pcelar_jun_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.

Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani:

Kad Sava okru`i p~eliwak Foto: Dragan Dimitrijevi}, Beograd

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Branislav Karleu{a

PISMO P^ELARIMA ZA JUN

243

Larry Connor

FORMIRAWE NOVIH DRU[TAVA

Branislav Karleu{a

246

Dejan Krecuq

MATICA IZ VO[TANOG CVETA

252

Antonio Nanetti

SUZBIJAWE VAROE U ORGANSKOM P^ELAREWU

254

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA 257

Sadik ^amxi}

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETAQKA

258

Jovan Kulin~evi}

VRU]E P^ELE U PRAZNIM 260

Rodoqub @ivadinovi}

SLOVENIJA NA EVROPSKI NA^IN

261

KONKURS ZA PREDAVA^E SPOS-a 2006/2007.

262

XXIV NOVOSADSKO SAVETOVAWE 263 SKUPOVI

264

SKUPOVI I REPORTA@E

265

IN MEMORIAM

275

P^ELARSKA BERZA

277

P^ELAR, jun 2006.

FORMIRAWE NOVIH DRU[TAVA 246 Nismo imali skoriju priliku da pro~itamo detaqniju analizu metoda formirawa ve{ta~kih rojeva od ove. Jedina mana je u tome {to je ona vr{ena na italijanskoj rasi p~ela, ali se rezultati lako mogu prilagoditi krawskoj umawewem nekih parametara do 20%.

Antonio Nanetti

]ELIJAMA SA]A UNUTAR LEGLA

PISMO P^ELARIMA ZA JUN 243 Ovo veoma odmereno uputstvo za rad na p~eliwaku tokom juna otvori}e vam nove vidike i ponuditi lepe nove mogu}nosti. Nemojte da ih odbijete!

Larry Connor

Dejan Krecuq

ZA JUN

Izdvajamo iz sadr`aja

SUZBIJAWE VAROE U ORGANSKOM P^ELAREWU 254 Imate priliku da pro~itate tekst koji Evropa jo{ nije videla.

Na}i }ete suptilne zakqu~ke koje bi vaqalo dobro zapamtiti!

Sadik ^amxi}

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETAQKA 258 Retko se ko zapitao: Ima li u prirodi poletaqke?

I {ta }e poletaqka helikopteru?

241

Re~ urednika Ovih dana sam listao ~asopis P~elar od januara ove godine do danas. To je otprilike ono {to sam `eleo da redakcija postigne kada sam pre ne{to vi{e od dve godine konkurisao za urednika. Kada sam postao urednik nisam imao kvalitetnih tekstova ni fotografija na zalihi. Sada ih ima. Fotografija oko 5 000. Tekstova dovoqno za nekoliko meseci. Ranije smo se borili da zaokru`imo broj pred nama, o nekakvom planirawu nije bilo ni govora. Kada za ne{to mawe od dve godine bude izabran novi urednik, a ovo je moj, prema Statutu SPOS-a, posledwi mandat, ima}e dobru osnovu za rad. Sada je ~asopis stao na ~vrste noge. Ali, sve ovo zna~i samo jedno: vreme je za novu nadgradwu. Januara naredne godine ulazimo u 110. godinu izla`ewa ~asopisa P~elar. Tada kre}emo i sa paralelnim latini~nim izdawem. Nadam se da }ete nam pomo}i da ~asopis tada izgleda svetski. Od vas o~ekujemo sugestije o boqem izboru tekstova i foto-

Misao meseca P~elarewe vrlo ~esto predstavqa dokazivawe dokaza dokazima o kojima nemamo nikakvih dokaza. grafija, dizajnu‌ Verujem da }emo smo}i snage da krajem ove godine sprovedemo jo{ jednu nagradnu anketu, i tako detaqno apsolviramo va{e `eqe, jer se dobar ~asopis samo na wima mo`e temeqiti.

Obavestio bih vas da je odlukom IO SPOS-a ograni~en broj re~i u rubrici Povodi, skupovi i reporta`e (detaqnije u pro{lom broju na 226. strani), te vam se ovom prilikom izviwavamo {to u prelaznom periodu jo{ uvek nismo u mogu}nosti da ostvarimo takvo ograni~ewe, pa je u ovom broju broj stranica koju je ova rubrika zauzela, zna~ajan. Sa druge strane, podsetio bih vas da te rubrike nije bilo u pro{lom broju P~elara! A za weno objavqivawe izabrali smo mesec u kome, sigurni smo u to ovog puta, imate mnogo posla na vrcawu bagremovog meda.

VE]I HON ORARI U P ^ELARU

1) Stranica teksta 1 100 dinara 2) Stranica autorskog teksta ~iji je autor nau~ni radnik (doktor ili magistar poqoprivrednih, veterinarskih, farmaceutskih, medicinskih i drugih p~elarstvu srodnih nauka) 1 500 dinara 3) Fotografije i originalne ilustracije, tabele i grafikoni 300 dinara 4) Fotografija za naslovnu stranu 500 dinara 5) Tekstovi i fotografije za rubriku Skupovi i reporta`e se ne honori{u.

Ovi autorski honorari ispla}iva}e se od martovskog broja P~elara za 2006. godinu.

Svi pisci kojima je tekst objavqen u P~elaru, za naplatu honorara trebaju se javiti kwigovo|i SPOS-a Jagodi Milenkovi} na telefon (011) 2458-640 (neko }e se obavezno javqati od 9 do 12 sati, a do 16 sati samo ako je radnik prisutan) i (064) 40191-63 (od 9 do 16 sati), radi obezbe|ewa potrebne dokumentacije. Potrebne podatke 242

nemojte slati uredniku ili redakciji P~elara, jer urednik obra~unate honorare dostavqa kwigovo|i koji vr{i isplatu.

Prema odluci Izvr{nog odbora SPOSa, sve fotografije koje se {aqu ~asopisu i u wemu objavquju i honori{u od majskog broja 2006. godine postaju vlasni{tvo svih ~lanova SPOS-a i mogu ih koristiti u li~ne svrhe, ali uz obaveznu naznaku odakle su preuzete i ko im je autor. Nepoznavawe ove odluke od strane autora fotografija ne mo`e biti argument za ostvarewe autorskih prava, jer su ona otkupqena samim honorisawem fotografija.

Autor nepotpisanih fotografija u ~asopisu je urednik ~asopisa P~elar. Prema odluci Izvr{nog odbora SPOS-a, od martovskog broja uredniku se ne}e posebno honorisati objavqene fotografije na~iwene fotoaparatom SPOS-a, ve} }e mese~no dobijati fiksnu naknadu za svoje fotografije u iznosu od 1 000 dinara.

P^ELAR, jun 2006.

P~eliwak Milivoja Tomi}a u Vakupu

P I SMO P ^ E L AR I M A ZA J U N

Branislav Karleu{a ul. \or|a Jovanovi}a br. 7 11000 Beograd (064) 20-40-604 karleusa@sezampro.yu

U junu znawe i ve{tina p~elara dolaze do punog izra`aja. Ukoliko u ovom trenutku uspe{no odgovori na izazove prirode i }udi p~ela, ne samo {to }e mu ostatak sezone biti plodonosan, ve} }e i narednu do~ekati sa zadovoqstvom.

P~eliwa pa{a Retke su godine da u ovom mesecu cveta rani bagrem kao, na primer 1991. kada je 2. juna po~elo lu~ewe nektara na nadmorskoj visini do 200 m. Ako i ima pa{e za p~ele sa wegovih cvetova, onda je to na severnim obroncima planina iznad 500 m nadmorske visine Ova godina u tom pogledu ne}e biti izuzetak.

Zbog visokog vodostaja reka u aprilu i maju, za o~ekivati je da }e cvetawe bagremca, divqeg duvana i ostaP^ELAR, jun 2006.

log biqa u priobaqu reka, po~eti ne{to kasnije od uobi~ajenog vremena – na samom po~etku juna. Ove biqke su imale izobiqe vlage a to je uslov da izda{no lu~e nektar.

Ako imate mogu}nosti, preselite p~eliwak na jedan od ovih terena. Dosta nektara i obiqe polenovog praha }e nadoknaditi trud.

U prvoj dekadi juna, lipe u naseqima otvaraju prve cvetove kao {to to ~ine i stabqike graorice, `utog i belog kokoca, kowskog bosiqka i drugog biqa po poqima. Od industrijski gajenih kultura, p~ele mogu da sakupqaju nektar facelije, a sredinom juna i sa cvetova detelina.

O Svetoj Trojici se kose livade. Nepoko{eno }e procvetati i, uz nektar divqih

243

kupina, maj~ine du{ice, crne dra~e, te mnogobrojnog biqa {to samoniklo raste po pustarama, dati dovoqno hrane za `ivot p~ela. Potro{a~i meda tra`e livadski med ali ukoliko p~elar `eli da i wega ima u ponudi mora da preseli p~eliwak na terene iznad nadmorske visine od 900 m koji cvetaju ne{to kasnije i nude mnogo vi{e nektara.

Krajem druge dekade ovog meseca naj~e{}e po~iwe i pa{a sa lipa u {umskim sklopovima. Najizda{niji su obronci Fru{ke Gore, \erdapske klisure, okolne {ume Doweg Milanovca i Majdanpeka. Puno je lipa i unutar Deliblatske pe{~are ali, usled klimatskih uslova, ovo prelepo, ekolo{ki zdravo prostranstvo sa kojeg su med (bagremov) poslu`ivali na dvoru Marije Antoanete, izuzetno retko daje vi{kove lipe za vrcawe. P~elari i pored toga ovamo doseqavaju p~ele zbog obiqa polenovog praha i pripreme p~eliwih dru{tava za najizda{niju pa{u na{e velike ravnice – suncokret. Retke su godine kada ratari ovu kulturu seju tako rano da procveta u posledwim danima juna.

U ko{nici

Na p~eliwaku U ovom trenutku puno je raznovrsnih poslova. P~elarima koji `ele da uve}aju broj p~eliwih dru{tava poma`e sama priroda.

Uslovi za odgoj matica su idealni. Ukoliko p~eliwak ve} nije na nekoj od burnih pa{a (bagremca, facelije) u toku su pripreme za medobrawe lipe i suncokreta. Na prvi pogled to ne iziskuje ve{tinu jer matice ve} dovoqno dugo nose veoma dobro i p~ela je toliko da pored samog gnezda zaposedaju brojne ramove medi{ta ali, za potpuno iskori{}ewe pa{e, neophodno je da u p~eliwem dru{tvu preovla|uje i nagon za sakupqawem hrane. Zajednice koje roje naj~e{}e donesu malo meda, a da problem bude ve}i,

Foto: Ivan Brndu{i}

P~eliwa dru{tva su potpuno razvijena. ^ak i kod onih koja su izimela sa mawim

brojem p~ela, matice sada dobro nose i leglom ispuwavaju plodi{te. Ostatak prostora u wemu je popuwen medom od bagrema. Ako je poklopqen, osta}e tu sve dok u prirodi ima nektara za dnevne potrebe dru{tva, dok }e ostale }elije p~ele isprazniti i napraviti mesto za polen. Nesrazmeran odnos raspolo`ive koli~ine polena u prirodi i nedostatka slobodnog prostora za wegov sme{taj u ko{nici, gotovo u pravilu podsti~e rojewe p~eliwih dru{tava. Priroda u mesecu junu pru`a upravo takve uslove.

244

P^ELAR, jun 2006.

Foto: Du{an Stojkovi}

a zatim bile spojene u jednu zaista orija{ku zajednicu koja je na ruskim sortama kao od {ale donosila stotinak kilograma meda.

A‌ kad pa{e nema?

Voda kao izvor `ivota u vrelim letwim danima

rojev nagon }e uticati na smaweni prinos ~ak i ako se javio u posledwih {est nedeqa pred po~etak pa{e. Takve zajednice podbacuju u proseku za 30% u odnosu na dru{tva u kojima su matice nosile neometano.

Mali je izbor postupaka za odlagawe rojevog nagona. Jedan od uspe{nih je objavqen 1893. godine u ~asopisu ameri~kih p~elara pod naslovom Demareov (Demaree) plan.

Neobi~no ime ovog postupka je pretpostavqalo da p~elar poznaje okolinu, da je kroz pona{awe p~ela uo~io trenutak u sezoni u kojem ve}ina zajednica ulazi u rojev nagon, te da neposredno pre toga preduzme ne{to (planirano) u nameri da ih odvrati od rojewa. Demare je p~elario sa Dadan-Blatovom ko{nicom i maticu bi samo sa ramom legla ostavio u jednom nastavku. To telo bi popunio sa praznim satovima i onim sa satnim osnovama, te postavio na podwa~u. Ostale ramove legla bi pore|ao u drugo telo i nastavio nad novo plodi{te razdvojiv{i nastavke pregradom za maticu. Demareov metod se primewuje i danas, bilo u izvornom obliku bilo sa mawim ili ve}im izmenama. @arko Simin, velikan srpskog p~elarstva, predlagao je da se podeqeno dru{tvo (dosta rano u sezoni jer mu je bagrem predstavqao razvojnu pa{u) iskoristi kako bi se uvela druga matica. Obe bi nosile sve do samog po~etka cvetawa suncokreta P^ELAR, jun 2006.

Postoje podru~ja na kojima u toku juna, a potom i jula, nema intenzivnih pa{a. Ima i p~elara koji ne sele svoj p~eliwak. Oni se, iz godine u godinu, suo~avaju sa problemom da wihova dru{tva, sna`na posle bagrema, nastavqaju}i obimno negovawe legla brzo tro{e zalihu hrane. Krajem juna, kada meda u ko{nicama gotovo da nema, matice bitno smawe polagawe jaja i zajednice stanu da tavore tako da ih je, kasnije, te{ko oporaviti ili pripremiti za zimu. Majstori p~elarewa sa prostora ju`no od Save i zapadno od Dunava se u ovim okolnostima slu`e jednim, na prvi pogled, neobi~nim postupkom. Nakon bagrema, iz oko 4/5 dru{tava na p~eliwaku, odstrane maticu. Naj~e{}e ih poklone mla|im p~elarima koji osnivaju ili uve}avaju p~eliwak, a od wih, za uzvrat, dobiju pomo} bilo pri tra`ewu matica bilo kod vrcawa meda. Nakon sedam dana obezmati~ena dru{tva pa`qivo pregledaju i poni{te sve mati~wake. U narednih desetak dana zajednice tretiraju protiv varoe a zatim, sredinom juna, svakoj ponude larvice iz kojih }e odnegovati nove matice. Larve je mogu}e i presaditi, ali najprikladniji na~in u ovim okolnostima je Alejev metod. Niz }elija, ise~enih u vidu trake, u kojima su tek zamle~ene larve, ili ~ak jaja, se umetnu u sa}e jednog od centralnih ramova. Dovoqno je deset }elija iz kojih se na svaku ostavqenu odstrane po dve susedne larve. Dobiju se dva ili tri prelepa mati~waka. Mlada matica }e proneti sredinom jula.

Dru{tva su sa~uvala zalihe meda, koli~ine polena su ~ak i uve}ane i do jeseni, uz malo prihrane ako je to potrebno, razvi}e se u vitalne zajednice spremne da prezime i do~ekaju jedinu obilnu pa{u na toj lokaciji. Jun , kao ni jedan drugi u sezoni, nudi izobiqe mogu}nosti. Na p~elaru je da ga iskoristi na onaj na~in koji mu najvi{e odgovara.

245

FORMIRAWE NOVI H DRU[TAVA

Larry Connor, USA, LJConnor@aol.com, www.wicwas.com

Broj ramova legla i stadijum razvoja matice Polagawe jaja u dru{tvu i uop{te uticaj matice na populaciju dru{tva predstavqa va`an koncept, s obzirom da je broj jaja koje jedna matica polegne povezan sa wenim geneti~kim sposobnostima. Me|utim, broj jaja koja matica polegne svakog dana odre|uje i broj }elija koje p~ele radilice pripreme za weno zalegawe. Ovaj broj je u vezi sa ja~inom dru{tva, naro~ito wegovom populacijom negovateqica i mladih p~ela. Za p~elara koji formira nukleus (novo dru{tvo) za svoje sopstvene potrebe ili za p~elara koji kupuje takve nukleuse, trebalo bi da procenimo uticaj populacije p~ela i broj ramova legla koji se koriste pri formirawu novog dru{tva na wegov razvoj. Ovo je va`no za mnoge p~elare koji stvaraju nova dru{tva i poku{avaju da odrede koliko sna`nim treba ta nova dru{tva da naprave.

Standardni Langstrotov duboki ram ima mesta za oko 6 400 radili~kih }elija kada se ra~unaju obe strane rama. Malo je mogu}e da }e neko dru{tvo imati potpuno popuwene ramove, tako da }emo u na{oj raspravi koristiti procewene sredwe vrednosti. Sa 75% }elija poklopqenog legla, ima}emo oko 4 800 radilica izleglih sa jednog rama. Ovde je ura~unato i neravnomerno raspore|eno leglo, gubitak usled varoe, uginulo leglo koje ~iste same p~ele, uglove rama koji su puni polena i nektara, trutovsko leglo i fizi~ki nekorisne povr{ine na sa}u. Slika 1 pokazuje ram sa oko 70% poklopqenih }elija. Po{to u p~elarewu ni{ta nije do kraja precizno, moramo voditi ra~una o populaciji p~ela i povr{ini legla na sa}u prilikom procewivawa dru{tva koje zasnivamo ili kupujemo. Ja poku{avam da vizuelno procenim ramove u delovima od 1 do 10 i na taj na~in procewujem povr{inu legla sa odstupawem od 10%.

Dru{tva razli~itog genetskog sastava imaju razli~iti stepen i brzinu razvoja.

Jedno jako dru{tvo italijanske rase p~ela 246

mo`e imati pune ramove na samom po~etku sezone, dok sredweruska ili neka druga rasa mo`e imati mnogo mawu povr{inu legla.

Razmatra}emo dva va1 `na faktora u razvoju populacije dru{tva: broj ramova legla koji se stavqaju u novoformirano dru{tvo (koje se deli, sme{ta u posebne nukleuse, odvaja i sli~no) pri wegovom zasnivawu, i stadijum razvoja matice – larva stara jedan dan, zreli mati~wak, polno zrela mlada matica, sparena matica ili matica majka. Matica koja je uzeta iz roditeqske ko{nice }e malo zaostajati u proizvodwi legla, dok je forsirawe novog dru{tva u razvoju da uzgaja maticu iz legla najgori izbor za napredak dru{tva jer je potrebno sedam nedeqa za prvo novo leglo da se izle`e. Ovo zbog vremena koje p~ele moraju da utro{e da bi uzgojile maticu, plus vreme koje je matici potrebno da se izlegne, polno sazri, da se spari i pola`e jaja. Tako|e, kvalitet matice je sumwiv s obzirom na visoku verovatno}u lo{ih uslova za uzgoj u malim nukleusima. Potrebno je jo{ tri nedeqe pre nego se jaja matice transformi{u u izlegle p~ele i doprinesu rastu novog dru{tva. Hajde da ispitamo ovu vitalnu oblast p~elarstva.

Broj ramova sa leglom koji se koriste u nukleus dru{tvu Pretpostavio sam broj p~ela koje }e se izle}i u dru{tvima formiranim sa jednim do osam okvira legla. Ovo su smernice koje sam koristio u razvijawu modela u tabeli: – Svaki dodati LR ram sa poklopqenim leglom ima u proseku 75% }elija sa poklopqenim leglom iz kojeg }e se izle}i p~ele, P^ELAR, jun 2006.

{to }e dati 4 800 p~ela po ramu. Nisu svi nukleu2 si po ovom pitawu identi~ni, tako da }e biti dosta varirawa zavisno od dru{tava koje koristite da izvadite leglo za nukleus.

– Za svaki ram preseqenog legla sam procenio da ima oko 250 g odraslih mladih p~ela negovateqica na sa}u potrebnih da greju leglo i da ga odr`avaju `ivim dok se ne izlegne poklopqeno leglo. Pretpostavio sam da u tih 250 g ima 1 600 p~ela. Ovo je tako|e veoma promenqivo.

Kqu~na stvar je da se koriste p~ele negovateqice, ne sakupqa~ice – pretpostavka koju sam ukqu~io u ra~unawe mortaliteta.

– Odrasle p~ele konstantno umiru u dru{tvu, tako da sam prilagodio populaciju odraslih p~ela prole}nom razvoju. Mortalitet legla je ura~unat u cifru od 4 800 izleglih p~ela.

– Bolesti, zara`enost parazitima i o{tro vreme nisu deo tabele, ali se ne mogu ni ignorisati: te`ak napad kre~nog legla mo`e da umawi izlegawe odraslih p~ela za 50% ili vi{e u jako zara`enim dru{tvima (slika 2). Ovo mo`e biti prili~no uznemiruju}e pri proveri zajednice dve nedeqe po

P^ELAR, jun 2006.

wenom zasnivawu.

– Odlu~io sam da nukleuse zasnujem 15. aprila i da ih pratim do 15. juna kada su pa{e nektara u toku u ve}em delu severoisto~nog kvadranta Severne Amerike. Jasno je da su ovo pretpostavke o prose~nim vrednostima i predstavqaju posledicu zdravog razmi{qawa.

Kao {to bi se i moglo o~ekivati, {to ja~i nukleus napravite, na kraju }ete imati ja~e dru{tvo (slika 3). Model pokazuje za{to samo jedan okvir legla i 250 g p~ela nije dovoqno da razvije produktivno dru{tvo za dva meseca – jednostavno nema dovoqno p~ela. Posle jednog meseca, dru{tvo ima samo 5 800 odraslih p~ela, mawe nego paketni roj od odraslih p~ela od 1 kg.

Ovo nije adekvatno za puni rast dru{tva, ali mo`e da zadovoqi neke od potreba p~elara za sparivawe matica ili tamo gde je pa{a nektara veoma kasno u sezoni – kao kod zlato{ipke.

Uporedite to sa dru{tvom razvijenim od osam ramova legla i blizu 2 kg p~ela. Mesec dana po zasnivawu, dru{tvo }e imati oko 46 000 p~ela, a dva meseca po zasnivawu, dru{tvo }e imati blizu 70 000 p~ela (u ovom tekstu se celo vreme prate zajednice italijanske rase p~ela koje su biolo{ki brojnije od krawske – primedba redakcije). Ukoliko se ne posveti pa`wa rojewu, ve}i deo p~elarevih napora se mo`e zavr{iti u nekom drvetu obli`weg {umarka. Tako veliko dru{tvo retko postigne sam p~elar, ali se mo`e izgraditi neposredno pre pa{e da bi se dobio bogat prinos meda, naro~ito meda u sa}u.

Napomena: dru{tvo sa osam ramova legla i p~e3 la je mnogo ja~e od dru{tva sa osam ramova p~ela. Ovo prvo ukqu~uje ra247

move skladi{tenog meda i polena, kao i legla i odra`ava veli~inu celog gnezda legla.

Neki p~elari vade p~ele, leglo, med i polen iz samo jednog dru{tva da bi od wega na~inili ve}i broj ve{ta~kih rojeva. Komercijalni p~elari kao {to je Richard Adee i wegova porodica (trenutno najve}i p~elarski biznis u svetu) su razvili metod razdvajawa jednog dru{tva u punom razvoju na ~etiri nukleusa, dele}i leglo, med, polen i prazne ramove na ~etiri jedinice. Svaki novi nukleus zatim dobija po jedan mati~wak. Kada se matica spari, dru{tvo se stavqa na kamion zajedno sa hiqadama drugih dru{tava u razvoju i zatim se sele radi opra{ivawa ili na lokacije za proizvodwu meda. Neki p~elari ovo zovu „Misisipi razdvajawe“ zbog prvobitne lokacije koju je porodica Adee koristila za zimsko p~elarewe. Kao kod svih p~elara, metodi porodice Adee se konstantno razvijaju – o~igledno dovoqno dobro da bi se uzgajalo wihovih 100 000 dru{tava.

Obratite pa`wu na mogu}nosti koje daju nukleus dru{tva. Ako imate nukleus sa tri rama legla, za dva meseca }e on imati oko 34 000 p~ela, nukleus od ~etiri rama }e imati oko 41 500 p~ela, a nukleus od pet ramova oko 48 200 p~ela. Po mom mi{qewu, dru{tvo staro dva meseca sa populacijom koja se kre}e od 34 000 do 48 200 p~ela dobro napreduje i trebalo bi da sakupi dobar prinos meda i obezbedi dobre usluge opra{ivawa.

Ako je prisutna pa{a, dru{tvo }e nastaviti da raste, dok bi nagon za rojewem trebalo da bude minimalan. Povrh svega, postojao je i prekid u ciklusu legla, {to ograni~ava rast populacije varoe.

U severoisto~nom kraju zemqe, mnogi p~elari koriste nastavke podeqene na dva nukleusa sa po pet ramova, koji se ~esto nazivaju duplim nukleusima (slike 4 i 5). Ovo 248

4

5

ostavqa prostor za dva ili tri rama legla, jedan ram meda i jedan ili dva rama praznog sa}a u kojima }e matica da pola`e jaja. Dodatne p~ele koje su na ramovima i eventualno jo{ jedno stresawe p~ela }e vam dati oko 3 200 ili vi{e p~ela, ili oko 0,5 kg. Kombinovana toplota iz dva dru{tva koja se razvijaju rame uz rame stimuli{e rast u svakom od nukleusa sa pet ramova. Ove p~ele }e odr`avati toplotu legla i brinuti se o matici pre i po{to se oslobodi iz kaveza ili se izle`e iz mati~waka. Za oko mesec dana, svako dru{tvo }e biti toliko jako da }e biti potrebno da se preseli u standardno LR telo. Ako se ostave u malom prostoru, nukleus dru{tva se ne}e daqe razvijati jer nema dovoqno prostora.

Dru{tvo }e usporiti razvoj i mo`e do}i do rojewa. Neki p~elari dodaju nastavke na ovakva dru{tva da bi omogu}ili wihov rast i spre~ili rojewe.

Uticaj stadijuma razvoja matice koja se koristi pri formirawu dru{tva Matica koja pola`e jaja je najboqa. Prepu{tawe p~elama da uzgajaju maticu iz legla je najgore re{ewe. Ovo drugo ukqu~uje i situaciju kada matica ugine i p~ele je moraju zameniti iz legla u dru{tvu (ako ga imaju). Hajde da razmotrimo ovaj uticaj, koriste}i smernice u tabeli (slika 6): – Svaki nukleus je napravqen sa standardnim ramovima sa u proseku 4 800 }elija zrelog poklopqenog legla (po ramu) koje se izle`e, {to }e vrlo brzo obezbediti 4 800 novih p~ela. Za ovaj model sam koristio ramove sa leglom, {to predstavqa ja~u stranu.

– Za svaki okvir legla sam dodao 250 g odraslih p~ela odgajiva~ica da odr`avaju toplotu legla i da ga odr`avaju u `ivotu sve dok se ne izle`e poklopqeno leglo. Tako je dru{tvu obezbe|eno 4 800 p~ela odgajiva~ica sa tri rama legla.

– Svaka matica }e po dodavawu u proseP^ELAR, jun 2006.

ku pole}i 1 200 jaja dnevno, i to sve br`e do punog wenog kapaciteta. Nekoliko dana }e polagati mawe jaja jer ne}e imati gde da ih smesti. ^ak i matice imaju „lo{ih“ dana i problema u radu.

– Kada p~elar oformi nukleus, on sadr`i pre svega poklopqeno leglo radilica i malo otvorenog legla (jaja i larve). Ovo uti~e na starosnu strukturu p~ela i ne mo`e se nazvati preporu~qivim.

– Za tabele su kori{}eni razli~iti tipovi matica na osnovu stadijuma razvoja. To su: – Majka matica – Vreme za izlegawe legla je 21 dan. Ovde nukleus dru{tvo dobija maticu od roditeqske ko{nice i nema prekida u polagawu jaja. Kao rezultat toga, ima}ete izlegawe p~ela iz novopolo`enih jaja za oko 21 dan. Za ~etiri nedeqe o~ekujemo da imamo oko 27 000 p~ela u ovom nukleusu sa tri rama, za sedam nedeqa populacija }e dosti}i blizu 50 000 p~ela.

– Mlada matica koja pola`e jaja – Vreme za izlegawe legla je 28 dana. Ovde morate da nabavite ili uzgojite sopstvenu maticu i uvedete je kavezom u nukleus. Dajte joj sedam dana da se oslobodi i po~ne sa polagawem jaja (konzervativno gledano) i dodajte 21 dan da bi se izlegla wena prva najstarija }erka radilica. Ovo je 28 dana. Za ~etiri nedeqe o~ekujemo da imamo 18 500 p~ela u ko{nici, za sedam nedeqa }e populacija biti oko 42 000 radilica.

– Nova nesparena matica – Vreme za izlegawe legla je 31 dan. Ovde se kavezom uvodi polno zrela i za sparivawe spremna mlada matica. Ako pretpostavimo 10 dana za osloba|awe iz kaveza u kom je unesena i sparivawe i 21 dan za prvo izlegawe legla, neP^ELAR, jun 2006.

sparene matice }e obezbediti novoizlegle p~ele za samo nekoliko dana vi{e od sparene matice. Za o~ekivati je 17 400 p~ela za 28 dana od p~ela i legla kojim je osnovano dru{tvo, a o~ekujte 37 700 p~ela za sedam nedeqa.

Ovo je samo ne{to mawe nego kod sparene matice, {to me navodi na pitawe za{to se zrele nesparene matice ne 6 koriste u ve}em obimu, naro~ito s obzirom da se matica izlegla i mo`e se ispitati wena boja, veli~ina i ~ak posmatrati weno pona{awe.

– Mati~wak – Vreme za izlegawe legla je 37 dana. Mnogi p~elari stavqaju „zreli“ mati~wak u nukleuse. Zapravo, ve}ina komercijalnih p~elara koristi mati~wake.

Pretpostavite 16 dana za zrelu lutku matice da se izle`e, spari i po~ne sa polagawem jaja, plus 21 dan za prvu radilicu izle`enu iz wenog legla. Ovo je ukupno 37 dana za prvo izlegawe. Za sedam nedeqa o~ekujemo da imamo 31 200 p~ela.

– Matica uzgojena iz prisutnog legla – Vreme za izlegawe legla je 49 dana. Postoji zastoj od celih sedam dana kada o~ekujete da dru{tvo uzgoji sopstvenu maticu. Ovo mo`e obezbediti dobru kontrolu varoe obezbe|uju}i du`i prekid u uzgajawu legla, ali donosi i dosta {tete u smislu gubitka vremena za razvoj dru{tva. Ra~unajmo ovako: matica }e biti uzgojena od mlade larve, zatim joj dodajte 13 dana da se izle`e iz mati~waka.

Na ovo dodajte 15 ili 16 dana za sazrevawe matice, sparivawe i po~etak polagawa jaja.

Zatim, naravno, i daqe morate sa~ekati 21 dan za izlegawe prvih radilica iz novog legla. Ovo ~ini prvo izlegawe posle 40 do 50 dana. Za sedam nedeqa dru{tvo jo{ nije dobilo nove p~ele. Populacija je ostala na 17 400 p~ela od posledweg izlegawa legla.

Naravno, tokom pregleda ko{nice, videli ste grupu mati~waka, p~ele koje se pripremaju za sparivawe matice i po~etak wenog polagawa jaja, a zatim se pojavquje i novo leglo matice. To je zabavan i edukativan proces za posmatrawe, ali nedostatak otvorenog legla u trajawu od 28 dana poremeti ravnote`u dru{tva, ozbiqno smawuje sti249

mulus za sakupqawe polena koji je obi~no potreban za proizvodwu mati~nog mle~a i mle~a radilica, i smawuje gradwu sa}a i skladi{tewe rezervi hrane. Radilice postaju starije i bi}e slabije p~ele odgajiva~ice.

Uticaj p~elara Dok p~elari rade, oni svesno i podsvesno uti~u na dru{tvo kojim upravqaju. P~elar koji formira nukleus sa samo jednim ramom mo`e da odabere taj jedan ram sa 95% poklopqenog legla koji na|e tokom pregleda. Isto tako, ve}i nukleus se mo`e napraviti od odre|enog broja ramova koji sadr`e mawe od 70% budu}ih radilica. Uvek ima ramova sa kombinacijom legla, polena i meda. Kako se ovo ukqu~uje u raspravu? Najve}a varijabla u uve}awu proizvodwe su odluke samog p~elara.

Jedna od jasnih prednosti koju p~elar mo`e da pru`i nukleus dru{tvu je da doda ram poklopqenog legla tokom wegovog razvoja pre nego se izlegu radilice – }erke dodate matice. Ovo ispravqa starosnu neravnote`u stvorenu dodavawem samo poklopqenog legla nukleusu i poslu`i}e kao podstrek razvoju p~eliwe populacije. Uklawawe dela p~ela iz jakog dru{tva je jedan od na~ina za kontrolu rojewa koji p~elari mogu da iskoriste, naro~ito ako se to uradi krajem aprila ili po~etkom maja. P~elari tako|e mogu dodati p~ele stresawem na leto slabe ko{nice mladih p~ela sa rama legla iz nekog drugog dru{tva.

Konektikat (Connecticut) nukleus U ciqu pronala`ewa optimalnog plana za formirawe nukleusa moramo se zapitati {ta predstavqa savr{en nukleus? Da li postoji savr{eno dru{tvo za veliki broj p~elara? Jedan od na~ina da to saznamo je da pogledamo {ta uspe{ni p~elari rade pri formirawu nukleusa.

Ted i Becky Jones se kao penzioneri bave p~e250

larewem kao hobijem. Oni proizvode izme|u 100 i 150 nukleus dru{tava tokom godine za prodaju i za zamenu i rast sopstvenih dru{tava. Oni rade sa oplodwacima na na~in za koji bi mnogima bilo mudro da ga prou~e.

Oni su u~ili od drugih p~elara Konektikata (dr`ava u SAD – primedba redakcije) i poku{ali da unaprede wihov proces. Oni ne tra`e zasluge za ovaj proces, ve} ukazuju na one koji su uticali na na~in wihovog razmi{qawa, verovatno unazad ~ak do Langstrotha, ali i na one koji su uticali i na wega.

Najnoviji deo wihovog programa predstavqa izvla~ewe novih satova u leto pre nego {to se oforme nukleusi, tako da imaju sve`e, novoizgra|eno sa}e koje }e koristiti za razvoj (slika 7). Ovo smawuje rizik od izlagawa novog mladog dru{tva u starom sa}u uskladi{tenim ostacima pesticida i sporama bolesti. Jo{ jedna ideja, toliko stara da ponovo postaje nova, jeste da se ima vi{ak radili~kog sa}a punog meda i polena, kao kqu~ uspeha wihovih dru{tava. Ova sa}a su ugra|ena u uzimqena dru{tva. Ramovi su datirani po godinama, tako da Ted i Becky znaju da koriste samo novo sa}e u svojim nukleusima. Sa strane stavqaju ram sa medom za svaki nukleus koji planiraju da naprave i tako skladi{te med za kori{}ewe u prole}e (slika 8).

Svakom nukleusu daju po jedan ram sa poklopqenim leglom i jedan sa otvorenim leglom. Oni imaju prethodno sklopqene i sre|ene nastavke za duple nukleuse (nastavak podeqen na dva dela) koje nose na p~eliwak sa dva prazna izvu~ena rama, dva rama satnih osnova i 7 ramovima uskladi{tenog meda iz rezerve. Tokom obavqawa ovog posla, naizmeni~no rade. Jedan od wih pronalazi ramove sa leglom dok drugi sastavqa i raspore|uje sa}e.

Oboje proveravaju svaki ram sa leglom tra`e}i maticu. Dodaju dovoqno p~ela odgajiva~ica da pokriju leglo.

Na isto mesto odakle 8 su uzeli dva rama legla stavqaju dva rama satnih P^ELAR, jun 2006.

osnova. Ako su uslovi pogodni, roditeqsko dru{tvo }e brzo izvu}i dodate osnove. Ovo zna~i da samo zbog razrojavawa svako dru{tvo proizvodi najmawe dva nova rama legla svake sezone.

Po{iqku matica iz Kalifornije i Havaja zakazuju za april i uvode matice u svaki nukleus prilikom wegovog formirawa, stavqaju}i kavez sa maticom izme|u dva rama legla. Procewuju da je matica u kavezu pet do sedam dana pre osloba|awa. Sedmog dana se vra}aju i proveravaju. Ako matica nije iza{la, vra}aju maticu nazad na ram. Zatim ostavqaju dru{tvo da miruje dok ne pro|u dve nedeqe. Tada mogu da provere polagawe jaja matice i kako nukleus napreduje. Ako matica nije dobra, u to vreme se time i pozabave. Ne dozvoqavaju da nukleus stoji tek tako.

Svi nukleusi se pomeraju na novu lokaciju i nastavqaju da se hrane ramovima sa medom. Nedavno su morali da ograde sva dru{tva. Ted procewuje da u wegovom rodnom mestu, jednom prigradskom nasequ blizu Hartforda, ima 50 do 60 medveda. Pre deset godina su u toj dr`avi medvedi bili novina.

Ali vi{e nisu.

Kada se nukleus Konektikat predstavi tabelom, istaknu se neke od wegovih jakih strana (slika 9). Zbog toga {to koriste dva rama legla, jedan sa poklopqenim i jedan sa

otvorenim leglom (pre svega larve), tokom dvadesetjednog dana se stalno dodaju radilice koje se izle`u. Postoji bla`i pad od sedam dana u populaciji zbog nivoa mortaliteta koji je postignut u populaciji odraslih p~ela. Dvadesetosmog dana se izle`u }erke nabavqene matice i nukleus se naglo razvija. Ted Jones ka`e da u to vreme nukleusi imaju leglo na ~etiri rama i spremni su da se prenesu u standardne nastavke sa deset ramova (ili u kartonske po{iqke za kupce) za jedan mesec. U tom trenutku populacija je spremna da se naglo uve}a sa novim p~elama koje se izle`u. Tako|e ka`e da su nekih godina nukleusi spremni za kupce ve} za tri nedeqe. To su bila prole}a kada je prilikom formirawa nukleusa pronalazio ramove sa 90% ili i vi{e poklopqenog legla.

Nekih drugih godina, morali su da ~ekaju da se izle`e leglo od nove matice da bi nadoknadili nedostatak primarnog legla.

Nisu `eleli puno da govore o godini kad su morali da odlo`e isporuku nukleusa u leto. To se desilo kada je „wihova“ medvedica koristila nukleuse kao poslasticu, idu}i od jednog do drugog p~eliwaka. Uhvatili su je (dr`avna institucija Savezne dr`ave Konektikat) i oslobodili je 20 miqa daqe.

Ona se posle tri nedeqe vratila da nastavi sa konzumirawem svojih slatkih obroka.

Ponovo su je iselili iz date oblasti. Kasnije je Ted saznao da je medved ubijen na me|udr`avnom autoputu.

Nije rekao da li je kamion mo`da vozio neki p~elar.

Preuzeto iz ameri~kog ~asopisa Bee Culture za april 2006.

Priredila Zorica Grego

9 P^ELAR, jun 2006.

251

MATI CA I Z VO[TAN OG CVETA Dejan Krecuq, ul. Vinogradarska br. 48, 26220 Kovin, (013) 743-257, (063) 815-36-71, medija@hemo.net

Ako nekome da{ ribu, nahranio si ga za jedan dan, ako ga nu~i{ da je lovi, nahranio si ga za ceo `ivot. Ova drevna isto~wa~ka mudrost, vodiqa je pedagogije kojom se profesionalno bavim ve} ~etvrt veka. Zato ne}u u ovoj poruci mladim p~elarima pisati o ventilaciji, pojilu ili varoi – o tome i tako imaju gde da pro~itaju. @elim da ovo malo poverenog mi prostora u ~asopisu iskoristim da vam poka`em da uzgojiti maticu na sopstvenom p~eliwaku nije ni{ta komplikovano, ~ak i za potpunog po~etnika.

Posle dobre bagremove pa{e, u junu nam predstoji slatki posao vrcawa kvalitetnog meda. Ko{nice ne smemo opqa~kati pa zato u svakoj mora da ostane desetak kilograma meda. Zajednice su sada u vrhuncu razvoja koji treba iskoristiti za uzgoj matica i plansko umno`avawe dru{tava.

Se}am se i danas svog prvog zadovoqstva u p~elarewu: moje prve matice koja je po~ela da pole`e! Do tog trenutka uzgojiti maticu bilo mi je prosto nedosti`no. A, da li je stvarno to tako komplikovano? Svakako da nije. ^asopis P~elar posledwih meseci ula`e velike napore da vas perom najboqih odgajiva~a matica uputi u tajne tog zanata.

Evo jednog izuzetno lakog postupka, posebno pogodnog za vreme{nije p~elare ili qude slabijeg vida. Sli~an, ali komplikovaniji postupak nekada je nazivan „zumbawe“.

Za ovakav na~in uzgoja potrebno je pre svega obezbediti kvalitetno mlado sa}e. U 252

tu svrhu koristimo jedan prazan ram ili samo wegovu satono{u u koju ugra|ujemo komad satne osnove. Traka treba da je {iroka 6–7 cm. Ram se potom dodaje u dru{tvo na izvla~ewe. Ako unosa ima, a besmisleno je bilo {ta raditi ako ga nema, osnova }e ve} koliko sutradan biti izvu~ena i zale`ena.

Drugo, {to tako|e treba blagovremeno pripremiti, su cilindri od filma i ram sa letvicom i komadom osnove.

Na neki vaqkasti predmet pre~nika dva centimetra, bo~icu od lekova na primer, namotamo komadi} starog fotografskog filma i zalepimo ga selotejpom. Tako dobijamo {upqi vaqak, cilindar, tankih zidova i o{trih ivica. Ovih vaq~i}a treba po uzgajiva~kom dru{tvu 7–8 komada, zavisno od tipa ko{nice pa samim tim i veli~ine rama sa kojim se radi. Za sve vaq~i}e potrebno je u letvici {irine 30 mm izbu{iti rupe, me|usobno ravnomerno raspore|ene. Letvica se postavqa u gorwi deo praznog rama i u~vr{}uje sa dva ekseri}a za bo~ne letvice tako da mo`e da se zarotira. Ovo je protrebno radi lak{eg ulagawa vaq~i}a u rupe.

Kada je traka izvu~ena i zale`ena, odstrawujemo p~ele i pa`qivo utiskujemo vaq~i}e od filma u wu. Biramo takvo mesto da se u sredini cilindra na|e }elija sa mladom larvom, dok }e susednih {est }elija davati utisak slike vo{tanog cveta, otuda i naziv. Mlado sa}e }e filmska traka lako prosecati jer nema kokona. Kada se vo{tani P^ELAR, jun 2006.

cvet prose~e, treba ga prstom malo potisnuti da u|e dubqe u cilindar. Sada se cilindar ubacuje u rupu na letvici; kroz gorwu perforaciju filmske trake u~vr{}uje se provla~ewem `icom, palidrvcem ili, {to je najlak{e jer ima svuda oko ko{nice, komadi}em trave ili slame.

Nad vertikalnim }elijama p~ele u bezmati~noj zajednici grade mati~wake i iz jednog cveta uglavnom }e izni}i samo jedan mati~wak i to iz centralne }elije, dok }e ostale p~ele iskoristiti za wegovo u~vr{}ivawe za film. U izboru im poma`e i okolnost da za mati~wak treba vi{e prostora nego za radili~ku }eliju, te okolne bivaju automatski `rtvovane. Ovo je velika prednost za p~elare slabijeg vida, po{to nema poni{tavawa }elija i preciznog rada sa trakama.

Da bi se uzgojila sna`na matica potrebno je da bude vaqano negovana. U literaturi }ete na}i ~esto vrlo slo`ene postupke formirawa startera, uzgajiva~kih dru{tava... Da ne komplikujemo ni u ovome: za negovawe mati~waka upotrebi}emo LR nastavak podeqen na dva dela lesonitnom pregradom.

U svaki odeqak stavi}emo sa strane po dva rama hrane, polena i nepoklopqenog meda, dva rama poklopqenog legla i ostaviti u sredini prazan prostor za ram sa vo{tanim cveti}ima. Drugu polovinu mo`emo tako|e opremiti sa pet ramova i otvoriti leto sa suprotne strane. Po{to se uverimo gde nam je matica, u ovakav nastavak natresemo jo{ mladih p~ela. Tokom ~itavog uzgoja na vrhu }e se nalaziti hranilica sa te~nom hranom.

Zatim }emo sve poklopiti krovom.

Nakon 24 sata p~ele }e osetiti da su obezmati~ene i tada }emo im dati pripremqeni ram koji stavqamo u sredinu. Velika

masa meda koja ga obgrli va`na je zbog uspostavqawa toplotne stabilnosti, jer med sporo mewa temperaturu, a osim toga i prostor je mawi uz obiqe p~ela. Pre zatvarawa proverimo dobro da li nema slu~ajno zapo~etih mati~waka negde na ramovima, a ako ih ima poni{timo ih.

Trinaest dana od po~etka, mati~waci se zatvaraju. Sada imamo samo pet dana do wihovog otvarawa. Sme{tamo ih u oplodwake, a pet dana nakon otvarawa o~ekujemo da mlade matice po~nu zalegawe. Oplodwaka ima raznih vrsta, ali i tu se mo`emo poslu`iti LR nastavkom koga sada delimo na tri odeqka koje opremamo sa po ramom hrane, ramom zatvorenog legla i ramom sa satnom osnovom. Tu }e se matice izvesti, oploditi i zapo~eti svoje prvo leglo.

Berba mati~waka i wihovo dodavawe su laki: jednostavno dodajemo celi cilindar sa mati~wakom izme|u ramova. Na~elno, postavqawe trake u satono{i i weno izvla~ewe nije neophodno, ako se koriste ramovi sa tek izvu~enim i zale`enim mladim sa}em.

Ovako male rupe, pre~nika svega 20 mm, p~ele za dan ili dva poprave i budu zale`ene pa se ni ne primeti da je bilo o{te}ewa.

Eto jednostavnog postupka koji vaqa obavezno isprobati jer je uspeh zagarantovan. Ovim na~inom uzgoja nismo oslabili p~eliwu zajednicu koja je odnegovala mati~wake jer je sve vreme matica bila aktivna.

Na kraju, nadaju}i se da sam vas uputio kako se lako mo`e „uloviti riba“, `elim da vam ovaj zanimqiv i koristan posao uspe, da vas povede da isprobate i druge metode pa, za{to da ne, da i sami do|ete do jo{ boqih i da o wima uskoro ~itamo na stranicama na{eg P~elara.

P O N UD A K O J U N E M O @ E T E OD B I T I !

NAP I[I T E SA MO JE DN U STRAN U T EKSTA I DOBI JEN I M HON ORAROM P LATI T E SEBI GODI[WU P R ETP LATU NA P ^ ELAR! P^ELAR, jun 2006.

253

U organizaciji Danske poqoprivredne savetodavne slu`be, u gradu Odense se u vreme {tampawa ovog broja P~elara, 30. i 31. maja 2006. odr`ava Kongres o organskoj poqoprivredi, na kome italijanski p~elarski stru~wak Antonio Nanetti prezentuje rad koji se nalazi pred vama. On nam ga je ekskluzivno ustupio pre zvani~nog prezentovawa na Kongresu u Danskoj, {to zna~i da vam je dostupan u isto vreme kad i ~itavoj Evropi. Ina~e, on }e ove godine 29. jula odr`ati dva predavawa u Srbiji, u Aleksincu, o suzbijawu varoe i nozemoze. Po{to }e tada vi{e govoriti o ostalim sredstvima suzbijawa varoe, a ne i o oksalnoj kiselini, odlu~ili smo se da na{oj p~elarskoj javnosti sada predstavimo upravo wegov posledwi rad o oksalnoj kiselini sa pomenutog kongresa. Ina~e, sa wegovim dosada{wim istra`ivawima ve} ste imali prilike da se upoznate kroz ~asopis P~elar, u brojevima za oktobar 2005. na 442. strani (za puno razumevawe ovog teksta bilo bi dobro da to pro~itate) i mart 2006. na 107. strani.

NO V I Z U L EK S K

Antonio Nanetti Istra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo, Bolowa, Italija Koautori: A. Rovida, P. Piazza, Andrea Martini, A. M. Besana i M. P. Tampieri

SUZBI JAWE VAROE U ORGAN SKOM P ^ ELAR EWU Organska proizvodwa u p~elarstvu je propisana Regulativom EU 1804/99. Uprkos tome {to p~elarska industrija zaslu`uje veliki zna~aj na celokupnom organskom tr`i{tu EU, aktivnosti na poqu organskog p~elarstva su dosta ograni~ene. Zna~ajan izuzetak predstavqaju veliki napori na poqu istra`ivawa u vezi sa suzbijawem bolesti, {to je slu~aj uglavnom zbog nedostatka preparata koji nisu {tetni za qude, a koji su uspe{ni u borbi protiv opasnih parazita koji napadaju medonosnu p~elu na podru~ju cele EU. Izbe}i zaga|ivawe meda reziduama tretmana je glavna i najva`nija stavka u ispitivawima lakih hemikalija kao {to je oksalna kiselina, koja je najva`nija ne samo u organskom, ve} i u konvencionalnom (standardnom) suzbijawu varoe.

U ovom tekstu predstavqamo sintetizovan pregled tretmana protiv varoe oksalnom kiselinom i na{e istra`ivawe u ciqu optimizovawa primene ove hemikalije u razli~itim oblastima Italije.

Uvod Organska proizvodwa u p~elarstvu predstavqa va`an deo Regulative EU 1804/99 i 254

organska proizvodwa meda danas ima veliku {ansu zbog brige o {kodqivosti standardnih aktivnih materija i ostataka koji mogu da se akumuliraju u p~eliwim proizvodima.

Iako je ovaj sektor interesantan za tr`i{te EU, u tom pravcu je ulo`eno malo napora, izuzev kada govorimo o suzbijawu opasnijih p~eliwih parazita. Velika pa`wa se posve}uje problemu rezidua i tehnikama borbe protiv bolesti kojima se izbegava ugro`avawe p~eliwih proizvoda reziduama. Oksalna kiselina je jedno od najboqih re{ewa za organski tretman varoe, koja predstavqa najve}i problem i u organskoj i u konvencionalnoj p~elarskoj industriji {irom sveta. U ovom tekstu, dajemo pregled problema i sumiramo sopstvena istra`ivawa o najboqim na~inima upotrebe oksalne kiseline u borbi protiv parazita u Italiji.

Varoa danas Ektoparazit Varroa destructor Anderson&Trueman (Acari, Mesostigmata, Varroidae) je jedan od parazita koji najvi{e zabriwavaju, a koji poga|a medonosnu p~elu (Apis mellifera), osnovu svetske p~elarske industrije. Paraziti se hrane hemolimfom p~eP^ELAR, jun 2006.

la i legla i u }elijama legla uzgajaju sopstveno potomstvo. Patogeneza je vezana za uni{tavawe doma}ina i preno{ewe virusa.

Za razliku od prvobitnog doma}ina (Apis cerana), medonosne p~ele ne pokazuju dovoqnu toleranciju da bi kontrolisale i suzbijale populaciju parazita. Stoga se zaraza brzo {iri i dovodi dru{tvo do uginu}a.

Iskorewivawe nije mogu}e i to je dovelo do sada{we endemske ra{irenosti {irom sveta. Dana{wi tretmani akaricidima su jedini pouzdani metod za suzbijawe, ali oni ukqu~uju dvostruki problem: parazit mo`e da razvije otpornost, a te{ke hemikalije su potencijalni izvor zaga|ewa proizvoda iz ko{nice.

Ako se u medu prona|u pesticidi, ~isto}a koju kupci o~ekuju od proizvoda je kompromitovana.

Ovo nanosi

|u ovim posledwim, najva`nija je oksalna kiselina i jako je cewena u p~elarskim krugovima {irom Evrope. Svoj veliki doprinos ovome je dala i Evropska grupa za integralnu borbu protiv varoe.

Za{to je oksalna kiselina „prirodna“ Oksalati se mogu na}i u prirodi u mnogim `ivim bi}ima, ukqu~uju}i i qude, i u uobi~ajenim namirnicama (npr. spana}, karfiol, kikiriki, patlixan, ~okolada, paradajz). Uobi~ajen unos oksalata hranom iznosi desetine do stotine miligrama po danu, bez o~ekivanog negativnog uticaja. Med tako|e sadr`i oksalate u koli~inama koje umnogome zavise od botani~kog tipa (3–760 mg/kg).

Oksalna kiselina je propisana Regulativom EU 1804/99 i Aneksom br. 2 Regulative EU 2377/90. U skladu sa tim, i organski i konvencionalni na~in suzbijawa parazita mogu imati koristi od oksalne kiseline, ~ija koncentracija u medu ne podle`e bilo kakvoj maksimalnoj granici rezidua.

Na~in delovawa oksalne kiseline {tetu potro{a~ima, proizvo|a~ima i celom tr`i{tu meda. Mogu}a zaga|enost voska je jo{ jedan ogroman problem. U organskom p~elarstvu i on treba da bude organski, organi inspekcije mogu da zahtevaju i analizu voska na rezidue.

Mnogo ulo`enog istra`iva~kog napora je postiglo odre|eni uspeh i do{lo se do odr`ivih, efikasnih, jednostavnih i ekonomski opravdanih koncepata tretmana.

Oni se uglavnom sastoje od primene prirodnih aktivnih sastojaka, jediwewa esencijalnih uqa (timol) i organskih kiselina. Me-

Metaboli~ko vezivawe kalcijuma je glavni toksi~ni mehanizam oksalne kiseline kod sisara, ali eksperimenti sa drugim agensima za vezivawe su pokazali da je ovo zanemarqivo u slu~aju varoe. Pretpostavke o mogu}em sistemskom delovawu nisu potvr|ene ispitivawima farmakodinamike, koja nagla{ava mehanizam ostvaren kontaktom (Nanetti et al, neobjavqeno).

Oksalna kiselina je najjednostavnija bikarboksilna organska kiselina. Laboratorijski i terenski eksperimenti su otkrili da na~in delovawa zavisi od nivoa kiselosti rastvora, ~iji tako visok nivo druge kiseline ne mogu da postignu. Ovo se potvr|uje i slabom efikasno{}u koju su pokazale slabije kiseline (mle~na, limunska) i ispi-

Tabela 1. Efikasnost oksalne kiseline zimi. Nakapavawe rastvora u razli~itim koncentracijama i sublimacija. Ista slova ozna~avaju neznatnu razliku (alfa=0,05) Grupa

Tretman

1 2 3 4 5

Nakapavawe Nakapavawe Nakapavawe Sublimacija Bez tretmana

P^ELAR, jun 2006.

Broj ko{nica 10 10 10 10 10

Oksalna kiselina 4,2% 4,4% 3,2% 1,4 g –

[e}er 60% 30% 60% – –

Broj opalih varoa 596 510 722 623 415

Mortalitet varoa (%) 87,7a 70,3b 87,1a 90,9a 13,6 255

tivawima koja pokazuju da mortalitet varoa mnogo vi{e zavisi od koncentracije rastvora nego od ukupne koli~ine oksalne kiseline koja se daje jednoj zajednici p~ela (Fries, 1999).

U skladu sa tim, efikasnost oksalne kiseline zavisi od prisustva vode u rastvoru, koja omogu}ava da se kiselost ra{iri u rastvoru i spre~ava dehidrataciju i ponovnu kristalizaciju.

Tretmani oksalnom kiselinom Kratko zadr`avawe unutar dru{tva ~ini oksalnu kiselinu pogodnom za zimske tretmane, kada su svi paraziti na p~elama i izlo`eni tretmanu. Glavni dostupni metodi koji se primewuju su slede}i: – prskawe: rastvor oksalne kiseline od 2,1% se prska po p~elama sa svake strane rama; – nakapavawe: {e}ernom sirupu se dodaje oksalna kiselina i on se pomo}u {prica nakapava po ulicama p~ela, po 5 ml na svaku (Nanetti&Stradi, 1997); – sublimacija: u sredstvo za zagrevawe (Varrox®) se sipaju kristali oksalne kiseline i to se ubacuje u leto i ostavqa do potpune sublimacije (Radetzki&Baermann, 2001).

Zahtevnost u smislu ulagawa truda i vremena su tehniku prskawa u~inili zastarelom. U ve}ini slu~ajeva je ona zamewena metodom nakapavawa, a nekada i metodom sublimacije. Mi smo upore|ivali nakapavawe i sublimaciju kod dru{tava bez legla u razli~itim klimatskim oblastima Italije.

Zima 2004/2005.

U jednoj od hladnijih oblasti, dru{tva na p~eliwaku su tretirana nakapavawem rastvorom razli~itih koncentracija oksalne kiseline i {e}era ili sublimacijom. Zabele`ena efikasnost je ne{to ni`a nego {to se o~ekivalo na osnovu prethodnih saznawa i iskustava (Nanetti et al, 2003). Va`no je napomenuti da smawena koncentraci-

ja {e}era (30% umesto 60%) dovodi do zna~ajnog gubitka efikasnosti. Tretman je bio dovoqno sna`an do smawewa koncentracije oksalne kiseline na 3,2% (tabela 1).

U slu~aju niske relativne vla`nosti vazduha dolazi do isparavawa i prekida se efikasnost rastvora. Ina~e, {e}er je higroskopan i dodaje se da bi odr`avao hidrataciju rastvora, sa efikasno{}u koja zavisi od wegove koncentracije. Interna evidencija pokazuje suve klimatske uslove u oblasti tretirawa u prvoj nedeqi (relativna vla`nost vazduha 40–70%) sa kojima koli~ina prisutnog {e}era o~igledno nije mogla da se nosi.

Sublimacija oksalne kiseline nije bila zna~ajno efikasnija, ali je bila komplikovana, iziskivala je puno vremena i nije bila bezbedna za p~elare, koji su se izlagali riziku da udahnu isparewa ili mikrokristale oksalne kiseline. Takve negativne ~iwenice nisu bile izbalansirane ve}om tolerantno{}u u dru{tvima. Uspeh u prezimqavawu (broj }elija legla i uve}awe populacije) je uzet u obzir tokom ovog ispitivawa i kod srodnog dru{tva u mediteranskoj oblasti, ali razlike izme|u grupa nisu bile zna~ajne (Nanetti et al, 2005).

Zima 2005/2006.

U ovom ispitivawu, veoma jakim dru{tvima u oblasti kontinentalne klime se davala oksalna kiselina sublimacijom, jednom ili dva puta u rasponu od 10 dana, i nakapavawem slabim rastvorom. Postignuta je zna~ajna potvrda efikasnosti sublimacije, ali drugi na~in primene nije pokazao zna~ajan porast (tabela 2).

Rastvor oksalne kiseline od 3,2% je pokazao neo~ekivano smawenu akaricidnu aktivnost, koja je bila oko 7 procentnih jedinica mawa u odnosu na onu zabele`enu u prethodnom ispitivawu. Samo u ovom slu~aju, otkrivena je pozitivna korelacija izme|u doze i efikasnosti, {to mo`e da ukazuje

Tabela 2. Efikasnost oksalne kiseline zimi. Jedna ili dve primene sublimacije i nakapavawe slabim rastvorom. Ista slova ozna~avaju neznatnu razliku (alfa=0,05) Grupa

Tretman

1 2 3 5

Sublimacija Sublimacija Nakapavawe Bez tretmana

256

Broj ko{nica 9 9 8 9

Oksalna kiselina 1*1,4 g 2*1,4 g 3,2% –

[e}er – – 60% –

Broj opalih varoa 486 443 474 298

Mortalitet varoa (%) 92,2a 91,7a 78,9b 8,7

P^ELAR, jun 2006.

na potrebu za daqim pode{avawem doza pri tretirawu brojnijih dru{tava.

Zakqu~ak Varoa se mo`e organski suzbijati uz pomo} oksalne kiseline. Dostupne su tehnike za lake, bezbedne i jeftine tretmane.

Ispitivawa su pokazala da je nakapavawe rastvora (4,2%) veoma efikasno u oblastima vla`ne klime, ali se {e}er mo`e dodati kao sinergist koji spre~ava dehidrataciju. S tim u vezi, male koncentracije {e}era nisu preporu~qive. Rastvo-

ri od 3,2% su tako|e bili aktivni, a zahtevana efikasnost se mo`e o~ekivati i u jakim dru{tvima, {to zahteva daqe prilago|avawe doza.

Efikasni tretmani mogu biti izvedeni i kristalnom sublimacijom, ali te{ka, skupa i rizi~na aplikacija izgleda nije nadokna|ena postignutim prednostima. Osim toga, ponavqawe sublimacija nije imalo svoju ekonomsku opravdanost u uslovima ispitivawa.

Standardne doze (nakapavawe: 5 ml po ulici; sublimacija: 1,4 g) su u dru{tvima postigle korektnu toleranciju.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA JUN Dejan Krecuq, medija@pcelinjak.com

Prema predvi|awima meteorologa, jun }e karakterisati lepo vreme, onakvo kakvo p~elari mogu samo da po`ele. Zemqa bogato natopqena obilnim padavinama uz temperature koje }e se kretati u granicama idealnim za medewe biqaka bi}e prava blagodet za p~ele i p~elare.

Vreme |e biti stabilno uz povremenu pojavu letwih ki{a koje }e u nekim krajevima pratiti grmqavina. U prvoj polovini meseca o~ekuju se dva takva razdobqa i to na samom po~etku i oko polovine meseca, a prognozirana koli~ina padavina u tom periodu je 74 milimetara. Magla je mogu}a jedino po~etkom meseca, a tiho vreme remeti}e povremeno vetar slabog intenziteta koji }e duvati par dana.

Vi{e dnevne temperature, ali ne previsoke, o~ekuju se u drugoj polovini meseca, ali ih ne}e pratiti vru}ine jer }e jutarwe imati vrednosti oko petnaestog podeoka Celzijusove skale. Statisti~ki, razvoj vremena bi}e sli~an vremenu iz po zlu upam}ene ratne 1999.

P^ELAR, jun 2006.

P~elari ovo povoqno vreme treba da iskoriste kako bi sve poslove posle bagremove pa{e blagovremeno i kvalitetno zavr{ili. Ne zaboravite da se ko{nice ne smeju opqa~kati pa zato u svakoj mora da ostane dovoqno meda u slu~aju da se ovako povoqne prognoze mo`da i ne ostvare.

Pauzu u medobrawu treba iskoristiti za nastavak borbe protiv varoe organskim kiselinama. Ramovi gra|evwaci i daqe ostaju aktuelni.

257

SVETSKO ^UDO ZVAN O P OLETAQKA

Sadik ^amxi} ul. Hamdije Seli}a br. 30 Kladaw, BiH 99 387 35 620-070 99 387 35 621-302

I u najobuhvatnijim p~elarskim kwigama poletaqka se opisuje u dve ili tri re~enice. O wenoj funkciji se pi{e jo{ mawe, kao da je re~ o aksiomu koji je sam po sebi jasan. Da li je to zaista tako? Da li je neko od vas u prirodi video poletaqku?

I najiskusniji p~elar }e vam re}i da ona slu`i za poletawe i sletawe p~ela. Zna~i, neka vrsta aerodroma za p~ele i ni{ta vi{e. Kao da helikopteru treba aerodrom?

Zar nije ~udno da p~ele za milione godina evoluci258

je nisu uspele sebi napraviti poletaqku, kakvu im je ~ovek napravio za tren? Pa se jo{ ~udio za{to je do sada nisu imale!

Kada u apitehnici `elite ne{to da uradite, prvo sebi postavite pitawe da li je to u skladu sa prirodom? Ako je odgovor negativan, boqe da odustanete. Da vidimo {ta nam je to poletaqka donela.

Zbog poletaqke podwa~a truli tri puta br`e, a ona je najskupqi deo ko{nice. Posebno je skupa duboka mre`asta podwa~a.

Izaziva poreme}aje mikro klime u ko{nici preko kapi ki{e koje se rasprskavaju i snega koji se mrzne i topi na woj.

P~ele iznose mrtve p~ele na poletaqku, pa ona postaje hranili{te i mamac za razne `ivotiwe, koje ~esto po~nu da uni{tavaju i `ive p~ele.

Poletaqka smeta i ~esto se lomi pri utovaru, transportu i istovaru ko{nica.

Poletaqka je pomo}na platforma za prodirawe neprijateqa p~ela u ko{nicu.

Poseban je problem produ`ena poletaqka sa kosom {irokom daskom koja poletaqku spaja sa zemqom. Zar to nije poni`ewe za p~elu? Kao da je p~ela pu` ili nespretni gmizavac, a ne odli~an leta~.

Takvo „pomagalo“ omogu}ava povratak obolelih p~ela i P^ELAR, jun 2006.

p~ela invalida u ko{nicu {to rezultira pove}anim utro{kom rada ~ista~ica i stra`arica i pove}anim rizikom od infekcije uzro~nicima bolesti i parazitima. Jer, p~eliwa zajednica opstaje na gvozdenom principu: Radi dok `ivi{, `ivi dok radi{. Milosti nema. Dopu{taju}i da slabi propadnu, priroda opstaje i unapre|uje se.

Iz ovih i drugih razloga, konstruisao sam mre`astu podwa~u sa druga~ijom poletaqkom. Na predwoj strani stranice podwa~e use~ena je poletaqka du`ine 250 mm i {irine 24 mm. Usek je ura|en pod uglom od 22,5째 prema spoqa i dole, tako da je visina spoqnog otvora leta/poletaqke 35 mm. Po{to je debqina zida mojih ko{nica 35 mm, sa unutra{we strane je prikovana da{~ica debqine 13 mm na kojoj je du`ina otvora leta 200 mm, a visina 8 mm. Tako je poletaqka sme{tena u predwem zidu podwa~e, sli~no kao u prirodnim stani{tima p~ela. Ovakva poletaqka se mo`e uraditi i kod ko{nica sa standardnom debqinom zida ko{nice, samo se tada sa unutra{we strane leta mo`e prikovati recimo profilisani lim istog otvora (du`ina otvora leta 200 mm, a visina 8 mm) umesto da{~ice koju ja primewujem.

P~elama je lak{e sletawe na poletaqku pod navedenim uglom. Odbrana ko{nice je olak{ana. Olak{ano je i ~i{}ewe podwa~e, jer kada p~ele iznesu sme}e, ono se po inerciji obi~no svaqa niz poletaqku.

Isto se de{ava sa retkim kapima ki{e (ili pahuqicama snega) koje padnu na ovakvu poletaqku. Ovakva poletaqka zato mawe truli i ne mo`e biti zavejana snegom.

Zato vam je svima najtoplije preporu~ujem. Izradite nekoliko komada, probajte, uporedite sa starom, pa javite utiske na{em P~elaru!

P^ELAR, jun 2006.

259

V R U ] E P ^ E LE U P RAZN I M ] EL I JA MA SA]A UN UTAR LEGLA Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd, Apicentar, (011) 397-45-40, kulincevic@bigfoot.com

Svakom p~elaru mawe ili vi{e je poznato da p~ele odr`avaju odre|eni nivo toplote unutar p~eliweg gnezda. Bez ovakve sposobnosti ne bi mogle da opstanu u toku zimskog perioda. To posti`u potro{wom meda kao energetskog materijala, a stvarawem `ivog omota~a od p~ela formira se klube.

Unutar klubeta, krajem jeseni i po~etkom zime uglavnom nema legla, da bi se kasnije ono pojavilo. Za optimalni razvoj legla i da bi se p~ele normalno legle, neophodna je temperatura unutar klubeta od 34 °C do 35 °C. U toku leta pri visokim spoqnim temperaturama p~ele su prinu|ene da hlade leglo, {to one ~ine lepezawem na letu ko{nice.

Jedna grupa nema~kih nau~nika (Kleinhenz i Sarad, 2003) opisala je kako p~ele radilice individualno ulaze u relativno retke prazne }elije sa}a izme|u }elija sa poklopqenim leglom i tako dodatno doprinose ukupnom zagrevawu p~eliweg gnezda. Na takvom poslu pojedine p~ele se u }elijama bez pokretawa mogu zadr`ati do 45 minuta.

Obele`ene p~ele na povr{ini poklopqenog legla odr`avaju temperaturu grudi izme|u 32,2 °C i 38,1 °C. Ve}ina pra}enih p~ela radilica u posmatranom periodu napravila je po nekoliko ula`ewa i zadr`avawa u praznim }elijama izme|u poklopqenog legla, du`e od dva minuta. Temperatura grudi p~ela u momentu ulaska u }elije bila je izme|u 34,1 °C i 42,5 °C. U 83% slu~ajeva ta temperatura bila je vi{a (maksimum 5,9 °C, prose~no 2,5 °C) nego temperatura p~ela na povr{ini legla. U praznim }elijama izme|u legla, p~ele koje su proizvodile toplotu imale su sredwu temperaturu od 40,6 °C. P~ele koje su se samo odmarale u }elijama imale su temperaturu od 32,7 °C i nisu obavqale nikakvu vidqivu aktivnost.

P~ele koje su proizvodile toplotu razliko260

vale su se od onih koje su se odmarale po neprekidnim disajnim pokretima abdomena (stomaka). Prenos toplote sa povr{ine legla od strane pojedina~nih p~ela i onih unutar praznih }elija imitiran je pod kontrolisanim uslovima. Zagrevawe na leglu izaziva jako povr{insko zagrevawe poklop~i}a i do 3 °C u toku 30 minuta. Preno{ewe toplote je 1,9 do 2,6 puta efikasnije kada je toraks (grudi) p~ele u direktnom dodiru sa poklopqenim leglom, nego kada to nije. Zagrevawe unutar prazne }elije podi`e temperaturu susednih }elija sa leglom do 2,5 °C u toku 30 minuta. Rasprostirawe tako proizvedene toplote moglo se registrovati na razdaqini do 3 }elije sa leglom od mesta gde se nalazila „vru}a“ p~ela.

Ovo je izuzetno interesantno saznawe o termoregulaciji unutar p~eliweg gnezda i ulozi praznih }elija izme|u }elija sa poklopqenim leglom. Do ovog istra`ivawa, uglavnom se smatralo da dobra matica treba da zale`e svaku }eliju sa {to je mogu}e mawe presko~enih }elija. Ako je takvih }elija podosta, smatralo se da je to posledica starosti matice ili sparivawa u bliskom krvnom srodstvu, {to po nekad mo`e biti i ta~no.

Iz prikazanog pona{awa p~ela proizlazi da prazne }elije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog poklopqenog legla imaju svoju va`nu funkciju u odr`avawu optimalnog i veoma efikasnog transfera toplote na p~eliwe leglo u procesu razvi}a ispod poklopqene }elije. Prazna }elija sa „vru}om“ p~elom predstavqa pravu malu pe} iz koje se toplota {iri i boqe iskori{}ava nego kada p~ela proizvodi toplotu na povr{ini legla.

P^ELAR, jun 2006.

S L O V EN I J A

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

N A EV ROP S K I N A^ I N

Pozvan sam od strane P~elarskog saveza Slovenije da odr`im predavawe iz p~elarstva na XXIX dr`avnom p~elarskom seminaru u Cequ 26. marta 2006. godine. Iako sam oti{ao dan ranije, kako bih prisustvovao i prvom danu seminara koji je bio posve}en zakonodavstvu u p~elarstvu, zbog ka{wewa voza, delimi~no u tome nisam uspeo. Ali, dobio sam od wihovog Saveza jedan veoma va`an dokument ~ija izrada i nas ~eka uskoro: Smernice dobre higijenske p~elarske prakse na na~elima sistema HACCP. Dokument obuhvata sve {to je potrebno da p~elar po{tuje u svom radu, sa svim sistemima kontrole.

Smernice nude osnovna pravila pri uspostavqawu i odr`avawu unutra{weg nadzora na na~elima sistema HACCP. Namewene su svim p~elarima, od onih koji proizvode i prodaju med kod ku}e, do onih koji ga prodaju u trgovinama. P~elari koji imaju registrovanu prodaju meda na veliko ili na malo, a uz to prodaju i druge `ivotne namirnice, moraju da uspostave i unutra{wi nadzor na na~elima HACCP sistema za trgovine.

Smernice nisu namewene industrijskim punionicama, fizi~kim i pravnim licima koja nemaju sopstvenu proizvodwu meda i drugih p~eliwih proizvoda.

Naravno, prvo treba objasniti da je HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point System) zapravo sistem analize rizika sa kriti~nim kontrolnim ta~kama. To je preventivni sistem, koji omogu}ava prepoznavawe, ocenu, preduzimawe mera i nadzor nad mogu}im prisutnim faktorima rizika u procesu proizvodwe `ivotnih namirnica, koji mogu ugroziti zdravqe ~oveka. Plan P^ELAR, jun 2006.

HACCP je dokument koji se temeqi na na~elima HACCP, i on odre|uje postupke koje treba sprovoditi, kako bi se ostvario nadzor nad rizicima.

Ovde ne mogu da vam prevedem ceo slovena~ki dokument, jer je on po veli~ini poprili~no veliki sa jedne, a neverovatno koncizan sa druge strane. Ako bude interesovawa, ne}e biti te{ko prevesti najva`nije delove i prezentovati ih p~elarima.

Na `alost, ova tematika p~elarima nije interesantna. Osim na otvarawu, do kraja prvog dana sala nije bila naro~ito puna. Kada bi mi sad objavili ceo dokument u jednom broju P~elara, taj broj ne bi ~italo vi{e od 0,5% p~elara. Jednostavno, p~elari smatraju da je to daleko od wih, da }e oni na}i re{ewe da se iz toga izvuku i sli~no. Na `alost (ili na sre}u), varaju se.

Prene}u samo neke od zanimqivosti (mada je sve zanimqivo, pa je te{ko izdvojiti). Ambala`a za med mora biti od materijala namewenih `ivotnim namirnicama (plastika za namirnice sa sertifikatom, ner|aju}i ~elik – INOX, staklo, PVC folija za namirnice‌). Isto va`i i za drugu opremu (recimo centrifuge) koja dolazi u kontakt sa p~eliwim proizvodima. Sva oprema i prostorije moraju biti tako napravqene da se lako ~iste i dezinfikuju. Tu je i gomila uputstava koja su tako logi~na i obi~na: oprane ruke se bri{u ubrusom za jednokratnu upotrebu, pod i zidovi prostorija moraju biti pokriveni kerami~kim plo~icama ili prirodnim materijalima, plafon i plafonske obloge ne smeju se qu{titi (otpadawe), ventilacija prostorija 261

mora biti zadovoqavaju}a, mre`e na prozorima zbog insekata i sli~no. Objekat mora da bude prikqu~en na javni vodovod. Ako to nije mogu}e, p~elar mora da obezbedi zdravstveno ispravnu vodu shodno zakonu. Definisani su higijenski zahtevi za dobijawe svakog p~eliweg proizvoda. I samom izgledu p~eliwaka posve}ena je pa`wa (urednost, bez nepotrebnih stvari). Za za{titu sa}a od voskovog moqca mogu se koristiti samo na~ini koji ne ostavqaju ostatke u vosku (sir}etna i mravqa kiselina, zamrzavawe, toplotna obrada na 40 째C), a zabraweni su oni koji ostavqaju (paradihlorbenzol, naftalin). Med i cvetni prah pre prihrawivawa p~ela wime, treba analizirati na sadr`aj uzro~nika ameri~ke trule`i. Mora se voditi stroga evidencija o nabavci {e}era i poga~a, uz ~uvawe svih ra~una. U vreme sakupqawa mati~nog mle~a i propolisa ne smeju se koristiti sredstva za suzbijawe p~eliwih bolesti i parazita. Definisani su i rokovi i na~ini obrade i ~uvawa svih p~eliwih proizvoda. Tako|e i na~in puwewa ambala`e, na~ini pravqewa me{avina p~eliwih proizvoda, rastvora propolisa, vina, rakije i sir}eta od meda. Med se otkupquje samo od p~elara koji imaju potvrdu da p~elare u skladu sa ovim smernicama i da imaju uveden HACCP sistem. Tu je naravno i sistem uzimawa uzoraka meda i drugih proiz-

voda p~ela. Naravno, nije zaboravqen ni nadzor veterinarske slu`be nad zdravstvenim stawem p~eliwih zajednica.

Interesantno je da za sve propise postoje pravila koja se moraju obavezno primewivati i pravila koja se preporu~uju. Pored toga, tu je i gomila obrazaca koja se mora redovno popuwavati. Bele`i se BUKVALNO SVE. Kada ste primetili znake neke bolesti i kakvi su? Kada ste po~istili p~eliwak? Kada ste pokosili travu? Kada ste prihrawivali, ~ime i za{to? Kada ste i ~ime tretirali p~ele? ^ime ste sve suzbijali varou u posledwe tri godine? ^ime suzbijate voskovog moqca? Da li i kada mewate sa}e (maksimalno na tri godine)? Da li vrcate iz ramova sa leglom? Da li ste pre vrcawa o~istili prostoriju? Kada ~istite i dezinfikujete svu opremu (pojedina~no za svaki deo opreme)?

Za svaku aktivnost treba zabele`iti ta~an datum i sat. Jer, neko }e nekada sve to proveravati, i ne bi bilo dobro da ustanovi neku nelogi~nost. Nave{}u primer. Pre par meseci zabrawen je izvoz mesa iz Srbije u EU. Razlog nije bio lo{ kvalitet mesa ve}, prema izjavi direktora Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede dr Dejana Krwaji}a, {to neko ne{to nije zapisao kada je trebao, tj. {to nije do kraja ispo{tovan HACCP sistem!!?!

KON KURS ZA P R EDAVA^E SP OS-a 2006/2007.

Komisija za obrazovawe p~elara objavquje konkurs za predava~e SPOS-a. Kandidati za predava~e su du`ni da do 1. avgusta 2006. u pisanoj formi dostave prijavu na adresu: SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd, za Komisiju za obrazovawe.

Prijava kandidata obavezno treba da sadr`i: 1) Ime i prezime, puna adresa i telefoni, stepen stru~ne spreme, od kada je ~lan SPOS-a.

2) Potpuni nazivi tema.

3) Kratak sadr`aj tema (do 1/2 strane A4 po temi).

4) Kori{}ena literatura za pripremu tema (doma}a i strana).

5) Spisak objavqenih radova/tekstova.

6) Odr`ana predavawa u 2005. i 2006. godini (navesti udru`ewe i godinu).

7) Nastavna sredstva koja koristi pri predavawu.

Kandidati koji ne dostave potpune prijave ili ih dostave posle nazna~enog roka ne}e biti evidentirani kao predava~i za 2006/2007.

Zbog nezadovoqstva i reagovawa udru`ewa p~elara zbog velikog broja neta~nih i nepotpunih podataka u spisku predava~a od pro{le godine (naj~e{}e nea`urirani telefoni, jer se neki predava~i ne javqaju na konkurs godinama) napomiwemo da su apsolutno svi kandidati du`ni da se jave na konkurs.

Predsednik Komisije za obrazovawe, Prof. dr Jovan Kulin~evi}

262

P^ELAR, jun 2006.

XXIV NOVOSADSKO SAVETOVAWE Ponovo u dve sale! Samo, ove godine bila je neophodna i tre}a!

Ovako se ukratko mo`e opisati ipak neopisiva gu`va (kao na letu ko{nice u ovogodi{woj bagremovoj pa{i) koju su 4. marta 2006. napravili p~elari iz Srbije i okolnih zemaqa na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. XXIV Novosadsko savetovawe obele`ila je upravo nezapam}ena pose}enost, ali i odli~na i zanimqiva predavawa, kakva skoro nismo ~uli.

Najpre je dr Vladimir Mikli~ govorio o zna~aju suncokretove pa{e sa velikim brojem novih zna~ajnih podataka za sve p~elarske nomade koji ovu pa{u redovno pose}uju.

Suncokret daje oko 80 kg polena po hektaru (ili 0,3–0,6 mg po cvetu), i osim proteina sadr`i i 10% {e}era. Daje 34–102 kg meda po hektaru. P~ele najvi{e pose}uju cvetove suncokreta ujutru oko 9 i uve~e oko 17 sati, {to delimi~no zavisi i od hibrida. Prepo-

P^ELAR, jun 2006.

ru~uje i semenski suncokret, gde glavice oca cvetaju i do mesec dana, cvetawe kre}e ne{to kasnije, a p~ele treba doseliti najmawe tri dana pre cvetawa.

Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar imao je du`nost da podnese izve{taj o suncokretovoj pa{i u 2005. godini koja je dala svega 25 kg meda po ko{nici {to je skoro duplo mawe nego u 2004. Uz 29 pa{nih dana, od toga 10 ki{ovitih bez unosa, uz povremeni severozapadni vetar (6 dana) koji znatno smawuje nektarnost suncokreta u Vojvodini, vi{e se i nije moglo o~ekivati.

Gost iz Slova~ke, doc. ing. Jozef [imuth Dr Sc, je posle divnog poetskog filozofskog uvoda, najvi{e govorio o svojim istra`ivawima mati~nog mle~a i istra`ivawima drugih istra`iva~a. U mle~u je prona|en peptid royalisin koji pogubno uti~e na uzro~nika ameri~ke trule`i (Paenibacillus larvae larvae). I u humanoj medicini se pokazalo jako dejstvo antibiotskih peptida iz mle~a na promenu elektrostati~kog potencijala bakterija otpornih na antibiotike, te im prave pore u }elijskom zidu i tako ih ubijaju. Protein apalbumin 1 iz mle~a (a ima ga i u medu i u polenu i mo`e se koristiti za otkrivawe falsifikata meda putem imunohemijskih analiza) izaziva u makrofagima mi{eva produkciju citokina.

Dr Vladimir Mla|an je veoma lepo objasnio prakti~no postavqawe sumwe na nozemozu i pokazao p~elarima novi lek na bazi 263

timola protiv varoe (registracija je u toku), a o kome je P~elar detaqnije pisao u oktobarskom broju 2005. na strani 437 (Apiguard).

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a je govorila o razvoju varoe i periodima i strategiji suzbijawa. Zlatnim preparatom u borbi protiv varoe tokom avgusta, prema wenim istra`ivawima, proglasila je Super Strips, ali i naglasila da ga treba koristiti strogo po uputstvu, kako ne bi do{lo do brze otpornosti varoe zbog nepravilne upotrebe.

Mr sci. Goran Mirjani} iz Bawa Luke je govorio o razvojnim pravcima p~elarstva na primeru p~elarstva Nema~ke, jer je tamo boravio u vi{e p~elar-

skih instituta. Wegovo surovo iskreno predavawe dovelo je do potpune ti{ine u sali.

Tako je zanimqivo govorio da su p~elari bukvalno gutali svaku wegovu re~. Kako i ne bi, kada su imali priliku da vide kako se p~elari u Nema~koj i pod kojim zakonskim uslovima, {to postaje sve bitnije. Kritikovao je obrazovawe p~elara samo tokom zime, jer se u Nema~koj najboqa edukacija obavqa leti, na prakti~nim prezentacijama na p~eliwacima! Tu se razvija diskusija i poja~ava razmena iskustava, a i p~elari su slobodniji da postavqaju pitawa o nejasnim stvarima. Onima koji upotrebqavaju mravqu kiselinu koristi}e saznawe koje je otuda doneo, da prilikom nano{ewa kiseline na truleks krpu, nano{ewe treba obaviti samo na jednom mestu, a ne po celoj povr{ini, jer je tada isparavawe boqe.

ZABRAWENO SLAWE MATICA PO[TOM Obave{tavamo p~elare da je u Slu`benom glasniku Republike Srbije br.

18/2005. objavqen Zakon o po{tanskim uslugama, ~iji ~lan 29 glasi: „Zabrawen je prijem i prenos po{tanskih po{iqaka koje sadr`e… (ta~ka 3) …`ive `ivotiwe, osim `ivotiwa ~iji je prenos odre|en posebnim uslovima za obavqawe po{tanskih usluga“. U stru~noj slu`bi po{te u Kragujevcu dobili smo informaciju da nije pristigao nikakav dopunski akt kojim se navedeni posebni uslovi preciziraju, pa je samim tim slawe matica po{tom zabraweno, prakti~no jo{ od pro{le godine.

Veroqub Umeqi}

Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) – Ni{ Veterinarski specijalisti~ki institut – Ni{ organizuju

IV Me|unarodni stru~ni seminar

P^ELE NE UMIRU ZBOG ZIME

(Priprema p~eliwih zajednica za prezimqavawe i suzbijawe varoe i nozemoze) Velika luksuzna sala Doma kulture u Aleksincu, 29. jul 2006, 10.00 sati (Prva informacija) Va{i i na{i dragi gosti na seminaru bi}e: 1) Dr Antonio Nanetti, istra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo u Italiji, Bolowa (Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna), koji }e govoriti o dobro razra|enim metodama suzbijawa varoe u Evropi i o novom leku i najnovijim istra`ivawima koja poma`u p~elarima u efikasnijoj borbi protiv nozemoze, koja sve vi{e postaje globalni svetski problem.

2) Vladimir Huwadi iz Petrovaradina, profesionalni p~elar, koji }e govoriti o metodama kvalitetnog uzimqavawa p~eliwih zajednica.

Predsednik Organizacionog odbora i predsednik Asocijacije, ing. Vlastimir Spasi}

264

P^ELAR, jun 2006.

Aktivni p~elari Erdevika U Erdeviku je 24. februara 1939. (na predlog op{tinskog bele`nika Nikole Travice) osnovana p~elarska zadruga koja je radila do 8. januara 1958. Posle ovog datuma gubi se svaki trag udru`ivawa p~elara.

Inicijativni odbor od 10 p~elara je 11. no-

strirao tretirawe p~eliwih zajednica oksalnom kiselinom protiv varoe. Op{ta je ocena da je predsednik regionalne Asocijacije p~elara u potpunosti uspeo da prisutnima skine veo zabrinutosti po zdravqe u ovom postupku.

Sekretar DP „Beli bagrem“ iz Vrawa, @ika Nedeqkovi}

Bo`a Petrovi} ponovo predsednik

vembra 2000. godine odr`ao osniva~ku skup{tinu udru`ewa. Erdevik se nalazi u podno`ju Fru{ke Gore, u oazi bagrema i lipe.

Udru`ewe odli~no sara|uje sa SPOS-om, SPOV-om, mesnom upravom, {kolom „Sava [umanovi}“, lova~kim dru{tvom, {umskom upravom. Svakog avgusta, na Preobra`ewe, u Erdeviku se odr`ava velika manifestacija gde i p~elari uzimaju u~e{}e kroz prodajnu izlo`bu. Sekcija {kole raspola`e p~eliwakom od 15 LR ko{nica. Odr`ali smo niz predavawa: Vener, Reli}, Huwadi, Banxov, Plav{a, Miloradovi}… Iako smo malo udru`ewe, prikupili smo pomo} za postradale p~elare u Banatu.

Ne}ak Radivoj, ~lan UO

Skup{tina u Le{nici P~elarsko dru{tvo „Vidojevica“ iz Le{nice okupilo je 18. februara 2006. svoje p~elare i goste iz Loznice, Bawe Koviqa~e, Malog Zvornika i Prwavora na svojoj godi{woj skup{tini. Podnet je izve{taj o radu. Predavawe je odr`ala prof. dr vet. med.

Bosiqka \uri~i} o bolestima p~ela i preventivi u p~elarstvu.

Rad je nastavqen 5. marta kada je usvojen izve{taj o radu i program rada. Izvr{en je izbor Nadzornog organa i zamewen jedan ~lan Upravnog odbora na li~ni zahtev.

Tomi} Milorad, predsednik Dru{tva

Uspela demonstracija Na p~eliwaku Milorada Mladenovi}a u selu Dubnica kraj Vrawa je 21. februara 2006. ing. Vlastimir Spasi} iz Ni{a demonP^ELAR, jun 2006.

DP „Beograd“ odr`alo je 28. februara 2006. izbornu skup{tinu. Oceweno je da su glavni zadaci dru{tva realizovani.

Okupqa preko 800 ~lanova (od toga 275 je pretplatnika na P~elar). Samo u posledwem zimskom periodu odr`ana su 23 predavawa koja su bila izuzetno pose}ena.

Dru{tvo je ve} 31 godinu organizator presti`ne i najve}e p~elarske manifestacije na{e zemqe „P~elarstvo“ u Ta{majdanskom parku. Dru{tvo organizuje jo{ 9 op{tinskih izlo`bi. S obzirom na veliku op{tinsku razu|enost (preko 40 km u pre~niku), ove izlo`be ne konkuri{u jedna drugoj, ve} p~elare pribli`avaju potro{a~ima. DPB sara|uje sa gotovo svim sli~nim organizacijama. Samo po~etkom ove godine ostvarene su posete Kamenovu, Smederevskoj Palanci, Solunu (Gr~ka), a u planu su posete Prokupqu, Subotici, [urjanu (kod Bo`e Petrovi}a).

Jednoglasno su usvojeni svi izve{taji.

Izabrano je novo predsedni{tvo i aklamacijom, na jednoglasni zahtev skup{tinara, ponovo za predsednika Bo`a Petrovi}, koji zbog bolesti ~ak nije ni prisustvovao skup{tini. Ovim ~inom odato je priznawe i poverewe ovom jo{ uvek agilnom i mladala~ki inventivnom p~elarskom posleniku koji ove godine slavi 70 godina rada u p~elarstvu. Na kraju, progla{eni su po~asni ~lanovi Dru{tva: zamenica gradona~elnika Beograda gospo|a Radmila Hrustanovi} (ve} 5 godina otvara ta{majdansku izlo`bu), predsednik SO Novi Beograd gospodin @eqko O`egovi} (koji je ustupio op{tinsku salu za p~elarska okupqawa) i jo{ 48 ~lanova DPB i drugih dru{tava {irom Srbije i Republike Srpske.

M. Bukili}

Obrenova~ki jubilej DP „Obrenovac“ odr`alo je 24. decem265

bra 2005. redovnu skup{tinu, nakon koje je profesionalni p~elar iz Pe}inaca Hranislav Pavlovi} odr`ao predavawe o alternativnim metodama suzbijawa varoe. Dru{tvo je imalo dosta zavidnih aktivnosti, veliki broj predavawa i poseta okolnim dru{tvima. Posebno se zahvaqujemo DP „[abac“ i wegovom predsedniku Rajku Pejanovi}u.

DP „Obrenovac“ ve} desetak godina izdaje interni ~asopis „Obrenova~ki p~elar“, namewen uglavnom potro{a~ima. Veoma je jaka i saradwa sa lokalnom televizijom i radiom. Septembra ove godine (26. i 27.) odr`a}e se X izlo`ba p~elarstva u Obrenovcu. Aktivnosti bi bile i ve}e da postoji razumevawe od strane op{tinskog rukovodstva, jer Dru{tvo jo{ uvek nema svoje prostorije. Moramo pohvaliti Ekofond koji nam je usmeravao sredstva za kupovinu medonosnog drve}a, jer poku{avamo da pa{u pribli`imo p~elama, a ne p~ele pa{i.

Dru{tvo je 11. marta 2006. obele`ilo 30 godina postojawa i 88 godina organizovanog p~elarstva u Obrenovcu. Nakon toga, organizovana je sve~ana ve~era sa gostima iz drugog obrenova~kog dru{tva (Pale`) i DP „[abac“. Posle pozdravne re~i predsednika ^aslava Bojovi}a, obratio se p~elarima i Rajko Pejanovi}, ~lan IO SPOS-a Ma~vanskog regiona, koji je po`eleo jo{ vi{e uspeha.

Ina~e, napredni p~elari iz Grabovca (Stankovi}, Vidojevi}) su osnovali p~elarsku podru`nicu 1918. Idu}e godine isto se dogodilo i u selima Vuki}evica, Piroman, Stublina, i sve su delovale u sastavu beogradskog dru{tva. Na inicijativu profesora Mihaila Grui}a, 1938. osnovana je obrenova~ka podru`nica koja je objedinila rad svih ostalih. Prvi {kolski p~elarski podmladak osnovan je 1939.

Nakon II svetskog rata obnavqa se rad podru`nice, ali sada kao Posavska p~elarska podru`nica Srpskog p~elarskog dru{tva. Od 1976. mewa ime u Dru{tvo p~elara Obrenovac. Sa novim rukovodstvom (Jeverica Qubi{a, Pavlovi} Stevan, Dabovi} Vlastimir, Savi} Mirko, Beqinac Dragan…), po~ev od 1993. kre}e nagli uspon Dru{tva te ga SPOS nagra|uje diplomom profesora @ivanovi}a.

Jubilej UP „Sjeni~ka p~ela“ UP „Sjeni~ka p~ela“ iz Sjenice je 12. marta 2006. obele`ilo skroman jubilej. Ravno pre 25 godina u ovoj maloj varo{ici snegovitog Pe{tera, grupa entuzijasta osnovala je ovo Udru`ewe sa tada 70 ~lanova. Bilo bi pravedno da pomenemo tada{we rukovodstvo: predsednik Mahmut Mujagi}, sekretar Milenko [apowi}, blagajnik Mustafa ]u}evi} (danas jedini `ivi „svedok“ tog doga|aja), te ~lanovi odbora Blagoje Vu~ini}, @ika Mi}i}, [emso Rahi} i Vlajko [ekularac.

Od osnivawa, Udru`ewe je i{lo uzlaznom linijom. Iako mala i siroma{na, sjeni~ka op{tina je uvek imala dobrih p~elara sa ~uvenim pe{terskim medom koji se odlikuje dobrim kvalitetom. Da nije tako, ne bi na prostore Sjenice i Pe{tera hrlili mnogi p~elari iz [umadije i okolnih mesta sakupqaju}i nektar za koji se mo`e dati najvi{a mogu}a ocena.

Udru`ewe je organizator stalne izlo`be p~elarskih proizvoda u okviru poqoprivrednog sajma koji se odr`ava svakog avgusta u Sjenici.

Danas „Sjeni~ka p~ela“ okupqa p~elare i sa po 100 i vi{e ko{nica, a ima i dosta mladih koji nastavqaju tradiciju. Udru`ewe `ivi uglavnom od ~lanarine i mawe pomo}i Op{tine. Do{lo je i do donacije Mercy Corps-a koja je pomogla u opremi.

Udru`ewe {iroko sara|uje sa okolnim dru{tvima p~elara, pa i {ire. Jedna od zna~ajnijih saradwi ostvarena je i sa UP „Zlatarka“ iz Nove Varo{i, ~iji je biv{i predsednik \oko Ze~evi}, kao ~lan IO SPOSa, mnogo puta posetio na{e Udru`ewe i informisao ga o aktivnostima IO, pru`aju}i svaku vrstu pomo}i. On je preneo pozdrave i ~estitke predsednika i ~lanova IO i uru~io povequ SPOS-a Udru`ewu, ali i priznawa nagra|enima: Milo{u Vasojevi}u

Vlastimir Dabovi}, potpredsednik Dru{tva

266

P^ELAR, jun 2006.

(diploma profesora @ivanovi}a), Krstu Re~evi}u (zlatna zna~ka i zvawe „Zaslu`ni p~elar“), [efkiji Haskovi}u (zahvalnica) i [u}ru Biberovi}u (pohvalnica).

Izvr{en je i izbor novog rukovodstva, tako da je za predsednika ponovo izabran Mustafa ]u}evi}, za sekretara Milo{ Vasojevi}, a za blagajnika Qubinko Divac. U izvr{ni odbor su izabrani Murat Ba`dar, Rade Rakowac, Sead Fekovi}, Hristivoje Gobeqi}, Ramiz Hamidovi}, Hamdo Me{i}.

Nakon oficijelnog dela, lepo i korisno predavawe na temu „Specifi~nosti stacionarnog p~elarewa u brdsko-planinskom podru~ju“ odr`ao je na{ gost \oko Ze~evi}.

Milo{ Vasojevi}

Skup{tina u Malom Zvorniku DP „Matica“ iz Malog Zvornika odr`alo je godi{wu skup{tinu 18. marta 2006. Za predsedavaju}eg Skup{tine izabran je @ivan Bo{kovi}, za predsednika Dragan Duki}, i za izvr{ni odbor Ilija Jezdi}, Savo Panteli}, Milenko Petkovi} i Pero Cvetinovi}. Za delegata u skup{tini SPOS-a izabran je Jovan Jovanovi}. Usvojen je kompletan set osnovnih akata Dru{tva, izve{taj i plan rada. Uru~ena su i priznawa nagra|enima. Dr Nada Plav{a je pre skup{tine odr`ala predavawe o suzbijawu bolesti p~ela i legla.

Tomislav Tomi}

Pet godina uspe{nog rada Ovaj mali jubilej je 18. marta 2006. proslavilo UP „Omarska“ uz prisustvo brojnih gostiju iz Bawa Luke, Prijedora i Kola. Iz izve{taja predsednika Udru`ewa Drage Obradovi}a vidi se da je odr`ano 15 predavawa koje je pratilo preko 300 p~elara. ^asopis P~elar pretpla}uje 70% ~lanova. Sve vi{e ~lanova organizovano pose}uje razne

P^ELAR, jun 2006.

manifestacije i sajmove. Ponosni su na saradwu sa bratskim UP „Vaqevo“ iz Vaqeva, ~ija je osmo~lana delegacija na ~elu sa predsednikom Todosi}em prisustvovala ovom jubileju i uru~ila nam poklone vredne pa`we. Nakon skup{tine, predavawe je odr`ao Miqko [qivi}, biv{i predsednik SPOS-a. Zatim su p~elari posetili jednu od najstarijih crkava brvnara u BiH, u selu Jeli}ka o ~ijem nastanku je govorio p~elar protojerej Milenko Novakovi}. Pose}en je i manastir Gomionica iz XV veka.

Drago Obradovi}

Osnovana Asocijacija profesionalnih p~elara Srbije Osniva~ki odbor Asocijacije profesionalnih p~elara Srbije u sastavu Zoran Stojanovi}, Sla|an Ra{i} i Dragan Jevti} sazvao je Osniva~ku skup{tinu Asocijacije profesionalnih p~elara Srbije 19. marta 2006. u Kraqevu.

Po{to je Zoran Stojanovi} izlo`io ciqeve i zadatke udru`ewa, Sla|an Ra{i} je upoznao prisutne sa osnovnim elementima budu}eg Statuta udru`ewa, koji je u kra}oj raspravi delimi~no izmewen i dopuwen.

Zatim su osniva~i doneli Odluku o osnivawu Asocijacije i usvojili Statut.

Za predsednika Asocijacije je izabran Zoran Stojanovi} iz Kraqeva, za zamenika predsednika Stanislav Vener iz Kupinova, za sekretara Sla|an Ra{i} iz Beograda. U Izvr{ni odbor su izabrani Dragan \or|evi} iz Kamenova, Dragan Jevti} iz Opari}a, Zoran Radosavqevi} iz Svrqiga i Zoran Kosti} iz Krupwa.

Skup{tina je izabrala i predsednika nadzornog odbora (Lev Plu`nikov iz Stala}a), potpredsednika (Igor Ivovi} iz Kragujevca) i ~lana (\or|e Ivezi} iz Kragujevca).

Za sedi{te su odre|ene prostorije u ulici Timo~ka 6 u Kraqevu.

Asocijacija profesionalnih p~elara Srbije je udru`ewe profesionalnih p~elara Srbije sa ciqem razvoja i unapre|ewa p~elarstva kao privredne grane, promovisawa meda i ostalih p~eliwih proizvoda i ~estitosti p~elarewa i interesnog organizovawa p~elara, stvarawa uslova za izno{ewe stru~nih, nau~nih i prakti~nih znawa i iskustava i stalne edukacije p~elara i potro{a~a p~eliwih proizvoda. ^lanstvo u Asocijaciji se sti~e potpi267

sivawem pristupnice. Glavni kriterijum za pristup je p~elarstvo kao osnovna delatnost i posedovawe minimuma od 200 p~eliwih zajednica.

Asocijacija profesionalnih p~elara Srbije }e raditi u ciqu formirawa baze podataka o raspolo`ivim koli~inama meda i drugih p~eliwih proizvoda kao i wihovoj ponudi, stimulisawa prometa p~eliwih proizvoda, usavr{avawa tehnologije p~elarewa i za{tite p~ela, {irewa i unapre|ewa medonosne pa{e i ekolo{kih prostora, razvijawa saradwe sa registrovanim Centrima za selekciju i reprodukciju matica, registrovanim proizvo|a~ima voska, ko{nica, opreme, lekova, preparata i ostalim registrovanim proizvo|a~ima koji su vezani na bilo koji na~in sa p~elarstvom, stalne edukacije p~elara i potro{a~a neposredno ili putem medija u ciqu za{tite obostranih interesa, unapre|ewa saradwe sa drugim srodnim organizacijama, Privrednom komorom Srbije, a pre svih sa SPOS-om i svim udru`ewima p~elara na teritoriji Srbije.

Tako|e, Asocijacija }e neposredno sara|ivati sa nau~nim i stru~nim organizacijama. Odr`avawem predavawa i seminara pokreta}e i u~estvova}e u kreirawu zakonskih regulativa u p~elarstvu.

Svi zainteresovani za u~e{}e u radu Asocijacije mogu se javiti na telefon (036)375-336 ili (063)80-333-59.

Zoran Stojanovi}, Sla|an Ra{i}

II Festival meda u Aleksincu U Aleksincu je 20, 21. i 22. marta odr`an Drugi festival meda povodom Mladenaca, u organizaciji OTIS-a (op{tinska turisti~ka organizacija), SO Aleksinac, JKP „Rujevica“ i DP „Aleksinac“. Kao i pro{li festival, i ovaj se odlikovao lepom prodajom meda, a p~elari su ga ponudili po povoqnijoj ceni (280 dinara). Prvog dana predavawe o medu u ishrani dece i starijih osoba odr`ala je @ivka Vlajkovi}, nutricionista iz Beograda.

Upravni odbor DP „Aleksinac“

Slava u Leskovcu Tradicionalno, p~elari UP „Beli bagrem“ iz Leskovca proslavili su 25. marta 2006. svoju slavu na p~eliwaku doma}ina slave Dragoquba Stojanovi}a, p~elara sa 250 ko{nica u selu Ja{uwa, 12 km od Le268

skovca, u podno`ju Babi~ke gore. Nakon osve}ewa p~eliwaka i rezawa slavskog kola~a, p~elarima se obratio Vlastimir Stamenkovi} i upoznao ih sa babi~kom florom.

Nakon obilaska p~eliwaka i razmene iskustava, p~elari su obi{li i manastir Svetog Jovana nadomak p~eliwaka. Nakon zavr{etka restaurisawa manastira, p~elari ovog udru`ewa formira}e manastiru p~eliwak.

Dragoqub Stojanovi}

XXIX dr`avni seminar u Cequ u Sloveniji Drugi deo seminara bio je posve}en tehnici p~elarewa i novostima u p~elarewu.

Zanimqiva su bila predavawa Franca [ivica, koji je predstavio novosti sa pro{logodi{weg p~elarskog kongresa Apimondije u Irskoj, i stru~waka iz Srbije, dr Rodoquba @ivadinovi}a, koji je predstavio na~in p~elarewa nastavqa~ama sa borbom protiv bolesti. Wegov pristup temeqi se na pretpostavci da pored svih drugih uslova treba po{tovati biologiju p~ela i tako im omogu}iti maksimalni razvoj, {to je osnova uspe{ne borbe protiv bolesti i parazita.

Veliki zna~aj daje zameni sa}a, pa ga u plodi{tu mewa 50% godi{we. Na osnovu najnovijih rezultata nau~nih istra`ivawa navodi da je leglo u mladom sa}u mawe privla~no za varoe, i da se one u wemu mawe razmno`avaju. U mladom sa}u se razvijaju i krupnije p~ele koje su, uz pravilnu i optimalnu ishranu dovoqnim koli~inama perge, vitalnije i sposobnije da donesu vi{e meda, kao i da odgaje vi{e potomaka nego slabije hrawene i mawe p~ele. Wegovo predavawe je bez dvojbe bilo veoma zanimqivo za brojne na{e p~elare, jer u svom radu sa p~eliwim dru{tvima po{tuje najnovija nau~na saznaP^ELAR, jun 2006.

wa evropskih p~elarskih stru~waka, koji prou~avaju biologiju i fiziologiju p~ela.

Prisutni p~elari, kojih u nedequ na `alost nije bilo puno kao u subotu, postavqali su mu brojna pitawa, na koja je on odgovarao veoma stru~no i argumentovano, pa su ga po zavr{etku predavawa nagradili bu~nim aplauzom.

Preuzeto iz slovena~kog ~asopisa „Slovenski ~ebelar“, 5/2006.

Janez Miheli~, urednik

Predavawa doktora Sotnikova U organizaciji Komisije za me|unarodnu saradwu i finansijsku podr{ku SPOS-a, u Srbiji je od 25. marta do 2. aprila 2006. boravio dr A. N. Sotnikov iz Veterinarskog instituta za eksperimentalnu veterinu u Moskvi. Tom prilikom odr`ao je predavawa u Lu~anima, Subotici, Po`arevcu, Kraqevu, Kragujevcu, Doboju i Bawa Luci. Procewuje se da je predavawa ~ulo vi{e od 2 000 p~elara. Govorio je o suzbijawu kod nas aktuelnih bolesti p~ela, a najvi{e interesovawa izazvalo je suzbijawe varoe. Detaqe sa

rodnim postupcima… Bio je predsednik Komisije za stru~no obrazovawe p~elara Srbije 2002. godine, u kom svojstvu je napisao Program stru~nog obrazovawa p~elara Srbije za XXI vek, koji je na II kongresu p~elara Srbije iste godine usvojen kao zvani~ni kongresni dokument. Godine 2005. ustupqen je p~elarima Crne Gore koji se pripremaju za ulazak u EU i voqan je da ga ustupi i nama bugarskim p~elarima“.

Zatim sledi predavawe Jove Kantara iz koga dajemo kratak izvod zbog ograni~enog prostora: „P~ele su kroz dugu evoluciju pokazale sposobnost da pre`ive sve surovosti Prirode, prevladav{i 160 miliona surovih zima i isto toliko `arkih i su{nih leta, kao i sve kataklizme, ali su se pokazale nesposobne da prevladaju jo{ tri: 1) glad koju im name}u p~elari, 2) ~oveka i 3) varou… Zaboravite sve {to ste ikad nau~ili u p~elarstvu i po~nite da posmatrate {ta se stvarno doga|a u Prirodi…

Obrazovan p~elar zna da se p~eliwe klube u dupqi `ivog drveta, po zakonima Prirode, neprestano pomera na gore tokom zime. Samo na novom sa}u, u samo nove }elije matica pola`e jaja, a u pro{logodi{we – radilice odla`u med – iznad…“. Predavawe i odgovori na pitawa prisutnih trajali su 120 minuta.

U Kamenovu – selu p~elara

wegovih predavawa ima}ete prilike da pro~itate u jednom od narednih brojeva ~asopisa.

Milan ]irovi}

„Matica misaona imenica“ prevedena na bugarski jezik

U okviru svog obrazovno prakti~nog programa, ~lanovi DP „Beograd“ posetili su 2. aprila 2006. Kamenovo i bili gosti tamo{weg DP „Mlava“ iz Petrovca na Mlavi, podru`nica Kamenovo.

Prethodnog dana izlo`bu je otvorio predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi}, izraziv{i zadovoqstvo svojim prvim boravkom u Kamenovu. Nakon otvarawa do sada najve}e izlo`be sa preko 70 izlaga~a, zapa-

Februara ove godine u Bugarskoj je iza{la iz {tampe kwiga Jove Kantara „Matica misaona imenica“ na bugarskom jeziku.

Na Tre}oj izlo`bi P~elomanija u Dobri~u (31. mart – 2. april 2006) ova kwiga je kroz promociju prikazana bugarskim p~elarima, a predavawe je odr`ao wen autor Jovo Kantar. Dobili smo izvod sa promocije koju je vodio Georgi Georgijev: „P~elare}i iz hobija od 1977. godine, autor je stekao ne malo iskustvo… Ne preporu~uje uno{ewe hemije u ko{nicu niti uzgoj matica nepriP^ELAR, jun 2006.

269

`ena predavawa su odr`ali prof. dr Jovan Kulin~evi}, prof. dr Mi}a Mladenovi} i dr Vladimir Mla|an.

1928.

Sala Zadru`nog doma sa preko 400 mesta bila je mala za zajedni~ki p~elarski ru~ak.

Razmewene su poveqe o saradwi izme|u p~elarskih udru`ewa. Najve}i aplauz pobrao je Bo`a Petrovi} koji je dobio zahvalnicu za celokupni doajenski doprinos p~elarstvu Srbije.

M. Bukili}

Osnovana Asocijacija odgajiva~a karnike Srbije

Kako re~e predsednik Dru{tva @ivorad Lazi}, ovu izlo`bu posetilo je 5 do 6 hiqada p~elara. Kamenovo je po~elo da raste po~etkom XX veka silaskom planinaca sa Homoqskih planina u blagorodnu kotlinu Kamenova.

Sa sobom su doneli i qubav prema p~eli.

Ve} tada pre{lo se sa vr{kara na savremenije ko{nice, a i danas se, kao spomenik, ispred ku}e Vuka{ina \or|evi}a nalazi originalna @ivanovi}eva „amerikanka“ iz

U razgovoru sa predstavnikom Ministarstva poqoprivrede, Nenadom Terzi}em

270

U utorak, 4. aprila 2006. godine odr`ana je osniva~ka skup{tina Asocijacije odgajiva~a karnike Srbije na OD „Radmilovac“ Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Oblast proizvodwe matica je vrlo osetqiv segment p~elarske proizvodwe i izvor kako dobrih, tako i lo{ih osobina po p~eliwe dru{tvo i p~elara. Zato se grupa ozbiqnih proizvo|a~a, namerenih da se u skladu sa dobrom p~elarskom praksom i zakonskim regulativama izbore za razvoj, za{titu i unapre|ewe odgajivawa i selekcije matica doma}e karnike, promovisawe doma}e rase medonosne p~ele i interesno organizovawe odgajiva~a matica, stvarawe uslova za izno{ewe stru~nih, nau~nih i prakti~nih znawa i iskustava i stalnu edukaciju p~elara, kao {to je to slu~aj i u EU, odlu~ila na ovaj korak.

Ciqevi i zadaci Asocijacije odgajiva~a karnike Srbije su: formirawe baze podataka proizvo|a~a matica doma}e karnike, stimulisawe i za{tita prometa selekcionisanih matica, definisawe ciqeva odgajiva~kog programa doma}e karnike, o~uvawe autohtonog materijala doma}e karnike, usavr{avawe tehnologije proizvodwe matica, stvarawe elektronske i drugih vrsta prezentacija vezanih za Asocijaciju, razvijawe saradwe Centra za p~elarstvo, Centara za selekciju i reprodukciju matica, Reprostanica, registrovanih proizvo|a~a voska, ko{nica, opreme, lekova, preparata i ostalih registrovanih proizvo|a~a u zemqi i svetu, stalna edukacija p~elara u ciqu kori{}ewa autohtone rase p~ela, saradwa sa resornim Ministarstvima, povezivawe sa drugim organizacijama od interesa za Asocijaciju, kao {to su EURBEE, BIBBA, IBRA, IUSSI, ICPBR, Apimondija, SPOS. Glavni kriterijum za pristup Asocijaciji je registrovana proizvodwa selekcionisanih matica doma}e karnike i pravni P^ELAR, jun 2006.

akt o saradwi sa Asocijacijom. Skup{tina je nakon usvojenog Statuta izabrala rukovodstvo: predsednik mr Neboj{a Nedi}, zamenik predsednika Aneta Georgijev specijalista p~elarstva, sekretar Nenad Miti}, koji uz kolege Sr|ana Stojanovi}a i Stanislava Venera ~ine Izvr{ni odbor.

{ilo u restoranu u Ribarskoj Bawi, sa `eqom da se ponovo sretnemo, ali sada u Kragujevcu.

Rade Kostadinovi}

Prole}ni susret

Skup{tina je tako|e izabrala i predsednika Nadzornog odbora kolegu Zorana Kosti}a i ~lanove Nenada Terzi}a i Jovana U{urela. Za sedi{te udru`ewa odre|ene su prostorije u ulici Smederevski put bb, Radmilovac, Beograd. Svi zainteresovani za u~e{}e u radu Asocijacije mogu se javiti na tel. (063) 70-49-360, (011) 2615-315 lok.

240/318 ili internet adresu nedicn@agrifaculty.bg.ac.yu.

(Prema informacijama kojima raspola`emo, najve}i odgajiva~ selekcionisanih matica u Srbiji, Apicentar iz Beograda, koji odgaja 63,6% u Ministarstvu registrovanih matica, nije pristupio ovoj Asocijaciji, ne sla`u}i se sa idejom da ova organizacija deluje van SPOS-a – primedba urednika).

Mr Neboj{a Nedi}, Nenad Miti}

Ekskurzija Kragujev~ana U nedequ, 9. aprila 2006. DP „Kragujevac“ je sa 64 ~lana posetilo p~elare Stala}a i Kru{evca. Obi{li smo p~eliwak Bobija Stankovi}a sa 120 dru{tava, velep~elara iz Stala}a Leva Plu`nikova i Kru{evqanina @ike \uri}a. Posledwa dvojica kolega su nam odr`ala i predavawe o svojoj tehnici rada. Posetili smo i manastire „\unis“ i „Sveti Roman“ u kome nam je doma}in bila igumanija zadu`ena za p~eliwak.

Svo vreme ekskurzije, sa nama je bio i biv{i predsednik SPOS-a Miqko [qivi}, na ~emu mu se zahvaqujemo. Dru`ewe se zavrP^ELAR, jun 2006.

DP „Bogoqub Konstantinovi}“ iz Kru{evca organizovalo je tradicionalni prole}ni susret na p~eliwaku Milena Cvetkovi}a iz Modrice, koji broji 30 zajednica.

Upoznao nas je sa svojom tehnikom p~elarewa, a imali smo priliku i da vidimo prak-

ti~no topqewe voska na{eg gosta iz Trstenika Mirka Vilusa na wegovom topioniku.

Doma}in je organizovao i zajedni~ki ru~ak.

Nenad Marinkovi}

Kvalitet, da ili ne?

Novosadski sajam je ove godine putem na{eg ~asopisa zna~ajno poja~ao aktivnost na oceni kvaliteta p~eliwih proizvoda, {to je rezultiralo zna~ajno ve}im brojem uzoraka meda i drugih p~eliwih proizvoda koje su p~elari a i pakeri ponudili na ocenu kvaliteta. Imaju}i u vidu broj p~elara u Srbiji, ovaj broj se ipak mo`e smatrati malim, a uzrok treba tra`iti u kvalitetu p~eliwih proizvoda (!?) ili u visokoj ceni ocene kvaliteta (5 800 dinara po uzorku) ili nevrednovawu ovih priznawa. Beogradsko udru`e271

we p~elara je podr`alo ovu akciju Novosadskog sajma i donelo je odluku da svojim ~lanovima koji osvoje priznawa kvaliteta plati ocewivawe. Tri p~elara su dala ~etiri uzorka na ocewivawe i dobili su pet priznawa: Neboj{a Milenkovi} je ponudio na ocewivawe bagremov med u }upu i medovinu i dobio je dve velike zlatne medaqe i zlatnu plaketu. Borisav Rankovi} je ponudio pergu i dobio veliku zlatnu medaqu, a Sla|an Simonovi} je za kristalisan bagremov med dobio srebrnu medaqu. Veruju}i u zna~aj i vrednost ovih priznawa, BUP }e naredne godine u skladu sa opredeqewem promocije kvaliteta zna~ajnije podr`ati ovu aktivnost i poziva i ostale p~elare Srbije da u~ine isto.

BUP

Savetovawe u Surdulici UP „Matica“ iz Surdulice je 16. aprila 2006. organizovalo Savetovawe iz p~elarstva, uz goste iz Vladi~inog Hana i Vrawa.

U sali Kulturnog centra predavawa su odr`ali dr med. Rodoqub @ivadinovi}, urednik P~elara i ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije na teme: tehnika p~elarewa i moderno suzbijawe varoe. Predava~i su prikazali i kratak film o suzbijawu varoe oksalnom kiselinom, {to je mnogima pomoglo da kona~no prihvate ovo sredstvo kao lako primenqivo. Zahvaqujemo se na izvanrednim

Izborna skup{tina u Staroj Moravici UP „P~ela“ iz St. Moravice, Pacira i Krivaje je 15. aprila 2006. odr`alo izbornu Skup{tinu u Domu penzionera. Usvojena je izmena i dopuna Statuta. Za predsednika je ponovo izabran Holo Ferenc, za potpredsednike dr Sentpeteri [andor i ing. Tari Nandor, za sekretara Lestar @olt i za blagajnika Kova~ Ferenc.

Skup{tini je prisustvovao Vojislav Kapor, ~lan IO SPOV-a i predsednik Mesne zajednice St. Moravica koji su pozdravili skup i po`eleli daqi uspe{an rad.

Predsednik im se zahvalio jer su uvek bili otvoreni i spremni za saradwu. Skromnim ~a{}ewem i dru`ewem je zavr{en sastanak.

Predsednik Holo Ferenc

Slava u Ariqu Ariqski p~elari su bez premca u Zlatiborskom i Moravi~kom okrugu, a i {ire.

Kako na malo prostora opisati i do~arati ono {to se ove Svete Nedeqe na dan ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti, doga|alo u Ariqu 16. aprila 2006. godine na sedmim susretima p~elara. Tu su kao i uvek p~elari Zlatiborskog i Moravi~kog okruga, Jagodinci, p~elari iz Berana, po prvi put i p~elari Kamenova.

Doma}ini, predsednik Mari~i} i potpredsednik Topalovi} pozdravqaju goste.

Me|u gostima su predsednik SPOS-a i wegov zamenik, ~lanovi IO, Predsednik op{tine Ariqe i Predsednica skup{tine Op{tine. Tu je i kum bratimqewa sa Novovaro{anima, a i prvi kum Slave, Rade Jovanovi} iz Gorobiqa.

Na otvarawu govorio je predsednik op{tine Zoran Mi}ovi}, vidno ponosan na aktivnosti p~elara. Rekao je i da izgradwa Doma p~elara govori o velikoj `eqi da i

predavawima i strpqewu koje su pokazali da odgovore p~elarima na sva pitawa. Potrudi}emo se da ovo bude po~etak br`eg razvoja p~elarstva Surdulice, za {ta postoje izvanredni uslovi: netaknuta priroda, bogata flora i blizina Vlasine u {ta su se predava~i i sami uverili na terenu nakon predavawa.

Dragan Nikoli}

272

P^ELAR, jun 2006.

p~elari imaju svoj kutak za neophodne aktivnosti i jo{ re~e da }e Op{tina pomo}i koliko bude u mogu}nosti.

Uprili~eno je i predavawe pred prepunom salom. Predava~i: @ivoslav Stojanovi}, \oko Ze~evi} i Veroqub Umeqi}.

Ariqski p~elari su odredili da od ove godine manifestacija preraste u „Slavu p~elara“. Slavski kola~, uz prisustvo ovda{weg Sve{tenika, kum Rade i doma}in Milutin izlomi{e i uz posnu trpezu, kako carski vaqa i trebuje, poslu`i{e prisutne, a kako konobari reko{e, za trpezom je bilo preko 430 p~elara i gostiju! Po{to je doma}in objavio odluku o izgradwi p~elarskog Doma, deo prisutnih se upisao u donatore.

Kuriozitet dru`ewa bio je i orkestar p~elara Ratka Petronijevi}a iz Ariqa. \oko Ze~evi}

Slava aran|elova~kih p~elara Na redovnoj Skup{tini DP „Aran|elovac“ 23. januara 2006. dogovoreno je da se ustanovi slava Dru{tva i odlu~eno da to budu Cveti, na predlog predsednika Miodraga Bo{kovi}a. Ulogu prvog doma}ina prihvatili su Miodrag Bo{kovi}, Slavko Stevanovi} i Rodoqub Agatunovi}. U novim, lepo ure|enim prostorijama Dru{tva

i tom prilikom su obi{li Svetu Goru i manastir Hilandar. Dugo su se zadr`ali na lepo ure|enom manastirskom p~eliwaku sa

tridesetak jakih zajednica, koje su tada sakupqale bagremov nektar. P~elari su posetili i Solun, Zejtinlik, Jerisos, Uranopolis i par gr~kih p~eliwaka.

Nenad Marinkovi}

Hej, sala{i…

U organizaciji Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) i Saveza p~elarskih organizacija Vojvodine (SPOV) p~elari sa jugoistoka Srbije posetili su Vojvo|anske p~elare. Autobusom je put Vojvodine krenulo 50 p~elara iz 17 op{tinskih udru`ewa, a me|u wima je bio i predsednik Fonda za razvoj poqoprivrede op{tine Aleksinac, Radomir Stojanovi}, kome se ovom prilikom naro~ito zahvaqujemo na kontinuiranom pra}ewu aktivnosti p~elara. Predsednik Asocijacije ing. Vlastimir Spasi} se potrudio, te smo tokom putovawa u autobusu pogledali tri sasvim nova filma iz p~elarstva koje do sada nismo imali prilike da gledamo. Prvi doma}in nam je bio Holik Pavel, na ~ijem smo p~eliwaku mogli da ~u-

obavqeno je se~ewe slavskog kola~a. Za doma}ina slave u narednoj godini prihvati{e se Goran ]irovi}, Neboj{a Milanovi} i Dragan Vujanovi}. Uz skromnu zakusku i pi}e poslu`eni su svi gosti. Sve je pratila i lokalna TV „[umadija“. Popodne, u restoranu „Lova~ki uranak“ prire|en je slavski ru~ak.

Qubi{a Jovanovi}

Kru{evqani u Gr~koj ^etrdeset p~elara iz Kru{evca je od 28. aprila do 2. maja 2006. bilo u poseti Gr~koj, P^ELAR, jun 2006.

273

jemo puno interesantih podataka iz wegovog bogatog iskustva. Poseta velelepnoj Carskoj bari osta}e nam tako|e u trajnom se}awu. Sledstveni bogati ru~ak koji su organizovali p~elari Mu`qe, Zrewanina i Kova~ice bio je idealna prilika za p~elarske razgovore. Naredna destinacija nam je bio p~eliwak porodice Bugarski u Ba~kom Petrovom selu, gde smo imali izuzetnu priliku da doma}inu Nikoli ~estitamo redak jubilej, 50 godina uspe{nog p~elarewa.

cima posetili smo muzej p~elarstva @ivanovi}a i degustirali kvalitetna vina iz podruma @arka @ivanovi}a. Opro{tajni ru~ak su nam priredili p~elari Srema i Novog Sada.

Ovom prilikom se zahvaqujemo svim doma}inima na izuzetno srda~nom gostoprimstvu, a naro~ito predsedniku SPOV-a Mom~ilu Kon~aru i sekretaru Branislavu Pani}u koji su nas svuda neumorno pratili.

Vojislav Stojanovi}

Predavawe u Rijeci U organizaciji Udruge p~elara iz Rijeke u Hrvatskoj, u Rijeci je 13. maja 2006. zapa`eno predavawe iz p~elarstva odr`ao dr med. Rodoqub @ivadinovi}, urednik ~asopisa P~elar. Tema predavawa odnosila se na principe moderne tehnike p~elarewa nastavqa~ama, sa osvrtom na lokalne pa{ne uslove. U vreme predavawa kaduqa je ve} uveliko procvetala, dok je bagrem, koga u okolini Rijeke ina~e i nema mnogo, bio

Dolaskom u Sombor, ekolo{ki naj~istiji grad Vojvodine, imali smo priliku da prvo pogledamo zgradu @upanije, a zatim se dru`imo sa p~elarima DP „Ba~ka“ iz Sombora koji su nam priredili ve~eru i obezbedili preno}i{te. Za vreme ve~ere, ~elni qudi SPOV-a i RAPOJS-a razmeni{e zdravice i poklone za se}awe na susret. Doma}inima poklonismo sadnice reliktne trolisne naranxe i drena kao simbole dugove~nosti i ~vrstine (prijateqstva). Od doma}ina dobismo zbornike sa Savetovawa u Novom Sadu.

Nakon doru~ka narednog jutra, posetili smo Marinov Stevana, uglednog p~elara gde je po~eo na{ susret sa nama nepoznatim tipovima ko{nica (kle{tare), a zatim i p~eliwak Dimi} Vlade. U Sremskim Karlov-

pred precvetavawem. Predava~ nas je iznenadio i ovu lepu priliku iskoristio i da prisutnim p~elarima podeli 150 promotivnih pilot brojeva ~asopisa P~elar na latinici (100 primeraka je ve} stiglo u Rijeku zahvaquju}i dr stom. Miroslavu Farka{u iz Zagreba, ina~e ~lanu redakcije P~elara), koji je izuzetno lepo primqen uz veliko odu{evqewe kvalitetom sadr`aja i znatnim interesovawem za na~in pretplate.

Milan ^ubri}, predsednik Udruge p~elara iz Rijeke 99385 51 289-374, 99385 98 437-358

Savetovawa p~elara u BiH U Sarajevu je 15. maja odr`ano Savetovawe p~elara na temu tehnike p~elarewa i modernog suzbijawa varoe. Pred brojnim auditorijumom, zapa`ena predavawa su odr`a274

P^ELAR, jun 2006.

li dr Slavomir Popovi} i dr med. Rodoqub @ivadinovi}, urednik P~elara, u trajawu od preko tri sata.

Na Palama je odr`ano istovetno Savetovawe dan kasnije, 16. maja, sa istim predava~ima i temama. To je bila odli~na prilika da p~elari razjasne mnoge nedoumice koje su do tada imali kroz pitawa predava~ima.

Urednik ~asopisa P~elar je iznenadio sve prisutne, podeliv{i im vanredni broj ~asopisa P~elar na latinici (400 u Sarajevu i 100 na Palama). Interesovawe p~elara

za na~in pretplate je bilo veliko i urednik je potanko objasnio ceo postupak.

Momir Blagojevi}, predsednik Dru{tva na Palama

VEROVA L I I L I N E! HON ORAR ZA JE DN U STRAN U T EKSTA I ZN OSI KOL I KO I GODI[WA P R ETP LATA NA P ^ ELAR! P I[I T E ZA P ^ ELAR! IN MEMORIAM Radosav Dimitrijevi} iz Puhova (1932–2006) nije bio od onih koji mnogo govore a malo rade, koji po svaku cenu svoj stav name}u i misle da najvi{e i najboqe znaju. A znao je mnogo, skroman bio, tiho `iveo i iznenada nas napustio.

Svakoga je uvek saslu{ao i podu~io i svakome pomogao. Zaqubqenik u p~ele, jedan od prvih sele}ih p~elara u Draga~evu, znalac, velikan. S dubokim po{tovawem ga pomiwe Dru{tvo draga~evskih p~elara.

Damqan Dramli} Dragi{a Jovanovi} (1925–2006), p~elarska legenda dru{tva p~elara „Mlava“ iz Petrovca, preminuo je po~etkom marta. Posle u~e{}a u NOR-u izgra|ivao je mnoga mlavska sela.

Opismenio mnoge |ake, usmerio ih na prave puteve, formirao mnoge p~eliwake, uticao da mnogi budu pravi qudi.

U Kamenovu mu je u tome pomagao brat, tako|e u~iteq, Peri{a. Izgra|ivali su selo i najvi{e do dana{wih dana u~inili za razvoj Kamenova i okoline, po svim segmentima `ivota i `ivqewa. U penzionerskim danima odr`avao je i brinuo za manastirske p~eliwake u Vitovnici i Gorwaku.

U domu za nezbrunutu decu „Mladost“ u Kragujevcu formirao je mali p~eliwak i decu obu~avao p~elarstvu. Ceo svoj `ivot, neka ostane zapisano, posvetio je deci, p~elama, p~elarstvu, qudima. Za sve ovo, hvala ti, stari dobri u~o!

Aca @ivoti} iz Kamenova Ili} Vuka{in iz Lebana preminuo je 2005. u 74. godini `ivota. Prva znawa iz p~elarstva stekao je u Sredwoj {umarskoj {koli u ^a~ku, a qubav i sklonost nasledio je od svoje babe iz sela Pridvorice, wegovog rodnog mesta. Jedan je od osniva~a Dru{tva p~elara u Lebanu 1972. od kada je redovan ~lan Dru{tva. Vi{e puta je biran i za predsednika. Kao vrstan poznavalac p~eliwih bolesti, bio je ovla{}en da vr{i preglede p~eliwih dru{tava na teritoriji op{tine.

Uvek }emo ga se se}ati kao dobrog druga i saradnika u razvoju p~elarstva. Neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „Jablanica“, Lebane

P^ELAR, jun 2006.

275

Miqi} Miju{ko preminuo je 10. marta 2006. u 87. godini `ivota. Bio je najstariji p~elar svog kraja, bavio se p~elarstvom od 1948. sa 80 zajednica. Wegovi u~enici danas su vrsni p~elari. Sin Dragan i unuci nastavi}e tradiciju bavqewa p~elarstvom. Neka mu je ve~na slava i hvala.

DO „Sreten Axi}“, Trstenik

Petar Jovanovi} preminuo je u 81. godini `ivota. ^lan je Udru`ewa skoro od osnivawa, od 1954. godine. Aktivni je u~esnik svih p~elarskih zbivawa u ovom kraju. Za svoje rezultate nagra|en je 2003. od SPOS-a zlatnom medaqom i zvawem Zaslu`ni p~elar. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Udru`ewe p~elara „Timok“, Zaje~ar

Slobodan Mileti}, na{ drug, kolega i biv{i predsednik DP „Ivawica“, posle duge i te{ke bolesti, preminuo je u 71. godini `ivota. P~elarstvom se bavio preko 40 godina, a svoje iskustvo nesebi~no prenosio drugima. Nosilac je Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~elar i diplome „profesor Jovan @ivanovi}“. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava i hvala.

Vlade Mari~i}, DP „Ivawica“

Du{an @iki} iz Ni{a, po~asni ~lan DP „Matica“, preminuo je u 79. godini `ivota. Osta}e nam u se}awu kao plemenit ~ovek, vrstan pedagog i nadasve iskusan p~elar. Dao je pun doprinos razvoju p~elarstva jugoisto~ne Srbije. Kao predava~ SPOS-a vi{e od 20 godina, prenosio je p~elarima neophodna znawa. Samo ~etiri dana pre iznenadne smrti, tokom posete predsednika DP „Matica“, obavestio ga je da je za sve ~lanove Dru{tva pripremio sadnice trolisne naranxe, ali ga je smrt spre~ila da ispuni svoju `equ. O~igledno da ga entuzijazam nije napu{tao do posledweg dana `ivota.

Nosilac je zvawa Zaslu`ni p~elar i diplome profesora @ivanovi}a. Neka mu je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za p~elarstvo.

DP „Matica“ Ni{, Jovi} Tomislav Preminuo je ^aslav Madi} (25. 8. 1925 – 26. 2. 2006), dugogodi{wi ~lan i biv{i predsednik UP „Ni{“, koji je mnogo u~inio za razvoj i unapre|ewe p~elarstva u ni{kom kraju. Bio je i ~lan predsedni{tva SPOS-a. Dobitnik je priznawa Zaslu`ni p~elar. P~elarstvom }e nastaviti da se bavi wegov zet Slavoqub. zanimqivo je da je ^aslav imao dva prijavqena patenta, koja se odnose na regulisawe prolaza p~ela. Regulator prolaza p~ela je nagra|en diplomom na „Tesla festu“ u Novom Sadu 2004. godine. Neka mu je ve~na slava i hvala.

UP „Ni{“, Tugomir Kosti} Zauvek je iz na{ih redova oti{ao najstariji p~elar i doajen p~elarstva u Vrbasu, Dort Filip (1934–2006). Mnogim generacijama p~elara bio je uzor i u~iteq. Imao je strpqewa da svakog od nas saslu{a i da pravi savet. Bio je pedantan, smiren, radan i sistemati~an. Po struci vrsni stolar, sam je izra|ivao p~elarsku opremu. Wegov uzorni p~eliwak je uvek izgledao kao na izlo`bi. Okupqao je oko sebe mlade p~elare, podu~avao ih, poklawao im rojeve. Kao takav, biran je na najodgovornije funkcije koje je predano i po`rtvovano izvr{avao. Neka mu je ve~na slava i hvala za wegov trud i rad na poqu p~elarstva.

Op{tinska organizacija p~elara Vrbas, Mile Savi}

U svojoj 81. godini `ivota preminuo je Petar Vesi}, jedan od najpoznatijih p~elara UP „Budu}nost“ iz Lazarevca. Nosilac je mnogobrojnih priznawa. Bio je veliki qubiteq p~ela, u~iteq mladima. Wegovo ime ostaje da `ivi me|u p~elarima Lazarevca.

Cveji} Radisav, UP „Budu}nost“ Lazarevac

U 69. godini tragi~no je preminula diplomirani pravnik Qubinka Stanojevi}, ~lan UP „Timok“ iz Zaje~ara. Bila je vi{egodi{wi ~lan rukovodstva udru`ewa, veliki zaqubqenik u p~elarstvo, ali i odana supruga, majka i baka. Neka joj je ve~na slava.

UP „Timok“, Zaje~ar

276

P^ELAR, jun 2006.

P ^ ELARSKA BERZA

P^ELAR, jun 2006.

277

278

P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006.

279

280

P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006.

281

282

P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006.

283

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i.

Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 284

P^ELAR, jun 2006.

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, jun 2006.

285

Du{an Miri}, Belanovica 014/89-769 063/80-76-142 dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM MARK-KOM Belanovica Belanovica

286

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obele`avaju.

Mogu}nost isporuka po{tom ili li~nim preuzimawem.

P^ELAR, jun 2006.

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705 Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.

Brzan. 034/861-137, 063/8926-030 Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

P^ELAR, jun 2006.

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4 PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507 Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78 Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313 Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve.

Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320 Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187 MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI, KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA, ANTIVAROZNE – @I^ANE PODWA^E, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{a Stevanovi}, Kragujevac.

034/372-474, 064/308-111-6 Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

287

TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliweg dru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

Rojeve i dru{tva – prodajem na LR ramovima – bez ko{nice krajem maja. 021/843-515

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Prodajem rojeve na 5 i 8 LR ramova. Sveta Ili}. 063/12-74-404

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36 NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U P^IWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666226; Igor, 063/8-1111-66 Prodajem autoprikolicu sa 10 LR dru{tava.

024/555-861, 063/869-555-8 Prodajem 10 komada A@ ko{nica sa p~elama.

Cena povoqna. 026/512-158 Prodajem oplo|ene obele`ene matice.

Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}.

018/320-300, 063/867-1550

Prodajem p~ele u LR ko{nicama. 65 evra.

Stevan. 011/616-078, 064/223-13-95 Prodajem rojeve na LR okvirima. Mi}i} Mla|en. 0230/31-281, 063/543-189 Prodajem mlade, oplo|ene, obele`ene matice – 400, LR petoramne rojeve – 2 100. Goran ^akardi}, Lazarevac. 064/38-32-512, 011/812-04-91 Prodajem p~elarsku prikolicu Dubrava Sremska Mitrovica sa p~elama. 4 000 evra.

014/61-098 Autobus na prodaju TAM 260 KS, 1987. god, 12 met. du`ine. Pogodan za p~elare, ISPRAVAN. Hitno i povoqno.

013/651-199, 063/224-846 Prodajem med i polen. Damjanovi} Dragan.

064/419-1395

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve.

Bojovi} Stojadin, Po`ega.

031/811-810, 064/317-1297

HITNO! TAM 5000 registrovan 41+6 A@ GROM sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Prodajem paketne rojeve i na ramovima LR i DB. Raca. 011/8120-773, 063/8094-976

Prodajem odli~ne FARAR ko{nice p~elama. 034/710-952, 064/19-23-167

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377 Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LR i DB ramovima. Jon~i} Zoran, Lapovo.

034/851-483, 063/88-71-402 Prodajem paketne rojeve.

037/813-075, 063/888-14-12

^aja,

Stala}.

Prodajem 20 dru{tava na LR ramovima bez ko{nice. 021/843-857

sa

Prodajem kamion sa 60 A@ ko{nica. Plati{a Bo{ko, Sur~in. 064/2715-293 Prodajem lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo. 034/852-045, 064/14-22-767 MARINKO - MALI ZVORNIK: matice, rojevi, kontejneri LR tipa.

015/471-386, 064/341-7277 Prodajem p~ele na LR ramovima sa i bez ko{nica. 022/428-829

Prodajem autobus TAM sa p~elama A@ 44 komada. 022/551-198

Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|ene matice. [aqem pouze}em. Mi}a Trailovi}.

018/242-157, 064/263-50-90

Prodajem LR rojeve, oplo|ene matice, period jun–jul. 011/27-55-66-3, 064/26-24-29-2

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sa p~elama. Slobodan, Svilajnac. 035/322-906

Prodajem oplo|ene matice. paketne rojeve 1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav, Lazarevac. 011/8125-064, 19–21h, 063/88-07-212

Prodajemo matice i rojeve. [aqemo i po{tom.

Milovan i Radovan, Dowi Kr~in. 063/700-1983, 035/722-720

288

P^ELAR, jun 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 NAJVE]I SIGURNO NISMO! A da li smo najboqi? Proverite nas kupovinom testiranih matica iz 2006. godine. Dragan.

017/22-786, 063/420-958

Prodajem NICOT-e, MATICE, ROJEVE, SOLARNO–ELEKTRI^NE TOPIONIKE, PAPIRI]E ZA ZADIMQAVAWE. Marko.

064/14-38-568

Veoma povoqno prodajem oplo|ene testirane obele`ene matice. Vlada.

016/215-575, 064/24-12-515

Prodajem ko{nice sa p~elama (DB – 2 nastavka). 011/3245-818

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.

022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem rojeve – prirodne ili na LR ramovima – 30 evra. 013/372-264

Prodajem 10 LR ko{nica sa ramovima i voskom, kao nove, centrifugu i ostali pribor.

011/244-26-25

Prodajem nove ko{nice, lipove ramove (sklopqene, o`i~ene), novu prikolicu 3t. sa 28 regala za nastavqa~e.

025/744-061, 064/299-80-55

Prodajem LR dru{tva i rojeve u junu, julu i avgustu. 026/612-395

Prodajem faceliju „JULIJA“. 022/264-539

Prodajem matice, paketne rojeve, rojeve na LR i DB ramovima. Nestor, Lapovo.

034/853-912, 064/43-76-469

PRODAJEM ROJEVE, paketne, na LR i DB ramovima, KOMPLETNA DRU[TVA. Ivan Brki}, Kru{evac. 063/83-66-349, 037/67-13-27

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218