pcelar_jul_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.

Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani:

Samo~i{}ewe p~ela od varoe Foto/film: Ivan Brndu{i}, Bor

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. @ivoslav Stojanovi}

ZA[TO NIJE [TAMPAN ZBORNIK SA TRE]EG KONGRESA SPOS-a?

290 @ivoslav Stojanovi}

MINISTARSTVU POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE UPRAVI ZA INSPEKCIJSKI NADZOR 292 Rodoqub @ivadinovi}

MED TOPI SUVI[NE KILOGRAME! 293 ZNA^AJNO OTKRI]E NA[EG P^ELARSTVA

298

Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUL

300

Michael Palmer

PET NAJBOQIH TEHNIKA ZA NEGOVAWE ROJEVA

304

V. V. Skripnik

O RASTU POPULACIJE VAROE

307

Petar @. \ergovi}

MEDQIKA I MED MEDQIKOVAC

310

Dejan Krecuq

EVROPA UPOZORAVA: HEMIKALIJE U MEDU

314

IZABRAN NOVI ZAMENIK PREDSEDNIKA SPOS-a Dejan Krecuq

SUSPENDOVAN UVOZ BRAZILSKOG MEDA U EU

315

PRAVILNIK ZA U^E[]E NA IZLO@BI P^ELARSTVO TA[MAJDAN 2006 316 Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUL

318

\oko Ze~evi}

PETKO, TR^I, ^UJU SE '^ELE P^ELAR, jul 2006.

323

Izdvajamo iz sadr`aja Rodoqub @ivadinovi}

MED TOPI SUVI[NE KILOGRAME! 293 Veoma zanimqivo tuma~ewe qudske fiziologije obe}ava dobru prodaju meda p~elarima, jer se pokazalo da konzumirawe meda pre spavawa poma`e proces mr{avqewa!

ZNA^AJNO OTKRI]E NA[EG P^ELARSTVA 298 Iako je do sada nau~nicima bilo dobro poznato da p~ele obaraju varou sa sebe i o{te}uju je, Ivan Brndu{i} iz Bora je taj proces uspeo da snimi kamerom! Pogledajte slike dok ne budete imali priliku da film i sami pogledate!

Michael Palmer

PET NAJBOQIH TEHNIKA ZA NEGOVAWE ROJEVA 304 Pro~itajte ovu veoma razlo`nu studiju o formirawu i negovawu rojeva. Bi}ete iznena|eni jednostavno{}u i prakti~no{}u razmi{qawa autora koji o~igledno ima veliko p~elarsko iskustvo.

Petar @. \ergovi}

MEDQIKA I MED MEDQIKOVAC 310 Nau~ite {ta je medqikovac!

289

Re~ urednika U ovom broju imamo sre}u da objavimo dve ekskluzivne vesti (o lo{im vestima }emo neki drugi put). Zbog prve }e jedan svetski trend omogu}iti ubrzanu prodaju meda (ako nam poqoprivredna inspekcija uz prijavu i to ne zabrani kao {to zabrawuje prodaju neselekcionisanih matica, pa da do izra`aja do|u falsifikatori meda), dok }e druga u~initi da se za Srbiju ~uje u celom p~elarskom svetu. O prvoj vesti ne}u vi{e ni{ta re}i, pro~itajte tekst. Ali, druga zavre|uje svu na{u pa`wu. Na{ poznati p~elarski entuzijasta Ivan Brndu{i} iz Bora kamerom je snimio jednu do sada nigde u svetu snimqenu pojavu, pojavu skidawa varoe od strane samih p~ela! Ovaj film bi}e 29. jula ekskluzivno prikazan p~elarima Srbije u Aleksincu pred ~lanom Evropske radne grupe za integralnu borbu protiv varoe

Misao meseca Bog je ~oveku dao sposobnost da razgovara, kako bi mu sakrio misli.

(Dr Antonio Nanetti iz Instituta za p~elarstvo u Italiji) ~iji komentar ve} `eqno o~ekujemo. Svakako }e ovaj film obi}i svet i p~elarska Srbija osvetla}e obraz dr`avi Srbiji, sem ako ona do tada ne uni{ti svoje p~elarstvo!

I na kraju, treba da znate podatak da sam sa stupawem na du`nost urednika 2004. zatekao 8 421 ~lana SPOS-a, a trenutno ih, nakon samo dve godine, ima 9 416, tj. 995 vi{e, ili izra`eno u procentima ~ak 11,82% vi{e! Ovom prilikom vam se u ime SPOS-a zahvaqujem na takvom enormnom rastu poverewa, a ~asopis }e se truditi da jo{ ekskluzivnijim i korisnijim sadr`ajem opravda to poverewe!

ZA[TO N I JE [TA MPAN ZBOR N I K SA TR E] EG KON GR ESA SP OS-a?

Za Izvr{ni odbor SPOS-a, Predsednik SPOS-a, @ivoslav Stojanovi} Kao {to znate, SPOS je obe}ao da }e u ovoj godini svim ~lanovima pokloniti zbornik radova sa III kongresa SPOS-a koji je odr`an 18. i 19. decembra 2005. godine.

Me|utim, novi Izvr{ni odbor SPOS-a bio je prinu|en da donese odluku o wegovom ne{tampawu. Za to ima vi{e razloga.

Prvi je svakako taj {to je u roku dogovorenom sa moderatorima sekcija u SPOS pristigao samo jedan jedini rad. Posle dve intervencije na{e stru~ne slu`be, danas, {est meseci nakon odr`avawa Kongresa, u SPOS-u se nalazi tek ne{to vi{e od polovine radova. Mo`e li se od{tampati polovi~ni zbornik? Na{e mi{qewe je da ne. Zato smo doneli odluku da se u ~asopisu objavi spisak svih onih koji nisu dostavili svoje radove. Napomiwemo da je SPOS uredno izvr{io isplate honorara autorima radova u vrednosti od 4 000 dinara po radu, plus po 10 000 dinara svakom od moderatora.

290

Drugi veliki problem su svakako nespretno planirana sredstva (ni blizu potrebnim) za {tampawe ovog zbornika od strane prethodnog saziva Izvr{nog odbora i posledwe Skup{tine SPOS-a. Naime, za {tampawe Zbornika je potrebna skoro tolika suma novca kolika i za ~etvoromese~no {tampawe P~elara! Zna~i, ~ak i kad bi imali sve radove na raspolagawu, pitawe je da li bi mogli da od{tampamo zbornik.

Zato je Izvr{ni odbor bio prinu|en da donese nepopularnu odluku i da obe}ani zbornik ne {tampa. Ovakva odluka nije doneta olako i nije uperena protiv odluke prethodnog Izvr{nog odbora. Naprotiv, mi{qewa smo da je ona bila dobra za sve p~elare i Savez u celini, ali kod dono{ewa takve odluke nije bio poznat broj radova i cena {tampawa Zbornika. Molimo sve p~elare ~lanove SPOS-a da nas razumeju i da navedene razloge za dono{ewe ovakve odP^ELAR, jul 2006.

luke prihvate kao opravdane. Pristigli radovi }e se ipak sukcesivno objavqivati u P~elaru, tako da ne}ete ostati uskra}eni po tom pitawu i ima}ete prilike da pro~itate najboqe radove sa Kongresa. Me|utim, Izvr{ni odbor je odlu~io da ~lanovima na neki na~in nadoknadi izgubqeno, bar u finansijskom pogledu, tako {to je isplanirao da sprovede nekoliko akcija: 1) Da od{tampa i svim ~lanovima podeli besplatne luksuzne ~lanske karte SPOS-a. One }e pored osnovne uloge imati i funkciju da zamene sertifikat SPOS-a

koji je pro{le godine deqen p~elarima i na osnovu koga su mnogi p~elari ostvarivali ve}i promet meda, dokazuju}i sertifikatom da pripadaju jednoj tako velikoj organizaciji kao {to je SPOS; 2) Da u majskom broju ~asopisa P~elar od{tampa nalepnice za unutra{we staklo automobila za sve ~lanove; 3) Da uz decembarski broj ove ili januarski broj naredne godine svim ~lanovima pokloni DVD film Ivana Brndu{i}a iz Bora o nukleusima.

SP I SAK P R EDAVA^A P O SEKCI JA MA TR E] EG KON GR ESA SP OS-a KOJI N I SU DOSTAVI LI SVOJE KOMP LETN E RA DOVE ZA OBJAVQI VAWE U ZBOR N I KU EKONOMIKA P^ELAREWA, ISTORIJAT I STANDARDIZACIJA (Moderator: Dipl. ing. Marko Stanojevi}): 1. Dipl. ing. Renata Horvat, Prof. dr Mi}a Mladenovi} 2. Dipl. ing. Valentina Simeonova, Prof. dr Mi}a Mladenovi} APITERAPIJA (Moderator: Dipl. ing. Sla|an Ra{i}) 1. Dr vet. med. An|elka Rai~evi}, Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, Prof. dr Gordana Vitorovi} 2. Dr sci. vet. med. Nada Dugali} Vrndi}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dr sci. vet. med. V. Vukovi} 3. Prof. dr vet. med. Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dr vet. med. Mirjana Bo{wak 4. Prof. dr Milan Balti}, Prof. dr Vlado Teodorovi}, Mr Nedeqko Karabasil P^ELIWE PA[E (Moderator: Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar) 1. Mr Goran Jevti}, Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Dr Qubi{a Stanisavqevi}, Dipl. ing. Jasmina Radovi} 2. Dr Qubi{a Stanisavqevi} TEHNOLOGIJA P^ELARSTVA (Moderator: Prof. dr Mi}a Mladenovi}) 1. Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dipl. ing. Sla|an Ra{i} P^ELAR, jul 2006.

2. Mr Goran Mirjani}, Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dipl. ing. Sla|an Ra{i}, Dipl. ing. Radivoje Maksimovi} 3. Dipl. biol. Aneta Georgijev, Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dipl. ing. Sla|an Ra{i} 4. Dipl. biol. Zoran Stojanovi} BOLESTI P^ELA (Moderator: Prof. dr Bosiqka \uri~i}) 1. Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Dr vet. med. Marija Popovi}, Dr med. @ikica Novakovi}, Dr vet. med. Zoran Ili} 2. Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, Dr vet. med. Slobodan Savi}, Dr vet. med. Kazimir Matovi} 3. Dr vet. med. Marija Popovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Dr vet. med. Veselin Jovanovi}, Dr vet. med. Mirjana Bo{wak 4. Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Mr sci. Neboj{a Nedi}, Dr Maja Velhner Podatke obradio: Predrag Martinovi}, sekretar SPOS-a 291

PISMO

M I N I STARSTVU P OQOP R I VR E DE, [UMARSTVA I VODOP R I VR E DE U P RAVI ZA I N SP EKCI JSKI NA DZOR BEOGRA D, Nema wi n a 22, n/r gospo d i n u Neboj{ i Ri st i}u Izvr{ni odbor Saveza P~elarskih organizacija Srbije je na svojoj vanrednoj sednici odr`anoj 24. juna 2006. godine, razmatrao aktuelnu problematiku vezanu za proizvodwu matica nakon {iroke akcije Poqoprivredne inspekcije na mnogim p~eliwacima u na{oj zemqi. Sastanku su, pored ~lanova Izvr{nog odbora, prisustvovali i gospodin Nenad Terzi}, zadu`en za p~elarstvo u Va{em Ministarstvu i gospodin prof. dr Mi}a Mladenovi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu i {ef Katedre za p~elarstvo na istom fakultetu. Tokom konstruktivne, na momente i veoma o{tre, ali argumentovane diskusije, konstatovano je slede}e ~iweni~no stawe: – Zakon o merama za unapre|ewe sto~arstva postoji od 1991. godine („Sl. glasnik RS“, br. 61/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005) i ~l. 14 precizno defini{e uslove proizvodwe kvalitetne priplodne stoke (u na{em slu~aju matica), – Od 1991. godine ovo je prvi put da je inspekcija krenula u ozbiqnu i {iroku kontrolu i to u centralnom vremenskom terminu proizvodwe matica, – Direktna primena navedenog Zakona, najdirektnije bi negativno uticala na daqi razvoj p~elarstva u Srbiji zbog prevelike nesrazmere proizvodnih kapaciteta registrovanih proizvo|a~a (Apicentar sa kooperantima i Poqoprivredni fakultet – Zemun sa svojim reprocentrima i reprostanicama) i realnih potreba p~elarstva Srbije (odnos je oko 1:10), – Navedeni Zakon stavqa u monopolisti~ki polo`aj registrovane proizvo|a~e matica, – Navedenim Zakonom nije predvi|eno da li, ko i kako kontroli{e kvalitet proizvedenih matica, ve} je dovoqan uslov da poti~u od registrovanih proizvo|a~a, {to sigurno nije dobro za p~elarstvo Srbije.

292

Imaju}i u vidu navedeno ~iweni~no stawe da imamo Zakon koji se mora po{tovati (dok se ne izmeni, jer Zakon je Zakon), da je osnovni ciq i Ministarstva i Saveza p~elarskih organizacija Srbije daqi razvoj i unapre|ewe na{eg p~elarstva, predla`emo i zahtevamo slede}e: 1) Da se prekine daqa akcija Poqoprivredne inspekcije u naredne 1–2 godine, a da u tom periodu dosada{wi proizvo|a~i matica usaglase svoj rad i proizvodwu matica sa va`e}im Zakonom, 2) Da se pokrene inicijativa za izmenu navedenog Zakona uz direktnu saradwu sa na{im Savezom koji broji skoro 10 000 ~lanova, 3) Da se u navedenom periodu od 1–2 godine ne primewuju kaznene odredbe navedenog Zakona, 4) Da Savez p~elarskih organizacija Srbije od 1. januara 2007. godine ne objavquje oglase neregistrovanih proizvo|a~a matica u svom internom glasilu „P~elar“.

Nadamo se da }e te osnovne stavove sa na{e sednice prihvatiti na pravi na~in i da }e to biti prvi korak za na{u budu}u uspe{nu saradwu koja bi bila na dobrobit p~elarstva, poqoprivrede i {umarstva, pa i privrede Srbije u celini. P~elari Srbije su dobro organizovani, primewuju savremene metode p~elarewa i uvek su `eqni novih saznawa. O tome dokaze pru`aju brojna stru~na savetovawa koja su najpose}enija od svih skupova sli~ne vrste.

Srda~an pozdrav uz iskrenu `equ za uspe{nom saradwom.

Predsednik SPOS-a, Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} P^ELAR, jul 2006.

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@ptt.yu

M E D TOP I S U V I [N E K I L OG RA M E !

Siguran sam da }ete te{ko poverovati u ono {to }ete pro~itati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med mo`e pomo}i osobama sa prekomernom telesnom te`inom da zdravstveno bezbedno mr{ave. ^ak bih rekao da je nas p~elare kona~no sunce ogrejalo! Ako ne budemo umeli da iskoristimo ovo novo otkri}e kako bi prodali svoj med, mislim da nam zakonom treba zabraniti gajewe p~ela. Jer, posle ovakvih saznawa, sva odgovornost je iskqu~ivo na nama i na{oj snala`qivosti u obave{tavawu {ire javnosti.

Svi dosada{wi napori nauke da napravi preparat koji }e omogu}iti da gojazni mr{ave na zdravstveno ispravan na~in nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirur{ka metoda je tako|e pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridr`avaju adekvatnog re`ima ishrane i ~etiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizi~kih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavqenoj u oficijelnom P^ELAR, jul 2006.

~asopisu Ameri~kog udru`ewa plasti~nih hirurga za decembar 2004.

Po~etkom pro{le godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj {tampi, izazvalo je bukvalno pra`wewe rafova sa medom u prodavnicama, naro~ito u [kotskoj. Naime, otuda je potekla pri~a da se prekomerna telesna te`ina mo`e lako savladati jednostavnim postupkom: konzumirawem p~eliweg meda neposredno pred spavawe!

Kona~no, u januaru 2006. autori ovakvog koncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) objavili su i kwigu sa detaqnim obja{wewem cele ideje pod nazivom Hibernacijska dijeta (The Hibernation Diet). Uz pravilan marketin{ki pristup ovaj koncept za mr{avqewe trebalo bi da sa lica Zemqe ukloni sve zalihe meda!

Sigurno se pitate kako je ovo mogu}e kada je op{te poznato da je med visokoenergetska hrana. To je ta~no. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od wega nije smr{ao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj 293

bolesti na{la i leka. Pitawe je samo da li ga je ~ovek prepoznao na pravi na~in.

Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. Wihova istra`ivawa i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavawa uzimaju med, kako bi oporavak wihovog organizma od prevelikog fizi~kog napora protekao na najboqi na~in. Odziv sportista je bio fantasti~an, jer su primetili odli~ne rezultate (pove}ana izdr`qivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upra`wavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medaqu i bokser {ampion Alex Arthur.

Kao i sva savr{ena i genijalna re{ewa velikih problema, i obja{wewe za ovaj efekat je jednostavno. Med sadr`i visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sli~an odnos je i u vo}u, ali ga vo}e sadr`i u znatno mawim koli~inama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumirawem veoma male koli~ine meda, svega nekoliko ka{i~ica ili jedna puna supena ka{ika pred spavawe.

Kada ~ovek unese veliku koli~inu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mi{i}e, i tamo se kroz jedan du`i proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji mo-

Med je mio i Bogu i narodu `e da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju.

Iz glikogena se mo`e stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo {e}era (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela pri~a o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogu}ava da usvoji mnogo vi{e glukoze nego {to joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomo}u koga

KOLI^INA FRUKTOZE U MEDU RAZLI^ITOG POREKLA Botani~ko poreklo meda Volovski jezik Cigansko perje Repica Vres Pitomi kesten Lisi~ji rep No}urak Heqda Suncokret Zvezdan Lucerka Beli kokotac Esparzeta Facelija Beli bagrem Malina @alfija, kaduqa Izrodica, {vedska detelina Crvena detelina Bela detelina 294

Nau~ni naziv Anchusa officinalis Asclepias syriaca Brassica napus Calluna vulgaris Castanea sativa Echium vulgaris Epilobium angustifolium Fagopyrum esculentum Helianthus annuus Lotus corniculatus Medicago sativa Melilotus alba Onobrychis viciaefolia Phacelia tanacetifolia Robinia pseudacacia Rubus idaeus Salvia officinalis Trifolium hybridum Trifolium pratense Trifolium repens

Glukoza (%) 37,50 33,40 35,20 33,70 32,40 31,20 28,80 33,40 34,70 42,90 32,60 33,70 41,80 35,00 29,00 32,90 34,40 31,00 49,00 30,10

Fruktoza (%) 47,25 48,10 36,96 37,74 42,44 37,13 39,74 33,06 34,70 51,91 36,18 36,39 50,16 49,70 41,18 34,87 40,24 38,13 49,98 40,03

P^ELAR, jul 2006.

fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz ve}ih koli~ina glukoze u jetru spre~ava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim re~ima, fruktoza prakti~no svojim na~inom delovawa uti~e na smawewe nivoa glukoze u krvi i mo`e se nazvati wegovim regulatorom. Mali broj qudi danas mo`e da poveruje u to da med dovodi do smawewa nivoa glukoze u krvi, a ne do wenog pove}awa, ali treba im re}i da je to nedavno i dokazano, mada stru~na medicinska javnost u na{oj zemqi sa tim jo{ uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po wemu, kod bolesnika sa {e}ernom bole{}u, unos meda izaziva ve}i rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego {to je to slu~aj kod unosa belog {e}era (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio ve}i kod saharoze nego kod meda!

Uz to, med izaziva ve}i porast insulina u krvi nego {to to ~ini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta ~iwenice da prose~ni Amerikanac godi{we pojede oko 75 kg belog {e}era! Redovno konzumirawe meda tokom 15 dana sni`ava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) pove}ava za 2%.

Unos fruktoze hranom iz prirode (med, vo}e, povr}e) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbe|uje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, naro~ito tokom no}i. Mozak je organ koji tro{i veliku koli~inu glukoze i drugih materija za svoj rad. Qudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpqeniji nakon napornog umnog, nego fizi~kog rada, i to je zaista tako. I pri mirovawu }elije mozga tro{e 20 puta vi{e energije nego bilo koje druge }elije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpu{ta na zahtev mozga.

Ako glukoza nije dostupna, }elije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je ve} toliko potrebna glukoza, za{to nema sopstveno skladi{te energije? Jednostavno zato {to skladi{tewe glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema.

Svima nam je poznato koliko je te{ko da i ovolika glava pro|e kroz poro|ajne kanale.

P^ELAR, jul 2006.

Da postoji skladi{te za glukozu, glava bi bila ve}a za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. ^ak i na mali pad wenog nivoa mozak pani~no reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne `lezde i stavqaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama prakti~no toksi~ni i deluju stresno. Ako se lu~e hroni~no, dovode do bolesti organizma. Na `alost, wihovo hroni~no lu~ewe prati modernog ~oveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne {e}erne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugqenih hidrata (medom) otklawa prekomernu aktivnost adrenalnih `lezda i spre~ava efekte koje wihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Mo`e li se boqe od toga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioni{e samo uz pomo} fruktoze poreklom iz meda (ili vo}a i povr}a). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve ~e{}e upotrebqavaju ne samo za prihrawivawe p~ela iz nu`de ve} i za falsifikovawe meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okon~ava pretvarawem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, lu~e se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i {e}erna bolest.

Stabilizovawe nivoa {e}era u krvi omogu}ava organizmu da produkuje „oporavqaju}e“ (anaboli~ke) hormone koji popravqaju o{te}ene mi{i}e, regeneri{u i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i reguli{u nivo {e}era u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, lu~e se adrenalni stresni

295

hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poreme}eni nivo glukoze. Ti hormoni inhibi{u oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mi{i}i se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahrawena medom, sve se odvija `eqenim planom: lu~e se oporavqaju}i hormoni koji okrepquju organizam i sagorevaju masti. Zna~i, konzumirawem meda pre spavawa poma`ete boqe sagorevawe masti tokom sna. Gospodin McInnes ka`e: „Kqu~no vreme za sagorevawe masti predstavqa prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavawem. Aktivira se hipofiza lu~e}i seriju hormona koji razla`u masno tkivo koriste}i ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako va{u jetru ne napunite pred spavawe fruktozom, va{e telo ne}e produkovati pomenute hormone zato {to beznade`no poku{ava da odr`i stabilnim nivo {e}era u krvi. Ispitivawa kod na{ih atleta su pokazala da primena na{e strategije puwewa jetre pred spavawe fruktozom mnogo boqe kontroli{e ose}aj gladi“.

Pridru`io bih se ovim ocenama rekav{i i to da se ujutru budite mnogo ~iliji i odmorniji.

Hipofiza se zna~i aktivira i uskla|uje rad niza obnavqaju}ih hormona (hormon rasta, insulinu sli~ni faktor rasta, i testosteron kod mu{karaca, a estrogen i progesteron kod `ena). Svi, svi, ali ba{ svi obnavqaju}i hormoni mobili{u masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koriste}i ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno ve`bawe tri puta nedeqno je dovoqno da stimuli{e ovaj slo`eni proces. Proces zahteva 7 no}i za obnavqawe o{te}ewa i osoba 7 no}i gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeqna ve`bawa optere}uju razli~ite grupe mi{i}a, definitivno nema ni~eg lak{eg {to }e dovesti do mr{avqewa. Svaka grupa mi{i}a koja se optere}uje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezawe dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj {to se tro{i samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mi{i}a. Mogu li i{ta vi{e da po`ele qudi sa prekomernom telesnom te`inom?

Tako|e je veoma va`no da spavawe proti~e u miru, u totalnom mraku, bez ve{ta~kog svetla, kako bi hormoni obavqali svoj zada296

tak onako kako treba. Umesto da satima ve`bate aerobik, sasvim je dovoqno da svega tri puta nedeqno po samo 15 minuta radite relativno te{ke ve`be (recimo dizawe tegova ili drugi te`ak fizi~ki rad), {to }e dovesti do suptilnog o{te}ewa mi{i}nog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni }e ga tokom spavawa obnavqati mobili{u}i ne`eqeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upra`wavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne te`ine, proporcionalno mnogo vi{e gube mi{i}nu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mi{i}ne mase zahteva lu~ewe adrenalnih hormona, koji su „toksi~ni“. Prema tome, mnogo je korisnije oti}i u krevet nego u gimnasti~ku salu. Pored toga, naporno ve`bawe ili naporan rad tro{i iskqu~ivo ugqene hidrate, a ne masti. Masti se tro{e tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previ|a u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igrali{tu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziolo{ki proces, pitaju se za{to im to niko do sada nije rekao. U re{avawu problema gojaznosti, ~ak i farmaceutske kompanije ignori{u ulogu jetre.

Fokusiraju se na neurotransmitere koji reguli{u i apetit, ne uzimaju}i u obzir status energije u organizmu, {to predstavqa priP^ELAR, jul 2006.

marnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za o~ekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time {to bi rekle gojaznima da jedu med pred spavawe?

Kao {to vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione qudi godinama upu}uje na aerobik. On nas prakti~no upu}uje na povratak prirodi.

Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoqan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimuli{u hipofizu da lu~i kqu~ni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavqaju}im hormonima razbija skladi{ta masti, osloba|a ih i tro{i tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija }elija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najvi{e ga ima u piletini, govedini, sviwetini, ribi i mle~nim proizvodima.

Novije studije dokazuju i wegovu veoma va`nu ulogu u prevenciji i le~ewu popu{tawa levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy,

2002) i u pokretqivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).

Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, ve} iskqu~ivo optimalan i to najboqe kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki vi{ak ili nedostatak nekog hranqivog sastojka mo`e dovesti do poreme}aja u organizmu.

Nave{}u primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, le{nicima, ~okoladi, `elatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama ~okolade ili kikirikija), arginin (naro~ito kad je u ishrani malo lizina) kod osetqivih osoba mo`e promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da do|e jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.

Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana mo`e doneti zdravqe. A med kao va`an sastojak takve ishrane, kao {to vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvu~i mnogo lep{e nego debeli, zar ne?), med je otkrovewe.

P~elari, iskoristite to!

NAGRA DNA I GRA sa sa jta Sl obo dan a Jank ovi}a i z Obr enovca ^asopis P~elar }e u narednom periodu pratiti nagradnu igru koja se sprovodi na sajtu Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i objavqivati pobedni~ke fotografije. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. Detaqe pogledajte na sajtu.

MAJ: Pobedila je fotografija Petra Petrovi}a iz Gacka (BiH).

JUN: Pobedila je fotografija Blagoj~e Najdovskog iz Makedonije.

MAJ

P^ELAR, jul 2006.

JUN

297

ZNA^AJN O OTKR I] E NA[EG P ^ ELARSTVA Kako stvari stoje, izgleda da je na{ kolega Ivan Brndu{i} iz Bora otkrio da i na{a medonosna rasa p~ela Apis mellifera carnica mo`e ste}i osobinu samo~i{}ewa od varoe, sli~no indijskoj rasi Apis cerana! Povrh svega, on je to i snimio digitalnom kamerom i uskoro }ete svi vi to mo}i da pogledate.

Ivan Brndu{i} je veliki p~elarski entuzijasta. Ve} dvadeset godina prati `ivot p~ela u prirodi, a vi{e od deset poku{ava da na wegovom p~eliwaku opona{a prirodne uslove. Ne suzbija varou hemijskim preparatima. ^ak tvrdi da upotreba „hemije“ remeti odbrambene mehanizme p~ela protiv varoe, {to je sasvim realno, jer svi sintetski insekticidi protiv varoe uti~u i na nervni sistem p~ela. U ovih desetak godina bez tretirawa protiv varoe primenio je i veliki broj „sitnica“ koje `ivot zna~e prona{av{i ih u prirodi i uvev{i ih i u ko{nicu.

Svi ti nestandardni uslovi koje je stvorio u ko{nici, omogu}ili su p~elama da razviju mehanizam odbrane od varoe. Brndu{i} polako priprema napis za P~elar o tom svom dugogodi{wem radu, ali kako ka`e, potrebno mu je jo{ izvesno vreme da ga zavr{i.

Narodna izreka ka`e: „Vredan kao p~ela, pametan kao p~ela“. Ali, pokazalo se da je p~ela ovog puta sama sebe nadma{ila. Jer, ona je posle vi{e decenija „dru`ewa“ sa varoom otpo~ela borbu sa wom. Vaqda je shvatila poruku jedne druge narodne poslovice „da te niko ne mo`e po~e{ati tamo gde te svrbi“.

O evidentnom, ali nedovoqno efektivnom, o{te}ivawu varoe od strane p~ela Apis mellifera dosta je pisano u literaturi, kako u stranoj (Y. S. Peng, Fang, Xu, Ge, 1987), tako i u doma}oj (Stanimirovi}, 2001; ]irko298

vi}, 2002). Tako|e je otkriveno i da neke zajednice p~ela Apis mellifera imaju sposobnost da otkriju, otklope i odstrane leglo koje je ekstremno napadnuto varoom (Boecking, Wolfgang Ritter, 1994).

Tako je u literaturi ostalo zapam}eno dru{tvo koje je na p~eliwaku od 60 ko{nica na Floridi jedino pre`ivelo napad varoe, i to u regionu u kojem je zime 1989/1990. uginulo oko 25 000 dru{tava. Na podwa~i je na|en veliki broj varoa sa vidnim o{te}ewima na telu.

Friedrich Ruttner je po~etkom devedesetih izvestio svet o profesionalnom p~elaru iz Austrije (Alois Wallner) koji je na p~eliwaku od 700 ko{nica na{ao 12 dru{tava kod kojih je zapazio veliki broj mrtvih varoa sa o{te}enim nogama.

Razmno`avaju}i te sojeve p~ela uspeo je da stvori p~eliwak sa p~elama tolerantnim na varou. Profesor Ruttner ~ak navodi da dosada{wa iskustva pokazuju da dru{tva pre`ivqavaju bez suzbijawa varoe ako 60% opalih mrtvih varoa na podwa~i ko{nice ima povrede koje su im nanele p~ele. Ako je taj nivo oko 45%, za o~ekivati je da se za ko-

P^ELAR, jul 2006.

ju generaciju odabirawem ova cifra mo`e pove}ati na 60–70%.

Kao {to vidite, ova pojava je detaqno prou~avana. Me|utim, koliko je nama poznato, do sada niko nije uspeo da kamerom snimi {ta i kako p~ela radi da bi oborila varou sa sebe i nanela joj „te{ke telesne povrede“, osim Ivana Brndu{i}a.

Iako se film ne mo`e re~ima opisati, poku{a}u da vam do~aram ono {to se na wemu jasno vidi. A vidi se borba p~ele sa jednom p~eliwom va{i i jednom varoom, koje su se na{le na istoj p~eli. Samim tim je vrednost filma jo{ ve}a.

Dodu{e, p~eliwih va{i zbog stalnih tretirawa danas skoro da nema u na{im ko{nicama, ali setite se da Ivanove p~ele desetak godina nisu tretirane protiv varoe. A ko zna, mo`da je p~eliwa va{ i svojevrsni prirodni neprijateq varoe?

P~ela je prvo oterala parazite sa doweg dela tela na grudi i le|a, a zatim je po~ela da ih skida no`icama i daqe onesposobquje kada ih do~eka na sa}u. Kako je va{ ve}a, p~ela je lak{e skida sa sebe i onesposobqava da se vrati.

Sa varoom je borba malo te`a. Varoa boqe ose}a opasnost pa se jo{ vi{e priqubi uz p~elu. Ova je gura nogama, ali varoa izmi~e nekoliko puta. Zato je p~ela uporna i istrajna. Upravo ta nevi|ena upornost obi~nog posmatra~a navodi na razmi{qawe da ova pojava nije sporadi~na, ve} da je kod Ivanovih p~ela mo`da ve}eg obima nego kod ostalih. Svojim brzim pokretima levo deP^ELAR, jul 2006.

sno u mestu, sli~no kao kad izvodi ples samo {to vibrira sa vi{e brzih pokreta, p~ela zbuwuje i gura varou. Potka~i je jednom pa drugom nogom. Varoa uskoro postaje nervozna i ubrzano se kre}e po telu p~ele. Na kraju je uporna p~ela ipak skida sa sebe, a zatim joj, kao na tawiru, gricka noge i wu samu, ubijaju}i je. Za obarawe napasnika koristi sredwi par nogu, a za pomo} pri „grickawu“ predwi i sredwi.

Premijerno prikazivawe ovog filma obavi}e se na IV me|unarodnom stru~nom seminaru u Aleksincu 29. jula ove godine pred ~lanom Evropske radne grupe za integralno suzbijawe varoe (Antonio Nanetti iz italijanskog Instituta za p~elarstvo u Bolowi), ~iji komentar svi zajedno nestrpqivo o~ekujemo. Ali, ono {to je sigurno jeste da }e zaslugom Ivana Brndu{i}a za Srbiju da se ~uje u celom p~elarskom svetu i da se svima nama otvara jedna nova perspektiva u borbi protiv varoe!

Ali, ne gajite nadu da je sve u soju p~ela. Verovatno je veoma zna~ajan i uticaj svih onih mera i postupaka koje je u svom p~elarewu Brndu{i} primenio. Zato, ako `elimo da se i na na{em p~eliwaku pojave ovakve p~ele, mora}emo mnogo vi{e da saznajemo o p~elama, da spoznajemo wihov `ivot u prirodi i sve vi{e mu se pribli`avamo. Jer, ko god je od prirode be`ao, ona ga je stigla i lupila po glavi. Samo, problem je u tome {to ponekad ne znamo {ta priroda tra`i! Ivan Brndu{i} je u tom spoznavawu najdaqe oti{ao. To je evidentno. Hvala mu {to postoji.

Urednik

299

P I SMO P ^ ELAR I MA

ZA JUL

Autor fotografija: Petar Pejanovi}

Presudan uticaj prirodnih uslova na `ivot p~eliwe zajednice i na~in p~elarewa mo`da se najjasnije mo`e uo~iti u ovom mesecu. U wemu p~eliwa zajednica prolazi kroz ~etvrti period godi{weg ciklusa razvoja. On zapo~iwe rojewem obi~no u prvoj polovini juna i traje, prema profesoru Lebedevu, sve dok se u woj uzgaja leglo. U na{im uslovima leglo nestaje krajem oktobra ili po~etkom novembra. Ovaj, vremenski najdu`i, period u `ivotu p~eliwe zajednice ima dve faze: 1) Prvu, koja je upravo u toku, karakteri{e nastanak i intenzivan razvoj novih zajednica. Iz starog p~eliweg dru{tva koje je po~etkom juna ostvarilo vrhunac razvoja i broj~ane snage (i mo`e imati, prema profesoru Kulin~evi}u, do 45 000 p~ela) odlaze 2 ili 3 roja, a ono iz preostalih mati~waka dobije mladu maticu. Na taj na~in se razmno`avaju p~ele u prirodi. Od jedne nastanu 3 ili 4 mlade zajednice, koje svu akumuli-

Rajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

ranu energiju svojstvenu prirodnim rojevima, usmeravaju na intenzivan razvoj. P~ele zadivquju}e energi~no izgra|uju sa}e u svom stani{tu, sakupqaju veliku koli~inu hrane i uzgajaju leglo iz koga izlaze mlade letwe p~ele.

2) Krajem jula po~iwe druga faza ovog perioda u kojoj `ivot p~ela dobija nova obele`ja. Oja~ale mlade zajednice zapo~iwu uzgoj p~ela du`eg veka sa kojima }e u}i u zimu. Nastaje po drugi put u sezoni proces zamene tipa p~ela u zajednici koji se okon~ava u narednim mesecima.

Na p~eliwaku u julu obavqaju se teku}i poslovi. Wihov obim, vrstu i karakter odre|uju: uslovi mesta na kome je p~eliwak postavqen i opredeqewe p~elara za stacionarno ili sele}e p~elarewe.

U delovima na{e zemqe gde nema suncokretove pa{e sezona medobrawa je uglavnom zavr{ena. Pro{ao je i period izra`enog rojevog nagona. U uslovima visokih dnevnih

P~eliwak Vojislava Stojanovi}a u Beqi

300

P^ELAR, jul 2006.

temperatura i su{e, p~eliwa pa{a jewava, a neretko izvesno vreme vlada i potpuna bespa{a.

U navedenim uslovima stacionarni p~elari pored uobi~ajenih poslova (priprema za pregled dru{tava, za{tita p~ela od suvi{ne toplote, uzgoj i zamena matica, zamena sa}a u plodi{tu i topqewe voska, suzbijawe neprijateqa p~ela, nega rojeva i oplodwaka, odr`avawe pojila) imaju novu obavezu.

Potrebno je p~elama obezbediti hranu za teku}u mese~nu potro{wu i odr`avawe rezervi u ko{nici. Kad p~ele intenzivno uzgajaju leglo, kao u julu, potro{e mese~no i do 15 kilograma hrane. Navedeni problem u praksi se re{ava smawivawem broja zajednica postavqenih na jednom mestu (po`eqno je da ih ne bude vi{e od 20 do 30) jer tada p~ele uglavnom uspevaju da sakupe dovoqno polena. Nedostaju}a koli~ina nektara zamewuje se prihranom sirupom. U posledwe vreme cena {e}era je enormno porasla i pribli`ila se ceni meda na veliko, pa p~elari po~iwu hraniti p~ele me{avinom meda i vode. Na ve}im p~eliwacima sirup se dodaje povremeno u ve}im porcijama ~ime se smawuje qudski rad, a na mawim, koji su obi~no postavqeni u blizini p~elarevog stana, hrawewe je u~estalije, a koli~ine mawe. Neprestani protok hrane (iluzija pa{e, kako ka`e profesor Taranov) kroz zajednicu je od presudnog uticaja za optimalan tok razvoja. Krajem jula, veliki broj stacionarnih p~elara po~iwe prihranu zajednica radi dopune koli~ine hrane u ko{nici potrebne za zimovawe i prole}ni razvoj. U tu svrhu daju se u vi{e navrata i kra}em razmaku velike porcije od oko 5 litara sirupa.

Po formirawu dovoqnih zimskih rezervi nastavqa se sa stimulativnom prihranom mawim koli~inama za teku}u potro{wu.

Druga polovina jula je vreme kada se na stacionarnom p~eliwaku o~ekuje ekspanzija razvoja p~eliweg krpeqa. Zajednice u uslovima sve oskudnije pa{e ranije prestaju sa uzgojem trutovskog legla, pa se varoa seli u leglo radilica iz koga }e se po~etkom avgusta izle}i prva generacija zimskih p~ela. Visoka dnevna temperatura i postavqena medi{ta na ko{nicama (koja se nekada mogu i ukloniti, ali to name}e problem za{tite sa}a od dejstva vo{tanog moqca) ograni~avaju p~elara u izboru sredstava za suzbijawe varoe. Biolo{ke mere poput rama gra|evwaka i rama lovca i tretman mladih P^ELAR, jul 2006.

zajednica pre nego {to se u wima pojavi zatvoreno leglo, pokazalo se, mogu populaciju varoe u ovom periodu dr`ati pod kontrolom.

Stacionarnim p~elarima iz Vojvodine prvih dana jula po~iwe glavna pa{a. Suncokret dugo cveta i posledwih godina daje boqe prinose, a po pravilu u isto vreme izda{no mede i semenska detelina, beli bosiqak, kokotac i drugo korovsko biqe, pa p~eliwe zajednice u ovom delu na{e zemqe imaju izobiqe hrane i u avgustu.

Pripreme dru{tava za medobrawe su sli~ne onima koje vr{e p~elari kojima je glavna pa{a bagremova. Oja~avaju se proizvodne za301

jednice, uvodi druga matica (privremeni dvomati~ni sistem o kome je svojevremeno, osamdesetih godina, u P~elaru pisao @arko Simin), smawuje plodi{ni prostor pred pa{u a matica privremeno ograni~ava u zalegawu.

Osnovni problemi ovih p~elara u julu su razvoj rojevog nagona u zajednicama i najezda varoe. Velika snaga dru{tava, duga pa{a i ve}e koli~ine zagrejanog meda u ko{nicama, koje su naj~e{}e izlo`ene nesnosnoj pripeci, predstavqaju idealne uslove za nastanak rojevog raspolo`ewa.

Postoji na~in da se obuzda rojevi nagon.

P~elari Vojvodine, za razliku od onih kojima je glavna pa{a bagremova, imaju dovoqan vremenski period da pre pa{e uzgoje i uvedu u p~eliwu zajednicu ovogodi{wu maticu i tako u woj elimini{u nagon za rojewem.

Suzbijawe varoe dodatno ote`ava prisustvo meda u ko{nicama pa ovaj, kao i niz ostalih poslova koji se u julu obavqaju na p~eliwacima koji ne koriste suncokretovu pa{u, p~elari Vojvodine odla`u. Sre}na okolnost je {to p~ele u uslovima pa{e du`e uzgajaju trutovsko leglo pa je razorno dejstvo varoe na leglo radilica tako|e odlo`eno.

U uslovima intenzivne julske pa{e ~esto se javqa jo{ jedan problem. P~ele nektarom bukvalno zatrpaju plodi{te, povr{ina sa}a pod leglom se drasti~no smawi, a zajednica oslabi. Ovo se re{ava deblokadom plodi{nog prostora {to predstavqa veoma naporan posao. P~elari ga obavqaju pri oduzimawu meda tako {to uklawaju ramove sa hranom a na wihovo mesto postavqaju prazne izvrcane i po neku satnu osnovu. Kod ko{nica sa ograni~enim plodi{tem (DB, 302

A@) radi se ramom pojedina~no. U ko{nicama tipa LR i Farar blokada se otklawa jednostavnije i br`e postavqawem jo{ jednog nastavka u plodi{tu. Tako na primer, LR ko{nica umesto jednog tela u plodi{tu posle ove intervencije ima dva. Drugo, sa nezaleganim izvrcanim sa}em postavqa se iznad postoje}eg, preko wega mati~na re{etka, pa zatim medi{te. Time se uz deblokadu obavi jo{ jedna korisna radwa, obnovi se polovina sa}a u plodi{tu. Navedeni postupak, zbog jednostavnosti, brzog obavqawa i dalekose`nih blagotvornih efekata na `ivot p~eliwe zajednice postaje pravilo u radu sa ko{nicama neograni~enog plodi{nog prostora.

Svake godine na julskoj pa{i stacionarnim p~elarima Vojvodine pridru`uju se sele}i p~elari iz cele Srbije. Mnogima od wih koji su koristili lipu na Fru{koj Gori u junu, ovo je tre}a velika pa{a u sezoni.

Ne mo`emo biti nezadovoqni prirodnim uslovima za p~elarewe, oni su takvi kakve p~elari nekih drugih zemaqa mogu samo po`eleti. O wima poznati makedonski p~elar dr Vladimir Stojanovski, o`ewen iz Mi{ara kod [apca, ka`e: „Lako je p~elariti u Srbiji, a naro~ito u [apcu, kad va{e p~ele imaju na dohvatu tri izda{ne pa{e, dok u Makedoniji vlada su{a 4 do 5 meseci, bez kapi ki{e“.

Suncokretovu pa{u uprkos znatnim tro{kovima selidbe, sele}i p~elari ne propu{taju. Za to postoji vi{e razloga. Prinos sa we je obi~no dobar, ali i kad suncokret podbaci, naj~e{}e se ipak vrca jer mede semenska detelina, beli bosiqak i drugi korovi. Drugi veliki razlog je {to zajednice ceo juli, a i avgust, ako u wemu ostaju u Vojvodini, imaju vi{e nego dovoqno nektara i polena za teku}u potro{wu koja nije mala.

Umesto da kod ku}e p~ele mawe ili vi{e gladuju, a p~elar re{ava enigmu o broju potrebnih xakova {e}era, ovde se p~eliwa dru{tva odli~no razvijaju i vr{e uzgoj generacija zimskih p~ela na prirodnoj punovrednoj hrani u optimalnim uslovima.

Tre}i, tako|e veliki razlog, le`i u tome {to posle oduzimawa meda ima po pravilu dovoqno vremena i produ`ene pa{e da zajednice sakupe veliku koli~inu hrane za zimovawe.

Po procenama, suncokretova pa{a }e ovog puta kasniti, otprilike nedequ dana, usled kasnije setve zbog poplava, a zasejane P^ELAR, jul 2006.

povr{ine su mawe. Prvih dana jula karavani sele}ih p~elara razmesti}e se oko parcela sa suncokretom. Neki od p~elara ne}e biti zadovoqni ostvarenim rezultatom, jer pri izboru mesta pogre{e zbog nedovoqnog poznavawa specifi~nosti ove pa{e i predvi|awa niza opasnosti koje vrebaju na woj: neadekvatne agrotehni~ke mere pri setvi, nepovoqan plodored, nepostojawe alternativne i produ`ene pa{e (semenska detelina, beli bosiqak…) p~elama na dohvat, blizina povr{ina pod repom koja se tretira insekticidima, strni{ta koja se pale (mogu}nost po`ara), trovawe p~ela usled primene opasnih hemikalija za tretirawe semena pre setve (Gaucho), prenaseqenost terena, nedostatak vode i drugo.

Navedene specifi~nosti jo{ dva va`na faktora koji presudno uti~u na rezultat suncokretove pa{e, obra|ene su u tekstu gospodina @ivoslava Stojanovi}a, aktuelnog predsednika SPOS-a, objavqenom u Beogradskom P~elaru br. 7/2001. u kome se navodi: „Posebnu pa`wu treba obratiti izboru terena (parcele) i ustanoviti {ta je bio predusev, kakav je plodored (najboqe na 5 do 7 godina), kada je parcela uzorana (u jesen), kakve su primewene agrotehni~ke mere, koli~ina atmosferskog taloga pred cvetawe i prognoza u vreme cvetawa, kao i kakve su hidrogeolo{ke osobine terena.

P^ELAR, jul 2006.

Kako posledwa dva faktora uti~u na (ne)uspe{nost suncokretove pa{e? Jasno je da prakti~no svakoj ratarskoj kulturi smeta kako prevelika koli~ina padavina kao {to smo imali 1999. godine sa nizom zabarenih povr{ina, tako i niska koli~ina padavina kakvu smo imali pro{le 2000. godine. Treba imati na umu da je za jul na ve}em delu Vojvodine prose~na koli~ina padavina 60 mm i ako u junu imamo znatno ve}u koli~inu atmosferskog taloga, potrebno je birati terene sa ve}om nadmorskom visinom (iznad 90 metara) i ve}om konstantom vodopropustqivosti terena (br`a infiltracija vode u tlo). Takvi tereni su uglavnom u severnom delu Ba~ke (Tele~ka lesna zaravan), Titelski breg i neki delovi Banata, pre svega na severu (takozvane „grede“). U protivnom, ako je koli~ina padavina ispod proseka od 60 mm (su{a), onda treba birati ostale delove Vojvodine, u prvom redu aluvijalne ravni u blizini re~nih tokova Dunava, Save, Tise, Tami{a i Begeja, a potom i lesne terase ju`ne i zapadne Ba~ke i gotovo ~itavog Banata. Na ovakvim terenima nivo podzemne vode je znatno bli`i povr{ini terena (1 do 2 metra), a vodopropustqivost je znatno mawa nego na lesnim zaravnima“.

Kada okon~ati letwu pa{u u Vojvodini i p~eliwe zajednice vratiti ku}i? Po ovom pitawu shvatawa su razli~ita. Po jednom p~ele treba vratiti do kraja jula i tako izbe}i opasnost da dru{tva oslabe jer, kako se navodi u starijim p~elarskim kwigama: „Za vreme dugih su{a ili dugotrajnih ki{a suncokretovi cvetovi izlu~uju jednu lepqivu smolu od koje mnoge p~ele stradaju, zbog ~ega p~eliwa dru{tva oslabe, te nisu u stawu da iskoriste nastupaju}e pa{e“. P~elari su postupali u skladu sa navedenim stavom sve do kraja osamdesetih godina. Suncokret je izda{no medio, vrcalo se ~esto i dva puta i `urilo sa predajom meda otkupqiva~ima na veliko kako bi se {to pre do{lo do novca. Va`ilo je i pravilo da prvog avgusta po~iwe p~elarska godina i radovi vezani za pregled i uzimqavawe zajednica.

Po~etkom devedesetih, suncokret je prestao sa izda{nim medewem. Iz godine u godinu p~elari su bili sve nezadovoqniji ishodom pa{e. Na jednom predavawu u [apcu, Mom~ilo Kon~ar, koji u`iva ugled vrsnog poznavaoca letwih pa{a, izlo`io je da je pa{a suncokreta podbacila osam godina za 303

redom i predlo`io p~elarima da do daqweg ne sele na wu. Razlozi za slabe prinose su na|eni u nedovoqnim agrotehni~kim merama usled uvo|ewa sankcija na{oj zemqi i gajewa novih hibrida koji lu~e mawe nektara. P~elari koji su i daqe selili po~eli su pa`qivije da biraju lokaciju za postavqawe p~eliwaka, vode}i ra~una da u blizini ima neke alternativne i produ`ene pa{e, vi{e po{tuju}i hidrogeolo{ke osobine terena.

Posledwih godina, iako suncokret daje boqe prinose, preovla|uje stav da u Vojvodini treba ostati i u avgustu sve dok za p~ele ima bilo kakve pa{e. U prilog ovome izne}u jedan primer iz sopstvene prakse. Pre vi{e godina vratio sam deo p~eliwaka iz [urjana u Banatu ku}i ba{ prvog avgusta.

Jednu dobru ko{nicu sa, po proceni, dovoqnom rezervom hrane za zimu, postavio sam na p~elarsku vagu. Do kraja avgusta ko{nica je izgubila na te`ini 10 kilograma, pa je zajednicu vaqalo prihraniti.

P ET NAJBOQI H T EHN I KA ZA N EGOVAWE ROJEVA

Michael Palmer St. Albans, Vermont, USA

Nedavno su me pitali: „Koliko jako treba da bude nukleus dru{tvo?“. Koliko treba ramova p~ela, a koliko ramova meda i polena? Po{to nisam od onih koji daju brzoplete odgovore, poku{ao sam da zamislim sve mogu}e scenarije u kojima bi p~elar uzgajao rojeve. Do{ao sam do zakqu~ka da odgovaraju}a ja~ina dru{tva zavisi od tri

stvari: Kada zasnivate dru{tva, gde dr`ite p~ele i za {ta }ete koristiti svoja nukleus dru{tva.

Da li }e se nukleusi formirati u prole}e od jakih dru{tava ili sredinom leta? Da li p~ele dr`ite na severu, gde je sezona kratka i intenzivna, ili na jugu gde je vreme toplije? Da li }e nukleusi biti kori{}eni za proizvodwu meda, za oplodwake, za zamenu matica, ili mo`da za pove}awe sopstvenog p~eliwaka?

Prole}ni nukleusi Da po~nemo od nukleusa formiranih u prole}e. Mnogi p~elari `ele da naprave ili kupe nukleuse u ovo doba godine, da im donesu makar mali prinos meda. [to se ti~e moje oblasti, otkrio sam da tri rama legla i dobra matica obezbe|uju da dru{tvo bude sposobno da iskoristi kasnije pa{e.

Svakom nukleusu obezbe|ujem dva rama poklopqenog legla, jedan ram otvorenog legla, jedan ram meda/polena i prazno sa}e na suprotnoj strani nukleusa. Sa dovoqno p~ela da pokriju sve osim praznog sa}a, ovoj jedinici se daje matica koja pola`e jaja ili zreli mati~wak. Ako kupujem prole}ni nukleus od nekog drugog proizvo|a~a, o~ekivao bih da bude najmawe ove ja~ine.

Da li treba da budu i ja~i? Za{to ne pet ramova legla sa p~elama? Zar to ne bi ~ini304

P^ELAR, jul 2006.

lo nukleus boqim? Mo`da vrhunca, koriste}i ranu i ~ebi, a mo`da i ne. sto jedinu pa{u.

Sa pet ramova legla u nuOplodwaci kleusu od pet ramova, {ta bi Osim prole}nih nukleup~ele jele? Osim ako postoji sa, oformqenih radi uve}adobar ram meda u nukleusu wa ili za zamenu uginulih ili je u toku dobra pa{a, tadru{tava u toku zime, ali i kva nukleus dru{tva bi moza proizvodwu meda, koji bi gla brzo da uginu od gladi. A bili drugi razlozi za p~ela{ta ako ne uginu od gladi? ra da formira nukleuse?

Takvi ramovi legla bi se izlegli u toku slede}ih dese- Jaki nukleus za zamenu matice Pretpostavimo da ne pokuiznad pune pregrade. Ne sme {avate da proizvedete med, tak dana, {to bi dovelo do biti komunikacije izme|u nego da uzgojite matice od ozbiqne prenaseqenosti i nukleusa i roditeqskog sopstvenih p~ela. U tom slumogu}eg rojewa. Imajte ovo dru{tva. Leto nukleusa ~aju, ne treba vam i ne `elite na umu kada vidite da nukleupokrivaju p~ele. jako nukleus dru{tvo. Jedan si koje ste kupili nisu „puni“. Izme|u vremena kada proizvo|a~ ram p~ela koje se izle`u, jedan ram meda i oformi nukleus i uvede maticu do vremena dovoqno p~ela da pokriju oba je sasvim dokada ga prenesete u svoju ko{nicu (nasta- voqno da oformite oplodwak. Zapamtite, vak), mnogo toga mo`e da se desi. Ne biste kada se izle`e ram legla i novosparena mabili odu{evqeni da va{ skupi mali nukle- tica otpo~ne sa polegawem, brzo }e se pojaus ugine od gladi ili se izroji. Va{ proiz- viti dva rama legla. ^ak i nakon oduzimawa sparenih matica i wihovom zamenom novim vo|a~ to ima na umu kada ih formira.

A {ta ako poku{amo da ih formiramo mati~wakom, oplodwaci }e ubrzo postati ja~im? U mom kraju, u severnom delu doline puni. Ovo }e ote`avati pronala`ewe i hvaChamplain, tri rama legla i dobra matica }e tawe matica. doneti dva do tri sredwa nastavka meda i Nukleusi za zamenu matice bi}e spremna za zimu. Ako ih Postoje i nukleusi koji su formirate u nukleusima i kanapravqeni specijalno za zamesnije ih prenesete u standardnu matice. U slu~aju takvih nune desetoramne nastavke, to kleusa, ja koristim ceo gorwi p~elama omogu}ava da u~ine da nastavak ko{nice sa leglom, wihova nesparena ili sparena pod uslovom da on sadr`i med, matica formira svoje gnezdo polen i leglo u svim stadijumibez opasnosti od prehlade ili ma. P~ele se stresu, a nukleus i grabe`i. Iako imamo kratak sa}e se sme{taju povrh mati~ne optimalni period za formirare{etke preko doweg nastavka. we dru{tava (u pore|ewu sa P~ele odmah ponovo nasele nuostatkom zemqe), na{a pa{a kleus, on se zatim uklawa i mamo`e biti intenzivna i produti~na re{etka se zamewuje raz`ena. Ovo omogu}ava proizvoddelnom daskom sa zatvorenom nim i nukleus dru{tvima da be`alicom. Ovoj jedinici se Isti nukleus za zamenu postanu jaki proizvo|a~i meda. Smatram da bi stvarawe ja- matice po{to je spojen sa daje leto sa zadwe strane i ma~ih prole}nih nukleusa bilo roditeqskim dru{tvom. tica koja pola`e jaja ili zreli tra}ewe mojih p~eliwih re- Obratite pa`wu na leto mati~wak. S obzirom da se sve nukleusa koje je jo{ uvek na starije p~ele vrate na staro lesursa. zadwoj strani ko{nice. to u dowe dru{tvo, stepen priA {ta se de{ava sa p~elama sme{tenim u oblastima koje imaju prole}nu jema matica sa kavezom u nukleusu je visok, razvojnu pa{u, zatim ranu glavnu pa{u, a za- ~esto blizu 100%. Tri ili ~etiri nedeqe tim‌ ni{ta. P~ele u ovakvim oblastima, kasnije, ubijaju staru maticu u dowem delu i tj. sredwim atlantskim dr`avama, verovat- dru{tvo se ujediwava. Ovo vam omogu}ava da no bi imale koristi od ja~ih prole}nih nu- zamenite maticu u dru{tvu putem stvarawa kleus dru{tava. Ova bi se br`e razvila do nukleusa, pouzdano najuspe{nijim metodom.

P^ELAR, jul 2006.

305

Nukleusi oformqeni sredinom leta

donesu 70 ili i vi{e kilograma meda. U stvari, otkrio sam da proizvedu vi{e nego prole}ni rojevi.

Na kraju, i najva`nije za moj p~eliwak, tu su i rojevi oformqeni sredinom leta.

Uve}awe prinosa meda Oni }e prezimiti u svojim nuNukleusi za prezimqavawe kleusima od ~etiri ili pet rase tako|e mogu oformiti i ramova i predstavqa}e moje renije u toku sezone. Ako se surse za uve}awe p~eliwaka oforme sredinom juna, ~etiri ili zamenu za slede}u godinu. nukleusa }e se brzo razviti, a Ovi rojevi se ne prave od najjapomerawem separatora sa hra~ih proizvodnih dru{tava, ve} nilicom nukleusa do zida, nuod najslabijih. kleusu se omogu}ava da se proSvaki p~eliwak ima jedno Nukleusi formirani {iri na osam ramova. Mesec ili vi{e dru{tava koja se spo- sredinom leta spremni su da dana kasnije, za ve}inu }e biti ro razvijaju. Ona su slaba i na se prenesu na svoju novu lopotrebno da se ponovo podele kaciju.

Uvodi se matica u izlasku iz zime. Ona mogu da ili }e do}i do rojewa. U ovo kavezu ili zreli mati~wak. proizvedu nastavak ili dva vivreme, mogu se podeliti na dva ^ini mi se da je nukleus u {ka meda. Standardna praksa je zadwem nastavku previ{e ili tri na~ina, stvaraju}i vida se u wima zameni matica sa jak. Sa svim ovim p~elama, {e nukleusa sredinom jula, konadom da }e se dobiti jaka za- on je u opasnosti od rojewa, ji }e se uzimiti. Kada je sve rejednica slede}e godine ili im osim ako mu se snaga ~eno i obavqeno, sredinom juse dodaje leglo od jakih dru- ne modifikuje u narednih la, osam do dvanaest nukleusa par nedeqa. {tava. Ovo sa druge strane smase mo`e oformiti od prvobitwuje proizvodwu meda od ranih nog dru{tva sa usporenim razpa{a, zahteva vreme i novac, i nije uvek vojem, ako uspeju da izgrade do {est ramova uspe{no. Mislim da postoji boqi na~in. legla do sredine juna. Verujem da je ovo boOva dru{tva se puste da se razvijaju do qi plan nego zamena matice u dru{tvima sa sredine leta. U mojoj oblasti na severu to je lo{im razvojem. Tako|e sam otkrio da jul. Ona se tada razbiju na nukleuse od ~etiostvarujem boqe prinose kori{}ewem uziri ili pet ramova, i svakom se daje oko jedan mqenih nukleusa. Svoju prole}nu zamenu i ipo ram legla, ram meda/polena, prazno sa}e uve}awe p~eliwaka prakti~no imam obai dovoqno p~ela da pokriju leglo. Dobija se vqenu ve} prethodnog leta i imam nukleuse u proseku ~etiri ili pet nukleusa po drusa dobrim maticama za zamenu matica u sla{tvu, ali kod vas ih mo`e biti vi{e ili mabim dru{tvima ranije u sezoni nego kada we. Po{to je sredina leta i temperature su bih uzgajao prole}ne matice. Vi{e ne gubim vi{e nego u prole}e, vi{e p~ela nije ni porane pa{e dok se proizvodna dru{tva razvitrebno ni po`eqno. Ideja je da se nukleus jaju do vrhunca snage. Svi znamo {ta je porazvije za jesewu pa{u i da se uzimi. Dodavatrebno dru{tvu da donese dobar prinos. we velike populacije P~ele, p~ele i jo{ p~ela. p~ela bi dovelo do rojeDru{tvo sa 60 000 p~ela wa u toku jesewe pa{e i }e doneti vi{e meda nego gubitka matice koju ste dva dru{tva sa po 30 000. kupili ili uzgojili. Oni Za{to ne biste probaprezimqavaju iznad jakih li da oformite nekoliko proizvodnih dru{tava. nukleus dru{tava srediKada se prebace u stannom leta ove godine i uzidardne nastavke slede}eg mite ih u svom p~eliwaprole}a, sa svojom obaveku? Mo`ete se iznenadizno novom, mladom matiti koliko je proces jednocom, oni se brzo razviju u stavan, a rezultati koje jaka proizvodna dru{tva. Dva nukleusa formirana sredinom leta posti`ete izuzetni.

Nije neuobi~ajeno da mi spremna za zimu. Treba}e im samo malo Preuzeto iz ~asopisa Bee ova prezimqena nukleus prihrane preko wihovih Culture za april 2006.

Priredila: Zorica Grego zimskih zaliha meda. dru{tva uz dobru pa{u 306

P^ELAR, jul 2006.

O RASTU P OP ULACI JE VAROE V. V. Skripnik

Primewuju}i ove ili one metode borbe sa varoom, veoma je va`no znati tempo razmno`avawa varoe. Prirast broja varoa u p~eliwem dru{tvu odre|en je razlikom izme|u wihovog ra|awa i umirawa. Ra|awe mladih varoa zavisi od broja varoa koje su u{le u leglo i od wihove plodnosti. O du`ini `ivota varoa postoje razli~ita mi{qewa. Pri odsustvu legla u ko{nicama, varoe mogu da `ive i vi{e od 295 dana (V. M. Smirnov, 1978). U periodu nara{}ivawa koli~ine legla du`ina `ivota varoa je zna~ajno mawa. Najve}a smrtnost varoa zapa`a se pri masovnom ra|awu p~ela iz legla (A. B. Lange, 1978), tj. kada ugiwava veliki broj starih varoa koje su zavr{ile ciklus razmno`avawa.

Na osnovu postoje}ih literaturnih i na{ih podataka pri{li smo problemu sa stavom da je du`ina `ivota varoa uglavnom odre|ena brojem odgajenih varoa (na osnovu broja polo`enih jaja od starih varoa), a ne dobom godine. Drugim re~ima, prirodno ugibawe varoa nalazi se u uzajamnoj vezi sa wihovim razmno`avawem. To dozvoqava da se eksperimentalnim putem poka`e prirast broja varoa za odre|eno vreme (brzina rasta broja varoa), i primene dobijeni podaci u realnim uslovima u ko{nici u zavisnosti od broja varoa koje se razmno`avaju.

Mi smo odre|ivali brzinu rasta broja varoa u leglu u prirodnim uslovima u ko{nici. Po{to se razmno`avawe varoa obavqa u poklopqenom leglu, to smo za jedinicu vremena (ciklus) u P^ELAR, jul 2006.

ozna~avawu brzine uzeli 12 dana. Su{tina eksperimenta se ogledala u {to je mogu}e ta~nijem odre|ivawu broja varoa u ispitivanim dru{tvima pre i posle okon~awa jednog ciklusa razmno`avawa.

Eksperiment smo sprovodili kod pet p~eliwih dru{tava, koja su bila posebno formirana u vidu rojeva sa plodnim maticama. Na po~etku eksperimenta uzrast ve}ine starih p~ela nije prelazio osam dana. To je iskqu~ilo mogu}nost prirodnog odumirawa p~ela pre kraja eksperimenta.

Broj varoa u eksperimentalnim dru{tvima smo odredili na slede}i na~in.

Uve~e smo p~ele sme{tali u nukleus bez ramova. Ujutru, pre izletawa, uzimali smo izvestan broj p~ela kako bi utvrdili stepen zara`enosti. Zatim smo utvrdili masu p~ela iz uzorka, kao i masu preostalih p~ela.

Radi {to ve}e ta~nosti rezultata, masa p~ela u uzorku je iznosila izme|u 100 i 250 grama. U vreme uzimawa slu~ajnog uzorka, mo`emo da tvrdimo da je prose~na masa p~ela i u uzorku i u grupi preostalih p~ela podjednaka, jer smo ih merili u isto vreme. Na osnovu ukupne mase p~ela u uzorku i wihovog brojawa, utvr|ivali smo masu jedne p~ele. Zatim smo na osnovu mase preostalih p~ela i mase jedne p~ele, utvrdili ukupnu brojnost p~ela u svakoj zajednici. Na osnovu ovih podataka bilo je lako proceniti koliko varoa ima u svakom dru{tvu.

Posle pomenutih merewa, p~ele smo stavqali u ko{nicu, na specijalno pripremqeno gnezdo koje se sastojalo iz ramova sa 307

otvorenim leglom koje nije bilo starije od sedam dana, kako bi bili sigurni da ve} nije invadirano varoom, uz dovoqno hrane.

Kroz ~etiri dana izolovali smo maticu.

Poklapawe velike koli~ine legla tokom 11 dana stvorilo je neophodne uslove da prakti~no 100% varoa u|e u leglo, a u trenutku izlaska varoa iz legla zajedno sa mladim p~elama, sve }elije sa leglom su bile poklopqene. Tako je obezbe|eno da je sva varoa u{la u leglo i obavila samo jedan ciklus razmno`avawa. Kada se izlegawe legla okon~alo, u dru{tvima smo ponovo odredili broj p~ela i broj varoa po ve} opisanoj metodologiji. Pri tom smo uzeli u obzir broj p~ela i varoa koji se nalazio u zajednici do uzimawa probe.

U ovako postavqenom eksperimentu, obezbedili smo u~e{}e svih varoa u procesu razmno`avawa. Zato dobijena sredwa vrednost od 39,1Âą4,7% predstavqa maksimalno mogu}u brzinu porasta broja varoa za jedan dvanaestodnevni ciklus wihovog razmno`avawa. U prirodnim uslovima jedan broj varoa je stalno na p~elama, i ne u~estvuje u razmno`avawu. Zato }e realna brzina rasta broja varoa zavisiti od procenta varoa koje su u{le u leglo. Pri ravnomernom uve}awu legla u p~eliwem dru{tvu raspodela varoa izme|u p~ela i zatvorenog legla odre|ena je wihovim odnosom (V. V. Skripnik, 1985). Iz toga proizlazi da realnu brzinu rasta broja varoa u jednoj zajednici p~ela mo`emo izraziti odnosom broja p~ela i poklopqenog legla.

Na promenu broja varoa uti~e i wihovo stradawe zajedno sa umiru}im p~elama. Po na{im istra`ivawima, u periodu bez legla je uginu}e varoa i uginu}e p~ela proporcionalno. Kada ima zatvorenog legla, zna~ajan deo varoa nalazi se u wemu. I tada, na jedan procenat uginulih p~ela ugiwava i jedan procenat varoa koje se nalaze na p~elama. U Broj dru{tva 1 2 3 4 5 Prosek 308

periodu intenzivnog razvoja dru{tava, kada je najve}i broj varoa usmeren ka leglu, broj umiru}ih p~ela je proporcionalno mali pa i varoe koje sa wima nestaju ne uti~u zna~ajno na ukupan broj varoa. U ostalim slu~ajevima prilikom istra`ivawa se i ovaj broj varoa mora uzimati u obzir.

Maksimalna brzina rasta broja varoa nije apsolutna veli~ina, ve} se mo`e mewati pod uticajem nekoliko faktora, koji se zasnivaju na sredwoj plodnosti varoa. Mi smo posmatrali razvoj varoa nakon tretirawa dru{tava sumpornim gasom. Posle dva do tri meseca izjedna~io se broj varoa u tretiranim i netretiranim zajednicama. Vidimo da se efekat tretmana pri kome je palo mnogo varoa u potpunosti kompenzovao pove}anom brzinom rasta broja varoa. Pove}awe plodnosti varoa nakon tretmana nekim preparatima primetio je i N. M. Stolbov (1978). Ali, nemaju svi preparati takav efekat. Tako|e, pri upotrebi hemijskih preparata koji nemaju stoprocentni efekat, p~elar vr{i odabir (selekciju) najotpornijih varoa sa najve}om `ivotnom sposobno{}u (to se de{ava i pri termo obradi). To dovodi do pove}awa brzine rasta broja varoa. Ovaj nedostatak nije prisutan kod biolo{kih mera borbe, gde se varoa uklawa bez obzira na wenu `ivotnu sposobnost.

Na plodnost varoe i pove}awe wenog broja uti~e „efekat grupe“ (I. V. Pileckay, 1982). On se odnosi na sni`ewe sredwe plodnosti varoe kada u jednu }eliju legla u|u dve ili vi{e varoa. Ukoliko se raspored varoa u leglu zasniva na verovatno}i (V. V. Skripnik, 1985), to }e procenat varoa koje }e u}i u jednu }eliju zavisiti od stepena zara`enosti legla. [to je ni`i stepen zara`enosti legla, to je mawi broj }elija legla u kojima ima vi{e od jedne varoe. Kako pokazuju istra`ivawa, pri zara`enosti

Po~etak eksperimenta Kraj eksperimenta Prirast Prirast Stepen Stepen p~ela varoa Broj Broj Broj Broj zara`enosti zara`enosti (%) (%) p~ela varoa p~ela varoa p~ela (%) p~ela (%) 4,75 12 040 572 3,09 26 422 816 119 42,7 9,00 9 650 869 5,09 23 738 1 208 146 39,0 4,78 13 238 633 2,97 28 650 851 116 34,4 5,15 11 410 588 3,20 25 147 805 120 36,9 6,54 8 214 537 3,63 21 111 766 157 42,6 6,04 10 910 639 3,60 25 014 889 131 39,1 P^ELAR, jul 2006.

legla od 10%, svega 5% varoa nije samo u }eliji legla.

Ta~no odre|ivawe brzine rasta broja varoa u trutovskom leglu nismo sprovodili, ali prema raspolo`ivim podacima ona nije mnogo ve}a nego u radili~kom leglu. Vi{a plodnost varoe u trutovskom leglu se umnogome kompenzuje du`im vremenom provedenim u }eliji (oko 25%).

Na osnovu analize faktora koji uti~u na brzinu rasta broja varoa proizlazi da pri visokoj zara`enosti dru{tva, velikoj koli~ini trutovskog legla, i pri aktivnoj primeni hemijskih mera borbe, ta~nost prora~una rasta broja varoe nije naro~ito velika.

Izmenqiva snaga zajednica tokom godine dovodi i do promenqivog stepena zara`enosti. Kao {to je ve} re~eno, maksimalna brzina rasta broja varoa je 39,1±4,7% za 12 dana. Pri povoqnim uslovima u zajednicama mo`e nastati situacija koja obezbe|uje visoke brzine rasta broja varoa. U takvim slu~ajevima, pri uve}awu ukupnog broja varoa, stepen zara`enosti dru{tava }e se sni`avati. Taj efekat se vidi u tabeli, gde su eksperimentalnim zajednicama obezbe|eni uslovi za znatan porast koli~ine legla.

Broj p~ela je porastao na 131%, a sredwa zara`enost varoom se snizila sa 6% na 3,6%.

Prema tome, u vreme intenzivnog razvoja zajednica dru{tva su prakti~no „zdravija“ {to se ti~e varoe, jer broj varoa ne mo`e da prati porast broja p~ela. Ovaj efekat ima veliki zna~aj, jer je stepen zara`enosti faktor koji odre|uje nivo uticaja varoe na p~eliwu zajednicu. A on u ovom periodu godine opada.

Tokom 1976. izveli smo slede}i eksperiment. ^etiri od varoe stra{no o{te}ena dru{tva, u kojima je u prole}e bilo svega od 50 do 100 grama veoma varoom zara`enih p~ela sa maticom, smestili smo u idealne uslove i obezbedili obilnom koli~inom kvalitetne hrane. Nikakvo suzbijawe varoe nismo primenili. Dru{tva su se ubrzano razvijala. Krajem leta, zajednice su imale od 2 do 3 kilograma p~ela. Stepen wihove

zara`enosti varoom nije prelazio 10%. Dobro su prezimela. Da bi u praksi primenili ovakav na~in „ozdravqewa“, nukleuse mo`emo formirati kako od mladih p~ela sa leglom, tako i bez legla. Treba zapamtiti da efekat ozdravqewa u potpunosti zavisi od brzine rasta broja p~ela, te da sni`ewe zara`enosti varoom nastupa samo pri pove}awu broja p~ela za 70% za 21 dan.

U periodu prole}nog razvoja sva dru{tva, bez obzira na zara`enost, podle`u ovom efektu „ozdravqewa“. Tokom leta se snaga zajednice stabilizuje pa je rast stepena zara`enosti proporcionalan porastu broja varoa. Prole}no ozdravqewe se obi~no kompenzuje brzim rastom stepena zara`enosti krajem sezone kada zajednice slabe.

Zna~ajan broj varoa nalazi se tada u poklopqenom leglu. Zato je odumirawe varoa zajedno sa odumirawem p~ela neproporcionalno, te je mawe od uginu}a p~ela. Zbog takvog poreme}aja stepen zara`enosti se pove}ava od 1,5 do 2 puta. Da bi smawili ovaj efekat p~elari prakti~ari se moraju truditi da dru{tva prestanu sa odgajawem legla {to ranije. U tom slu~aju, zna~ajan odliv starih p~ela pada u period bez legla, kada je uginu}e varoe proporcionalno uginu}u p~ela, pa ne dolazi do zna~ajne izmene stepena zara`enosti. Pomenuti nukleusi, kada zavr{e razvoj krajem godine, sastoje se prevashodno od mladih p~ela, i sledstveno tome, ne pokazuju vidno slabqewe niti porast stepena zara`enosti.

Prema tome, rast broja varoa i sa time povezan stepen zara`enosti, prestaju da budu stihijska pojava, ako se ta~no prognoziraju od strane p~elara. Uz primenu odgovaraju}ih metoda suzbijawa poznate efikasnosti, prognozirawe rasta broja varoa dozvoqava razra|ivawe najboqe racionalne (za svaku ko{nicu i za svaku lokaciju) tehnike gajewa p~ela sa garantovanim odr`avawem stepena zara`enosti varoom na minimalnom nivou.

Preuzeto iz ruskog ~asopisa P~elovodstvo, 10/1986.

Preveo: R. @ivadinovi}

PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! NAPI[ITE SAMO JEDNU STRANU TEKSTA I DOBIJENIM HONORAROM PLATITE SEBI GODI[WU PRETPLATU NA P^ELAR! P^ELAR, jul 2006.

309

Redakcija je u posledwih godinu dana dobila dva teksta o medu medqikovcu. Odlu~ili smo se za kra}i, dok }e du`i i kompleksniji (autor Branko An|elkovi}) biti objavqen naredne godine, nakon prikupqawa novih podataka. Na `alost, po ovom pitawu ima mnogo nesuglasica (nai}i }ete na wih i sami u tekstu). Jer, proteklih godina pojedini falsifikatori su kompromitovali ovaj med, pa je on nezaslu`eno prognan sa mnogih p~elarskih izlo`bi. Razlog ovome le`i i u tome {to medqikovca nema svake godine, pa je nepoverewe tim ve}e, iako se i ovaj med mo`e u laboratoriji jasno odvojiti od falsifikata. Mnogo se mawe pa`we poklawa pojavi progla{avawa suncokretovog meda za livadski (ili ~ak medqikovac, uz nedozvoqeno pregrevawe), umesto da se radi na wegovoj punoj afirmaciji, koju on itekako zaslu`uje. Zadatak svih nas je, svakako, da u~inimo sve {to mo`emo da razotkrijemo falsifikatore i privedemo ih pravdi, kako bi savesni p~elari ponudili tr`i{tu jedan od najtra`enijih medova u EU.

M E DQI KA I M E D M E DQI KOVAC Petar @. \ergovi}, ul. Vojvode Tankosi}a br. 7/17, 18000 Ni{, (018) 249-359

Medqika Medqika je mawe ili vi{e slatka rastegqiva te~nost `ivotiwskog porekla, tj. izlu~evina nekih {titastih va{iju iz familije Coccidae i lisnih va{iju iz familije Aphididae, koje parazitiraju na raznom rastiwu. Te va{i spadaju u najsitnije defolijatore iza gubara, pagusenica i drugih biqnih parazita, i samo one izlu~uju te~ne ekskremente koji su bogati slatkim materijama – medqiku. [titaste i lisne va{i razvijaju se u povoqnim uslovima za vreme rasta i olistavawa biqaka i dosti`u du`inu i do 5 mm, raznih su boja, ali naj~e{}e zelene. Razmno`avaju se u milione potomaka, periodi~no u povoqnim klimatskim i drugim uslovima.

Krajem sezone, `enke obezbe|uju produ`ewe vrste polagawem jaja na za{ti}enim meFamilija Aphididae, stima, a zatim Lisna va{. uginu. U proleCrvene, `ute, zelene, veliki broj vrsta. @ive na bukvi, }e se izle`u mlade va{i i brestu, topoli, vrbi, razilaze po smreki i lu~e medqiku.

310

Familija Aphididae, Lisna va{. @enke najkrupnije, mu`jaci sitniji, a potomstvo najsitnije i svetlije boje.

biqkama. Na izabranom mestu na listu ili mladaru biqke, razvijena va{ zabada rilicu do sitastih cev~ica kroz koje kru`e sokovi – asimilati. Va{ ubacuje sekret u biqku koji je spre~ava da svojim za{titnim proteinima oblo`i ranicu. Pri tome, va{i su pasivne, jer se sokovi nalaze pod osmotskim pritiskom (prema Jo`e Riharu, on iznosi 10 atmosfera – primedba urednika).

Biqni sokovi sadr`e od 8 do 30 procenata suve materije, uglavnom {e}era. Imaju jako malo belan~evina za rast i razmno`avawe.

Da bi dobile dovoqno belan~evina za svoju i ishranu potomstva, va{i moraju da u sebe unose ve}e koli~ine soka nego {to bi im realno bilo potrebno. Va{i koje proizvode za P^ELAR, jul 2006.

Promena boje sve`e izdvojene medqike od bistre i prozirne te~nosti do tamne, zavisi od vrste insekata koji je oplemewuju, od vrste biqke, mikroflore koja se u medqici razvila, meteorolo{kih i drugih faktora.

Medqika se ne pojavquje svake godine.

Naj~e{}e medqike ima posle tople i suve jeseni, umerene zime i ranog prole}a. Lu~ewu medqike pogoduju tople no}i i lepi dani sa bogatom jutarwom rosom. P~ele se na medqici razvijaju, grade sa}e i roje se. Ako je vreme su{no sa visokim dnevnim temperaFamilija Coccidae, turama, p~ele sakupqaju medqiku samo uju[titaste va{i.

Vrlo bogata vrstama, tru i uve~e, jer se tokom dana stvrdne pa je grade kolonije na p~ele ne mogu iskoristiti, nervozne su i ~eraznim biqkama. Vrsta Lecanium, sa mrkosivim sto ubadaju. U povoqnim uslovima, krajem {titom, duga 5 mm. Za svo vreme intenzivno leta i po~etkom jeseni, kada se namno`e vasi{u sokove sa li{}ara, naro~ito sa hrasta i {i, ako nema bogatije nektarne pa{e, jake bagrema i lu~e medqiku. U {umarstvu najve}e p~eliwe zajednice mogu sakupiti i vi{e od {tete ~ine hrastovim {umama gde i najvi{e 50 kg medqikovca sa hrastovih {uma i vrba izlu~uju medqiku. u nekim krajevima Srbije. Medqika privlap~ele korisnu medqiku, tako su gra|ene da ~i p~ele samo kada nema nektarne pa{e, ili belan~evine i druge hranqive materije za- je ona slaba, a to je u na{im uslovima peridr`avaju u svom organizmu za potrebe svoje od druge polovine jula i avgusta. Ina~e, meishrane. Ve}i deo suvi{ne te~nosti i {e}e- dqike ima od olistavawa biqaka do kasne ra iz jedwaka ode u tzv. filtarsku komoru jeseni.

Da {titaste i lisne va{i biqne sokove gde se oplemewuje, a zatim isti~e iz tela kroz anusnu cev u vidu bistrih te~nih ka- mewaju, oplemewuju i prilago|avaju potrepqica. Kapi se gomilaju na biqci ili pada- bama sopstvene ishrane, vidi se iz hemijske ju na ni`e grane, zemqu ili travu. Ispara- analize hrastovog soka i hrastove medqike vawem vode kapi medqike postaju tamnije i (Garbah i Michel, tabela 1).

U hrastovoj medqici, u odnosu na hrasa ve}im procentom {e}era. Li{}e i mladari napadnutih biqaka, kao i biqke koje stov sok, vidqivo je smawewe (razgradwa) rastu ispod takvih stabala, presvla~e se tr{~anog {e}era (saharoze) za oko 50% i tankim slojem medqike i izgledaju kao da su pove}awe melecitoze za preko 10 puta (trisaharida), vrste {e}era koji vrlo brzo kripolirane (sjajno). Sa ovakvih biqaka medostali{e i koji je te{ko topqiv u vodi, a ponosne p~ele (ali i drugi insekti) sakupqagibeqan je za ishranu p~ela tokom zimovaju medqiku, unose u stani{ta i prera|uju u wa. med medqikovac. Kasnije, kada se medqika Medqika se i po hemijskom sastavu razstvrdne, naseqava je gqiva ~a|avica (Apio- likuje od cvetnog nektara i defini{e se sporium spp), usled ~ega svi biqni i drugi kao {e}erna supstanca `ivotiwskog poredelovi na kojima je medqika dobiju crnu bo- kla, koja se obrazuje iz ekskremenata {titaju. Ova pojava je naro~ito karakteristi~na stih i lisnih va{iju. Medqika, za razliku za hrastove i bagremove {ume napadnute od nektara, ne sadr`i fitoncide i druge an{titastim va{ima. tibiotske materije koje spre~avaju razvoj mikroorganizama. U Hrastov sok Hrastova medqika Tabela 1 (Garbah) (Michel, metoda Garbah) medqici se, dok je na li{}u i mladarima, slobodno razvijaju Invertni {e}er 17,9% 19,1% mikroorganizmi, koji delimi~no Tr{~ani {e}er 44,7% 25,9% mewaju wen sastav i mogu unositi u rastvor i {tetne materije za Melecitoza 4% 44,3% p~ele, koje je Poltev nazvao meDekstrini 37,5% 6,6% dqikovom toksikacijom.

Azotne materije 0,3% 0,6% P^ELAR, jul 2006.

311

Biqne va{i imaju mnogobrojne neprijaMed medqikovac teqe koji ih tamane. Na kulturnim gajenim Med je proizvod medonosnih p~ela i rabiqkama uni{tava ih ~ovek, naj~e{}e he- znovrsnost je jedno od wegovih glavnih obemijskim sredstvima. U prirodi ih tamane le`ja. U proizvodwi meda od cvetnog i vanneke ptice, ose, muve, bubamare i drugi pre- cvetnog nektara, biqnih i drugih slatkih datori, stvaraju}i ravnote`u u prirodi. Ve- sokova, u~estvuju samo p~ele. U proizvodwi liki broj va{iju strada od nevremena, na- meda medqikovca, pre p~ela, biqne sokove glih hladno}a, neprekidnih ki{a i vetrova, prera|uju odre|ene vrste biqnih va{iju i te se smawuje lu~ewe medqike ili ~ak pot- izlu~uju medqiku. puno prestaje.

Med medqikovac u prometu kao „sortni“ Neki autori pi{u da postoji medqika med treba da sadr`i najmawe 51% prera|ene biqnog (medna rosa) i `ivotiwskog poremedqike i da odgokla, ali nije dokazavara ostalim zahteno biqno poreklo vima iz ~lana 18 medqike (Ovo je i Pravilnika o kvadanas kontroverzna litetu i drugim zahtvrdwa. B. An|eltevima za med. Med kovi} i M. Mlademedqikovac prednovi} u svom posledstavqa va`nu stavwem radu na ovu teku u ekonomskoj domu iz 2003. godine biti p~elara i drtvrde da postoji. `ave i zaslu`uje Na `alost, malo je ravnopravni tretliterature, a jo{ man sa nektarnim mawe iskustva po medom. Termin {umovoj temi – primedski med, po mom miBerba meda iz 2005. godine (snimqeno 15. 5. 2006). ba urednika). Sa ma{qewu, treba izba1) Cvetni (poliflorni) kristalisani med, berba jun i lim procentom {eciti za med medqi2005. Sadr`i vi{e gro`|anog {e}era (glukozu). }era, biqni sok ni- jul 2) Med (monoflorni) od bagremca (amorfa), vrcan juna kovac, kog p~ele je zna~ajan za isko- 2005. Nije kristalisao. Sadr`i znatno vi{e vo}nog spravqaju od medqiri{}avawe od stra- {e}era (fruktozu). ke. ne p~ela, pogotovu 3) Med medqikovac sa primesama cvetnog meda, vrcan Specifi~no avgusta 2005.

Kristalisao.

Sadr`i znatno vi{e na prostorima Sr{e}era (glukozu), dekstrina, mineralnih obele`je meda mebije, bogatim nek- gro`|anog materija, oligosaharida, naro~ito melecitoze. dqikovca je wegova tarnim i polenovim lepqivost i rastepa{ama. Posle grada ili ledene ki{e, se~e gqivost dva do tri puta ve}a nego kod nek{uma i ko{ewa trava, o{te}eno li{}e, tarnog meda, odsustvo mirisa meda sa cvetomladari i stabla biqaka nisu privukla p~e- va. Medqikovac je naj~e{}e tamnije boje, do le radi iskori{}avawa biqnih sokova. crne. Medqikovac ima vi{e gro`|anog {eSvaka „`iva“ biqka, parazitska i druga }era koji je gu{}i i viskozniji u odnosu na o{te}ewa na sebi zatvara. ^etinari lu~e- vo}ni {e}er, koga ima vi{e u nektarnom wem smole, a ostale biqke za{titnim pro- medu. teinima. Ukoliko i ima takvih sokova u viProfesor E. Zander u svojoj kwizi du medne rose, oni nisu medqika ve} se svr- „Med“, ovako je opisao med medqikovac: stavaju u produkte vancvetnih nektarija i „Boja sve`e izvrcanog meda sa li{}ara je razlikuju se od medqike jer ne sadr`e pro- tamna, gotovo crna sa zelenkastim odsjadukte raspadawa belan~evina i drugih mate- jem, od jele tamno zelena, od bele jele zlatrija `ivotiwskog porekla. no `uta, od tisovine kao limun `uta do Prema doktoru Stojmiru Mladenovu iz svetlo tamne boje, od bora vodeno prozra~Bugarske, sve`a medqika je bistra, raste- na“. Med medqikovac po ukusu mo`e da bude gqiva i sladuwava te~nost koja prose~no sa- prijatan, sladak i ukusan, ali i opor i bez dr`i: vodu 24,8%, invertni {e}er (glukozu mirisa. i fruktozu) 28,5%, tr{~ani {e}er Primese nektarnog meda u medu medqi(saharozu) 16,1%, dekstrin 27,4%, mineral- kovcu, kao i mawe u~e{}e meda medqikovca ne soli 3,2% i dr. u cvetnom medu ({to je ~est slu~aj), mogu sa312

P^ELAR, jul 2006.

Kao qudska hrana, med medqikovac ima 8 do 10 puta vi{e minerala u odnosu na nektarni med. KaSvetlije boje, brzo kristali{e u bele lijum doprinosi Vrbe pored Leti, do izlu~ivawu te~kristale na granama. Te{ko se vrca i potoka i reka kasne jeseni nosti i hlornog vrlo je lo{ za zimovawe p~ela. natrijuma iz orKraj aprila Svetao, cvrenkaste boje, gust, sli~an ganizma qudi i do kraja cvetnom medu. Miri{e malo na smolu. poja~ava rad srca, Smreke leta Pa{e izda{ne, med tra`en u prometu. {to je korisno Tamno zelenkasto do tamno sive boje. najvi{e za stariOd juna do Jela i bela jela Miri{e prijatno na jelovinu. Od bele je qude. U medqikasne jeseni jele je zlatno `ute boje, veoma tra`en. kovcu ima mnogo vi{e soli gvoJun, jul, Od vodeno prozra~ne do tamno sive Bor `|a. Vrlo je koavgust boje. risno uzimati meTamno sme|e boje, brzo kristali{e, dqikovac u deLeti Bukva vrca se te{ko. Vrlo je lo{ za tiwstvu i u poodi septembar zimovawe p~ela. maklim godinama.

U tamnim medovimo delimi~no da izmene organolepti~ke osobine sortnog meda, ali oni ostaju sortni ma ima vi{e gvo`|a nego u svetlim. Prema nekim podacima, medovi proizvedeni maja i monoflorni medovi.

Hemijski sastav medqikovca je raznovr- juna sadr`avali su od 0,34 do 0,73 miligrama stan i zavisi od vrste insekata koji izlu~u- soli gvo`|a, a u avgustu i septembru 1,05 do ju medqiku, od vrste parazitiranih biqaka, 1,45 miligrama u 10 grama meda.

U medqikovcu je, pored gvo`|a, utvr|eod vremena sakupqawa medqike od strane p~ela, od meteorolo{kih uslova i od mi- no 28 vrsta mineralnih materija kao {to su kroflore koja se razvila u medqici do we- bakar, mangan, kobalt i drugi, ukupno 1%, za razliku od nektarnog meda gde ih ima od nog prikupqawa od p~ela.

Po podacima Or`evskog, hemijski sa- 0,1% do 0,5%.

Zbog ovakvog sastava, specifi~nog izstav meda od medqike i cvetnog meda odgogleda i ukusa, med medqikovac je naro~ito vara podacima iz tabele 3. Med medqikovac ima mawe invertnih {e}era (monosahari- cewen i tra`en u mnogim zemqama Evropda), znatno vi{e disaharida ({e}era kog ni- ske Unije, u kojima dosti`e i ve}u cenu u odsu prera|ivale p~ele) i organskih kiseli- nosu na nektarni med (pogledajte P~elar za na. Medqikovac ima tri puta vi{e dekstri- februar 2006, strana 78 – primedba urednina i veoma mnogo mineralnih materija, na- ka), pa on mo`da predstavqa na{u najve}u ro~ito alkalnih metala (soli kalijuma i (ako ne i jedinu) pravu {ansu za izvoz meda natrijuma). Mnogi medovi medqikovci sa- u EU. dr`e velike koli~ine oligosaharida, koji Tabela 3 se ne smawuju, kao {to su melecitoza, malCvetni Med toza, rafinoza i drugi, koji prouzrokuju brSastav med medqikovac zu kristalizaciju.

Medqikovci sadr`e iste fermente kao Voda 18,23% 17,02% i nektarne vrste medova, imaju ve}u kiseInvertni {e}er 75,32% 65,23% lost i pH. Tr{~ani {e}er 1,25% 4,84% U ~istom medu medqikovcu nema prisutAzotne materije 0,42% 0,82% nih polenovih zrna, ali se ona ipak mogu naOrganske kiseline 0,07% 0,18% }i samo po meri primesa nektarnog meda od Dekstrini 3,61% 10,03% biqaka cvetnica. Treba znati da i medqikovac p~ele poklapaju, kao i svaki drugi Mineralne materije 0,22% 0,96% zreo med.

Ostale materije 0,86% 0,92%

Tabela 2

Vrste drve}a, orijentaciono vreme pa{e i odlike meda medqikovca Hrast na ni`im Tamnocrvene boje do crne, bez mirisa, Jun, jul, vla`nijim slatkog oporog ukusa, malo „pali“ u avgust terenima grlu. Gust, sporije kristali{e.

P^ELAR, jul 2006.

313

EVROPA UP OZORAVA: HEMI KA LI JE U MEDU Dejan Krecuq medija@pcelinjak.com

„Sistem hitnog upozoravawa za namirnice“ Evropske Unije u periodu od po~etka ove godine upozorio je na opasnost zbog neispravnosti kod vi{e p~eliwih proizvoda.

Podaci su dati tabelarno. Ako je boqe u~iti na tu|im gre{kama, a ne na svojim, onda

Datum

Izvestila Upozorewe (prijavila) broj zemqa

bi vaqalo obratiti pa`wu na navedene razloge neispravnosti, jer je do ovih materija veoma lako do}i na na{em tr`i{tu, a sklonost da se eksperimenti{e i „preventivno“ le~i, na `alost, nije strana mnogim p~elarima.

Razlog

3. januar

Italija

3. januar

Holandija

12. januar

Estonija

Hloramfenikol u mle~u Neodgovaraju}i sertifikati o 2006.AAG zdravstenoj ispravnosti meda Previ{e HMF-a u medu 2006.AAG

19. januar

Italija

2006.AET

Hloramfenikol u mle~u

2006.AHK

31. januar

Italija Velika 6. februar Britanija Velika 6. februar Britanija Velika 24. mart Britanija

2006.004

10. april

Latvija

2006.AXW

Hloramfenikol u mle~u Streptomicin u medu Hloramfenikol u medu Sulfadimidin u medu u sa}u Hloramfenikol u mle~u Sulfatiazol u medu

8. maj

Nema~ka

2006.0298

Sulfadimidin u medu

12. jun 15. jun

Ma|arska Italija

2006.0368 2006.BJX

Streptomicin u medu Sulfametoksazol u mle~u

2006.AJC 2006.AJD 2006.ATN

30. mart Portugalija 2006.AVF

Zemqa iz koje je roba NEPOZNATO POREKLO KINA MA\ARSKA ITALIJA – [VAJCARSKA KINA EGIPAT KINA preko HONG KONGA TURSKA SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE UKRAJINA TURSKA preko HOLANDIJE RUMUNIJA KINA

U SLEDE]EM BROJU: KOMPLEKSNI TEKST REDAKCIJE ^ASOPISA P^ELAR O OPRAVDANOSTI PRIHRAWIVAWA P^ELIWIH ZAJEDNICA TOKOM PERIODA ODGAJAWA ZIMSKE GENERACIJE P^ELA! 314

P^ELAR, jul 2006.

SUSP EN DOVAN UVOZ BRAZI LSKOG M E DA U EU Da p~elarstvo nije samo lep hobi i zdrava razonoda, ve} da mo`e da bude profitabilan biznis i ozbiqna privredna grana govori statistika prema kojoj je svetska proizvodwa meda oko 1,5 miliona tona. Najve}i proizvo|a~ je Kina koja poseduje oko {est miliona ko{nica i proizvodi preko 54 000 tona godi{we, a o~ekuje sa da }e za dve godine proizvodwu pove}ati na 68 000 tona. Slede je SAD, Argentina i Ukrajina, a me|u novim zvezdama na svetskoj sceni proizvo|a~a meda su i Tajland i Vijetnam.

Me|utim, bitka za mesto na svetskoj pijaci je o{tra, a posebno kada je re~ o tr`i{tu Evropske Unije. Kako je 17. marta javila „Agencia Brasil“, EU je suspendovala uvoz brazilskog meda. Po~ev{i od ovog dana, Brazilu ne}e biti dozvoqen izvoz meda u Evropsku Uniju sve dok ne uskladi svoje standarde kontrole kvaliteta proizvoda sa onima koji se koriste u Evropi.

Brazil ve} poseduje sopstvene procedure kontrole, ali jo{ nije potvr|ena wihova ekvivalentnost sa evropskim. Ministarstvu je dat {estomese~ni rok da restruktui-

ra svoj Nacionalni program za kontrolu rezidua zahtevaju}i da ga prilagodi EU izvoznim normama. Re~ je o osnovnim analizama proizvoda na prisustvo nekih elemenata koji mogu da uti~u na wegov kvalitet, na primer antibiotici i te{ki metali.

Med iz severozapadnih regiona Brazila se proizvodi mahom postupkom kod kojeg ne postoji opasnost od zaga|ewa antibioticima, {to se ne mo`e re}i za pokrajine Ceara i Piaui. Kako bi se prevazi{li ovi problemi Ministarstvo je pokrenulo vi{e mera, od sanitarnih do promocije brazilskog meda, verifikovanih obrazovnih programa, osna`ivawa te`wi ka organskoj proizvodwi i podr{ke udru`ewima p~elara.

Prema Ministarstvu poqoprivrede, med koji }e biti izvo`en nakon ovog embarga ne}e imati problema na EU tr`i{tu po{to Evropska komisija potvrdi ekvivalentnost kontrole brazilskih poqoprivrednih proizvoda. U 2005. Brazil je izvezao 14 400 tona meda u Evropsku Uniju {to je donelo prihod od 18,9 miliona ameri~kih dolara.

IZABRAN N OVI ZA MEN I K P R EDSEDN I KA SP OS-a Po{to je dosada{wi zamenik predsednika SPOS-a, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i, podneo ostavku iz li~nih razloga, Izvr{ni odbor SPOS-a je na svojoj posledwoj sednici izabrao novog. To je Dragutin Gaji} iz Velikog Gradi{ta.

Ro|en je u selu Male{evu, op{tina Golubac. Zavr{io je vi{u Pedago{ku {kolu i Fakultet politi~kih nauka. Uz rad u Op{tini Veliko Gradi{te vanredno zavr{aP^ELAR, jul 2006.

va i Filozofski fakultet (sociologija–filozofija).

P~elarewem se bavi od rane mladosti naslediv{i znawa sa dedinog p~eliwaka.

P~elari sa 50–80 zajednica u LR ko{nicama, zavisno od obaveza. ^lan je SPOS-a od 1976. godine, a predsednik Udru`ewa p~elara Veliko Gradi{te od 1980. do 1984. i od 2002. do 2006. Nosilac je priznawa Zaslu`ni p~elar sa zlatnom zna~kom. Za vreme mandata obezbedio je prostorije, ve} pune ~etiri godine buxetska sredstva SO Veliko Gradi{te, nepovratnu donaciju ADF-a u visini od 30 000 dolara, pokrenuo izlo`bu p~elarskih proizvoda u vreme manifestacije „Carev~evi dani“ i uveo p~elarsku slavu. Nadamo se da }e wegov rad u SPOS-u biti jo{ plodniji.

315

Beogradsko udru`ewe p~elara i Dru{tvo p~elara Beograd u saradwi sa SPOS-om, pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Beograda i uz pomo} nadle`nih institucija organizuju 31. izlo`bu p~elarstva

P ^ ELARSTVO TA[MAJDAN 2006 u Ta{majdanskom parku od 5. do 8. oktobra 2006. Organizator je formirao Organizacioni odbor koji je imaju}i u vidu dosada{wa iskustva kao i zadatke i ciqeve izlo`be usvojio novi pravilnik za u~e{}e na ovoj izlo`bi.

PRAVILNIK za u~e{}e na izlo`bi „P~elarstvo Ta{majdan 2006“ od 5–8. oktobra 2006.

OP[TE ODREDBE 1. U~e{}e na izlo`bi mogu uzeti iskqu~ivo p~elari, ~lanovi dru{tva ili udru`ewa p~elara uz obavezno ~lanstvo u SPOS-u u delu predvi|enom za izlaga~e p~eliwih proizvoda i proizvo|a~i p~elarske opreme ili druga pravna lica registrovana za proizvodwu i promet p~elarske opreme i pribora ili sredstava za zdravstvenu za{titu u p~elarstvu, na osnovu prijave, dostavqawu potrebne dokumentacije, izmirewu potra`ivawa Organizatora (kotizacija i depozit) i potpisivawu ugovora.

2. U okviru odobrenih {tandova besplatno se mo`e izlagati p~elarska literatura i drugi edukativni materijal (DVD, video kasete…) samo iz oblasti p~elarstva.

Izlagawe gore navedenog mo`e se obaviti i na posebnim {tandovima u posebnom delu namewenom za te svrhe uz naplatu kotizacije prema ugovoru sa Organizatorom.

3. Svi izlaga~i mogu prema mogu}nostima zadr`ati mesto izlo`benog {tanda iz 2005. godine samo za jedno izlaga~ko mesto.

Ukoliko imaju vi{e {tandova (pod jednim 316

imenom, deklaracijom na proizvodima, analizama i registrovanom poqoprivrednom gazdinstvu) ostale {tandove mogu postaviti na slobodnim mestima po raspodeli mesta za sve izlaga~e sa jednim {tandom.

4. a. Prijavu za izlo`bu potrebno je izvr{iti telefonski na broj telefona 011/3444-624 od 10 do 15 ~asova radnim danima ili preporu~enom po{iqkom na adresu Molerova 13, 11000 Beograd, sa naznakom PRIJAVA ZA IZLO@BU, ili li~no u periodu od 15. 8. 2006. do 31. 8. 2006.

4. b. Potpisivawe ugovora obavi}e se od 1. 9. 2006. do 15. 9. 2006. prema pozivu Organizatora, a na osnovu prijave.

4. v. Prilikom potpisivawa ugovora potrebno je dostaviti li~ne podatke, registarski broj vozila za snabdevawe i opremawe {tanda, prijavu proizvoda koji }e se izlagati uz potrebnu, zakonski propisanu dokumentaciju, potvrdu o ~lanstvu u udru`ewu i SPOS-u, potvrdu o upisu u registar poqoprivrednih gazdinstava, potvrdu o registraciji privrednog subjekta i PIB (samo za opremu i lekove), dokaz o uplati kotizacije za u~e{}e i polo`iti depozit za po{tovawe odredbi ugovora.

P^ELAR, jul 2006.

4. g. Kotizacija za u~e{}e na izlo`bi u delu p~eliwih proizvoda je 5 000,00 dinara.

Kotizacija za u~e{}e na izlo`bi u delu opreme je 8 000,00 dinara ili 5 000,00 za jednu polovinu {tanda. Kotizacija za u~e{}e na izlo`bi u posebnom delu za kwige i dr. je 3 000,00 dinara.

4. d. Svi izlaga~i prilikom potpisivawa ugovora du`ni su da polo`e depozit od 6 000,00 dinara po izlaga~kom mestu.

5. a. Nepo{tovawe rokova za prijavu i potpisivawe ugovora, kotizaciju izlaga~kog mesta uve}ava za 20%, ali je posledwi rok za potpisivawe ugovora 25. 9. 2006.

5. b. Za p~elare kotizacija se uve}ava 20% ukoliko nisu registrovali poqoprivredno gazdinstvo.

POSEBNE ODREDBE (za sve izlaga~e) 1. a. Dostava i opremawe {tanda mo`e se obaviti iskqu~ivo vozilom do 3 500 kg ukupne te`ine u periodu od 20.00 do 8.00 ~asova i isto se van tog vremena mora ukloniti iz izlo`benog prostora.

1. b. Vozilo mora na predwem vetrobranu imati istaknut jedinstven broj dodeqen od strane Organizatora za sve vreme trajawa izlo`be.

2. Eksponati, ambala`a i drugo ne smeju se odlagati na zelenim povr{inama.

3. Dimenzije {tanda moraju biti maksimalno 200×100 cm ili 100×100 cm.

4. Svi {tandovi moraju u levom delu {tanda imati vidqivo istaknut broj dodeqen od strane Organizatora za sve vreme izlo`be.

5. Svi izlaga~i du`ni su da za svo vreme izlo`be odr`avaju higijenu oko {tanda i nakon zavr{etka ostave izlaga~ko mesto u zate~enom stawu pre izlo`be bez sme}a i drugog otpadnog materijala.

6. Svi izlaga~i du`ni su da postupe prema uputstvima Organizatora i da sara|uju sa Organizacionim odborom.

POSEBNE ODREDBE (za izlaga~e u delu p~eliwih proizvoda) P^ELAR, jul 2006.

1. U ovom delu se mogu izlagati iskqu~ivo p~eliwi proizvodi, me{avine p~eliwih proizvoda i proizvodi u ~ijoj se proizvodwi koristi neki od p~eliwih proizvoda. Od medova mogu se izlagati med od: uqane repice, bagremov med, lipov med, livadski med, cvetni med i med od suncokreta, ostali medovi se ne mogu izlagati.

2. Alkoholna pi}a na bazi p~eliwih proizvoda mogu se izlagati iskqu~ivo uz zakonski propisanu dokumentaciju, tj. analizu nadle`ne institucije.

3. Svi proizvodi moraju imati istaknutu deklaraciju.

4. Zabraweno je fiktivno deklarisawe radi izbegavawa odredbi pravilnika i zakona (npr. deklarisawe crnih medova kao livadskih).

5. Obele`avawe {tanda – {tand mora da ima jedinstveni broj dodeqen od strane Organizatora kao i natpis koji sadr`i iskqu~ivo ime i prezime ili registrovani naziv firme i mesto stanovawa. Geografsko poreklo mo`e biti istaknuto samo na deklaraciji u skladu sa zakonskim propisima.

KAZNENE ODREDBE (za sve izlaga~e) 1. Depozit se ne vra}a izlaga~ima koji prekr{e odredbe pravilnika i ugovora u celom iznosu po bilo kojoj od odredbi.

2. Odluku o nevra}awu depozita donosi Organizacioni odbor na osnovu izve{taja i zapisnika Komisije koju je formirao Organizator ili izve{taja Veterinarske inspekcije i drugih nadle`nih institucija.

3. Pored nevra}awa depozita Organizator propisuje i druge sankcije zavisno od veli~ine u~iwenog prekr{aja: – dupli iznos kotizacije i depozita naredne godine; – iskqu~ewe sa izlo`be naredne godine; – iskqu~ewe sa svih izlo`bi ~iji je Organizator BUP, DPB, DP „Jovan @ivanovi}“ i druga dru{tva koja to podr`avaju; – iskqu~ewe iz ~lanstva SPOS-a i ~lanstva u udru`ewima; – druge sankcije putem nadle`nih institucija.

317

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA JUL

Dejan Krecuq medija@pcelinjak.com

Jul bi trebalo da, posle dugog prohladnog perioda, donese kona~no toliko o~ekivanu toplotu potrebnu i p~elama i medonosnim biqkama. Ali, to ne zna~i i da je period ki{a zavr{en jer }e one i daqe biti ~est gost. O~ekuje se da }e mesec zapo~eti lepim i stabilnim vremenom, sa ne{to vetra i bez padavina, pa }e u prvoj dekadi maksimalne dnevne temperature pre}i trideseti podeqak Celzijusove skale, ali }e ve} u drugoj sedmici uslediti petodnevni ki{ni interval sa grmqavinom i vetrom koji }e sniziti temperaturu. Prognozirana koli~ina padavina u tom periodu je 45 milimetara.

Statisti~ki posmatrano, razvoj vremena bi}e sli~an vremenu iz 1997. godine.

U drugoj polovini meseca o~ekuje se razvoj vremena kakav je primeren letu sa temperaturama u granicama vi{egodi{weg proseka, sa potpunim karakteristikama letweg vremena. Vreme }e biti stabilno, tiho i bez izra`enijih vru}ina, ali su u pojedinim krajevima mogu}e vremenske nepogode sa grmqavinom.

Ako se predvi|awa ostvare, bi}e to period veoma povoqnog vremena za p~ele.

Uspe{no odgajene i proverene matice sada treba uvesti u dru{tva i pripremiti ih za nastupaju}u glavnu koli~insku pa{u suncokreta. Kako se o~ekuju temperature preko trideset stepeni, potrebno je obezbediti dobru ventilaciju i ~isto pojilo, a ni na grabe` se ne sme zaboraviti. ^ak i ako na prvi pogled nije uo~qiva, varoa je stalna opasnost pa borbu protiv ove {teto~ine treba intenzivirati.

U sklopu turisti~ke manifestacije „^obanski dani – Kosjeri} 2006“, Dru{tvo p~elara „Miladin Zari} Mi{o“ Kosjeri} organizuje tradicionalnu

IZLO@BU P^ELARA U KOSJERI]U Izlo`ba se odr`ava u nedequ, 16. 7. 2006. na prostoru Tr`nog centra: 10.00 Sve~ano otvarawe 12.00 Okrugli sto 16.00 Sve~ani ru~ak Pravo u~e{}a na izlo`bi imaju svi zainteresovani p~elari i preduze}a koja se bave proizvodwom i prometom p~elarskih proizvoda i opreme. Tezge sopstvene, u~e{}e bez kotizacije. Prijave na telefone: 064/29-90-746 Maksimovi}, 064/26-82-506 Tomi} do 10. 7. 2006. Pored izlo`be, istog dana posetioci mogu pratiti i izlo`be „Zlatne ruke“, „^obanske sportske igre“, finalno takmi~ewe peva~kih grupa Srbije „Staro pevawe u Srba“, izbor najlep{e ~obanice za 2006. i druge priredbe.

VIDIMO SE U KOSJERI]U! Predsednik Dru{tva p~elara, Maksimovi} Miroslav

318

P^ELAR, jul 2006.

Udru`ewe p~elara „Pomoravqe“ – Trstenik, Udru`ewe p~elara „Trmka“ – Vrwa~ka Bawa, Udru`ewe p~elara „Leva~“ – Rekovac, P~elarska zadruga „Roj“ – Trstenik, Regionalna privredna komora „Kru{evac“ organizuju

SEMINAR „SAVREMENA PROIZVODWA MATICA“ 1) Mileta Markovi}, profesionalni odgajiva~ matica, Lazarevac: „Komercijalna proizvodwa matica“ 2) Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac: „Savremene metode odgajawa matica – doma}a i ruska iskustva“ 3) Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, glavni i odgovrni urednik ~asopisa „P~elar“, @itkovac: „Suzbijawe {teto~ina i bolesti p~ela i legla, sa posebnim osvrtom na varou i nozemozu“ Seminar }e se odr`ati 15. jula 2006. (subota) sa po~etkom u 10.00 sati, na p~eliwaku zadruge „Roj“ (biv{a zadru`na ekonomija) u Medve|i kod Trstenika. Za u~esnike seminara predvi|ena je zakuska.

Kotizacija za u~e{}e iznosi 300 dinara. ^lanovi udru`ewa p~elara – organizatora seminara, ne pla}aju kotizaciju.

Osoba za kontakt je Zorica Sre}kovi}, telefoni: (037) 723-561, (037) 723-579, (063) 843-87-39.

Miroslav Milovanovi}, UP „Pomoravqe“ – Trstenik Zvezdan ^eperkovi}, UP „Trmka“ – Vrwa~ka Bawa Ivan Arsi}, UP „Leva~“ – Rekovac

DRU[TVO P^ELARA „KLADOVO“, SPOS I TURISTI^KA ORGANIZACIJA OP[TINE KLADOVO organizuju

DRUGU IZLO@BU MEDA I P^ELARSKIH PROIZVODA

„KLADOVO 2006“ Izlo`ba }e se odr`ati na platou Doma omladine u centru Kladova, 12. avgusta 2006. godine. Izlo`ba ima privredni, turisti~ki i ekolo{ki karakter. Sve~ano otvarawe je u 10 sati, a pokroviteq izlo`be je predsednik Skup{tine op{tine Kladovo, gospodin Borislav Petrovi}. Prijave za u~e{}e se dostavqaju do 1. avgusta na adresu: Dru{tvo p~elara „Kladovo“, ul. 22. septembar bb (zgrada DPO), 19320 Kladovo ili na telefon 019/807-727 od 8–12 sati. Bli`e informacije kod predsednika Dru{tva, Qubomira ^olevi}a (019/801-636 posle 18 sati). Prijava treba da sadr`i ime i prezime izlaga~a, adresu, telefon, naziv firme (eventualno), a uslovi za u~e{}e su slede}i: – Za izlaga~e meda, p~elarskih proizvoda i opreme, naknada je 200 din. Uplata se vr{i na ra~un Dru{tva p~elara: 180–0816630101110–24, Jubanka Beograd, ekspozitura Kladovo.

– Izlaga~ sam obezbe|uje {tand. Na dan izlo`be u~esnik pokazuje uplatnicu za kotizaciju.

– P~elarima op{tine Kladovo, koji nisu ~lanovi Dru{tva p~elara „Kladovo“ ne}e biti dozvoqeno izlagawe.

– Informacije o sme{taju i boravku u Kladovu mo`ete dobiti kod Turisti~ke organizacije op{tine Kladovo (019/801-690).

Predsedni{tvo Dru{tva p~elara „Kladovo“

P^ELAR, jul 2006.

319

Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) – Ni{ Veterinarski specijalisti~ki institut – Ni{ organizuju

IV Me|unarodni stru~ni seminar

P^ELE NE UMIRU ZBOG ZIME (Priprema p~eliwih zajednica za prezimqavawe i suzbijawe varoe i nozemoze) Velika luksuzna sala Doma kulture u Aleksincu, 29. jul 2006, 10.00 sati.

10.00–10.10 Otvarawe seminara 10.10–10.15 ^etiri godine me|unarodnih seminara i intenzivnog stru~nog obrazovawa p~elara Izlaga~: Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije 10.15–12.15 Savremene metode suzbijawa varoe u Evropskoj Uniji Predava~: Dr Antonio Nanetti, ^lan evropske radne grupe za integralnu borbu protiv varoe, Istra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo u Italiji, Bolowa (Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna) 12.15–12.25 Samo~i{}ewe p~ela od varoe (film) Autor: Ivan Brndu{i} iz Bora

13.05–14.45 Najnovija istra`ivawa poma`u p~elarima u efikasnijoj borbi protiv nozemoze Predava~: Dr Antonio Nanetti 14.45–16.00 Kvalitetno uzimqavawe p~eliwih zajednica na modernom p~eliwaku Predava~: Vladimir Huwadi iz Petrovaradina, profesionalni p~elar 16.00–16.30 Pitawa i odgovori Za ~lanove Asocijacije ulaz je besplatan.

Ostali pla}aju kotizaciju od 500 dinara, koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate).

12.25–12.45 Rezultati projekta Ministarstva poqoprivrede o utvr|ivawu zdravstvenog stawa p~ela i analizi meda na podru~ju 25 op{tina jugoisto~ne Srbije Predava~: Dr vet. med. Zoran Rai~evi} 12.45–13.05 Pauza Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, potpredsednik Asocijacije za obrazovawe i marketing

320

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije

P^ELAR, jul 2006.

Dru{tvo p~elara „Ba~ka Topola“, SO Ba~ka Topola, SPOV i SPOS organizuju tradicionalnu me|unarodnu prodajnu izlo`bu p~elarskih proizvoda i opreme

KARNEVAL P^ELARSTVA Prodajna izlo`ba se odr`ava 16. 9. 2006. u centru Ba~ke Topole kod robne ku}e „Beograd“. Uslovi izlagawa: – Izlaga~i su du`ni sami obezbediti {tandove.

– Cena izlaga~kog mesta iznosi 500 dinara i upla}uje se na teku}i ra~un 335–9558–96 (po izvr{enoj uplati obavestiti organizatora).

– Izlaga~i su du`ni obezbediti po 1 kg meda u humanitarne svrhe.

– Izlaga~ko mesto se obezbe|uje prema redosledu uplata.

Od 10 sati bi}e organizovan kulturno umetni~ki program i osve{tavawe meda, a od 16 sati sve~ani KARNEVALSKI defile. Mole se svi u~esnici da ponesu p~elarska odela kako bi uzeli u~e{}a u karnevalu.

Za dodatne informacije obratite se Mirku Spasojevi}u: 024-711-253 „DDOR NOVI SAD“ od 8–16 ~asova i 024-728-148 ku}ni od 20–23, mobilni 062-581-060; ili Jolxi} Goranu: 024-715-864, mobilni 063-856-9773.

Jubilej u Kru{evcu Na{ kolega Aran|el Radisavqevi} Ra{a proslavio je jubilej vredan pa`we – 55 godina dru`ewa sa p~elama. U svojoj {esnaestoj godini kao dobar kru{eva~ki gimnazijalac dobio je prve vr{kare od svoje tetke. I u svojoj 71. godini nesebi~no prenosi znawe i iskustvo mla|im generacijama, a wegov uzorni p~eliwak sa 60 LR ko{nica slu`i p~elarima za primer. Kad nije sa svojim p~elama, Ra{a je sa kwigama o p~elarstvu. Kad ga pitate za godine i p~ele, ka`e: „Ni malo, ni mnogo, ni dosta“. I neka tako i ostane.

Nenad Marinkovi}

Nove aktivnosti oko osnivawa p~elarske kooperative Svi zainteresovani p~elari za formirawe p~elarske kooperative (zadruge) na nivou Srbije koja bi imala za ciq re{avawe prodaje meda i ostalih p~eliwih proizvoda mogu dogovorenu sumu od 2 000 dinara uplatiti na `iro-ra~un P~elarskog dru{tva „Budu}ænost“ iz Lazarevca. Broj `irora~una 205–54486–75, KOMERCIJALNA BANKA. Kao svrhu uplate navesti: Informator za p~elarsku zadrugu. Uplatnicu, zajedno sa punom adresom i brojevima telefona uplatioca) poslati na adresu: Po{tanski pregradak 12, 11550 Lazarevac.

Sredstva æ}e biti iskori{}æena za anga`ovawe stru~nih lica za izradu finansijskog i tehni~kog plana rada zadruge kao i za obaP^ELAR, jul 2006.

ve{tavawe zainteresovanih o ura|enom i budu}æem planu rada. Ovom uplatom svaki p~elar sti~e pravo za daqi rad na stvarawu privrednog subjekta za re{avawe prodaje meda. Idejni tekst se mo`e naæ}i na www.pcela.co.yu ili se informi{ite kod inicijativnog odbora ~iji je sastav objavqen u majskom P~elaru.

Inicijativni odbor p~elarske zadruge Srbije

Nova polo{ka za dva dru{tva Jovica Petrovi} iz Novog Sada naru~io je sa p~eliwaka Neme{ po svojoj ideji polo{ku za dva dru{tva 2004. godine, sa trideset ramova 40×30 cm. Sa strane ko{nice su plodi{ta, a u sredini je medi{te sa 10 ramova, za{ti}eno mati~nom re{etkom. Ima dve

hranilice na plodi{nom delu. Podwa~a je od `i~ane mre`e. Poklopac ko{nice je u 321

sastavu ko{nice i ko{nica se mo`e zakqu~ati.

Jano{ Neme{, Temerin

dr Frittoli je, zajedno sa predsednikom Fonda za razvoj poqoprivrede op{tine Aleksinac dipl. ing. Radomirom Stojanovi}em, 27. juna obi{ao jedan od p~eliwaka Dru{tva p~elara Aleksinac, vlasnika Vojislava Stojanovi}a. Tom prilikom uverio se u kvalitet na{eg meda i medonosne potencijale ove op{tine, degustiraju}i med direktno iz ko{nice, i to u obilnim koli~inama! Po wegovim re~ima, do sada nije imao iskustvo tako bliskog kontakta sa p~elama, i ono }e mu ostati u trajnom se}awu. Uz zakusku, razgovarano je o wegovoj misiji i realnoj per-

Italijanski ekonomski stru~wak u Aleksincu Na osnovu odobrewa Ujediwenih Nacija, petnaestak dana je u op{tini Aleksinac boravio ekonomista dr Carlo Frittoli iz Italije, koji je poslat da utvrdi ekonomske, pre svega poqoprivredne potencijale ove op{tine, da napravi kompleksan izve{taj i ponudi stru~nu pomo} za razvoj isplativih delatnosti, na osnovu ~ega bi se pokrenula saradwa oko mogu}eg izvoza poqoprivrednih proizvoda za Italiju i obostrano korisne saradwe po tom pitawu sa Coop-Italia. U okviru posete, spektivi izvoza meda za Italiju, kao i o stru~noj pomo}i p~elarima. Upoznali smo ga i sa ~iwenicom koja mu do tog trenutka nije bila poznata, da }e wegov sunarodnik, poznati stru~wak za p~elarstvo dr Antonio Nanetti 29. jula ove godine posetiti Aleksinac.

Predsednik DP „Aleksinac“, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

322

P^ELAR, jul 2006.

Razgovor vodio: \oko Ze~evi} Nova Varo{

P ETKO, TR^I, ^UJU SE '^ ELE

Tako je govorio ravno pre 74 godine |ed Petar svom mla|anom unuku Petku (10), koga je `elio tako malenog da podu~i plemenitom hobiju – '~elarewu. \ed Petar, koji po`ive 95 godina a preseli se na „onaj svet“ daleke 1936. godine, pri~a{e de~aku Petku da mu je otac Mili}, `iveo 119 godina, imav'o i po 90 „trmki“. ^udio se de~ak Petko, a ujedno i radovao, kako to |ed Petar, i otac Jevrem ubijaju '~elu, tako {to iskopaju u zemqi rupu, stave neke zapaqene sve}e u wu i onda istresu „trmku“ u rupu te je kasnije i zatrpaju zemqom a onda sa lanenim }edilom iscede med te ~eqad dobiju sledovawe ali on ponajvi{e zasladi prste. \ed mu Petar iako vreme{an i slab sa vidom prenese prva saznawa i stvori qubav prema ovim najvrednijim i wemu najdra`im stvorewima na kugli zemaqskoj.

Petko [apowi} iz Komarana, osamdeset~etvorogodi{wi starina, virtuoz me|u ovda{wim p~elarima, pri~ao bi satima i danima o svojim dogodov{tinama u '~elarewu, samo kada bi neko hteo da ga o tome slu{a. A imao bi {to{ta pou~no pri~ati. Ali „{ta }e{“, mla|arija, veli deda Petko, bi se zabavila temama koje im vi{e odgovaraju.

A i Bogami te{ka su vremena za '~elarewe. ^ini mu se da je ranije bilo mnogo jednostavnije '~elariti, jer nije bilo ovakvih „bole{tina“ koje nam zadesi{e wemu najdra`a stvorewa – '~ele.

Starina Petko, iako broji preko osamdeset leta, bez imalo umora priprema se za svaku predstoje}u '~elarsku sezonu i moli Boga da bude za sve medonosna.

Ka`e da je „silazio“ i na jednu ko{nicu (1948), ali da nikada nije prekidao '~elarewe. I danas – iako u poznim godinama, osvaja sa lako}om preko 35 dru{tava, doista u savremenim „|erzonkama“, me|u kojima ima i dva dru{tva u sanducima od nekada{weg „rua“ koje naziva polo{kama.

P^ELAR, jul 2006.

Zatekao sam ga kako sa svojom suprugom Milenom koja ga verno prati kako u `ivotu tako i u '~elarstvu, bez nao~ara ~ita ~asopis „P~elar“, martovski broj, i ve} se interesuje za{to kasni aprilski. Ka`e, stalno u~i, ne{to novoga na|e ali ~udom se ne mo`e na~uditi kakva je ovo napast i odakle toliko '~eliweg krpeqa – varoe, koja je veoma opasan stanovnik na{ih ko{nica. Jo{, ka`e deda Petko, da je „nozemoza“ za stanovnike wegovih ko{nica pro{lost jer, veli, beli luk u~ini svoje koji od devedesetih godina uporno dodaje svojim '~elama, naro~ito kako ga ohrabri po~. Lolinka na predavawu u U`icu, kada joj je saop{tio da proliv le~i sa belim lukom?

Nema razloga da mu ne verujemo jer nau~no je dokazano da beli luk oja~ava imunitet `ivih organizama pa tako i p~ela, naravno u kombinacijama sa drugim preparatima.

Deda Petko nijedno stru~no predavawe ne propu{ta koje organizuje ovda{we Udru`ewe p~elara i uvek ima „pitawa“ za predava~a iako svojim iskustvom i znawem u ovom „slatkom zanatu“ nadma{uje mnoge mla|ane ~lanove Udru`ewa.

323

Re~e i da je ~lan „Zlatarke“ od samog osnivawa od kada ~ita i ~asopis „P~elar“ a da je, kada Udru`ewe zastade sa radom (1988–1994) bio ~lan u U`icu.

Pri~ao je deda Petko i o beri}etnim godinama, ali kako re~e u wegovom „Uqaniku“ najberi}etnija bi 1989. godina i kako ka`e od tada je po~eo i prodavati med.

Veli daqe da je wegov med ugledao i daleku Tursku, a i dosta ga je odneto i u Sarajevo.

Zajedno, Milena i Petko reko{e da je vi{e meda pokloweno no {to je prodato, a i dosta rojeva Petko je podario po~etnicima i obu~io ih za ovaj plemeniti hobi, a za neke Bogami i dobar izvor prihoda. Na teritoriji na{e op{tine mnoge „Uqanike“ je obi{ao, dao savete i pru`ao stru~nu pomo}.

Me|u onima kojima je pomogao da zapo~nu '~elarewe su i Mile Toqi}, prof.

Aleksa Nika~evi}, Radojko i Rade Gordi} i mnogi drugi mladi qudi Zlatarskog kraja.

Za sve te zasluge u oplemewivawu qudi p~elarskim ve{tinama deda Petko je pre tri godine dobio i visoko priznawe Saveza p~elarskih organizacija Srbije, zlatnu medaqu „Zaslu`ni p~elar“ kao i diplomu „profesor Jovan @ivanovi}“ za 2005. godinu, a sve na predlog Skup{tine Udru`ewa

p~elara „Zlatarka“ iz Nove Varo{i.

U znak nemerqivog doprinosa u razvoju p~elarstva op{tine, Petka je skup{tina Udru`ewa p~elara „Zlatarka“ iz Nove Varo{i, proglasila svojim po~asnim ~lanom.

Hvali se |ed Petko kako mu je pro{le godine gost bio Predsednik SPOS-a [qivi}, pa urednik ~asopisa P~elar, @ivadinovi}, kao i mnogi srpski p~elari koji poseti{e wegov „ Uqanik“. Sliku sa ovih susreta ~uva, veli, kao Ikonu!

Mnogo bi se moglo pisati o ovom zaqubqeniku u p~ele ali nadam se nekom drugom prilikom jer ako je gledati „gen“ deda Petko }e jo{ mnogo godina drugovati sa p~elama {to mu od srca `elim a verujem i svi ~lanovi Udru`ewa p~elara na{e op{tine.

Na kraju Petko poru~uje mladim qudima da se bave p~elarstvom jer su p~elari u biti „plemeniti“ qudi i kako re~e nikome zlo ne misle jer to wihov „mal“ – '~ele ne zaslu`uju, a svakako da se organizuju, u~lawavawem u Udru`ewe i da {to vi{e ~itaju kwige i ~asopis P~elar i konsultuju starije i iskusnije p~elare. „@ivio nam jo{ dugo, deda Petko“.

IN MEMORIAM April 2006. godine prerezao je pedeset{estogodi{wi `ivotni tok Milanu Simovi}u, ~lanu DP „^a~anska p~ela“ ^a~ak. Profesionalni administrator, najpogodnija li~nost za sekretara. Obavqa to sa dosta ume{nosti. Snala`qivo{}u i samoinicijativom obezbe|uje svome dru{tvu donaciju od nekoliko stotina ko{nica, par vaga i vrcaqki. Nezaobilazan organizator izlo`bi i poseta. Dobitnik vi{e priznawa SPOS-a i svoje organizacije. Slava mu i hvala!

DP „^a~anska p~ela“, ^a~ak

To{i} Mom~ilo, ~lan DP „Kladovo“ u Kladovu, preminuo je u 68. godini `ivota. Punih 30 godina bavio se p~elarstvom. Jedan je od osniva~a Dru{tva. Dugogodi{wi je pretplatnik na ~asopis P~elar. Bio je ugledan i cewen p~elar. Osta}e upam}en kao vredan i plemenit drug. Neka mu je ve~na slava i hvala za dugogodi{we dru`ewe.

DP „Kladovo“, Kladovo

U Kladovu je u 62. godini `ivota, preminuo na{ uva`eni drug, kolega i p~elar Buzganovi} Jovan – Jova. Dru`io se sa p~elama vi{e od 25 godina stalno prou~avaju}i stru~nu literaturu. Wegov p~eliwak nasledi}e sin Goran, koji mu je i do sada pomagao. Od formirawa inicijativnog odbora 1999. godine i formirawa Dru{tva, bio je stalni ~lan i pretplatnik na ~asopis P~elar. Wegov `ivot i rad osta}e nam u dugom se}awu. Neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „Kladovo“, Kladovo

324

P^ELAR, jul 2006.

P ^ ELARSKA BERZA

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i.

Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 P^ELAR, jul 2006.

325

APICENTAR d.o.o.

11000 Beograd, Vojvode Stepe 57 Tel. 011/397-45-40

2006

Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2006. god. vr{imo isporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom prijava i uplata od 15.02.2006. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2006. god. Isporuke su po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i poreklo matice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i druge osobine od 1982. godine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstva poqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regres od 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na telefone: 011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR 011/495-425 od 15-18 ~asova prof. dr. Jovan Kulin~evi}

326

P^ELAR, jul 2006.

P^ELAR, jul 2006.

327

328

P^ELAR, jul 2006.

P^ELAR, jul 2006.

329

330

P^ELAR, jul 2006.

Obave{tewe p~elarima Srbije Obave{tavaju se p~elari, a posebno uzgajiva~i matica Srbije da }e Poqoprivredni fakultet u okviru projekta 401-00-7539/2-2006-03 odobren od strane Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Republike Srbije vr{iti besplatnu edukaciju rukovodioca stanica za reprodukciju matica i uzgajiva~a matica i wihovo umre`avawe. Obuka }e se odr`ati u Selekcionim centrima Radmilovac (Beograd), Timomed (Kwa`evac), P~elica (Kraqevo), Medoprodukt (Vrawe) i Zadruga MED (Vr{ac). Izbor polaznika }e obaviti Komisija sastavqena od predstavnika Fakulteta, Ministarstva i Centara.

Uslov za prijavqivawe pravnih i fizi~kih lica je da su registrovani poqoprivredni proizvo|a~i i da imaju odre|enog iskustva u uzgajawu matica i p~elarewu. Obuka }e se obaviti u ciqu formirawa stru~nog kadra za reprostanice p~eliwih matica, dobijenih iz selekcionog programa Centra Radmilovac, legalizacije, umre`avawa i pra}ewa kvaliteta matica i meda na terenu. Prijavqivawe se vr{i na Institutu za vo}arstvo i vinogradarstvo, odeqewe za p~elarstvo Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu na telefon 011/2199-805 ili 2615-315 lok 318, 314, 240. Prijave slati do 10. jula.

Rukovodilac projekta, Prof. dr Mi}a Mladenovi} P^ELAR, jul 2006.

331

332

P^ELAR, jul 2006.

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, jul 2006.

333

334

P^ELAR, jul 2006.

Du{an Miri}, Belanovica 014/89-769 063/80-76-142 dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM MARK-KOM Belanovica Belanovica

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obele`avaju.

Mogu}nost isporuka po{tom ili li~nim preuzimawem.

MA L I OGLASI Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.

Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00

P^ELAR, jul 2006.

335

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726 Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4 PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507 Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78 Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187 PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR i DB, DELOVA KO[NICA (nastavaka, zbegova, krovova), @I^ANIH PODWA^A, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377 Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.

022/710-453, 064/37-18-015 Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.

022/711-411, 064/41-69-447 Prodajem kante za med, aluminijumske, velike i male. 035/312-664, 063/8850-449 Prodajem elektronski regulator brzine 12V za centrifugu. Posle 19h. 011/34-35-767 Veoma povoqno prodajem oplo|ene testirane obele`ene matice. Vlada.

016/21-55-75, 064/241-25-15 Prodajem: lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo. 034/852-045, 064/14-22-767 Prodajem registrovan autobus za prevoz p~ela svih vrsta ko{nica.

011/87-54-109, 064/27-10-943 Prodajemo matice i rojeve. Milovan i Radovan, Dowi Kr~in. Zvati uve~e.

037/795-578, 035/722-720, 063/7001-983 Prodajem nukleuse A@-7 i osnovu. Filipovi} Slavko. 011/25-17-997, 063/863-16-16 Povoqno prodajem dva rama za seobu po 12 LR ko{nica, bagremov i suncokretov med i rojeve na LR ramovima. 011/462-425, 064/204-72-77 Kamion za 60 A@, mo`e zamena za auto ili kombi. 011/81-61-087 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876 Prodajem autobus sa 80 malih A@ ko{nica.

021/715-172, 064/30-77-865

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U P^IWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem prikolicu dimenzije 4,20Ă—6 m sa 52 A@ GROM. Dru{tva odli~na. 874-134

Prodajem oplo|ene obele`ene matice.

Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}.

018/320-300, 063/867-1550

Prodajem LR ko{nice sa medom, rojeve, matice juni 2006, prazne ko{nice LR. Novak.

011/316-19-26

336

Prodajem vrcaqku, ~etiri rama, za 50% tr`i{ne cene. ]iri}. 011/461-066

P^ELAR, jul 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

Prodajem kamion TAM-5000 sa 60 A@ ko{nica, 30 A@ ko{nica sa p~elama, rojeve.

015/346-258 MARINKO, MALI ZVORNIK: matice, rojevi, kontejneri LR tipa.

015/471-386, 064/341-7277 Prodajem 12 kom. A@ ko{nice trodelne sa p~elama montirano na prikolici za putni~ko vozilo. 026/512-158 Prodajem atestiran kamion sa 60 A@-10 ko{nica. Cena 2 500. 063/629-286

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619 Prodajem LR dru{tva u odli~nom stawu.

025/744-061, 064/299-80-55 Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. Mijailovi} @ivomir.

034/841-219, 063/690-877 Prodajem p~eliwak sa DB 12 ko{nicama.

U`ice. 064/216-87-01, 011/369-20-86

Prodajem oplo|ene matice i LR rojeve. ^akardi}, Lazarevac. 011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem ovogodi{we prirodne rojeve na LR ramovima, kao i p~ele u LR ko{nicama. Peri} Milenko. 014/473-184

Prodajem u julu matice i rojeve. Dimitri}, Vladimirci. 011/27-55-663, 064/26-24-292

Prodajem kamion TAM sa 40 ko{nica A@.

012/540-815, 540-816, 064/1173-800

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218