­ma Po­se­ta saj­mo­vi­ma, pre­da­va­nji­ma, iz­lo­žba­ma… Ku­po­vi­na jed­ne knji­ge go­di­šnje, ka­pa, blu­za, sit­ni­ ce…

Amor­ti­za­ci­ja cen­tri­fu­ge, ot­kla­pa­ča, sit­ne opre­me, to­pi­o­ni­ka, iz­du­vač pče­la, de­kri­sta­li­za­tor, ko­sa­či­ ca… (ukup­no ko­šta naj­ma­nje 3000 evra) Re­gi­stra­ci­ja pri­ko­li­ce i nje­na amor­ti­za­ci­ja Pu­ta­ri­ne (15 pu­ta po naj­ma­nje 800 di­na­ra u jed­nom prav­cu, tj. 1600 di­na­ra) Jed­na pa­ša­ri­na Tro­ško­vi kon­tro­le zdrav­stve­nog sta­nja pče­la Ana­li­ze me­da (naj­ma­nje 2 ana­li­ze go­di­šnje, sa no­vim zah­te­vi­ma za ana­li­ze bar po 90 evra) Pro­da­ja 1000 kg me­da na ma­lo (te­gle, po­klop­ci i eti­ke­te 25 cen­ti) Pre­u­re­đe­nje na­men­skih pro­sto­ri­ja za pri­jem, vr­ca­nje, skla­di­šte­nje i pa­ko­va­nje me­da (iz­grad­nja bi bi­la naj­ma­nje 5-10 pu­ta sku­plja, za­to smo i tra­ži­li da pro­pi­si po tom pi­ta­nju bu­du li­be­ral­ni, kao i u ve­ći­ni ze­ma­lja EU) - isto se de­li sa 30 go­di­na Obe­le­ža­va­nje ko­šni­ca, po­de­lje­no na 30 go­di­na Pen­zi­o­no po­ljo­pri­vred­no osi­gu­ra­nje pče­la­ra UKUP­NO:

23 TROŠKOVI NA 100 KOŠNICA za 12,5 godina 6000

8%

GODIŠNjI TROŠKOVI PO KOŠNICI 4,8

3500 1088

1,17 0,36

727 5,84

0,24 0,1946

730 2187,5

0,73 1,75

4375 1500 1000 6250 4000 7500 12500

3,5 0,5 0,33 5 3,2 6 10

2250

1,8

7000 3850

5,6 3,08

7500

5%

6

1250 3000

1 2,4

1800 1120 375 1250

1,44 0,896 0,3 1

3000

0,3

1500 3000 2188 375 2250 3125 3500

1,2 2,4 1,75 0,3 1,8 2,5 1,17

50 9375 109121

0,0166 7,5 80,23

AMORTIZACIJA

24

PČELAR, januar 2012

Sve je ob­ra­ču­na­to za pče­li­njak od 100 LR ko­šni­ca ko­ji je ori­jen­ti­san na med, gde pče­lar kre­će sa po­ slom sa ve­li­kim zna­njem (tro­ško­vi obu­ke ni­su ura­ču­na­ti), kre­će da se sa­mo ti­me ba­vi, sa njim ra­di još jed­na oso­ba iz po­ro­di­ce. Pen­zi­o­no pla­ća sa­mo za se­be. Zna­či, do­bi­je­no ula­ga­nje po ko­šni­ci je pro­seč­ no 80,23 evra. Amor­ti­za­ci­ja je, za­vi­sno od opre­me, ra­ču­na­ta u ra­spo­nu od 10 do 12,5 go­di­na. Ono što se jed­nom ula­že za ceo pče­lar­ski staž, ob­ra­ču­na­va­no je tj. de­lje­no na 30 go­di­na, ko­li­ki je pro­seč­ni pro­ duk­tiv­ni pro­fe­si­o­nal­ni pče­lar­ski staž u Sr­bi­ji. Pro­seč­ni pri­nos me­da po ko­šni­ci je 32 kg, jer ima go­di­na kad pri­no­sa ne­ma, ima go­di­na ka­da su zim­ski gu­bi­ci mno­go ve­ći i slič­no, i uvek pro­seč­no jed­na tre­ći­ na dru­šta­va ni­je do­volj­no raz­vi­je­na za pa­šu - do mak­si­mu­ma, ko­li­ko god se pče­lar tru­dio, jer to je či­ sta bi­o­lo­gi­ja. Ra­ču­na­to je sve na mi­ni­mu­mu. Ra­ču­na­to je da se ko­šni­ce se­le jed­nim ka­mi­o­nom, ma­da 99% pče­la­ra ih se­li sa 2 ka­mi­o­na po 50 ko­šni­ca, pa su tro­ško­vi se­lid­be du­plo ve­ći. Se­li se tu­đim ka­mi­ o­nom (iz­najm­lji­va­nje). Ni­su ura­ču­na­ti tro­ško­vi ma­lo­pro­da­je i mar­ke­tin­ga, even­tu­al­ne kra­đe ko­je su sve če­šće, osi­gu­ra­va­nje pro­iz­vod­nje… Ni­je ura­ču­nat ni rad pče­la­ra, ko­ji će se ostva­ri­ti kroz even­tu­al­ ni pri­hod i bi­će pred­sta­vljen kao ne­to pla­ta. Po­što je ukup­ni pri­nos me­da po ko­šni­ci 32 kg, ka­da se su­ ma ula­ga­nja po­de­li sa pri­no­som, ce­na ko­šta­nja ki­lo­gra­ma me­da na jed­nom ova­kvom pče­li­nja­ku iz­no­ si 2,51 evra. Ako med pro­da po pro­seč­noj ce­ni od 4 evra u ma­lo­pro­da­ji (1000 kg) i 2,8 evra u ve­li­ko­ pro­da­ji (2040 kg, jer 5 ko­šni­ca ugi­ne i ne da pri­nos, već ga da sa­mo 95 ko­šni­ca), što je naj­bo­lji mo­gu­ći pro­sek ce­ne bez ob­zi­ra na do­mi­nant­nu vr­stu me­da, ukup­no pri­ku­pi sred­sta­va u iz­no­su od 9712 evra, a tro­šak je 8023 evra, te mu kao za­ra­da osta­ne 1689 evra go­di­šnje, ili me­seč­na ne­to pla­ta od 140,75 evra.

Na kra­ju, po­no­vo se na­me­ će pi­ta­nje iz na­slo­va: Is­pla­ti li se pče­la­ri­ti u Sr­bi­ji?

Moj od­go­vor iz­gle­dao bi ova­ko: Is­pla­ti se pče­la­ri­ti. Ne­ ke go­di­ne vi­še, ne­ke ma­nje. Ali, sa­mo ako ste pro­fe­si­o­nal­no pri­ stu­pi­li po­slu od sa­mog po­čet­ka, uz mno­go zna­nja i stal­nog uče­ nja. Ja ne znam ni­jed­nog pče­la­ ra ko­me se is­pla­ti pče­la­ri­ti, a da je u ži­vo­tu pro­či­tao sa­mo jed­ nu pče­lar­sku knji­gu, i to pre vi­ še de­se­ti­na go­di­na.

Ak­tiv­na pče­lar­ska se­zo­na do­ sta je krat­ka, od apri­la do av­gu­

sta. U osta­lom de­lu go­di­ne po­ slo­vi na pče­li­nja­ku oba­vlja­ju se kam­panj­ski. Ne­moj­mo ži­ve­ti u za­blu­di da se mo­že do­bro ži­ ve­ti od 4–5 me­se­ci ak­tiv­nog ra­ da. Ako iz­u­zme­mo lo­šu go­di­nu u smi­slu vre­men­skih pri­li­ka, na šta uti­ca­ti ne mo­že­mo, osta­lo za­ vi­si is­klju­či­vo od pče­la­ra. Sve za­ vi­si od to­ga ka­ko i ko­li­ko ra­diš i ula­žeš u pče­lar­stvo. Kao i u sva­ kom dru­gom po­slu zna­nje, po­ sve­će­nost, do­bra or­ga­ni­za­ci­ja i do­sta, do­sta ra­da, uvek se is­pla­te.

Da se sa­da opre­de­lju­jem za po­sao ko­jim ću se ba­vi­ti, oda­

brao bih pče­lar­stvo kao osnov­ no za­ni­ma­nje. To je ujed­no i mo­ja po­ru­ka oni­ma ko­ji bi da kre­nu u avan­tu­ru zva­nu pče­ lar­stvo.

Na kra­ju ovog tek­sta is­ko­ri­ sti­ću ana­li­zu i kal­ku­la­ci­ju pro­ iz­vod­ne ce­ne 1 kg me­da ko­ju je ura­dio pred­sed­nik SPOS-a, za­ jed­no sa ne­kim čla­no­vi­ma IO SPOS-a i broj­nim pče­la­ri­ma sa fo­ru­ma SPOS-a, za po­tre­ be Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de.

Do­bro pro­u­či­te ove broj­ke bez ob­zi­ra ko­li­ko u ne­kom de­lu iz­ gle­da­ju ne­stvar­no.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

25

Viden Momčilović, dipl. ing. tehnologije 15000 Šabac, ul. Stevana Čalića br. 56, 015/350–593, 064/248–9750, daram@jettv.rs

VELIKA PREVARA: POGAČE SA SKROBOM I KAKO IH PREPOZNATI Na pisanje ovog članka podstaklo me je neprijatno saznanje da neki proizvođači pogača, pored deklarisanog sadržaja, u pogače dodaju i skrob, a od SPOS-a sam zamoljen da kao poznavalac ove materije, problematiku detaljnije opišem Skrob kao pro­ iz­ vod ima ši­ro­ku pri­me­nu u pre­hram­ be­noj in­du­stri­ji, pa ga sre­će­ mo kao: ku­ku­ru­zni skrob, gu­ stin, pu­ding, skrob­ne pa­hu­lji­ ce i slič­no. On, kao pro­iz­vod (ili sa­stav­ni deo pro­iz­vo­da) ni­ je šte­tan u ljud­skoj is­hra­ni, čak se mo­že re­ći da je i po­tre­ban.

Sa dru­ge stra­ne, ko­ri­š­će­nje skro­ba u is­hra­ni pče­la da­je sa­ mo ne­ga­tiv­ne efek­te. Raz­lo­ga za do­da­va­nje skro­ba po­ga­ča­ ma ima vi­še, na­ro­či­to ako tra­ ži­mo oprav­da­nje za to. Je­dan od njih je po­ve­ća­nje gu­sti­ne po­ga­ča (jer teh­no­lo­gi­ja pro­iz­ vo­đa­ča da­je me­ke po­ga­če, pa je po­tre­ban skrob ka­ko bi bi­ le čvr­šće, jer skrob ve­zu­je vo­du za se­be), a dru­gi je ko­mer­ci­jal­ ne pri­ro­de i od­no­si se na sma­ nje­nje tro­ško­va pro­iz­vod­nje (ma­nju pro­iz­vod­nu ce­nu po­ ga­če) i po­ve­ća­nu kon­ku­rent­

Ako smo bili nemarni i nismo obezbedili dovoljnu zalihu hrane za zimu, ostaje nam da sami izradimo kvalitetne pogače kako bi nam pčele preživele, ili da pogače sa tržišta proverimo na jednostavan način, opisan u ovom tekstu

nost na tr­ži­štu. Skrob, kao sa­ stav­ni deo po­ga­ča, ne šte­ti pče­ la­ma (ali im i ne ko­ri­sti), te ta­ kvu po­ga­ču pče­le ne­ra­do ko­ri­ ste, jer skrob pri­rod­no ni­je sa­ stav­ni deo nji­ho­ve is­hra­ne. Za­ to će­te ve­li­ki deo ta­kve „po­ga­ če“ na­ći na pod­nja­či (pri­li­kom pr­vog pro­leć­nog či­šće­nja), a je­dan deo „po­ga­če“ je i ne­u­po­ tre­bljen.

Baš ovo dru­go (za­o­sta­la po­ga­ča iz zim­ske pri­hra­ne) me

je do­ve­lo do sa­zna­nja da u po­ je­di­nim po­ga­ča­ma ima skro­ ba. Po­što sam po­čeo pro­leć­nu sti­mu­la­tiv­nu pri­hra­nu, hteo sam da is­ko­ri­stim za­o­sta­le po­ ga­če, ta­ko da sam iste ras­tvo­ rio u vo­di i na­pra­vio si­rup 1:1.

Uobi­ča­je­no, ovim si­ru­pi­ma do­da­jem Lu­go­lov ras­tvor (No­ ze­cid, jod), što sam i ovog pu­ ta ura­dio. Ne­pri­jat­no sam bio iz­ne­na­đen kad je, po­sle do­da­ va­nja Lu­go­lo­vog ras­tvo­ra, si­

26

rup do­bio tam­no pla­vu bo­ju.

Du­go­go­di­šnje ba­vlje­nje he­mi­ jom mi je po­mo­glo da raz­re­ šim pro­blem.

U he­mi­ji je po­zna­ta re­ak­ci­ ja za ot­kri­va­nje sa­dr­ža­ja skro­ba u ras­tvo­ru. Su­šti­na re­ak­ci­je je uka­pa­va­nje ras­tvo­ra jo­da u ras­ tvor skro­ba, pri če­mu ras­tvor skro­ba do­bi­ja tam­no pla­vu (te­ get) bo­ju. In­ten­zi­tet bo­je za­vi­si od ko­li­či­ne skro­ba u ras­tvo­ru i kre­će se od ma­lo pri­met­ne pla­ ve bo­je, do tam­no pla­ve (te­get, ne­kad i sko­ro cr­ne) bo­je.

To se i ovog pu­ta do­go­di­ lo, jer Lu­go­lov ras­tvor (No­ze­

PČELAR, januar 2012

cid) sa­dr­ži ve­li­ku ko­li­či­nu jo­ da (25 g u 1 li­tru ras­tvo­ra), ko­ ji je u re­ak­ci­ji sa skro­bom dao tam­no pla­vu bo­ju.

Ovo mo­je is­ku­stvo mo­gu ko­ri­sti­ti i dru­gi pče­la­ri na sle­ de­ći na­čin: Uze­ ti oko 100 gra­ ma ku­ plje­ne po­ga­če i ras­tvo­ri­ti je u 100 ml (po­la vin­ske ča­še) vo­de (uz za­gre­va­nje i me­ša­nje dok se po­ga­ča ne ras­tvo­ri). Ova­kav ras­tvor ohla­di­ti, na­su­ti u sta­ kle­nu te­glu, i u nje­ga do­da­ti 8 do 10 ka­pi Lu­go­lo­vog ras­tvo­ra (No­ze­ci­da). Ako po­ga­ča sa­dr­ ži skrob, ras­tvor će do­bi­ti pla­

vu bo­ju, a uko­li­ko ne­ma skro­ ba, ras­tvor će do­bi­ti sve­tlo sme­ đu (sve­tlo bra­on) bo­ju, to jest bo­ju jo­da. Za do­dat­nu pro­ve­ ru, ovaj ras­tvor (po­ga­ča, vo­da i Lu­go­lov ras­tvor) tre­ba za­gre­ja­ti do oko 60 ste­pe­ni, de­se­tak mi­ nu­ta, pa ako po­ga­ča ima skro­ ba, pla­va bo­ja će se za­dr­ža­ti, a ako ne­ma, sme­đa bo­ja će ne­sta­ ti. Ovo će nam po­mo­ći da ku­ pu­je­mo kva­li­tet­ni­je po­ga­če, ali i da na­te­ra­mo pro­iz­vo­đa­če da ne pri­be­ga­va­ju ova­kvim ma­ni­pu­ la­ci­ja­ma i da na tržištu više ne nalazimo modro plave pogače – deklarisane da sadrže jod!

JOŠ KOJA REČ…

Ovih da­ na, SPOS je do­ bio in­for­ma­ci­ju od jed­nog na­ šeg ot­ku­plji­va­ča me­da, da su u jed­nom uzor­ku me­da na ana­li­ zi pro­na­đe­ni osta­ci skro­ba ko­ji ne po­ti­če od tzv. izo si­ru­pa po­ re­klom od ku­ku­ru­za, ali ga ipak ima, što uka­zu­je is­klju­či­vo na po­ga­če kao mo­gu­ćeg kriv­ca.

U jav­no­sti vla­da po­gre­šno mi­šlje­nje da pče­le ne skla­di­šte po­ga­če u sa­ću, već da ih ko­ri­ste sa­mo za tre­nut­nu is­hra­nu, što je du­bo­ko po­gre­šno. Na pri­lo­ že­noj sli­ci mo­že­te vi­de­ti će­li­je u ko­je je uskla­di­šte­na po­ga­ča na­pra­vlje­na sa obez­ma­šće­nim mle­kom u pra­hu, sli­ka­no je 31. ju­la 2009. go­di­ne, ja­sno se vi­ di pot­pu­no be­la bo­ja me­da (ne pro­vid­na, ne­go be­la, od mle­ ka u pra­hu). Ina­če, u Evrop­ skoj Uni­ji ra­đe­na su is­tra­ži­va­ nja u ko­ji­ma su u me­du na­đe­ ne glji­vi­ce kva­sca, na­kon pri­ hra­ne pče­la po­ga­ča­ma sa kva­ scem. A po­zna­to je da ni kva­

sac ni obez­ma­šće­no mle­ko u pra­hu ko­je se ko­ri­sti za po­ga­ če, ni­su ade­kvat­na za­me­na za po­len, jer po­len je ne­za­men­ ljiv. Za­to stal­no mo­ra­mo da se tru­di­mo da to­kom pro­leć­ nog raz­vo­ja i pri­pre­me za zi­ mu, pče­le dr­ži­mo na lo­ka­ci­ja­ ma ko­je ima­ju obi­lje po­le­na, i ma­kar ka­kvu nek­tar­sku pa­šu.

Za ne­ver­ne To­me, tu je i is­ ku­stvo na­šeg pče­la­ra Sa­še Ba­ u­ka iz Ba­nja Lu­ke, ko­ji oplod­ nja­ke, na­kon pu­nje­nja, dr­ži tri da­na u po­dru­mu, i od­mah im sta­vi po­ga­ču. Kad ih če­tvr­ ti dan iz­va­di, po­gle­da sta­nje, i uvek vi­di da su pče­le gra­di­le sat­nu osno­vu, a u no­vo­i­zgra­ đe­nim će­li­ja­ma na­đe „med“, Prema informacijama ko­je smo dobili od str­uč­nj­a­ ka, skrob ima sposobnost da za sebe veže i do 7 puta vi­ še vode, od sopstvene teži­ne.

ko­ji bi bio, a oda­kle – ako ne od po­ga­ča, jer kon­tak­ta sa pri­ ro­ dom ni­ je bi­ lo. To je, zna­ či, sa­svim nor­mal­na po­ja­va.

Sa­da se mno­gi pi­ta­ju, ka­ko je mo­gu­će da „med“ na­pra­vljen od po­ga­ča, ko­ga – to je tač­no – ima u ja­ko ma­lim ko­li­či­na­ ma jer ga pče­le uglav­nom po­ je­du, pre­đe u med u me­di­štu.

To se obič­no de­ša­va pri­li­kom ši­re­nja le­gla pre glav­ne pa­še od stra­ne pče­la, ka­da pče­le vi­ško­ ve me­da iz plo­di­šta pre­no­se iz­ nad le­gla i med­nih ka­pa, ka­ko bi oslo­bo­di­le po­treb­nu ko­li­či­ nu sa­ća za le­glo, ili ako se ram sa ne­što me­da iz plo­di­šta, jed­ no­stav­no po­sta­vi u me­di­šte, pa ga pče­le do­pu­ne. Za­to sto­ji pre­po­ru­ka pče­la­ri­ma da po­ga­ če ko­ri­ste sa­mo ka­da baš mo­ ra­ju, ka­da even­tu­al­no ni­su iz ne­kog raz­lo­ga (oprav­da­nog ili neo­prav­da­nog – uvek bu­di­mo sa­mo­kri­tič­ni) us­pe­li da obez­ be­de do­volj­nu ko­li­či­nu hra­ne

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

u ko­šni­ci, te sa­mim tim što se po­ga­če re­đe da­ju, sma­nju­je se i ri­zik od kon­ta­mi­ni­ra­nja me­ da. Ta­ko­đe tre­ba re­ći da je ri­zik dra­stič­no ma­nji ka­da se po­ga­ če da­ju zi­mi (što ina­če ni­je do­ bro za pče­le, ali ako ne­ma­ju hra­ne po­ga­če se jed­no­stav­no mo­ra­ju da­ti da bi dru­štva pre­ zi­mi­la – tu dvoj­be ne­ma), od ri­zi­ka da­va­nja po­ga­ča to­kom apri­la i pro­leć­nog raz­vo­ja, ka­ da ve­ro­vat­no­ća ra­pid­no ra­ste. Što je raz­voj­na pa­ša bo­ga­ti­ja, ve­ro­vat­no­ća da „med“ od po­ ga­ča do­spe u med ra­ste, a ako je raz­voj­na pa­ša si­ro­ma­šni­ja, opa­da, jer pče­le uglav­nom od­ mah po­je­du ce­lu po­ga­ču (ili bez skla­di­šte­nja, ili je skla­di­ šte­nje pri­vre­me­no). Sve to, na­ rav­no, za­vi­si i od ti­pa ko­šni­ce i od teh­ni­ke pče­la­re­nja. U sva­ kom slu­ča­ju, isti­na je da je ri­ zik kon­ta­mi­ni­ra­nja me­da še­će­ rom, ve­ći ako se ko­ri­sti si­rup ne­go po­ga­če, ali ri­zik ipak evi­

dent­no po­sto­ji, i to stal­no tre­ ba ima­ti na umu, te nu­žnu do­ hra­nu spro­vo­di­ti plan­ski i mu­

27

dro, i na­rav­no ona­ko ka­ko joj to ime i ka­že – sa­mo u nu­ždi.

Dr med. Ro­do­ljub Ži­va­di­no­vić

OBAVEŠTENjE PREDSEDNICIMA DRUŠTAVA 1) Po­što­va­ni, ovim Vam skre­će­mo pa­žnju da bi u spi­sko­vi­ma čla­no­va SPOS-a iz Va­šeg udru­že­nja, ko­je će­te u na­red­nom pe­ri­o­du sla­ti, tre­ba­lo da na spi­sku na Va­ma po­go­dan na­čin odva­ja­te čla­no­ve ko­ji su već bi­li čla­no­vi SPOS-a i u 2011. go­di­ni, i već do­bi­li ja­nu­ar­ski ča­so­pis „Pče­lar“ za 2012. go­ di­nu, od no­vih čla­no­va ko­ji se učla­nju­ju u Va­še udru­že­nje, da­kle ko­ji ni­su bi­li čla­no­vi u 2011. go­di­ ni. Sve to uz oba­ve­znu na­po­me­nu oda­kle po­či­nju no­vi čla­no­vi ko­ji ni­su bi­li čla­no­vi i u 2011. go­di­ni.

2) Ko­ri­sti­mo pri­li­ku, da Vas pod­se­ti­mo da je di­na­mi­ka di­stri­bu­ci­je ča­so­pi­sa „Pče­lar“ za 2012. go­ di­nu, već ob­ja­vlje­na u de­cem­bar­skom ča­so­pi­su, na stra­ni 580. Ina­če, ja­nu­ar­ski ča­so­pis „Pče­lar“ će, po obi­ča­ju, bi­ti štam­pan u ne­što ve­ćem ti­ra­žu, ali Vam ov­de skre­će­mo pa­žnju da za čla­no­ve ko­ji se bu­du učla­nji­va­li u ka­sni­jim me­se­ci­ma, po­sto­ji mo­guć­nost da ne do­bi­ju sve ča­so­pi­se ko­ji su do tre­ nut­ka nji­ho­vog učla­nji­va­nja već bi­li štam­pa­ni i po­sla­ti. Na­rav­no, uko­li­ko u tom tre­nut­ku ima­mo sve ča­so­pi­se, ne­će bi­ti pro­ble­ma da ih do­bi­ju i čla­no­vi ko­ji su se ka­sni­je učla­ni­li, i ta­ko je i bi­lo već ne­ko­ li­ko go­di­na una­zad, jer smo do­bro pro­ce­nji­va­li ko­li­ko će nam bi­ti po­treb­no, ali u ovoj go­di­ni po­sto­ ji mo­guć­nost da ne na­pra­vi­mo do­bru pro­ce­nu, jer već ima­mo iz­ra­že­nu ten­den­ci­ju ra­sta bro­ja čla­no­ va, a ne mo­že­mo zna­ti ko­jim tem­pom će se ta ten­den­ci­ja kre­ta­ti u na­red­nom pe­ri­o­du, sa jed­ne stra­ ne, a sa dru­ge, ne mo­že­mo štam­pa­ti pre­te­ra­ni broj vi­ška pri­me­ra­ka, jer po­sto­ji mo­guć­nost da to bu­ de neo­prav­da­no ba­čen no­vac. Za­to vas mo­li­mo da pra­vo­vre­me­nim učla­nji­va­njem se­bi obez­be­di­te sve bro­je­ve ča­so­pi­sa Pče­lar sa si­gur­no­šću.

SPOS

28

PČELAR, januar 2012

TEMA BROJA

Lazar Rajčić Kalgari – Kanada, 256 Haddon Rd; Calgary, AB; T2V 2Y9; Canada, lazarrajcic@gmail.com

Fotografije polenovih zrna sa elektronskog mikroskopa objavljene su ljubaznošću autorke sa Dartmut koledža iz Kanade (Dartmouth College), koja radi u Odeljenju elektronske mikroskopije: Louisa Howard, louisa.howard@dartmouth.edu, www.dartmouth.edu/~emlab/

UKLANjANjE POLENA IZ MEDA UNIŠTAVA PČELARSTVO Više od tri četvrtine meda koji se proda u Sjedinjenim Američkim Državama nije istog sastava kao i pčelinji med. Do ovog podatka su došle novine po imenu Food Safety News (internet novine koje se bave primenom pravilnika i zdravstvenih standarda u ljudskoj ishrani) Mar­ler Klark (Mar­ler Clark), ne­za­vi­sna advo­kat­ska kan­ce­ la­ri­ja je po­kre­tač i vla­snik ovih no­vi­na. Re­zul­ta­ti po­ka­zu­ju da se po­len fil­tri­ra iz pro­iz­vo­da ko­ ji se pro­da­je kao med. Ukla­nja­ nje ovih mi­kro­skop­skih če­sti­ca po­le­na iz me­da je u su­prot­no­sti sa stan­dar­di­ma o kva­li­te­tu me­ da ve­ći­ne svet­skih or­ga­ni­za­ci­ja

ko­je se ba­ve pra­će­njem bez­bed­ no­sti hra­ne. Ko­mi­si­ja za pri­me­ nu stan­dar­da bez­bed­ne hra­ne pri Svet­skoj zdrav­stve­noj or­ga­ ni­za­ci­ji (SZO), Evrop­ska ko­mi­ si­ja kao i mno­ge dru­ge zdrav­ stve­ne ko­mi­si­je su do­šle do je­ din­stve­nog za­ključ­ka da je bez pri­su­stva po­le­na ne­mo­gu­će od­ re­di­ti od če­ga po­ti­če med i da li je uop­ šte pri­ ro­ dan, od­no­ sno bez­ be­

dan za ljud­sku is­hra­nu. U SAD, Agen­ci­ja za hra­nu i le­ko­ve (The Food and Drug Ad­mi­ni­stra­ tion – FDA) pri Mi­ni­star­stvu za zdra­vlje (US De­part­ment of He­alth and Hu­man Ser­vi­ces – HHS) je do­ne­la od­lu­ku po ko­ joj se sva­ki pro­iz­vod ko­ji je to­ li­ko fil­tri­ran da vi­še ne sa­dr­ži po­len, NE MO­ŽE na­zi­va­ti me­ dom. Med se pod­vr­ga­va pro­ce­ su ul­tra­fi­tri­ra­nja ko­ji se umno­ go­me raz­li­ku­je od uobi­ča­je­nog fil­tri­ra­nja me­da pri ko­me se ukla­nja tru­nje od vo­ska i slič­ ne ne­či­sto­će ko­je su ne­mi­nov­ na po­ja­va pri­li­kom uobi­ča­je­ nog po­stup­ka sa­ku­plja­nja me­ da. Bez ob­zi­ra na tu svo­ju od­ lu­ku, ova agen­ci­ja se u prak­ si ne ba­vi te­sti­ra­njem me­da na sa­dr­žaj po­le­na. Ul­tra­fil­tri­ra­nje uop­šte ni­je jed­no­stav­no i zah­ te­va pri­me­nu vi­so­ke teh­no­lo­gi­ je. Med se pr­vo za­gre­va, u ne­ kim slu­ča­je­vi­ma se raz­re­đu­je sa vo­dom i on­da se pod pri­ti­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

skom for­si­ra kroz ja­ko fi­ne fil­ te­re sa ci­ljem da se od­stra­ni po­ len bez ko­ga je ka­sni­je ne­mo­gu­ će od­re­di­ti po­re­klo me­da. To je me­še­tar­ska teh­ni­ka ko­ju su usa­ vr­ši­li Ki­ne­zi, ko­ji već du­že vre­ me ile­gal­no uba­cu­ju ve­li­ke ko­ li­či­ne me­da na ame­rič­ko tr­ži­šte.

Taj isti med če­sto sa­dr­ži i ne­ki od ne­do­zvo­lje­nih an­ti­bi­o­ti­ka.

Food Sa­fety News su od­lu­ či­le da te­sti­ra­ju med raz­li­či­tih do­ba­vlja­ča, na­kon pre­li­mi­nar­ ne is­tra­ge u ko­joj je ot­kri­ve­ no da su ame­rič­ke pro­dav­ni­ce pre­hram­be­ne ro­be pre­pla­vlje­ ne me­dom iz In­di­je či­ja upo­ tre­ba je u Evro­pi za­bra­nje­na usled kon­ta­mi­na­ci­je (za­ga­đe­ nja) sa an­ti­bi­o­ti­ci­ma, te­škim me­ta­li­ma i to­tal­nim ne­do­stat­ kom po­le­na bez ko­ga je ne­mo­ gu­će od­re­di­ti po­re­klo me­da.

Food Sa­ fety News su ku­ pi­le 60 te­gli me­da u 10 raz­li­či­ tih ame­rič­kih dr­ža­va. Pro­fe­sor Uni­ve­zi­te­ta u Tek­sa­su Von Bra­ jan (Va­ughn Brayant), je­dan od naj­ve­ćih ame­rič­kih pa­li­no­lo­ ga u obla­sti pče­lar­stva ura­dio je ana­li­ze na sa­dr­žaj po­le­na u svih 60 uzo­ra­ka (pa­li­no­lo­gi­ja – bi­o­ lo­ška i ge­o­lo­ška di­sci­pli­na ko­ ja pro­u­ča­va sa­vre­me­ni i fo­sil­ni po­len).

Bra­jan ko­ji je i di­rek­tor Is­ tra­ži­vač­kog cen­tra i la­bo­ra­to­ ri­je za pa­li­no­lo­gi­ju do­šao je do sle­de­ćih po­da­ta­ka: – U 76% slu­ča­je­va po­ len je uklo­njen iz me­da pro­ da­va­nog u ču­ve­nim tr­go­vač­ kim lan­ci­ma za pro­da­ju hra­ ne kao što su: TOP Food, Sa­ fe­way, Gi­ant Eagle, QFC, Kro­ Dijatomejska zemlja - Silicijski skeleti algi koji se koriste za ultrafiltriranje meda

29

Makrofiltriranje – proceđen med podložniji kristalizaciji Mikrofiltriranje – uobičajen proces koji se koristi pri industrijskom pakovanju meda

10 – 1000 mikrometara 0,1 – 10 mikrometara

Ultra filtriranje 0,001 – 0,1 mikrometara Nano filtriranje Voda

ger, Me­tro Mar­ket, Har­ris Te­ e­ter, A&P, Stop & Shop and King So­o­pers.

– U 100% slu­ča­je­va po­ len je uklo­njen iz me­da ko­ji se pro­da­je u apo­te­ka­ma Wal­gre­ ens, Ri­te-Aid i CVS Phar­macy.

– U 77% slu­ča­je­va po­len je od­stra­njen fil­tri­ra­njem iz me­ da ko­ji se pro­da­je u pro­dav­ ni­ca­ma na ve­li­ko ti­pa Co­stco, Sam’s Club, Wal­lmart, Tar­get and H-E-B. – Po­len je uklo­njen iz sva­ kog ma­log pa­ko­va­nja me­da ko­je je do­šlo iz ne­kog od ve­ li­kih la­na­ca br­ze hra­ne kao što su Smuc­ker, McDo­nald’s i KFC.

0,0001 – 0,001 mikrometara (molekulska veličina čestica)

– Bra­ jan je utvr­ dio da uzor­ci ko­ji po­ti­ču iz pro­dav­ni­ ca zdra­ve hra­ne kao što su PCC i Tra­der Joe’s, od­no­sno uzo­ra­ ka sa lo­kal­nih pi­ja­ca sa­dr­že po­ len u pot­pu­no­sti, za raz­li­ku od go­re na­ve­de­nih.

Med do­bi­jen or­gan­skim pče­la­re­njem, a pro­da­je se u ve­li­kim tr­go­vin­skim lan­ci­ma ima da­le­ko ve­će šan­se da bu­de is­pra­van, od­no­sno da ni­je pod­ vrg­nut ul­tra­fil­tri­ra­nju. Pet od se­dam uzo­ra­ka or­gan­skog me­ da po­re­klom iz Bra­zi­la sa­dr­ža­ va­li su ve­li­ku ko­li­či­nu po­le­na.

Na­ci­o­nal­ni od­bor za med (The Na­ti­o­nal Ho­ney Bo­ard) pri Mi­ni­star­stvu za po­ljo­pri­vre­

30

d u (Uni­ted Sta­tes De­part­ment of Agri­cul­tu­re) ko­ji se ba­vi is­ tra­ži­va­njem i po­pu­la­ri­sa­njem pče­ lar­ stva je do­ šao do za­ ključ­ka da vi­še od 60% uvo­ znog me­da kon­zu­mi­ra in­du­ stri­ja hra­ne. Taj med se ko­ri­sti za pro­iz­vod­nju pe­ci­va i ko­la­ča, osve­ža­va­ju­ćih na­pi­ta­ka, so­se­va i po­lu­go­to­ve hra­ne.

Ne­ke od ame­rič­kih fir­mi ko­je pa­ku­ju med čak od­bi­ja­ ju da raz­go­va­ra­ju na te­mu ko­ ji pro­ces ko­ri­ste u svo­jim po­ go­ni­ma.

Je­dan od njih je Bob Ol­nej (Bob Ol­ney) vla­snik kom­pa­ ni­je Ho­ney Tree Inc. iz Mi­či­ ge­na ko­ja pa­ku­je med pod na­ zi­vom Win­nie the Po­oh ko­ ji se iz­me­đu osta­log pro­da­je u jed­nom naj­ve­ćih ame­rič­kih pro­daj­nih la­na­ca, u Wal­mar­ tu. Bra­jan je ana­li­zom nji­ho­ve kan­ti­ce sa le­gen­dar­nim li­kom

PČELAR, januar 2012

me­de Vi­ni Pua (Win­nie the Po­ oh) pro­na­šao da je po­ len uklo­ njen. Ol­ nej na­ po­mi­nje da nje­ gov med do­la­zi od snab­de­va­ča iz Mon­ ta­ne, Se­ver­ne Da­ko­te i Al­ber­te. Fil­tri­ra se to­kom pro­ce­sa, jer se­ver­no­a­me­rič­ ki po­tro­ša­či vo­le kri­stal­no čist med. Pred­stav­nik fir­me Sil­ver­ bow Ho­ney je do­dao da ve­li­ ke tr­go­vač­ke ku­će te­že pro­fil­ tri­ra­nom, od­no­sno pre­ra­đe­ nom me­du, jer je ma­nje pod­ lo­žan kri­sta­li­za­ci­ji i du­že osta­ je u teč­nom sta­nju.

Sve­jed­no, ve­ći­na pče­la­ra zna da se tra­di­ci­o­nal­no fil­tri­ ra­nje me­da ko­ri­sti za odva­ja­ nje de­lo­va pče­la, de­li­ća vo­ska i dru­gih vi­dlji­vih ne­či­sto­ća, ali ni u kom slu­ča­ju ne za od­stra­ nji­va­nje po­le­na iz me­da.

Er­ni Gro­ub (Er­nie Gro­eb) pred­sed­nik kom­pa­ni­je Gro­eb Farms Inc., ko­ja se sma­tra naj­ ve­ćom kom­pa­ni­jom na sve­tu za pa­ko­va­nje me­da, ka­že da se on ne pri­dr­ža­va ni­ka­kvih spe­ci­ fič­nih pra­vil­ni­ka pri­li­kom pa­ ko­va­nja 38 500 to­na me­da ko­ ji pro­đe kroz nji­ho­va po­stro­ je­nja i po­go­ne. Gro­ub pro­da­ je svoj med kao Mil­ler brend i ka­že da ku­pu­je čist pri­rod­ ni med, ali ni­jed­nom re­ či ne spo­mi­nje ko­ja je prak­sa pred­u­ze­ća po pi­ta­nju fil­tri­ ra­nja po­le­na. On sa­mo ka­že da po­ sto­je raz­li­či­te me­ to­de fil­tri­ra­nja ko­je ko­ri­ste pče­ la­ri u od­no­su na

me­to­de ko­je ko­ri­ste pa­kir­ni­ce.

Po nje­go­vim re­či­ma on ku­pu­ je si­rov med od po­u­zda­nih do­ ba­vlja­ča ko­ji su ključ­na ka­ri­ka u nje­go­vom po­slu.

Za­što se ele­mi­ni­še po­len?

Ukla­nja­nje po­le­na na pr­ vi po­gled ne­ma ni­ka­kve lo­gi­ ke, jer je u to­tal­noj su­prot­no­ sti sa ide­jom o po­nu­di naj­kva­ li­tet­ni­jeg mo­gu­ćeg pro­iz­vo­da ko­ji nam do­la­zi iz ko­šni­ce. To su re­či Mar­ka Jen­se­na, pred­ sed­ni­ka Udru­že­nja ame­rič­ kih pro­iz­vo­đa­ča me­da (Ame­ ri­can Ho­ney Pro­du­cers As­so­ ci­a­tion). „Ja ne znam ni­jed­nog ame­ rič­kog pro­iz­vo­đa­ča ko­ji uop­šte že­li ti­me da se ba­vi. Od­stra­nji­ va­nje po­le­na mo­že se po­sti­ ći sa­mo ul­tra­fil­tri­ra­njem, a ta­ kva fil­tra­ci­ja sa­mo ko­šta pa­ra i uma­nju­je kva­li­tet me­da“ – ka­ že Jen­sen. Po nje­go­voj pro­ce­ ni, sa ve­li­kom do­zom ve­ro­vat­ no­će se mo­že tvr­di­ti da je sav ul­tra­fil­tri­ran med u ame­rič­ kim pro­dav­ni­ca­ma ki­ne­skog po­re­kla ko­ji je ile­gal­no ušao u Ame­ri­ku, bez ika­kve in­spek­ci­ je, što pred­sta­vlja kr­še­nje fe­de­ ral­nih za­ko­na.

Ri­čard Adi (Ric­hard Adee) ko­ji po­se­du­je 80 000 ko­šni­ca u vi­še ame­rič­kih dr­ža­va i pro­iz­ vo­di oko 3 200 to­na me­da go­ di­ šnje, re­ kao je za Food Sa­ fety News: „Med je već ve­ko­ vi­ma na ce­ni zbog svog uku­sa i hran­lji­vo­sti, i baš se to u pot­ pu­no­sti od­stra­nju­je to­kom ul­ tra­fil­tri­ra­nja.“ „Po­sto­ji sa­mo je­dan raz­log za ul­tra­fil­tri­ra­nje i tu ne­ma

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

ni­čeg po­zi­tiv­nog“ – za­klju­ču­ je Ri­čard Adi. „Ni za ko­ga vi­ še ni­je taj­na da je je­di­ni raz­ log od­stra­nji­va­nja po­le­na pu­ tem ul­tra­fil­tri­ra­nja da se pri­ kri­je ze­mlja po­re­kla me­da, a u ve­ći­ni slu­ča­je­va to je Ki­na“ – do­da­je Adi. Si­juks Ha­ni Aso­ci­ja­ci­ ja (The Si­o­ux Ho­ney As­so­ci­ a­tion), naj­ve­ći ame­rič­ki snab­ de­vač me­da od­bi­ja da ko­men­ ta­ri­še zah­te­ve i od­go­vo­ri na pi­ ta­nja o ul­tra­fi­tra­ci­ji me­da. Su Bi (Sue Bee) ta­ko­đe od­bi­ja da raz­go­va­ra na te­mu da li ku­pu­ ju već ul­tra­fil­tri­ran med ko­ji uvo­ze u SAD. Erik Ven­ger (Eric Wen­ger) di­rek­tor fir­me Gol­den He­ri­ta­ ge Fo­ods u či­joj je nad­le­žno­ sti kon­tro­la kva­li­te­ta tre­će po ve­li­či­ni ame­rič­ke fir­me za pa­ ko­va­nje hra­ne, ka­že da nje­go­ va kom­pa­ni­ja ja­ko vo­di ra­ču­na o to­me da iz­beg­ne ku­po­vi­nu šver­co­va­nog ki­ne­skog me­da. „Svi­ma na­ma su po­zna­ti tri­ko­vi ko­je ko­ri­ste ot­ku­plji­ va­či da bi pro­da­li ki­ne­ski med ko­ji ka­sni­je fil­tri­ra­ju u dru­ gim ze­mlja­ma, ka­ko bi se za­ met­nuo sva­ki trag ko­ji vo­di ka ze­mlji oda­kle med po­ti­če“ – is­ta­kao je u raz­go­vo­ru Ven­ ger, či­ja fir­ma go­di­šnje upa­ku­ je i di­stri­bu­i­ra 25 000 to­na me­ da pod ime­nom Bi­zi Bi (Busy Bee). „Ot­ku­plji­va­či i pre­pro­dav­ ci me­da već zna­ju da uko­li­ko u me­du ne­ma po­le­na da mi taj med ne ku­pu­je­mo, ne­će­mo da mu pri­đe­mo ni bli­zu, jer je bez po­le­na ne­mo­gu­će utvr­di­ti ze­ mlju po­re­kla me­da.“ On ka­že da nje­go­va kom­ pa­ni­ja pred­u­zi­ma eks­trem­ne

me­re pre­do­stro­ žno­sti, uklju­ ču­ju­ći i ana­li­zu po­le­na pri­li­kom ku­po­vi­ne me­ da u dru­gim ze­ mlja­ ma, kao što su to In­di­ja, Vi­jet­ nam i dru­ge ko­je ima­ ju po­seb­ne „tr­go­vin­ske ve­ze“ sa ki­ne­skim pro­iz­vo­đa­ či­ma me­da. Gol­den He­ri­ta­ ge, ka­že Ven­ger, ka­sni­je pa­žlji­ vo od­stra­nju­je po­len iz si­ro­ vog me­da, ka­ko bi mu pro­du­ žio rok tra­ja­nja u pro­dav­ni­ca­ ma, od­no­sno od­lo­žio kri­sta­li­ za­ci­ju, jer to po nje­mu ne spa­ da u ul­tra­fil­tri­ra­nje. „Po­sto­ji ve­li­ka raz­li­ka iz­ me­đu raz­li­či­tih fil­tra­ci­ja, ko­ ja je stan­dard­na prak­sa u pro­ ce­su kre­i­ra­nja me­da ko­ji mo­ že du­že vre­me­na da pro­ve­ de na ra­fo­v i­ma bez ne­kih ve­ li­kih pro­me­na i ul­tra­fil­tra­ci­ je, či­ji je pre­vas­hod­ni cilj da pri­kri­je pre­va­ru i mut­ne rad­ nje“. Stan­dar­di van Ame­ri­ke i u Ame­ri­ci se raz­li­ku­ju, me­ đu­tim iako su slič­no na­pi­sa­ni mo­gu se či­ta­ti raz­li­či­to – ka­že Ven­ger: „Kon­fu­zi­ja se da iz­be­ ći ako ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ ci­ja FDA usta­no­v i stan­dar­de o kva­li­te­tu me­da na ko­je svi mi ta­ko du­go če­ka­mo“. Gro­eb pod­u­pi­re tvrd­nju ti­me što je uka­ zi­ vao na to da se pre­du­zmu neo­p­ hod­ni ko­ra­ci, jer on „to­tal­no po­ dr­ža­va stan­dard o iden­ti­te­tu me­ da ko­ji bi po­mo­ gao svi­ma da se usta­no­v i za­jed­ nič­ki kri­te­ri­jum

31

po ko­me bi se tač­no zna­lo šta je čist med!“.

U če­mu je pro­blem sa ki­ne­skim me­dom?

Ki­ne­ski med već du­že vre­ me­na ima lo­šu re­pu­ta­ci­ju u SAD, još 2001. go­ di­ ne Fe­ de­ ral­na tr­go­vin­ska ko­mi­si­ja (Fe­ de­ral Tra­de Com­mis­sion) je us­po­sta­vi­la ve­će uvo­zne ta­ri­ fe od­no­sno an­ti­dam­ping tak­se ka­ko bi za­u­sta­vi­la Ki­ne­ze u pla­ vlje­nju ame­rič­kog tr­ži­šta sa jef­ ti­nim me­dom ko­ji je sub­ven­ci­ o­ni­ran od stra­ne dr­ža­ve, s ob­ zi­rom da je ne­lo­jal­na ki­ne­ska kon­ku­ren­ci­ja do­ve­la mno­ge ame­rič­ke pče­la­re do pro­pa­sti.

Ka­ko bi iz­be­gli an­ti­dam­ ping ta­ri­fe Ki­ne­zi su kre­nu­li da med ša­lju u dru­ge kra­je­ve

32

sve­ta, u par oda­bra­nih ze­ma­ lja ko­je ima­ju do­bre tr­go­vin­ ske od­no­se sa Ame­ri­kom. Ta­ mo su se pre­far­ba­va­la bu­rad, me­nja­la do­ku­men­ta­ci­ja i eti­ ke­te, sa ci­ljem stva­ra­nja no­vog iden­ti­te­ta za ki­ne­sku ro­bu. Ve­ ći­na ku­pa­ca me­da na ve­li­ko u SAD je vr­lo br­zo pri­me­ti­la po­ ja­vu jef­ti­nog me­da na tr­ži­štu u ve­ćim ko­li­či­na­ma. Agen­ci­ja za hra­nu i le­ko­ve FDA ili ni­je bi­ la za­in­te­re­so­va­na ili ni­je ima­la sna­ge od­no­sno sred­sta­va da se no­si sa tim pro­ble­mom i jed­ no­stav­no ni­je ra­di­la na in­spek­ ci­ji uve­ze­nog me­da. S vre­me­na na vre­me agen­ci­ji je uka­zi­va­no ili bi ona sa­ma na­iš­ la na slu­ča­ je­ve kon­ta­mi­ni­ra­nog ki­ne­skog me­da. Bi­lo je slu­ča­je­va kon­ta­ mi­na­ci­je sa hlo­ram­fe­ni­ko­lom i dru­gim ile­gal­nim an­ti­bi­o­ti­ ci­ma ko­ji se ko­ri­ste u ve­te­ri­ nar­ske na­me­ne, a opa­sni su po ljud­sko zdra­vlje do te me­re da s u

PČELAR, januar 2012

za­be­le­že­ni i smrt­ni slu­ča­je­vi u Ame­ri­ ci. Vr­lo če­sto ove vr­ste rad­nji su osta­le ne­pri­me­će­ ne.

Pre 10 go­di­na po­ šilj­ka kon­ta­mi­ni­ra­ nog me­da je po­sla­ta pre­ ko Ka­na­de u Hju­ston gde je pro­da­ta pro­iz­vo­đa­ču mar­me­ la­ de J. M. Sma­ ker­ su i me­ ga pro­iz­vo­đa­ču ko­la­ča Sa­ra Lee. Upra­vo ne­ka­ko u to vre­me lju­ di iz Agen­ci­je za hra­nu i le­ko­ ve su do­bi­li pra­vu sli­ku o kon­ ta­mi­ni­ra­nom ki­ne­skom me­ du. Kom­pa­ni­ja J. M. Sma­kers je pro­da­la 12 040 ku­ti­ja po­ je­di­nač­no upa­ko­va­nog me­ da ho­te­li­jer­skoj kom­pa­ni­ji Ric (Ritz-Carl­ ton Ho­ tels) dok je Sa­ra Li is­ko­ri­sti­la kon­ta­mi­ni­ ra­ni med kao do­da­tak ko­ji je utro­šen u pra­vlje­nju po­la mi­ li­o­na vek­ni hle­ba.

Naj­zad i ne­ki od­go­vor­ ni lju­di ko­ji ži­ve od pa­ko­va­ nja hra­ne, za­pi­ta­li su se šta se sve to­či u pla­stič­ne me­de i te­ gle ko­je na kra­ju za­vr­ša­va­ju na tr­pe­za­ma ši­rom Ame­ri­ke. Po­ če­li su da ko­ri­ste la­bo­ra­to­ri­je u ci­lju te­sti­ra­nja me­da ko­ji je bio raz­re­đi­van sa jef­ti­nim ku­ku­ru­ znim si­ru­pom bo­ga­tim fruk­ to­zom. Osim ku­ku­ru­znog si­ ru­pa na spi­sku se ubr­zo na­ šlo 13 dru­gih ne­le­gal­nih za­sla­đi­va­ča. I na kra­ ju, kre­nu­lo se sa te­ sti­ra­njem pri­su­stva ne­le­gal­nih an­ti­bi­ o­ti­ka.

Na­uč­ni­ci ko­ ji ra­de sa hra­nom i spe­ci­ja­li­sti za med su jed­no­gla­sni ka­

da je po­len u pi­ta­nju, jer je sa­ mo pre­ko nje­ga mo­gu­će utvr­ di­ti po­re­klo me­da. Fe­de­ral­ni is­tra­ži­te­lji, ra­de­ći na kri­mi­nal­ nim op­tu­žni­ca­ma, i par sa­ve­ snih lju­di ko­ji se ba­ve pa­ko­va­ njem i di­stri­bu­ci­jom me­da su bi­li volj­ni da pla­te ve­li­ku ce­nu za ana­li­ze po­le­na u me­du ka­ko bi se utvr­di­lo nje­go­vo po­re­klo.

Za va­šu in­for­ma­ci­ju ta­kvu jed­ nu kom­plek­snu vi­še­ste­pe­nu ana­li­zu je mo­gu­će iz­ve­sti u sa­ mo mo­žda pet la­bo­ra­to­ri­ja na sve­tu. Ame­rič­ki ca­rin­ski i pra­ vo­sud­ni is­tra­ži­te­lji su u raz­go­ vo­ru sa no­vi­na­rom Food Sa­ fety News re­kli da bez ob­zi­ra na svu mo­der­nu teh­no­lo­gi­ju, ni­je la­ko iz­bo­ri­ti se sa me­še­ta­ ri­ma ko­ji će uvek po­ku­ša­va­ti da na­đu no­ve na­či­ne ba­vlje­nja ile­gal­nom tr­go­vi­nom me­dom.

SAD su uve­zle 95 000 to­ na me­da to­kom po­sled­njih 18 me­se­ci. Sko­ro 60% me­da do­ la­zi iz azij­skih ze­ma­lja ko­je su tra­di­ci­o­nal­no okre­nu­te šver­ co­va­nju me­da iz Ki­ne. Tu je uklju­če­na i In­di­ja sa go­di­šnjim iz­vo­zom u Ame­ri­ku od 20 000 to­na. I da­lje po­sto­je in­ter­net stra­ni­ce ko­je otvo­re­no nu­de ile­gal­nu do­sta­vu me­da iz Ki­ne u Ame­ri­ku.

Ne­ak­tiv­nost ame­rič­ke Agen­ci­je za hra­nu i le­ko­ve – FDA Agen­ci­ja za hra­nu i le­ko­ve ili skra­će­no FDA ba­vi se već go­di­ na­ma pro­ble­mom ul­tra­fil­tra­ci­ je me­da. FDA je pi­sme­no oba­ ve­sti­la sve va­žne či­ni­o­ce u pre­ hram­be­noj in­du­stri­ji, a to je po­ tvr­di­la i pred­stav­ni­ca za štam­pu Ta­ma­ra Vord (Ta­ma­ra Ward),

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

da med ko­ji je pod­vrg­nut pro­ ce­su ul­tra­fil­tra­ci­je ne mo­že ni u kom slu­ča­ju no­si­ti na­ziv „med“.

Ve­ći­na pro­iz­vo­đa­ča me­da i mno­gi za­po­sle­ni u FDA sa raz­ lo­gom sum­nja­ju da se vi­še od 5% ukup­ne ko­li­či­ne uve­ze­nog me­da, na ame­rič­kom tr­ži­štu pro­ve­ra­va i te­sti­ra. FDA je da­ la obe­ća­nje re­por­te­ru Food Sa­ fety News da će u ro­ku od tri me­se­ca omo­gu­ći­ti raz­go­vor sa nji­ho­vim eks­per­tom za med.

I po­red obe­ća­nja, do raz­go­vo­ ra ni­ka­da ni­je do­šlo. Slu­žbe­ni­ ci fe­de­ral­nih vla­sti za­du­že­ni za pra­će­nje si­gur­no­sti hra­ne ta­ko­ đe su od­bi­li da se uop­šte ba­ve re­zul­ta­ti­ma ana­li­za ko­je je Von Bra­jan ura­dio. Ujed­no ni­su hte­li da ob­ja­sne ko­je me­re će se pri­me­nji­va­ti u slu­ča­je­vi­ma tr­ go­vi­ne fal­si­fi­ko­va­nim me­dom iz ko­ga je uklo­njen po­len ko­ji je ključ­ni sa­sto­jak me­da.

Osnov­ni stan­dar­di zdra­ve hra­ne, kao što su Pre­hram­be­ni Ko­deks (Co­dex Ali­men­ta­ri­us) u Uje­di­nje­nim Na­ci­ja­ma, i stan­ dar­di o zdra­voj hra­ni ko­jih se pri­dr­ža­va Evrop­ska Uni­ja, ka­žu da je sva­ko na­mer­no od­stra­nji­ va­nje po­le­na opa­sno, jer se ti­me eli­mi­ni­še mo­guć­nost da po­tro­ ša­či i vla­sti od­re­de oda­kle med po­ti­če. Do­zvo­lja­va­nje ul­tra­fil­ tra­ci­je me­da di­rekt­no bi otvo­ri­ lo put fal­si­fi­ko­va­nju me­da.

Ko­mi­si­ja ko­ja je sa­sta­vi­la Ko­deks i utvr­di­la prin­ci­pe za me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu hra­ nom do­ne­la je od­lu­ku: „Da ni­ je do­zvo­lje­no ukla­nja­ti ni­je­ dan bi­tan sa­sto­jak iz me­da, za­ ključ­no sa po­le­nom. Fil­tri­ra­ nje je do­zvo­lje­no sa­mo u slu­ ča­ju od­stra­nji­va­nja ne­či­sto­ ća iz me­da“. Ona je čak uka­

za­la na mak­si­mal­ no do­zvo­lje­nu ve­ li­či­nu si­ta za fil­tri­ ra­nje me­da (ok­ ca na si­tu kroz ko­ je se fil­tri­ra med ne sme­ju bi­ti ma­nja od 0,2 mm ili 200 mi­kro­ na) od ne­že­lje­nog tru­nja – de­li­ća vo­ska, pče­la, ma­lih ko­ma­di­ća dr­ve­ta od ra­mo­va.

Na­kon fil­tri­ra­nja u me­du tre­ ba da osta­ne 95% ori­gi­nal­ne ko­li­či­ne po­le­na.

Food Sa­fety News su pred­ lo­ži­le Bra­ja­nu da ana­li­zi­ra med pa­ko­van u Ita­li­ji, Ma­đar­skoj, Grč­koj, Ta­sma­ni­ji i na No­vom Ze­lan­du, ka­ko bi se vi­de­lo ka­ ko Ko­deks i stan­dard za po­ len funk­ci­o­ni­še u stvar­no­sti.

Uzor­ ci iz svih ovih ze­ ma­ lja, osim Grč­ke, sa­dr­ža­va­li su ve­li­ ku ko­li­či­nu po­le­na. Grč­ki med ni­je sa­dr­ža­vao ni trun­ke po­le­ na.

Ni­kad ne­će­te zna­ti U mno­go slu­ča­je­va po­tro­ ša­či bi lak­še pro­ni­kli u dr­žav­ne taj­ne ne­go u po­re­klo me­da ko­ ji ku­pu­ju u pro­dav­ni­ca­ma. Ve­ ći­na me­da ko­ji je Bra­jan ana­li­ zi­rao i ne sa­dr­ži po­len, pa­ko­ van je pod ne­kim tr­go­vač­kim na­zi­vom ko­ji se ve­zu­je za tu ku­ću. Po­sao oko pa­ko­va­nja se obič­no po­ve­ra­va ne­ koj dru­goj kom­pa­ni­ ji, ma­da no­si eti­ke­ tu tr­go­vač­kog lan­ca ko­ji je or­ga­ni­zo­ vao ceo po­sao. Na pri­mer, tr­go­vač­ ka ku­ća Gi­ant Ea­ gle ima eti­ke­tu za pro­da­ju me­da pod

33

ime­nom Va­lu­Ti­me. Ime pa­kir­ ni­ce u ko­joj je med pre­to­čen če­sto osta­je ne­po­zna­to.

Iz­u­ze­tak je kom­pa­ni­ja Gol­ den He­ri­ta­ge iz Hils­bo­ra ko­ ja štam­pa svoj lo­go na svim po­ su­da­ma ko­je ko­ri­sti za pa­ko­ va­nje me­da, bez ob­zi­ra za ko­ ju tr­go­vač­ku ku­ću ra­di. „Mi ni­ kad ni­smo ima­li pro­ble­ma s tim da jav­no go­vo­ri­mo o pro­duk­ti­ ma ko­je pa­ku­je­mo“ – ka­že Ven­ ger (Wen­ger), je­dan od di­rek­to­ ra kom­pa­ni­je za­du­žen za kva­li­ tet pro­iz­vod­nje. „Mi že­li­mo da lju­di zna­ju ko­me da se obra­te u slu­ča­ju da ne­što ni­je u re­du sa na­šim pro­iz­vo­di­ma“.

Ve­li­ke tr­go­vač­ke ku­će ni­ su od po­mo­ći pri obe­lo­da­nji­ va­nju ime­na fir­mi ko­je pa­ku­ju med za njih. Na pri­mer, ka­da su Food Sa­fety News is­tra­ži­va­le ko je pa­ko­vao med u de­vet slu­ ča­je­va ul­tra­fil­tri­ra­nog me­da iz QFC, Fred Myer i King So­o­per, s v i

34

tra­go­vi su vo­di­li ka Kro­ge­ru, ko­ji je vla­snik ovih la­na­ca pro­ dav­ni­ca. Na kra­ju se do­šlo do je­din­stve­nog od­go­vo­ra da su in­for­ma­ci­je ne­do­stup­ne, jer su pri­vat­no vla­sni­štvo. Je­dan od slu­žbe­ni­ka je sa­mo uka­zao na ime gra­da u ko­me je lo­ci­ ra­na pa­kir­ni­ca Si­juks Si­ti, Ajo­ va (Si­o­ux City, Iowa), gde je, kao što svi zna­ju, sta­ci­o­na­ra­na kom­pa­ni­ja Si­o­ux Bee’s.

Dže­si­ka Kar­lson (Je­si­ca Car­lson), pred­stav­ni­ca za od­ no­se sa jav­no­šću tr­go­vač­ke ku­ će Tar­get ko­ja se hva­li da pro­ mo­vi­še ame­rič­ki med, od­bi­la je da ob­zna­ni ko ne do­zvo­lja­ va da po­da­ci o po­re­klu me­da iza­đu u jav­nost, da li uprav­ni od­bor nje­ne fir­me ili ve­li­ki do­ ba­vlja­či ko­ji ih snab­de­va­ju sa me­dom.

Ista pri­ ča se po­ na­ vlja­la sa pred­stav­ni­ci­ ma Sa­fe­way, Wal­lmart i Gi­ant Eagle tr­go­vač­ kim kom­pa­ni­ja­ma.

Apo­te­kar­ske tr­ go­vin­ske fir­me ni­su bi­le ni­šta otvo­re­ni­ je po pi­ta­nju po­re­kla me­da ko­ji no­si na­ziv ku­će. Pred­stav­nik Ri­ te Aid ka­že: „Ako med ni­je obe­le­žen kao ki­ne­ski on­da je ame­rič­ki“. Ona ni­je zna­la po­re­klo me­da ko­ji nje­ na ku­ća pro­da­je, ali je po­ru­či­ la da će sve na­knad­no pro­ve­ ri­ti. Ri­te Aid, Wal­gre­en i CVS još uvek ni­su da­le ni­ka­kvu in­ for­ma­ci­ju o po­re­klu me­da ko­ ji pro­da­ju.

Sa­mo je ma­nji la­nac sa­mo­ po­slu­ga pod ime­nom Pa­ci­ fic Nor­thwest, u či­jem su vla­ sni­štvu Hag­gen i Me­tro­po­li­

PČELAR, januar 2012

ten pro­dav­ni­ce, ob­zna­nio po­ re­klo svog me­da iz ko­ga je od­ stra­njen po­len. Hag­gen do­bi­ja med od Gol­den He­rig­ta­ge dok Me­tro­po­li­ten Mar­ket snab­ de­va ka­nad­ska fir­ma Bee Ma­ de Ho­ney ko­ja je u vla­sni­štvu pče­ lar­ ske kooperative iz za­ pad­ne Ka­na­de (Bri­tiš Ko­lum­ bi­ja, Al­ber­ta, Sa­ska­če­van i Ma­ ni­to­ba).

Po­len? Ko još ma­ri za nje­ga? „Si­ rov med, ka­ ko su nas od dav­ni­na uči­li, ima pu­no le­ ko­vi­tih svoj­sta­va“ – ka­že Ke­ ti Egan (Kathy Eagan), struč­ njak za i s­h ra­nu

na ko­le­džu Holy Cro­ ss iz Vor­če­ste­ra (Wor­ce­ster), dr­ža­va Ma­sa­ču­sets. „Sto­mač­ ni pro­ble­mi, ane­mi­ja i aler­gi­ je su sa­mo ne­ki od pro­ble­ma ko­ji se le­če re­dov­nim kon­zu­ mi­ra­njem me­da“. Osim po­le­ na, med sa­dr­ži en­zi­me, an­ti­ ok­si­dan­te i an­ti­a­ler­gij­ske sup­

stan­ce ko­je bi po­bor­ni­ci zdra­ ve hra­ne že­le­li da za­dr­že u is­toj onoj ne­fal­si­fi­ko­va­noj for­mi, u ko­joj su ga stvo­ri­le pče­le.

Cve­ će sa ko­ ga pče­ le sku­ plja­ju nek­tar, od­re­đu­je ukus, mi­ris i bo­ju, me­đu­tim na tek­ stu­ru me­da u ve­li­koj me­ri uti­ če pro­ces ko­me se med pod­vr­ ga­va u pa­ki­r­ni­ca­ma.

Lju­di ko­ji se ba­ve isto­ri­jom hra­ne su pri­me­ti­li da su pe­de­ se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u ti­ pič­noj sa­mo­po­slu­zi bi­le tri do če­ti­ri vr­ste me­da. Da­nas pro­ seč­na sa­mo­po­slu­ga nu­di 40 do 50 vr­sta me­da. Na ame­rič­kom tr­ži­štu je u ovom tre­nut­ku za­ stu­plje­no oko 300 raz­li­či­tih vr­ sta me­da. Sa po­ra­stom po­tra­ žnje za zdra­vom hra­nom med je po­stao ja­ko po­pu­la­ran i pri­ vla­čan pro­iz­vod. Na ne­sre­ ću, za­jed­no sa tim tren­ dom po­ja­vio se pro­stor za me­še­ta­re­nje i pre­va­ re. Kre­nu­lo se sa do­ da­va­njem slat­kog si­ ru­pa od še­ćer­ne tr­ ske, pre­ko še­će­ra do­ bi­je­nog od ku­ku­ru­za i še­ćer­ne re­pe, pi­rin­ ča­nog si­ru­pa do tu­ce­ ta dru­gih za­sla­đi­va­ča ko­ji su jef­ti­ni­ji od pri­ rod­nog me­da. Čak naj­po­ sve­će­ni­ji pče­lar mo­že da na­ pra­vi gre­šku i da pru­ži ne­tač­ne in­for­ma­ci­je o svom me­du.

Bra­jan je do sa­da ana­li­zi­ rao pre­ko 2 000 raz­li­či­tih uzo­ ra­ka me­da ko­je su mu po­sla­li raz­li­či­ti pče­la­ri, uvo­zni­ci me­ da i in­spek­to­ri za hra­nu pri dr­žav­nim agen­ci­ja­ma. Kroz nje­go­ve ru­ke su pro­šle ne­ ke od naj­ce­nje­ni­jih sor­ti me­ da (helj­din, tu­pe­lo, ka­du­ljin,

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

po­mo­ran­džin) sa­ku­plje­nog na pod­ruč­ji­ma Flo­ri­de, Se­ver­ ne Ka­ro­li­ne, Ka­li­for­ni­je, Vir­ dži­ni­je, kao i uzor­ci me­da od ki­pro­v i­ne sa Alja­ske. „Go­to­ vo da ni­je­dan uzo­rak ni­je tač­ no ozna­čen u od­no­su na sa­ dr­žaj nek­ta­ra i po­le­na u nje­ mu“. Od 60 uzo­ra­ka ko­je je Bra­jan ana­li­zi­rao za Food Sa­ fety News kao naj­po­pu­lar­ni­ji je ozna­čen med od bo­rov­ni­ce.

Ka­da je Bra­jan za­v r­šio is­pi­ti­ va­nje po­le­na u ovom uzor­ku pro­na­šao je da su de­te­li­na i li­ vad­sko bi­lje uve­li­ko nad­vla­ da­li bo­rov­ni­cu.

U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ne­ma go­vo­ra o bi­lo ka­kvoj na­ mer­noj gre­šci, od­no­sno pre­va­ ri. Na­su­prot ve­li­koj že­lji, pče­ la­ri ne­ma­ju na­či­na da kon­tro­ li­šu na ko­je će pa­še pče­le ići i ko­ji nek­tar će sa­ku­plja­ti. Pri­li­ kom oda­bi­ra vr­ste me­da naj­ ve­ću ulo­gu igra ste­pen za­stu­ plje­no­sti bilj­nih vr­sta na­do­ mak pče­li­nja­ka i u re­jo­nu le­te­ nja pče­la. „Mi­slim da nam je po­treb­ no ma­lo vi­še po­šte­nja i za­kon­ skih re­gu­la­ti­va kad je u pi­ta­nju od­re­đi­va­nje vr­ste me­da kao što je to slu­čaj u dru­gim dr­ža­ va­ma“ – do­da­je Bra­jan.

FDA ig­no­ri­še pri­med­be Ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­ že da ka­že za­što FDA ig­no­ri­ še uče­sta­le pri­med­be pče­la­ ra i pro­iz­vo­đa­ča me­da da se usta­no­vi ame­rič­ki stan­dard za iden­ti­fi­ka­ci­ju me­da. To je jed­ na od onih ne­re­ši­vih te­ma ko­ ja se u Kon­gre­su po­na­vlja već du­že vre­me­na.

Nen­si Gen­tri (Nancy Gen­ try) je vla­sni­ca ma­le kom­pa­ ni­je pod ime­nom Cross Cre­ ek Ho­ney Com­pany iz In­ter­la­ še­na sa Flo­ri­de. Ona se ni naj­ ma­nje ne uzru­ja­va zbog kva­li­ te­ta me­da ko­ji pro­da­je. „Ja sa­ ma vr­cam svoj med. Sta­vim ra­ mo­ve u cen­tri­fu­gu, pri­ti­snem na dug­me, pro­ce­dim med kroz si­to i na­to­čim ga u te­gle. To je pri­rod­ni med ka­kav su pče­le za se­be sku­pi­le“ – ka­že Gen­ tri. Ona je utro­ši­la pu­no vre­ me­na pro­u­ča­va­ju­ći šta osta­tak sve­ta ra­di na po­lju za­šti­te po­ tro­ša­ča od ne­sa­ve­snih tr­go­va­ ca i fal­si­fi­ka­to­ra me­da. Gen­tri je po­sta­la vo­de­ća fi­gu­ra na tlu Flo­ri­de u bor­bi za us­po­sta­vlja­ nje stan­dar­da za iden­ti­fi­ka­ci­ju me­da na na­ci­o­nal­nom ni­vou.

Ju­la me­se­ca 2009. go­di­ ne Flo­ri­da je usvo­ji­la stan­dard ko­ji je do­sta­vljen Ko­mi­si­ji za bez­bed­nost hra­ne pri Mi­ni­ star­stvu za po­ljo­pri­vre­du ko­ je je za­du­že­no za pri­me­nu za­ ko­na. Flo­ri­di su se ubr­zo pri­ dru­ži­le Ka­li­for­ni­ja, Vi­skon­sin i Se­ver­na Ka­ro­li­na. De­li­mič­no je usvo­jen stan­dard u ne­koj od uvi­je­ni­jih za­kon­skih for­mi od stra­ne Džor­dži­je, Vir­dži­ni­je, Me­ri­len­da, Tek­sa­sa, Kan­za­sa, Ore­go­na, Se­ver­ne i Ju­žne Da­ ko­te i par dru­gih dr­ža­va.

Džon Am­broz (John Am­ bor­se) se već 36 go­di­na bo­ ri za uni­fi­ka­ci­ju za­ko­na na fe­ de­ral­nom ni­vou. On sma­tra da je ovaj stan­dard od po­seb­ no ve­li­kog zna­ča­ja za Se­ver­nu Ka­ro­li­nu, jer u njoj ži­vi i ra­di vi­še pče­la­ra ne­go u bi­lo ko­joj dru­goj ame­rič­koj dr­ža­vi. On i mno­gi dru­gi pče­la­ri po­ku­ša­va­ ju da ube­de FDA da je uni­ver­

35

zal­ni stan­dard o po­re­klu me­ da na fe­de­ral­nom ni­vou neo­p­ ho­dan, ka­ko bi se spre­čio šverc me­da. Od Agen­ci­je je do­bio obe­ća­nje da će stan­dard bi­ti do­net naj­da­lje u ro­ku od dve go­di­ne. „Ali, to se ni­kad ni­je ob­i­sti­ ni­lo“ – pri­me­tio je Am­broz ko­ ji je re­dov­ni pro­fe­sor na dr­žav­ nom Uni­ver­zi­te­tu Se­ver­na Ka­ ro­li­na. On pre­da­je stu­den­ti­ma en­to­mo­lo­gi­ju, od­no­sno pro­fe­ si­o­nal­no se ba­vi in­sek­ti­ma. Uz to je pa­si­o­ni­ra­ni pče­lar i ve­ li­ki po­zna­va­lac pče­la. Se­ver­ na Ka­ro­li­na je mi­mo fe­de­ral­ nih za­ko­na, po ugle­du na Flo­ ri­du, usvo­ji­la stan­dard o po­re­ klu me­da na dr­žav­nom ni­vou.

Džon Am­broz ko­ji je bio pot­pred­sed­nik ko­mi­si­je ko­ ja je ra­di­la na na­cr­tu stan­dar­ da o kva­li­te­tu me­da za Se­ver­ nu Ka­ro­li­nu, po­ru­ču­je da ni­je po­treb­na ne­ka ve­li­ka fi­lo­zo­fi­ ja u ce­loj pri­či: „Naš stan­dard ka­že da ni­šta ne tre­ba do­da­va­ti ni od­u­zi­ma­ti iz me­da. Dru­gim re­či­ma, fal­si­fi­ka­tor je sva­ko ko od­stra­nju­je po­len ili raz­bla­žu­je med sa vo­dom ili ku­ku­ru­znim si­ru­pom i do­da­je mu še­ćer“.

Nje­mu če­sto po­sta­vlja­ju isto pi­ta­nje: „Ka­ko sa si­gur­no­šću ku­ pi­ti med i bi­ti si­gu­ran da ni­si ku­ pio mač­ku u dža­ku?“ „Či­nje­ni­ ca je da uvek po­sto­ji pro­stor za ma­hi­na­ci­je, osim ako ne ku­pi­te med di­rekt­no od pče­la­ra“ – zvu­ či mal­či­ce gru­bo, ali to je re­al­ nost da­na­šnji­ce u ko­joj ži­vi­mo.

Erik Sil­va (Eric Sil­va), ad­ vo­kat Ame­rič­kog udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča me­da kon­sta­to­ vao je da je stan­dard jed­no­s­ ta­v­no i neo­p­hod­no oru­đe za obez­be­đi­va­nje kva­li­te­ta i bez­

36

PČELAR, januar 2012

bed­no­sti me­da ko­ji tro­še mi­li­ o­ni Ame­ri­ka­na­ca. „Sve dok ne po­sto­ji za­kon, FDA i nje­ni iz­vr­šni or­ga­ni ko­ ji re­gu­li­šu tr­go­vi­nu su uve­li­ko li­mi­ti­ra­ni da spre­če ulaz fal­ si­fi­ko­va­nog me­da na ame­rič­ ko tlo, ko­ji če­sto zna da bu­de i opa­san po zdra­vlje lju­di“ – po­ ru­čio je Sil­va re­por­te­ru Food Sa­fety New­sa.

Se­na­tor iz Nju­jor­ka Čarls Šu­mer (Char­les Schu­mer) je je­dan od dva­de­se­to­r i­ce Se­ na­to­ra i član Kon­gre­sa ko­ ji je zva­nič­ni­ci­ma FDA već vi­še pu­ta po­sta­vljao pi­ta­nje kre­i­ra­nja stan­dar­da na fe­de­ ral­nom ni­vou. I, do­bio je isti od­go­vor kao i dr Džon Am­ broz 1975. go­di­ne: „Stan­dard sa­mo što ni­je usvo­jen, pi­ta­nje

ODREDITE BOTANIČKO POREKLO SVOG MEDA Oba­ve­šta­va­mo vas da Za­vod za jav­no zdra­vlje Su­bo­ti­ca, po­red stan­dard­nih uslu­ga pro­ve­re kva­li­te­ta me­da, ra­di i po­ len­sku ana­li­zu me­da, ko­ja ni­je za­kon­ski oba­ve­zna, ali po­ma­ že pče­la­ru da stek­ne uvid u to od ko­jih bilj­nih vr­sta su pče­ le sa­ku­plja­le med i po­len. Do sa­da ni­smo na­šli dru­gu usta­no­ vu ko­ja se ti­me ba­vi, a ako po­sto­ji, mo­li­mo da nam se ja­vi da ob­ja­vi­mo i nje­ne po­dat­ke.

Ana­li­za omo­gu­ća­va uvid u vr­ste po­le­no­vih zr­na pri­sut­nih u me­du, kao i u even­tu­al­no pri­su­tan aler­ge­ni po­len u me­du.

Po­red vr­ste utvr­đu­je se broj, od­no­sno uče­šće po­le­no­vih zr­na u 10 g me­da. Na osno­vu vr­sta pri­sut­nih po­le­no­vih zr­na za­ klju­ču­je se da li je med mo­no­flor­ni (neo­p­hod­no je da u nje­ mu do­mi­ni­ra broj po­le­no­vih zr­na od­re­đe­ne bilj­ne fa­mi­li­je) ili po­li­flor­ni (med od nek­ta­ra cve­to­va raz­li­či­tih bilj­nih vr­sta).

Va­že­ći pra­vil­nik o kva­li­te­tu me­da pro­pi­su­je naj­ma­nje uče­šće po­le­no­vih zr­na za ba­gre­mov (20%), li­pov (25%), sun­co­kre­tov (40%), lu­cer­kin (30%), žal­fi­jin (20%), med pi­ to­mog ke­ste­na (85%), vre­sov med (25%), a za osta­le bilj­ne vr­ste 45%. Osta­le bilj­ne vr­ste Pra­vil­nik ne ob­u­hva­ta po­je­di­ nač­no, ali se po­le­no­va zr­na vr­lo le­po mo­gu de­ter­mi­ni­sa­ti i utvr­di­ti nji­ho­vo uče­šće, npr. po­len vr­be, ulja­ne re­pi­ce, ko­no­ plje, tra­va, bo­kvi­ce, bo­ro­va, ki­se­li­ca, po­len iz fa­mi­li­je Ro­sa­ce­ ae (fa­mi­li­ja ru­ža), po­len iz fa­mi­li­je Aste­ra­ce­ae (zve­zda­ni)…

Ce­na uslu­ge od­re­đi­va­nja po­le­na u me­du je 1346 di­na­ra.

Mi­ni­mal­na ko­li­či­na me­da ko­ju tre­ba po­sla­ti na ana­li­zu je 30g (tri­de­set gra­ma).

Ovim is­pi­ti­va­njem, iako ni­je za­kon­ski oba­ve­zno, mo­že­te upot­pu­ni­ti iz­ve­štaj o kva­li­te­tu va­šeg me­da u skla­du sa od­red­ ba­ma Pra­vil­ni­ka o kva­li­te­tu i dru­gim zah­te­vi­ma za med, dru­ ge pče­li­nje pro­iz­vo­de, pre­pa­ra­te na ba­zi me­da i dru­gih pče­li­ njih pro­iz­vo­da „Sl. list SCG“, br. 45/2003.

Za sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je: Ta­tja­na Ško­rić, di­plo­mi­ra­ni bi­o­log, 024/571–189, ta.sko­ric@yahoo.com in­fo@zjzs.org.rs

je da­na ka­da će do­pre­ti u jav­ nost“.

Sue Bee kom­pa­ni­ja je u me­ đu­vre­me­nu po­kre­nu­la kam­pa­ nju za pro­mo­vi­sa­nje ame­rič­ kog me­da pod pa­ro­lom: „Ve­ ruj­te u ukus do­ma­ćeg ame­rič­ kog me­da“.

Na nji­ho­voj na­slov­noj in­ ter­net stra­ni­c i, na ko­j oj ima sve­ga od idi­lič­ne sli­ke pče­li­ nja­ka sa pče­la­ma, okru­že­nog ne­tak­nu­tom pri­ro­dom, pre­ ko cvr­ku­ta pti­ca, pa do se­ ke ko­j a re­kla­mi­ra sa­mo čist ame­r ič­ki med: http://www. su­e­bee.com/ho­me, po­j a­v io se de­mant o po­re­klu me­da i pro­ce­su fil­t ra­c i­je ko­ji oni ko­ ri­ste: Med ko­ji pro­iz­vo­di Si­juks Ha­ni Aso­ci­ja­ci­ja ni­je ul­tra­fil­ tri­ran.

1. Sav si­rov med ku­pljen od stra­ne Si­juks Ha­ni sa­dr­ži po­ len i mo­že bi­ti te­sti­ran i ana­li­ zi­ran na po­len ka­ko bi se utvr­ di­la ze­mlja po­re­kla me­da.

2. Pri­su­stvo, od­no­sno od­ su­stvo po­le­na u na­šem me­ du ne pred­sta­vlja opa­snost po bez­bed­nost pro­iz­vo­da.

3. Si­juks Ha­ni fil­tri­ra med da bi od­stra­nio gru­be ne­či­sto­ će i spre­čio kri­sta­li­za­ci­ju, pri če­mu mo­že gre­škom da do­đe do od­stra­nji­va­nja po­le­na.

4. Si­juks Ha­ni fil­tri­ra med po US­DA stan­dar­di­ma.

NE PROPUSTITE IV DRŽAVNI PČELARSKI SAJAM I SIMPOZIJUM APIMONDIJE SAVA CENTAR 18. i 19. FEBRUAR 2012.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

37

Jovo Kantar Ul. Vidanski kraj br. 54 D, 11508 Grabovac, 063/694-070

ŠTETNE ZAMENE POLENA Zamene polena ne samo da ne mogu preuzeti ulogu hrane – leka, kakvu polen ima već najmanje 80 miliona godina, već su pokazali i svoje manje ili više štetno i opasno dejstvo koje ima za posledicu skraćenje životnog veka pčela, dizenteriju, blokiranje razvoja legla… Mlečni šećer – laktoza, u mleku u prahu, truje pčele ako ga u prihrani ima više od 5% Hra­nje­ne si­ru­pom, sa do­ dat­kom mle­ka u pra­hu, pče­le do­bi­ja­ju di­zen­te­ri­ju, a one, za­ tvo­re­ne u ka­ve­ze i hra­nje­ne še­ ćer­nom hra­nom sa do­dat­kom mle­ka u pra­hu, ni­su du­go ži­ ve­le.1 Is­tra­ži­va­nja Ying Shing Pen­ga utvr­di­la su da je do­da­ va­nje še­ćer­nom si­ru­pu i še­ć­er­ nim po­ga­ča­ma mle­ka u pra­hu u ko­li­či­na­ma od 5–15% lak­ to­ze i ga­lak­to­ze, ima­lo za po­ sle­di­cu skra­će­nje ži­vo­ta pče­la­ ma.2 Za­to mr Vla­do Hru­ška pče­ la­ri­ma sa­ve­tu­je: „Pra­vi­lo je da do­da­va­nje mle­ka u pra­hu u še­ ćer­ne po­ga­če i še­ćer­ni si­rup za pri­hra­nu pče­la ne­ma eko­nom­ skog oprav­da­nja, a mo­že bi­ti štet­no, pa se ne pre­po­ru­ču­je“3 So­ji­no bra­šno, i po­red to­ga što ima vi­še be­lan­če­vi­na ne­go mno­ge vr­ste po­le­na, a ma­sti i mi­ne­ral­nih so­li ko­li­ko i u po­ le­nu, pče­le ga (na sre­ću, prim.

J. K.) ne­ra­do uzi­ma­ju, jer pre­ ma Stro­no­vu:4 – u nje­mu su na­đe­ne ma­te­ ri­je ko­je pa­ra­li­zu­ju pro­te­in­ske

fer­men­te ko­ji do­pri­no­se nje­ go­vom is­ko­ri­šća­va­nju, – ka­da se hra­ne su­ro­ga­ti­ ma sa so­ji­nim bra­šnom, pče­le ne mo­gu du­go da ne­gu­ju le­glo zbog ne­do­volj­nog sa­dr­ža­ja vi­ ta­mi­na ri­bo­fla­vi­na, ni­ci­ti­na…

– so­ji­no bra­šno sa­dr­ži vi­ še od 50% ma­te­ri­ja ko­je pče­le ne mo­gu ko­ri­sti­ti. Sva­ki pče­ lar ko­ji je ko­ri­stio so­ji­no bra­ šno u še­ćer­nim po­ga­ča­ma, od­no­sno še­ćer­nom te­stu, ve­ o­ma do­bro zna da je pod­nja­ ča pu­na ot­pa­da­ka od so­ji­nog bra­šna ko­je pče­le, kon­zu­mi­ ra­njem čvr­ste še­ćer­ne hra­ne, od­ba­cu­ju.

Ste­ve Ta­ber je iz­ve­stio o ne­ pre­mo­sti­vim smet­nja­ma u od­ ga­ja­nju ma­ti­ca ka­da se to­kom od­ga­ja­nja pče­li­njem dru­štvu do­da­je so­ji­no bra­šno, čak je za­pa­zio i ugi­nja­va­nje ma­ti­ca u ma­tič­nja­ci­ma.

Kva­sac, pi­var­ski ili pe­kar­ ski, ima vi­sok sa­dr­žaj be­lan­če­ vi­na (39–58% su­ve ma­te­ri­je) i vi­ta­mi­na B-kom­plek­sa. Ali, po­što se kva­sac pre upo­tre­be u še­ćer­noj hra­ni obič­no pro­

ku­va, vi­ta­mi­ni u kva­scu gu­be zna­čaj, jer na vi­so­koj tem­pe­ra­ tu­ri, ku­va­njem, uni­šta­va­njem kva­snih glji­vi­ca uni­šta­va­mo i vi­ta­mi­ne, pa je sto­ga upo­tre­ ba kva­sca kao za­me­na za po­len ne­ce­lis­hod­na.

Ja­pan­ski struč­nja­ci Za­i­t­ o­on, Sa­sa­ki i Ma­cu­ka na 31. kon­gre­su Api­mon­di­je iz­ne­li su ot­kri­će da mla­de pče­le u do­ ba sta­ro­sti od 3–6 da­na od­ga­ ja­ju i hra­ne sta­ri­je lar­ve, a sta­ ri­je da­di­lje u do­ba sta­ro­sti od 7–13 da­na ne­gu­ju i hra­ne mla­ de lar­ ve, pod uslo­ vom da u ko­šni­ci ima po­le­na u iz­o­bi­lju.

Ako pak u ko­šni­ci ne­ma po­le­ na, već sa­mo za­me­na za po­len, on­da se ce­la ak­tiv­nost pot­pu­ no me­nja: mla­de da­di­lje ne­gu­ ju i hra­ne mla­de lar­ve, a sta­ri­je da­di­lje hra­ne sta­ri­je cr­vi­će.5 To zna­či da se do­go­di­lo ne­što što je po­re­me­ti­lo nor­ma­lan pro­ ces po­de­le ak­tiv­no­sti u pče­li­ njem dru­štvu.

Da­kle, ne­do­sta­tak po­le­na iz pri­ro­de i is­hra­na su­ro­ga­ti­ ma me­nja pri­rod­no po­na­ša­nje mla­dih pče­la, što ima za po­sle­

38

di­cu ne­pri­rod­nu is­hra­nu lar­ vi. Ve­li­ke za­li­he po­le­na ima­ju po­se­ban zna­čaj pri iz­vo­đe­nju ma­ti­ca. Ma­tič­na lar­va za vre­ me svog raz­vit­ka ima po­tre­bu za ve­li­kom ko­li­či­nom ma­tič­ ne mle­či. Zbog to­ga ne­do­sta­ tak po­le­na u to­ku du­žeg vre­ me­na do­vo­di do ne­u­hra­nje­no­ sti lar­vi, što ima za po­sle­di­cu iz­vo­đe­nje ma­ti­ca ni­skog kva­li­ te­ta (Bi­laš, 1990).6

PČELAR, januar 2012

Bez po­le­na pče­li­nja za­jed­ ni­ca pre­sta­je sa iz­vo­đe­njem tru­to­va. A tru­to­v i ko­ji u pr­ vih 6–7 da­na svog ži­vo­ta ni­su hra­nje­ni cvet­nim pra­hom, ne­ spo­sob­ni su za oplod­nju ma­ ti­ca, jer u sper­mo­te­ci ne­ma­ ju do­volj­ne ko­li­či­ne sper­ma­ to­zo­i­da (Bi­laš).7 Za­to Mi­lan Ma­t ić, pče­lar iz Šap­ca i na­stav­nik pče­lar­ stva, kra­j em le­ta i po­čet­kom

je­s e­ni pče­le ne hra­ni še­ćer­ nim si­ru­pom, ni­ti im u to­ ku zi­me da­je zim­ske po­ga­ če. Ne da­je ni za­me­nu cvet­ nom pra­ hu, ni­ t i u ko­ šni­ ce uno­si štet­ne an­t i­bi­o­t i­ke.

Tvr­di da se hra­nje­nje pče­la si­r u­pom u je­s en i po­ga­ča­ma u to­ku zi­me, ne­ga­t iv­no od­ra­ ža­va, prak­t ič­no, na ceo go­di­ šnji ci­klus raz­vo­j a pče­li­njih za­jed­ni­ca.

SEMINAR TAIEX-a 5. de­cem­bra je u Be­o­gra­ du, u or­ga­ni­za­ci­ji Bi­roa za teh­ nič­ku po­moć i raz­me­nu in­for­ ma­ci­ja Evrop­ske Uni­je (TA­ I­EX) i Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­ vre­de i tr­go­vi­ne Re­pu­bli­ke Sr­ bi­je, odr­žan po­ziv­ni se­mi­nar – wor­kshop, na te­mu kva­li­te­ ta me­da i svih aspe­ka­ta ko­ji se ti­ču kva­li­te­ta me­da (od pro­iz­ vod­nje me­da, pre­ko su­zbi­ja­nja va­roe, pa do te­sti­ra­nja me­da na re­zi­due).

Skup je bio po­ziv­nog ti­pa, a SPOS su pred­sta­vlja­li pred­ sed­nik SPOS-a Ro­do­ljub Ži­va­ di­no­vić, i Ko­or­di­na­tor SPOS-a za sa­rad­nju sa Api­mon­di­jom, Api­sla­vi­jom i dru­ge me­đu­na­ rod­ne od­no­se Mi­lu­tin Pe­tro­ vić. Osta­li pri­sut­ni su bi­li na­ ši na­uč­ni rad­ni­ci, pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva, pred­stav­ni­ci fir­ mi ko­je se ba­ve me­dom i dru­ gi.

Cilj ovog sku­pa bio je do­ dat­no upo­zna­va­nje sa pro­pi­ si­ma EU, a sve ra­di pred­sto­je­ ćeg uskla­đi­va­nja na­šeg za­ko­ no­dav­stva po pi­ta­nju kva­li­te­ta

me­da, za­ko­no­dav­stvu EU. Naš pra­vil­nik o kva­li­te­tu me­da ni po če­mu ne za­os­ ta­je za evrop­ skim, na­pro­tiv, je­di­ni pro­blem su me­to­de za ana­li­ze ko­je su za­sta­re­le i mo­ra­ju se usko­ro me­nja­ti.

Na se­mi­na­ru se ču­lo do­sta za­ni­mlji­vih in­for­ma­ci­ja i za ši­ ru pče­lar­sku jav­nost, pa će­mo ov­de iz­dvo­ji­ti ne­ke od njih.

Ne­će­mo go­vo­ri­ti o glav­noj te­ mi se­mi­na­ra, jer ni­je po­seb­no za­ni­mlji­va za ši­ru pče­lar­sku jav­nost, jer se ti­če za­ko­no­dav­ stva. Ti po­da­ci bi­će od ve­li­kog zna­ča­ja SPOS-u to­kom bu­du­ će sa­rad­nje sa Mi­ni­star­stvom po­ljo­pri­vre­de.

Kao što smo svo­je­vre­me­ no i pi­sa­li u ča­so­pi­su Pče­lar, na osno­vu ana­li­ti­ke do­stup­nih nam po­da­ta­ka, iz­no­si­li smo tvrd­nju da u Sr­bi­ji ne­ma CCDa. Ima­li smo pri­li­ke da po­tvr­du za to ču­je­mo i na ovom sku­ pu, a pre­da­vač iz Bel­gi­je (Bach Kim Nguyen, Uni­ver­zi­tet Li­e­ ge) je ja­snom i ve­om ­ a pre­ci­ zno ob­ra­đe­nom ana­li­zom raz­

lo­ga ugi­nu­ća pče­la u Bel­gi­ji, za­klju­čio isto, i glav­nu kri­vi­cu pre­ba­cio na va­rou, i pra­te­će vi­ ru­se, a da to ni­je „otr­ca­na“ pri­ ča, eg­zakt­no je do­ka­zao. Čak je na­veo i po­da­tak da je od svih ugi­ nu­ ća u SAD-u, sa­ mo 7% za­pra­vo CCD, tj. sin­drom ne­ stan­ka pče­la sa pre­ci­zno de­fi­ ni­sa­nim simp­to­mi­ma.

Do­ka­za­li su da in­ten­ziv­na po­ljo­pri­vre­da uop­šte ni­je po­ ve­za­na sa ugi­nu­ći­ma pče­la, i da čak ni tret­man se­me­na ku­ ku­ru­za imi­da­klo­pri­dom, ni­je imao ve­ze sa stra­da­nji­ma pče­ la u Bel­gi­ji. Čak u 97% pče­li­nja­ka na­ đen je naj­ma­nje je­dan vi­rus.

Sta­ti­stič­ki zna­čaj­na ve­za sa ugi­nu­ći­ma pče­la, na­đe­na je sa­mo kod in­fek­ci­je pče­la jed­ nim vi­ru­som, ABPV (Vi­rus akut­ne pa­ra­li­ze pče­la), i do­ka­ za­li su da pče­li­nja dru­štva in­ fi­ci­ra­na ovim vi­ru­som ugi­nja­ va­ju 14 pu­ta če­šće od ne­za­ra­ že­nih pče­li­njih dru­šta­va. Po­ seb­no iz­ra­žen efe­kat na ugi­ nu­ća pče­la ima i in­fek­ci­ja sa

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

„Ta­kva is­hra­na če­sto do­ no­si vi­še šte­te ne­go ko­ri­sti.

Sâmo da­va­nje med­no-še­ćer­ nih po­ga­ča sa pri­rod­nim po­ le­nom ima eko­nom­sko oprav­ da­nje, uko­li­ko u ko­šni­ci ne­ma do­volj­no re­zer­vi cvet­nog pra­ ha“.8 U pri­log ovom idu i re­ zul­ta­t i is­t ra­ži­va­nja na Na­ uč­no-is­t ra­ži­vač­kom in­s ti­t u­ tu za pče­lar­stvo u Frun­zeu,

Ru­s i­j a, ko­j a su po­k a­za­la da „pče­l e ne ko­r i­s te do­da­t u im vo­du za raz­re­đ i­va­n je po­g a­č e, već to ra­d e uz po­moć se­k re­ ta ko­ji lu­č e ždrel­ne žle­zde“ (Mah­m a­š a­r i­p ov, 1979),7 usled če­g a se is­c r­p e, ma­lak­ sa­ju i la­g a­n o ne­s ta­ju.

Reference: 1 „Ju­go­slo­ven­sko pče­lar­stvo“ br. 5/68, str. 71.

39

2 „Pče­la“ br. 9/85, str. 289, Za­greb, 3 IBID 4 „Ju­go­slo­ven­sko pče­lar­stvo“ br. 5/68, str. 71.

5 „Pče­la“ br. 12/88, sre. 41 6 „Pče­lo­vod­stvo“ br. 5/90, Mo­skva, 1990, str. 6-7.

7 IBID 8 M. Ma­tić, „Usme­ra­va­nje ra­ da pče­la“, Ša­bac, 1996, str. 21.

9 „Pče­lar“ br. 7/79, str. 209.

U BEOGRADU dva ili vi­še vi­ru­sa isto­v re­me­ no.

U ovoj stu­di­ji ni­je na­đe­ na ve­za za­ra­že­no­sti sa vi­ru­som de­for­mi­sa­nih kri­la (DWV) i vi­šeg pro­cen­ta ugi­nu­ća pče­ li­njih dru­šta­va. Ipak, vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja ovog vi­ru­sa u gla­vi pče­le bi­la je va­žan fak­ tor ko­ji je bio po­ve­zan sa vi­ šom smrt­no­šću pče­la. Ovo je po­tvr­da do­sa­da­šnjih sa­zna­nja da je ovaj vi­rus ši­ro­ko ras­pro­ stra­njen me­đu pče­la­ma, ali da se ak­ti­vi­ra tek ka­da imu­ni­tet pče­la pad­ne iz bi­lo kog raz­lo­ ga, naj­če­šće zbog pri­su­stva va­ roe ili lo­še is­hra­ne, te da pra­ ve šte­te pče­la­ma či­ni sa­mo ta­ da, to jest ka­da do­đe do nje­go­ vog vi­so­kog mul­ti­pli­ci­ra­nja u na­ve­de­nim kri­tič­nim si­tu­a­ci­ ja­ma.

Po­seb­no je bi­lo in­te­re­sant­ no ču­ti in­for­ma­ci­je o ču­ve­ nom ro­te­no­nu, ko­ji se sve vi­ še ko­ri­sti pro­tiv va­roe u ne­ kim ze­mlja­ma biv­še Ju­go­sla­ vi­je, i ko­ji se u jav­no­sti pro­ mo­v i­še kao vi­so­ko efi­ka­san i

bez­o­pa­san, iako ni u jed­noj ze­mlji sve­ta ni­ti je re­gi­stro­ van, ni­ti se o re­g i­stra­ci­ji raz­ mi­šlja. Re­če­no nam je da su vr­ši­li ana­li­ze, i da su za­klju­či­ li da nje­go­va efi­ka­snost naj­pre ni­je do­volj­no vi­so­ka, da osta­ vlja ogrom­ne ni­voe re­zi­dua, i da je iz­u­zet­no šte­tan za ljud­ sko zdra­vlje.

De­talj­no je ob­ra­đe­no ugi­ nu­će pče­la uzro­ko­va­no va­ro­ om, ko­je de­fi­ni­t iv­no do­mi­ni­ ra i u Bel­g i­ji. Utvr­đe­na je re­ ci­mo čvr­sta sta­t i­stič­ki zna­ čaj­na ve­za iz­me­đu da­tu­ma po­čet­ka tret­ma­na pro­t iv va­ roe, i zim­skih ugi­nu­ća pče­ la. Naj­ma­nje ugi­nu­će pče­la je ako se kre­ne sa tret­ma­nom sre­di­nom ju­la. Tret­man po­ čet­kom av­gu­sta već du­pli­ra pro­ce­nat zim­skih ugi­nu­ća u od­no­su na sre­di­nu ju­la, sre­ di­nom av­gu­sta je ve­ć i za tri pu­ta, a po­čet­kom sep­tem­bra je taj pro­ce­nat če­t i­r i pu­ta ve­ ći. Zna­č i, ako tret­man za­poč­ ne­mo sre­di­nom ju­la, i ima­ mo re­c i­mo 3% zim­skih ugi­

nu­ća, on­da će­mo ima­t i 12% zim­skih ugi­nu­ća ako sa tret­ ma­nom kre­ne­mo po­čet­kom sep­ tem­ bra, jer je va­ roa već od­ra­di­la svo­je.

Ina­če, pro­seč­no zim­ sko ugi­nu­će pče­la u Bel­gi­ ji je 19,9% (po­da­tak iz zi­me 2004/2005).

Po­seb­no je na­gla­sio i pro­ blem po­gre­šnog per­ci­pi­ra­nja efi­ka­sno­sti sred­sta­va pro­tiv va­ roe od stra­ne pče­la­ra ko­ji si­ tu­a­ci­ju ne pra­te de­talj­no. Na­ i­me, ako se ko­ri­sti ne­do­volj­no efi­ka­san pre­pa­rat, dru­štva ne ugi­nja­va­ju iste zi­me, već na­ kon 3, ili čak 5 go­di­na. Ta­ko pče­lar ko­ri­sti jed­no sred­stvo vi­še go­di­na i ve­ru­je u nje­go­vu efi­ka­snost, a on­da jed­ne go­di­ ne do­ži­vi ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­ nje i ve­li­ko ugi­nu­će pče­la, i on­ da „ne ume“ da ob­ja­sni šta se do­go­di­lo.

Nje­go­va pre­po­ru­ka je da se ko­ri­sti kon­ti­nu­i­ra­ni tret­man od sre­di­ne ju­la do sre­di­ne av­ gu­sta, i on­da krat­ko­roč­ni tret­ man po­čet­kom no­vem­bra.

40

PČELAR, januar 2012

Mileta Marković Jabučje, 014/74–581, 064/191–7333

MATIČNI FEROMONI I PREOPTEREĆENOST MATICE Mi pčelari praktičari u najvećem broju nismo biolozi, agronomi ili veterinarski stručnjaci.

Logično je da ne možemo biti poznavaoci biologije i ponašanja pčela kao oni, ali naše priče i praktična iskustva i te kako mogu poslužiti i njima i nama za što bolje poznavanje pčelarstva, u obostranom interesu. Te naše priče iskazane na debatnim klubovima, predavanjima ili u napisanim tekstovima teško mogu da prođu bez kritike, što može nekad biti veliki rizik za ugled autora.

Lično sam pristalica stava da ove priče treba uvek da „memorišemo“, jer je kod pčela skoro svaka priča u izvesnim okolnostima moguća. Verovatno zbog tog rizika po ugled autora, relativno retko se pojavljuju tekstovi u časopisu „Pčelar“ od velikih i uspešnih pčelara, a smatram da nedostaju mnogim mlađim ambicioznim pčelarima kojima bi njihova znanja i iskustva bila veoma značajna.

Narodna poslovica kaže: „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati“ Ako ja kao pče­lar prak­ti­čar na­pi­šem tekst o ma­tič­nim fe­ ro­mo­ni­ma, to mo­že bi­ti po­ vod za ve­o­ma ne­ga­tiv­ne ko­ men­ta­re i pče­la­ra, ali i na­ve­ de­nih struč­nja­ka. Či­nje­ni­ca je da ova te­ma pri­pa­da na­uč­ni­ci­ ma, a pre sve­ga bi­o­lo­zi­ma, ali ona se me­ne ve­o­ma ti­če, ra­di bo­ljeg upo­zna­va­nja po­na­ša­nja pče­la i or­ga­ni­za­ci­je ra­da u pče­ li­njem dru­štvu. Shod­no tom zna­nju mo­gu bo­lje pri­la­go­di­ti sop­stve­nu teh­no­lo­gi­ju pče­la­ re­nja i ostva­ri­ti re­zul­ta­te, ko­ji bi bi­li ne­do­volj­no do­bri da to zna­nje ni­sam po­se­do­vao. Zna­ nje iz obla­sti fe­ro­mo­na se je­di­ no mo­že do­bi­ti iz struč­ne li­ te­ra­tu­re, na ko­ju ću se u jed­ nom de­lu ovog tek­sta i po­zva­ ti, uz či­nje­ni­cu da je u sop­stve­ noj prak­si to i po­tvr­đe­no.

Po ot­kri­ću fe­ro­mo­na kod me­do­no­snih pče­la ko­je je uči­nje­no pe­de­se­tih go­di­na

HH ve­ka u En­gle­skoj, po­sta­lo je mno­go lak­še raz­u­me­ti i ob­ ja­sni­ti mno­ge vr­ste po­na­ša­nja u pče­li­njem dru­štvu. Is­tra­ži­ va­nja fe­ro­mo­na su po­ka­za­la da se tu ra­di o spe­ci­fič­nim bi­ o­he­mij­skim sup­stan­ca­ma ko­ je ma­ti­ca, u pr­vom re­du, iz­ lu­ču­je na po­v r­ši­ni svo­ga te­la i ti­me se kod pče­la ra­di­li­ca i tru­to­va iza­zi­va­ju posebna po­ na­ša­nja ili fi­zi­o­lo­ške re­ak­ci­ je. Te he­mi­ka­li­je se ras­pro­sti­ ru unu­tar pče­li­njeg dru­štva u ve­o­ma ma­lim ko­li­či­na­ma, sa ve­o­ma spek­ta­ku­lar­nim efek­ ti­ma.

Je­dan od pr­vih ot­kri­ve­nih fe­ro­mo­na bi­la je, ta­ko­zva­na, ma­tič­na sup­stan­ca (9-ok­si­de­ ce­no­ič­na ki­se­li­na) ko­ja po­ti­ če iz vi­lič­nih žle­zda ma­ti­ce. U pče­li­njem dru­štvu to moć­no je­di­nje­nje slu­ži za spre­ča­va­nje za­po­či­nja­nja iz­grad­nje ma­tič­ nja­ka i omo­gu­ću­je po­ve­ća­nje

jaj­ni­ka kod pče­la ra­di­li­ca (Ku­ lin­če­vić, 2006).

O dru­gim fe­ro­mo­ni­ma u ovom tek­stu ne­ću go­vo­ri­ti, že­ le­ći da i ovog pu­ta kao i u de­ cem­bar­skom bro­ju ča­so­pi­ sa „Pče­lar“ u tekstu „Po­sle­di­ ce ro­je­nja“, ­a­na­li­zi­ram uti­caj ma­tič­nih fe­ro­mo­na na po­ja­ vu pri­rod­nog ro­je­nja pče­li­njeg dru­štva.

Ove su­zbi­ja­ju­će ma­tič­ne sup­stan­ce (ma­tič­ni fe­ro­mo­ ni) ši­re se po ce­lom te­lu ma­ ti­ce i ta­ko po­sta­ju pri­stu­pač­ne pče­la­ma ra­di­li­ca­ma oko ma­ti­ ce. Ove ra­di­li­ce pre­no­se ma­ tič­ne sup­stan­ce na dru­ge pče­le, spre­ča­va­ju­ći ih da za­po­či­nju ma­tič­nja­ke. Ma­tič­ne sup­stan­ ce se pre­no­se za vre­me raz­me­ ne hra­ne ili dru­gih su­sre­ta, i uz pret­po­stav­ku da su do­bi­le do­ volj­nu ko­li­či­nu ovih ma­te­ri­ja spre­če­ne su da za­po­či­nju ma­ tič­nja­ke (Bu­tler, 1973). Me­đu­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

tim, ka­da dru­štvo iz­ne­na­da iz­ gu­bi ma­ti­cu i ta­ko ne­sta­ne iz­ vor ove sup­stan­ce, pče­le ra­di­ li­ce usko­ro po­či­nju ra­di­ti na iz­vo­đe­nju no­ve ma­ti­ce. To se naj­če­šće do­go­di u vre­me­nu od pet do šest ča­so­va na­kon ne­ stan­ka ma­ti­ce. Za vre­me iz­vo­ đe­nja no­ve ma­ti­ce od­su­stvo ma­tič­nih fe­ro­mo­na uzro­ku­je iz­ve­sno po­ve­ća­nje jaj­ni­ka kod pče­la ra­di­li­ca, a u slu­ča­ju da ne us­pe­ju da oma­ti­če dru­štvo, jaj­ ni­ci ve­ćeg bro­ja mla­dih ra­di­li­ ca na­sta­vlja­ju da se raz­vi­ja­ju ta­ko da te pče­le po­sta­ju funk­ ci­o­nal­ne la­žne ma­ti­ce.

Kod sta­rih ma­ti­ca ko­je se na­la­ze u pro­ce­su ti­he za­me­ne, ili sta­rih ma­ti­ca ko­je su se na­ la­zi­le u ro­jev­nom sta­nju, na­ đe­no je da pro­iz­vo­de 1/4 ma­

tič­ne sup­stan­ce u od­no­su na ko­li­či­nu ko­ju da­je mla­da ma­ ti­ca i sa tom ko­li­či­nom ona je u sta­nju da za­dr­ža­va iz­grad­nju ma­tič­nja­ka, ali sa­mo u ma­lom dru­štvu. Sva ova sa­zna­nja nas do­vo­de do lo­gič­nog za­ključ­ka da ako že­li­mo da ima­mo sna­ žna, vi­so­ko­pro­duk­tiv­na dru­ štva, ko­ja će nam do­ne­ti vi­ so­ke pri­no­se, mo­ra­mo u tim dru­štvi­ma ima­ti mla­de, kva­li­ tet­ne ma­ti­ce. Naj­ve­ću ko­li­či­nu ma­tič­nih sup­stan­ci lu­če žle­zde mla­de, tek spa­re­ne ma­ti­ce. Sa nje­nim sta­re­njem ko­li­či­na iz­ lu­če­nih sup­stan­ci opa­da, a sa­ mim tim se ja­vlja ili ti­ha za­me­ na ili, ako su dru­gi uslo­vi is­pu­ nje­ni, i ro­je­nje.

Na­rav­no da ne tre­ba ni­ka­da smet­nu­ti sa uma i dru­ge uzro­

41

ke pri­rod­nog ro­je­nja kao što su pre­tr­pa­nost ko­šni­ce le­glom i vi­škom mla­dih pče­la, ne­do­ sta­tak pro­sto­ra za sme­štaj nek­ ta­ra i grad­nju no­vog sa­ća, ali uvek tre­ba pri­hva­ti­ti či­nje­ni­cu da su dru­štva ko­ja ima­ju sta­ru ma­ti­cu sklo­ni­ja pri­rod­nom ro­ je­nju od onih ko­ja ima­ju mla­ du ma­ti­cu.

Is­cr­plje­nost ma­ti­ce, od­no­ sno nje­na sta­rost, mo­že bi­ti ubr­za­na i nje­nom pre­op­te­re­ će­no­šću in­ten­ziv­nim le­že­njem u ja­kim pče­li­njim dru­štvi­ma.

In­ten­ziv­no pče­la­re­nje sa ja­ kim dru­štvi­ma, ko­ji­ma se ko­ ri­sti če­ti­ri i vi­še pa­ša sa stva­ra­ njem uslo­va u plo­di­štu za odr­ ža­va­njem kon­stant­no uve­ća­ ne ko­li­či­ne le­gla, pret­po­sta­vlja po­tre­bu da se u tim ko­šni­ca­

NE PROPUSTITE IV DRŽAVNI PČELARSKI SAJAM I SIMPOZIJUM APIMONDIJE, SPOJENE U JEDNU MANIFESTACIJU

SAVA CENTAR, 18. i 19. februar 2012.

Detaljan program i uslove učešća nađite na sajtu SPOS-a ili u Pčelaru za jul 2011. godine na 318. strani

42

ma na kra­ju ta­kve se­zo­ne me­ nja ma­ti­ca.

Isti je slu­čaj i sa od­ga­ji­vač­ kim dru­štvi­ma gde se vr­ši in­ ten­ziv­na pro­iz­vod­nja ma­tič­ nja­ka i mle­ča. Ova dru­štva, da bi uspe­šno oba­vlja­la svoj po­ sao, tre­ba stal­no dr­ža­ti u ja­ kom pred­ro­jev­nom sta­nju kao i dru­štva na in­ten­ziv­noj pro­iz­vod­nji me­da. To pred­ ro­jev­no sta­nje pod­ra­zu­me­va mak­si­mal­nu pro­iz­vod­nju le­ gla, a sa­mim tim i pče­la, a to se ne mo­že po­sti­ći bez mla­ de, vi­so­ko pro­duk­tiv­ne ma­ ti­ce ko­ja će, u tim uslo­v i­ma, lu­če­njem ma­tič­nih fe­ro­mo­ na spre­či­ti pče­le da iz­gra­đu­ju ma­tič­nja­ke.

Kod sta­ri­jih ma­ti­ca ne pri­ me­ću­je­mo u ra­no pro­le­će da im opa­da in­ten­zi­tet no­še­nja ja­ja, ali nje­na pre­op­te­re­će­nost le­že­njem do­la­zi do vr­hun­ca u mo­men­tu pri­bli­ža­va­nja po­čet­ ka pa­še. Ume­sto ro­jev­nih, u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji pče­le mo­gu iz­ ra­di­ti po­čet­ke ma­tič­nja­ka ti­ he za­me­ne i pri­si­li­ti ma­ti­cu da

PČELAR, januar 2012

ih za­le­že. Sa­svim je mo­gu­će da pče­le is­ko­ri­ste te ma­tič­nja­ke za ro­je­nje. U tom slu­ča­ju, obič­no sa pr­vim ro­jem iz­la­zi jed­na ili vi­še mla­dih, ne­spa­re­nih ma­ti­ ca dok sta­re osta­ju u ko­šni­ci.

Ta po­ja­va če­sto zbu­nju­je pče­ la­re, jer oni oče­ku­ju da im sa pr­vim ro­jem iza­đe sta­ra ma­ti­ ca (Ku­lin­če­vić, 2006).

Sop­stve­na prak­sa da­je mi po­vod da dam svo­je od­go­vo­re na pi­ta­nje: Šta se de­ša­va u od­ ga­ji­vač­kim dru­štvi­ma sa sta­ri­ jom ma­ti­com?

Da bi ova dru­štva od­ga­ja­la ma­tič­nja­ke vi­so­kog kva­li­te­ta, ona mo­ra­ju bi­ti iz­u­zet­no ja­ ka. To pod­ra­zu­me­va sta­nje od de­set i vi­še okvi­ra le­gla i pre­ ko če­tr­de­set hi­lja­da pče­la. Sta­ ri­je ma­ti­ce u pro­le­će mo­gu da od­ga­je ova­kva dru­štva, ali vr­lo te­ško mo­gu da odr­že nji­ho­vu sna­gu to­kom ce­le pro­iz­vod­ne se­zo­ne. Po­seb­no je bi­tan vre­ men­ski pe­ri­od od dru­ge po­ lo­vi­ne ma­ja do pr­ve po­lo­vi­ ne ju­na, ka­da je kod pče­la naj­ i­zra­že­ni­ji na­gon za pri­rod­nim

ro­je­njem. Ta­da se u od­ga­ji­vač­ kim te­li­ma iz­nad ma­tič­ne re­ šet­ke po­ja­vlju­je ve­ći broj pri­ nud­nih ma­tič­nja­ka na okvi­ri­ ma sa mla­dim le­glom, ko­ji se u tim te­li­ma na­la­ze, a gde se isto­vre­me­no na­la­ze i okvi­ri sa ga­je­nim ma­tič­nja­ci­ma. Isto­ vre­me­no u do­njem te­lu, is­ pod ma­tič­ne re­šet­ke, u pri­su­ stvu ma­ti­ce po­ja­vlju­ju se ro­ jev­ni ma­tič­nja­ci. Za to vre­me ma­ti­ca dra­stič­no sma­nju­je, a če­sto i pot­pu­no pre­sta­je za­le­ ga­nje. Po­sle­di­ce ova­kvog sta­ nja u od­ga­ji­vač­kom dru­štvu vi­de­će se ka­sni­je kroz sla­blje­ nje bi­o­lo­ške sna­ge dru­štva, a po­sle­di­ce po ga­je­ne ma­tič­nja­ ke vi­de­će se u nji­ho­voj sla­bi­joj uhra­nje­no­sti, jer pče­le ume­sto da hra­ne dva­de­set lar­vi u ga­je­ nim ma­tič­nja­ci­ma če­sto hra­ne i tri pu­ta vi­še. Ova­kvo sta­nje u od­ga­ji­vač­kim dru­štvi­ma do­ dat­no upo­šlja­va pče­la­ra od­ga­ ji­va­ča ma­ti­ca, i stva­ra do­dat­ nu ne­si­gur­nost da će, i po­red re­dov­nog ru­še­nja pri­nud­nih i ro­je­vih ma­tič­nja­ka, osta­ti ne­ ki skri­ve­ni iz ko­ga će se iz­ve­ sti mla­da ma­ti­ca i po­ru­ši­ti ga­ je­ne ma­tič­nja­ke, ili će se dru­ štvo iz­ro­ji­ti.

Iz lič­nog is­ku­stva mo­gu da za­klju­čim da je za in­ten­ziv­nu pro­iz­vod­nju me­da, ma­tič­nja­ka i mle­ča u ja­kim dru­štvi­ma, gde je po­treb­no kon­stant­no odr­ ža­va­nje nji­ho­ve bi­o­lo­ške sna­ ge, neo­p­hod­na mla­da ma­ti­ca sta­ro­sti do mak­si­mal­nih go­di­ nu i po da­na, dok u slu­ča­ju sta­ ci­o­nar­nog pče­la­re­nja na med, pro­duk­tiv­ni vek ma­ti­ce mo­že bi­ti i dvo­stru­ko du­ži.

Fo­to: To­ma Pe­tro­vić

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

43

Dušan Simonović Reprint teksta iz časopisa Pčelar br. 7-8/1965.

KAKO DOĆI DO BOLjIH PČELA I VEĆIH PRINOSA Barbo (Barbeaux) metoda i njene modifikacije Du­li­tlov si­stem je omo­gu­ ćio in­du­strij­sko od­ga­ja­nje ma­ ti­ca i kao ta­kav pri­hva­ćen sko­ ro od svih ko­mer­ci­jal­nih od­ga­ ji­va­ča ma­ti­ca. Me­đu­tim, ovaj si­stem ima i svo­jih ma­na. Na pr­vom me­stu, za nje­go­vu pri­ me­nu i za iz­grad­nju ve­štač­kih ma­tič­nja­ka po­treb­no je do­sta vre­me­na, a isto ta­ko i opre­me, za­tim je po­tre­ban vr­lo vešt i is­ ku­san ope­ra­ter za pre­sa­đi­va­nje mla­dih lar­vi iz nji­ho­vih ori­gi­ nal­nih će­li­ja u ve­štač­ke ma­tič­ nja­ke. Da­lje, pri­li­kom pre­sa­đi­ va­nja, lar­ve se uz­ne­mi­ru­ju, če­ sto pu­ta po­vre­đu­ju, iz­la­žu na­ ze­bu, po­re­me­ća­ju u is­hra­ni itd. Pre­ma to­me, ova je me­to­ da po­god­na sa­mo za is­ku­sne i ve­šte od­ga­ji­va­če ma­ti­ca, a ne i za no­vaj­li­je.

Tra­že­ni su na­či­ni da se iz­ beg­nu po­me­nu­ti ne­do­sta­ci i da se ma­ti­ce iz­vo­de u nji­ho­ vim ori­gi­nal­nim će­li­ja­ma, bez pre­sa­đi­va­nja, a da se pri to­me ipak ma­tič­nja­ci na­la­ze na po­ kret­nim osno­va­ma. Jed­nu ova­ kvu me­to­du pro­na­šao je Bar­ bo, Ka­na­đa­nin fran­cu­skog po­ re­kla. Na­čin nje­ne pri­me­ne ob­ja­vljen je u ča­so­pi­su Jo­ur­nal d’ Agri­cul­tu­re, mar­ta, 1918. go­di­ne.

Jed­no­sta­van apa­rat ko­ji je Bar­bo upo­tre­blja­vao sa­sto­jao se iz jed­ne kra­će me­tal­ne cev­či­ ce či­ji preč­nik iz­no­si 10 mm, sa jed­nim za­o­štre­nim kra­jem. Po­ red ove cev­či­ce, on je imao je­ dan du­ži ci­lin­drič­ni šta­pić ko­ ji je la­ko ula­zio u ovu cev­či­cu.

Cilj ove cev­či­ce je bio da za­se­ ca po­je­di­ne ra­di­lič­ke će­li­je sa mla­dim lar­va­ma, a šta­pić mu je slu­žio da za­se­če­ne će­li­je, za­jed­ no sa lar­va­ma, pri­čvr­šću­je na po­kret­ne dr­ža­če ma­tič­nja­ka.

U pče­lar­skom ča­so­pi­su Ame­ri­can Bee Jo­ur­nal, od de­ cem­bra 1944. go­di­ne, B. Hil­ ler je ob­ja­vio jed­nu me­to­du za do­bi­ja­nje pr­vo­kla­snih ma­tič­ nja­ka na ovaj na­čin: On je pr­vo pri­pre­mio jed­no dru­štvo ko­je za­po­či­nje ma­tič­ nja­ke na uobi­ča­jen na­čin. Po­ čeo je da ga obil­no pri­hra­nju­ je, pa je on­da iz­nad ra­mo­va po­ lo­žio je­dan ram sa ja­ji­ma i mla­ dim lar­va­ma, ko­ji je bio za­le­ žen od stra­ne oda­bra­ne ma­ti­ce.

Ovaj je ram le­žao po­lo­že­no, 2,5 cm iz­nad osta­lih ra­mo­va. Pče­le su on­da za­po­či­nja­le ma­tič­nja­ ke na do­njoj stra­ni ovog ra­ma i pu­ni­le ih obil­nim ko­li­či­na­ma mle­ča. Po­sle dva do tri da­na, on je lar­ve iz za­po­če­tih ma­tič­nja­ ka pre­sa­đi­vao u ve­štač­ke ma­tič­ nja­ke. Hil­ler je tvr­dio da pre­sa­ đi­va­nje lar­vi iz ova­ko za­po­če­tih ma­tič­nja­ka ne pred­sta­vlja ni­ka­

kvu te­ško­ću, jer lar­ve stvar­no pli­va­ju u mle­ču, i on ih je bez te­ško­ća iglom za pre­sa­đi­va­nje pre­no­sio sko­ro ne­do­dir­nu­te.

L. E. Snel­gro­ve (Snel­grov), član En­to­mo­lo­škog dru­štva u Lon­do­nu i po­zna­ti pče­lar­ski pi­sac, upro­stio je ovu me­to­du na taj na­čin, što je me­sto pre­ sa­đi­va­nja lar­vi pri­me­nio svo­ ju mo­di­fi­ka­ci­ju Bar­bo­ve me­ to­de i do­šao do jed­ne vr­lo efi­ ka­sne i upro­šće­ne me­to­de za do­bi­ja­nje iz­vr­snih ma­tič­nja­ka pod naj­po­volj­ni­jim mo­gu­ćim uslo­vi­ma sa sko­ro 100% uspe­ hom. Evo de­ta­lja ka­ko je Snel­ grov upro­stio Bar­bo­vu me­to­ du i ot­klo­nio ne­ke nje­ne ne­do­ stat­ke.

Ume­sto spe­ci­jal­nih dr­ža­ ča ma­tič­nja­ka na­pra­vlje­nih od alu­mi­ni­ju­ma i do­sta kom­pli­ ko­va­ne pro­ce­du­re oko sa­se­ca­ nja i fik­si­ra­nja oda­bra­nih će­li­ ja ko­je je Bar­bo pre­po­ru­či­vao, Snel­grov je sve to upro­stio.

No­sač ma­tič­nja­ka Ovaj se no­ sač sa­ sto­ jao iz jed­ne le­tvi­ce ko­ja se la­ko ume­ će u stan­dard­ni ram, ali se ipak dr­ži čvr­sto ka­da se ma­tič­nja­ ci pre­gle­da­ju. Di­men­zi­je no­sa­ ča su sle­de­će: Du­ži­na: Ista kao i do­nja le­tvi­ca ra­ma; Ši­ri­na: 32 mm; De­blji­na: 6 mm.

44

PČELAR, januar 2012

Raz­mak iz­me­đu sa­to­no­še i pr­vog no­sa­ča ma­tič­nja­ka iz­ no­si 15 mm, a raz­mak iz­me­ću pr­vog i dru­gog no­sa­ča 50 mm.

Raz­mak od jed­nog do dru­gog ma­tič­nja­ka je 25 mm.

Da bi se obez­be­di­la pod­lo­ ga za ma­tič­nja­ke, do­nja stra­na le­tvi­ce ko­ja no­si ma­tič­nja­ke, za­ma­če se ne­ko­li­ko pu­ta u ras­ tvo­re­ni vo­sak dok se ne do­bi­je de­blji­na pod­lo­ge od 6 mm. Na ovu pod­lo­gu od vo­ska mon­ti­ ra­ju se vo­šta­ni ko­lu­ti­ći ve­li­či­ ne jed­ne ple­ha­ne cev­či­ce, či­ji preč­nik iz­no­si ko­li­ko i preč­nik dva­de­se­to­di­nar­ke, tj. 23 mm.

Ova se sve­ći­ca pret­hod­no za­ gre­je u to­ploj vo­di, pa se on­da za­se­ca­njem vo­šta­ne pod­lo­ge, či­ja de­blji­na iz­no­si 6 mm pra­ ve ko­lu­ti­ći.

Ovi ko­lu­ti­ći se le­pe na do­ njim stra­ni­ca­ma no­sa­ča ma­ tič­nja­ka ko­ji su ole­plje­ni vo­ šta­nom pod­lo­gom i to na raz­ ma­ci­ma od po 25 mm.

Ve­o­ma je va­žno da vo­sak upo­tre­bljen za pra­vlje­ne pod­ lo­ge ko­je no­se ma­tič­nja­ke, kao i za pra­vlje­nje ko­lu­ti­ća bu­de pot­pu­no čist vo­sak do­bi­jen od med­nih po­klo­pa­ca.

Me­tal­ne cev­či­ce Snel­grov je na­pra­vio jed­ nu me­tal­nu cev­či­cu du­gač­ku 7,5 cm slič­nu Bar­bo­voj, ali je, njen unu­tra­šnji preč­nik imao 16 mm, a ne 10 mm. Je­dan kraj ove cev­či­ce je ta­ko­đe za­o­štren.

Ume­sto ci­lin­drič­nog šta­pi­ ća on je na­pra­vio jed­nu dru­ gu me­tal­nu cev­či­cu du­gač­ku 12 cm, sa spolj­nim preč­ni­kom od 15 mm. Kra­je­vi ove cev­či­ce

su tu­pi. Ova du­ža cev­či­ca la­ko i glat­ko ula­zi u kra­ću cev­či­cu i slu­ži za to da iz nje is­ti­sne sa­se­ če­nu će­li­ju, a da ne do­đe u do­ dir sa njom ni­ti sa lar­vom ko­ju će­li­ja sa­dr­ži.

Snel­grov je u prak­si pri­me­ nji­vao ovu me­to­du, ko­ju je na­ zvao „VNS“ (Bar­be­a­ux, Hil­ler, Snel­gro­ve), na ovaj na­čin: Pet da­na pre ne­go što je pla­ni­rao pro­iz­vod­nju ma­tič­ nja­ka, on je sta­v io je­dan ram sa sat­nom osno­vom u sre­di­nu dru­štva ko­je je oda­brao da da­ je lar­ve za iz­vo­đe­nje bu­du­ćih ma­ti­ca. Ovaj je ram imao sa­ mo dve ver­ti­kal­ne ži­ce ko­je su dr­ža­le sat­nu osno­vu. On je iz­ be­ga­vao su­v i­še mno­go ži­ca na ra­mu, za­to što pče­le ra­do iz­ gra­đu­ju ma­tič­nja­ke baš na će­ li­ja­ma ko­je pre­se­ca­ju ži­ce, a ti­me ka­sni­je ote­ža­va­ju sa­se­ ca­nje ma­tič­nja­ka. Po­sle stal­ nog pri­hra­nji­va­nja pe­tog da­ na ovaj ram je bio is­pu­njen lar­va­ma i ja­ji­ma. Lar­ve ni­su sta­ri­je od 24 sa­ta. To­ga da­na on je pri­pre­mio dru­štvo ko­ je za­po­či­nje i do­v r­ša­va ma­tič­ nja­ke na po­zna­ti na­čin. Ume­ sto nje­go­vog na­či­na pri­pre­ ma­nja ovog dru­štva mi će­mo da­ti na­čin na ko­ji brat Adam to či­ni, jer nam iz­gle­da da je mno­go bo­lji.

Oda­be­re se jed­no dru­štvo osred­nje ja­či­ne ko­je u plo­di­ štu ima 8 do 9 ra­mo­va le­gla i sve­de na je­dan sprat. Pre­ ko ovog spra­ta sta­v i se ma­tič­ na re­šet­ka pa pre­ko nje dru­ gi sprat is­pu­njen ra­mo­v i­ma sa za­tvo­re­nim le­glom i pče­la­ma sa­ku­plje­nim iz dru­gih ko­šni­ ca. Po­tom se ko­šni­ca za­tva­ra i pče­le poč­nu od­mah da pri­ hra­nju­ju.

Sed­mog da­na, sprat iz­nad ma­tič­ne re­šet­ke, pa­žlji­vo se pre­gle­da, sa na­me­rom da se za­po­če­ti ma­tič­nja­ci, ako ih bu­ de, uni­šte.

De­se­tog da­na ova će ko­šni­ ca ima­ti ve­li­ki broj pče­la svih do­ba sta­ro­sti, jer će se u me­ đu­vre­me­nu iz do­da­tih ra­mo­va na dru­gom spra­tu iz­le­ći sko­ro sve pče­le. Ka­ko je, po­red to­ga, za ce­lo ovo vre­me dru­štvo pri­ hra­nji­va­no, pče­le će ve­ro­vat­ no na pr­vom spra­tu gde se na­ la­zi ma­ti­ca za­po­če­ti ro­jid­be­ nu pri­pre­mu. Ova­ko ve­štač­ ki stvo­re­no ro­jid­be­no ras­po­ lo­že­nje tre­ba da se po­du­da­ra sa vre­me­nom ka­da se u ra­mu ko­ji je za­le­gla oda­bra­na ma­ti­ ca po­ja­ve mla­de lar­ve sta­re 12 do 24 sa­ti.

Dru­štvo ko­je za­po­či­nje i do­vr­ša­va ma­tič­nja­ke

Oko 10 sa­t i pre pod­ne on je iz ove ko­šni­ce for­mi­rao je­ dan nu­kle­us na taj na­č in, što je iz nje iz­va­dio ma­ti­cu za­ jed­no sa ra­mom na ko­me se na­la­zi­la i pre­neo je u nu­kle­ us. Po­red ovog ra­ma on je u nu­kle­us pre­neo još dva ra­ma sa otvo­re­nim le­g lom i je­dan

Po­što naj­i­de­al­ni­je uslo­ve za od­ga­ja­nje ma­ti­ca stva­ra­ju sa­ me pče­le on­da ka­da se od­lu­če na ro­jid­bu, brat Adam je pre­ po­ru­čio plan gde se ovi uslo­vi stva­ra­ju ve­štač­kim pu­tem.

Po­vra­tak na Snel­gro­vljev me­tod ra­da

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

ram sa me­dom i cvet­nim pra­ hom za­jed­no sa pče­la­ma ko­ je su se na­la­zi­le na ra­mo­v i­ ma. Po­sle to­ga ko­šni­cu je po­ me­r io ma­lo u stra­nu i na nje­ no me­sto sta­v io dru­gu pra­ znu ko­šni­cu. U ovu pra­znu ko­šni­cu pr­vo je sta­v io sa obe stra­ne po dva ra­ma sa me­ dom, pa on­da po je­dan ram sa cvet­nim pra­škom, a sre­di­ nu je po­pu­nio ra­mo­v i­ma sa za­tvo­re­nim le­g lom. Sve pče­ le iz sta­re ko­šni­ce, on je stre­ sao u no­vu, a osta­le ra­mo­ve, bez pče­la, ras­po­re­dio po dru­ gim ko­šni­ca­ma. Hra­ni­li­cu je sta­v io sa stra­ne.

Ova­ko for­mi­ra­na ko­šni­ca tre­ba da za­poč­ne i do­vr­ši ma­ tič­nja­ke. Ona je sa­da osta­la bez ma­ti­ce, bez otvo­re­nog le­gla, pu­na pče­la svih do­ba sta­ro­sti, ras­po­lo­že­ne da iz­gra­đu­ju naj­ bo­lje mo­gu­će ma­tič­nja­ke. Ka­ da se ovaj po­sao za­vr­ši, ko­šni­ ca se za­tva­ra i osta­vlja na mi­ru do pet sa­ti po­sle pod­ne.

Ume­sto spe­ci­jal­nih dr­ža­ ča ma­tič­nja­ka na­pra­vlje­nih od ali­mi­ni­u­ma i do­sta kom­pli­ko­ va­ne pro­ce­du­re oko sa­se­ca­nja i fik­si­ra­nja oda­bra­nih će­li­ja ko­ je je Bar­bo pre­po­ru­či­vao, Snel­ grov je sve to upro­stio i na­či­ nio si­gur­ni­jim.

Sta­vlja­nje ho­ri­zon­tal­nog ra­ma sa mla­dim lar­va­ma Oko pet sa­ti po­sle pod­ne, iz ko­šni­ce oda­bra­nog dru­štva, va­ di se ram is­ pu­ njen mla­ dim lar­va­ma i ja­ji­ma. Ovaj se ram sa­da do­no­si bli­zu ko­šni­ ce for­mi­ra­ne pre pod­ne, ko­ja ima da za­poč­ne i do­v r­ši ma­

tič­nja­ke. Sa nje se ski­da krov i po­klop­na da­ska, pa se di­mi­ li­com ras­te­ra­ju pče­le sa po­v r­ ši­ne. On­da se pr­vo po­lo­ži ho­ ri­zon­tal­no je­dan pra­zan ram pa se pre­ko nje­ga sta­v i ram sa mla­dim lar­va­ma i ja­ji­ma. Sta­ vlja­njem pra­znog ra­ma stva­ra se pro­stor za iz­vla­če­nje ma­tič­ nja­ka. Pre­ko ra­ma sa lar­va­ma, sta­vlja se opet pra­zan ram da pri­mi te­ret po­klop­ne da­ske i kro­va. Stra­ne se za­šti­ću­ju jed­ nim ni­žim na­stav­kom. Ka­da ovaj po­sao bu­de go­tov, ko­šni­ ca se za­tva­ra i ne­pre­kid­no pri­ hra­nju­je.

Po­sle dva da­na ovaj se ram va­di iz ko­šni­ce. Nje­go­va do­ nja stra­na bi­će is­pu­nje­na ve­li­ kim bro­jem za­po­če­tih ma­tič­ nja­ka is­pu­nje­nih mle­čom. Jed­ nom pe­ru­škom ski­da­ju se pče­ le i ram pre­no­si u jed­nu za­gre­ ja­nu pro­sto­ri­ju. Za­tim se za­ po­če­ti ma­tič­nja­ci pre­no­se na no­sa­če po­mo­ću opi­sa­nih cev­ či­ca na sle­de­ći na­čin.

No­sač ma­ti­nja­ka se sta­vlja na sto sa vo­šta­nom stra­nom i ko­lu­ti­ći­ma na­vu­če. Za­gre­je se za­o­štre­na stra­na kra­će cev­či­ ce vru­ćom vo­dom i po­mo­ću nje za­se­ca­ju za­po­če­ti ma­tič­ nja­ci. Pri­li­kom za­se­ca­nja gle­ da se od­o­zgo kroz ovu cev­či­ cu, ta­ko da ma­tič­njak bu­de u sre­di­ni cev­či­ce. La­ga­nim pri­ ti­ska­njem i ma­lim za­o­kre­ta­ njem le­vo i de­sno, za­po­če­ti ma­tič­njak bi­će ise­čen do kra­ ja i ući će u cev­či­cu neo­šte­ćen. Će­li­ja na su­prot­noj stra­ni bi­će ma­lo ošte­će­na, ali to ne­će ni­ šta ma­ri­ti.

Je­dan po­moć­nik, za­gre­ja­ nom okru­glom šip­kom do­dir­ nu­će sre­di­ne vo­šta­nih ko­lu­ti­

45

ća, za­le­plje­nih na no­sa­če ma­ tič­nja­ka i to­plje­njem vo­ska na­pra­vi­će ma­la udu­blje­nja.

Du­ža cev­či­ca sa za­tu­plje­ nim kra­je­vi­ma za­vu­če se u kra­ću cev­či­cu sa su­prot­ne stra­ne – ne­za­o­štre­ne stra­ne, i po­la­ga­nim gu­ra­njem is­ti­snu­će za­po­če­ti ma­tič­njak i mon­ti­ra­ će ga di­rekt­no na po­vr­ši­nu ko­ lu­ti­ća gde je pre to­ga za­gre­ja­ na šip­ka na­pra­vi­la ma­lo udu­ blje­nje. Ako se ko­ji od ma­tič­ nja­ka ne pri­čvr­sti do­bro, tre­ ba ga po­ja­ča­ti sa stra­ne po­mo­ ću jed­ne čet­ki­ce za­mo­če­ne u oto­plje­ni vo­sak. Po­sle mon­ti­ ra­nja, ivi­ce ma­tič­nja­ka tre­ba ma­lo pro­ši­ri­ti pa­li­drv­ce­tom.

Sve za­o­sta­le lar­ve na su­prot­ noj stra­ni za­po­če­tih ma­tič­nja­ ka tre­ba uni­šti­ti.

Ka­da se za­po­če­ti ma­tič­nja­ci pre­ne­su na no­sa­če, a ovi učvr­ ste u ram, tre­ba ih što pre vra­ ti­ti na­trag u ko­šni­cu ko­ja za­ po­či­nje i do­vr­ša­va ma­tič­nja­ ke na da­lje ne­go­va­nje. Po­što su ovi ma­tič­nja­ci za­po­če­ti od istih pče­la pri­jem ma­tič­nja­ka bi­će sto­pro­cent­ni.

Ovaj se ram sa ma­tič­nja­ ci­ma sa­da sta­vlja u ko­šni­cu us­pra­vlje­no i to po­red ra­ma sa me­dom i ra­ma sa cvet­nim pra­škom, po­što je pred­hod­no iz nje iz­va­đen je­dan ram sa le­ glom. Po­što je dru­štvo vr­lo ja­ ko, na­red­nog da­na mo­že se mon­ti­ra­ti na isti na­čin još je­ dan ram sa za­po­če­tim ma­tič­ nja­ci­ma i do­da­ti sa dru­ge stra­ ne, iz­me­đu ra­ma sa me­dom i cvet­nim pra­škom.

Na­kon se­dam do osam da­ na ovi će ma­tič­nja­ci bi­ti zre­li i mo­gu se do­da­va­ti oplod­nja­ ci­ma.

46

PČELAR, januar 2012

Živadin Vesović Ul. Svetozara Markovića br. 103/II/5, 34000 Kragujevac, 034/343–602

MOJE ISKUSTVO U PČELARENjU DB KOŠNICOM Po godinama sam jedan od najstarijih u Društvu pčelara Kragujevac. Rođen sam 1929. Otac i stric su gajili pčele do pred Drugi svetski rat, kada su ostali bez njih. Počeo sam da pčelarim pre trideset osam godina i svo vreme sam član DP Kragujevac i SPOS-a. Imao sam sreću da počnem sa već dobrim pčelarom, ali i pedagogom Milosavom Gavrilovićem, profesorom koga su zvali Uča, jer je prvo bio učitelj u selu, a uz rad je završio fakultet, a kasnije i sa načelnikom dečije hirurgije i poznatim pčelarom dr Milanom Jelenićem Iako sam po­čeo da pče­la­ rim u če­tr­de­set pe­toj go­di­ni, ipak sma­ tram da ni­ ka­ da ni­ je ni ra­no, ali ni ka­sno za ba­ vlje­nje ovim sve­stra­nim, a na­ ro­či­to za zdra­vlje ko­ri­snim po­ slom. Pče­la­rim dva­na­e­sto­ram­ nom DB ko­šni­com sa po­lu­na­

stav­ci­ma (u pr­o­se­ku po tri po ko­šni­ci). Br­oj dru­šta­va se kre­ tao od tri­de­set do če­tr­de­set u za­vi­sno­sti od in­te­re­sa ku­pa­ca ko­ji­ma pr­o­da­jem, obič­no sre­ di­nom apri­la da bi­ra­ju uz po­ moć is­ku­snih pče­la­ra, sa kom­ plet­nim ko­šni­ca­ma ili sa­mo

pče­le na dva­na­est ra­mo­va. Po­ kla­njao sam po jed­no dru­štvo mla­dim po­čet­ni­ci­ma i oni­ma ko­ji su osta­li bez pče­la.

Po­red de­se­to­go­di­šnjeg pče­ la­re­nja, sa Učom re­dov­no ko­ ri­stim ča­so­pis Pče­lar. Re­dov­ no uče­stvu­jem, sva­kog če­tvrt­ ka od ok­to­bra do apri­la, u ra­ du klu­ba pče­la­ra Kra­gu­je­vac, gde po­sle uvod­nog iz­la­ga­nja raz­ma­tra­mo ra­zna pi­ta­nja iz prak­se, ko­ri­stim li­te­ra­tu­ru po­ zna­tih srp­skih i dru­gih pče­la­ ra. Po­red to­ga slu­šao sam pre­ da­va­nja po­zna­tih ru­skih, bu­ gar­skih i ju­go­slo­ven­skih pče­ la­ra u Be­o­gra­du, No­vom Sa­ du, Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci, Ni­ šu, Kra­lje­vu i, na­rav­no, Kra­gu­ jev­cu. Či­ta­nje i uče­nje mi ko­ ri­sti da shva­tim ši­ri­nu osno­ve o ži­vo­tu pče­la, ali mi je va­žna i mo­ja prak­sa, ima­ju­ći u vi­du da je „prak­sa bez te­o­ri­je sle­pa, a te­o­ri­ja bez prak­se mr­tva“.

Na osno­vu sve­ga, is­ti­čem ne­ko­li­ko osnov­nih pi­ta­nja, po mom mi­šlje­nju, za re­la­tiv­no uspe­šno pče­la­re­nje da bi pče­lar od ra­da imao i vaj­du.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

Uvek do­volj­no hra­ne u dru­štvu Da bi pče­li­nje dru­štvo ži­ ve­lo i raz­vi­ja­lo se, u sva­ko do­ ba tre­ba da ima bar pet do šest ki­lo­gra­ma hra­ne. Ovo is­ti­čem, jer sam za­pa­zio da je bi­lo go­ di­na ka­da je u ju­lu i av­gu­stu bi­lo ko­šni­ca sko­ro bez i ma­lo hra­ne. Do­dat­ne ko­li­či­ne obez­ be­đu­jem še­ćer­nim si­ru­pom, uglav­nom, 1:1, jer je pče­la­ma uvek po­treb­na i vo­da, ka­ko u pr­o­le­će ta­ko i le­ti, pa ob­zi­rom na na­še kli­mat­ske uslo­ve sve do kra­ja sep­tem­bra, do ka­da tre­ba obez­be­di­ti oko pet­na­est ki­lo­gra­ma hra­ne. Pri­hra­nju­ jem ih zbog tr­o­ško­va od­la­ska na pče­li­njak sa po­la li­tra si­ru­ pa sva­kog dru­gog da­na. Po­ga­ če do­da­jem u pr­o­se­ku po jed­ nu od po ki­lo­gram po dru­štvu i to ret­ko ka­da pre pr­vog mar­ ta, što za­vi­si i od po­volj­nog vre­me­na za uvid u sta­nje dru­ štva.

Na ke­sa­ma stan­dard­nog ob­li­ka otva­ram dva pr­o­re­za ši­ ri­ne je­dan san­ti­me­tar, tu stra­ nu po­lo­žim na sa­to­no­še iz­nad uli­ca po­sed­nu­tih pče­la­ma. Ke­ se su ori­gi­nal­ne od pr­o­iz­vo­đa­ ča po­ga­ča, ili ih sam va­rim na­ ba­vlja­ju­ći ih od tr­go­va­ca pa­ pir­nom ro­bom. Ke­se za za­mr­ zi­vač su tanke, jer ih pče­le iz­ gri­zu, pa mo­že do­ći do za­pu­ ša­va­nja le­ta.

Ni­ka­da ni gram me­da ne uzi­mam iz plo­di­šta. Za­zi­mlju­ jem sa de­vet do de­set ra­mo­va (pra­zan pr­o­stor sa­mo na se­ ver­noj stra­ni). Sta­ro i lo­še sa­ će u ko­­me ima me­da ko­ri­stim za pri­hra­nu dru­šta­va sa ma­nje me­da. Ramove do­da­jem iz­

nad po­klop­ne da­ske sa ma­lim otvo­rom (na ko­ju sta­vljam po­ lu­na­sta­vak) u ko­som po­lo­ža­ju, po po­tre­bi i po dva, pre­dvo­je­ na da­šči­com od je­dan do dva san­ti­me­tra na kra­je­vi­ma. Pče­ le ih oči­ste i za dva­de­set če­ti­ ri sa­ta med pre­ne­su u plo­di­šte.

Kva­li­tet­no sa­će u plo­di­štu i me­di­štu Dobro saće obezbeđujem do­da­va­njem satnih osnova, u pro­se­ku tri u plodište (svakog pro­leća u vreme cvetanja vo­ ća), a do­da­jem i pot­re­ban broj u medištu. Pr­vu sat­nu osno­vu do­da­jem na jug do ra­ma sa le­ glom, li­sta­ju­ći ra­mo­ve u pra­ zan pr­o­stor, što mi omo­gu­ća­ va i br­zi uvid u ukup­no sta­nje.

Dru­gu do­da­jem ka le­glu na se­ veru, a tre­ću u cen­tar, na­rav­ no u raz­ma­ku, po pra­vi­lu od ne­ko­li­ko da­na, uz even­tu­al­no pri­hra­nji­va­nje.

Me­di­šno sa­će, ako je za­le­ ga­no ili ošte­će­no, za­me­nju­jem do­da­va­njem sa ju­ga kao tre­ ću, pe­tu ili sed­mu satnu osno­ vu po re­du. Pra­vo­vre­me­nim do­da­va­njem po­lu­na­sta­va­ka i sat­nih osno­va uma­nju­je se ro­ jev na­gon. U me­di­šne na­stav­ ke sta­vljam de­set ili je­da­na­est ra­mo­va, jer raz­re­đe­ni obez­be­ đu­ju da ma­ti­ca vr­lo ret­ko pre­ đe u po­lu­na­sta­vak, jer ne ko­ri­ stim ma­tič­nu re­šet­ku.

Oči­šće­no od me­da, sta­ro sa­će u ra­mo­vi­ma sta­vljam na sun­ce da omek­ša, da ga lak­ še ski­nem za pre­ta­pa­nje ili od­ mah sta­vljam u sun­ča­ni to­pi­o­ nik, a za­tim do­bro oči­šće­ne ra­ mo­ve dr­žim na sun­cu ra­di dez­

47

in­fek­ci­je. U zi­mu ih oži­čim sa po če­ti­ri ži­ce ho­ri­zon­tal­no, od sa­to­no­še na dva i po cen­ti­me­ t­ra, za­tim na de­set, se­dam­na­ est i dva­de­set če­ti­ri cen­ti­me­t­ ra, a me­di­šne ra­mo­ve sa po dve ži­ce, ne za­te­žu­ći ži­cu pre sta­ vlja­nja sat­nih osno­va, ko­je pre stavljanja, po po­tre­bi, sa stra­ne i sa dna sma­nju­jem za pr­os­ tor od jed­nog cen­ti­me­tra. Uta­pam ih u is­pra­vlja­č za akumulatore, a sa­to­no­šu za­li­vam vo­skom.

Sa­će u po­lu­na­stav­ci­ma sa po de­set ra­mo­va ču­vam ta­ko što pri­pre­mim pr­sten od da­ šči­ca oko dva cen­ti­me­tra de­ blji­ne, di­men­zi­je po­lu­na­sta­ va­ka, na ko­je na­ki­vam ži­ča­nu mre­žu kao za pod­nja­ču. Ove ra­mo­ve (pr­sten) sta­vljam na dve gre­di­ce ne ta­nje od de­set cen­ti­me­ta­ra, a za­tim re­đam do de­set na­sta­va­ka. Na vr­hu po­ no­vo sta­vljam ži­ča­ni pr­sten ko­ji uku­jem sit­nim ek­se­ri­ma.

Sve to dr­žim na­po­lju pod na­ dstre­šni­com na za­pad­noj stra­ ni po­moć­ne zgra­de, bez ika­kve dru­ge za­šti­te.

Do­bra ma­ti­ca Ma­ti­ce me­njam po­sle dve do tri go­di­ne, za­vi­sno od kva­ li­te­ta. Na­ba­vljam se­lek­ci­o­ni­ sa­ne ma­ti­ce pre­ko dru­štva u Kra­gu­jev­cu, kao i od po­zna­tih pče­la­ra. Ko­ri­stim ma­tič­nja­ke ti­he sme­ne ili even­tu­al­no ro­ jeve. Ta­ko­đe, iako se to po te­ o­ri­ji ne pre­po­ru­ču­je, uzi­mam ma­ti­cu iz pri­me­re­nog dru­ štva sa jed­nim ra­mom pče­la i do­da­va­njem ra­mo­va sa pče­la­ ma iz dru­gih dru­šta­va, na­rav­ no, pa­ze­ći da ne pre­ne­sem ma­

48

ti­cu, opr­skam bla­gom ra­ki­jom i for­mi­ram no­vi roj.

Dru­štvo iz ko­jeg sam uzeo ma­ti­cu pri­hra­nju­jem par da­ na pre i se­dam da­na po­sle od­ u­zi­ma­nja ma­ti­ce. De­se­tog da­ na u ko­šni­ci bu­de tri do če­ti­ ri ra­ma sa po tri do če­ti­ri i vi­še ma­tič­nja­ka. Je­dan osta­vljam u ko­šni­ci, a osta­le ra­mo­ve pre­ no­sim sa svim ma­tič­nja­ci­ ma pred­ve­če u ko­šni­ce iz ko­ jih sam ujutru uklo­nio ma­ti­cu ko­ju tre­ba za­me­ni­ti, ili u no­ vu ko­šni­cu za for­mi­ra­nje ro­ja sa pče­la­ma i osta­lim iz dru­gih dru­šta­va. Sve ove na­či­ne pra­ tim kr­oz dnev­nik u ko­ji za­pi­ su­jem sta­nje sva­kog dru­štva i ni­sam za­pa­zio ne­ke bit­ne raz­ li­ke.

Ko­li­ko se se­ćam, po Le­be­ de­vu, pče­le sa­me iz vi­še ma­tič­ nja­ka ­bi­ra­ju naj­bo­lju ma­ti­cu, a ne onu ko­ja se, na­vod­no, pr­va iz­ve­de od naj­sta­ri­je lar­ve i ubi­ ja osta­le. Za­to ja ne ru­šim pr­ve ma­tič­nja­ke. Sve ovo ra­dim, po mo­guć­stvu, od­mah po­sle ski­ da­nja ba­gre­mo­vog me­da.

Ovaj tre­ći na­čin ma­nje ko­ ri­stim, ne zbog, po mom mi­ šlje­nju lo­ših re­zul­ta­ta, već za­ to što tra­ži vi­še vre­me­na, sma­ nju­je se le­glo, br­oj pče­la u ovoj ko­šni­ci, pa i pri­nos me­da. Za­ to mi­slim da ni­je sku­po ku­pi­ti ma­ti­cu od po­zna­tih uz­ga­ji­va­ ča. Sta­re bo­lje ma­ti­ce ne ubi­ jam, već ih sta­vljam u ka­vez i ču­vam u po­lu­na­stav­ku, ne­po­ sred­no iz­nad plo­di­šta u ko­me ra­di ma­ti­ca, gde ih pče­le hra­ ne i ču­va­ju, za even­tu­al­nu nu­ žnu in­ter­ven­ci­ju. Ne­kim pče­ la­ri­ma, ko­ji­ma je osta­lo dru­ štvo bez ma­ti­ce, bes­plat­no sam ih da­vao, o sve­mu ih oba­ve­šta­

PČELAR, januar 2012

vao, a oni su čak bi­li za­do­volj­ ni.

Naj­si­gur­ni­ji na­čin do­da­va­ nja mla­dih ma­ti­ca je for­mi­ra­ njem ro­je­va iz ko­jih se iz­let­ni­ ce vra­te u sta­ra dru­štva, a mla­ de pče­le pri­me no­vu ma­ti­cu.

Kad roj, uz po­treb­ne me­re oja­ ča, skla­njam uju­tru sta­ru ma­ ti­cu, a uve­če roj spa­jam, uobi­ ča­je­no pre­ko no­vi­ne.

Ina­če, u pr­o­le­će, ako je ne­ ko dru­štvo bez ma­ti­ce iz ne­kih raz­lo­ga, što mi se ve­o­ma ret­ko de­ša­va, pče­le iz tog dru­štva is­ tre­sem na fo­li­ju na dva­de­se­tak me­ta­ra, one se vra­te u su­sed­na dru­štva, jer sam nji­ho­vu ko­ šni­cu sklo­nio.

Do­bro zdrav­stve­no sta­nje Od­mah da ka­žem da sa no­ ze­mom i kreč­nim le­glom go­ to­vo da ni­sam imao pr­o­ble­ ma, jer je moj pče­li­njak na do­ sta osun­ča­nom po­lo­ža­ju. Tra­ vu oko ko­šni­ce re­dov­no ko­ sim i ču­pam da bi bi­lo što ma­ nje vla­ge, a ko­šni­ce su iz­nad ze­mlje, naj­ma­nje tri­de­set cen­ ti­me­ta­ra. Ako se po­ja­ve simp­ to­mi, ne ko­ri­stim le­ko­ve sem pri­hra­ne to­plim si­ru­pom i, po mo­guć­no­sti, što pre za­me­nim ma­ti­cu.

Evrop­sku tru­lež ni­sam imao, ali je­sam 1992. go­di­ ne ame­r ič­ku ku­gu. Dr Je­le­ ni­ć i ja smo uze­li iseč­ke le­ gla i od­neo sam ih u Ja­go­di­ nu, a na­kon do­bi­je­nih re­zul­ ta­ta ve­te­r i­nar­ski in­spek­tor i ko­mi­si­j a Dru­štva pče­la­ra sa­ či­ni­li su za­pi­snik i do­sta­v i­ li ga nad­le­žnom mi­ni­star­ stvu. Bo­le­sne pče­le sam ugu­

šio sum­po­rom, a ra­mo­ve sa sa­ćem i me­dom sam spa­lio i za­ko­pao, a ko­šni­ce opa­lio let lam­pom. Osta­la dru­štva sam pri­hra­nji­vao si­r u­pom. Pret­ hod­no sam uklo­nio sta­ro sa­ će. Oba­ve­stio sam sve pče­ la­re kom­ši­je, u preč­ni­ku od šest ki­lo­me­ta­ra da upo­t re­be slič­ne me­re. Od ta­da ni­sam imao ku­gu.

Va­roa je po mom mi­šlje­nju vr­lo ozbilj­na opa­snost. Upo­ tre­blja­vao sam sve po­zna­te le­ ko­ve iz­u­zev mra­vlje i ok­sal­ne ki­se­li­ne.

Na po­lo­vi­ni ko­šni­ca imam mre­žu i fi­o­ke na pod­nja­ča­ma, pa kon­tro­li­šem br­oj opa­le va­ roe.

Do­dat­no tre­ti­ra­nje vr­šim ka­da se na­ja­ve le­pi da­ni u no­ vem­bru, de­cem­bru, pa i ja­nu­ a­ru ka­da ne­ma le­gla.

Sve po­slo­ve od­go­vor­no ra­ di­ti na vre­me i re­zul­ta­te i sta­ nje upi­si­va­ti u dnev­nik.

Ve­o­ma je va­žno da se pra­ te me­te­o­ro­lo­ški iz­ve­šta­ji i da se svi po­slo­vi ura­de na vre­me.

Sva­ko ka­šnje­nje mo­že se ne­ga­ tiv­no od­ra­zi­ti na re­zul­ta­te.

Po­sled­njih go­di­na ne se­lim pče­le zbog sta­ro­sti. Ta­ko­đe, dru­štva ne de­lim na pr­o­iz­vod­ na i po­moć­na i ne vr­šim spa­ ja­nje ili po­ja­ča­va­nje. Na­sto­jim da ne­mam sla­ba dru­štva.

Pti­ce mi ni­ka­da ni­su sme­ ta­le. Pr­o­tiv osi­ca i str­šlje­no­va ko­ri­stim sta­kle­ne fla­še u ko­je si­pam si­rup i po­sta­vim ih na ko­šni­ce. Na­sto­jim da pr­o­na­ đem le­gla str­šlje­no­va ko­ja spa­ lju­jem uve­če, po mra­ku.

Ova mo­ja is­ku­stva, ako ne sta­ri­jim, mo­žda će po­mo­ći mla­dim pče­la­ri­ma.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

49

POZIV PČELARIMA ZA UČEŠĆE U PROJEKTU ORGANSKE PROIZVODNjE MEDA U saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za organsku poljoprivredu Srbije, SPOS vas poziva da se javite ukoliko ste zainteresovani da se uključite u proces organske proizvodnje meda. Sticanje sertifikata organskog proizvoda daje sigurnu prednost u plasmanu na tom delu probirljivijeg tr­ žišta.

Zainteresovani pčelari bili bi deo projekta organske proizvodnje u Srbiji, koji se dvogodišnjim projektom finansira iz donacije. Projekat predviđa besplatnu sertifikaciju, edukaciju i besplatnu nabavku potrebnog repromaterijala (organski vosak…).

Ako bi interesovanje bilo dovoljno, i projekat zaživi onako kako je zamišljen, organskoj pčelar­ skoj proizvodnji otvara se mogućnost plasmana meda u Srbiji i inostranstvu. U Srbiji postoje već specijalizovana mesta (pijaca Blok 44 u Beogradu, specijalizovane prodavnice i budući korneri u velikim sistemima prodaje) i mogućnost odlaska na specijalizovane sajmove Biofach (Nirnberg – Nemačka), SIAL (Villepinte – Pariz – Francuska)… Informacije o mogućnostima plasmana u Sr­ biji obezbedila bi Nacionalna asocijacija za organsku poljoprivredu Srbije, a u inostranstvu (Ne­ mačka) SPOS u saradnji sa zainteresovanim firmama.

Pozivamo zainteresovane da se prijave ISKLjUČIVO na mejl savet.pcelara@gmail.com do 31. decembra 2011. godine. Ako ima više zainteresovanih u jednom društvu pčelara, za svakoga treba poslati ZASEBAN mejl, kako bi prijava bila ispravna. U prijavu upišite sve svoje kontakt podatke, od pune adrese, do svih telefona i mejla. MOLIMO da se ne prijavljuju pčelari koji ne mogu za or­ ganski pčelinjak da obezbede lokaciju na kojoj se u prečniku od 3 km prisutno bilje NE tretira pe­ sticidima i ne đubri veštačkim đubrivima.

Nakon okončanja procesa prijavljivanja, svi prijavljeni pozvani su da prisustvuju seminaru o organskom pčelarenju koji će se organizovati u Privrednoj komori Srbije po sledećem pro­ gramu: GRUPACIJA PRIVREDNE KOMORE ZA ORGANSKU PROIZVODNjU NACIONALNA ASOCIJACIJA ZA ORGANSKU POLjOPRIVREDU SRBIJE SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE organizuju pozivni

SEMINAR O ORGANSKOM PČELARENjU U sredu, 18. januara 2012. godine, u velikoj sali Privredne komore Srbije (Resavska 15, preko puta Tašmajdanskog parka) u 11 sati.

Pčelarima koji imaju nameru da krenu u ovaj projekat, predavanja će održati stručnjaci i pče­ lari koji imaju sertifikat za organsko pčelarenje, a koji će ih detaljno upoznati sa principima or­ ganskog pčelarenja. Nakon seminara, svako će proceniti može li u svojim uslovima da ispuni stro­ ge zahtevane standarde, što će potvrditi svojim potpisom, koji će označiti punu spremnost za eventualni ulazak u projekat.

Ulaz na ovaj pozivni seminar nije slobodan, jer je broj mesta ograničen.

50

PČELAR, januar 2012

Lazar Rajčić Kalgari – Kanada, 256 Haddon Rd; Calgary, AB; T2V 2Y9; Canada, lazarrajcic@gmail.com

KAKO PRINOSI MEDA U ARGENTINI I BRAZILU UTIČU NA GLOBALNO TRŽIŠTE MEDA Sezona vrcanja meda upravo kreće u Argentini u trenutku kada je pisan ovaj tekst. Ova sezona će ostati zapamćena u analima pčelarstva širom sveta usled promena zakonskih regulativa koje se odnose na međunarodnu trgovinu medom. Još je rano procenjivati koliki uticaj će te promene napraviti u ovoj početnoj fazi Gle­da­ju­ći u ce­li­ni, ni­ko ne oče­ku­je re­kord­ne pri­no­se ar­ gen­tin­skog eks­tra kva­li­tet­nog

me­da ko­ji se ka­te­go­ri­še kao pro­vi­dan. Ve­li­ka po­tra­žnja za so­jom u Ki­ni i In­di­ji do­ve­la je do ma­sov­nog pre­tva­ra­nja ar­ gen­tin­skih pa­šnja­ka u nji­ve, i se­ja­nja so­je na ogrom­nim po­ vr­ši­na­ma. So­ja je za krat­ko vre­ me po­sta­la naj­ve­ći ar­gen­tin­ski iz­vo­zni ar­ti­kal.

Ar­gen­ti­na je po­sta­la pred­ met po­le­mi­ka na tr­ži­štu usled od­ lu­ ke EU po ko­ joj se mo­ ra vid­no ozna­či­ti pri­su­stvo po­le­na

u me­du po­re­klom od ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nih bi­lja­ka (GMO) uko­li­ko pro­ce­nat ta­kvog po­le­ na pre­la­zi 0,9%. Te­o­ret­ski, to je ve­li­ki pro­blem, jer 80% hra­ne na evrop­skom tr­ži­štu po­ti­če od ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nih bi­lja­ka.

Za Ki­nu, In­di­ju, Ka­na­du i Ame­ ri­ku ko­ri­šće­nje GMO bi­lja­ka je od ja­ko ve­li­ke va­žno­sti, usled ras­tu­će svet­ske po­pu­la­ci­je ko­ja je već do­sti­gla 7 mi­li­jar­di lju­di.

To­me tre­ba do­da­ti akut­ni ne­do­ sta­tak ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i ve­ li­ke kli­mat­ske pro­me­ne, ko­je su sva­kim da­nom sve iz­ra­že­ni­je.

Sa na­uč­ne tač­ke gle­di­šta, te­ ško je sa si­gur­no­šću utvr­di­ti ta­

ko ma­le sa­dr­ža­je GMO po­le­na u me­du. Za­tim, mno­gi evrop­ ski pa­ke­ri me­da, da bi op­sta­li na tr­ži­štu i sa­ču­va­li svoj bi­znis, sa­mo će pro­me­ni­ti eti­ke­te i de­ kla­ra­tiv­no uskla­di­ti po­dat­ke o sa­dr­ža­ju GMO po­le­na u me­ du pre­ma no­vim re­gu­la­ti­va­ma.

Za­kon­ska for­ma će ti­me bi­ti za­ do­vo­lje­na, ali osta­je pi­ta­nje ko­ li­ko GMO po­le­na za­i­sta ima u ta­ko upa­ko­va­nom me­du.

Tek pred­sto­je žuč­ne di­sku­ si­je na te­mu GMO po­le­na, na­ kon što se vr­ca­nje ovo­go­di­ šnjeg me­da za­vr­ši u Ar­gen­ti­ni, i kad no­vi pro­pi­si kre­nu da se pri­me­nju­ju u prak­si na no­vom

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

pri­no­su me­da. Glav­na po­met­ nja će na­sta­ti u če­tvr­tom kvar­ ta­lu ka­da je tra­di­ci­o­nal­no naj­ ma­nja po­nu­da ar­gen­tin­skog me­da na tr­ži­štu, jer evrop­ski pa­ke­ri u to do­ba go­di­ne ne­ma­ ju ve­li­ke za­li­he, jer su ih po­tro­ ši­li, a ove go­di­ne ne­ma­ju ni si­ gur­ne ugo­vo­re za ot­kup no­vog me­da.

Bra­zil je naj­ve­ći snab­de­ vač svet­skog tr­ži­šta or­gan­skim me­dom. Ovaj med je pre­te­žno ći­li­bar­ne bo­je, a sa­mo ma­ li deo pot­pa­da u ka­te­go­ri­ju me­da sve­tli­je bo­je (eks­tra sve­ tli ći­li­bar). Pri­no­si u ju­žnom de­lu Bra­zi­la su ove go­d i­n e pre­t r­p e­l i gu­b it­ke od 80%, za raz­li­ku od pro­iz­vod­n je sve­tli­j eg me­da ko­ji se do­b i­ ja u se­ve­ro­i­stoč­nom de­l u ze­

51

mlje i gde se oče­ku­ju po­volj­ ni pri­n o­s i. U sre­d i­š njem de­ lu Bra­z i­l a ve­l i­ke pa­da­v i­n e će se si­g ur­n o ne­g a­t iv­n o od­ra­zi­ ti na uno­s e nek­ta­ra i pro­iz­ vod­n ju me­d a.

Na dru­goj stra­ni, Mek­si­ko je već pro­dao svu pro­iz­vod­nju na­da­le­ko po­zna­tog me­da od me­sku­i­te – vr­sta so­či­va. Osim to­ga, hlad­no vre­me je uni­šti­ lo ve­li­ke po­vr­ši­ne pod me­do­ Pro­vi­dan kao vo­da Eks­tra pro­vi­dan Pro­vi­dan Eks­tra sve­tla ći­li­bar­na bo­ja Sve­tlo ći­li­bar­ne bo­je Ći­li­bar­ne bo­je Tam­no ći­li­bar­ne bo­je

no­snim bi­ljem ko­je da­je med sve­tlo ći­li­bar­ne bo­je. Ti­me bi se još vi­še po­ve­ća­la po­tra­ žnja za bra­zil­skim i ar­gen­tin­ skim me­dom u Evro­pi, u slu­ ča­ju da se po­len bi­lja­ka ko­ji se na­la­zi u nji­ho­vom me­du odo­ bri za ljud­sku is­hra­nu, i sa­mim tim taj med stek­ne pra­vo da se uop­šte sta­vlja na tr­ži­šte, te da mu se on­da na eti­ke­ti na­ve­de da sa­dr­ži GMO po­len.

Kla­si­fi­ka­ci­ja me­da pre­ma bo­ji Wa­ter Whi­te Ex­tra Whi­te Whi­te Ex­tra Light Am­ber Light Am­ber Am­ber Dark Am­ber

Literatura: ABJ Extra Newsletter, 2. decembar 2011, Ron Phipps

Udruženje pčelara „Požarevac“, u saradnji sa agrarnim Fondom za razvoj poljoprivrede grada Požarevca i regionalnom razvojnom agencijom „Bašta“ Srbije u nedelju, 4. marta 2012. godine u 10 sati u Centru za kulturu Požarevac, organizuje

I REGIONALNO SAVETOVANjE PČELARA BRANIČEVSKOG OKRUGA

ZNANjEM DO ZDRAVIH I PRODUKTIVNIH PČELA 10.00–10.15 10.15–11.30

Pozdravna reč, svečano otvaranje Dr med. Rodoljub Živadinović, Žitkovac, predsednik SPOS-a – Nove metode pčelarenja 11.30–12.30 Dr sc. Jevrosima Stevanović, Beograd, docent na Katedri za biologi­ ju Fakulteta veterinarske medicine, šef Laboratorije za genetiku domaćih životinja – Uticaj tretmana pčela lekovima i alternativnim sredstvima na kvalitet pčelinjih proizvoda 12.30–12.45 Pauza (posluženje) 12.45–13.45 Dipl. inž. Slađan Rašić, Beograd, rukovodilac Centra za pčelarstvo ODPF „Radmilovac“, Poljoprivredni fakultet – Dobra pčelarska praksa sa iskustvima iz Izraela 13.45–14.00 Diskusija Za Organizacioni odbor: Radomir Perić, Dejan Milošević, 064/836–2072, 063/221–501

52

PČELAR, januar 2012

Vla­sti­mir Spa­sić Pred­sed­nik Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije, Niš, 060/444–0110

ZNATE LI GDE JE SASTAV REKA? Iako nam se čini da je januar mesec u kom imamo malo poslova na pčelinjaku, ipak i u ovom mesecu ima dosta poslova, manje onih koji su direktno vezani za pčelinja društva, a više onih koji su važni za pčelarenje u narednom periodu. S tim u vezi, najpre ćemo se pozabaviti analizom načina zimovanja pčelinjih društava, a zatim ćemo ukazati na glavne poslove na pčelinjaku u toku januara Da, pitam vas, znate li gde je Sastav Reka? Većina vas ne zna, a dobar deo vas će šaljivo odgovoriti, pa tamo gde se sa­ staju dve reke. To je tačno, ali koje dve reke? To je, po veličini, drugo naseljeno mesto u opšti­ ni Crna Trava, baš tamo gde se sastaju reke Vlasina i Pre­ pišnica, ova druga poznatija i kao Gradska. Ali, zašto je uop­ šte važno da znate gde je Sastav Reka? Važno je, jer i tamo žive i vredno rade pčelari, udruže­ ni u Udruženje pčelara „Crna Trava“, koje broji dvadesetak članova, i još toliko ih ima, koji nisu članovi udruženja

Po­vod da ne­što vi­še sa­zna­te o pče­la­ri­ma Cr­ne Tra­ve su nji­ ho­ve že­lje i hte­nja da se za njih ču­je i ka­že ko­ja reč, ne sa­mo ka­ da se go­vo­ri o ise­lja­va­nju i si­ro­ ma­štvu ovog kra­ja Sr­bi­je. Za­ slu­žu­ju oni pa­žnju, pre sve­ga jer su to vred­ni pče­la­ri, pu­ni op­ti­ mi­zma i na­de da je baš u za­ni­ ma­nju pče­lar­stvom mo­guć op­ sta­nak na nji­ho­vim pro­sto­ri­ ma. I ima­ju pra­vo na op­ti­mi­ zam, jer, uve­rio sam se, ume­ju da pče­la­re, a ima­ju i iz­van­red­ne pri­rod­ne uslo­ve.

Pri­me­ti­li ste, broj­ča­no - ni­je ih mno­go, ali po bro­ju ko­šni­ ca ne za­o­sta­ju za pro­se­kom u

Sr­bi­ji. Po­se­du­ju od 10 do pre­ ko 100 ko­šni­ca, za­vi­sno od čla­ na do čla­na, a naj­vi­še je onih sa 40 do 60, uglav­nom DB ko­šni­ ca. Mno­go va­žni­je od sa­mog bro­ja je, kao što re­koh, nji­ho­ vo zna­nje i is­ku­stvo, jed­na­ko u po­zna­va­nju teh­ni­ke pče­la­re­nja i na­či­nu is­ko­ri­šća­va­nja pče­li­ njih pa­ša. Da je ta­ko, po­tvr­đu­ju i pro­seč­ni pri­no­si, ko­je ostva­ ru­ju na ba­gre­mo­voj pa­ši, od 30 do 35 ki­lo­gra­ma po ko­šni­ci.

Za iz­van­red­ne pa­šne pri­li­ ke, pr­ven­stve­no za ba­gre­mo­vu pa­šu, zna­ju to i pče­la­ri iz okol­ nih op­šti­na: Pi­ro­ta, Ba­bu­šni­ ce, Ga­dži­nog Ha­na, Le­skov­ca i Sur­du­li­ce, ko­jih je u vre­me cve­ta­nja ba­gre­ma ov­de sa pre­ ko hi­lja­du ko­šni­ca.

– Ne sme­ta na­ma nji­ho­vo ma­sov­no do­se­lja­va­nje ko­šni­ca, ima ba­gre­mo­ve pa­še za sve, ali nam sme­ta po­ne­kad ne­ko­rekt­ no po­na­ša­nje po­je­di­na­ca, ko­ji ne is­po­štu­ju ni osnov­na pra­vi­ la po­na­ša­nja i pče­lar­ske eti­ke, ka­že mi Bla­go­je Ra­do­va­no­vić, pred­sed­nik udru­že­nja, na či­ji sam po­ziv bio nji­hov gost.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

Ja se lič­ no ni­ sam ose­ ćao go­stom, jer sam i ra­ni­je bio u dru­štvu sa pče­la­ri­ma Cr­ ne Tra­ve, i sva­ki put mi je bi­ la že­lja da dam svoj do­pri­nos u ostva­ri­va­nju nji­ho­vih ci­lje­va i ak­tiv­no­sti. U tom ci­lju, ra­do sam pri­stao da im da­nas, pot­ pu­no bes­plat­no, de­mon­stri­ ram prak­tič­nu pri­me­nu ok­sal­ ne ki­se­li­ne u su­zbi­ja­nju va­roe.

Isto­vre­me­no, za­do­volj­stvo mi je bi­lo obi­ći pče­li­nja­ke, po­ me­nu­tog Ra­do­va­no­vi­ća, u Te­ go­šni­ci i Gor­njem Ora­hu, ko­ ji po­red ove dve lo­ka­ci­je ima pče­le i u Kal­ni i Kri­vom De­ lu, sa ukup­no 60 Da­dan-Bla­ to­v ih ko­šni­ca. Pre­d­nost dr­ža­ nja pče­la na vi­še lo­ka­ci­ja, Ra­ do­va­no­v ić vi­di u raz­lo­gu da ne­ma uslo­va za se­lid­bu pče­la, ali za­to ova­kvom dis­per­zi­jom ko­šni­ca ostva­ru­je vi­še ba­gre­ mo­v ih pa­ša, tj. jed­nu ba­gre­ mo­vu pa­šu ko­ju ko­ri­sti u raz­ li­či­to vre­me.

Ni­je ovo je­di­na ra­ci­o­na­li­ za­ci­ja ko­ju sam pri­me­tio kad na­šeg do­ma­ći­na Ra­do­va­no­vi­ ća. Za­pra­vo, ko­ri­sno je is­ta­ći da Ra­do­va­no­vić u svo­joj teh­ ni­ci pče­la­re­nja, po­red osta­log, pri­hra­nu še­će­rom za­vr­ši naj­ ka­sni­je do 15. av­gu­sta, po­ga­ če uop­šte ne do­da­je, a ma­ti­ce me­nja sva­ke dru­ge go­di­ne. Ra­ do­va­no­vić raz­re­ša­va, još jed­ nu, ve­či­tu di­le­mu kod pče­la­ ra, jer dr­ži gor­nja le­ta na plo­ di­štu, ve­li­či­ne 6 do 8 cen­ti­me­ ta­ra, dr­ži ih otvo­re­nim pre­ko ce­le go­di­ne i, ka­ko ka­že, ne­ma pro­ble­ma sa vla­gom u ko­šni­ci.

To­kom mog bo­rav­ka, 10. de­ cem­bra 2011, iako je bio zim­ ski dan, tem­pe­ra­tu­ra oko po­ dne­va bi­la je oko 13 ste­pe­ni, a

pče­le su ma­sov­no iz­le­ta­le, baš na tom gor­njem le­tu. U to­ku glav­nog me­do­bra­nja za me­di­ šta ko­ri­sti jed­na­ka te­la kao i za plo­di­šta dva­na­e­sto­ram­ne DB ko­šni­ce. Po­red osta­log, vi­so­ki ra­mo­vi u me­di­štu omo­gu­ću­ju mu da obez­be­di do­bar broj ra­ mo­va sa me­dom, ko­je po po­ tre­bi do­da­je u plo­di­šte, kod za­ zi­mlja­va­nja. Pri­me­tio sam ov­ de još ne­ko­li­ko mo­me­na­ta u teh­ni­ci pče­la­re­nja Ra­do­va­no­ vi­ća, za ko­je se mo­že re­ći da pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­snu ra­ci­ o­na­li­za­ci­ju i spe­ci­fič­nost.

Da se za­i­sta ra­di o vred­nim pče­la­ri­ma iz ovog kra­ja po­tvr­ đu­je i sa­zna­nje da ve­li­ka ve­ći­ na njih sa­ma iz­ra­đu­je ko­šni­

53

ce. Na­rav­no, i Ra­do­va­no­v ić je je­dan od njih. Ali, i tu je se­ bi do­zvo­lio iz­ve­sne ino­va­ci­je za ko­je sma­tra da su ko­ri­sne i da pred­sta­vlja­ju iz­ve­sno po­ bolj­ša­nje. Jed­na od njih je da je pod­nja­ča kod nje­ga ma­njih di­men­zi­ja u od­no­su na plo­di­ šno te­lo za po 10 mm po du­ ži­ni i ši­ri­ni, ta­ko da je sa plo­ di­šnim te­lom na­pra­v io svo­ je­v r­snu okap­ni­cu te je ta­ko pod­nja­ča za­šti­će­ni­ja od pro­ pa­da­nja usled kva­še­nja. Sve su pod­nja­če vi­si­ne 80 mm, sa ži­ča­nom mre­žom i fi­o­kom.

Gor­nja stra­na po­le­talj­ke je ob­ra­đe­na pod ko­si­nom, ka­ ko se ne bi vla­ga za­dr­ža­va­la na njoj.

54

PČELAR, januar 2012

Na osno­vu čla­na 35, stav 1, Sta­tu­ta Sa­ve­za pče­lar­skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je, za­ka­zu­jem sed­ni­cu Skup­šti­ne Sa­ve­za pče­lar­skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je za 28. ja­nu­ar 2012. go­di­ne, u 10 ča­so­va i 30 mi­nu­ ta, u am­fi­te­a­tru Fa­kul­te­ta ve­te­ri­nar­ske me­di­ci­ne u Be­o­gra­du, ul. Bu­le­var Oslo­bo­đe­nja 18, i pred­ la­žem sle­de­ći

DNEV­NI RED

1. IZ­BOR RAD­NIH TE­LA SKUP­ŠTI­NE – 4 čla­na rad­nog pred­sed­ni­štva – 3 čla­na ve­ri­fi­ka­ci­o­ne ko­mi­si­je – 3 čla­na kan­di­da­ci­o­ne ko­mi­si­je – 3 čla­na iz­bor­ne ko­mi­si­je – za­pi­sni­čar i dva ove­ri­va­ča za­pi­sni­ka 2. USVA­JA­NjE PRED­LO­GA NO­VOG PO­ S­LO­V­NI­KA O RA­DU SKUP­ŠTI­NE SA­VE­ZA PČE­LAR­SKIH OR­GA­NI­ZA­CI­JA SR­BI­JE 3. POD­NO­ŠE­NjE IZ­VE­ŠTA­JA SKUP­Š­TI­NI – Iz­ve­štaj o ra­du SPOS-a za 2011. go­di­nu – Fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj i Za­vr­šni ra­čun SPOSa za 2011. go­di­nu – Iz­ve­štaj Nad­zor­nog od­bo­ra za 2011. go­di­ nu – Iz­ve­štaj Su­da ča­sti za 2011. go­di­nu 4. RAZ­MA­TRA­NjE I USVA­JA­NjE – Iz­ve­šta­ja o ra­du SPOS-a za 2011. go­di­nu – Fi­nan­sij­skog iz­ve­šta­ja za 2011. go­di­nu – Iz­ve­šta­ja Nad­zor­nog od­bo­ra za 2011. go­ di­nu – Iz­ve­šta­ja Su­da ča­sti za 2011. go­di­nu

5. IZ­BO­RI – Kra­tak eks­po­ze kan­di­da­ta za pred­sed­ni­ka SPOS-a, sa pred­lo­gom Pro­gra­ma ra­da SPOS-a i Fi­nan­sij­skog pla­na SPOS-a za 2012. go­di­nu – Iz­bor pred­sed­ni­ka SPOS-a – Ve­ri­fi­ka­ci­ja je­din­stve­ne li­ste kan­di­da­ta za čla­no­ve Iz­vr­šnog od­bo­ra SPOS-a, iza­bra­nih na re­gi­o­nal­nim sed­ni­ca­ma de­le­ga­ta Skup­šti­ne SPOS-a 6. POD­NO­ŠE­NjE SKUP­ŠTI­NI NA RAZ­ MA­TRA­NjE I USVA­JA­NjE – Pred­log Pro­gra­ma ra­da SPOS-a no­vo­i­za­ bra­nog pred­sed­ni­ka SPOS-a za 2012. go­di­nu – Pred­log Fi­nan­sij­skog pla­na SPOS-a no­vo­ i­za­bra­nog pred­sed­ni­ka SPOS-a za 2012. go­di­nu 7. RA­ZNO Pred­sed­nik Sa­ve­za pče­lar­skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je, dr med. Ro­do­ljub Ži­va­di­no­vić

P. S. Svi de­le­ga­ti Skup­šti­ne SPOS-a u sta­tu­ tar­nom ro­ku do­bi­će po­štom po­zi­ve za Skup­šti­nu SPOS-a sa pri­pa­da­ju­ćim ma­te­ri­ja­li­ma.

DOPUNA SPISKA PREDAVAČA SPOS-a

Ad­mi­ni­stra­tiv­nom gre­škom struč­ne slu­žbe SPOS-a, pro­pu­šte­no je da se u spi­sku pre­da­va­ča ob­ ja­ve još dva pre­da­va­ča, te ih sa­da ob­ja­vlju­je­mo i iz­vi­nja­va­mo im se na pro­pu­stu: 1. Dra­gan Be­lji­nac 11500 Obre­no­vac, ul. Vu­ka Ka­ra­dži­ća br. 29, (011) 8722-652, (063) 8988-953 Pče­la­ri od 1964. go­di­ne. Tip ko­šni­ca: LR. Na­stav­na sred­stva ko­ri­sti u do­go­vo­ru sa or­ga­ni­za­to­ rom pre­da­va­nja.

– Od­ga­ja­nje ma­ti­ca – Ulo­ga nu­kle­u­sa u raz­vo­ju dru­štva 2. Sa­ša Ra­di­vo­je­vić 11500 Obre­no­vac, ul. So­lun­skog fron­ta br. 65, Zveč­ka, (011) 8765-287, (064) 1129-795, (062) 8894-029 Pče­la­ri od 2011. go­di­ne. Tip ko­šni­ca: LR. Od na­stav­nih sred­sta­va ko­ri­sti ra­ču­nar i vi­deo-bim.

– Za­dru­gar­stvo u pče­lar­stvu – per­spek­ti­ve i kla­ster si­stem Se­kre­tar SPOS-a, Pre­drag Mar­ti­no­vić

Uz po­kro­vi­teljstvo grada No­vog Sada i su­or­ga­ni­za­to­re Grad­ske upra­ve za pri­vre­ du i SPOS-a, u Novom Sadu će se od 2. do 4. februara 2012. godine održati Drugi no­ vosadski sajam pčelarstva

„DANI MEDA“ 2012. NOVI SAD Ma­ni­fe­sta­ci­ju će otvo­ri­ti pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da Alek­san­dar Jo­va­no­vić.

Uče­šće na saj­mu mo­gu uze­ti pče­la­ri sa po­nu­dom pče­li­njih pro­iz­vo­da, pro­iz­vo­đa­či pče­lar­ske opre­me, pro­iz­vo­đa­či ko­zme­ti­ke na ba­zi pče­li­njih pro­iz­vo­da, pro­iz­vo­đa­či vi­na, le­ko­vi­tog bi­lja i ča­je­va, kao i pro­iz­vo­đa­či kon­di­tor­skih pro­iz­vo­da.

Svi za­in­te­re­so­va­ni pro­iz­vo­đa­či opre­me za pče­lar­stvo oslo­bo­đe­ni su pla­ća­nja ko­ti­za­ ci­je. Iz­lo­žbe­ne štan­do­ve obez­be­đu­je or­ga­ni­za­tor.

Sa­ve­to­va­nje pče­la­ra će se odr­ža­ti 4. fe­bru­a­ra od 11 ča­so­va u am­fi­te­a­tru SPENS-a, na pr­vom spra­tu. Pre­da­vač je Ivan Brn­du­šić iz Bo­ra, sa te­mom „Ži­vot pče­la u pri­ro­di“.

Za sve iz­la­ga­če obez­be­đen je bes­pla­tan par­king.

Do­dat­ne in­for­ma­ci­je mo­že­te do­bi­ti od pred­sed­ni­ka dru­štva Đor­đa So­vi­lja: 066/400– 679.

DP „Jo­van Ži­va­no­vić“ No­vi Sad

56

PČELAR, januar 2012

IZVEŠTAJ O RADU SPOS-a od 22. novembra do 13. decembra 2011. godine

SUD­SKI SPOR FIR­ME IRI­KOM PRO­TIV SPOS-a I PO­KRE­TA PO­TRO­ŠA­ČA: Već smo vas u ča­so­pi­su Pče­ lar i na saj­tu SPOS-a oba­ve­sti­ li o tu­žbi fir­me Iri­kom pro­tiv SPOS-a. Pred­sed­nik SPOSa je do sa­da da­vao iz­ja­ve in­ spek­to­ru za pri­v red­ni kri­mi­ nal i tr­ži­šnom in­spek­to­ru, ali ni­smo ima­li pri­li­ku da vi­di­mo tu­žbu. Na­kon da­va­nja svih iz­ ja­va svih ak­te­ra, slu­čaj je do­ šao do is­tra­žnog su­di­je Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du, ko­ji je 7. de­cem­bra u 12 sa­ti po­zvao sve ak­te­re.

Is­po­sta­v i­lo se da je u pi­ta­ nju pri­vat­na tu­žba fir­me Iri­ kom pod­ne­ta 24. ma­ja 2010. go­di­ne pro­tiv Sa­ve­za pče­lar­ skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je, za­ tim pro­tiv Ro­do­lju­ba Ži­va­di­ no­v i­ća, i pro­tiv Po­kre­ta po­ tro­ša­ča „Fo­rum“. U tu­žbi pi­ še da je pod­ne­ta zbog na­ru­ ša­va­nja po­slov­nog ugle­da fir­ me Iri­kom i zbog zlo­u­po­tre­ be mo­no­po­li­stič­kog po­lo­ža­ja SPOS-a.

Iz tek­s ta tu­ž be se vi­d i da se pod „na­r u­š a­v a­n jem po­ slov­n og ugle­d a fir­m e Iri­ kom“ pre sve­g a mi­s li na ob­ ja­v lji­v a­n je re­z ul­t a­t a ana­l i­z a me­d a fir­m e Iri­kom od stra­ ne Po­k re­t a po­t ro­š a­č a Fo­ rum, ka­ko u ča­s o­p i­s u Pče­ lar, ta­ko i na saj­tu SPOS-a.

Pod­se­ć a­m o da je SPOS ob­ ja­v io in­f or­m a­c i­j e do­b i­j e­ ne od Po­k re­t a po­t ro­š a­č a Fo­ rum, ko­j e je Po­k ret po­t ro­š a­

ča Fo­r um ob­j a­v io jav­n o i na svo­j oj kon­f e­ren­c i­j i za štam­ pu, te je te in­for­m a­c i­je mo­ gao da pre­ n e­ s e i bi­ l o ko­ ji dru­g i me­d ij u Sr­b i­j i, pi­s a­n i ili elek­t ron­s ki, pa i ča­s o­p is Pče­l ar i naš sajt.

SPOS se op­tu­žu­je i za „zlo­ u­po­tre­bu mo­no­po­li­stič­kog po­lo­ža­ja“, što je ap­so­lut­no ne­ mo­gu­će, jer SPOS se ne ba­ vi pri­vred­nom de­lat­no­šću, a i kad bi se ba­vio, SPOS ne spro­vo­di ak­ci­je ko­je se ti­ču ce­ne me­da na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­ je, već sa­mo po­ku­ša­va i uspe­ va da na­đe kup­ce u ino­stran­ stvu ko­ji su sprem­ni da srp­ skim pče­la­ri­ma pla­te evrop­ske ce­ne me­da, što je ak­ci­ja ko­ja je pre­po­ro­di­la pče­lar­stvo Sr­bi­je i po­hva­lje­na od mi­ni­stra tr­go­ vi­ne lič­no.

7. de­cem­bra se pred­stav­ nik tu­ži­o­ca ni­je po­ja­vio, a is­ tra­žni su­di­ja je pred­sed­ni­ku SPOS-a i nje­go­vom advo­ka­ tu go­spo­di­nu Sve­ti­sla­vu Ri­sti­ ću, kao i pred­sed­ni­ku Po­kre­ta po­tro­ša­ča Fo­rum i nje­go­vom advo­ka­tu, re­kao da je do­bio pi­sa­no po­vla­če­nje pu­no­moć­ja od stra­ne advo­ka­ta fir­me Iri­ kom, te da će nas po­no­vo po­ zva­ti pi­sme­no. Dru­gim re­či­ ma, advo­kat fir­me Iri­kom je vi­še ne­će za­stu­pa­ti, a dru­gi za­ stup­nik ili pred­stav­nik fir­me Iri­kom se ni­je po­ja­vio, kao ni pri­vat­ni tu­ži­lac Zo­ri­ca Sto­ja­ di­no­vić, di­rek­tor­ka fir­me Iri­ kom, iako su svi ured­no po­ zva­ni.

Ovih da­na, čim je zva­nič­ no bu­de­mo do­bi­li, ob­ja­vi­će­ mo još jed­nu va­žnu in­for­ma­ ci­ju ve­za­nu za ovaj slu­čaj, ko­ja će ovu pro­ble­ma­ti­ku sa ko­jom se bo­ri­mo vi­še od dve go­di­ne, do kra­ja ra­sve­tli­ti.

OT­KUP ME­DA: Ka­ko smo vas u pro­šlom bro­ju ča­so­pi­sa i oba­ve­sti­li, fir­ma Bi­o­dvig kre­ nu­la je 22. no­vem­bra sa ot­ku­ pom ba­gre­mo­vog me­da po ce­ ni od 3,3 evra za pče­la­re. Po­ red po­zi­va na str­plje­nje, jer je uzor­ko­va­na ve­li­ka ko­li­či­ na me­da i bi­će po­treb­no vi­ še me­se­ci za ot­kup svih ko­li­ či­na, po­zi­va­mo vas i da shva­ ti­te objek­tiv­ne okol­no­sti da se mo­ra če­ka­ti red, jer pr­vo med mo­ra da se ot­ku­pi od onih ko­ji su se pr­vi pri­ja­vi­li i či­ji je med pr­vi uzor­ko­van. Po­red to­ga, Upra­va za ve­te­ri­nu zah­te­va­ la je da se od ove go­di­ne uve­ de po­se­ban si­stem do­dat­nog uzor­ko­va­nja me­da od stra­ne spolj­nog uzor­ki­va­ča ko­ji mo­ra do­ći iz Be­o­gra­da da uzor­ku­ je med ko­ji pri­stig­ne u po­gon, te če­ka­nje i tih ana­li­za do­dat­ no kom­pli­ku­je i uspo­ra­va pro­ ces ot­ku­pa.

Ovih da­na smo čak op­tu­ že­ni da ob­ma­nju­je­mo pče­la­ re da će se med pla­ća­ti to­li­ ko ko­li­ko je na­ve­de­no, što je pot­pu­na ne­i­sti­na, iako je pri­ med­ba sa re­al­nom pod­lo­gom ka­da se po­gle­da sta­nje na tr­ ži­štu, da su ce­ne ko­je se mo­ gu po­sti­ći u ino­stran­stvu i da­ lje ni­ske. Ob­ja­šnje­nje je jed­

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

no­stav­no, jer je fir­ma Bi­o­dvig do­dat­no spu­sti­la svo­ju ce­nu uslu­ge, ovog pu­ta dra­stič­no, sa­mo da bi se obe­ća­nje da­ to pče­la­r i­ma is­pu­ni­lo, jer ni­ je že­le­la da ru­ši svoj kre­di­bi­li­ tet i da ne ot­ku­pi uzor­ko­va­ni med po una­pred pro­kla­mo­ va­noj ce­ni. Tu ce­nu na dru­ ga­či­ji na­čin ovog tre­nut­ka na tr­ži­štu i ni­je mo­gu­će po­sti­ći, već sa­mo ra­dom sa mi­ni­mal­ nom ce­nom uslu­ge ot­ku­pa, i iz­me­nje­nim uslo­v i­ma pla­ ća­nja u od­no­su na do­go­vo­re sa pret­hod­nim kup­ci­ma. Za­ hva­lju­je­mo se fir­mi Bi­o­dvig na iz­u­zet­nom raz­u­me­va­nju i vr­hun­skom pro­fe­si­o­na­li­zmu ko­ji je po­ka­za­la u ovom te­ škom tre­nut­ku za sve nas. Sa­ da nam osta­je sa­mo da bu­de­ mo str­plji­v i, jer Bi­o­dvig ra­ di sve što je u nje­go­voj mo­ći i ko­r i­sti svoj pu­ni ka­pa­ci­tet, ko­ji je ove go­di­ne i pro­ši­ren, ka­ko bi mak­si­mal­no ubr­zao pro­ce­du­ru ot­ku­pa, ali, jed­no­ stav­no se ra­di o ve­li­kim ko­li­ či­na­ma uzor­ko­va­nog me­da, ko­ji fi­zič­ki ne mo­že da se ot­ ku­pi i iz­ve­ze za krat­ko vre­me.

URED­BA: Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­v re­de do­ne­lo je Ure­ d­bu o pod­sti­ca­ji­ma kroz ak­ tiv­no­sti usme­re­ne na stva­ra­ nje pro­iz­vo­da sa ve­ćom do­ da­tom vred­no­šću, o ko­r i­šće­ nju pod­sti­ca­ja od 41% za na­ bav­ku opre­me ko­ja se ko­r i­sti, po­red osta­log, i u pro­ce­su do­ bi­ja­nja i ob­ra­de me­da, iako ni­je pri­mar­no bi­la na­me­nje­ na pče­lar­stvu. Na ža­lost, rok za pod­no­še­nje zah­te­va je bio ve­o­ma kra­tak, do 5. de­cem­ bra 2011. go­di­ne, a Ured­ba je ob­ja­vlje­na ka­sno i ni­je mo­

gla da uđe u pret­hod­ni broj Pče­la­ra, te smo je ob­ja­v i­li sa­ mo na in­ter­net saj­tu SPOS-a.

Ured­ba pred­v i­đa pod­no­še­nje ra­ču­na za već ku­plje­nu opre­ mu, što zna­či da je opre­ma mo­ra­la da se ku­pi pre kon­ku­ ri­sa­nja. Ipak, to je bi­la do­bra pri­li­ka za one ko­ji su opre­ mu već na­ba­v i­li to­kom 2011. go­di­ne, da kon­ku­r i­šu, jer su mo­gli da do­bi­ju ovaj zna­ča­ jan pod­sti­caj. Na ža­lost, zbog krat­kog ro­ka i ma­le mo­guć­ no­sti za ši­re­nje ove in­for­ma­ ci­je, ve­ro­vat­no je ma­li broj pče­la­ra mo­gao da kon­ku­r i­še za ovaj pod­sti­caj. Oni ko­ji su kon­ku­r i­sa­li mo­ra­li su da ima­ ju re­g i­stro­va­no po­ljo­pri­v red­ no ga­zdin­stvo, da su ku­pi­li opre­mu ko­ja ko­šta naj­ma­nje 50.000 di­na­ra bez PDV-a, i da su ima­li naj­ma­nje 30 ko­šni­ca.

Mo­glo je da se kon­ku­ri­še za sle­de­ću opre­mu: cen­tri­fu­ge, stre­sač pče­la, elek­trič­ni ot­kla­ pač sa­ća, elek­trič­ne pum­pe i pu­ni­li­ce za med, auto­mat­ski sto za pa­ko­va­nje me­da, kan­ te za med, ci­ster­ne, to­pi­o­ni­ci za vo­sak, elek­trič­ni de­kri­sta­ li­za­tor, sor­tir­ke, va­ku­mir­ke, pa­ke­r i­ce, ka­li­bra­to­r i, li­ni­ja za pro­iz­vod­nju hra­ne, mlin če­ ki­ćar za mle­ve­nje še­će­ra i su­ ša­ra za po­len.

LI­STA IZA­BRA­NIH KAN­ DI­DA­TA ZA ČLA­NO­VE IZ­ VR­ŠNOG OD­BO­RA SPOSa: Kao što vam je po­zna­to, u pret­hod­na dva me­se­ca oba­ vljen je iz­bor 14 kan­di­da­ta za čla­no­ve Iz­v r­šnog od­bo­ra SPOS-a, u svih 14 re­gi­on ­ a Sr­ bi­je, ko­ji da­ju po jed­nog čla­ na Iz­v r­šnog od­bo­ra. Pet­na­e­ sti član no­vog Iz­vr­šnog od­

57

bo­ra je po funk­ci­ji pred­sed­ nik SPOS-a, ko­ji će se iza­bra­ ti na pred­sto­je­ćoj Skup­šti­ni SPOS-a 28. ja­nu­ar­ a 2012. go­ di­ne. Evo kom­plet­nog spi­ska kan­di­da­ta, ko­ji će po­sta­ti čla­ no­v i IO SPOS-a, ka­da pred­ sto­je­ća Skup­šti­na SPOS-a bu­ de ve­ri­fi­ko­va­la je­din­stve­nu li­ stu kan­di­da­ta za čla­no­ve Iz­ vr­šnog od­bo­ra: Mi­lo­rad Nov­ ko­v ić iz Ni­ša, Du­šan Ko­stić iz Le­ba­na, Mi­lu­tin Pe­tro­v ić iz Kra­gu­jev­ca, De­jan Mi­lo­še­v ić iz Drm­na, Mar­ko Man­dić iz Pri­je­po­lja, Da­mljan Dra­mlić iz Lu­ča­na, Mi­ro­slav Va­si­li­je­ vić iz Kru­šev­ca, Mi­len­ko Gi­ ća­nov iz Ši­da, Mi­lo­rad Ev­tić iz Va­lje­va, Slav­ko Lu­ko­v ić iz Ne­ go­ti­na, Mi­la­din Mi­lo­sa­vlje­v ić iz Zre­nja­ni­na, Ta­tja­na Mr­dak iz Siv­ca, Slo­bo­dan Cvit­ko­vac iz Be­o­gra­da, i Go­ran Ča­kar­ dić iz La­za­rev­ca. Za pred­sed­ ni­ka SPOS-a, dru­štva i udru­ že­nja su za sa­da kan­di­do­va­la sa­mo jed­nog kan­di­da­ta, do­sa­ da­šnjeg pred­sed­ni­ka SPOS-a Ro­do­lju­ba Ži­va­di­no­v i­ća.

STA­NjE I PER­SPEK­TI­ VE RAZ­VO­JA ZA­DRU­GAR­ STVA: Dru­štvo agrar­nih eko­ no­mi­sta Sr­bi­je je 13. de­cem­ bra na Po­ljo­pri­v red­nom fa­ kul­te­tu or­ga­ni­zo­va­lo Sa­ve­to­ va­nje sa me­đu­na­rod­nim uče­ šćem na te­mu „Sta­nje i per­ spek­ti­ve raz­vo­ja za­dru­gar­ stva“. Sku­pu je pri­su­stvo­vao i mi­ni­star po­ljo­pri­v re­de go­ spo­din Du­šan Pe­tro­v ić sa sa­ rad­ni­ci­ma, kao i po­moć­nik mi­ni­stra eko­no­mi­je i re­g i­ o­nal­nog raz­vo­ja, za­jed­no sa broj­nim po­sle­ni­ci­ma za­dru­ ga i dru­g ih ob­li­ka udru­ži­va­ nja po­ljo­pri­v red­ni­ka Sr­bi­je.

58

PČELAR, januar 2012

Is­pred SPOS-a sku­pu je pri­ su­stvo­vao pred­sed­nik SPOSa. Ta­ko­đe, pri­su­stvo­vao je i pred­sed­nik Dru­štva pče­la­ra iz Obre­nov­ca i di­rek­tor ta­mo­ šnje pče­lar­ske za­dru­ge, go­ spo­din Sa­ša Ra­di­vo­je­v ić.

Za­hva­lju­je­mo se pred­sed­ ni­ku Dru­štva agrar­nih eko­no­ mi­sta Sr­bi­je, prof. dr Mi­la­di­nu Še­var­li­ću na po­zi­vu, kao i na to­me što je omo­gu­ćio bes­plat­ no uče­ šće SPOS-a na ovom sku­pu sa me­đu­na­rod­nim uče­ šćem.

Ve­o­ma je va­žno što je na­ kon se­dam re­v i­zi­j a u po­sled­ njih 10 go­di­na, sa­da zva­nič­

no sa­op­šte­no da će no­v i za­ kon ko­ji re­gu­li­še od­no­se u za­dru­ga­ma bi­t i u skup­štin­ skoj pro­ce­du­r i već u ja­nu­a­r u, što će raz­re­ši­t i mno­ge pro­ ble­me, ali i ko­nač­no imo­v i­ nu za­dru­ga pre­pu­sti­t i za­dru­ ga­ma i za­dru­ga­r i­ma, či­me će bi­t i ko­nač­no uki­nu­ta dru­ štve­na svo­ji­na ko­j a je, upr­ kos Usta­vu Sr­bi­je iz 2006. go­ di­ne, ipak op­sta­la u za­dru­ga­ ma, a što je umno­go­me ome­ ta­lo i da­nas ome­ta nji­hov rad.

Na­c rt Za­ko­na o za­dru­ga­ma mo­že­te na­ć i na saj­tu SPOS-a: www.spos.in­f o/pro­p i­s i.php? tip=6

SA­STA­NAK SA PRED­ STAV­NI­CI­MA DEL­TA ĐE­NE­ RA­LI OSI­GU­RA­NjA: Pred­ sed­nik SPOS-a je 13. de­cem­ bra imao sa­sta­nak sa pred­stav­ ni­ci­ma osi­gu­ra­nja Del­ta Đe­ne­ ra­li. Glav­na te­ma sa­stan­ka bi­le su mo­guć­no­sti ži­vot­nog osi­gu­ ra­nja čla­no­va SPOS-a pod po­ volj­ni­jim uslo­vi­ma.

Usko­ro oče­ku­je­mo iz­ve­ štaj o pret­hod­nim no­vo­u­ve­ de­nim osi­gu­ra­nji­ma pče­lar­ ske pro­iz­vod­nje, ko­je je Del­ ta Đe­ne­ra­li uveo na­kon du­g ih ana­li­za i pre­go­vo­ra sa SPOSom, ko­ji su tra­ja­li vi­še od go­ di­nu da­na.

PČELARSKI PRIBOR I OPREMA

Dragan Šabac

szpr

Telefoni: 015/377-009, 063/233-813 15353 Majur, Ul. Vere Blagojević br. 26

 KOMPLET ZA ARMIRANJE PO 2 SATNE OSNOVE Raspitajte se zašto je armiranje najefikasniji i najbrži način ožičavanja ramova i to bez bušenja!

NOVO!

Razboj El. žvrk Kalem žice 0,5kg Klešta 4.200 - 3.200 din.

Dekristalizatori - grejači za med

AKCIJA! - ISKORISTITE NOVOGODIŠNJI POPUST DO 15. 01. 2012. GODINE

 ELEKTRO POGON ZA CENTRIFUGU 12 V 13.500 - 11.500 din.

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

59

60

povoljne otkupne cene dajemo ambalažu na korišćenje dolazimo po med Radno vreme od 8 do 16 sati.

Ovlašćeni otkupljivač: Ranko Dragosavljević, tel: 063 869 52 53 Maja promet doo, Beograd, Radoslava Grujića 21a tel: 011 24 44 390, 011 24 33 423, www.majamed.com

PČELAR, januar 2012

SAVEZ PČELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

61

62

PČELAR, januar 2012

PREMINUO NIKOLAJ IVANOVIČ KRIVCOV

25. no­vem­bra smo do­bi­li tu­žnu vest iz Ru­si­je da je pre­mi­nuo prof. dr Ni­ ko­laj Iva­no­vič Kriv­cov, di­rek­tor Na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog in­sti­tu­ta za pče­lar­stvo u Rib­no­ju.

Iz­ne­nad­na smrt na­šeg dra­gog pri­ja­te­lja, du­go­go­di­šnjeg dra­gog nam go­sta i sa­rad­ni­ka, po­go­di­la je ceo pče­lar­ski na­rod Ru­si­je, Sr­bi­je i dru­gih ze­ma­lja.

Ro­đen je 3. sep­tem­bra 1945. go­di­ne. Za­vr­šio je Or­lov­ski dr­žav­ni pe­da­go­ ški in­sti­tut 1970. go­di­ne. Dok­tor po­ljo­pri­vred­nih na­u­ka po­stao je 1992. go­di­ ne, pro­fe­sor dok­tor 1995. go­di­ne, aka­de­mik Ru­ske aka­de­mi­je po­ljo­pri­vred­nih na­u­ka 2007. go­di­ne. Od ukup­no oko 250, naj­vi­še na­uč­nih ra­do­va ob­ja­vio je u obla­sti se­lek­ci­je, ge­ne­ti­ke i ga­je­nja pče­la. Autor je ili ko­a­u­tor 18 knji­ga i bro­šu­ ra, od ko­jih su tri pre­ve­de­ne na srp­ski je­zik. Di­rek­tor Na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog in­ sti­tu­ta za pče­lar­stvo u gra­du Rib­no­je u Rja­zan­skoj obla­sti, po­stao je 1988. go­di­ne, a smrt ga je za­ te­kla na toj funk­ci­ji. La­u­re­at je Dr­žav­ne na­gra­de Ru­ske fe­de­ra­ci­je u obla­sti na­u­ke i teh­ni­ke 2000. go­di­ne.

Sa­hra­na će se oba­vi­ti u ne­de­lju, 27. no­vem­bra 2011. go­di­ne. SPOS je da­nas po­slao te­le­gram sa­ u­če­šća u ime svih pče­la­ra Sr­bi­je.

Ne­ka mu je več­na sla­va i hva­la za sve što je či­nio na pla­nu raz­vo­ja i una­pre­đe­nja pče­lar­stva!

SPOS

ANA TRAJKOVIĆ (1925-2011) IN MEMORIAM Veteranka pčelarstva Beograda i Srbije. Ona i suprug Velja, a na njenu inicijativu, osnovali su pčelinjak koji je brojao do 140 košnica. Bila je veliki zaljubljenik u pčele i ostala im je verna do kraja života. U DP “Beograd” bila je omiljena, poštovana i uvažavana.

Društvo pčelara “Beograd” Neka joj je večna slava i hvala.

NIKOLA VOJISAVLjEVIĆ (1931-2011) IN MEMORIAM Kra­jem no­vem­bra 2011. go­di­ne oti­šao je iz pče­lar­skih re­do­va či­ka Ni­ko­la, pče­lar­ska le­gen­da u ovom kra­ju. Mi­ran i ne­na­me­tljiv pče­lar iz Ve­li­kog Iz­vo­ra, bio je član ovog dru­štva od 1954. go­di­ne, no­si­lac zlat­ne me­da­lje i zva­nja „Po­ča­ sni pče­lar“.

Ne­ka mu je več­na sla­va i hva­la.

DP „Ti­mok“, Za­je­čar

QQPro­da­jem 20 kom. AŽ Grom ko­ šni­ca sa pče­la­ma 021/431–792; QQPro­da­jem PVC ma­tič­ne re­šet­ke, be­ža­li­ce, hra­ni­li­ce 2,5 li­tra, be­ža­li­ce za le­to, bok­se­se, ka­ve­ze. 014/222– 700, 064/651–1500; QQPče­lar­stvo Ko­va­če­vić. Po­len i med. Cr­na Ba­ra – Bo­ga­tić. 063/842– 6187, 064/490–4495; QQNaj­sa­vre­me­ni­je sku­plja­če po­le­na i hva­talj­ke ro­je­va ša­ljem po­u­ze­ćem.

Jev­đo­vić, 034/340–785, 063/717– 9876; QQPo­len sa Ku­ka­vi­ce, po­li­flor­ni, sve bo­je, su­še­ni. Zvon­ko Va­sić.

016/252–248, 063/418–096; QQPro­da­je­mo se­me fa­ce­li­je, sor­ta „Ju­li­ja“. Ob­ra­do­vić, 023/818–145;

MALI OGLASI

QQPro­da­jem pče­lar­sku trak­tor­sku pri­ ko­li­cu sa 30 LR ko­šni­ca. Po­volj­no.

025/5742–445; QQPro­da­jem kamp-pri­ko­li­cu „Bra­ ko“. 015/425–114; QQPro­da­jem 100 DB-LR dru­šta­va, 100 ro­je­va, se­me helj­de, Pa­vlo­vić.

015/510–241, 063/7561–513; QQPro­fe­si­o­nal­ni sto­lar, alat­ni­čar, pče­ lar, tra­ži po­sao. Se­zon­ski ili sta­lan.

063/758–4747; QQPro­da­jem auto­bus „TAM“ sa 56 AŽ Stan­dard ko­šni­ca, sa pče­la­ma.

011/877–1766, 063/783–6502; QQPro­da­jem se­me fa­ce­li­je „Ju­li­ja“, se­tva 2 h go­di­šnje. 063/853–4398, 061/655–1646, 022/737–462;

QQKo­šni­ce LR, DB, od li­pe: 3.200; Ko­šni­ce LR, DB, od ča­mo­ve da­ske: 3.500; Ra­mo­vi: 22. 064/638–7424; QQPro­da­jem pra­zne 60 AŽ 11 – GROM ko­šni­ce (po­lov­ne). 063/804– 7963; QQPro­da­jem li­ni­ju za pro­iz­vod­nju po­ga­ča, mlin, me­šli­cu i ke­sa­ru.

064/630–5228, 064/996–8165; QQPro­da­jem šum­ski med. Ce­na 3 evra. 064/613–9846; QQ„Eko­med“ – Niš – par­ni to­pi­o­ni­ci za ce­le ra­mo­ve sa pre­som, pre­se za vo­sko­va­ri­nu, me­ha­nič­ke va­ge, oplod­ nja­ci. 018/580–897, 060/058–0897; QQSZR „In­ker opre­ma“, pro­iz­vod­ nja ra­mo­va, ce­na ra­ma: 20 di­na­ra.

063/192–0741.