pcelar_jul_2007

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

^lanstvo u SPOS -u

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

Predsednik SPOS-a

Ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2007

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Saradnja sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Redakcija zadr`ava pravo redigovanja tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 14 500. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: I p~elama je vru}e?

Foto: Vladimir Jovanovi}, Ni{

K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.

K o zna bolje, neka to i napi{e. @ivoslav Stojanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUL

293

Rodoljub @ivadinovi}

IMAJTE SNA@NA P^ELINJA DRU[TVA TOKOM CELE GODINE 297 Mirko Vilus

POTRO[NJA HRANE ZA 130 ZIMSKIH DANA

304

Milan Jovanovi}

ENIGMA ZVANA VELI^INA ]ELIJE

306

Izdvajamo iz sadr`aja @ivoslav Stojanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUL 293 U ovom tekstu mo`ete pro~itati kako da uspe{no re{ite najve}i p~elarski problem na }udljivoj suncokretovoj pa{i: Izbor prave parcele koja }e najbolje mediti!

Mirko Vilus

Rodoljub @ivadinovi}

GAJENJE MATICA I ROJEVA ZA SOPSTVENE POTREBE

IMAJTE SNA@NA P^ELINJA DRU[TVA TOKOM CELE GODINE 297 Poznato je da je veoma te{ko odr`ati optimalnu snagu p~elinjih zajednica preko cele godine. U ovom tekstu pro~ita}ete za{to je to tako i kako da pravilnim gajenjem p~ela re{ite i ovaj problem.

310

Verica Milojkovi}

OSNOVANO SRPSKO APITERAPEUTSKO DRU[TVO (SAD) I PROMOVISANI PRVI SRPSKI APITERAPEUTI 315 Milo{ Antoni}

IZ ISTORIJE SRPSKIH P^ELARSKIH ^ASOPISA UMRO JE DOBAR ^OVEK I P^ELAR SVETOZAR BATA STEFANOVI] SKUPOVI NOVE INFORMACIJE O P^ELARSKOJ ZADRUZI SRBIJE REPORTA@E

316 317 318 324 324

Mirko Vilus

POTRO[NJA HRANE ZA 130 ZIMSKIH DANA 304 Pripremite se za predstoje}u zimu odbacuju}i stare predrasude zasnovane na pogre{nim zapa`anjima.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUL Dejan Kreculj

Vremenske prilike u julu ove godine bi}e u granicama vi{egodi{njeg proseka. Jul }e otpo~eti prili~no blagim vremnom, uz ne{to ki{e i temperaturama sa vrednostima od 15 째C u jutarnjim ~asovima, do oko 25 째C tokom dana. Ali, ve} pod kraj prve polovine meseca o~ekuje se zna~ajan prodor vrelog vazduha tako da }e temperature dosezati ~ak i 36 째C, uz vi{ednevni vreli vetar.

U drugoj polovini meseca, meteorolozi predvi|aju stabilizaciju vremena, tako {to }e se ustaliti toplo, ali ne toliko `arko vreme. Tada je mogu}a ~e{}a pojava lokalnih grmljavinskih nepogoda pra}enih jakim vetrom i pljuskovima.

P^ELAR, jul 2007.

289

Re~ urednik a ...

...ili kako je Rodoljub @ivadinovi} postao Albert [vajcer?

Izgleda da nije dobro biti dobronameran.

Izgleda da nije dobro imati napredne ideje. Izgleda da nije dobro `eleti dobro. [to ste nesposobniji, to je bolje i vi{e vas hvale, jer nikome ne gurate prst u oko. [to ste nesposobniji, to ste uspe{niji, jer bolje se plovi na mirnom moru, nego na moru prepunom talasa na kome duvaju vetrovi, makar najve}i od njih bili i u smeru va{eg kretanja, jer znate kako, nekada i mali talas prevrne veliki brod, pa {to bi se neko izlagao riziku.

Ovih dana sam mnogo pri~ao istinu. A ona boli. Ili pla{i. Pla{i nesposobne. A raduje zlobnike, jer im je u mislima Bajazitova re~enica upu}ena Lazaru Hrebeljanovi}u: Ova glava mnogo pri~a, odsecite je! Nadaju se da me ne}e biti. Pa, i nema me, jer sam ovih dana podneo ostavku na funkciju koordinatora SPOS-a za saradnju sa dr`avnim organima i urednika P~elara. Da sam se toga pla{io, sve ovo do sada ne bih javno govorio, a sada i napisao. @elim napredak, a ne nazadovanje. Da stojimo u mestu, mo`da se i ne bih potresao. Ali, mi uporno idemo unazad. Mudraci su odavno rekli: Mora{ tr~ati koliko god mo`e{, da bi ostao na istom mestu. A da bi negde stigao, mora{ tr~ati duplo br`e!

Zaista se pitam, za{to ovo pi{em? Mo`da zato {to znam da sloboda govora nikad nije umirala. Ali, govornici bogami jesu! Ve} do`ivljavam pretnje. Ali, ja sam nepopravljivi borac za napredak. Napredak u skladu sa `eljama ve}ine srpskih p~elara. Da nije tako, ne bih se ovoliko trudio da ~asopis u~inim boljim i da pomognem da se status p~elarstva re{i sistemski. Ali, ponekad me tako zaboli ljudska nedobronamernost, da ne mogu, a da ne napi{em ono {to mislim. Pa, kako mi bude.

Sve je po~elo na pretposlednjem sastanku Izvr{nog odbora SPOS-a kada je par ~lanova IO, predvo|eno predsednikom @ivoslavom Stojanovi}em i zamenikom predsednika SPOS-a Dragutinom Gaji}em (koji je izri~ito predlo`io da se ukine mesto koordinatora kao nepotrebno) izrazilo nezadovoljstvo mojim radom na funkciji koordinatora, uz izno{enje 290

neta~nih informacija kako je predsednik SPOS-a obezbedio mnogo ve}a sredstva kod Ministarstva za p~elare bez u~e{}a koordinatora ({to je naravno, u najmanju ruku sme{no, jer sam ja celo vreme znao {ta se de{ava u Ministarstvu). Kasnije se pokazalo da je to potpuno neta~no, ali je ta neistina tada sna`no zabrujala. Ina~e, nisam prisustvovao tom sastanku ({to je o~igledno iskori{}eno), jer sam, po prvi put, nakon ~etiri godine, bio na sedmodnevnom godi{njem odmoru, jer ni sada nisam mogao da odvojim vi{e vremena za pravi odmor, zbog svojih brojnih obaveza.

Na poslednjem sastanku Izvr{nog odbora SPOS-a, predsednik SPOS-a me je stra{no kritikovao, pre svega moj rad na funkciji koordinatora: Kako ni{ta nisam uradio, kako sam nesposoban‌ Tragedija. Dodu{e, u pravu je.

Priznajem, kriv sam. Kriv {to sam ozbiljno shvatio svoj posao.

Kriv sam {to je ba{ neki dan pre ovog poslednjeg napada na mene (a tokom poslednje tri ipo godine bilo ih je nekoliko) p~elarstvo po prvi put u{lo u bud`et Srbije zahvaljuju}i mojim pregovorima sa dr`avnim sekretarom za poljoprivredu gospodinom Danilom Golubovi}em, {to je podr`ao i novi ministar gospodin Slobodan Milosavljevi}. Sa vrednim poslenicima Ministarstva poljoprivrede ovih dana okvirno smo se saglasili oko postepenog uvo|enja subvencija za sve p~elare, a ne samo za neke, kao do sada. Ve} ove godine p~elari koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo (zna~i, idu}e godine bi trebali svi da se registrujemo, jer bez te registracije nijedan poljoprivrednik nema pravo na subvencije, o ~emu je veoma lepo u P~elaru za decembar 2006. pisao Jo`ef Agardi) dobi}e najverovatnije subvencije za benzin za selidbu p~ela (3 litra dizel goriva po ko{nici, kao i ostali poljoprivrednici), a ako ne ove, onda naredne godine vrlo verovatno i 30% sredstava za nabavku savremene ambala`e za med (prohromska i plasti~na sa sertifikatom), prohromskih centrifuga i otklapa~a sa}a. Ako bi svih 12 000 ~lanova SPOS-a iz Srbije registrovalo poljoP^ELAR, jul 2007.

privredno gazdinstvo, a dr`ava smogla snage da obezbedi sredstva, to bi bila subvencija za p~elarstvo u ukupnom iznosu od oko pola miliona evra. Da li }e se sve to ostvariti, zna}emo vrlo brzo, ali dobra volja postoji u Ministarstvu i to je ono najva`nije za po~etak.

Kriv sam i {to je ove godine Poljoprivredna inspekcija po prvi put organizovano iza{la na teren da proprati situaciju oko prskanja vo}a u cvetu.

Kriv sam i {to sam napisao spisak zahteva SPOS-a prema dr`avi, kako bi se re{ili na{i dugogodi{nji problemi, koji je uz manje izmene usvojio i IO SPOS-a i koji je nedavno uru~en nadle`nima u Ministarstvu. Kriv sam i {to sam se setio da zamolim uvoznika Apigarda da svede cenu na prose~nu svetsku cenu (a u nekim zemljama je ovaj lek u maloprodaji i znatno skuplji) uz odricanje od uobi~ajene mar`e.

Kriv sam i {to sam prona{ao gr~ku firmu koja ima predstavni{tvo u Srbiji, a proizvodi plasti~ne kante sa sertifikatom za prehrambenu industriju koji priznaje Evropska Unija, i to toliko kriv da je razmatranje mog predloga da se o tome obaveste p~elari preko ~asopisa, predsednik SPOS-a odbio da stavi na dnevni red. Va`nije mu je bilo da podr`i smenu koordinatora SPOS-a. Iako kanta za 44 kg meda staje samo 3 evra! Moja ideja je bila da obavestimo p~elare da se takva ambala`a mo`e kupiti i kod nas, da ne tro{e uzalud novac na ambala`u koju }e sutra zbog novih propisa morati da bace, a koja je ujedno i skuplja.

Kriv sam i {to sam predlo`io da, kao koordinator, krenem u pisanje projekta za dobijanje sredstava od Evropske Unije po ugledu na druge zemlje koje su u procesu pristupanja Uniji. Jer, retko koja zemlja je uspela da iskoristi vi{e od 60% mogu}ih sredstava, samo zato {to je kasno krenula sa pripremom projekata. Ni taj moj predlog predsednik nije stavio na dnevni red. Va`nije mu je bilo da podr`i smenu koordinatora SPOS-a.

Kriv sam i {to sam, nakon vi{egodi{njeg otpora raznih lobija, kona~no u P~elaru objavio spisak registrovanih lekova za p~elarstvo u Srbiji. Da nam vi{e ispod tezge razni prevaranti ne bi prodavali nelegalne lekove i dovodili do masovnih stradanja p~ela. Kriv sam i {to sam od nadle`nih u Ministarstvu dobio na~elnu saglasnost za izmenu propisa o prostorijama za vrcanje, preradu i skladi{tenje p~elinjih proizP^ELAR, jul 2007.

voda u doma}instvu, tako da bi p~elari mogli da uz mnogo manje tro{kove adaptiraju svoje prostorije i spreme se za samostalan izlazak na tr`i{te, a ne da budu ucenjivani niskim cenama od prekupaca. Kriv sam i {to sam tra`io da se na Izvr{nom odboru razmatraju zahtevi delegata na poslednjoj skup{tini SPOS-a, koji do danas, pola godine nakon skup{tine, jo{ nisu ni razmotreni, a kamoli sprovedeni.

Kriv sam i {to sam prona{ao osobu spremnu da ulo`i 100% sredstava u izgradnju fabrike za preradu meda koja bi uslu`no po najpovoljnijim cenama pakovala med srpskih p~elara i tako im omogu}ila da nastupe organizovano na tr`i{tu. Ni to predsednik SPOS-a nije stavio na raspravu pred Izvr{nim odborom.

Ali, to sve je izgleda proizvelo staru srpsku bolest zvanu zavist. Verujte mi da ja nisam mogao da izdr`im jo{ jedan napad na mene.

Godinama unazad samo podnosim neke izve{taje o radu i to uglavnom onima koji nijedan izve{taj o radu u SPOS-u nikada nisu napisali, jer nemaju {ta da napi{u. Sve mi je to dojadilo, i podneo sam ostavku, ne samo na mesto koordinatora, ve} i na mesto urednika P~elara. Nadam se da }e novi urednik imati vi{e snage od mene da izdr`i presiju nedobronamernosti i nerada i da }e nastaviti ovu beskompromisnu borbu za napredak, te da se ne}e stopiti sa op{tim trendom povla|ivanja navodnim veli~inama, zbog ~ijeg sam beskompromisnog neprihvatanja i podneo ostavku.

Od svega me najvi{e boli {to su sada moja tromese~na nastojanja u Ministarstvu poljoprivrede verovatno kompromitovana, a ovakva unutra{nja trvenja u SPOS-u ne}e biti u Ministarstvu primljena kao ne{to pozitivno, to je sigurno. Srce me je zabolelo kada me je pre par dana, nakon podno{enja ostavke, pozvao Mileta \uri} iz Vr~ina koji je sa sinom Veljkom osnovao firmu „Medoland“ i bavi se p~elarstvom i uzgojem lekovitog bilja, a zapo~eo je i sa organskom proizvodnjom meda, rekav{i da ga je na mene uputio gospodin Danilo Golubovi}, dr`avni sekretar za poljoprivredu, kako bi sa mnom porazgovarao o mogu}im subvencijama u organskoj proizvodnji meda.

Bio sam zate~en i morao sam da mu objasnim {ta se de{ava, sa te{kom mukom u srcu {to je sve to kompromitovano zarad ne~ijih sitnih du{a i jo{ sitnijih interesa. [to se ti~e ~asopisa, ve} sam ranije najavio povla~enje pre isteka mandata, u decembru, 291

pa sam sada tu ostavku podneo isklju~ivo iz principa. Jer, i tu priznajem svoju veliku krivicu. Kriv sam {to je od mog stupanja na du`nost, tira` P~elara rastao godi{nje za 500 primeraka, a ove godine za ne{to vi{e od 1 000 zbog usvajanja mog predloga o {tampanju P~elara na latinici. Kriv sam {to su nekad prihodi od oglasa jedva pokrivali honorare, a pro{le godine su ih prevazi{li tri puta. Kriv sam {to je po prvi put od{tampan i pilot broj na engleskom jeziku ~ime smo se predstavili svetu. Kriv sam {to ste sa pro{log kongresa Apimondije dobili najkompletniji mogu}i izve{taj, kakav nije objavio nijedan svetski ~asopis. Kriv sam {to je aktuelnost P~elara podignuta na takav nivo da smo o najve}im svetskim dostignu}ima u p~elarstvu izve{tavali jedva mesec dana nakon najpoznatijih svetskih ~asopisa. Kriv sam {to je P~elar prvi p~elarski ~asopis na svetu koji je ~itaocima poklonio DVD. Kriv sam zbog insistiranja da se uradi digitalizacija P~elara, pa danas svako od vas mo`e na internetu da pogleda sve ~asopise od po~etka izla`enja 1898. do 2005. godine. Ako

na|ete jo{ samo jedan p~elarski ~asopis na svetu koji se svim ovim mo`e pohvaliti, ja }u priznati da nisam kriv. A kriv sam i {to sam idejni i tehni~ki organizator dovo|enja nema~kih, italijanskih, slovena~kih, hrvatskih i bugarskih p~elarskih stru~njaka u Srbiju koji su nesebi~no prenosili svoje znanje na{im p~elarima tokom proteklih godina. Kriv, jer sam to uradio ja, a ne neko drugi. Kao da je neko nekome branio?

Moram na kraju da se zahvalim svima koji su podr`avali moj rad, naro~ito onim ~lanovima Izvr{nog odbora koji su glasali protiv usvajanja moje ostavke (Rajko Pejanovi}, Milijan Trifunovi} i Zvonimir Vasi}) ~ime su pokazali koliko iskreno podr`avaju moj rad, ali i onima koji su podigli ruku za usvajanje ostavke, pokazav{i time da u potpunosti po{tuju moju volju na kojoj sam principijelno insistirao. I jednima i drugima se najiskrenije zahvaljujem, kao i redakciji i svim onim ~lanovima SPOS-a koji su podr`avali moja nastojanja i pomagali mi u radu.

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, p~elar

Komisija za obrazovanje SPOS-a, na svom sastanku odr`anom 11. juna, analizirala je obrazovnu delatnost u 2006/2007. godini i predlo`ila kriterijume za predava~e u 2007/2008. godini. IO SPOS-a je na sednici odr`anoj 16. juna, usvojio izve{taj Komisije i predlog kriterijuma. Na osnovu toga, Komisija za obrazovanje objavljuje:

KONKURS ZA PREDAVA^E SPOS-a U 2007/2008. GODINI 1. Kandidati koji se prvi put prijavljuju za predava~e SPOS-a u 2007/2008. godini, treba da dostave pisane prijave sa slede}im podacima: 1.1. Ime i prezime, stepen stru~ne spreme, puna adresa i telefon, 1.2. Da li je ~lan SPOS-a i od kada se bavi p~elarstvom, 1.3. Potpuni naziv tema, 1.4. Rezime prijavljenih tema (do 1/2 strane A4 po temi), 1.5. Popis kori{}ene literature za pripremu prijavljenih tema, 1.6. Bibliografiju objavljenih radova, 1.7. Registar odr`anih predavanja u 2006. i 2007. godini (navesti udru`enja), 1.8. Nastavna sredstva koja koristi na predavanju.

2.1. Kandidati za predava~e SPOS-a koji su registrovani za 2006/2007. godinu (spisak objavljen u P~elaru br. 9 u 2006. godini, str. 411) du`ni su da se ponovo prijave sa podacima navedenim u ta~kama od 1.1. do 1.3. i sa registrom odr`anih predavanja u 2006/2007. godini (ta~ka 1.7.). Oni koji se ne prijave ponovo, ne}e biti uvr{teni u novi spisak predava~a.

2.2. Ukoliko prijavljuju novu temu, treba da dostave tra`ene podatke navedene u ta~kama od 1.1. do 1.8.

3. Prijave po ovom konkursu treba dostaviti na adresu: SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd, sa naznakom: Za Komisiju za obrazovanje.

4. Rok za podno{enje prijava je 20. avgust 2007. godine.

5. Prijave koje ne sadr`e tra`ene podatke u potpunosti, kao i neblagovremeno dostavljene prijave ne}e biti prihva}ene.

Predsednik Komisije za obrazovanje, Prof. dr Jovan Kulin~evi}

292

P^ELAR, jul 2007.

PISMO P^ELARIMA ZA JUL

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4 24413 Pali} (024) 753-771, (063) 510-598 zobrad@yunord.net

Jul, centralni letnji mesec, jedan je od najzna~ajnijih meseci u ~itavoj p~elarskoj godini.

Karakteri{u ga visoke temperature (aps. maksimum 4. jula 2000: 40,5 °C) i poslednje zna~ajnije pa{e u godini. U prvom redu, to je suncokretova pa{a u Vojvodini, a u centralnom i ju`nom delu republike livadska pa{a i eventualno, po nekad, pa{a medljike – {umskog meda. Ipak, po ukupnom pa{nom kapacitetu, suncokret je u na{oj zemlji sigurno druga pa{a, a nekih godina i pa{a broj jedan (kada omane bagrem). To je i vreme najdekorativnijeg vojvo|anskog pejza`a kada iz mora zelenila raznih ratarskih kultura izranjaju velike i male table zlatno `utih latica suncokreta. Stoga }e, nadam se s pravom, u ovom tekstu biti uglavnom najvi{e re~i o suncokretovoj pa{i.

Koje su glavne karakteristike suncokretove pa{e za ovu godinu? U prvom redu, to je zabrinjavaju}i pad setvenih povr{ina. Ranije je u Vojvodini suncokret sejan i na preko 200 000 hektara. Me|utim, poslednjih godina ta se cifra po~ela smanjivati za po nekoliko desetina hiljada hektara godi{nje, a ove godine je zasejano jedva negde oko 125 000 hektara.

Najbolja ilustracija ove tvrdnje je da je prosek setvenih povr{ina za period 2001/2005. godina bio 179 888 hektara. Za{to je to ba{ tako, pita}e se ve}ina p~elara? Razloga ima vi{e, ali jedan od glavnih je pove}anje povr{ina pod kukuruzom i uljanom repicom zbog proizvodnje eko goriva. Za p~elare je uteha da su mnogi ove godine dobro iskoristili pa{u uljane repice vrcaju}i i po 25–30 kg po ko{nici. Drugi razlog, ni{ta manje zna~ajan, je da na{a dr`ava do ove godine nije dodeljivala nikakve subvencije za setvu suncokreta dok je to uobi~ajena praksa u ve}ini zemalja gde se ova kultura gaji (u Francuskoj, [paniji, Italiji i Gr~koj podsticaj je P^ELAR, jul 2007.

250–300 evra po hektaru, u Hrvatskoj 284 evra, u BiH 204 evra, u Ma|arskoj 160 evra, a u Srbiji 0 evra). Dakle, prvi oprez p~elarima je bri`ljiv odabir mesta zbog realne opasnosti prenaseljavanja, odnosno prebukiranja odre|enog rejona. Posebno je korisno da se, blagovremeno, u saradnji sa dru{tvom p~elara iz op{tine na koju se p~elari doseljavaju izvr{i racionalno raspore|ivanje p~elinjaka (najvi{e 2–3 ko{nice po hektaru suncokreta).

Prema podacima Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, ove godine su tr`i{tu ponu|eni slede}i novosadski hibridi: a) Na parcelama gde ima volovoda (Orobanche cumana): Ba~vanin, Perun i noviji hibridi [umadinac i Ba}a, b) Na parcelama gde nema volovoda: NSH-111, Velja, Kraji{nik, NS-H-45, noviji hibri-

293

di Sremac, Somborac i Pobednik i najnoviji hibrid Kazanova.

Poslednjih godina sve su prisutniji i strani, uvozni hibridi. Prvi su se pojavili francuski hibridi Favorit i Diabolo, a ove godine ima ih i iz drugih zemalja. Oko odabira hibrida moramo povesti posebno ra~una kao i oko odabira parcele. S druge strane, vrlo ~esto se spominje realna opasnost za na{e p~ele zbog tretmana semena suncokreta insekticidom GauchoR ~ija je upotreba u Francuskoj zabranjena, ali u ostalim zemljama Evrope, kao i u na{oj zemlji, na `alost nije. Da li je isti primenjivan kod nas ili nije?

Prema podacima koje sam dobio od na{ih i u svetu poznatih i priznatih selekcionara suncokreta iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, ovaj Institut do ove, 2007. godine, nikada nije svoje seme suncokreta tretirao ovim opakim insekticidom. Na `alost, po prvi put u ovoj godini, jedna manja koli~ina semena je po specijalnom zahtevu jedne zadruge iz Bele Crkve kod Vr{ca, tretirana ovim zloglasnim preparatom.

Od pro{le godine mi je poznat podatak da je jedna druga firma iz Novog Sada svoje seme suncokreta (ali i kukuruza) tretirala tako|e preparatom GauchoR. Iz ovih razloga svima preporu~ujem da najpre saznaju ime hibrida, ime proizvo|a~a semena i da li je i ~ime tretiran. Tako|e poseban oprez svima koji svoje p~elinjake dovoze u atar Bele Crkve.

Kako odabrati hibrid?

Velika dilema kod ve}ine p~elara je koji hibrid odabrati (ako ove godine uop{te imamo mogu}nost izbora)? Bi}u slobodan i nave{}u svoja skoro dvadesetogodi{nja iskustva, a i iskustva svojih kolega. Od gore navedenih hibrida moja najbolja iskustva su sa slede}im hibridima suncokreta: a) NS-H-45, b) NS-H-111, v) Diabolo (francuski) Osrednji su: g) Ba~vanin, d) Velja, |) Kraji{nik, e) Favorit (francuski) Od ostalih hibrida koji su u opticaju ove godine najvi{e o~ekujem od novog, doma}eg hibrida Ba}a, jer je njegova nektarnost u 2005.

294

godini od svih ispitanih genotipova, pokazala najve}e lu~enje nektara. S druge strane, moje li~no iskustvo sa doma}im Perunom je krajnje negativno, jer 2005. godine nalaze}i se izme|u table sa francuskim Diabolom i doma}im Perunom, uo~io sam da je retko koja p~ela odletala prema Perunu, nego su gotovo sve odabrale ovaj francuski hibrid.

Opet, kada su u pitanju strani hibridi, treba voditi ra~una o zara`enosti parcele volovodom, jer isti na njega nisu otporni (logi~no, jer tamo gde su selekcionisani ne postoji problem volovoda). Ovde jo{ smatram zna~ajnim da napomenem da vreme na{ih popularnih hibrida NS-H-45 i NS-H-111 polako isti~e ili je ve} isteklo i da saglasno va`e}oj zakonskoj regulativi (jedan hibrid se mo`e koristiti maksimalno 15 godina) narednih godina ih ne}e biti ili }e ih biti zanemarljivo malo. Nove p~elarske nade su njihove sestre hibridi pod {ifrovanim nazivima HA-74A i HA-74B, odnosno HA-98A i HA-98B. U budu}oj komercijalnoj upotrebi verovatno }e dobiti neka milozvu~nija imena, ali po podacima o ispitanoj nektarnosti tokom 2002. i 2003. godine, bili su ubedljivo najizda{niji.

Kako odabrati parcelu?

Jo{ pre desetak godina uo~io sam jednu interesantnu pojavu o uticaju koli~ine atmosferskog taloga i vrste tla sa geomorfolo{kog, odnosno hidrogeolo{kog aspekta na lu~enje nektara kod suncokreta. Osnovni zaklju~ak je bio da u vremenu sa suficitom atmosferskog talo-

Odnos parametara obra|enih u tekstu prikazan slikovito, kako bi se bolje razumela problematika uticaja vla`nosti zemlji{ta na rast, razvoj i medenje suncokreta P^ELAR, jul 2007.

P^ELAR, jul 2007.

Vla`nost (%)

Dubina

Vla`nost (%)

Sl. 1: Ba~ka Topola, 2000.

Dubina

Vla`nost (%)

Sl. 2: Stari @ednik, 2000.

Dubina

Sl. 3: Gabri}, 2000.

Vla`nost (%)

ga (prose~na koli~ina taloga za jul je oko 60 mm na ve}em delu Vojvodine gde se seje suncokret) treba birati reon Severne Ba~ke, Titelskog brega i tzv. greda u Banatu, odnosno tamo gde je nadmorska visina ne{to vi{lja i gde je tlo od makroporoznog lesa koje mnogo lak{e i br`e propu{ta vodu. Ujedno, to su i tereni sa ve}om dubinom podzemne vode.

Suprotno, tj. kada je deficit atmosferskih padavina, bolje je birati parcele lesnih terasa Ju`ne Ba~ke i ve}eg dela Banata, pre svega zbog ne{to manje vodopropusnosti terena i pli}eg nivoa podzemne vode. Nekoliko godina kasnije oti{ao sam korak dalje i poku{ao da saznam koja je to optimalna vla`nost tla koja omogu}uje maksimalno lu~enje nektara. U tome su mi najvi{e pomogli podaci o vodnim konstantama: 1. Poljski vodni kapacitet (PVK) – 26%, koji predstavlja najve}u koli~inu vode koju zemlji{te mo`e da sadr`i posle proce|ivanja gravitacione vode.

2. Lentokapilarna vla`nost (LKV) – 17%, koja predstavlja granicu izme|u lako pristupa~ne i te`e pristupa~ne vode za biljke.

3. Vla`nost venjenja (VV) – 13%, predstavlja sadr`aj vode u zemlji{tu pri kojoj biljke venu.

Iz navedenih podataka je jasno da moramo prona}i parcelu gde je vla`nost tla negde izme|u lentokapilarne vla`nosti tla (LKV) i poljskog vodnog kapaciteta (PVK), najbolje u rasponu od 20–24%. Od su{ne 2000. godine, uvek nastojim da pre seobe na suncokretovu pa{u, najpre prona|em odgovaraju}i hibrid i da potom ispitam vla`nost tla do dubine 60–100 cm.

Evo kakvi su bili ti rezultati za nekoliko lokacija u su{noj 2000. i dobro navla`enoj 2005. godini (sl. 1–4) i podaci o kretanju vla`nosti tla u toku ~itavog vegetacionog perioda za 2000. i 2001. godinu prema podacima Instituta za ratarstvo u Novom Sadu.

Sigurno nije te{ko zaklju~iti koja lokacija, odnosno koja je godina bila najbolja. U su{noj 2000. godini odabrao sam lokaciju Gabri}a i imao ukupan unos od 22 kg na vagi, a 2005. godine, kada sam bio na Krivaji u uslovima idealne vla`nosti tla i dobrih hibrida Diabola i NS-H-111, ukupan unos je bio 68 kg (2 vrcanja).

Odre|ivanje relativne vla`nosti tla smatram jednim od najbitnijih faktora u izboru

Dubina

Sl. 4: Krivaja, 2005.

parcele za suncokretovu pa{u, te ga obavezno preporu~ujem svim na{im p~elarima. Postupak ispitivanja je veoma jednostavan i mo`e ga izvr{iti svaki p~elar. U ove svrhe, posedujem jednu malu ru~nu sondu du`ine 1 m kojom vr{im sondiranje i uzimanje uzoraka sa svakih 10 cm dubine. Me|utim, za uzorkovanje tla nije ba{ nu`no imati ru~nu sondu i 295

uzorke sa svakih 10 cm dubine. Dovoljno i sasvim je pouzdano, na primer, iskopati a{ovom jednu jamu dubine 30 cm i sa dna jame uzeti uzorak tla za ispitivanje vla`nosti i isti staviti u najlon vre}icu i hermeti~ki je zatvoriti (ista plasti~na vre}ica koju koristimo za zamrziva~e odnosno za pakovanje {e}erno-mednih poga~a).

Koli~ina (masa) uzorka je u direktnoj zavisnosti od preciznosti vage na kojoj }emo izmeriti prirodno vla`an, odnosno osu{en uzorak.

Ako mo`emo obezbediti vagu preciznosti na 0,01 g, onda je dovoljno oko 50 g prirodno vla`nog uzorka, a ako imamo bar kuhinjsku vagu koju koriste na{e doma}ice preciznosti na 20 g, onda je potrebno uzeti uzorak mase 0,5–1 kg. Dalji postupak je slede}i: 1) izmeriti prirodno vla`an uzorak i tu masu ozna~imo sa Gw, 2) osu{iti uzorak na temperaturi manjoj od 50 °C, najbolje u laboratorijskoj su{nici, a ako to ne mo`emo obezbediti, onda na promajnom i senovitom mestu (uzorak prethodno usitniti radi lak{eg i br`eg su{enja) i nakon zavr{enog su{enja do konstantne mase istu }emo ozna~iti sa Gs, 3) jo{ nam predstoji jednostavno sra~unavanje vla`nosti po slede}oj formuli: W=(Gw–Gs)/Gs × 100(%) Po{tuju}i grani~ne vrednosti vodnih konstanti i upore|uju}i iste sa rezultatom sra~unate vrednosti vla`nosti tla donosimo zaklju~ak o izboru parcele prema slede}em kriterijumu: – ako je vla`nost tla do 13% uslovi su jako nepovoljni i bolje je ne seliti na takvu parcelu, – ako je vla`nost tla u rasponu od 13–17% mo`emo se odseliti na takvu parcelu ako nismo prona{li bolju, ali ne o~ekujmo zna~ajne prinose, – ako je vla`nost tla u rasponu od 17–20% mo`emo o~ekivati osrednje prinose ili ne{to bolje, pogotovu ako se u narednih desetak dana prognozira ne{to padavina, – ako je vla`nost tla u rasponu od 20–24%, odabrali smo pravu parcelu i mo`emo o~ekivati zna~ajnije dnevne unose, – ako je vla`nost tla u rasponu od 24–26% mo`emo o~ekivate osrednje dnevne unose, a zna~ajnije ako ne bude padavina u 296

narednih desetak dana ili smanjene ako bude jo{ padavina u narednih desetak dana, – ako je vla`nost tla ve}a od 26% uslovi su nepovoljni, mogu se o~ekivati zabarene povr{ine i na takve parcele ne treba i}i.

Ostali faktori U vreme suncokretove pa{e, ukoliko nismo u blizini re~nih tokova ili kanala, obavezno moramo obezbediti na{im p~elama i kvalitetno pojilo. Sve`i suncokretov nektar, bez obzira koliko sadr`i u sebi vlage, nije dovoljan da obezbedi dovoljne koli~ine vode za `ivot p~elinje zajednice. Godinama prime}ujem da mnoge kolege o tome ne vode dovoljno ra~una i da su im pojila uglavnom potpuno suva, a onda se p~ele sa takvih p~elinjaka orijenti{u i pronalaze vodu kod onih p~elinjaka koji su snabdeveni pojilom. Posledice ovakve neprijatne situacije su da jedan p~elar donosi vi{estruko ve}e koli~ine vode i za svoje i za okolne p~elinjake i postoji realna opasnost prenosa p~elinjih bolesti.

U vreme suncokretove pa{e se zavr{ava `etva p{enice. Nekada smo bili presre}ni kada strnjike pobele od belog bosiljka i na{e p~ele jo{ jednom, u vreme ili posle suncokreta, napune medi{ta dragocenim tovarom. Na `alost, takvih godina gotovo da vi{e i nema, jer se strnjike odmah zaoravaju. To jeste problem, ali ne i najve}i. Mnogo je gora situacija kada se strnji{ta pale ~ime se uni{tava i biljni i `ivotinjski svet (ova aktivnost je Zakonom zabranjena, ali ne znam da li je iko ikada zbog toga ka`njen) i na{i p~elinjaci lako mogu biti pretvoreni u prah i pepeo. Treba nastojati da p~elinjak postavimo van strni{ta, a po mogu}nosti i da nam p~ele ne prele}u strni{ta na putu do suncokreta, jer u slu~aju paljenja strni{ta mnoge izletnice budu zahva}ene plamenom.

Pored evidentnih problema, vremenske prilike koje su prethodile cvetanju suncokreta i samom po~etku cvetanja su veoma povoljne.

O~ekujem dobre prinose ove godine na ve}em delu ~itave Vojvodine. Zato iskoristimo priliku i omogu}imo na{im p~elama jo{ jedno obilje nektara i polena.

Sre}no i beri}etno na suncokretovoj i livadskoj pa{i!

P^ELAR, jul 2007.

IMAJTE SNA@NA P^ELINJA DRU[TVA TOKOM CELE GODINE Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510, rodoljubz@nadlanu.com

Snaga p~elinje zajednice zavisi od neverovatno velikog broja faktora. Poku{a}u da u ovom tekstu obradim najva`nije faktore, kako bi svima postalo jasno da je p~elinja zajednica zapravo jedna celina u kojoj svi zup~anici moraju da budu idealno izliveni i podmazani kako bi funkcionisala perfektno.

Vredni podaci Jo{ je Jan \erzon (1878) pokazao da p~ele prose~no `ive najdu`e 6 nedelja, tj. od 4 do 7 nedelja, ili kako ka`e od 30–52 dana. Do ovih podataka je do{ao jednostavno. Svojim tamnim doma}im p~elama je dodao italijansku maticu, i posmatrao tempo odumiranja tamnih p~ela. Odli~na metoda za p~elare amatere. Jedino {to \erzon nije naglasio da li je odstranio i svo leglo od stare matice. Jer, ako nije, poslednje njene p~ele su se izlegle 21 dan

P^ELAR, jul 2007.

posle uklanjanja matice, {to bi utvr|eni `ivot p~ela skratilo upravo za 21 dan, i svelo ga na jednu do 3–4 nedelje. Li~no ne mogu da verujem da \erzon nije mislio na ovako ne{to, ali po{to nema konkretnih podataka, sve je mogu}e. Ako je zaista uklonio i leglo ({to je krajnje verovatno), onda je dobio ne{to du`i `ivot p~ela od prose~nog, jer ve}i deo radilica nije gajio leglo i lu~io mle~ vi{e dana, {to im je produ`ilo `ivot za odre|eno vreme. Po{to nije preporu~ljivo nabavljanje italijanske matice u na{im uslovima, za sli~ne eksperimente mo`emo da koristimo `utu banatsku p~elu.

Valja znati da realno razvi}e medonosne p~ele ne traje 21 dan, kao {to pi{e u knjigama, ve} izme|u 19 i 23 dana (Steve Taber). Prose~na du`ina razvoja p~ele je 20,5 dana. Postoje i genetske razlike izme|u rasa i sojeva p~ela, koje se manifestuju manjim ili ve}im razlikama u du`ini razvoja p~ele u leglu.

N. Nikel i Armbruster su jo{ pre drugog svetskog rata obele`avali p~ele bojom. Utvrdili su da p~ele izlegnute u prole}e i tokom leta ne `ive du`e od 48 dana, dok je polovina obele`enih p~ela i{~ezla ve} posle 24 dana! To je i period intenzivnih radova i razvoja dru{tva, pa se p~ele dosta iscrpljuju i zato kra}e `ive.

Me|utim, S. A. Popravko (1982) iz biv{eg SSSR-a je na osnovu analize eksperimenata velikog broja istra`iva~a utvrdio da du`ina `ivota letnjih (kratkove~nih) p~ela ne zavisi zna~ajno od rase i stepena radne optere}enosti (svega par dana manje ili vi{e).

Drasti~ni uticaj nekog faktora na du`inu `ivota p~ela je utvrdila Anna Maurizio (1955) iz [vajcarske, jer je pokazala da se du`ina `ivota p~ela uvek naglo skra}uje kada su one zauzete intenzivnim odgojem larvi (produkcijom mle~a) i raste kada tih radova nema, ali naravno uz uslov da je dru{tvo snabdeveno obilnim koli~inama polena. O~igledan dokaz za to je 297

svakako dva do tri puta du`i `ivot p~ela u dru{tvima bez matice. Skra}ivanje `ivota p~ela koje gaje leglo je sigurno u vezi sa utro{kom lipidno-proteinskih zaliha u telima p~ela. Skra}enje `ivota p~ela je ve}e u dru{tvima koja nemaju na raspolaganju obilje polena, jer su p~ele tada prinu|ene da tro{e sopstvene rezerve.

Zato pojedinih godina dru{tva u|u u zimu sa solidnom brojno{}u, a iza|u znatno oslabljena, ako tokom prethodnog avgusta i septembra nastupi su{a i samim tim nedostatak polena.

Periodom nesta{ice polena mo`emo nazvati i period kasne zime, neposredno pre po~etka prve polenonosne pa{e, kada su jesenje zalihe perge uglavnom utro{ene, a sve`eg polena jo{ uvek nema. Zato je vi{e nego zna~ajno u kasno leto dr`ati p~ele na podru~ju bogatom polenonosnom pa{om, {to je jedina garancija za obezbe|enje bogatih zaliha perge koje mogu da do~ekaju prvu prole}nu polensku pa{u.

Priroda je ~udo Ako gledamo sa evolucionisti~kog aspekta, do}i }emo do interesantnih zaklju~aka. ^esto sam se pitao (sada }u malo preterati da bih bio slikovit), za{to p~ele, koje su ovakve kakve su

298

danas ve} 40 miliona godina (preko dvadeset puta du`e od postojanja ~oveka), a razvijale su se bar 110 miliona godina, nisu stvorile dru{tva od nekoliko stotina hiljada p~ela, i donosile na pa{ama po nekoliko tona meda?

Odgovor je te{ko dati, ali poku{ajmo. Zaobi}i }emo onaj osnovni mogu}i razlog – optimalno razvijenom dru{tvu nikada nije trebala tolika koli~ina meda. Kada je neko dru{tvo „re{ilo“ da pove}a koli~inu legla, skratio se `ivot p~ela, zbog iscrpljivanja lu~enjem mle~i.

Kada je neko dru{tvo „re{ilo“ da smanji obim legla, du`ina `ivota p~ela se pove}ala.

Ta povremena genetska raznovrsnost i genetsko „iskakanje“ iz uobi~ajenog je od prirode bivala ka`njavana utapanjem u zastupljenije varijante, pa je shodno prirodnim zakonima morala da se ujedna~i na najoptimalnijem nivou. Taj nivo podrazumeva da je evoluciono dostignu}e do{lo do stadijuma koji mi danas poznajemo kod p~ela, koji je priroda proglasila najuskla|enijim sa vegetacijom i ostalim faktorima, i koji se odr`ava ve} 40 miliona godina, iako su se klima i zastupljenost raznih biljaka zna~ajno vi{e puta menjali u tom periodu. P~ele su, zna~i, dostigle optimum ~im ni{ta zna~ajnije nisu menjale tako dugi niz godina.

A pogledajmo ~oveka! Nastao je pre oko 2 miliona godina, i od tada do danas se neprestano menja. Tek pre 50 000–60 000 godina po~eo je da li~i na dana{nje ljude (tada se, ujedno, rodio mu{karac ~iji su potomci apsolutno svi ljudi na planeti danas), a pre samo par stotina godina, u srednjem veku, imao je manju zapreminu mozga nego danas!

A usu|uje se da smatra da mo`e i treba da menja p~ele, umesto da ih prou~i i iskoristi njihove nagone. Period u kome mi zna~ajnije uti~emo na sklonosti p~ela i njihove instinkte, toliko je mali i bezna~ajan, da se to re~ima ne mo`e opisati.

Krajnje je vreme da se otreznimo i da shvatimo da se prirodom ne mo`e upravljati, ve} da joj se samo mo`e pomagati ili odmagati. Svaka na{a intervencija mora biti dobro osmi{ljena, precizna, kratkotrajna, pravovremena i potkovana nau~nim saznanjima, ali pre svega mora biti u funkciji prirodnih zakona.

Ne treba zaboraviti ni to da na du`inu `ivota p~ela uti~e i genetika. Jo{ je Charles Mraz primetio da, u istim uslovima, u nekim zajednicama p~ele `ive du`e, a u nekima kra}e.

P^ELAR, jul 2007.

Na osnovu svojih istra`ivanja, Kre{ak (1973) iz biv{e ^ehoslova~ke tvrdi da du`ina `ivota p~ela ne zavisi od koli~ine izvr{enih radova, ve} od toga kako su negovane i hranjene za vreme razvoja, dok su bile larve.

Ovo se savr{eno poklapa sa stavovima koje su zauzeli Anna Maurizio i S. A. Popravko.

Odgajiva~ice legla su mlade p~ele, ~ije su mandibularne `lezde maksimalno razvijene od petog do petnaestog dana `ivota kada iz njih lu~e hranu (mle~) za larve. Odgajiva~ica legla spu{ta glavu u }eliju, obavlja inspekciju od 2 do 20 sekundi, i onda vilicama vr{i me{anje sekreta mandibularne i hipofaringealne `lezde kojima hrani larvu, tj. odla`e hranu na zid ili dno }elije sa larvom (Lesley J. Goodman, 1998).

Vorst i Jakobs (pre 1980) iz Belgije su utvrdili da p~ele du`e `ive ako se hrane pergom, nego sve`im polenom, {to potvr|uje vrednost bogatih rezervi perge u kasnu zimu i rano prole}e. Prema njima, isto va`i i za p~ele zara`ene nozemozom. Ipak, p~ele prvo tro{e upravo uneti polen, a pergu ostavljaju za situacije kada nema polena iz prirode.

To potvr|uje i Colin G. Butler (1949) iz Engleske koji je u nezavisnom eksperimentu tako|e utvrdio da p~ele zara`ene nozemozom du`e `ive ako se hrane pergom, nego sve`e unetim cvetnim prahom leske.

Svakako da je bitna i nega p~ela odmah nakon izvo|enja. Jer, u prva tri do ~etiri dana `ivota, mlade p~ele bivaju hranjene od starijih putem trofilakse (Lesley J. Goodman, 1998).

Te mlade radilice dobijaju med, malo nektara i mo`da ne{to malo mle~a za larve, ali je i ishrana polenom jako bitna u prvih sedam dana zbog pravilnog razvoja `lezdi, a smanjuje se koli~inski tek od osmog do desetog dana `ivota (Lesley J. Goodman, 1998).

U prvih pet dana `ivota negovateljice legla hrane i trutove me{avinom mle~a za leglo, polena i meda.

Najve}i broj p~ela se nalazi u ko{nici pet nedelja nakon pojave cvetnog praha u prirodi (ako su povoljne klimatske prilike, a u proseku ne{to kasnije), a koli~ina odgajenog legla u tom periodu direktno odgovara koli~ini zaliha polena u gnezdu.

Kad smo ve} kod polena, treba naglasiti na osnovu svega navedenog, da je izuzetno va`no prona}i p~elama teren sa bogatom polenovom pa{om. Nedostatak perge u kasnu zimu i rano P^ELAR, jul 2007.

prole}e, veoma nepovoljno uti~e na p~elinje dru{tvo. U literaturi se mo`e na}i podatak da u nedostatku perge, p~ele mogu da neguju leglo koriste}i zalihe belan~evina (proteina) iz svog organizma svega 15 dana.

Presudna uloga polena Prema G. D. Bila{u (1990), prose~no p~elinje dru{tvo godi{nje tro{i 20 kg perge, a vrlo jake zajednice i do 35 kg. Thomas D. Seeley (1996) tvrdi da se godi{nja potro{nja u proseku svodi na 20 kg polena i oko 60 kg meda, u uslovima severnih krajeva Amerike. Ameri~ki nau~nik L. Standifer (1980) tvrdi da jaka p~elinja dru{tva godi{nje utro{e 45,3 kg polenovog praha. Polen je glavni izvor belan~evina (proteina) za p~ele. Kada se p~ela izle`e iz legla, u njenom organizmu raste nivo proteina, pa se smatra da porast nivoa proteina ukazuje na rast i razvoj p~ele, tj. da predstavlja merilo rasta (M. Haydak). Razvijaju se `drelne (najrazvijenije od 6–10. dana), vo{tane i druge `lezde, raste masno tkivo.

Jo{ je Schtraus (1911) pokazao da odrasle p~ele imaju ve}u koli~inu azota u telu nego tek izle`ene. M. Haydak (1933, 1934) je ispitivao promene mase p~ela i koli~ine azota, posebno u glavi, grudnom ko{u i predelu stomaka. Pokazao je da p~ele stare pet dana, u pore|enju sa tek izle`enim, imaju vi{e azota u glavi za 92%, grudima 37,5%, a u stomaku za 76%. Za sve to je zaslu`na optimalna obezbe|enost zajednice polenom. Ni od 8. do 10. dana nije smanjena potreba p~ela za cvetnim prahom. Tek starijim p~elama su dovoljni samo ugljeni hidrati za odr`avanje `ivotne energije.

Za varenje polena p~elama je potrebna toplota iznad 30 °C. Pri ni`im temperaturama, varenje nije potpuno (Gre{novski, 1967).

U ve}ini slu~ajeva p~ele ne koriste polen pre nego {to ga konzerviraju u sa}u. Polenov prah po F. A. Robinson-u sadr`i vi{e privla~nih materija za p~ele koje sakupljaju polen, pre svega masne kiseline i etar leteina. N. G. Bila{ (2003) i Hopkins (1969) tvrde da je najprivla~nija okta––deka– –trans––2–, cis––9––, cis––12–– trienska kiselina.

Ova kiselina ~ini ~ak 35% kisele zone masnih kiselina u polenu deteline koje uti~u na ve}u privla~nost za p~ele (tu spadaju jo{ i miristinska, palmitinska, oleinska, linolna i linoleinska kiselina). Miristinska kiselina dominira u polenu suncokreta (Farag, 1978). Definitivno je 299

potvr|eno da je aroma polena koja privla~i p~ele sme{tena u njegovim lipidnim komponentama (Dobson, 1988), a pokazalo se da te komponente imaju antimikrobna svojstva (J. Morris, 1979).

Va`nost privla~nih materija je utvrdio i L. Standifer prilikom eksperimentisanja sa zamenama polena. Pokazalo se da je p~elama hranljivost bila mnogo manje va`na prilikom konzumiranja, od privla~nosti koju je istra`iva~ menjao promenom udela polena u smesi sa nekom od njegovih zamena.

Tako je utvrdio da se najbolji rezultati posti`u ako u smesi ima bar 20% polena. Zbog istog razloga, prime}eno je i slabije uzimanje kvasca u odnosu na polen za 3–4 puta (Natalwy Grigorwevna Bila{, 2003). U svakom slu~aju, zamene polena se dodaju samo u krajnjoj nu`di, jer su sve od reda na ovaj ili onaj na~in, manje ili vi{e, zapravo {tetne za p~ele.

Ta {tetnost se najbolje manifestuje ~udnim abnormalnostima na poklopljenom leglu, ali i prilikom odgoja matica, kada zbog dodavanja sojinog bra{na deo matica mo`e i da ugine u mati~njacima (Steve Taber, C. L. Farrar), ali ostaje ~injenica da dru{tva koja u prole}e konzumiraju poga~e sa sojinim bra{nom i polenom daju fantasti~ne rezultate (C. L. Farrar), samo treba imati na umu da je Farrar preporu~ivao poga~e sa tri (!) dela polena i jednim delom sojinog bra{na.

O~igledno da zasluge pripadaju pre svega polenu. Steve Taber ne preporu~uje davanje

Sve je vi{e p~elara koji gaje faceliju tako da cveta u vreme odgajanja zimskih p~ela, kako bi se odgajile kvalitetnije generacije

300

p~elama ni mleka u prahu. On je nekoliko godina vr{io istra`ivanja tra`e}i adekvatnu zamenu za polen, ali kako sam ka`e, svi eksperimenti su se zavr{ili neuspehom, i ni{ta nije objavio. ^esto se kao zamena polena koristi i kvasac, ali je utvr|eno (Natalwy Grigorwevna Bila{, 2003), da se proteini iz perge koriste i za odgajanje legla i za stvaranje rezervi u telu p~ele, dok se proteini iz kvasca najve}im delom koriste samo za stvaranje rezervi u p~elama.

Prema ruskim istra`ivanjima, za gajenje 10 000 p~ela (oko 1 kg) potrebno je od 894 do 1 080 grama polenovog praha, {to se savr{eno sla`e i sa Farrar-ovom tvrdnjom jo{ iz 1966. godine da se za odgajanje 4 500 p~ela utro{i oko 500 g polena. Jedino Ladislav Sev~ik (1975) tvrdi da je za odgajanje 7 p~ela potreban 1 g polena (za 10 000 p~ela ~ak 1 428 g polena). Prose~no dru{tvo godi{nje za leglo utro{i 16,6 kg perge (15–28 kg). Za uspe{no odgajanje samo zimskih p~ela potrebno je prose~no 5,5 kg perge (3–7 kg).

Ja~ina p~elinjeg dru{tva u prole}e i efektivnost iskori{}avanja ranih prole}nih pa{a se uve}avaju proporcionalno zalihama perge u ko{nici. C. L. Farrar (1960) je preporu~ivao da zajednica u zimu u|e sa najmanje 2,5 rama perge Fararove mere, ili 3 000 cm2 perge.

Zajednice sa optimalnim zalihama perge odgajaju za 27,4% vi{e legla i daju do 40% vi{e meda od dru{tava koja nemaju adekvatne zalihe.

Ako nema dovoljnih zaliha polena, p~ele obustavljaju odgajanje trutova, jer oni za razvoj tro{e pet puta vi{e hrane nego larve radilica. Jedan kilogram trutova tokom `ivota pojede i 15–20 kg meda. Trutovi, kojima je zbog nedostatka polena, u prvoj nedelji `ivota uskra}ena proteinska ishrana, kasnije nisu produkovali dovoljnu koli~inu sperme. Zato, masovno odgajanje trutovskog legla ukazuje na dobru opskrbljenost dru{tva polenom.

Ako perge nema dovoljno u ko{nici, ra|aju se radilice sa slabije razvijenim hipofaringealnim `lezdama, {to uzrokuje nekvalitetnije i nedovoljno hranjenje larvi, ali i umanjenu sposobnost prerade nektara u med, zbog ranijeg prestanka rada ovih `lezda. Koli~ina mle~a u }elijama sa trodnevnim larvama je kod dru{tava sa dovoljnim zalihama perge za 308% (9,8 mg prema 2,4 mg) ve}a nego kod zajednica sa deficitom perge, masa trodnevnih larvi za 39,8% (14,4 mg prema 10,3 mg), masa jednodnevnih p~ela za 8,6% (115,9 mg prema 106,7 P^ELAR, jul 2007.

mg), a du`ina rilice za 2,8% polena. Drugim re~ima, to (7,3 mm prema 7,1 mm). su p~ele koje nisu imale priDeficit polenovog praha utistup zalihama perge. ~e i na razvijenost `lezda koU kontrolisanom ekspeje lu~e vosak, kao i na razvoj rimentu je utvr|eno da su masnog tkiva, {to sveukupp~ele kojima je u obroke dono dovodi do manjeg lu~edavan i polen, `ivele dva punja voska. ta du`e nego p~ele kojima je Te`ina obe grudvice popotpuno uskra}en polen. lena je od 8–20 mg, prose~Godinama se postavlja no 11–12 mg, i za njih p~epitanje adekvatne zamene la obi~no obi|e oko 500 cvepolena. Anna Maurizio tova. P~ele sakupljaju krup(1949, 1950, 1951) je ispitine grudvice 61 minut, sredvala dejstvo sojinog bra{na i nje 62, a sitne 63 minuta. njegovih obezma{}enih faZna~i da za svaku tro{e jedbrikata, mleka u prahu i kvanako vreme, ali je efikasnost sca na mlade p~ele. Posle razli~ita jer zavisi od mnogo 25–28 dana kontrolisane isfaktora, koli~ine polena u hrane ovim materijama izcvetovima, njegove lepljivome{anih sa 2, 5, 10 ili 20%sti. Veli~ina grudvica je obrim mednim testom (2 dela nuto proporcionalna ja~ini meda na 5 delova {e}era u vetra. Jedna }elija sa}a sadrprahu), kontrolisano je sta`i prose~no 140 mg perge nje `drelnih `lezda, masnog (od 101–175 mg). Kilotkiva i drugih parametara. gram perge zauzima oko Utvr|eno je da nijedna za7 000 }elija. P~ele nikada ne Napredni p~elari u ve{ta~ku mena ne dosti`e dejstvo popune }elije pergom do sa- ishranu p~ela obavezno dodaju i polen. lena. Prema ovom i drugim Najbolje je da je sakupljen mog vrha, ve} ona zauzima eksperimentima, utvr|eno prose~no 57% zapremine na svom p~elinjaku, na gornjim letima, je da p~ele ne mogu da gaje kako bi se umanjila }elije (od 36–77%). Razlog leglo du`e od dve nedelje samogu}nost prenosa bolesti. le`i u ~injenici da p~ela za mo na sojinom bra{nu, ako sabijanje grudvica polena mora da ima oslo- nemaju na raspolaganju i polen. Zato je Farnac u }eliji. Povr{inski sloj perge koja se pri- rar vr{io eksperimente, i utvrdio da se solidni prema za du`e ~uvanje, p~ele natapaju me- rezultati sa sojinim bra{nom mogu posti}i tek dom. Tokom pa{a, p~ele takve }elije rado do- ako mu se doda bar 25% polenovog praha. Ali punjuju medom i poklapaju. je mnogo kasnije i sam izjavio da sojino bra{no Ram sa pergom lo{ije provodi toplotu od mo`e dati i neke ne`eljene efekte na razvoj lesa}a sa medom za 40,9%, a od praznog sa}a za gla.

59,3%.

Zato se preporu~uje, kada je izvestan priVe}ina p~ela sakuplja ili nektar ili polen. rodni deficit u polenskoj pa{i a rezerve u koSamo na oskudnim pa{ama, p~ele sakupljaju {nici su iscrpljene, prihrana unapred prikuoba resursa. Najve}i podsticaj p~elama za sa- pljenim polenom. kupljanje polena predstavlja broj }elija sa larvTo dodu{e mo`e imati i negativne poslediama u leglu, ili drugim re~ima, broj gladnih ce (prema Steve Taber-u mogu}e je zara`avausta. P~ele dnevno unesu 1 g polena na nje dru{tva ameri~kom trule`i legla, ako je po62–90 larvi, prose~no 77,6. Ako u zajednici len sakupljen od dru{tava koja imaju latentnu nema dovoljno polenovog praha, p~ele pri ili manifestnu bolest). gradnji sa}a tro{e dva puta vi{e meda, nego Treba voditi ra~una da polen bude dobro kad polena ima u izobilju. P~ele koje u ishrani osu{en, jer ako sadr`i vi{e od 6% vode, po~ene koriste optimalne koli~ine polena, `ive kra- }e da fermenti{e u skladi{tu (Campus, 2003). }e, manje su otporne na bolesti, tok bolesti je Kada se polen sakupi u hvata~u, sadr`i te`i, slabije je pre`ivljavanje na niskim tempe- 20–30% vode, pa je zato, kao i zbog visokog raturama. L. Bornus (1985) je ustanovio da su sadr`aja proteina veoma pogodan za razvoj tokom zime prvo stradale one p~ele koje u mikroorganizama (Stefan Bogdanov, 2003). crevima nisu imale ostatke nesvarenih zrnaca Pojedini p~elari ga zamrzavaju neosu{enog, P^ELAR, jul 2007.

301

smatraju}i da tako o~uvaju ve}i deo njegove hranljive vrednosti nego kod su{enja, {to nije do kraja potvr|eno, mada zvu~i veoma logi~no. ^ak postoje ruski podaci da zamrznuti polen uop{te ne ubrzava razvoj p~elinje zajednice.

Pored toga, postoje i biljke koje ne daju dovoljno kvalitetan polen za p~ele. Recimo, u polenu masla~ka nedostaju dve nezamenljive aminokiseline.

Zatim, u SAD je utvr|eno da p~ele koje celog `ivota konzumiraju samo polen od uljane repice `ive od 48% do 65% du`e nego one ~iji je izvor proteina ~inio isklju~ivo polen od suncokreta, {to ga ~ini deficitarnom hranom za p~ele.

Iz svega ovoga je dovoljno izvu}i zaklju~ak da je za p~ele najbolja proteinska ishrana zapravo me{avina polena od raznih vrsta biljaka.

Snaga dru{tava Broj p~ela u dru{tvu se najlak{e utvr|uje merenjem svih p~ela na vagi. Iz ko{nice vadimo svaki ram i sve p~ele sa njega stresamo u kutiju, koju kasnije merimo.

Zna se da je p~elinja masa prose~no oko 100 mg, dok dr Ralph BĂźchler (2003) tvrdi da je masa ve}a u dru{tvima koja nisu iscrpljivana ve{ta~kom hranom i varoom, u kojima se p~ela izle`e sa 140 mg, citiraju}i tako Schneider-a (1987).

Masa izle`ene p~ele zavisi i od starosti sa}a. Mlada p~ela izle`ena iz crnog sa}a je po G. D. Bila{u, V. I. Lebedevu i N. I. Krivcovu, manja od svoje vr{njakinje izvedene iz svetlog sa}a za 13,1%. Po njima je srednja masa p~ele izle`ene iz svetlog sa}a 123 mg, a iz crnog samo 106 mg.

Me|utim, p~ela sa starenjem gubi na masi.

To zna~i da u 1 kg p~ela ima oko 10 000 jedinki. Zna~i, broj 10 000 pomno`imo sa izmerenom masom p~ela izra`enom u kilogramima, i pribli`no dobijemo ukupan broj p~ela.

Ipak, najpreciznije utvr|ivanje broja p~ela u dru{tvu je njihovo prebrojavanje. Tehni~ki gledano, to je skoro nemogu}e odraditi, osim ako ubijemo p~ele otrovnim gasom.

Ali, uz pomo} odre|ene aparature, brojanje je veoma precizno. Stresene p~ele smestimo u jednu kutiju od zidova neprozirnih za svetlost. Kutija ima otvor na koji se ugradi aparat za prebrojavanje broja prolazaka (counter). Maticu smo pre stresanja stavili u ka302

vez, a kavez u kutiju od `i~ane mre`e, koju prislanjamo na otvor. Palimo jako svetlo iza kaveza sa maticom, i ta dva stimulusa }e naterati sve p~ele da pre|u iz mra~ne kutije u svetlu, kod matice. Aparat }e odraditi na{ posao.

Neko }e se sigurno zapitati za{to uop{te treba da nas interesuje koliko p~ela ima u dru{tvu. U praksi profesionalaca to je zaista nebitno, ali samo na prvi pogled.

Oni ne bi ni postali profesionalci da p~elinju biologiju ne znaju do detalja, i da im u svakom trenutku nije jasno {ta se doga|a u ko{nici. Evo samo nekoliko primera va`nih za praksu.

Slovena~ki majstor p~elarstva Franc Prezelj (2003) jasno defini{e neke odnose broja p~ela i prostora ko{nice. Po njemu, razvoj p~ela je najbolji, kada u dru{tvu ima 300–400 p~ela na litar zapremine ko{nice. Za idealno dono{enje meda smatra zajednicu koja ima 400–480 p~ela na litar zapremine ko{nice.

Ako p~ela ima vi{e, navodi da mo`e do}i do pojave rojevog nagona.

Pomenuti broj p~ela se mo`e izraziti i kroz zaposednutost ramova. Dru{tvo dobro poseda ko{nicu kada je na jednom kvadratnom decimetru povr{ine sa}a prose~no 125 p~ela, ili 1 250 p~ela po jednoj strani LR rama standardne mere. To je poslednji ~as kada moramo da pove}amo zapreminu ko{nice dodavanjem novih nastavaka, i spre~imo prenaseljenost i mogu}u pojavu rojevog nagona.

Kod nastavlja~a on preporu~uje slede}u metodu odre|ivanja trenutka dodavanja novih nastavaka. Kada podignemo gornji nastavak (misli se na LR i Farar ko{nicu), i vidimo da p~ele prekrivaju satono{e svih ramova, vreme je za dodavanje novog nastavka.

Gospodin Franc napominje jo{ ne{to interesantno, ~emu u ovom delu knjige mo`da nije mesto, ali je va`no spomenuti. On kritikuje ~esto otvaranje ko{nice napominju}i da jedan pregled u sred jake pa{e, tog dana smanjuje unos za najmanje 1 kg, ali i ometa maticu u zaleganju.

Optimalna snaga p~elinje zajednice Utvrdili smo da dru{tva nisu onako brojna kako smo to do sada ~itali u raznim knjigama.

Me|utim, nauka je oti{la i dalje.

Dokazano je da postoji optimalna snaga p~elinje zajednice pri kojoj ona donese najvi{e P^ELAR, jul 2007.

meda po jednom kilogramu svojih p~ela. Ako bi snaga bila ve}a ili manja od optimalne, smanjio bi se prinos po kilogramu p~ela.

Prema tome, p~elar uvek mora da se trudi da ima zajednice optimalne snage, kako ne bi ulagao u formiranje enormno jakih dru{tava, jer bi tako na jedinicu mase p~ela dobio manje meda.

Citira}emo ovom prilikom G. F. Taranova: „Poznato je da medobranje p~elinjih dru{tava raste s pove}anjem broja p~ela u zajednici. Istovremeno raste koli~ina sakupljenog meda na jedinicu `ive mase p~ela. No, to pove}anje nije neograni~eno.

Eksperimenti formiranja ekstra jakih dru{tava, pomo}u objedinjavanja vi{e dru{tava, na primer od 8–9 kg p~ela, pokazali su da ona sakupljaju na jedinicu `ive mase, a ~esto i po dru{tvu, znatno manje meda, nego jaka dru{tva koja su dostigla prirodnu ja~inu od 6–7 kg p~ela.

U ve{ta~ki formiranim ekstra jakim dru{tvima se naru{ava prirodna ravnote`a.

Zbog obilja p~ela izletnica, p~ele primateljice nektara ne mogu brzo da prime prine{eni nektar, prinu|ene su da ga odnose u gnezdo na znatna rastojanja. Sve to sni`ava intenzitet sakupljanja i njegovu preradu, {to u rezultatu daje manje meda.

Prema tome, postoji optimalna snaga p~elinjih dru{tava, pri kojoj na jedinicu `ive mase p~ela, a i po celom dru{tvu, p~ele sakupe najve}u koli~inu meda.

Kako smanjenje, tako i pove}anje snage dru{tva, umanjuje efektivnost rada p~ela“.

U knjizi Produktj p~elovodstva, V. I. Lebedev ka`e: „...poznato je, da pri pove}anju mase p~ela do 5 kg, koli~ina sabranog nektara pove}ava se ne samo po dru{tvu (kao posledica ve}eg broja p~ela), ve} i na jedinicu `ive mase p~ela (kao posledice visoko kvalitetnog radno sposobnog sastava dru{tva).

Pri ve}oj koli~ini p~ela u dru{tvu (8–10 kg), njegova produktivnost na 1 kg p~ela se smanjuje.

Tako je eksperimentalnim putem utvr|eno da u pore|enju na 1 kg p~ela, produktivnost p~elinjih dru{tava, koja su u proseku imala 4,4 kg p~ela, bila je za 33% ve}a od slabijih dru{tava (mase 3,5 kg) i za ~ak 62% ve}a u odnosu na veoma jaka dru{tva (mase 7 kg)“.

Profesor Slobodan Miloradovi} (1997), izra~unao je na osnovu gornjih podataka slede}u frapantnu istinu.

P^ELAR, jul 2007.

Ako bi dru{tvo od 7 kg donelo 21 kg meda, dru{tvo od 4,4 kg bi sakupilo 21,384 kg meda, ili ~ak ne{to malo vi{e od zajednice koja je od njega ja~a 1,5 puta! [to se ti~e zimovanja, A. S. Ykovlev (1971) je utvrdio da je optimalna snaga uzimljene zajednice u granicama od 9 do 11 ulica p~ela, kod srednjeruske rase p~ela.

I V. I. Lebedev i A. I. Toropcev (1998) tvrde da je zimski biolo{ki optimum srednjeruske rase p~ela skoro upravo toliki, od 9 do 12 ulica p~ela, i pri toj snazi zajednice tro{e najmanje hrane po jedinici p~ela.

Smanjenje ili pove}anje broja p~ela, dovodi do naglog porasta potro{nje. Maksimalna potro{nja hrane po jedinici p~ela je kod dru{tava snage 4–5 ulica.

Interesantno je da V. I. Lebedev i A. I. Toropcev (1998) navode i da dru{tva srednjeruske rase u zimu treba da u|u sa ne manje od 2 kg p~ela, ~emu po njima odgovaraju zajednice sa 8–9 ulica p~ela. Zatim navode da iskusniji p~elari pripremaju za zimu dru{tva sa ne manje od 2,5 kg p~ela (10–11 ulica).

Li~no smatram, na osnovu iskustva i odre|enih saznanja, da je kod na{e kranjske rase orijentaciona optimalna snaga tokom zime ne{to manja, od 7 do 9 ulica p~ela (ili bolje re~eno, p~ele u 7–9 ulica).

Ali, u na{im uslovima, tu snagu dosti`u samo ona jednomati~na dru{tva koja se pripremaju za zimu u prisustvu solidne pa{e u avgustu i po~etkom septembra.

Dr Himer (1924) iz Instituta za p~elarstvo u Erlangenu (Nema~ka) je utvrdio da u tamo{njim uslovima dru{tvo normalne ja~ine zaposeda 5–6 ulica, a da pre~nik klubeta iznosi oko 20 cm.

Smatra se da zimsko uginu}e p~ela gledano u odnosu na broj p~ela po~etkom novembra, ne sme biti ve}e od 10%.

Zaklju~ak Prema svemu navedenom, mo`e se zaklju~iti da se uz dosta znanja mo`e daleko sti}i u p~elarstvu, ali i da nije sve tako jednostavno kao {to izgleda. Jer, jaka dru{tva se stvaraju cele godine. I najmanja gre{ka se reperkutuje negativno kroz vi{e narednih meseci.

Napomena: Tekst predstavlja izvod iz autorove knjige u pripremi „Nove metode p~elarenja“, koja izlazi iz {tampe krajem 2008. godine, i poklon je ~itaocima od dosada{njeg urednika

303

Iz teksta pred vama mo`ete izvu}i va`ne zaklju~ke, kako bi predstoje}e zimovanje u~inili {to kvalitetnijim i kako bi ono proteklo bez ve}ih rizika. Tekst je veoma pou~an i predla`emo vam da ga se setite u svakoj toplijoj zimi, kako ne bi sprovodili neke bespotrebne i skupe postupke na va{im p~elinjacima.

POTRO[NJA HRANE ZA 130 ZIMSKIH DANA (OD 21. OKTOBRA 2006. DO 1. MARTA 2007) Kasna jesen 2006. godine i prva polovina zime 2007. godine bili su izuzetno topli. P~ele su skoro svakodnevno izlazile iz ko{nica.

Mnogi p~elari su buli u strahu da su p~ele lete}i potro{ile veliku koli~inu hrane i da im preti glad. Zbog toga je nastala „jurnjava“ za poga~ama. Da li je to bilo potrebno?

Poznata je ~injenica da p~ele tro{e najmanje hrane kada su bez legla i kada je prose~na spoljna temperatura izme|u –5 °C i +10 °C. Zbog toga }emo najpre posmatrati potro{nju hrane u periodu od 21. X 2006. do 1. II 2007.

(102 dana), tj. u periodu kad nije bilo legla ili ga je bilo malo. U tom vremenskom intervalu prose~na dnevna temperatura je bila blizu navedene gornje granice.

Istra`ivanja su pokazala da je u navedenom temperaturnom intervalu, potro{nja hrane, osim {to je najmanja, ona i podjednaka.

To zna~i i da je prose~na temperatura u periodu oktobar–februar bila ni`a za 5 °C do 10 °C od ovogodi{nje, ona ne bi bila ni`a od 0 °C, pa bi i tada potro{nja hrane bila sli~na izmerenoj.

Kad je temperatura ni`a od +12 °C p~ele ne napu{taju klube, ve} hranu tro{e samo za grejanje klubeta, tj. svog organizma, radi odr`avanja istog u `ivotu.

Kada je toplije i p~ele izle}u iz ko{nice, ukupna trenutna potro{nja hrane (energije) se deli na potrebnu energiju za grejanje i pogonsku energiju za letenje. [to je toplije, manje se tro{i na grejanje, a vi{e kao pogonska energija za letenje i obrnuto.

Radi lak{eg upore|ivanja sa stanjem na drugim p~elinjacima izne}u osnovne podatke o mom p~elinjaku. Lociran je u podno`ju Go~a na nadmorskoj visini ne{to ve}oj od 300 m.

304

Dipl. ing. Mirko Vilus Ul. Radoja Krsti}a 37/I-12 37240 Trstenik (037) 712-177, (064) 296-03-15 vilus.ts@gmail.com

Vegetacija, po mojoj oceni, kasni 2–3 dana za prose~nim stanjem vegetacije na desnoj obali Zapadne Morave na potezu Kraljevo–Kru{evac.

Vi{e od 20 godina merim jednostavnom vagom te`inu svih ko{nica, osim rojeva. Tako u svakom trenutku imam uvid u stanje sa hranom i unosom u toku cele sezone. Poslednje merenje u 2006. godini je izvr{eno 21. X (tabela 1, kolona 2), a prvo u 2007. godini 1. II (kolona 5).

Po~etne zalihe hrane su prikazane u koloni 4. Lako se mo`e uo~iti da se zalike hrane po dru{tvima zna~ajno razlikuju i da su u nekim slu~ajevima prevelike.

Kod svih ko{nica sa manjom i ve}om koli~inom hrane najbitnije je da je ima dovoljno na pravom mestu, na ramovima na kojima se formira klube. Broj ramova u ko{nicama LR je ve}i od broja koji obi~no ostavljam.

Po{to sam naknadno, tek krajem januara, zaklju~io da bi merenja potro{nje hrane mogla poslu`iti za malu analizu, jer su u kasnu jesen i u toku zime temperature bile neuobi~ajeno visoke, ustanovio sam da nisam novim merenjem registrovao promenu te`ine kod 3+3 ko{nice, kod kojih sam posle 21. X oduzimao ramove – dodavao hranu.

Zbog toga su te ko{nice u prvom delu analize isklju~ene iz uzorka.

Izmerene te`ine 1. II prikazane su u koloni 5. U koloni 6 prikazana je ukupna potro{nja u svakom dru{tvu za 102 dana. Kolona 7 prikazuje zalihe u trenutku merenja.

Analiza rezultata je prikazana u tabeli 2.

Dru{tva su grupisana po potro{nji hrane. Iz ve} navedenih razloga u ovom delu analize isklju~ene su 3 ko{nice „bez potro{nje“ i 3 sa P^ELAR, jul 2007.

Tabela 1: LR ko{nice 1. II 2007.

R.b. ko{nice

21. X 2006.

Ukupna te`ina ko{nice (kg)

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

2 46 44 46 41 51 48 44 48 42 44 42 40,5 42 43 41 49 50 42,5 47 51 45

3 20 18 20 15 25 22 18 22 16 18 16 14,5 16 17 15 23 24 16,5 21 25 19

4 16 16 16 15 16 16 14 16 14 16 15 15 15 16 15 14 16 14 16 15 15

5 46 42 46 38 47 45 39 46 40 41 39 38,5 42 41 38 45 48 40,5 44 49 43

22 23 24 25 26 27 28

40 34 46 45,5 41 42 34

20 14 22 23,5 21 22 14

9 7 8 7 8 9 7

39 33 41 43,5 36 40 32

1. III 2007.

Potro{nja Zaliha Ukupno Ukupna Zaliha Ukupna hrane hrane ramova u te`ina hrane te`ina od 21. X do (kg) ko{nici (kg) (kg) (kg) 1. II (kg) 6 7 0 20 -2 16 0 20 -3 12 -4 21 -3 19 -5 13 -2 20 -2 14 -3 15 -3 13 -2 12,5 0 16 -2 15 -3 12 -4 19 -2 22 -2 14,5 -3 18 -2 23 -2 17 Tabela 1: DB ko{nice -1 19 -1 13 -5 17 -2 21,5 -5 16 -2 20 -2 12

„potro{njom“ od 5 kg (kolona 2). U uzorku su ostala 22 dru{tva.

Kolona 4 pokazuje da je najvi{e dru{tava, 12 ili 54,5% potro{ilo pribli`no 2 kg hrane, ili oko 20 g dnevno (kolona 6). Zatim, 6 dru{tava, ili 27,5% je potro{ilo pribli`no po 3 kg hrane ili po 30 g dnevno. Ove dve grupe ~ine 82% dru{tava iz analize. To potvr|uje ~injenicu i tvrdnju poznatih stru~njaka da p~ele u na{im kontinentalnim srednjeevropskim uslovima, nezavisno od visokih jesenjih i zimskih temperatura „odspavaju svoj dosta dugi san“, sa prose~nom dnevnom potro{njom meda koja ne prelazi 30 g.

U koloni 7 su prikazane zalihe meda na dan merenja. Kada se analiziraju kolone 6 i 7 vidi se da potro{nja nije u funkcionalnoj vezi sa ukupnom koli~inom hrane u ko{nici, {to potvr|uje ~injenicu da u toku „mirovanja“ nije bitno koliko ukupno ima hrane u ko{nici, P^ELAR, jul 2007.

Potro{nja hrane od 1. II do 1. III (kg)

Ukupna razlika Zaliha od 21. X hrane do 1. III (kg) (kg)

8 46 40 4 38 46 46 38 44 40 41 38 37,5 40 40 38 44 50 38,5 43 47 42

9 0 -2 -2 0 -1 +1 -1 -2 0 0 -1 -1 -2 -1 0 -1 +2 -2 -1 -2 -1

10 20 14 18 12 20 20 12 18 14 15 12 11,5 14 14 12 18 22 12,5 17 21 16

11 0 -4 -2 -3 -5 -2 -6 -4 -2 -3 -4 -3 -2 -3 -3 -5 0 -4 -4 -4 -3

38 34 40 42,5 35 39 34

-1 +1 -1 -1 -1 -1 +2

18 14 16 20,5 15 19 14

-2 0 -6 -3 -6 -3 0

ve} da li je ima dovoljno na pravom mestu (na ramovima koje obuhvata klube).

Februar je pro{ao bez prihranjivanja dru{tava.

Tre}e merenje je izvr{eno 1. III (130 dana posle jesenjeg). Rezultati su prikazani u tabeli 1, kolone 8, 9 i 10.

U toku februara, posebno u vreme cvetanja leske, na mom p~elinjaku je bilo solidnog unosa. Pored toga, registrovan je zna~ajan pad te`ine ko{nica. Iz kolone 9 se vidi da je kod 19 dru{tava potro{nja hrane bila ve}a od unosa.

Za to vreme, 5 dru{tava je potro{ilo onoliko koliko je unelo, dok su 4 dru{tva pove}ala zalihe hrane. Zna~ajan porast potro{nje je o~ekivan, jer je kontrolom stanja u ko{nicama utvr|eno da legla ima na 3 do 5 ramova. Upore|ivanjem kolona 9 i 6 lako se uo~ava da prethodna, zimska potro{nja (faza „mirovanja“) nije predodredila „bu|enje“ dru{tava i 305

Tabela 2 Ukupno ko{nica Grupa/ Potro{nja Redni hrane (kg) Mereno Za analizu broj 1 1 2 3 4 5 6

2 0 1 2 3 4 5

3 3 2 12 6 2 3

4 / 2 12 6 2 /

%

Dnevna potro{nja (g)

5 / 9 54,5 27,5 9 /

6 / ×10 ×20 ×30 ×40 /

Zalihe po grupi (kg) 7 20,7 16,5 17,5 15 20,5 16,6

tempo razvoja. Upore|ivanjem kolona 10 i 9 sa 7 i 6 vidi se da i ovde ukupna koli~ina hrane nije najbitnija za prole}ni start. Na veli~inu legla i brzinu razvoja bitno uti~u drugi faktori kao: matica, kvalitet hrane i da li je ima uvek dovoljno na pravom mestu.

Ukupna razlika te`ina ko{nica 21. X / 1. III prikazana je u koloni 11. Ako se isklju~e ko{nice pod rednim brojevima 1, 3, 7, 13, 24 i 26 iz ranije navedenih razloga, onda dolazimo do prose~ne razlike u te`inama od pribli`no 3 kg (60/22).

Da je zima bila o{tra i duga, ova razlika bi bila ve}a, jer bi izostao februarski unos, dok p~ele sa leglom nikada ne

kasne mnogo. Kada je vrlo hladna zima razvoj legla po~inje najkasnije 20. januara. Kolona 10 pokazuje da bi zalihe hrane kod nekih dru{tava i u slu~aju jake i duge zime bile prevelike. Nepotrebni ramovi sa hranom i bez hrane ometaju cirkulaciju vazduha, smetaju kod dodavanja ramova sa satnim osnovama itd. Pravo re{enje je mo`da to da se kod uzimljavanja vi{ak ramova izbaci iz ko{nice.

Prema tome, ako je u jesen sve ura|eno kako treba, a tu spada i vrlo efikasan postupak organizovanja samoza{tite dru{tava od osa, tu|ih p~ela i muva (za{tita od plja~ke), {to p~ele ne mogu same bez p~elara, nema nikakvih razloga za paniku ni u zimama kakva je bila prethodna. A sude}i prema globalnim o~ekivanjima meteorologa, bi}e sve vi{e toplih zima.

Pre ~itanja ovog teksta, preporu~ujemo vam da, radi kompletne informacije, obavezno pro~itate tekst istog autora u P~elaru za april 2006. godine na strani 164, pod naslovom „Nauka govori, priroda podse}a“. Tekst razmatra istu ovu temu i u njemu se mo`ete upoznati sa osnovnim postulatima teorije o manjim }elijama sa}a.

ENIGMA ZVANA VELI^INA ]ELIJE

Milan Jovanovi} ul. Radoja Krsti}a br. 37/16 37240 Trstenik (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Ve} vi{e godina traje dilema da li veli~ina }elije sa}a uti~e na reprodukciju varoe. Neka ispitivanja su odbacila tvrdnju da se u manjoj }eliji varoa manje razmno`ava (Ting Zhou, Zachary Huang, Jun Yao, Qiang Wang, S. H. Huang, 2005), ali sa druge strane oni koji koriste manje }elije tvrde da zajednice i dalje uspe{no pre`ivljavaju bez upotrebe hemije.

Mo`da je sve to zaista tako, ali su odgovor i obja{njenje ove dileme malo druga~iji. Uostalom, za adekvatan zaklju~ak potrebna su du`a i sveobuhvatnija ispitivanja. U ovom tekstu pro~ita}ete iskustva nekih komercijalnih 306

p~elara koji ve} vi{e godina koriste manje }elije, kao i druge pretpostavke koje mo`da daju odgovor za{to oni njihove zajednice ne tretiraju.

Sharon Labchuk (Prince Edward Island) ka`e da od kad koristi prirodnu veli~inu }elija, zajednice ne tretira ni sa ~im i nema problema sa varoom i akarozom.

Ka`e da su se i izlazak p~ele i period poklopljenog legla skratili za po jedan dan.

Dr Eric H. Ericson (Tucson, Arizona, SAD) na osnovu vi{egodi{njeg iskustva tvrdi da zajednice mnogo bolje pre`ivljavaju na }eP^ELAR, jul 2007.

Tako|e ka`e da imamo i lijama 5.1 mm, za razliku vi{e radilica za dodatne pood onih na 5,45 mm. On mislove pa i za posao ~i{}enja sli da je krenuo jednim is}elija. pravnijim putem i da manja Manje p~ele se bolje }elija usporava reprodukciuklapaju u biljni svet koji ju varoe. ~ovek jo{ uvek nije potpuno Dee Lusby (Tucson, hibridizovao, {to povoljno Arizona, SAD) tako|e tvrdi uti~e i na sakupljanje nektada se varoa gubi u magli ra. P~ele donose raznovrzvanoj 4,9 mm i daje op{irsniji polen {to se vidi po opnije obja{njenje za{to je to segu boja polena koji se tako. unosi u dru{tvo.

Prvi argument je taj da Thomas Kober (Nema~pre „ve{ta~kog uve}anja saSlika 1 ka) je startovao sa manjim }a“ od strane p~elara i proizvo|a~a satnih osnova, problem varoe i }elijama 2002. godine. Oko 20 zajednica je drugih sekundarnih bolesti uop{te nije posto- u{lo u zimu sa ve}im }elijama i naravno, te zajao, ali ona ka`e i da je veli~ina }elije samo jednice su tretirane. U prole}e 2003. godine stradao je jedan broj zajednica sa ve}im }elijajedna tre}ina problema.

Jednu tre}inu problema predstavlja i is- ma, ali to je bila godina sa visokim zimskim hrana tj. ve{ta~ka hrana koja je neadekvatna i gubicima u celoj Evropi. Zajednice sa manjim koja je stres za svaki organizam usled ~ega do- }elijama se razvijaju bolje i br`e bez ikakvog lazi do pada imuniteta posle ~ega organizam tretmana, i on misli da je ipak krenuo pravim putem. postaje plen bolesti i parazita.

Michael Bush (Nebraska, SAD) tako|e Gajenje p~ela koje nije uskla|eno sa prirodnim okru`enjem je tako|e jedna tre}ina navodi pozitivna iskustva sa manjim }elijama i problema. Dee ka`e da se nijedan od ovih on ka`e da je u opserviranoj ko{nici posmatraproblema ne mo`e re{avati sam, bez re{avanja njem utvrdio da je period razvoja p~ele radilice na }elijama od 4,95 mm, kra}i. On ka`e da druga dva problema.

Dee navodi i da se ve{ta~kim uve}anjem se }elije zatvaraju 8 dana nakon polaganja jasa}a stvorio „pseudo efekat“, tj. veli~ina radi- ja, a da p~ele izlaze iz }elije nakon 19 dana od li~ke }elije se pribli`ila veli~ini trutovske }elije polaganja jaja.

On dugo godina posmatra p~ele u prirodpa je `enka varoe videla p~elu radilicu kao jo{ nom stani{tu i ka`e da do sada nikada nije uojednu vrstu hrane.

Kod Apis ceranae sve je usmereno na ma- ~io veli~inu }elije od 5,4 mm koju je svet prili broj trutovskih }elija koje one proizvode i hvatio kao „standardnu“.

U prirodi je taj opseg uglavnom od 4,6 mm veoma je mali broj radili~kih }elija koje su nado 5,1 mm, a najvi{e zastupljene veli~ine su padnute varoom. [to su }elije manje, to je ve}a gustina legla 4,7 mm i 4,8 mm.

Njegov zaklju~ak je jasan: na ramu (slika 1), temperatura je ve}a i kom– Nema ni{ta neprirodnog u }elijama od paktnija, a sve to smanjuje vreme razvoja p~elinje larve i umanjuje mogu}nosti za potpuni 4,9 mm. razvoj varoe.

Dee ka`e da se tokom unosa nektara u periodu aktivne sezone period razvoja radili~ke larve skra}uje i do 24 ~asa (treba objasniti mla|im p~elarima da je pokazano da gro varoa sti~e plodnost u poslednjim satima razvoja p~ele u leglu, a ako se vreme koje lutka p~ele provodi u poklopljenom leglu skrati, onda sa p~elom izlazi manji broj varoa koje su polno sazrele da mogu ostaviti potomstvo u narednom periodu – napomena urednika).

Slika 2 P^ELAR, jul 2007.

307

Broj varoa

Tip }elije (broj }elija po dm2) Slika 3

– ]elije veli~ine 5,4 mm nisu normalne veli~ine za p~elinje leglo.

P~elinja zajednica u roju sa jedinkama koje su iza{le iz }elija 5,4 mm prvo gradi sa}e veli~ine 5,1 mm, da bi tek naredna generacija u toj zajednici gradila }elije veli~ine od 4,9 mm do 5,1 mm. Dakle, potrebna je jedna vrsta „regresije“, tj. odstupanja pre nego se pre|e na prirodnu veli~inu.

Ono {to je tako|e vezano sa veli~inom }elije je debljina sa}a i zapremina }elije (sl. 1 i 4), a Michael Bush je tako|e merio (sl. 2) debljinu prirodno izgra|enog sa}a.

Dakle…

Ispitivanja koja su do sada vr{ena ne mogu dati konkretan odgovor da li je u p~elarskoj praksi bolje raditi sa manjim }elijama ili ne.

Slika 4

308

Neka ispitivanja (Giancarlo A. Piccirilloa, David De Jong, 2003. i 2004) su pokazala dosta kontradiktornosti. Jedno je pokazalo da je leglo sa starim sa}em, ali manjim }elijama (4,48 mm) bilo vi{e zara`eno od }elija sa mladim sa}em sa ve}im }elijama (4,85 mm), dok je drugo ispitivanje pokazalo da su p~ele kranjske rase (sa srednjom veli~inom }elija 5,3 mm) bile 38% vi{e napadnute varoom nego p~ele italijanske rase (sa srednjom veli~inom }elija 5,15 mm), a koje su bile za 13% vi{e napadnute od afrikaniziranih p~ela (sa srednjom veli~inom }elija 4,8 mm). (U slu~aju prvog eksperimenta, treba napomenuti da je najverovatniji razlog za vi{e varoe u manjim }elijama, zapravo starost sa}a sa velikim brojem ostataka ko{uljica od p~ela, koje verovatno nekim svojim mirisom vi{e privla~e varou – napomena urednika).

Ispitivanje Mie Davidsson (Swedish University of Agricultural Sciences, 1992) je pokazalo (sl. 3) da se u manjoj }eliji varoa manje razmno`ava, ali ne tako drasti~no kako to tvrde drugi.

Smanjenjem }elije smanjuje se i veli~ina p~ele, a samim tim i otvori izme|u prstenova (segmenata zadka) {to je sigurno nepovoljnije za varou koja naj~e{}e tu na|e mesto pri horizontalnom prenosu po drugim zajednicama.

Dee Lusby ka`e da to smanjenje nepovoljno uti~e i na akarozu koja na prvom prstenu ulazi u „plu}a“ p~ele.

Veli~ina }elija koja se p~elarima prodaje u Srbiji je 5,3 mm, a niko od proizvo|a~a nije zainteresovan da p~elarima ponudi neku prirodniju alternativu, sa veli~inama u skladu sa na{om termalnom zonom.

Oko 13 000 }elija ima vi{e po jednom LR nastavku sa veli~inom }elija od 4,9 mm u odnosu na isti nastavak sa }elijama od 5,3 mm (slika 5).

Po~etkom 2006. godine, kompanija Dadant&Sons je omogu}ila p~elarima u SAD da izvr{e „regresiju“, tj. prelaz sa }elija 5,4 mm na }elije 5,1 mm da bi se kasnije moglo pre}i i na }elije od 4,9 mm.

Ostaje i dalje pitanje za{to je svet prihvatio neprirodnu veli~inu }elije? Za ispitivanje koje pokazuje da je ve}a }elija bolja zaista jo{ nisam ~uo, za razliku od ove druge pri~e (manja }elija).

Za sada stoji da je sve bilo plod gramzivosti koja je stvorila ovu naviku me|u proizvo|aP^ELAR, jul 2007.

~ima satnih osnova. Mislipih istra`ivanja uzrok ne}e lo se (verovatno) da }e se konkretizovati, ve} da je to iz ve}e }elije roditi ve}a pojava koja se i ranije dogap~ela koja }e doneti vi{e |ala, a posledica je sklopa meda u ve}oj mednoj voljnepovoljnih uticaja, od neci. prirodnog, industrijskog priTako i podatak iz destupa p~elarskoj proizvodvetnaestog veka govori da nji, kvalitativno slabije issu p~ele u Velikoj Britaniji hrane p~ela, op{teg stresa i Irskoj gradile }elije sa koji izazivaju p~elari, bolesti najzastupljenijom veli~ip~ela, paraziti p~ela, klima, nom od 5,0 mm, da bi se genetski modifikovane bilj1920. godine to bez razloke, naro~ito njihov polen, tj. ga pove}alo na 5,5 mm proteini u njemu nepoznati (John B. McMullan, Mark u prirodi i sli~no.

J. F. Brown, School of NaNaro~ito je, po meni, tural Sciences, Departsme{na ameri~ka pretpoment of Zoology, Trinity stavka da je mobilna telefoCollege Dublin, Dublin 2, nija uzrok tako velikom Ireland, 2006). problemu, pa ste o tome I jo{ ne{to na kraju. mogli da pogledate reportaOve godine u SAD je do`u i na Glasu Amerike. {lo do stradanja velikog Uticaj mobilnih telefona broja p~elinjih zajednica. i mobilne mre`e sigurno poOko 2,4 miliona dru{tava stoji, o tome ste mogli da je prosto nestalo od, za sadetaljnije pro~itate u Zborda, nepoznate bolesti koju niku radova sa Drugog konsu ameri~ki nau~nici nagresa p~elara Srbije (2002) zvali CCD (Colony Colu radu Vlastimira Spasi}a, lapse Disorder). ali to mogu biti samo pojeOformljen je specijalni dina~ni slu~ajevi na lokacitim nau~nika kako bi se jama gde je zra~enje veliko utvrdili uzroci ovako velizbog blizine ve}eg broja reSlika 5 kih gubitaka, ali jo{ nema petitora mobilne telefonije rezultata, a u opticaju su za sada samo pretpo- i/ili dalekovoda, dok upotreba jednog mobilnog stavke (Veliki broj praznih pretpostavki bez po- telefona na p~elinjaku ne mo`e pri~initi nikakvu sebnih dokaza su i razlog za{to P~elar nije pisao {tetu.

P~ele se uop{te ne uznemire ~ak ni kad razo tom velikom problemu u SAD-u.

Mogle su se ~uti razne, ~ak sme{ne pri~e, i govor vodite nad otvorenom ko{nicom. Dodu{e, nije bilo svrhe unositi paniku me|u na{e p~ela- istovremeno prisustvo ve}eg broja mobilnih telere. Konsultovao sam se i sa profesorom Kulin~e- fona na jednom p~elinjaku verovatno mo`e povi}em, koji veruje da se ni nakon zapo~etih sku- di}i dozu zra~enja na nivo koji smeta p~elama – napomena urednika).

Dva repetitora mobilne telefonije i dalekovod na ^uveni p~elarski nau~nik DeGrandi-Hofistom mestu, gde je do{lo do uginu}a p~ela (sa desne fman ka`e da }e odgovor na ovo pitanje dati strane autoputa izme|u Ni{a i Leskovca) leto 2007.

Nijedan od 1 000 registrovanih organskih proizvo|a~a p~elinjih proizvoda u SAD-u nije imao gubitke od CCD. Ve}ina onih koji koriste }elije 4,9 mm su organski proizvo|a~i p~elinjih proizvoda, a kako ka`u oni svoje zajednice ni sa ~im ne tretiraju i nemaju gubitke.

P^ELAR, jul 2007.

309

GAJENJE MATICA I ROJEVA ZA SOPSTVENE POTREBE Dipl. ing. Mirko Vilus

P~elari na razne na~ine zamenjuju matice i obnavljaju p~elinjak. U praksi se de{avaju napredvi|eni problemi, koji se na kraju svedu na stalni manjak matica i rojeva. Da bi taj problem eliminisao, p~elar mora uvek da ima na raspolaganju dovoljno matica i rojeva. Najbolji na~in da to postigne je da na svom p~elinjaku koristi Ro{fusove (Rauchfuss) nukleuse (oplodnjake). Ovi nukleusi su vrlo ekonomi~ni i rad sa njima je izazovan.

Ekonomi~ni su jer se koriste standardna plodi{na ili medi{na tela. Od jednog dru{tva bez matice mo`ete napraviti onoliko nukleusa koliko ima ramova sa leglom. Ekonomi~nost se naro~ito ogleda u ~injenici da se na jakom p~elinjem dru{tvu mo`e formirati vi{e nukleusa, a da se ne razbija sabirna snaga dru{tva.

Uzgajanje matica uz istovremeno skupljanje meda u istoj ko{nici je pravi u`itak za p~elara.

Procenat sparenih matica je preko 80%.

Rad sa ovim nukleusima je izazovan jer p~elar rade}i sa njima ulazi u vi{u tehnolo{ku fazu p~elarenja. Ulazi u tehnologiju rada sa dvomati~nim i vi{emati~nim dru{tvima. Sti~e samopouzdanje i vi{e ne brine o broju i kvalitetu dru{tava. Postaje pravi p~elar. Uvek ima dovoljno matica i rojeva.

Su{tina funkcionisanja Ro{fusovih nukleusa je u ~injenici da je cela ko{nica neprekidno jedna celina. Omogu}en je uzgoj mladih matica uz prisustvo stare matice. Sve radilice se slobodno kre}u po celoj ko{nici i nukleusima.

Samo je kretanje matica ograni~eno.

Ako se u nekom nukleusu ne izle`e matica ili se ne vrati sa sparivanja, ne}e se pojaviti la`ne matice ili grabe`, jer }e se p~ele pridru`iti p~elama drugih nukleusa i zajedno sa njima ~uvati hranu ili donositi novu.

Kada iz nekog nukleusa uzimamo maticu ili maticu i p~ele (roj), opet se ne}e ni{ta desiti. Preostale p~ele }e se pridru`iti p~elama iz susednih nukleusa, pa }e zajedno sa njima ~uvati i prostor nukleusa bez matice.

310

Po{to p~elar formira vi{e rojeva nego {to mu treba, pru`a mu se mogu}nost da zajedno sa p~elama vr{i selekciju matica. To posti`e me|usobnim spajanjem rojeva ili rojeva i „proizvodnih“ dru{tava. Spajanje treba izvoditi po odre|enoj proceduri bez ubijanja matica.

Ve} posle prvih iskustava, p~elar }e biti zadovoljan kvalitetom dru{tava.

Nukleusi se naj~e{}e formiraju sa tri normalna plodi{na ili medi{na rama, {to mladoj matici omogu}ava dug boravak u nukleusu, pravilan razvoj i potpuno sazrevanje. P~elar nije prisiljen da maticu ili ~itav roj {to pre upotrebi, ve} onda kad je to potrebno.

Nukleusi na tri plodi{na rama uz dobru pripremu i pravilan sme{taj mogu vrlo uspe{no prezimiti. Upravo zbog navedenih ~injenica troramni nukleusi su za ve}inu p~elara naj-

P^ELAR, jul 2007.

prakti~niji. Zato je u slede}em primeru prikazan komplet opreme troramnih nukleusa u sklopu LR ko{nice.

Analogno ovom primeru lako je konstruisati neku drugu varijantu kompleta.

Svaki komplet Ro{fusovih nukleusa (vidi skicu) sastoji se od: 1. Specijalne podnja~e; 2. Standardnog plodi{nog ili medi{nog nastavka i 3. Poklopnih dasaka (hranilica).

Specijalna podnja~a (vidi skicu) Podnja~a je tabla lesonita jednakih spoljnih dimenzija kao telo ko{nice. Sa gornje strane je uokvirena letvicama popre~nih dimenzija 20×20 mm. Unutra{njost podnja~e je podeljena na tri jednaka dela. Podela je izvedena sa dva para letvica. Donje letvice ({irina 20 mm, visina 10 mm) su ~vrsto pri~vr{}ene na lesonit.

Gornje, popre~nih dimenzija 10×10 mm, moraju da budu lagano pri~vr{}ene za donje (malim ekserima) radi lakog skidanja. Ove gornje letvice se uvek skidaju kada se spajaju dva susedna nukleusa, da bi se spre~ilo naleganje ramova na pregradnu letvicu i gnje~enje matice ili p~ela.

U svakom odeljku podnja~e (u lesonitu) treba prose}i otvor dimenzija 200×20 mm.

Svrha ovog otvora je da se omogu}i me|usobna komunikacija p~ela, a da se na p~ele iznad njega smanji uticaj prisutne matice. Sa gornje strane, oko svih otvora, treba pri~vrstiti da{~ice popre~nog preseka: {irina 20 mm, visina 5 mm.

Da{~ice i lesonit (zajedno) obezbe|uju potreban razmak izme|u mati~nih re{etki. Re{etke su ne{to ve}ih dimenzija od otvora i pri~vr{}uju se sa donje strane lesonita i gornje strane da{~ica. Svrha duplih re{etki je da spre~e matice da se me|usobno ubadaju.

Na okvirnim letvicama, za svaki odeljak posebno i na razli~itim stranama (vidi skicu), moraju da se izre`u mala leta dimenzija 20×10 mm, za izlazak i povratak matica (i trutova).

Ako nastavak ima gornje leto (kao na skici), onda nije potrebno posebno leto za srednji nukleus. Ispod svakog leta treba da se postavi mala poletaljka (40×20 mm).

Radi lak{eg manipulisanja nukleusima, neophodna je privremena, ali ~vrsta veza izP^ELAR, jul 2007.

me|u podnja~e i nastavaka. Najprakti~nija je pomo}u „australijskih“ stega. Zbog toga na bo~ne letvice treba pri~vrstiti hvata~e (vidi skicu). U nedostatku stega, privremena ~vrsta veza izme|u podnja~e i nastavaka mo`e da se ostvari pomo}u ~etiri male letvice pri~vr{}ene istovremeno za podnja~u i nastavak.

Plodi{te nukleusa (oplodnjaka) To je standardni plodi{ni ili medi{ni nastavak. Razlikuje se od ostalih samo po tome {to na prednjoj i zadnjoj stranici, sa unutra{nje strane, ima po dva `leba. @lebovi su duboki 5 mm i {iroki 5 mm. Slu`e da se u njih smeste lesonitne pregradne daske (vidi skicu), koje unutra{nji prostor nastavka dele na tri jednaka dela (kao kod podnja~e). Pregradne daske su po obliku sli~ne ramu, ali su du`e i vi{e.

Du`ina daske mora da bude 5–7 mm ve}a od unutra{nje du`ine tela ko{nice. U gornjem delu, na oba kraja, moraju da imaju dva mala produ`etka, koja potpuno pregra|uju prostor u poluutorama (vidi skicu). Visina montirane pregradne daske mora da bude jednaka visini nastavka i da dole nale`e na pregradu podnja~e.

Saglasno ve} re~enom za podnja~u, na bo~nim stranama nastavka treba pri~vrstiti hvata~e stega.

Kada se nastavak ne koristi za potrebe nukleusa, slu`i svojoj osnovnoj nameni kao obi~an nastavak. Zato je korisno izvr{iti spoljnu numeraciju, da bi se uvek znalo gde je na p~elinjaku (radi br`e pripreme). Tako|e je korisno numerisati i ostale delove kompleta.

Poklopne daske – hranilice (vidi skicu) To su u ovom slu~aju tri kutije istih du`ina kao nastavak. Obe bo~ne su {ire od srednje za debljinu zida nastavka. Napravljene su od letvica popre~nih dimenzija: {irina 10 mm, visina 30 mm.

Sa donje strane je pri~vr{}ena tabla lesonita sa obaveznom rupom u sredini pre~nika od 10 mm do 20 mm. Ona slu`i za ulazak p~ela u prostor sa hranom i vodom. U kutiju se stavlja hrana i voda u prevrnute plasti~ne poklopce za tegle. Svaka kutija ima svoj poklopac. On je 311

tako|e od lesonita. Na njemu su ~etiri grani~nika od par~adi letvica (vidi skicu), koji upadaju u kutiju i spre~avaju spadanje poklopca kod raznih manipulacija sa hranilicom ili nastavkom.

Zbog za{tite od vru}ine (sunca) korisno je preko hranilica staviti tablu stiropora ili dve table od kartonskih kutija, pa onda krov.

Kako raditi?

Pored navedene specifikacije p~elaru je za uspe{an rad ponekad potrebna jo{ i poklopna daska sa duplom `i~anom mre`om, koju ina~e treba da ima za druge svrhe, i komad deblje (mo`e od vre}e) PVC folije istih dimenzija kao spoljne mere ko{nice.

Zavisno od veli~ine p~elinjaka, p~elar treba da ima dovoljno nukleusa da u dva, najvi{e tri turnusa pokrije svoje potrebe, uklju~uju}i i neophodnu rezervu.

Rad sa Ro{fusovim nukleusima nije komplikovan. Primeri koji slede su takvi da ih mo`e primeniti najve}i broj p~elara. P~elari koji ne znaju mnogo o proizvodnji kvalitetnih matica mogu uz pomo} proste selekcije mati~njaka i uz pomo} p~ela do}i do solidnih, pa i dobrih matica, {to }e im ~initi zadovoljstvo i u~vrstiti samopouzdanje.

Rad sa Ro{fusovim nukleusima 1. Polazno stanje je dru{tvo u jednom nastavku (plodi{tu) ili spremno za rojenje.

Veliki broj p~elara zamenjuje staru maticu tako {to je ubije i prepusti dru{tvu da izvede novu maticu. P~ele izgrade veliki broj mati~njaka i, u `urbi da {to pre dobiju novu maticu i opstanu, ne biraju dugo, ve} se ~esto odlu~e za maticu koja nije iz najboljeg mati~njaka.

Zbog toga je kvalitet takvih matica neujedna~en. Po{to je to najprostiji i ~est na~in zamene matica, prvi korak treba u~initi ba{ tu.

Obezmati~eno dru{tvo treba, bez obzira na pa{ne prilike, prihranjivati tri do ~etiri dana. Nakon sedam do osam dana treba otvoriti ko{nicu, pregledati sve ramove sa leglom i na njima poru{iti sve male i deformisane mati~njake. To je gruba i nepouzdana selekcija, ali je ipak mali korak napred. Istovremeno treba utvrditi na koliko ramova ima mati~njaka koji su ostali. Ako ih ima na primer na tri rama, 312

onda se dalje radi slede}e: Plodi{te se sklanja sa podnja~e, koja ostaje na svom mestu, sa regulatorom leta u polo`aju za razvoj dru{tva.

Ovo leto ostaje trajno otvoreno. Na nju se stavlja Ro{fusova podnja~a sa letima na suprotnoj strani, pa nastavak sa ve} uba~enim pregradama. Zatim se u svaki odeljak stavlja ram sa mati~njacima i p~elama, pa ram sa hranom i p~elama itd. Na kraju svaki nukleus treba poklopiti hranilicom, a sve zajedno tablom stiropora i krovom.

Ako mati~njaka ima na {est ramova, onda se pripreme dva Ro{fusova nastavka. Preko donjeg nastavka umesto hranilice se stavlja druga Ro{fusova podnja~a sa malim letima na suprotnoj strani, pa nastavak. Ovaj se puni i poklapa po ve} opisanoj proceduri. ^est je slu~aj da probranih mati~njaka ima na ~etiri rama. Postupak formiranja nukleusa je tada ne{to druga~iji. Pripremljen Ro{fusov nastavak sa pri~vr{}enom podnja~om treba da se stavi pored ko{nice. U njega se u svaki odeljak stavljaju ramovi sa mati~njacima, pa ramovi sa hranom. U staroj ko{nici ostaje jedan ram sa mati~njacima i hranom. Prazan prostor u oba nastavka treba popuniti praznim ramovima. Zatim Ro{fusov nastavak (sa podnja~om) treba da se stavi preko otvorene stare ko{nice, poklopi i ostavi da se izlegu i oplode matice.

Ako p~elar ima na raspolaganju posebno pripremljene zrele mati~njake, onda se postupak punjenja nukleusa ne{to razlikuje. Treba poru{iti sve prisilne mati~njake i ugraditi posebno pripremljene. Formira se onoliko nukleusa koliko ima na raspolaganju ramova sa leglom. Sve ostalo je isto kao u prethodnim slu~ajevima.

Kod pregleda ko{nica, p~elar ~esto ustanovi da neko dru{tvo ide na tihu zamenu matice.

Takva dru{tva naj~e{}e imaju od jednog do ~etiri mati~njaka.

Mati~njaci su vrlo kvalitetni i zato ih treba iskoristiti za dobijanje dobrih matica. Ro{fusovi nukleusi su izuzetno pogodni za tu svrhu.

Postupak je slede}i: Iz ko{nice se vade ramovi sa mati~njacima, leglom i p~elama i raspore|uju u odeljke pripremljenog Ro{fusovog nastavka. U ko{nici ostaje jedan ram sa leglom i maticom, ali bez mati~njaka i 1–2 rama sa hranom. Korisno je da se ovo dru{tvo poja~a sa 1–2 rama legla iz neke druge ko{nice.

P^ELAR, jul 2007.

Ako je na raspolaganju vi{e mati~njaka nego ramova sa leglom (npr. 3:2), onda iz druge ko{nice treba uzeti ram sa zatvorenim leglom (bez p~ela), u njega ugraditi mati~njak i staviti u jedan odeljak Ro{fusovog nastavka. U Ro{fusove odeljke, pored ramova sa leglom i mati~njacima, treba staviti bar po jedan ram pun hrane. Prazan prostor u oba nastavka treba popuniti izgra|enim sa}em.

Da bi p~ele u nastavku sa maticom sigurno ponovo izgradile mati~njake potrebno je da se Ro{fusovi nukleusi privremeno, ali potpuno, odvoje od mati~nog dru{tva. To se izvodi tako {to se preko otvorenog nastavka sa maticom stavi ranije pripremljena PVC folija, a preko nje poklopna daska sa duplom `i~anom mre`om i to tako da njena okvirna letva bude sa gornje strane.

Tako se ispod Ro{fusovih re{etaka dobija slobodan prostor potreban za me|usobnu komunikaciju i me{anje p~ela radilica iz svih nukleusa. Komunikacione veze izme|u Ro{fusovih nukleusa se nikada ne zatvaraju.

Ako u starom dru{tvu p~ele ponovo izgrade vi{e mati~njaka, treba i njih iskoristiti, ali ovaj put jedan treba ostaviti sa starom maticom.

Dru{tvo spremno za rojenje najlak{e se mo`e podeliti tako {to se u odeljke pripremljenog Ro{fusovog nastavka (jednog ili vi{e) sa pri~vr{}enom podnja~om prebace svi ramovi sa leglom, mati~njacima i p~elama osim jednog.

Bitno je da u svakom odeljku bude ram sa najmanje jednim mati~njakom i jednim ramom hrane. Tako napakovan nastavak (nastavke) treba preneti na novo mesto i staviti na klasi~nu podnja~u.

U starom dru{tvu treba da ostane jedan ram sa jednim ili vi{e mati~njaka i jedan ram sa hranom. Ostali prostor popuniti izgra|enim sa}em i osnovama. Po{to se dosta izletnica vrati, „starka“ }e biti solidan roj. Ako ima pa{e, bi}e u njoj i meda. Na ovaj jednostavan na~in dobija se vi{e rojeva ~esto nejednake veli~ine, ali sa solidnim (dobrim) maticama. To je neuporedivo bolje od ~ekanja i neizvesnog hvatanja jednog velikog roja.

2. Polazno stanje je dru{tvo u pa{i.

Posebno zadovoljstvo je kad se na kraju neke pa{e od jakog dru{tva dobije dosta meda i istovremeno nekoliko rojeva sa mladim maticama. Kako se do toga mo`e do}i? Svaki p~eP^ELAR, jul 2007.

lar nastoji da dru{tva u pa{u u|u {to ja~a. Zato stimuli{e njihov razvoj, poja~ava ih leglom i mladim p~elama itd. Kod LR dru{tava te aktivnosti se zavr{avaju ograni~avanjem matice sa malo legla na donji nastavak, dok se najve}i deo legla rasporedi po sredini gornjih nastavaka i to tako da je u gornjem najmla|e. To je naj~e{}e tre}i ili ~etvrti nastavak.

U tako „udaljenom“ nastavku od matice, pogotovo ako je na mati~nu re{etku stavljeno prazno medi{te, smanjen je uticaj matice i p~ele je verovatno do`ivljavaju kao slabu ili staru, pa se odlu~uju da odgaje novu, bolju i po~inju izgradnju mati~njaka.

Mati~njaci su solidni i nikada ih nema mnogo, kao kod potpunog sklanjanja matice.

To treba iskoristiti za proizvodnju mladih matica i rojeva. Selekcija „prisilnih“ i dodavanje posebno pripremljenih mati~njaka ve} je obja{njena. U ovom slu~aju postupak sre|ivanja ko{nice sastoji se od slede}eg: Sklanja se postoje}i nastavak sa celim sadr`ajem i na njegovo mesto se stavlja Ro{fusova podnja~a i nastavak (nastavci). U ovaj nastavak se sme{taju ramovi sa leglom i mati~njacima iz sklonjenog nastavka i izvode ostale radnje po ve} opisanoj proceduri. P~elaru po-

Na p~elinjaku Nenada Cvetkovi}a: Prvoklasne matice preduslov su visokih prinosa

313

sle ovakvog sre|ivanja ko{nice ostaje da ~eka i u`iva. Jako dru{tvo nije okrnjeno i vredno radi. Razrojeno je, a nije podeljeno. Sve p~ele nesmetano rade u svakom delu ko{nice. Ako se vreme trajanja pa{e i vreme sparivanja matica poklapaju, ili ako pa{a traje ne{to du`e, {to je jo{ bolje, p~elar }e bez ikakvog dodatnog rada do}i, pored dosta meda, i do rojeva.

U o~ekivane dane sparivanja matica, nije dozvoljeno menjanje pozicije nastavka u sklopu ko{nice. Ako se pa{a iznenada prekine, ili bitno oslabi, onda kod p~ela na scenu stupa odbrambeni mehanizam koji reaguje u slede}em smislu: nije racionalno uve}avati se, a jo{ manje stvarati novu porodicu, dovoljna je postoje}a i organizujmo se da ona opstane. Tada ve} izle`ene a nesparene matice jednostavno nestanu. Zato p~elar pored radovanja mora da prati i pa{ne prilike. Ako pa{a prolazi ili je pro{la, a matice se jo{ nisu izlegle ili sparile, onda mora da uradi slede}e: Ro{fusove nukleuse mora privremeno, ali potpuno da odvoji od mati~nog dru{tva i uticaja matice.

To }e da uradi po proceduri obja{njenoj za slu~aj tihe zamene matica. U ovoj situaciji nukleuse treba prihranjivati nekoliko dana. Kada se matice spare i po~nu da pola`u jaja, veza sa mati~nim dru{tvom se opet uspostavlja.

Prvo se izvu~e folija, a posle osam dana i poklopna daska.

Kod svih ko{nica nastavlja~a kod kojih su plodi{ta i medi{ta istih dimenzija va`i postupak naveden za LR ko{nicu.

DB ko{nica sa polumedi{tima se pred pa{u ne{to druga~ije sre|uje, pa tako i punjenje Ro{fusovih nukleusa napravljenih od polunastavaka ide po malo druga~ijoj proceduri. Vr-

lo uspe{no mogu da se koriste medi{ni ramovi u koje matica pre|e i polo`i jaja. Takvih ramova uvek ima na p~elinjaku. Ako ih nema dovoljno, treba ih staviti u plodi{te da ih matica zale`e, ili ubaciti u njih malo sa}a sa leglom iz plodi{ta. Nastavak (to mo`e odmah biti Ro{fusov, ali bez pregrada) sa tim ramovima treba da se stavi na jako dru{tvo kao drugi, a jo{ bolje kao tre}i ili ~etvrti. Ispod njega treba odmah da se stavi Ro{fusova podnja~a da se prigu{i dejstvo prisutne matice. Dalji postupak je isti kao kod LR ko{nica.

Vrlo je bitno {to matice u Ro{fusovim nukleusima mogu (i treba) da borave du`e, da u njima sazrevaju i da se verodostojnije mo`e utvrditi njihov kvalitet. To je opet mali korak u selekciji. Zatim se nukleusi spajaju sa odabranim dru{tvima po proceduri bez ubijanja matica, {to je novi korak u prirodnoj selekciji.

Ako p~elar ima dovoljno nukleusa, a njegov cilj je da ih ima, mogu}a su i dalja trojna spajanja.

Rezultat svih navedenih radnji je: solidne matice, dru{tva sa velikim brojem uzimljenih mladih p~ela, dosta hrane i mladog sa}a. Dobra osnova za narednu sezonu.

Va`no je tako|e znati da se Ro{fusovi nukleusi mogu „raseljavati“ pojedina~no ili grupno, a naseljavati samo grupno. To prakti~no zna~i da su sve matice iz jedne generacije mati~njaka. Kada prostor nekog „praznog“ nukleusa pokriju feromoni zrelih matica iz susednih nukleusa uzaludno je dodavanje bilo kakvog mati~njaka.

Sa velikim zadovoljstvom Ro{fusove nukleuse koristim vi{e od deset godina, pa ih zbog toga preporu~ujem i drugim p~elarima.

VA@NO OBAVE[TENJE ZA UDRU@ENJA P^ELARA Shodno podacima koje smo dobili iz ra~unovodstva SPOS-a, obave{tavamo dru{tva i udru`enja p~elara da se na ime prijema svake donacije ve}e od 9 000 dinara mora platiti porez na poklon u iznosu od 5%. Za donacije u vrednosti ispod 9 000 dinara, ne pla}a se porez, pa molimo p~elarske organizacije da to prime k znanju. @iro ra~un za uplatu poreza na poklon je: 840-713311843-29 U pozivu na broj se stavlja 97, zatim kontrolni broj (koji se izra~unava), {ifra op{tine i na kraju se dodaje PIB udru`enja i to sve kao jedan jedinstveni broj.

Pri uplati ovog poreza mati~noj poreskoj upravi podnosi se poreska prijava za porez na poklon.

Predla`emo vam da pre uplate poreza na poklon, ako ste imali donacije ve}e od 9 000 dinara, pozovete Jagodu Milenkovi} iz ra~unovodstva SPOS-a (011/2458-640) kako bi vam izra~unala poziv na broj za uplatu poreza, jer bez njega porez ne mo`ete da uplatite.

SPOS

314

P^ELAR, jul 2007.

OSNOVANO SRPSKO APITERAPEUTSKO DRU[TVO (SAD) I PROMOVISANI PRVI SRPSKI APITERAPEUTI Dugogodi{nji napori manje grupe lekara koji su radili na popularisanju p~elinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe urodili su plodom.

Zahvaljuju}i anga`ovanju poverenika Balkanske p~elarske federacije Milenka Radosavovi}a i Ministarstva zdravlja Bugarske organizovan je seminar apiterapije za srpske lekare o ~emu je P~elar ve} pisao u aprilskom broju. Seminar je zavr{ilo 12 doktora (medicine i stomatologije).

Sve~ano uru~ivanje diploma obavljeno je 23.

VI 2007. godine na seminaru „Matice se ra|aju pevaju}i“ u Aleksincu.

Nakon otvaranja seminara, u ime Balkanske p~elarske federacije, kao zvani~ni izaslanik predsednika Federacije Koste Kostova, sertifikate Ministarstva zdravlja Bugarske (koje priznaje i Evropska Unija) je uru~io Milenko Radosavovi} ~ijim nesebi~nim zalaganjem su i verifikovani u rekordnom roku.

Nakon protokolarnog dela odr`an je prvi sastanak apiterapeuta na kome je izabran predsednik Srpskog apiterapeutskog dru{tva dr med. Verica Milojkovi}.

Za potpredsednika je izabran dr med. Rodoljub @ivadinovi}.

P^ELAR, jul 2007.

Dr med. Verica Milojkovi} Predsednik Srpskog apiterapeutskog dru{tva

Doneta je odluka o izradi Statuta Dru{tva i njegovoj registraciji. Cilj formiranja Dru{tva je dalja edukacija novih stru~njaka za apiterapiju svih profila kao i pregala~ki rad na popularisanju p~elinjih proizvoda me|u gra|anima Srbije. Objavljujemo kompletnu listu dvanaest lekara koji su dobili sertifikate: Dr med. Verica Milojkovi}, 018/562-574, 064/20-23-218 Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, 018/846-734, 063/860-8510 Dr med. Tanja @ivadinovi}, 018/846-734, 064/14-14-184 Dr med. Ljubinka Stojkovi}, 018/221-968, 064/20-28-345 Dr med. Du{ica Milenkovi}, 037/462-156 Dr med. Aleksandra Stojmenov, 034/384-171 Dr med. Rajka Mijatovi}, 032/718-077 Dr med. Slavoljub Jankovi}, 018/231-787 Dr med. Ljiljana Jankovi}, 018/231-787 Dr med. Kadivka Stevanovi}, 018/536-710 Dr med. Slobodan Miti}, 018/854-165 Dr med. Stevica Stevi}, 036/620-355

315

IZ ISTORIJE SRPSKIH P^ELARSKIH ^ASOPISA Milo{ Antoni}, sve{tenik, Ul. Kara|or|eva br. 19/2, 15220 Koceljeva (015) 558-148, (064) 5295-225, mantonic@ptt.yu, www.pcelarm.com

Po{to je u pro{losti bilo nekih nedoumica oko istorijata izla`enja ~asopisa „Srpski p~elar“ i „P~elar“, poku{a}u da izno{enjem istorijskih ~injenica pojasnim ovu problematiku. ^asopis „Srpski p~elar“, pod uredni{tvom profesora Jovana @ivanovi}a i katihete Ivana Ma{irevi}a, po~eo je izlaziti 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1904. godine ~asopis ure|uje sam profesor Jovan @ivanovi}. ^asopis je izlazio redovno sve do Prvog svetskog rata, do septembra 1914. godine, kada ga austrougarske vlasti zabranjuju. ^asopis ponovo po~inje da izlazi 1920. godine pod uredni{tvom prote Marka [aule i nakon izdatih sedam brojeva prestaje izlaziti. Redovno izla`enje ~asopisa nastavljeno je 1923. godine, a ure|uju ga prota \or|e Kolarevi} i katiheta Gligorije Miki}. Od 1928. godine do kraja 1929. godine ~asopis ure|uje sam prota \or|e Kolarevi}. Prvi broj za 1930. godinu ure|uju prota Kosta [eperovac i doktor Sima Grozdani}, a nakon toga prota Kosta [eperovac iz Zemuna i \or|e @ivkovi} iz Novog Sada. Od 1. januara 1934. godine „Srpski p~elar“ se ujedinjuje sa ~asopisom „P~elar“ i pod tim imenom i danas izlazi. ^asopis „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, po~inje da izlazi 1. januara 1898. godine u Beogradu. Prvi urednik je bio Alek-

sandar @ivanovi}, inspektor poljoprivrede, koji ga je ure|ivao do kraja 1902. godine, do prestanka izla`enja. ^asopis ponovo ugleda svetlost dana 1. januara 1921. godine. Urednik je bio Jovan P. Jovanovi}, {kolski nadzornik u penziji, koji ga ure|uje sve do 1. januara 1934. godine, kada su se spojili „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i zdru`eni nastavili izla`enje pod imenom „P~elar“, kao organ Srpskog p~elarskog dru{tva u Beogradu i Srpske p~elarske zadruge u Rumi.

Urednici ~asopisa „P~elar“ od 1934. godine do danas su: (1. 1. 1934 – 31. 3. 1937: Tihomir Jevti}); (1. 4. 1937 – 30. 9. 1939: Nedeljko Divac); (1. 10. 1939 – 31. 12. 1947: Milenko Milo{ev); (1. 1. 1948 – 31. 12. 1961: Nedeljko Divac); (1. 1. 1962 – 30. 4. 1963: Bogoljub Eri}); (1. 5. 1963 – 31. 12. 1963: Radomir Mihailovi}); (1. 1. 1964 – 31. 5. 1973: dr Bogoljub Konstantinovi}); (1. 6. 1973 – 31. 4.

1974: Milorad Mandi}); (1. 5. 1974 – 31. 8.

1977: Radovan Aga Markov); (1. 9. 1977 – 18. 10. 2000: Prvoslav Ne{i}); (19. 10. 2000 – 31. 1. 2001: prof. dr Mi}a Mladenovi}); (1. 2.

2001 – 6. 2. 2004: Slobodan Lazovi}); (7. 2.

2004 – 13. 7. 2007: dr med. Rodoljub @ivadinovi}).

Na osnovu odluke UO od 19. juna 2007, P~elarsko udru`enje „Timok“, Zaje~ar objavljuje

OGLAS za davanje u zakup poslovnog prostora putem prikupljanja ponuda Poslovne prostorije u Zaje~aru, Ljube Ne{i}a 42, prodavnica 18 m2 i magacin 21 m2.

Poslovne prostorije su namenjene za prodaju p~elinjih proizvoda, opreme i repromaterijala za p~elarstvo. U ponudi zakupac nudi neto cenu zakupa. Najni`i iznos mese~ne zakupnine ne mo`e biti ni`i od visine zakupnine za poslovne prostorije u ekstra zoni op{tinskih lokala odnosno primenjiva}e se Odluka op{tine Zaje~ar. Najni`a cena mese~nog zakupa je na dan objave oglasa 14 196 dinara neto.

Ponude dostaviti na adresu: P~elarsko udru`enje „Timok“ Zaje~ar, 19000 Zaje~ar, Ljube Ne{i}a 42, sa naznakom: „PONUDA, NE OTVARATI“.

Datum predaje po{ti smatra}e se datumom prijema ponude. Rok za podno{enje pisanih ponuda je 15 (petnaest) dana od dana objave u „P~elaru“.

Izbor zakupca izvr{i}e Upravni odbor udru`enja preko svoje Komisije (zadr`ava pravo da se ne izabere nijedan ponu|a~). Telefon za kontakt: 063/7490-967.

316

P^ELAR, jul 2007.

UMRO JE DOBAR ^OVEK I P^ELAR

SVETOZAR BATA STEFANOVI] Svaki rastanak i gubitak je te`ak, ali ovaj je i tu`an i te`ak, jer se rastajemo od Svetozara Bate Stefanovi}a koji je deo nas, na{ih misli i na{ih ose}anja!

Ali, dobro je kada imamo prijatelje sa kojima mo`emo da podelimo bol, `alost i tugu kada nas zadese.

O Svetozaru Stefanovi}u, u ovom tu`nom trenutku, veoma je te{ko govoriti, jer ~ika Bata je bio svestran i dinami~an i imao je veoma sadr`ajan `ivot, ispunjen plemenitim ose}anjima dobrote i ljubavi. Nije dozvolio da `ivot prolazi pored njega, `iveo je punim `ivotom gotovo 83 godine.

Ro|en je 1925. godine u Titelu, gde je zavr{io Gra|ansku {kolu. U aprilskom ratu 1941. sa grupom titelskih omladinaca, pripadnika Sokolskog dru{tva, dobrovoljno se priklju~io regularnoj vojnoj jedinici u Titelu. Posle kapitulacije Jugoslavije vra}a se ku}i, gde ga okupator vi{e puta hapsi i maltretira. Tada se uklju~uje u Omladinski pokret, ali zbog ~estih hap{enja i torture, uz pomo} jednog ma|arskog vojnika, sklanja se u Budimpe{tu sve do po~etka bombardovanja, kada se vra}a ku}i gde ga hapse i otpremaju u nema~ki logor kod Linca gde je do~ekao kraj Drugog svetskog rata.

1945. godine, po povratku u Titel, uklju~uje se u obnovu ratom poru{ene zemlje, a zatim se zapo{ljava u novinskom preduze}u „Slobodna Vojvodina“ (dana{nji Dnevnik), kao sekretar redakcije.

Pamti}emo ga kao uspe{nog fudbalera, sposobnog pilota, odli~nog muzi~ara, predanog radnika, uzornog p~elara, ~estitog supruga, primernog oca, omiljenog deku, dobrog i iskrenog druga i savetodavca.

Od svoje rane mladosti posvetio se p~elarstvu. Kao sele}i p~elar, obi{ao je mnoge predele biv{e Jugoslavije, od Fru{ke gore, Rudnika, Homoljskih planina, Cera, delova Banata do {ator planine u Bosni i dr. Vremenom poP^ELAR, jul 2007.

staje pravi majstor u proizvodnji meda, polena, voska, propolisa, mati~nog mle~a.

Sina Vladimira od malih nogu upoznaje sa tajnama p~elarstva, kao i unuke Sr|ana i Igora.

P~elario je sa 100 do 150 ko{nica. Ve}i deo godine provodio je sa suprugom Milicom na svom p~elinjaku u Gardinovcima gde je nalazio zadovoljstvo i mir.

Posebno se anga`ovao na popularizaciji p~elarstva, a osta}e upam}en kao veliki pobornik prihranjivanja p~ela ~vrstom i te~nom hranom, da bi kasnije do{ao na ideju da to zameni ramom meda preko satono{a, pomo}u prstena, za koji je dobio priznanje na Drugom kongresu SPOS-a 2002. godine.

Kao cenjen i iskusan p~elar, sa poluvekovnim sta`om i poznavanjem p~elarstva, prisustvovao je Kongresima p~elarstva u zemljama biv{eg SSSR-a, Francuskoj, Australiji, Gr~koj, Poljskoj i Ma|arskoj kao i drugim zna~ajnim p~elarskim manifestacijama. U svojim aktivnostima iznosio je bogata iskustva na polju p~elarstva, u~estvovao je i organizovao preda-

Svetozar Stefanovi} kao po~asni gost na III Kongresu SPOS-a u Beogradu 17. decembra 2005. godine

317

vanja, objavljivao ~lanke u medijima, a posebno u ~asopisu P~elar i gostovao je u televizijskim emisijama. Bio je pokreta~ i u~esnik mnogih humanitarnih akcija.

Svetozar Bata Stefanovi} je jedan od osniva~a Dru{tva p~elara „Jovan @ivanovi}“ u Novom Sadu, Saveza P~elarskih Organizacija Jugoslavije i Saveza P~elarskih Organizacija Vojvodine, kao i utemeljiva~ Festivala meda u Novom Sadu.

Za zasluge u p~elarstvu, na predlog SPOVa, dobio je Orden rada sa srebrnim vencem.

Po~asni je ~lan dru{tava p~elara „Jovan @ivanovi}“ iz Novog Sada i Beogradskog udru`enja p~elara. Po~asni je predsednik SPOS-a.

Nagra|en je zlatnom medaljom „Napredni p~elar Jugoslavije“ i „Zaslu`ni p~elar“ SPOSa, diplomom „Jovan @ivanovi}“ i poveljom SPOS-a kao i desetinama diploma, medalja i zahvalnica dru{tava Beograda, Sombora, Kragujevca, Kamenova, Podgorice, Zagreba, Sarajeva i dr. Batino ogromno vi{edecenijsko znanje i nesaglediva predanost p~elarstvu u~inili su ga zaslu`nim pregaocem srpskog p~elarstva. ^itav svoj `ivot posvetio je dobru i napretku p~elarstva, a ste~eno znanje i iskustvo nesebi~no je delio sa nama, njegovim prijateljima p~elarima.

Svetozar Bata Stefanovi} je bio jedinstven – legenda, `iva enciklopedija, kako smo znali da ka`emo. Nije morao da se dokazuje povi{enim tonom ili suvi{nim re~ima. Retko se u jednom ~oveku na|u svestranost i istan~anost.

Jednako je bio privr`en porodici, supruzi Milici, sinu Vladimiru, unucima Sr|anu i Igoru i snaji Nadi, i p~elarstvu, posebno njegovim Gardinovcima – u kojima je provodio poslednje godine i dane. Onako kako je `eleo, tako

Ne mogu, a da se i li~no ne oprostim od ~ika Bate. Bio je najpo{teniji i najpravdoljubiviji ~ovek koga sam znao. Od detinjstva nisam tako zaplakao, kao {to sam zaplakao za ~ika Batom kada sam saznao da je umro. Na{e p~elarstvo njegovim odlaskom zaista vi{e nije ono {to je bilo. Njegova neizmerno velika ljubav prema pravdi uvek }e me podse}ati da ispravan put nema alternativu. Jedina je sre}a u svoj mojoj tuzi {to pouzdano znam da je svoje plemenite gene preneo sinu Vladimiru, u kome `ivi Batin duh.

Rodoljub @ivadinovi}

je i oti{ao na ve~ni po~inak – uz ko{nice i p~ele. Poslednji bagrem je cvetao za tebe, Bato, ispra}a te miris lipa i zujanje p~ela. A pod Batinom lipom na Fru{koj gori ve~no }e odjekivati zvuci tvoje tambure i ono {to te ~ini specifi~nim i prepoznatljivim. Dugogodi{nji p~elarski trud i rad ostavlja neizbrisive tragove.

Veli~inu i jednostavnost Svetozara Bate Stefanovi}a zna}e da prepoznaju generacije koje dolaze. Ovekove~io je svoje delo – lepotom i znanjem i ime – dobrotom i mudro{}u.

To je ~ovek jake volje, duhovne otmenosti, odmerenosti i umerenosti, pravi~nosti i istrajnosti…Vi{e ni{ta nije kao pre! Nema na{eg Bate, a mnogo smo se dru`ili i u~ili od njega…

Izgubili smo vrsnog p~elara, dobrog ~oveka i velikog prijatelja. Njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak za njegovu porodicu i njegove prijatelje p~elare. Oti{ao je tiho, kao {to je i `iveo, jer velikima ne treba buka da bi drugima ukazali na svoje postojanje.

Neka mu je ve~na pomen i zahvalnost me|u nama i ve~ni mir u Carstvu nebeskom!

11. jun 2007, DP „Jovan @ivanovi}“, Novi Sad

U sklopu turisti~ke manifestacije „^obanski dani 2007“, Dru{tvo p~elara „Miladin Zari} – Mi{o“ organizuje na prostoru Tr`nog centra u Kosjeri}u tradicionalnu

IZLO@BU P^ELARA U KOSJERI]U Subota 14. 7. 2007: 10.00 Postavljanje {tandova Nedelja 15. 7. 2007:09.30–10.00 Prijem gostiju; 10.00 Sve~ano otvaranje izlo`be sa prigodnim programom; 13.00 Okrugli sto sa temama iz oblasti p~elarstva; 14.00 Sve~ani ru~ak za ~lanove dru{tva i goste – Pravo u~e{}a na izlo`bi imaju svi zainteresovani p~elari i preduze}a koja se bave isklju~ivo proizvodnjom i prometom p~elarskog pribora i opreme. Tezge sopstvene, u~e{}e bez kotizacije. Prijave na: (064) 26-29-042 i (031) 781-459 Gligorijevi} Tomislav, (064) 21-17-987 Maksimovi} Miroslav najkasnije do 11. 7. 2007. godine.

Predsednik Dru{tva, Gligorijevi} Tomislav

318

P^ELAR, jul 2007.

REGIONALNA ASOCIJACIJA P^ELARSKIH ORGANIZACIJA JUGOISTO^NE SRBIJE – NI[ organizuje

VII ME\UNARODNI STRU^NI SEMINAR

ZA DOBROG P^ELARA NEMA ZIME Pirot, subota, 28. jul 2007, sala Kluba Vojske, 10 sati 11.00–11.10 Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik RAPOJS: Pozdravna beseda i uru~enje priznanja Asocijacije 11.10–11.40 Mr vet. med. Violeta Santra~, Veterinarski institut Republike Srpske „Dr Savo Butozan“, Banja Luka: Efikasno suzbijanje varoe u avgustu 11.40–11.50 Diskusija po predavanju 11.50–12.20 Mr vet. med. Violeta Santra~, Banja Luka: Ameri~ka trule` p~elinjeg legla i gre{ke p~elara 12.20–12.30 Diskusija po predavanju 12.30–13.00 Mr vet. med. Violeta Santra~, Banja Luka: Nozemoza nekad i sad 13.00–13.10 Diskusija po predavanju 13.10–13.30 Pauza 13.30–13.45 Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, Veterinarski specijalisti~ki institut, Ni{: Novi parazit p~ela na pragu Evrope (Aethina tumida) 13.45–14.45 Dr Slavomir Popovi}, Beograd: Prakti~ni postupci pripreme p~elinjih dru{tava za uspe{no prezimljavanje 14.45–15.05 Ing. Vlastimir Spasi}, Ni{: Analiza naj~e{}ih uzroka stradanja p~elinjih zajednica u zimskom periodu 15.05–15.25 Agardi Jo`ef, Subotica: Zna~aj polena i njegovo sakupljanje 15.25–15.35 Agardi Jo`ef, Subotica: Prezentacija organizovanog otkupa p~elinjih proizvoda na teritoriji regionalne Asocijacije 15.35–16.00 Diskusija Ulaz je besplatan za ~lanove Asocijacije uz akreditaciju. Mo`ete se u~laniti preko dru{tava p~elara (100 dinara), ili pla}anjem pojedina~ne ~lanarine (500 dinara) koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate). Tokom seminara organizova}e se prodajna izlo`ba opreme za p~elarstvo, kao i obilazak p~elinjaka.

Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoljub @ivadinovi}, Potpredsednik Asocijacije za obrazovanje i marketing

P^ELAR, jul 2007.

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi}, Predsednik Asocijacije

319

Regionalna asocijacija p~elarskih dru{tava i udru`enja Zlatiborskog i Moravi~kog okruga u saradnji sa op{tinom ^ajetina i Turisti~kom organizacijom Zlatibora, od 2. do 5. avgusta 2007. godine, na ZLATIBORU organizuje

DRUGU IZLO@BU P^ELINJIH PROIZVODA i prezentaciju opreme

„MIRIS MEDA I BORA – ZLATIBOR 2007“ ^etvrtak, 2. avgust 2007: 10.00 Sve~ano otvaranje U~esnici: Op{tina ^ajetina, Turisti~ka organizacija Zlatibora, Predstavnici SPOS-a, Kraljica meda Kulturno-umetni~ki program Petak, 3. avgust 2007: 09.00–21.00 Izlo`ba i aktivnosti po programu Asocijacije Subota, 4. avgust 2007: 09.00 Nastavak izlo`be 12.00–13.00 Progla{avanje najbolje ure|enog {tanda i dodela nagrade 15.00–17.00 Stru~no-edukativno predavanje za goste Zlatibora i u~esnike izlo`be na temu: P~elinji proizvodi, njihova uloga i zna~aj za ljudsku ishranu, predava~: dr sci. vet. med. Milanka Erski-Bilji}, vi{i nau~ni saradnik Odeljenja za bakteriologiju nau~nog instituta za veterinarstvo Srbije 18.00 Prema interesovanju i dogovoru zajedni~ki ru~ak za u~esnike izlo`be Nedelja, 5. avgust 2007: 09.00 Nastavak izlo`be 20.00 Zatvaranje izlo`be USLOVI U^E[]A: – Svi izlaga~i potpisuju Ugovor sa organizatorom i prihvataju propisani Pravilnik od strane Organizatora.

– Mogu}e je uzorkovanje meda (maksimalno 0,5 kg po vrsti) od strane nadle`ne inspekcije.

– Tezge i {tandove obezbe|uju sami izlaga~i u maksimalnoj veli~ini od 2 m2.

– Svi izlaga~i predaju teglu cvetnog meda Organizacionom odboru.

– Kotizacija za sva ~etiri dana }e se naknadno odrediti i obavezna je za izlaga~e.

– Svaki izlaga~ mora imati jasan natpis vlasni{tva {tanda – tezge.

– Sva pakovanja moraju biti jasno deklarisana po poreklu i vrsti sa imenom vlasnika – p~elara.

– Cene se slobodno formiraju.

– Za izlaga~e – ~lanove Asocijacije, obezbe|ene su i obavezne „bandarole“ sa serijskim brojem, koje se mogu pribaviti preko Dru{tava i Udru`enja Asocijacije.

Broj mesta za izlaganje je od strane Inspekcijskih slu`bi ograni~en.

Prijavljivanje za u~e{}e je zaklju~no sa 20. 7. 2007. godine u pisanoj formi na adrese: \oko Ze~evi}, naselje „Brdo“, 31320 Nova Varo{, (064) 17-80-050 i (033) 63-160, djokobz@ptt.yu, i Risto Popara, 32000 ^a~ak, Svetog Save br. 32, (032) 344-536.

– Ukoliko Dru{tva p~elara iz Srbije `ele organizovanu posetu, najava je na navedene telefone.

Gra|ani i posetioci Zlatibora }e biti putem medija pravovremeno obave{teni DOBRO DO[LI NA SRPSKU LEPOTICU – ZLATIBOR Organizacioni odbor

320

P^ELAR, jul 2007.

Dru{tvo p~elara „Beograd“ i Beogradsko udru`enje p~elara u saradnji sa SPOS-om koji ove godine obele`ava svoj jubilej, 110 godina od osnivanja, a pod pokroviteljstvom Skup{tine grada Beograda, organizuju 33. me|unarodnu izlo`bu p~elarstva, sa u~e{}em vi{e balkanskih zemalja, pod nazivom:

P~elarstvo Ta{majdan 2007 u Ta{majdanskom parku od 4. do 7. oktobra 2007. godine. Organizatori su formirali Organizacioni odbor koji je usvojio uslove za u~e{}e na ovoj izlo`bi i propisao ovaj,

PRAVILNIK za u~e{}e na izlo`bi „P~elarstvo Ta{majdan 2007“ od 4. do 7. oktobra 2007. godine.

OP[TE ODREDBE 1 – U~e{}e na izlo`bi mogu uzeti isklju~ivo p~elari, ~lanovi dru{tava ili udru`enja koji su ujedno i ~lanovi SPOS-a i registrovani proizvo|a~i p~elarske opreme ili druga pravna lica registrovana za proizvodnju i promet p~elarske opreme, pribora ili sredstava za zdravstvenu za{titu p~ela.

Obezbe|enje u~e{}a na izlo`bi ostvaruje se na osnovu uredno dostavljene prijave od strane u~esnika, dostavljene potrebne dokumentacije izdate od strane ovla{}enih institucija, izmirenja potra`ivanja, a nakon sklapanja ugovora izme|u Organizatora i izlaga~a.

Eksponati, inovacije i druga tehni~ko-tehnolo{ka re{enja u p~elarstvu koje izlaga~i budu prezentovali u toku izlo`be izla`u se bez naplate. Kratak sadr`aj o svakoj inovaciji bi}e objavljen u ~asopisu P~elar, a najbolja re{enja }e biti nagra|ena.

2 – U okviru odobrenih {tandova za opremu i p~elinje proizvode, besplatno se mo`e izlagati p~elarska literatura i drugi edukativni materijal (DVD, video kasete i sli~no) saP^ELAR, jul 2007.

mo iz oblasti p~elarstva i primene p~elinjih proizvoda. Komercijalno izlaganje ove literature mo`e se obaviti na posebnim {tandovima u delu namenjenom za te svrhe uz naplatu kotizacije po ugovoru sa Organizatorom.

3 – Izlaga~i mogu zadr`ati mesto izlo`benog {tanda iz 2006. godine samo za jedno izlaga~ko mesto. Ukoliko `ele vi{e {tandova (pod jednim imenom, deklaracijom na proizvodima, analizama i registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu) ostale {tandove mogu postaviti na slobodnim mestima koje odredi Organizator po raspodeli mesta (jedan izlaga~, jedan {tand).

4 – Prijavljivanje za izlo`bu potrebno je izvr{iti u vremenu od 15–31. avgusta 2007. godine, dostavljanjem pisane prijave na listu u prilogu ovog Pravilnika na adresu Molerova 13, 11000 Beograd, sa naznakom PRIJAVA ZA IZLO@BU. Telefoni za kontakt su 011/344-01-21 i 011/344-46-24 u vremenu od 10 do 15 ~asova.

5 – Potpisivanje ugovora obavi}e se u vremenu od 1–15. septembra 2007. godine u 321

prostorijama organizatora (Molerova 13) samo sa uredno prijavljenim u~esnicima.

– Za potpisivanje ugovora potrebno je ispuniti uslove i propisane Zakone o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta op{te upotrebe i Pravilnika o kvalitetu za med i druge p~elinje proizvode i preparate na bazi meda i doneti Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti p~ela, a za p~elarsku opremu i lekove registraciju za ove delatnosti.

6 – Kotizacija za u~e{}e na izlo`bi iznosi: – za izlaganje p~elinjih proizvoda… 4 500 dinara ili 3 000 dinara za pola {tanda.

– za izlaganje p~elarske opreme i sredstava zdravstvene za{tite je 8 000 din. ili 5 000 za pola {tanda.

– Uplata kotizacije za u~e{}e na izlo`bi mo`e se obaviti pre ili za vreme potpisivanja ugovora.

POSEBNE ODREDBE – za sve izlaga~e –

u stanju pre otvaranja izlo`be bez sme}a i otpadnog materijala.

6 – Da u vreme trajanja izlo`be sara|uje sa ~lanovima organizacionog odbora i da postupi po njihovim uputstvima, tj. po uputstvima radnika gradskog zelenila koji odr`avaju park.

7 – Na {tandovima mogu biti izlo`eni samo p~elinji proizvodi, me{avine i proizvodi na bazi istih, a za svaki od njih mora da postoji adekvatna dokumentacija i sertifikati ovla{}enih institucija o zdravstvenoj ispravnosti za ljudsku upotrebu. Za svaku izlo`enu vrstu meda je potrebno prilo`iti kvalitativne i mikrobiolo{ke analize (8+2 parametra i to: redukuju}i {e}er, saharoza, voda, mineralne materije, kiselost, nerastvorljive materije u vodi, aktivnost dijastaze, HMF, prisutnost antibiotika i sulfonamida i mikrobiolo{ki nalaz), transportni list i uverenje o zdravstvenom stanju p~ela izdato od strane veterinarske stanice sa podacima o sprovedenim merama. Ova }e dokumenta i izlo`ene proizvode kontrolisati ovla{}ene inspekcijske ekipe svakodnevno.

8 – Svi proizvodi moraju imati istaknutu zakonom propisanu deklaraciju sa potrebnim upozorenjima i uputstvima za primenu.

9 – Geografsko poreklo proizvoda mo`e biti istaknuto samo na deklaraciji u skladu sa zakonskim propisima.

1 – Dostava i opremanje {tanda mo`e se obaviti isklju~ivo vozilom ukupne te`ine do 3 500 kg u vremenu od 20 do 7 ~asova od 3–7.

10. 2007. godine i isto se van tog vremena mora ukloniti iz izlo`benog prostora.

Ulazak vozilima u park je dozvoljen iz pravca Pravnog fakulteta, a izlazak u pravcu crkve Svetog Marka.

2 – Odlaganje ambala`e, roba, opreme eksponata kao i kretanje ljudstva i vozila ne sme se obavljati na zelenim povr{inama van postoje}ih parkovnih staza.

3 – Dimenzije {tanda moraju biti 180×100 cm ili 100×100 cm.

4 – Izlo`beno mesto mora da se obele`i u gornjem delu {tanda vidljivo istaknutim dodeljenim jedinstvenim brojem datim od Organizatora.

5 – Svi izlaga~i du`ni su da za svo vreme trajanja izlo`be odr`avaju higijenu oko {tanda, a nakon zavr{etka ostave izlaga~ko mesto

1 – Organizator zadr`ava pravo da isklju~i sa izlo`be svakog izlaga~a koji se ne pridr`ava ovog Pravilnika i uputstava organizatora.

2 – Izlaga~ potpisnik ugovora saglasan je da u slu~aju kr{enja ovog Pravilnika ili drugih izgreda na izlo`bi, bude isklju~en sa ove izlo`be i naredne godine, a njegovo ime kao i obim prekr{aja budu objavljeni u p~elarskim ~asopisima. Tako|e se prekr{ioc sla`e da se preduzmu i druge mere do isklju~enja iz udru`enja i SPOS-a u slu~aju da postupak remeti ugled i ~ast p~elara, njihove organizacije i p~elarske profesije.

Napomena: Prijava za u~e{}e na izlo`bi u prilogu Pravilnika, popuniti i poslati na nazna~enu adresu. U slu~aju nezavr{enih analiza prilo`iti zapisnik o uzorkovanju, a analize doneti do po~etka izlo`be.

7 – Nepo{tovanje rokova za prijavu ima za posledicu gubitak dosada{njeg izlaga~kog mesta, a ka{njenje u potpisivanju ugovora uve}ava iznos kotizacije za 20%.

– Poslednji rok za potpisivanje ugovora je 25. 9. 2007. godine.

322

KAZNENE ODREDBE

P^ELAR, jul 2007.

PRIJAVA za u~e{}e na izlo`bi „P~elarstvo Ta{majdan 2007“ od 4–7. oktobra 2007. godine /popunjava izlaga~/ Prezime i ime ........................................................................................................................................

Adresa: ulica ................................................................................................................. broj ..............

Mesto ................................................................. Telefon ..................................................................... ^lan dru{tva/udru`enja ........................................................................................................................

Registarski broj dostavnog vozila ......................................................................................................

Broj poljoprivrednog gazdinstva (ukoliko je registrovan) ................................................................

Na izlo`bi Ta{majdan 2006. godine jesam – nisam u~estvovao na izlo`benom mestu br. .....................

P~elinji proizvodi i proizvodi na bazi istih koje }u izlagati: ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................................

Za sklapanje ugovora do}i }u dana: ........................................................ (odabrati radni dan od 1–15. 9. 2007. godine) Napomena: Neophodna dokumentacija za u~e{}e na izlo`bi, koju }e kontrolisati ovla{}eni organi institucija: Za svaku vrstu meda: analize 8+2 parametra (redukuju}i {e}er, saharoza, sadr`aj vode, mineralne materije, kiselost, nerastvorljive materije u vodi, aktivnost dijastaze, HMF, mikrobiolo{ke analize i prisutnost antibiotika i sulfonamida) transportni list i uverenje o zdravstvenom stanju p~ela, izdati od strane nadle`ne veterinarske stanice.

Za proizvode na bazi meda: Potrebne analize i potvrde o zdravstvenoj ispravnosti.

Za lekove i opremu: sertifikat o prometu, registracija za takvu delatnost.

Datum slanja prijave ..................................................

Podnosilac prijave .................................................

/popunjava organizator/ Ispunjava uslove za izlaga~ko mesto broj ..........................................................................................

Dostavljena dokumenta .......................................................................................................................

Prijava primljena dana .........................................................................................................................

Sklapanje ugovora obaviti dana ..........................................................................................................

Za organizatora P^ELAR, jul 2007.

BUP ....................................

DPB ....................................

323

NO VE INFORMACIJE O P^ELARSKOJ ZADRU ZI SRBIJE U Privrednoj komori Srbije u Beogradu su 21. 4. 2007. odr`ane osniva~ka i konstitutivna sednica Skup{tine Zadruge p~elara (koja }e se verovatno zvati „Med Srbije“ kada se od nadle`nih organa bude dobila dozvola za upotrebu imena na{e zemlje) kojima je prisustvovalo 125 p~elara iz cele Srbije.

U svojstvu gosta bili su prisutni Predsednik Zadru`nog saveza Srbije gospodin Dragan Govedarevi} i studenti 4. godine Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Od dr`avnog sekretara za poljoprivredu, gospodina Danila Golubovi}a, dobili smo pismo kojim podr`ava osnivanje zadruge, jer zbog ranije preuzetih slu`benih obaveza nije bio u mogu}nosti da prisustvuje sednicama Skup{tine.

U organe zadruge imenovani su i izabrani slede}i zadrugari: Predsednik Skup{tine Dragorad Kova~evi} iz Crne Bare, vr{ilac du`nosti direktora Milan Majovi} iz Vr{ca, predsednik Upravnog odbora \or|e Mrki} iz Novog Sada, ~lan Upravnog odbora Aco Vujovi} iz Ivanjice, ~lan Upravnog odbora Milan Jevti} iz Opari}a, ~lan Upravnog odbora Dobrivoje Jovanovi} iz Po`arevca, ~lan Upravnog odbora Du{an Miri} iz Belanovice, predsednik Nadzornog odbora Vladimir Stevanovi} iz Novog Sada, ~lan Nadzornog odbora Zoran Dragosavac iz Kostolca, ~lan Nadzornog odbora Jon De`an iz Vr{ca.

Na sednici Skup{tine su usvojena Zadru`na pravila i plan i program rada do kraja septembra 2007. godine, do kada }e biti izvr{ene

pripreme za sednicu Skup{tine zadruge na kojoj }e se doneti dve najva`nije odluke: 1) Odluka o pove}anju visine osniva~kog uloga do visine investicije izgradnje objekta za prihvat, skladi{tenje, preradu i plasman p~elinjih proizvoda.

2) Odluka o izboru lokacije za izgradnju navedenog objekta.

Na pripremi materijala za sednicu Skup{tine pored izabranih organa zadruge radi}e i radna grupa koju ~ine slede}i zadrugari: Dragoslav Jevti} iz Topole, Miroslav Vasilijevi} iz Kru{evca, Milorad Stojanovi} iz Zaje~ara, Gordana i Zoran Sevi} iz Ljubovije i Sveto Mandi} iz Ba~ke Palanke.

Agenciji za privredne registre predat je zahtev za osnivanje zadruge sa 96 osniva~a.

P~elari koji nisu blagovremeno dostavili potpunu dokumentaciju, pristupi}e zadruzi nakon odr`avanja prve sednice Upravnog odbora. Obave{tavamo i druge zainteresovane p~elare da i oni mogu pristupiti zadruzi podno{enjem pristupnice. Jo{ jedna va`na napomena: SVI ^LANOVI ZADRUGE (bez obzira kad su postali ~lanovi) IMAJU ISTA PRAVA I OBAVEZE. Do naredne sednice Skup{tine (oktobar 2007. godine) visina osniva~kog uloga se ne}e menjati i ona iznosi 4 000 dinara.

Obrazac pristupnice i bli`e informacije se mogu dobiti od \or|a Mrki}a: (063) 534-230, ili Milana Majovi}a: (064) 642-6117.

Majovi} Milan

Matice se ra|aju pevaju}i Pre vi{e od sto godina, belgijski pisac i nobelovac, Moris Meterlink kazao je „matica je simbol, du{a i sudbina ko{nice“. Ako je ve} tako, onda i ra|anje te du{e treba da bude uz pesmu, a p~elar u tom poslu virtuoz i poeta.

Da romanti~arski zanos ve~itih zaljubljenika u p~ele i prirodu postane stvarnost, za p~elare u Srbiji bi}e od izuzetnog zna~aja dva me|unarodna stru~na skupa odr`ana u Aleksincu 23. i 24. juna ove godine.

324

P^ELAR, jul 2007.

Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije u saradnji sa Balkanskom p~elarskom federacijom, realizovala je dva zna~ajna programa, koji predstavljaju va`an korak u daljem razvoju i unapre|enju p~elarstva u Srbiji, prvenstveno na planu pove}anja njegove produktivnosti i profesionalizma. [esti me|unarodni stru~ni seminar o komercijalnom odgajanju matica pratilo je stotinu p~elara iz cele Srbije.

U svetu priznati i vode}i autoriteti u oblasti selekcije i odgajanja matica, prof. dr Jovan Kulin~evi} iz Beograda i prof. dr Plamen Petrov sa Agrarnog univerziteta u Plovdivu (Bugarska), uz asistenciju profesionalnog odgajiva~a matica Milete Markovi}a iz Jabu~ja i dipl. ing. Mladena Krsti}a, nesebi~no su se

P^ELAR, jul 2007.

trudili da prisutnim p~elarima prenesu najnovija nau~na saznanja i najva`nije tajne zanata selekcije i odgajanja matica.

Seminar je bio sastavni deo programa Vi{eg me|unarodnog stru~nog kursa o odgajanju matica, i predstavljao je teorijsko-stru~nu pripremu polaznika kursa, kojih je bilo 34 iz svih krajeva Srbije.

Tokom dva dana, na vi{e nego uzornom p~elinjaku Sa{e Rako~evi}a u selu Stanci, polaznici kursa sticali su prakti~na iskustva i saznanja. Prof. dr Plamen je u potpunosti podr`ao demonstrirane metode odgajanja matica i ukazao na specifi~nosti njihove primene u Bugarskoj.

Sadr`aj su upotpunile i ve~ernje projekcije filmova o komercijalnom odgajanju matica u Nema~koj i Bosni i Hercegovini, koji behu povod za razgovor sa na{im mentorima do kasno u no}.

Veliko hvala predava~ima {to su svoja znanja krajnje nesebi~no preneli polaznicima Kursa.

Ing. Vlastimir Spasi}, Predsednik RAPOJS, Ni{

325

Samo mo}na sredstva mogu spasiti na{e p~ele!

SUPERSTRIPS VAROZAN APIHELT APIVET, Novi Sad Pogon Ljukovo (022) 55-11-44, (063) 506-332 326

P^ELAR, jul 2007.

P^ELAR, jul 2007.

327

328

P^ELAR, jul 2007.

P^ELAR, jul 2007.

329

330

P^ELAR, jul 2007.

P^ELAR, jul 2007.

331

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu 332

P^ELAR, jul 2007.

P^ELAR, jul 2007.

333

334

P^ELAR, jul 2007.

DIMNI TOP "FLURETO" (sa ugra|enim dozatorom)

Provereno - godinama u upotrebi.

Vrlo efikasan ure|aj, radi na bazi amitraza (mitaka) sa parafinskim uqem.

Sveta Dini} 011/2474-058, 064/275-59-26

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.

Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica za leto.

014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.

Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.

Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

P^ELAR, jul 2007.

335

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311 Najsavremenije skuplja~e polena i hvataljke rojeva {aljem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876 Prodajem polen. Nikola Vorkapi}, Kneza Milo{a 27A, [id. 022/711-021 Prodajem polen. Goran Jovanovi}, Svetozara Markovi}a 31, 22240 [id. 022/710-538 Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.

022/710-453, 064/37-18-015 Povoljno prodajem kvalitetan polen.

063/556-131, 022/710-539 Izra|ujem i prodajem kalupe za izlivanje mati~njaka za proizvodnju mle~a i matica. Gali}.

034/381-019, 034/750-384 Prodajem polen i med. Narand`i} Milan, [id.

022/710-998 NAJVE]I proizvo|a~ matica u P~injskom okrugu!

P~elarska ku}a „Stojiljkovi}“, Vranje, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu: Linijski selekcionisane matice, Paketne i LR rojeve, Mati~ni mle~. 017/428-491, 017/431-740, 063/8-1111-66 Jeftino prodajem 16 ko{nica A@, 22 rama. Ivezi}, Kovin. 013/743-090 P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozovite Jev|ovi}a.

034/340-785, 063/717-9876 Prodajem proizvodna dru{tva Dadanke. Jovanovi} Branko, Moravci.

014/85-967, 063/728-6263 Prodajem (LR ko{nice i p~elarsku prikolicu „Dubrava“) sa p~elama. 063/358-431

Prodajem polen. Ivan Tadi}, [id.

022/714-807 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619 Prodajem 2 p~elarska autobusa po 67 ko{nica u odli~nom stanju. Medomaks, Petrovaradin.

063/104-77-88, 021/64-32-096 OTKUP bagremovog meda – kompenzacija – nov tapacirani name{taj, tu{ kabine.

034/841-280 Prodajem med i polen. Bo`i~kovi} Drago, [id.

022/710-379, 064/33-99-417 Prodajem polen. Hemela 022/711-411, 064/4169-447

Miroslav,

[id.

P~ele sa ili bez ko{nica, rojevi. ^enta.

023/899-052, 063/846-1093 Prodajem autobus TAM sa 52 A@ ko{nice.

Povoljno. 065/833-55-00 Prodajem Dadan Blatove ko{nice, nukleuse, centrifugu 4 rama, pribor. Sopot.

011/173-341 Dvanaest p~elinjih dru{tava Dadan Blatove, palete i brako prikolica. 011/587-840 Prodajem A@ Grom nukleuse, +dru{tva na LR ramovima. @ivko. 022/610-094, 063/7502-442 Prodajem prikolicu, registrovanu, kabina za spavanje, elektri~no grejanje ko{nica, vaga, oprema, 48 ko{nica, 32 dru{tva. 4 000. 013/518-572 Prodajem dru{tva na kamionskoj prikolici sa 60 ko{nica A@ standard.

024/714-475, 064/306-3702 Ko{nice Dadan-Blat, LR i elemente ko{nica (podnja~e, nastavke, zbegove, krovove) prodajem tokom cele sezone! Jevti} Boban, Kru{evac.

037/887-471, 064/35-84-037

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

336

P^ELAR, jul 2007.