pcelar_maj_2006 by ZLATNA-DOLINA

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA.

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Predsednik SPOS-a

Saradwa sa ~asopisom

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràj tekstova odgovaraju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani:

P~eliwak JP Srbija{ume iz Leskovca Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. Slavomir Popovi}

PISMO P^ELARIMA ZA MAJ

196

Veroqub Umeqi}

Mrkailo \ura|

SA KOLIKO PÊLIWIH DRU[TAVA, KADA I KAKO ZAPOÊTI PÊLAREWE? 200 Mrkailo \ura|

PROIZVODWA MEDA U SA]U SIMULIRAWEM ROJEWA

202

Milutin Stevanovi}

PRIPREMA ZA BAGREMOVU I SUNCOKRETOVU PA[U I PROIZVODWA RANIH ROJEVA

204

Petar @. \ergovi}

PRIRODNI ROJ DONOSI SRE]U?

208

Nenad Radosavqevi}

KAKO P^ELARIM PRE BAGREMOVE PA[E

209

Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE

210

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA MAJ

Izdvajamo iz sadr`aja

214

PROIZVODWA MEDA U SA]U SIMULIRAWEM ROJEWA 202 P~elari malo pa`we posve}uju dobijawu meda u sa}u, iako to mo`e biti veoma isplativa proizvodwa. Ali, za dobijawe visoko kvalitetnog meda u sa}u, potrebno je mnogo znawa i jo{ vi{e iskustva! Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE 210 Samo onaj ko nikada nije u ko{nici imao vrhunsku maticu ne zna kakva je wena vrednost. Dobra matica i dobra pa{a su garant visokog prinosa meda. Saznajte detaqe o nekim koracima na putu do dobre matice od jednog od najve}ih odgajiva~a matica kod nas. Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU USPE[NO SPARENIH MATICA 216 Ne treba uvek poznavati samo najboqe na~ine rada. Ponekad treba znati i kako izgleda ono {to je lo{e. Zato iz ovog teksta nau~ite kako izgleda lo{ oplodwak za matice!

Zoran Markovi}

UZGOJ MATICA NA MOJ NA^IN

215

Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU USPE[NO SPARENIH MATICA

216

Dejan Krecuq

GAUCHO NA POQIMA!

218

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219 Miroslava Bojovi} Man~i}

VI[E OD BRA]E

222

Du{an Miri}

BEZ OBZIRA DA LI MISLITE DA MO@ETE ILI NE MO@ETE, U PRAVU STE! P^ELAR, maj 2006.

224

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219 Verujemo da }e vas ovaj kalup kona~no ubediti da proizvodite mle~! 193

Re~ urednika Kao {to vidite, gomilaju se inicijative za uspe{niju i sigurniju prodaju meda. Ovih dana je pedesetak na{ih p~elara posetilo gr~ku kooperativu p~elara u gradu Nikiti. Iako su se razo~arali snagom p~eliwih zajednica koje su videli, odu{evili su se organizacijom i otkupnom cenom meda od 3,5 evra. Ta vest zvu~i lepo. âk veoma lepo. Ali, zaboravqamo da Grci decenijama preplavquju Evropu informacijom da je wihov med najboqi u Evropi. Zatim zaboravqamo da su oni ve} u Evropskoj Uniji, {to ne mora ni{ta da zna~i, ali u ovom slu~aju zna~i, jer su u woj dugo i pametno rade. Mi bi smo èleli da svet zna za kvalitet na{eg meda, a da u takvu marketin{ku kampawu ne uloìmo ni{ta. U jednom od prospekata posledweg kongresa Apimondije odrànog u Dablinu pro{le godine, svoj med reklamirala je samo jedna jedina zemqa – Turska. Nas naravno nije bilo. Jedino smo se predstavili kroz englesko izdawe na{eg P~elara, gde se reklamirala jedina na{a firma koja ima izvozni broj za izvoz meda u EU i koja je dobila sertifikat za HACCP sistem, Agrofrost iz Zavlake (015/692-144). Telefon sam vam dao iz samo jednog razloga. Pozovite ih i pitajte za{to masovno ne izvoze med iz Srbije u EU. Iako ima vi{e razloga, glavni je niska cena od oko 1 evra, po re~ima vlasnika. Malo, re}i }ete. Jeste, ali nad tim ne vredi plakati. Zapitajmo se za{to je to tako. Mo`da zato {to mi èlimo da nas neko drugi reklamira, da neko drugi pri~a po svetu o kvalitetu na{eg meda, da neko drugi uloì novac da bi mi prodali med. To se ne}e desiti. Znam, sada ve} {krgu}e zubima moj prijateq Zvonimir Vasi} iz Leskovca, sada ~lan IO SPOS-a. Jer, on nikako ne voli da ~uje kako je svetska cena meda za nekoga niska, a za nekoga zadovoqavaju}a. Kaè da to ne treba pri~ati p~elarima i pla{iti ih ili {ta ve}… A dokle da beìmo od istine? Dok drugi koriste priliku i prodaju Evropi svoj med, a ne na{? Dok tako ~ekamo i gubimo vreme, boqe bi bilo da {to pre shvatimo gde nam je pravi put. I odmah da kaèm, da ne bude zabune: to nije put nevi|enog prosperiteta! Nego jedini, po{to drugog puta nema. Hteli smo kapitalizam, imamo ga. Sada mu se treba prilagoditi. Da ne kaète da 194

Misao meseca Qudi koji tvrde da ne{to ne moè da se uradi, ne treba da ometaju one koji to ve} rade. sam pesimista ili tako ne{to, prene}u vam tekst iz rubrike Re~ urednika u ~asopisu Poqoprivredni list: „Polako se vr{i diferencijacija na komercijalna i nekomercijalna gazdinstva. Neki to vide kao diferencijaciju, a neki kao raslojavawe. Verovatno je u pitawu i jedno i drugo. Jedno kao pozitivan proces, a drugo kao negativan. Bitno je shvatiti da su oba nezaustavqiva i prepoznati sebe u tome i na}i svoje mesto. [ta to zna~i? To zna~i da onaj ko ima 3 hektara zemqe ne}e se mo}i baviti ratarstvom. Dogodine ni onaj ko ima 5 hektara, za tri godine ni onaj ko ima 10 hektara, za nekoliko godina ni 20 hektara ne}e biti dovoqno za ~istu ratarsku proizvodwu. Granice se pomeraju iz godine u godinu i samo onaj ko to bude mogao da prati do nivoa dostizawa evropskih farmera }e opstati. To je diferencijacija. Isto tako to zna~i da onaj ko ima 20 ari malina, dogodine ne}e mo}i ìveti od toga. Hektar jabuka, hektar vinograda, jutro plastenika, 5 krava, 30 ovaca, 50 sviwa u tovu. Za takve doma}ine smo govorili da su imu}ni, a za godinu, dve od toga ne}e mo}i da se ìvi. Opsta}e onaj ko ukrupni proizvodwu, pove}a prinose, uve}a stado, udruì se, na|e trì{te. Ko to uspe dobi}e i dràvne podsticaje, kredite, premije, regrese. I to je diferencijacija. Ko ne uspe da uhvati prikqu~ak – propa{}e. To je raslojavawe. Surovo, ali istinito. Za ove druge brigu }e preuzeti dràva. Socijalni programi, pomo} stara~kim doma}instvima i sl. Para naravno nema, pa ne o~ekujte previ{e. Dràva mora voditi svoju politiku. Wu diktiraju finansije. Doma}e i strane. Ove druge vi{e. Zato moète o~ekivati da nakon registracije poqoprivrednih gazdinstava, {to je postavqeno kao osnovni uslov za pristup bilo kojoj vrsti dràvne pomo}i, budu propisani i drugi uslovi (minimalna povr{ina pod nekim usevom za koju moète ostvariti premiju, minimalan broj junadi u tovu). PÊLAR, maj 2006.

Za{to vam ovo sve pi{em na ovaj na~in? Da bi shvatili procese koji se upravo de{avaju i koji }e se jo{ brè de{avati idu}e godine. Da shvatite {ta }e se desiti, jer oni koji budu shvatali {ta se desilo, za wih }e biti kasno. Zato, ako imate mawe od {ezdeset godina, ako èlite da se bavite poqoprivredom, ako imate naslednike za svoju poqoprivredu, ne {pekuli{ite oko registracije svog gazdinstva. Ve} danas, ako se niste registrovali, vi za ovu dràvu ne postojite kao poqoprivrednik, ne moète ostvariti pravo na nijednu meru za unapre|ewe poqoprivrede i sami ste sebe diskvalifikovali iz utakmice. No, sama registracija jo{ ne zna~i da }ete uspeti i opstati. Ali, u mnogim zemqama u na{em okruèwu, ba{ podsticaji za unapre|ewe poqoprivrede, premije i sli~no predstavqaju ta~ku preloma na kojoj poqoprivredna proizvodwa postaje rentabilna. Zna~i, ako èlite da nastavite da se bavite poqoprivredom, morate u}i u „ma{inu“. A onda, neka vam je Bog u pomo}i. U~ite od boqih, radite vredno, donosite racionalne odluke. (Dipl. ing. Violeta Margeti}, glavni urednik)“ Treba li da kaèm da ve}i deo gorwih navoda vaì i za p~elarstvo. Vreme velikih profita je iza nas. Poqoprivredna, pa i p~elarska proizvodwa, sve vi{e nosi}e zahtev za ve}om i masovnijom proizvodwom (ve}i broj ko{nica), mawom zaradom po jedinici proizvoda, a mawim, istim ili mo`da ve}im prihodom (ako radite najboqe {to se moè) od sveukupnog rada. Zna~i, budu}nost je u ukrupwavawu p~eliwaka, niòj proiz-

vodnoj ceni meda, i ne{to niòj maloprodajnoj ceni. Znam ja dobro {ta }ete sada re}i. Re}i }ete da je med 2002. godine bio 250 dinara, a litar benzina 25 dinara. Sada je med 300 dinara, a litar benzina 85 dinara. I {ta onda? Vredi li da se svi okupimo na Terazijama i da pla~emo nad svojom sudbinom? Ne, mora}emo da traìmo re{ewa. Dok nije zaista uspeo, Henri Ford je bankrotirao 5 puta, banke su mu svih 5 puta prodavale porodi~nu ku}u. Ali je imao ciq i uspeo je. Imate li vi ciq, ili }ete i daqe da àlite svoju sudbinu? Procesi koji su u toku su sada nezaustavqivi. Otvorili smo Pandorinu kutiju, a sada nam se ne svi|a {ta iz we izlazi. Mislili smo da je ta pri~a samo mit, i da Pandora nije lo{e pro{la. Izvinite {to sam ovo morao da vam kaèm. Ali, ako posle ovog uvodnika stavite prst na ~elo i zamislite se, bar }u znati da }ete mi biti zahvalni kroz desetak godina. Na sre}u, u celoj ovoj surovoj finansijskoj analizi, postoji jedna svetla zvezda. Koja? Nikada i niko vam ne moè zabraniti da gajite izvestan broj p~eliwih zajednica i da uìvate u wima. Ali, ako èlite da zaradite, e to je ve} druga pri~a koja zahteva mnogo upornosti, jo{ vi{e rada, a najvi{e znawa. Trudi}emo se da vam znawe ponudimo kroz P~elar. Trudi}emo se da ubudu}e objavqujemo vi{e tekstova koji }e upu}ivati na ekonomi~nije i racionalnije p~elarewe sa smawenim tro{kovima proizvodwe. Pozivamo sve one koji su u tome delimi~no ili potpuno uspeli, da napi{u kako.

Po{tovani p~elari, Na osnovu odluke IO SPOS-a, poklawamo vam nalepnice za unutra{we staklo va{eg prevoznog sredstva (automobil, kombi, kamion). Ideja je da nalepnice budu za{ti}ene od klimatskih uticaja, a da stalno svima govore da vozilo pripada p~elaru. U kompletu se nalaze i dve velike nalepnice sa natpisom „Prevoz p~ela“ koje treba zalepiti na plo~u providnog pleksiglasa i pri~vrstiti na vozilo za selidbu ko{nica. Ove godine }e svaki ~lan SPOS-a dobiti luksuznu ~lansku kartu kojom }e se legitimisati pred kolegama i potro{a~ima. Pozivamo predsednike dru{tava i udruèwa da se odmah jave sekretaru SPOS-a Predragu Martinovi}u na telefon 011/2458-640 kako bi aùrirali podatke zbog eventualne promene predsednika i dogovorili se oko preuzimawa ~lanskih karata za sve ~lanove SPOS-a u wihovoj organizaciji. PÊLAR, maj 2006.

195

P I S M O P ^ E L AR I M A

ZA M A J Slavomir Popovi} ul. Save Kova~evi}a br. 38 11000 Beograd

Za mnoge p~elare, naro~ito za one koji imaju mali broj p~eliwih dru{tava i koji p~elare stacionarno, bagremova pa{a je jedina glavna pa{a i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji uti~u na dobre prinose meda u ovoj pa{i, a zavise od znawa p~elara su: – jako p~eliwe dru{tvo i pogodna starosna struktura p~ela u wemu; – prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i istovremeno {to mawe otvorenog legla za vreme glavne pa{e ({to sa druge strane pove}ava rizik za rojewe); 196

– suzbijawe pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne pa{e; – dovoqno medi{nog prostora sa izvu~enim sa}em; – dobra ventilacija za vreme glavne pa{e; – brojnost p~eliwih dru{tava na jednoj lokaciji i wihova udaqenost od glavne pa{e i – izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa u glavnoj pa{i. Jako p~eliwe dru{tvo i kvalitetna starosna struktura u wemu su bitni za dobre prinose. Svaki p~elar zna da samo jaka p~eliwa dru{tva daju dobre prinose meda. O tome {ta je jako p~eliwe dru{tvo u na{im P^ELAR, maj 2006.

uslovima p~elarewa postoje dva mi{qewa. Jedno, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje u glavnoj pa{i ima oko 60 000 p~ela. Drugo, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje ima 45 000–50 000 p~ela u glavnoj pa{i. Oni koji zastupaju mi{qewe da je optimalan broj p~ela u bagremovoj pa{i 45 000–50 000 p~ela, polaze od ~iwenice da se sa na{om maticom, u na{im uslovima p~elarewa, uglavnom ne moè da obezbedi vi{e od navedenog broja p~ela u jednoj ko{nici i da je taj broj p~ela dovoqan da se postignu visoki prinosi meda. Oni koji zastupaju mi{qewe da jako p~eliwe dru{tvo u glavnoj pa{i treba da ima oko 60 000 p~ela, kao argumente navode da ono {to moè jako p~eliwe dru{tvo, ne moè slabije, a ve}i broj p~ela ne moè da smeta. U na{im uslovima p~elarewa ~esto za vreme bagremove pa{e mogu da nastanu lo{i vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobrawe dovoqno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka p~eliwa dru{tva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Prate}i iskustva p~elara objavqena u ~asopisu P~elar moè se uo~iti da najve}i broj p~elara smatra da jaka p~eliwa dru{tva u glavnoj pa{i treba da imaju oko 60 000 p~ela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva p~elara i primeniti odgovaraju}u tehniku p~elarewa koja obezbe|uje da se na oko 15–20 dana do bagremove pa{e p~eliwa dru{tva maksimalno razviju i da tada imaju najmawe 10 ramova sa leglom u LR ko{nici (ili 8 ramova u DB ko{nici) da bi u bagremovu pa{u u{la sa dovoqno p~ela i ostvarila visoke prinose meda ako su pa{ni uslovi povoqni. Kvalitetna starosna struktura p~ela u p~eliwem dru{tvu je zna~ajna za ostvarivawe dobrih prinosa meda u glavnoj pa{i. Neki istraìva~i tvrde da u intenzivnoj pa{i treba da bude oko tri puta vi{e ku}nih p~ela (starih najvi{e do 20 dana) od p~ela izletnica, a pri tihoj pa{i, u kojoj i izletnice vr{e poslove ku}nih p~ela (skladi{tewe nektara u sa}e, koje u jakoj pa{i obavqaju ku}ne p~ele – primateqice nektara), treba da bude dva puta vi{e izletnica od ku}nih p~ela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pa{u spoje npr. dva p~eliwa dru{tva sa po oko 30 000 p~ela, ili {to je jo{ nepovoqnije, tri sa po oko 20 000 p~ela, bez obzira {to tako spojena p~eliwa dru{tva ulaze u glavnu pa{u sa oko 60 000 p~ela, od visokih prinosa meda ne}e biti ni{ta, jer PÊLAR, maj 2006.

starosna struktura p~ela u ovakvom dru{tvu nije odgovaraju}a. P~elar ne moè da obezbedi odgovaraju}i odnos broja mladih p~ela i p~ela izletnica spajaju}i p~eliwa dru{tva po svom naho|ewu, ne vode}i ra~una o fazama razvoja p~eliwih dru{tava. Kvalitetna starosna struktura u p~eliwem dru{tvu se postiè ako se p~eliwa dru{tva zazime sa preko 20 000 p~ela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja p~eliwih dru{tava za bagremovu pa{u (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno polaè jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne pa{e i na oko 30 dana do sredine glavne pa{e, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvu~enim sa}em, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica {to pre zaleè i da se iz wih izlegu ku}ne p~ele i p~ele koje }e poklapati med. P~elari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se p~eliwa dru{tva dobro razviju za bagremovu pa{u sa skladnom starosnom strukturom p~ela, po~etkom maja (na 7–10 dana pre bagremove pa{e) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ublaè, ako p~eliwa dru{tva poja~aju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i p~elama i ako p~eliwa dru{tva za glavnu pa{u formiraju (u LR ko{nici) kao na slici 1: – na podwa~i je plodi{te sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvu~enim sa}em (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida ko{nice (RM–P); – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa letom, a na mati~noj re{etki je nastavak sa preostalim leglom; ako je p~eliwe dru{tvo veoma jako, kao tre}i nastavak se postavqa polunastavak; – p~ele koje se legu iz legla iznad mati~ne re{etke koriste leto na mati~noj re{etki. Prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i {to mawe otvorenog legla za vreme bagremove pa{e bitno uti~e na visoke prinose meda jer: – ako nema matice u p~eliwem dru{tvu za vreme glavne pa{e, instinkt za sakupqawe nektara naglo opada, prekida se lu~ewe voska i izrada sa}a, a negovawe legla je veoma lo{e; – ako se na po~etku glavne pa{e odstrani matica i pusti da same p~ele odneguju maticu, prinos meda opada i za tre}inu; 197

â&#x20AC;&#x201C; ako se na po~etku glavne pa{e stara matica zameni mladom, prinos se u glavnoj pa{i znatno uve}ava (prema nekim autorima i do 50%). Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj pa{i direktno uti~e na smawewe prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahteva angaòvawe znatnog broja p~ela koje onda ne u~estvuju u sakupqawu i preradi nektara. Najboqe bi bilo da se za vreme bagremove pa{e omogu}i matici da nosi jaja koliko moè ({to znatno uti~e na smawewe verovatno}e pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude {to mawe otvorenog legla u p~eliwem dru{tvu. Ima vi{e tehnika p~elarewa pomo}u kojih se to moè posti}i, a jedna od wih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smawuje i mogu}nost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove pa{e. Prisustvo dovoqnog medi{nog prostora i praznog izvu~enog sa}a u bagremovoj pa{i direktno uti~e na ve}i prinos meda. Ve}i medi{ni prostor stimuli{e ve}i broj p~ela da unose i prera|uju nektar. Ina~e, treba voditi ra~una da p~ele razme{taju uneti nektar na tri puta ve}oj povr{ini nego {to je to potrebno za sme{tawe meda. Prazno sa}e stimuli{e p~ele na ve}i unos. Uvek je boqe imati vi{ak, nego mawak izvu~enog sa}a u ko{nici. Za jedno jako p~eliwe dru{tvo (u LR ko{nici) potrebno je obezbediti 20â&#x20AC;&#x201C;30 ramova sa izvu~enim sa}em. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u medi{tu za vreme bagremove pa{e jer: â&#x20AC;&#x201C; najve}i broj p~ela ima razvijen nagon sakupqawa nektara pa slabije sakupqaju polen i zbog toga je izvu~eno sa}e za vreme glavne pa{e slabijeg kvaliteta zbog nedovoqne koli~ine polena;

Slika 1. [ema pripreme p~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u

198

â&#x20AC;&#x201C; ako se u medi{tu nalazi oko jedne tre}ine satnih osnova, prinos meda je mawi za oko 10%, ako je u medi{tu oko polovine satnih osnova, prinos meda je mawi za oko 30%, ako su u medi{tu prete`no satne osnove, prinos meda je mawi i do 50%. Praksa pokazuje da se daqi unos nektara smawuje i do 30% ako se iznad punog medi{ta doda prazno medi{te, jer ve}e koli~ine prisutnog meda deluju destimulativno na sakupqa~ki instinkt p~ela. Ne{to je boqa situacija ako se ispod punog medi{ta podmetne prazno medi{te. Najboqe je kada se puno medi{te (usred bagremove pa{e) sklawa sa ko{nice i stavqa na pomo}no, ili neko drugo p~eliwe dru{tvo da p~ele zatvore med, a iznad plodi{ta stavi prazno medi{te, ako za tako ne{to postoji mogu}nost. Ventilacija u bagremovoj pa{i zna~ajno uti~e na ve}e prinose. U nektaru ima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, p~ele treba da odstrane veliku koli~inu vode iz nektara. U prva 24 sata p~ele moraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za p~ele, ali im u tome p~elar moè mnogo pomo}i ako sva leta na ko{nici {irom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred ili unazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd. Uticaj blizine pa{e i brojnost p~eliwih dru{tava na odre|enoj lokaciji u velikoj meri uti~e na prinose meda. Ako je rastojawe bagremove pa{e mawe od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojawa (do oko 3 kilometra) prinos meda znatno opada. Ako je pa{a slabija, treba rasporediti do 30 ko{nica na jednom mestu, ako je pa{a sredwa, do 50, a ako je pa{a veoma jaka, maksimalno 100 ko{nica. P~eliwaci koji se nalaze na rastojawu ve}em od 1,5 kilometara ne uti~u na prinos meda na posmatranom p~eliwaku, bez obzira na kvalitet pa{e. Izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa u bagremovoj pa{i je vaàn ne samo da bi se ostvarili visoki PÊLAR, maj 2006.

prinosi meda, ve} i da bi se u zna~ajnoj meri otklonila opasnost od pojave rojevog nagona. Zato, kad bagrem zamedi, preporu~uje se da se p~eliwe dru{tvo preuredi kao {to je prikazano na slici 2: – u plodi{tu je matica sa jednim ramom otvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovom levo i desno od legla, 5 ramova sa izvu~enim sa}em i 2 rama sa medom i polenom; – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa letom, a iznad we je medi{te sa devi~anskim sa}em; u sredini medi{ta su 2 rama sa zatvorenim leglom (iz kojih izlaze mlade p~ele) koji znatno stimuli{u p~ele na intenzivnije sakupqawe nektara; – iznad medi{ta je nastavak sa prete`no zatvorenim leglom iz kojeg }e se le}i sve ve}i broj mladih p~ela koje }e odràvati snagu p~eliweg dru{tva za vreme bagremove pa{e; – u toku bagremove pa{e vr{i se kontrola medi{ta da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medi{te ispod skoro punog postoje}eg medi{ta. Ako se na po~etku bagremove pa{e izvrca ili odstrani sav med iz ko{nice (koji se sa~uva za prihranu p~ela), kod p~ela }e se ispoqiti sakupqa~ki instinkt u bagremovoj pa{i. Ako se istovremeno u medi{tu nalazi devi~ansko sa}e, dobi}e se ~ist bagremov med. Formirawem p~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u kako je prikazano na slikama 1 i 2 postiè se da matica u plodi{tu moè da polaè jaja za sve vreme trajawa bagremove pa{e, da za vreme bagremove pa{e u plodi{tu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad mati~ne re{etke (sa letom) p~ele ose}aju prisustvo matice ispod mati~ne re{etke, a u medi{te ulaze (i iz wega izlaze) na leto na mati~noj re{etki, da opasnost od pojave rojevog nagona prakti~no ne postoji. Treba ista}i da }e u bagremovoj pa{i biti vi{e prinosa ako je leto na mati~noj re{etki ve}e, a leto na podwa~i mawe. Tako|e, unos nektara bi}e ve}i ako ima vi{e zatvorenog legla. Zbog toga se p~elarima sa mawim brojem p~eliwih dru{tava preporu~uje da na po~etku bagremove pa{e, kad iz plodi{ta preve{avaju u gorwi nastavak (iznad medi{ta) sve preostalo leglo, otvoreno leglo zamene sa zatvorenim leglom iz pomo}nih dru{tava. PÊLAR, maj 2006.

U drugoj polovini bagremove pa{e svako p~eliwe dru{tvo pripremqeno za bagremovu pa{u kao {to je prikazano na slici 2 mo`e da bude odgajiva~ko dru{tvo za uzgoj kvalitetnih mati~waka ako se ono dodatno pripremi na slede}i na~in: – u sredinu gorweg nastavka (sa preostalim leglom) na 5–6 sati pre presa|ivawa larvi stave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plodi{ta, ili iz pomo}nog dru{tva, a levo i desno od wih stavi se po jedan ram sa pergom, a preostali ramovi su sa medom; – na 2–3 sata pre presa|ivawa larvi napravi se mesto izme|u dva rama sa otvorenim leglom za ram sa presa|enim larvama; – kroz 2–3 sata izme|u dva rama sa otvorenim leglom stavi se ram sa jednom letvicom na kojoj su 12–15 mati~nih osnova sa presa|enim larvama; – u gorwi nastavak do zida ko{nice postavi se ram sa satnom osnovom, ili ram gra|evwak, da mlade p~ele na wima izvla~e sa}e umesto da to ~ine izme|u mati~waka. Od trenutka presa|ivawa larvi obavezno prihrawivati p~eliwe dru{tvo ujutru i uve~e sa po 200–300 grama sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se mati~waci ne zatvore (4–5 dana). Kroz 10 dana od vremena presa|ivawa larvi bi}e najmawe desetak kvalitetnih zrelih mati~waka u gorwem nastavku sa kojima se mogu formirati nova p~eliwa dru{tva. Za sve to vreme p~ele }e nesmetano sakupqati nektar u medi{tu i prera|ivati ga u med.

Slika 2. [ema pripreme p~eliweg dru{tva na po~etku bagremove pa{e

199

SA KOLI KO P ^ ELI WI H DR U[TAVA, KA DA I KAKO ZAP O^ ETI P ^ ELAR EWE?

Veroqub Umeqi} ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33, Kragujevac (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

Osobe koje `ele da po~nu da se bave p~elarewem ne treba odmah da nabavqaju veliki broj p~eliwih dru{tava. Za po~etak p~elarewa sasvim je dovoqno 3â&#x20AC;&#x201C;5 ko{nica. Ne vaqa po~iwati ni samo sa jednom ko{nicom, jer su gre{ke pri radu mogu}e, pa i stradawe po nekog p~eliweg dru{tva, pogotovu u toku zime. Ako se po~etniku desi da mu jedino dru{tvo ne izimi, wemu je onda stradalo 100% p~eliwaka, pri ~emu naj~e{}e nastaje veliko razo~arewe, i te{ko odlu~ivawe za novi po~etak p~elarewa. Ili, ako imamo samo jedno p~eliwe dru{tvo, pa ono iz nekih razloga oslabi, nemamo ga ~ime pomo}i, na primer ramom zrelog legla i p~elama, {to nije slu~aj kada po~iwemo p~elarewe sa nekoliko ko{nica. Kada smo ~vrsto re{ili da po~nemo da se bavimo p~elarewem, treba u toku zime ili ranije s prole}a, da nabavimo kvalitetne ko{nice, najboqe nove. Ko{nice treba da su odgovaraju}e ofarbane i krovovi op{iveni limom. Po`eqno je da na plodi{tima budu ugra|ene ru~ice za lak{e no{ewe ko{nica. Bez obzira za koji tip ko{nica smo se odlu~ili, sve one treba da budu potpuno iste konstrukcije i prilago|ene za seobu. Pored ko{nica treba nabaviti i ostali neophodan pribor. Da bismo i pomo}niku pri pregledawu dru{tava obezbedili za200

{titu, treba nabaviti dva p~elarska {e{ira i dva para za{titnih rukavica. Umesto {e{ira boqe je obezbediti p~elarsku bluzu sa {e{irom, koji sa we moè da se skida. Dimilica, p~elarski no` i ~etka su tako|e neophodni pri p~elarewu. Treba obezbediti i materijal za sagorevawe u dimilici. Pored navedene opreme i pribora, za po~etak }e nam trebati i jedan kalem ìce za oì~avawe ramova, dvadesetak satnih osnova odgovaraju}ih dimenzija i `vrk, obi~an ili elektri~ni, za utapawe ìca u satne osnove, kao i {ilo ili bu{ilica za bu{ewe rupa u bo~nim letvicama ramova, za provla~ewe ìca. Prve sezone p~elarewa treba se uzdràti od poùde za ce|ewem meda. Prve godine treba da se trudimo da {to boqe upoznamo ìvot p~eliweg dru{tva i tehniku p~elarewa i da p~ele {to vi{e zavolimo. Neiskusni po~etnici te{ko }e se sna}i sa jakim p~eliwim dru{tvima, ako ih nabave pre bagremove pa{e, s namerom da odmah ocede med. Pa jo{ ako ta pa{a omane, eto opet velikih razo~arewa. A jaka dru{tva u to vreme su mnogo skupqa od ne{to kasnijih rojeva. P~elarewe moè da se zapo~ne nabavkom prirodnih ili jeftinijih paketnih rojeva i wihovim sme{tawem u ko{nice sa ramovima u kojima su ugra|ene satne osnove. Ali, PÊLAR, maj 2006.

neiskusnim po~etnicima, najboqe je da p~elarewe zapo~nu dobrim rojevima na ramovima, odmah posle bagremove pa{e, odnosno krajem maja â&#x20AC;&#x201C; po~etkom juna meseca. Rojevi treba da budu na 5 ramova, od ~ega su 3 rama puna legla u svim stadijumima, a na po jednom krajwem ramu treba da ima hrane â&#x20AC;&#x201C; polena i meda. Povr{ine sa leglom treba da budu gusto pokrivene p~elama raznih doba starosti, odnosno da ima najmawe 1 kg (10 000) p~ela i da bude prisutna mlada (iz te godine) kvalitetna oplo|ena i obele`ena matica, koja je ve} pronela. Na svim ramovima treba da ima ukupno oko 3 kg hrane. Rojeve treba nabaviti od iskusnog p~elara, sa p~eliwaka koji je od po~etni~kog udaqen najmawe 15 km, kako bi se u wima sa~uvale sve p~ele izletnice.

Dogovorenog dana u popodnevnim satima, treba odvesti prazne ko{nice, bez polunastavaka, na p~eliwak isporu~ioca rojeva. Odmah treba premestiti rojeve iz wegovih u na{e ko{nice. Wegovu ko{nicu skidamo sa postoqa i stavqamo je iza, na prevrnuti krov, a na{u otvorenu ko{nicu stavqamo na postoqe. Zatim isporu~ilac rojeva vadi redom ramove sa p~elama iz wegove ko{nice i stavqa ih na istu poziciju u na{u ko{nicu. Poèqno je da se pri tome matica prona|e na ramu i pokaè kupcu. Kada su svi ramovi preme{teni u na{u ko{nicu treba u wu zbrisati i p~ele sa poklopne daske, podwa~e i zidova plodi{ta u kome je roj bio. Ramove treba staviti do ju`nog zida ko{nice i u~vrstiti ih da se ne pomeraju pri transportu. Dovoqno je po jedan mali ekser zakucati pored u{ica satono{a krajwih ramova i na sredini ivice jedne bo~ne letvice. îm predve~e prestane doletawe p~ela, leta ko{nica sa rojevima zatvaramo. Podrazumeva se da ko{nice imaju obezbe|enu PÊLAR, maj 2006.

ventilaciju, odnosno dotok sve`eg vazduha do p~ela. U ovom slu~aju nije neophodno koristiti zbeg, jer p~ele imaju na raspolagawu prazan prostor pored ramova. Ko{nice sa rojevima treba odmah utovariti u prevozno sredstvo i odvesti ih na na{ p~eliwak. Tu ih postavqamo na pripremqena postoqa i posle petnaestak minuta, dok se p~ele smire od seobe, otvaramo leta. I tako oformismo p~eliwak i postadosmo p~elari. Neka je sa sre}om!

Nega i razvoj rojeva Rojevi }e se najboqe razvijati na dobroj nektarsko-polenskoj pa{i. U nedostatku dobre pa{e treba ih stimulativno prihrawivati, najboqe svako ve~e sa po 300 g {e}ernog sirupa, sve dok se pa{a ne pojavi. Odmah po preuzimawu rojevima treba dodati po jedan ram sa satnom osnovom, stavqaju}i ga izme|u ramova sa leglom. îm taj ram p~ele izgrade i matica ga zaleè, dodajemo slede}i, tako|e izme|u ramova sa leglom, ali ne pored prethodno dodatog. U me|uvremenu roj ja~a, pove}avaju se povr{ine legla i broj p~ela. Kada i drugi dodati ram p~ele izgrade i matica ga zaleè, dodajemo slede}i, u sredinu legla. Kada je godina povoqna rojevi mogu do avgusta da izgrade najmawe po 5 novih ramova i da se leglo razvije na po 6â&#x20AC;&#x201C;7 ramova,

{to u to doba predstavqa ja~e razvijeno dru{tvo, u kojem }e sada biti ukupno 10 ramova. Tokom avgusta meseca treba obratiti pa`wu na obezbe|ewe rezervi hrane, potrebne za uspe{no prezimqavawe i rani prole}ni razvoj dru{tava. Ako u tom mesecu nema zna~ajnijeg unosa nektara iz prirode, dru{tvima treba prihrawivawem pomo}i da obezbede odgovaraju}u zimnicu. 201

P ROI ZVODWA M E DA U SA]U S I M UL I RA WEM ROJEWA

Mrkailo \ura| ul. Maksima Gorkog br. 2/15 18000 Ni{ (018) 49–331

U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog meda ne idu na proizvodwu voska, jer bi u suprotnom prinos meda bio mawi. Me|utim, proizvo|a~i meda u sa}u, da bi ostvarili svoj ciq moraju da idu na oba proizvoda istovremeno. Ovo se posti`e simulirawem rojewa gde se koristi energija roja. Sli~nu ideju za proizvodwu i te~nog meda dao je prof. dr Slobodan Miloradovi} u aprilskom P~elaru za 2004. Koriste}i dotada{wa nau~na saznawa, principe nove tehnike proizvodwe meda u sa}u postavio je p~elar George S. Demuth, i objavio ih 1919. godine u Farmerskom biltenu br. 1039. Po wemu, 6–8 nedeqa pre glavne pa{e dru{tva treba maksimalno razvijati, a zatim pred pa{u plodi{te smawiti sa dva

202

na jedno LR telo. U wega koncentri{e p~ele i leglo, i prekida kontinuitet zalegawa odstrawuju}i maticu za period od 10–15 dana. Ovaj prekid zalegawa J. Hogg je kasnije smatrao su{tinskim i nazvao ga magi~ni kur{um. Posle ovoga, dodavawem mlade matice, dru{tvo }e poletno raditi kao novi roj i ne}e se rojiti te sezone. Na osnovu ovih principa, simulirawem stawa u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gubitka p~ela, danas u Americi postoje dva metoda proizvodwe meda u sa}u, koji nose imena po svojim autorima (E. E. Killion i J. A. Hogg).

Kilionov metod Kilion i sinovi su u Americi najpoznatiji proizvo|a~i meda u sa}u sa tradicijom dugom oko 90 godina. @ive u dràvi Ilinois i p~elare sa 1 000 dru{tava. Wihov metod je opisan u kwizi „Med u sa}u“, a izvode ga za to prilago|enom opremom. Bele U prole}e, nekoliko nesatne deqa pre glavne pa{e (kada osnove se ustale vremenske prilike) za med svakih sedam dana vr{e zameu sa}u nu mesta plodi{nih tela. Sa ovim se postiè brì razvoj i ravnomeran raspored legla u oba tela, a ovo je i mera protiv rojewa u tom periodu. Na 12 dana pre glavne pa{e, simuliraju rojewe. Radovi p~elara prikazani su u tabeli, koju sam napravio na osnovu PÊLAR, maj 2006.

podataka iz Kilionove kwige. K o n centraciju p~ela i legla u na~elu vr{i u telu koje se zateklo gore i nad wim }e se (na roditeqskoj podwa~i) proizvoditi med u sa}u. Telo koje se zateklo dole sa ostatkom legla i ne{to p~ela, postavqa se na posebno mesto u p~eliwaku i od legla tri dru{tva pravi novo dru{tvo za vrcani med. Ukoliko gradwa mati~waka nije po~eta uz prisustvo matice, p~ele ih obavezno grade po uni{tavawu iste. U toku narednih 12 dana p~elar 4 puta otvara ko{nicu. Pri svakom pregledu ru{i zapo~ete mati~wake. Dvanaestog dana skoro svo leglo je poklopqeno i tada dodaje novu maticu. Kada ona po~ne da le`e, o`ivqava aktivnost dru{tva. Ovu aktivnost Kilion opisuje: „Kada

Dani

Prisustvo matice

matica po~ne da leè, p~ele joj prave prostor prenose}i med iz }elija plodi{ta u medi{te. Stvarawem prostora za zalegawe mladoj matici, rad u medi{tu prakti~no EKSPLODIRA“. Kilionovi koriste opremu koja je pode{ena tako da omogu}ava dobru ventilaciju, kako bi sekcije meda u sa}u bile potpuno kompletirane. Koriste duboku (Milerovu) podwa~u, ~ija je unutra{wa dubina 5,6 cm. Ona leti obezbe|uje ventilaciju, a zimi uti~e na to da ne do|e do bu|awa sa}a. Plodi{ta su dimenzija desetoramnih LR tela, ali u wima drè samo po 9 ramova i sa svake strane po jednu pregradnu dasku koju nazivaju prate}om daskom (sli~no kao {to radi Branislav Karleu{a, p~elar iz Beograda – primedba urednika). Nastavci sa sekcijama su iste duìne, ali je {irina mawa za oko 6 cm, jer sadrè 7 sekcija i dve prate}e daske. P~ele iz medi{ta preteruju koriste}i beàlicu, a za vreme velikih vru}ina, dru{tvima koja nisu u hladu dodaju nastavak (ne{ t o kao na{ zbeg) sa nekoliko malih zamreènih otvora. Na kraju sezone medi{ta se skidaju, vra}a oduzeto plodi{no telo i u tom poloàju dru{tva ostaju preko zime.

Radovi p~elara

– Smawuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo, Simulira gde koncentri{e p~ele, leglo i 0. dan rojewe uz maticu prisustvo – Ako na|e mati~wake, uni{tava ih matice (traje 4 dana) – Uni{tava staru maticu (uklawa) 4. dan – Uni{tava na|ene mati~wake Simulira rojewe bez 8. dan – Uni{tava na|ene mati~wake prisustva matice (traje – Uni{tava na|ene mati~wake 8 dana) 12. dan – Dodaje mladu maticu (mati~wak) P^ELAR, maj 2006.

Stavqa Datumi po medi{ta Kilionu stavqa 1. medi{te

4. jun

–

8. jun

stavqa 2. medi{te

12. jun

–

16. jun 203

P R I P R EMA ZA BAGR EMOVU I SUN COK R ETOVU PA[U I P ROI ZVODWA RAN I H ROJEVA Ro|en je 1935. godine u Vla{kom Dolu. P~elari od 1961. godine. Trenutno ima 180 dru{tava u LR ko{nicama.

Milutin Stevanovi} ul. Omladinska br. 15 11420 Smederevska Palanka (026) 318-002

I ovog prole}a, kao i prethodnih, ostao je izvestan broj praznih ko{nica. Osnovni razlozi za gubitke su varoa i nozemoza. Da bi pojasnio situaciju, opisa}u {ta se de{avalo na mom p~eliwaku od avgusta do kraja oktobra, kao i na ostalim p~eliwacima u mom okru`ewu. Odmah nakon suncokretove pa{e, posle 1. avgusta, zapo~eo sam zadimqavawe dru{tava protiv varoe. Ovaj ciklus dimqewa nije dao zadovoqavaju}e rezultate, izbrojano je do 50 opalih varoa po dru{tvu. Slede}i ciklus dimqewa zapo~et je oko 10. sep204

tembra i na moje veliko iznena|ewe izbrojan je ve}i broj otpalih parazita, u nekim dru{tvima i do 500. Tek u tre}em ciklusu dimqewa, koji je obavqen krajem oktobra, broj opalih varoa je bio u granicama tolerancije. Iz ovog moèmo zakqu~iti da je varoa bila u zatvorenom leglu, a kako se leglo smawivalo varoa je ostajala na p~elama te je masovno padala pri zadimqavawu. Posle iznurenosti p~ela varoom, nadoveè se nozemoza, te u prole}e moèmo da o~ekujemo gubitke. PÊLAR, maj 2006.

Po~etkom januara svako dru{tvo dobilo je po jednu {e}erno-mednu poga~u. Ovako rano davawe poga~a primewuje se radi sigurnosti, ako neko dru{tvo ranije potro{i mednu kapu. Poga~u dru{tva obi~no tro{e od tre}e dekade januara pa nadaqe. U drugoj dekadi februara dodajem drugu poga~u u ~ijem se spravqawu, pored {e}era i meda, koristi i kvasac, soja, forsapin i drugo. Evo sastojaka poga~e koju sam spravqam: 50 kg {e}era u prahu, 3,5 kg meda, 3 kg pekarskog kvasca (6 funti), 1 kg sojinog bra{na, 100 ml vo}nog sir}eta, Nozecid po uputstvu proizvo|a~a, Forsapin po uputstvu proizvo|a~a, voda po potrebi. Nakon dodavawa druge poga~e koja je oplemewena stimulansima, p~ele je intenzivno koriste, a samim tim boqe hrane maticu koja svakim danom sve vi{e i vi{e polaè jaja. Dru{tva dobro utopqavam folijom i ostavqam da miruju sve do po~etka cvetawa xanarike. Za to vreme matica je zalegla 4–5 ramova. Kada se pojave prvi cvetovi xanarike i kajsije okre}em nastavke sa leglom za 180°, ne diraju}i utopqavaju}i materijal. Po{to se u to vreme leglo nalazi na 4–5 ramova, ali samo u predwem delu, a u zadwem delu je med koji p~ele ne trpe do leta, one ga intenzivno raznose po praznim }elijama sa}a, a samim tim tro{e vi{e hrane za sopstvene potrebe, te jo{ boqe hrane maticu i pospe{uju je da vi{e polaè leglo. Kada je xanarika u punom cvatu, dodajemo po jednu satnu osnovu izme|u rama sa leglom i rama sa polenom. Ovu priliku, kada otvaram ko{nice, koristim da dodam i tre}u poga~u. Posle 3–4 dana dodajem drugu satnu osnovu, a prethodno dodatu stavqam u sredinu legla da bi je matica potpuno zalegla. Za vreme cvetawa ostalog vo}a (tre{wa, vi{wa, kru{ka, jabuka) i daqe dodajem satne osnove, ali sada u sredinu legla, ako pritom vremenska prognoza kaè da }e naredna 2–3 dana biti lepo vreme. Ramove sa medom koje vadim iz plodi{ta malo ogrebem p~elarskim noèm i stavqam ih u dowi nastavak ispod legla da bi ga p~ele iz wega prebacile u gorwi nastavak jer ne trpe med ispod legla. I ovo je jedan od na~ina stimulisawa matice da polaè vi{e jaja. Od po~etka cvetawa vo}a, pa sve do po~etka cvetawa bagrema, i pored toga {to imaju poga~e, svako drugo ve~e vr{im prihranu sa sirupom uz dodatak Forsapina ili kobalta. PÊLAR, maj 2006.

Kada je vo}e u punom cvetu i kada je temperatura najmawe 16 °C, pristupam detaqnom pregledu dru{tava da bih ocenio kvalitet i koli~inu legla. Sve zapisujem u bele`nicu u kojoj dru{tva kategori{em u tri grupe: jaka, sredwa i slaba. Slede}eg dana iz tre}e grupe (slaba dru{tva) vadim po jedan ram zatvorenog legla bez p~ela i dodajem u ko{nice iz sredwe grupe. Sada su dru{tva prve i druge grupe opredeqena za bagremovu pa{u. Posle 7–8 dana ponovo iz tre}e grupe uzimam po jedan ram zatvorenog legla, tako|e bez p~ela i dodajem najslabijim dru{tvima iz prve ili druge grupe koja su malo zastala u razvoju. Na ovaj na~in sam dobio 2/3 dru{tava koja }e se potpuno razviti za bagremovu pa{u.

Formirawe odgajiva~kih dru{tava (startera) Za vreme ovih prole}nih radova pratim razvoj 4–5 dru{tava koja se najboqe razvijaju i iz dva najboqa dru{tva isecam kvadrate sa}a sa zatvorenim leglom, stavqam ih u zamrziva~ da preno}e kako bi leglo uginulo. Slede}eg dana ih vra}am u ramove na mesta gde su odse~eni, zatvaram ko{nice i pratim dru{tvo koje prvo o~isti uginulo leglo (detaqnije o ovom postupku mo`ete pro~itati u P~elaru za januar 2006. na 17. strani – primedba urednika). Dru{tvo koje to prvo uradi je dru{tvo iz koga uzimam larve za mati~wake. Ove radwe se obavqaju za vreme cvetawa jabuke. Kada jabuke budu u punom cvetu, pristupam formirawu odgajiva~kog dru{tva na slede}i na~in. Iz pomo}nih dru{tava vadim po jedan ili dva rama zatvorenog legla sa p~elama bez matice, vode}i ra~una da ih ne oslabim mnogo, i stavqam ih u unapred pripremqen nastavak. Nastavak punim do 8 ramova legla, a sa strane su po jedan ram sa medom i polenom. Nastavak stavqam na novu podwa~u, a preko nastavka poklopnu dasku sa ugra|enom hranilicom, potom ide utopqavaju}i materijal i na kraju krov. Starter svako ve~e prihrawujem. ^etvrtog dana otvaram starter i svaki ram pregledam, da li su zapo~eti mati~waci. Ako mati~waka ima, uni{tavaju se po{to se iz wih prethodno izvadi mle~. Osmog ili devetog dana iza}i }e skoro svo leglo i bi}e mno{tvo mladih p~ela koje su sposobne da odgaje 20 mati~waka. Devetog dana od formirawa startera, otvaram ga, vadim jedan ram iz koga je 205

leglo iza{lo, a ako takvog nema, onda vadim ram sa medom, a ostale ramove grupi{em tako da u sredini nastavka ostavim mesto za ram sa materijalom za mati~wake. Nastavak potom zatvaram i naredna 3â&#x20AC;&#x201C;4 sata pripremam materijal za mati~wake (presa|ivawe larvi, Jenter, Alejeva ili druga metoda). Kada otvorimo starter da bismo dodali pripremqeni materijal, vide}emo da su mlade p~ele potpuno popunile prazan prostor svojim telima. Polako dodajemo pripremqeni materijal koji p~ele vrlo rado prihvataju. Po{to se ovaj materijal dodaje kada je jabuka ve} precvetala, kod nas nastupa bespa{ni period sve do cvetawa bagrema. Startere bi trebalo zato prihrawivati svako ve~e sa pola litra sirupa (med rastvoren u toploj vodi). Kada sam u startere ubacio materijal za mati~wake, u proizvodnim dru{tvima ima najmawe 8 ramova legla. Tada otpo~iwem pripremu za suncokretovu pa{u. Otvaram ko{nicu i tra`im maticu koja je obi~no u gorwem nastavku, a kada je prona|em, ram sa maticom stavqam na stranu dok ne â&#x20AC;&#x17E;preuredimâ&#x20AC;&#x153; ko{nicu. Iz doweg nastavka vadim prazne ramove, ili one sa po malo meda (oko 5â&#x20AC;&#x201C;6 ramova) i sada u sredinu doweg nastavka stavqam ram sa maticom, a iz gorweg nastavka vadim jo{ dva rama sa otvorenim leglom i stavqam do rama sa maticom, zatim sa strane po jednu satnu osnovu, do zidova po ram sa medom, a ostatak popunim izgra|enim sa}em. Na dowi nastavak stavqam Hanemanovu re{etku, pa nastavak sa zatvorenim leglom koje se nalazi u sredini tog nastavka, prazne ramove iz doweg nastavka, a vi{ak ramova stavqam u magacin kao rezervu. Preure|enu ko{nicu svako ve~e prihrawujem {e}ernim sirupom. ^etvrtog dana je otvaram i prekontroli{em da li u gorwem nastavku ima zapo~etih mati~waka, a ako ih ima razorim ih, a da prethodno iz wih izvadim mle~. Narednih dana ko{nice ne otvaram, sve dok ne po~nem dodavawe mati~waka. Dan pre nego {to }u dodati mati~wake, ko{nicu preure|ujem tako da skidam gorwi nastavak kao i Hanemanovu re{etku. [ta se desilo u dowem nastavku? Po{to je dru{tvo u usponu (pritom je i svako ve~e prihrawivano), matica je zalegla skoro ceo nastavak, pa na ovaj nastavak stavqam polunastavak popuwen sa delimi~no izgra|enim sa}em, a na polunastavak stavqam Hanemanovu re{etku. Na wu dolazi nastavak sa izgra|enim sa}em, a na wega stavqam pregradnu da206

sku sa otvorenim letom za gorwi nastavak, pa nastavak sa izlaze}im leglom. Slede}eg dana otvaram ko{nicu i procewujem koliko je mladih p~ela ostalo u gorwem nastavku i koliko je jo{ ostalo zatvorenog legla. Ako procenim da ima dosta p~ela, istresem ih u dowe dru{tvo jer u gorwem nastavku ne bi trebalo da bude mnogo p~ela, dovoqno je vrlo malo, dovoqno da odgaji maticu. Sada u ovaj nastavak na ram sa leglom ugra|ujem zreo mati~wak iz koga }e za vreme bagremove pa{e iza}i matica, oplodi}e se i po~eti sa zalegawem jaja. Ako je pa{a dobra, dowem dru{tvu dodajem jo{ jedan polunastavak. Odmah po{to se mati~waci iskoriste, iz startera se dodaje nov materijal za dobijawe slede}eg ciklusa mati~waka koji }e sti}i krajem bagremove pa{e i doda}u ih tamo gde nema matica iz prethodnog ciklusa, a ostatak za formirawe rojeva od pomo}nih dru{tava. Kada se u rojevima oplode mati-

Samo {to nije!!!

ce, rojeve poja~avam sa po kojim ramom zrelog legla iz pomo}nih dru{tava. Kada iz startera uzmem drugi ciklus mati~waka, u starteru obavezno ostavim jedan ili dva mati~waka i od wega }e se do jeseni razviti dobro dru{tvo. Ako se nukleusi i pomo}na dru{tva u toku leta redovno neguju, do jeseni }e biti dobro razvijena dru{tva, sposobna da pre`ive zimu. Sada se vratimo proizvodnim dru{tvima.

Priprema za suncokretovu pa{u Posle zavr{etka bagremove pa{e, dowa dru{tva su postigla svoj maksimum razvoja. Da se odmah posle vrcawa meda dru{tva ne bi izrojila, umesto pregradne daske izme|u doweg dru{tva i mlade matice koja je ve} zalegla najmawe jedan ram, stavqam Snelgrovu dasku na kojoj otvaram gorwa predwa leta P^ELAR, maj 2006.

(daska ima ì~anu mreù 3×3 mm). Posle par dana, kada se mirisi matica izjedna~e, pristupam preure|ewu ko{nice. Po{to sam prethodno pripremio rezervnu podwa~u, na wu stavqam gorwi nastavak sa mladom maticom, a zatim nastavak popuwen izgra|enim ramovima u kome je i „ram hranilica“ ispuwena malo re|im {e}erno-mednim testom. Po{to prethodno uklonim staro dru{tvo, na wegovo mesto stavqam dru{tvo sa novom podwa~om gde na drugi nastavak stavqam pregradnu dasku sa otvorenim letom, pa nastavak sa starom maticom i puno legla, a preko toga polunastavak koji je ve} bio u sastavu starog dru{tva i poklopnu dasku sa ugra|enom hranilicom. [ta se sada de{ava? Sve izletnice iz starog dru{tva }e se vratiti na dowe leto kod mlade matice. Po{to je mlada matica u punom zamahu, kada dobije ogroman broj izletnica (u nedostatku pa{e ima hrane u ram hranilici koja joj moè trajati dve nedeqe), popuni}e leglom dowi nastavak. Gorwe dru{tvo je izgubilo gotovo sve izletnice, a kako ima mnogo legla, za 5–6 dana dobi}e nove izletnice. Ako se dowem dru{tvu doda nova ram hranilica i ako se gorwe dru{tvo povremeno prihrawuje u nedostatku pa{e, oba dru{tva }e na nedequ dana pred suncokretovu pa{u imati najmawe 15 i vi{e ramova legla. Sada se vadi pregradna daska izme|u dru{tava, a na isto mesto stavqa se Snelgrova na kojoj se otvaraju gorwa leta. Posle 4–5 dana gorwe dru{tvo se skida i stavqa sa strane, diè se Snelgrova daska i iz drugog nastavka doweg dru{tva se vadi ram hranilica i jo{ par ramova, a na wihovo mesto se stavqaju ramovi sa zatvorenim leglom koje vadim iz gorweg dru{tva, ali bez p~ela. Na drugi nastavak stavqam tre}i nastavak u koji dodajem ramove izva|ene iz drugog nastavka doweg dru{tva, a ostatak popuwavam sa satnim osnovama. Na tre}em nastavku obavezno bi tre-

balo otvoriti leto. Gorwem dru{tvu, na mesto oduzetih ramova legla dodatih dowem dru{tvu, sme{tamo prazne izgra|ene ramove i stavqamo ga na novu podwa~u. Iz ovog dru{tva }e sve izletnice oti}i na staro mesto, tj. kod mlade matice, kroz leto na tre}em nastavku. Sada smo dobili dru{tvo za suncokretovu pa{u sa 13 i vi{e ramova legla i izletnicama iz oba dru{tva. Sada se javqa problem kako ovakva dru{tva preseliti na pa{u. Dru{tvo mora imati ì~anu podwa~u i zbeg sa ì~anom mreòm, a ako je spoqna temperatura visoka, dru{tva seliti bez krovova i teìti da se na lokaciju do|e pre svanu}a. Odmah po postavqawu p~eliwaka na novo mesto {irom otvoriti leta dru{tvima, a slede}eg dana doneti za svaku ko{nicu po jedan nastavak i polunastavak koji }emo oduzeti sa roja kog smo oformili od stare matice. U ranim jutarwim satima sa dru{tva skidam gorwe nastavke i na dowi nastavak stavqam prazan polunastavak, pa nastavak sa leglom i na wega nastavak sa praznim ramovima (satnim osnovama), a na kraju prazan nastavak. Stavqawem praznog polunastavka izme|u nastavaka sa leglom spre~i}e se nagon za rojewem. Ako na mestu gde smo doselili p~eliwak ima i najmawe pa{e, ova dru{tva done}e dosta meda. Takav na~in rada zahteva mnogo materijalnog, umnog i fizi~kog ulagawa, sve radwe se moraju prora~unati u detaqe, ali na kraju se sve to isplati jer }e se dobiti dosta meda, novih rojeva i dru{tava, a to je i ciq na{eg rada. Ove radwe se odnose na LR ko{nice, {to ne zna~i da se ne mogu primeniti i na druge tipove ko{nica, uz odre|ene izmene u na~inu rada. Mo`da }e najve}i problem mawe iskusnim p~elarima biti proizvodwa mati~waka, ali uz veliku upornost uspeh je neizostavan.

P~eliwak Tome Radivojevi}a na bagremovoj pa{i, selo Greja~

P^ELAR, maj 2006.

207

P R I RODN I ROJ DON OSI SR E]U? Petar @. \ergovi} ul. Vojvode Tankosi}a 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444

Pro{la 2005. godina bila je natprose~no medonosna, pa je bilo i prirodnih rojeva, koji obi~no zabriwavaju p~elare, a nove potencijalne p~elare obraduju. Do|e mi prijateq Toma i re~e da mu se u praznu DB ko{nicu uselio p~eliwi roj. Traìo je pomo}. Kaèm mu: „Tomo, na{ narod veruje da prido{li prirodni roj donosi sre}u!“ „Jeste, ~ika Pero, verila mi se }erka, a bi}e i prinove!“ Raspoloèni, uz kaficu zakqu~ismo da se narodno verovawe potvrdilo, da je prirodni roj sre}a i da je doneo sre}u. Roj je oko 18. juna u{ao u prazno plodi{te DB ko{nice bez ramova, popunio plodi{te sa p~elama i izgradio 11 satova prilepqenih za poklopnu dasku do 12. jula. Na sedam satova je leglo raznog doba, a u nekoliko satova i med. Sve satove sa leglom isekli smo od poklopne daske, stavili u prazne ramove, uvezali rafijom i stavili u ko{nicu. Za svo vreme na{ega rada roj je bio miran, radio je svoj posao i pro{li smo bez ijednog uboda p~ele. Po slobodnoj proceni, roj je prvenac ja~ine oko 25 000 p~ela i ne{to trutova, sa kvalitetnom maticom koja je dala {kolski ispravno zatvoreno leglo. Sa hranom koju prirodni roj nosi teìo je oko 3 kg po na{oj proceni. 208

U ko{nici ograni~enoj po prostoru, za vreme pa{e, nagon p~eliwe zajednice za sakupqawe nektara i gradwu sa}a ustupa mesto nagonu za rojewe i izgubi se deo meda. Poznato je da medi{ni prostor za vreme glavne pa{e, ako su ostali uslovi povoqni, treba da je dvostruko ve}i u odnosu na prostor koji }e zauzeti med nakon prerade nektara od strane p~ela. Za p~eliwu zajednicu sa oko 50 000 jedinki, a to je optimalna snaga na{e medonosne p~ele (karnike), potrebna su najmawe ~etiri desetoramna nastavka LR ko{nice sa izgra|enim sa}em. Za dvanaestoramnu DB ko{nicu potrebno je pored plodi{ta najmawe i dva medi{ta. Ukoliko nema tolikog prostora, pa{a ne}e biti maksimalno iskori{}ena i moè do}i do prirodnog rojewa. Ako su povoqni uslovi za iskori{}avawe glavne pa{e, ne treba ~ekati da se zabele satovi plodi{nog dela oko satono{a, ve} sa prvim povoqnim unosom nektara blagovremeno treba pro{iriti medi{ni prostor praznim kvalitetnim sa}em. Tako se maksimalno iskoristi pa{a, a sa}e je boqe graditi u vo}noj ili nekoj tihoj pa{i. Umnoàvawe p~eliwih dru{tava obavqa se po zavr{etku glavne pa{e, kada su ostvareni maksimalni prinosi meda. Pojava prirodnog rojewa za vreme glavne pa{e je {tetna. Ru{ewe mati~waka odlaè rojewe, oduzima vreme i umawuje prinos. Stalnim uvidom u rad p~eliwih zajednica i prema ispoqenim razli~itim znacima, mogu se uo~iti neke pojave nagona i pripreme p~eliwe zajednice za rojewe. Recimo, p~ele natovarene cvetnim prahom zadràvaju se oko leta i na poletaqci. Neke p~ele grizu krajeve otvora leta, da bi ga „pro{irile“, kako bi omogu}ile istovremeni izlazak ve}eg broja p~ela budu}eg roja. PÊLAR, maj 2006.

Nema hitrog, masovnog izleta p~ela ka pa{i i vra}awa natovarenih i umornih p~ela ili se broj takvih p~ela smawio. I pored dobre ventilacije grupa p~ela pravi „bradu“ oko i ispred leta, ili se p~ele gomilaju u uglovima ko{nice bez vidnog zaposlewa. Ako i pored svih mera roj iza|e iz ko{nice za vreme glavne pa{e i p~elar ga uhvati, treba ga smestiti u ko{nicu i postaviti ga na mesto „starke“ – ko{nice koja se rojila, a starku staviti na novo mesto. Staviti u sredinu plodi{ta ram sa otvorenim leglom, dopuniti ga sa}em i postaviti u drugi korpus. Ukoliko se strese i nekoliko ramova sa mladim p~elama, takav roj mo`e dati i dobar prinos u medu od naredne pa{e (livadska, suncokretova, lipova) i obezbediti sebi egzistenciju. Naravno, ne treba propustiti {ansu da se iz prirodnog roja odstrani skoro sva varoa, po{to je ona sada samo na p~elama jer legla nema, i dostupna je ve}ini preparata koji se tada mogu primeniti.

Postoji nekoliko na~ina spre~avawa prirodnog rojewa. Najjednostavniji na~in je zamena mesta zajednice koja je dobila nagon za rojewem sa slabijom zajednicom na p~eliwaku, a da nisu jedna pored druge. Na taj na~in, zajednica koja je dobila nagon za rojewem ostaje bez izletnica a slabija zajednica sa dobijenim izletnicama }e oja~ati. Ova intervencija uspeva samo ako su mati~waci tek zapo~eti ili sve`e zale`eni. Ako su mati~waci pred zatvarawem ili su zatvoreni, treba izvr{iti dvostruko preme{tawe, ali u takvom slu~aju nekada ni to nije dovoqno. Posle prvog, na 7–8 dana izvr{iti i drugo preme{tawe sa drugom slabijom zajednicom. U vremenski poodmakloj fazi pripreme za rojewe, da se roj ne bi izgubio, treba izvr{iti ve{ta~ko rojewe na jedan od slede}ih na~ina, koji se mogu prona}i u ve}ini kwiga za po~etnike: metodom Taranova, uklawawem aktivno rojevih p~ela pomo}u drvenog stalka, Latamovim na~inom isterivawa roja ili Demarijevom metodom.

Ro|en je 2. novembra 1968. u Trsteniku. Sa p~elama se dru`i od 1975. godine. Po zanimawu je KV metalobu{a~. ^lan je IO P~elarskog udru`ewa „Sreten Axi}“ u Trsteniku.

KAKO P ^ ELAR I M P R E BAGR EMOVE PA[E Nenad Radosavqevi}, selo Osaonica, 37240 Trstenik, (037) 716-672, (063) 855-9623

P~elarim dvanaestoramnim DB ko{nicama sa Fararovim medi{tima i desetoramnim DB ko{nicama sa LR medi{tima. Prvi pregled obavqam nekoliko dana pre cvetawa xanarike, kada i ~istim podwa~e. Proveravam stawe dru{tava, zalihe meda, kvalitet legla. Bele`im gde su slabije matice, kako bi ih kasnije zamenio. Ako ima slabih dru{tava koja se moraju spojiti sa susednim, prvo ih treba detaqno pregledati, da slu~ajno nema znakova neke od bolesti p~ela. Ako ima, poslati uzorak na analizu. Dru{tva koja tada p~elama posedaju do 4 ulice smatram slabim, 5 do 7 ulica sredwe jakim, a 8 i vi{e, jakim. Obi~no imam po 10% slabih i jakih i 80% sredwe jakih zajednica. P~elarim stacionarno. Prilikom vi{egodi{weg p~elarewa sam ustanovio da sredwe jaka dru{tva u proseku daju ve}e prinose od jakih dru{tava u uslovima stacionarnog p~elarewa. Desetoramne DB koP^ELAR, maj 2006.

{nice su mi obezbe|ivale ve}e prinose od dvanaestoramnih. Stimulativno prihrawivawe sprovodim od xanarike do bagrema. Sirup pravim u razmeri 1:1 bez kuvawa, i dodajem ga svakog drugog dana po 750 ml. Ako vo}na pa{a bude slaba, odmah posle cvetawa jabuke sirup dodajem svaki dan. Prvu satnu osnovu stavqam odmah nakon cvetawa xanarike, pored prvog rama legla. Izvuku je za 2 do 4 dana, u zavisnosti od ja~ine dru{tava i vremenskih prilika. Kada vreme otopli da se mo`e vr{iti cepawe legla (prva polovina aprila) vr{im zamenu mesta novoizgra|enog rama i jednog rama sa leglom. Na drugom ramu legla otvaram poklopqeni med i ram okre}em za 180°. Sredinom aprila kada vreme postane jo{ toplije, satnu osnovu direktno stavqam u sredinu legla. Dinamika pro{irivawa legla ina~e zavisi od ja~ine dru{tva i vremenskih prilika. Do po~etka pa{e, dru{tva izvuku 3 do 5 novih ramova. Tako u dve godine izmenim plodi{no sa}e u svakoj ko{nici. To je najboqa preventiva protiv bolesti p~ela. 209

P UT DO DOBR E

MATI CE

Tekst je recenzirao i predsednik Izdava~kog saveta ~asopisa P~elar, prof. dr Jovan Kulin~evi}, na ~emu mu se redakcija naro~ito zahvaquje

Trì{na ekonomija i konkurencija su neminovnosti sa kojima se svaki dan sve vi{e i vi{e suo~avamo u svim oblastima privre|ivawa, pa naravno i u p~elarstvu. Nadawa da }e nas p~elare dràva za{tititi i omogu}iti nam da svoje proizvode prodajemo po „na{im“ cenama mogu i daqe biti prisutna samo kod nedovoqno upu}enih ili onih nostalgi~nih koji se ne mogu pomiriti da je vreme dobre i lake zarade u p~elarstvu pro{lost, ali se od pro{losti te{ko moè ìveti. Bez produktivnijeg p~elarewa u novim trì{nim uslovima ne mogu se ostvarivati prihodi koji }e omogu}iti pro{irewe proizvodnih kapaciteta i ispuwavawe zakonskih propisa koji zajedno ~ine osnovnu pretpostavku uspe{nog poslovawa. Celokupna svetska proizvodwa raznih dobara zasniva se na usko specijalizovanim delatnostima povezanim u jedan neraskidiv proizvodni sistem. Takav pristup pretpostavqa nove odnose i u p~elarskoj budu}nosti na na{im prostorima. To zna~i da }e se pojedine p~elarske ku}e baviti prete`no proizvodwom meda, druge proizvodwom polena, mle~a i drugih p~eliwih proizvoda, a tre}e selekcijom i reprodukcijom p~eliwih matica. Ta neminovna razdvojenost, ali i me|uzavisnost }e biti pretpostavka uspe{nosti poslovawa celog lanca p~elarske proizvodwe. U ovako racionalno ure|enim odnosima svi }e se baviti svojim usko specijalizovanim delatnostima i samim tim ostvariti boqi kvalitet i ve}u rentabilnost svoje proizvodwe. Nau~ne p~elarske ustanove koje se bave selekcijom i reprodukcijom p~eliwih matica u celom ovom procesu racionalizacije i unapre|ewa p~elarske proizvodwe, imaju 210

Mileta Markovi} 14226 Jabu~je (014) 74-581, (064) 19-17-333 maticnjak@ptt.yu

veoma veliki, ako ne i kqu~ni zna~aj i obavezu da preko na{eg ~asopisa „P~elar“ redovno izve{tavaju p~elare o svim nau~nim dostignu}ima, rezultatima selekcije i svim drugim podacima koji su relevantni za izbor i nabavku selekcionisanih matica. Gledano sa pozicije p~elara kao korisnika usluga veoma je zna~ajno da zna neke osnovne podatke o osobinama i pona{awu p~ela dobijenih iz tih selekcionih programa. Va`no je poznavati osobine p~ela koje se ti~u brzine prole}nog razvoja, ostvarene medne produktivnosti, wihove sklonosti ka rojewu, grabeì, otpornosti ili tolerantnosti na pojedine bolesti, agresivnosti, mirno}i na sa}u, higijensko sanitarnim osobinama i sl. Posebno je va`no da p~elari znaju {ta se dobija a {ta gubi nabavkom selekcionisanih matica odgajenih od lokalnih sojeva p~ela ili nabavkom selekcionisanih matica iz drugih geografski udaqenijih selekcionih centara. Veoma je zna~ajno da se zna i postojanost osobina i pona{awa p~ela dobijenih selekcijom i kada i pod kakvim uslovima dolazi do razgradwe tog genetskog materijala. Da ovim i drugim podacima vezanim za matice treba posvetiti posebnu pa`wu, pored sopstvenih saznawa, uverio sam se i ~itaju}i najnovije izdawe kwige „P~elarstvo“ autora profesora doktora Jovana Kulin~evi}a, gde u jednom delu kwige nedvosmisleno kaè: „Uspeh ili neuspeh p~eliweg dru{tva za vreme proizvodne sezone u najve}oj meri zavisi od matice. Ta me|uzavisnost je toliko uska da svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, ne}e mnogo pomo}i ako je matica lo{a“. Ako se ovoj konstataciji ne moè ni{ta ni dodati ni oduzeti, a sigurno ne moè, preostaje nam jePÊLAR, maj 2006.

dino da izna|emo {to pouzdaniji na~in da u ko{nici imamo uvek „dobru“ maticu. Prva stanica na putu do dobre matice je sigurno roditeqska matica od koje }e se odgajati mlade matice. Na osnovu ste~enih predznawa, pre nego {to sam postao kooperant „Apicentra“ usu|ivao sam se da za sopstvene potrebe odgajawa matica, sam vr{im izbor roditeqske matice. Moram da priznam da sam tada naj~e{}e bio nezadovoqan, a ponekad i veoma razo~aran. Dosta vremena mi je trebalo da shvatim da se do dobrog genetskog materijala moè do}i jedino dugogodi{wim radom na programima odabirawa, selekcije i oplemewivawa tog materijala. Nesporno je dakle da se roditeqske matice, kao i kod drugih ìvotiwa odabiraju prema svojoj sposobnosti da prenose vidqive, merqive ali i nemerqive osobine na svoje potomke. Da bi se ovaj posao uspe{no obavqao na wemu moraju raditi stru~na lica jer je nauka o nasle|ivawu veoma kompleksna oblast i svaka wena improvizacija moè biti {tetna i za sopstveni p~eliwak i za {iru okolinu. Rukovode}i se ovim saznawima, nastoja}u da kao p~elar prakti~ar, kome je glavna delatnost reprodukcija selekcionisanih matica, iznesem neke tehnolo{ke normative koji se odnose na ovu oblast a koja je primerena mom nivou znawa iz p~elarstva i tehnolo{koj disciplini propisanoj od strane odgovornih lica „Apicentra“.

Reprodukcija selekcionisanih matica Odgajawe velikog broja matica danas je u „Apicentru“ iskqu~ivo zasnovano na Dulitlovoj metodi. Ona obuhvata vi{e faza:

– pripremu za odgajawe mati~waka; – dobijawe odgovaraju}ih larvi; – presa|ivawe; – zapo~iwawe i dogradwa mati~waka; – dodavawe mati~waka u oplodwake; – sparivawe mladih matica. Ve}ina aktivnosti koje proisti~u iz ove metode odgajawa matica su ve} opisivane u p~elarskoj literaturi ali i u ~asopisu „P~elar“ te ih ne `elim ponavqati ali }u pa`wu usmeriti na nekoliko tehnolo{kih radwi koje imaju veliki zna~aj za kvalitet odgajenih mladih selekcionisanih matica.

Larve za presa|ivawe Dobijawe dobrih larvi za presa|ivawe od roditeqske matice dobijene od „Apicentra“ a koja je obeleèna plo~icom sa brojem, ne moè se zamisliti bez fizi~kog ograni~avawa wene nosivosti. To se najboqe postiè upotrebom ko{nice u koju je ugra|en izolator napravqen od mati~nih re{etki. Sadràj koji se nalazi u izolatoru kao i sadràj ostalog prostora ko{nice mora biti pod stalnim nadzorom odgajiva~a matica. Ova ko{nica moè se nazvati, a ona to fakti~ki i jeste, kolevka budu}ih mladih matica. Biolo{ka snaga zajednice u ovoj ko{nici treba da bude od 25–30 hiqada p~ela sa 5–6 okvira, ve}im delom, zatvorenog legla koji su razme{teni sa obe strane izolatora u gorwem plodi{nom nastavku, dok se u dowem nastavku nalaze okviri sa medom i polenom i 3–4 prazna tamnija okvira koji }e se kasnije koristiti za zalegawe matice u izolatoru. U periodu kad nam larve za presa|ivawe nisu potrebne izolator }e biti otvoren ali dva dana pre nego {to }e se u

Foto: Ivan Brndu{i}

P^ELAR, maj 2006.

211

izolator staviti okvir za zalegawe, u izolator }e se staviti matica majka i tri okvira najve}im delom popuwena medom i polenom, a potom }e se izolator zatvoriti. Zbog nedostatka praznih }elija, dok ih p~ele mestimi~no ne pripreme, nosivost matice majke }e se smawiti za preko 70%. Posle dva dana iz izolatora se vadi jedan okvir sa medom i umesto wega dodaje prazan tamniji okvir u ~ije }e }elije matica nositi maksimalno krupna jaja jer je u prethodnom dvodnevnom periodu wena nosivost bila bitno umawena. Sve vreme vodi se ra~una da u ko{nici imamo relativno malu povr{inu otvorenog legla u odnosu na zatvoreno leglo. To se posti`e tako {to se okvir sa preostalim larvama ne vra}a u ko{nicu sa izolatorom nego u pomo}ne zajednice a iz wih uzima okvir sa zrelim leglom i stavqa u ko{nicu sa izolatorom. Na ovaj na~in se odr`ava biolo{ka snaga p~eliwe zajednice u izolator ko{nici i dobija vi{ak mladih p~ela u odnosu na potrebu negovawa otvorenog legla. Ukoliko nema unosa iz prirode ova zajednica se mora prihrawivati uz obavezno dodavawe polenske poga~e koja veoma stimulativno deluje na lu~ewe mle~a kod mladih p~ela. U takvom ambijentu prili-

212

kom izvo|ewa larvi u }elijama dodatog okvira imamo vi{estruko ve}u koli~inu izlu~enog mle~a nego {to je slu~aj u radili~kom leglu drugih ko{nica. Prema tome, {to se ti~e ishrane larvi u prvih 12 sati od izlegawa, mo`e se pouzdano smatrati da je wihova ishrana bila maksimalno obilna a kvalitet mle~a adekvatan kvalitetu mle~a kojim se hrane i mati~ne larve u toj starosnoj dobi.

Presa|ivawe larvi Da bi larve za presa|ivawe boravile {to kra}e vreme izvan wihove prirodne sredine potrebno je da izvr{ilac posla bude dobro uve`ban kako bi ovaj posao {to brè obavqao. Ta uve`banost se postiè duòm praksom na presa|ivawu larvi za proizvodwu mle~a, jer u ovom slu~aju starost larvi i podloga na koju se larve presa|uju ne mora biti strogo ispo{tovana a nije toliko zna~ajno koliko }e se mle~a dobiti, koliko je zna~ajno rutinsko ovladavawe samom tehnikom presa|ivawa. Podloga za larve koje se presa|uju u ciqu proizvodwe mle~a moè da bude i razblaèn mle~ ali i razblaèn med. Stavqawem jedne kapi ovog rastvora u po~etak mati~waka postiè se lak{e skidawe larve sa igle kojom se presa|uje, ali }e p~ele u odgajiva~kom dru{tvu tu podlogu u vrlo kratkom vremenu odstraniti i larva }e u jednom trenutku ostati bez hrane sve dok u novoj sredini ne dobije nove obroke mle~a adekvatne wenoj starosnoj dobi. Me|utim, kod odgajawa mati~waka iz kojih }e se izvesti mlade matice, ova pojava se nepovoqno odraàva na taj period razvoja larve i moè se izbe}i samo ako se dvanaesto~asovna larva prenese zajedno sa najve}im delom mle~a iz wene }elije na suvu poliranu osnovu ve{ta~kog po~etka mati~waka. Samo ovakvim postupkom }emo obezbediti da larva sve vreme pliva na mle~u jer p~ele u odgajiva~kom dru{tvu ovaj mle~ ne odstrawuju, samo ga na odgovaraju}i na~in urede, {to se moè sasvim jasno videti 2â&#x20AC;&#x201C;3 sata nakon obavqenog presa|ivawa. Iz ovog saznawa sasvim jasno proizlazi zakqu~ak da odre|ena starost larve zahteva i adekvatnu starost mle~a. Primenom ovakvog postupka presa|ivawa, larva ni jednog trenutka ne ostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa je samim tim i prijem presa|enih larvi mnogo uspe{niji a i krajwi kvalitet matica boqi. Za ovakav postupak presa|ivawa poPÊLAR, maj 2006.

nih larvi. Ako se radi o plasti~nim po~ecima mati~waka, za wihovo polirawe je potrebno tri puta vi{e vremena da bi opet prijem i startna pose}enost presa|enih larvi bila znatno slabija nego kod vo{tanih. Iz ovog razloga li~no smatram da plastika, ma kakvog kvaliteta bila, nikad ne mo`e obezbediti prirodni ambijent za kvalitetno odgajawe mati~nih larvi kao {to se to posti`e sa po~ecima mati~waka od ~istog p~eliweg voska.

Postupak sa zrelim mati~wacima trebno je obiqe mle~a u }elijama okvira iz kojih se presa|ivawe vr{i a {to se postiè ve} opisanim postupkom rada sa izolator ko{nicom. Najjednostavniji i ujedno najuspe{niji na~in presa|ivawa larvi sa svojim mle~om postiè se upotrebom tzv. kineske igle. Starost larvi za presa|ivawe veoma je zna~ajna za kvalitet budu}e matice. Za{to je va`no da starost larvi bude od 12 do maksimalnih 18 sati? Do ove starosne dobi i larve p~ela radilica kao i mati~ne larve hrane se mle~om istog kvaliteta, da bi posle ove dobi larve p~ela radilica dobijale hranu drugog kvaliteta dok mati~ne larve i daqe dobijaju ~ist mle~ i to u mnogostruko ve}em broju obroka u odnosu na larve p~ela radilica. Zbog toga je veoma va`no da se u tom periodu larva na|e i u znatno ve}oj }eliji nego radili~ka, ali i u poloàju u kakvom se u prirodnim uslovima nalaze zapo~eti mati~waci. Ovo je posebno zna~ajno i zbog toga {to ve} u tom razvojnom stadijumu larve po~iwe formirawe nekih wenih organa a pre svega jajnika {to direktno uti~e na broj jajnih cev~ica budu}e matice. Pored svega ovoga, iskustva u Apicentru pokazuju da je prijem larvi mla|ih od 12 sati procentualno niì, nego u periodu od 12–18 sati.

Neki detaqi u postupku odgajawa mati~waka Priprema dru{tva za odgajawe mati~waka vr{i se 5–7 sati pre presa|ivawa larvi. Tom prilikom se stavqaju na polirawe i okviri sa po~ecima mati~waka od voska a to vreme je za jako dru{tvo sasvim dovoqno da se izvr{i wihovo pravilno polirawe a da pri tom ne do|e do smawewa wihovih dimenzija. Ovih 5–7 sati je tako|e optimalno vreme obezmati~avawa odgajiva~kog sanduka kada se posti`e i najboqi prijem presa|eP^ELAR, maj 2006.

Mati~waci se mogu smatrati zrelim i upotrebqivim tek posle deset dana od dana presa|ivawa. Tada je matica u mati~waku potpuno formirana, s tim {to joj pigmentacija nije dovr{ena. Ovako zreli mati~waci se uzimaju iz odgajiva~kih dru{tava i dodaju u ve} formirane oplodwake. Oplodwaci treba da imaju najmawe 3–4 hiqade p~ela kako bi mogli obezbediti optimalni toplotni reìm (oko 35 °C) u prostoru dodatog mati~waka. Zreli mati~waci se mogu staviti i u inkubator u kojem je obezbe|en isti toplotni reìm kao i u p~eliwoj zajednici, ali se pri tome postavqa pitawe koliko inkubator obezbe|uje i druge uslove za pravilno i prirodno izlegawe mlade matice. Na osnovu sopstvenog saznawa i uvida u postupak izlegawa izne}u slede}e zapaàwe. Pre nego {to }e se odlu~iti da iza|e iz mati~waka, matica prvo obreè okrugli otvor na mati~waku i kroz wega ispruì svoju rilicu ~ekaju}i da joj p~ele negovateqice, koje se nalaze oko mati~waka, daju hranu. Kada dobije svoje obroke ona se ~esto ponovo povla~i u ~auru mati~waka gde boravi jo{ nekoliko sati. Posle tog vremena matica izlazi iz mati~waka, potpuno sazrela, sa o~vrslim hitinom i potpunom pigmentacijom. Ako se matica izleè u inkubatoru, ona }e isto napraviti okrugli otvor na mati~waku i proturiti svoju rilicu, ali po{to nema p~ela da je nahrane ona }e u potrazi za hranom iza}i pre vremena i pri tom }e biti ble|e boje i slabije pokretqivosti {to sigurno moè imati uticaja na wenu vitalnost i kvalitet.

Sparivawe mladih selekcionisanih matica Poznato je da se mlade matice u prirodnim uslovima sparuju sa 10, 15 pa ~ak po nekima i do 39 trutova. Sparivawe mladih se213

lekcionisanih matica je svakako po`eqno da se obavi sa {to ve}im brojem trutova koji poti~u od tako|e selekcionisanih matica, ali da one nisu u rodbinskom srodstvu sa maticom majkom mladih matica. Da bi se ovaj ciq postigao, na p~eliwacima kooperanata „Apicentra“, odgajawe velikog broja trutova vr{i se u ko{nicama u kojima su umati~ene selekcionisane matice koje su odgajene od matica majki u prethodne dve godine, a koje nisu u srodstvu sa maticom od koje }e se odgajati mlade matice tokom teku}e godine. To su prakti~no matice koje se nalaze u svim ko{nicama stacionarnih p~eliwaka odgajiva~a matica sme{tenih na {irem prostoru mati~nog p~eliwaka. Selekcionisana matica majka od koje }e se te godine reprodukovati mlade matice bira se, zna~i, iz selekcione linije koja nije u rodbinskom srodstvu sa linijama prethodne dve generacije selekcionisanih matica kod datog kooperanta. Zajednice u kojima se vr{i odgajawe trutova moraju, u nedostatku pa{e, biti obilno prihrawivane da bi trutovi imali biolo{ku snagu i vitalnost za ispuwavawe svoje funkcije. Me|utim, bez obzira na posebno izra`enu brigu za odgajawe

trutova sa èqenim osobinama, ne moè se tvrditi da su u oplodwi mladih selekcionisanih matica u~estvovali samo trutovi odgajeni na sopstvenim i okolnim p~eliwacima jer u na{im prirodnim uslovima prakti~no ne postoje izolovana podru~ja gde sparivawe matica moè biti potpuno kontrolisano. Nesporno je da se na tim kongregacionim mestima, odnosno sparivali{tima spontano nalaze i èqeni, ali i trutovi sa drugih udaqenijih p~eliwaka. U jednoj takvoj „konkurenciji“ samo biolo{ki najja~i i najvitalniji trutovi uspeju da oplode mladu maticu. Pri ovakvom postupku sparivawa mladih matica sa najvitalnijim trutovima poznatog porekla ali i sa najvitalnijim trutovima koji poti~u sa lokalnog prostora u pre~niku od 10 km, ima}emo matice u ~ijim }e se zajednicama u visokom procentu o~uvati èqene osobine p~ela uz istovremeno poboq{awe imuniteta, vitalnosti i biolo{ke snage svih ~lanova te p~eliwe zajednice. Istovremeno, ovakav postupak oplodwe omogu}ava opstanak varijabilnosti, koja je primarna za postizawe boqih osobina p~ela u daqem procesu selekcije.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA MAJ Dejan Krecuq

Ni u maju p~ele i p~elare ne}e do~ekati neko naro~ito povoqno vreme. [ta o~ekivati od meseca za koji se predvi|a da }e od prvomajskih praznika do \ur|evdana biti ki{an i prohladan? Statisti~ki posmatrano, razvoj vremena bi}e sli~an vremenu u prole}e 1994. godine. Koliko ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se da od 15 dana polovina wih budu ki{ni, pa je i prognozirana koli~ina padavina u tom periodu 59 milimetara. Ovo }e svakako imati uticaja na p~eliwe zajednice, ali i na i{~ekivanu bagremovu pa{u. Ako se predvi|awa ostvare u drugoj sedmici ki{e }e prestati, a temperature }e se prima}i vrednostima koje dolikuju ovom mesecu. Kona~nu stabilizaciju vremena bi vaqalo o~ekivati u drugoj polovini meseca, ali je jo{ uvek izra`ena velika razlika u

214

temperaturama izme|u jutarwih i podnevnih, koje }e se kretati u intervalu od minimalnih oko desetak stepeni do maksimalnih dnevnih oko dvadesetak stepeni Celzijusove skale. Veliko temperaturno kolebawe o~ekuje se polovinom meseca kada }e jutarwe temperature u nekim krajevima pasti na svega nekoliko stepeni iznad nule, a maksimalne dnevne dosti}i }e vi{e od 20 stepeni. Ako je za utehu, prema re~ima meteorologa, bar ne}e biti vetra, a ni nepogoda, sem po~etkom i krajem meseca. Ulazak u tre}u dekadu meseca done}e znatno toplije vreme koje }e nas uvesti u leto. Sve ovo moè da uzrokuje masovna rojewa pa su pred p~elarima veoma te{ki zadaci da odrè ravnoteù dru{tava. Zato o uzgoju mladih matica treba misliti na vreme, a ne sme se zaboraviti ni na pravilnu ventilaciju, pojilo i varou. PÊLAR, maj 2006.

UZGOJ MATI CA NA MOJ NA^I N Zoran Markovi}, ul. Borivoja Koci}a br. 5, 16000 Leskovac, (016) 55-692

Bave}i se p~elarstvom amaterski, veliku pa`wu poklawam uzgoju kvalitetnih matica. Samo tako uspevam da pripremim sna`ne p~eliwe zajednice za glavnu pa{u. Isto va`i i prilikom uzimqavawa: sna`no uzimqeno dru{tvo je skoro izvrcan med sa bagrema.

Rodona~elni~ko dru{tvo Rodona~elni~ko dru{tvo ozna~avam prethodne godine. To dru{tvo ima selekcionisanu maticu od poznatog proizvo|a~a, i ono }e mi dati larve za mlade matice. Matice uzgajam iskqu~ivo maja i juna koriste}i Jenterov aparat na slede}i na~in. Maticu zatvaram u aparat ujutru u 6 sati i taj ram stavqam u sredinu rodona~elni~kog dru{tva. Maticu okre}em na suprotnu stranu od smera razvoja p~eliwe zajednice. Odmah dodajem i kvalitetnu poga~u. Oko podneva kontroli{em zalegawe matice. Ako je matica sve zalegla, planiram poslove koje }u odraditi ~etvrtog dana.

{to }u ostaviti u sredini legla mesto za ram sa larvicama, levo i desno srazmerno stavqam cvetni prah, pergu i med u ramovima, sve do ispuwewa moje dvanaestoramne DB ko{nice. Ispod tog tela podme}em polumedi{te sa medom, tako da je sve puno sa p~elama. Posle podneva, oko 17 sati vr{im presa|ivawe larvica u kolima koja sam dobro zagrejao (oko 30 Â°C) uz stavqawe nekoliko pe{kira natopqenih vodom. Na ~epi} (G) sa larvicom navla~im navo{tanu mati~nu ~auru (V), {to izgleda kao B i pa`qivo stavqam u ram koji ima dve letvice sa 26 otvora pre~nika 9 mm. Ram sa larvicama stavqam na mesto koje sam ve} pripremio. Dodajem i poga~u. Petog dana vr{im kontrolu prijema larvi i planiram formirawe oplodwaka. Trinaestog dana posle podneva formiram oplodwake shodno broju kvalitetnih mati~waka i slede}eg dana pre podneva dodajem mati~wake. Do desetog dana od izvo|ewa, matice po~iwu sa polagawem jaja. Ovakav na~in rada primewujem da bih u{tedeo na broju odlazaka na p~eliwak.

Odgajiva~ko dru{tvo ^etvrtog dana u prepodnevnim satima proveravam na kratko zalegawe u aparatu i ukoliko je i daqe sve kako treba, formiram odgajiva~ko dru{tvo bez matice. Ono }e mi predstavqati i starter i odgajiva~ko dru{tvo bez otvorenog legla i sa najmawe 5â&#x20AC;&#x201C;6 ramova zatvorenog legla koje sam obezbedio od druge zajednice koja je imala mati~nu re{etku. Odgajiva~ko dru{tvo poja~avam istresawem pet ramova sa mladim p~elama iz drugih dru{tava i napravim raspored tako P^ELAR, maj 2006.

215

KA[WEWE U P RON O[EWU

USP E[N O SPAR EN I H

MATI CA

îtaju}i izve{taj o nau~nim aktivnostima za 2004. godinu nema~kog p~elarskog instituta iz Kirhajna (Kirchhain) veoma me iznenadio onaj deo koji je napisao nekim na{im p~elarima dobro poznat dr Ralph Büchler (boravio je u Ni{u 2002. i Topoli 2004. godine). Zbog i za nas interesantne problematike, ukratko }u izneti wihove i na{e podatke u vezi zapo~iwawa polagawa jaja uspe{no sparenih matica. Na po~etku tog dela izve{taja koji je objavqen u ~asopisu Die Biene (P~ela) za mart 2005. godine (izviwavamo se ~itaocima {to je ovaj ~lanak tako dugo ~ekao na objavqivawe – primedba urednika), kaè se: „Iskustveno je poznato da uprkos uspe{nom sparivawu ~esto dolazi do ka{wewa u prono{ewu p~eliwih matica“. Da bi ovu pojavu sistematski istraìli, izvr{ili su detaqnu analizu institutskih podataka od 1985. do 2004. godine. U tom periodu u odgajiva~koj kwizi registrovano je ukupno 9 869 matica. Od ukupnog broja matica, bez obzira da li su prirodno sparene direktno u okolini p~eliwaka, na izolovanim sparivali{tima ili na ostrvima, 3 788 matica ili 38,4% zapo~elo je sa no{ewem jaja u proseku za 13,2 dana od izvo|ewa iz mati~waka, dok je kod 6 081 matice ili 61,6% trebalo u proseku 20,3 dana da bi pronele. Ova razlika dolazi u zna~ajnoj meri zbog ve}e starosti matica u vreme sparivawa. Kod svih na~ina sparivawa tokom godina mogle su se zapaziti matice koje su pronosile tek vi{e nedeqa posle pretpostavqenog termina sparivawa. Daqe se u izve{taju kaè da se sli~no doga|a i kod ve{ta~kog osemewivawa matica od kojih 6,2% pronese posle 21 dana. Traè}i mogu}e uzroke ovakvog „ka{wewa“ u prono{ewu dr Büchler kaè da se kod 216

Prof. dr Jovan Kulin~evi} Beograd, Apicentar (011) 397-45-40 kulincevic@bigfoot.com

ve{ta~kog osemewivawa pokazalo da na ovu pojavu nije imala uticaja koli~ina sperme niti starost matica u momentu osemewivawa, kao ni vreme odgajawa matica. Poseban zna~aj se pridaje geneti~kom poreklu matica ali se ne ka`e kako je do te genetske osobine do{lo. Kao primer se navodi po~etak polagawa jaja identi~no odgajenih i osemewenih sestrinskih grupa matica u 2002. godini sa maksimalno ranim prono{ewem izme|u 4,7 i 9,0 dana, do 30,1 dan sa minimumom od 18, a maksimumom 62 dana. U Apicentru i kod nekih od na{ih kooperanata se vode podaci o sparivawu i prono{ewu matica. Podaci se unose u posebne kartone ~etrnaest dana od dodavawa mati~waka u oplodwake. Ako se uzme u obzir da se matice izlegu jedan dan nakon dodavawa mati~waka u oplodwake, sakupqawe sparenih matica koje su pronele vr{i se posle trinaest dana, kao {to se u nema~kom izve{taju navodi za wihovih 38,4% matica, ali kao prosek. Na{a analiza obuhvatila je posledwe tri godine, od 2003. do 2005, tako da je na|eno da od registrovanih 16 833 matice sa regularnim prono{ewem jaja do trinaestog

P^ELAR, maj 2006.

dana zapo~elo je 16 368 matica, odnosno 96,9%. Samo 515 matica ili 3,1% nije pronelo u datom periodu. Deo od tog malog procenta nesparenih matica proneo je u slede}ih dva do pet dana, dok su preostale matice koje nisu pronele, eliminisane, zbog pretpostavke da bi sa dvadeset dana starosti mogle proneti iako su nesparene i tako postati trutu{e. Napomiwemo da se na sparivali{tima Apicentra vrlo ~esto doga|a, ako su vremenske prilike povoqne, sun~ano, tiho i toplo, da u momentu sakupqawa matica ima larvica starosti 2â&#x20AC;&#x201C;3 dana, {to ukazuje na to da su one pronele osmog ili devetog dana od izvo|ewa. Neshvatqivo je odakle ovako drasti~na razlika u po~etku no{ewa jaja uspe{no sparenih matica, kada se uzme u obzir da je u su{tini ista rasa (Apis mellifera c a r n i ca) u oba slu~aja. Ako je u pitawu genetski faktor kako to navodi dr BĂźchler, {ta je to moglo uzrokovati tako ogromnu razliku? To zahteva neko konkretnije obja{wewe. Oslawaju}i se na dosta dobro poznavawe na~ina odgajivawa, a posebno sparivawa matica u Nema~koj kroz dvadeseti vek, pa i danas, ukazao bih na jedan od mogu}ih uzroka koji je doveo do eventualnih genetskih promena kod wihove karnike. U Nema~koj, a verovatno i u Kirhajnu su se za sparivawe matica skoro iskqu~ivo koristili i danas koriste takozvani EWK oplodwaci. Ta vrsta oplodwaka u velikoj meri odgovara veli~ini, kod nas od nekih p~elara propagiranih mini oplodwaka EWK (Ein Waben Kasten) koji se sastoje od jednog ram~i}a sa trakom satne osnove i staklenih stranica. U delu oplodwaka je mesto za {e}erno testo. Pri formirawu, u oplodwak se saspe jedna kutla~a p r e t hodno pripremqenih p~ela i doda tek izvedena matica. Dva takva oplodwaka se smeP^ELAR, maj 2006.

{taju u jedan nukleus (na slikama moète videti varijantu sa 4 oplodwaka u jednom nukleusu - primedba urednika). Od p~ela se o~ekuje da izgrade sati} u kome }e matica posle sparivawa polagati jaja. To se i doga|a, ali kako vidimo iz institutskog izve{taja vrlo ~esto sa neprihvatqivim zaka{wewem. Uporednim istraìvawima u Engleskoj jo{ pre vi{e godina dokazano je da u mini oplodwacima sa malo p~ela u odnosu na ve}e jedinice, p~ele nisu u stawu da odrè optimalni toplotni reìm i obezbede ostale povoqne uslove za pravovremeno sparivawe i po~etak polagawa jaja. Na{a pretpostavka je da je zbog decenijskog kori{}ewa mini oplodwaka u Nema~koj do{lo do genetskih promena koje su uslovile ovakvo stawe sa prono{ewem. Mogu}e je da su u pitawu i neki dodatni faktori kao {to su specifi~nosti klime ili ne{to drugo, ali su mini EWK oplodwaci svakako imali kqu~nu ulogu. U Apicentru i kod kooperanata za sparivawe matica se jo{ od osamdesetih godina pro{log veka koriste skoro iskqu~ivo tro i dvoramni oplodwaci sa normalnim LR okvirima. U svakom LR telu ko{nice pregra|enom na tri ili ~etiri dela pri formirawu stavqa se okvir sa leglom koje se izvodi kao i dobar okvir sa medom. Oba okvira moraju biti dobro pokrivena p~elama. Ako to nije slu~aj dodatno se stresu p~ele sa drugih okvira. Te`wa je da se tako jaki oplodwaci zadrè u toku cele sezone odgajawa matica. Istina, ovo je daleko skupqi na~in sparivawa matica, ali kao {to smo videli iz podataka, bez ka{wewa u prono{ewu matica. Ovo sve treba da imaju u vidu i na{i p~elari i da izbegavaju mini oplodwake, jer je velika verovatno}a da se tako dobiju ranije ili kasnije matice sa problemom prono{ewa. Moja je preporuka da pri odgajawu matica za sopstvene potrebe, koristite decenijska pozitivna iskustva Apicentra sa dvo i troramnim oplodwacima. 217

GAUCHO

NA P OQI MA!

Dejan Krecuq, ul. Vinogradarska br. 48, 26220 Kovin, (013) 743-257, (063) 815-36-71 medija@hemo.net

Jedna velika opasnost za p~elarstvo lagano i podmuklo uvukla se u Srbiju, a mi, zaokupqeni varoom i drugim problemima, gotovo da je nismo ni primetili – to je insekticid imidakloprid, poznatiji pod imenom GauchoR. Da bi razumeli o ~emu se radi, evo par redova iz dosijea GauchoR, o ovoj hemikaliji koje se Evropa oslobodila (detaqno o hemikaliji smo pisali u P~elaru 11/2004. na strani 486 – primedba urednika). Agencija „France Presse“, Pariz, 11. avgusta 2002. godine: „Insekticid GauchoR, doveden u pitawe od francuskih p~elara koji su nedavno imali uginu}a p~ela uzrokovana suncokretovim polenom, moè podjednako da zagadi polen kukuruza, prema rezultatima nau~nih studija koje je u utorak objavila specijalisti~ka agencija „Agra“, podràna u merewu toksi~nih efekata ove supstance u p~elama od Nacionalnog instituta za poqoprivredna istraìvawa (National Institute of Research Agronomic – INRA) i Centra za nacionalna nau~na istraìvawa (Centre for National Scientific Research – CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdila da su ove p~ele bile izloène tihom delovawu molekula GauchoR-a (imidakloprida), putem polena kukuruza tretiranog ovim insekticidom“, pi{e u izve{taju ove agencije specijalizovane za poqoprivredu i hranu. „Vest je va`na za p~elare po{to obja{wava za{to se ugibawe p~eliwih zajednica nastavqa u Francuskoj gde je tretirawe suncokreta obustavqeno od januara 1999. godine“, nastavqa „Agra“. „Uzorci polena prenetog putem p~ela na|eni su na letima ko{nica. Sve ukazuje

218

na prisustvo imidakloprida u polenu kukuruza tretiranog ovim insekticidom, sredwe vrednosti koncentracije izme|u 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb), {to je izme|u 3,3 i 3,7 mikrograma na kilogram. Kompanije za za{titu biqa jednom su tvrdile da otrov nije dospeo do cvetova pa tako ni do polena. Mi smo dokazali suprotno, kada su u pitawu suncokret i kukuruz“, navodi Jean-Marie Bonmatin iz Centra za molekularnu biofiziku u Orlanu (Center of molecular biophysics of Orleans – CNRS), jedan od autora studije. „Kukuruz ima istovetno pona{awe {to se ti~e metabolizma kada su u pitawu rokovi kao i kod suncokreta“, potvr|uje ovaj istraìva~. Problem je jedino u tome koliki je potrebni prag kojim bi se odredilo koji je od ovih proizvoda opasniji. Ranijim istraìvawima u INRA utvr|en je prag otrovnosti izme|u 3 i 6 ppb, a studije su pokazale da se on spu{ta ~ak i vrlo nisko, na 0,1 ppb kod hroni~nog izlagawa koje uzrokuje smrtnost p~ela posle osmog dana. S druge strane, predstavnik kompanije Bayer izjavio je za AFP da je utvr|eni nivo toksi~nosti za polen kukuruza 20 ppb. „To je tako utvr|eno, i nema opasnosti za p~ele. Opasni nivo koji uslovqava trovawe p~ela je jedino ako se prema{i 100 ppb“, navode proizvo|a~i. Klaus Wallner sa vode}eg evropskog Univerziteta Hohenhajm u Nema~koj kaè: „Nektar facelije tretirane preparatom GauchoR (50 grama aktivne materije po hektaru), usvojen u usevu, sadrào je u p~elama izme|u 3 ppb i 10 ppb imidakloprida. Polen koji su p~ele prikupile je sadrào isti nivo“. Stavovi toksikologa su da je prihvatqiv nivo rezidua imidakloprida u vo}u (jabuke ili kajsije) koje se sme staviti u promet za qudsku upotrebu, ako ne prelaze granicu od 300 ppb. Shodno tome, prisustvo imidakloprida i/ili wegovih metabolita na nivou od nekoliko ppb u proizvodima iz ko{nice ne}e dovesti do nikakvih problema sa qudskim zdravqem. Ali glavni problem nije sa p~eliwim proizvodima, ve} sa PÊLAR, maj 2006.

samim p~eliwim dru{tvima koja se lagano gase usled delovawa ovog tihog ubice, ~ak i ako prenebregnemo sumwu na wegovu kancerogenost. Od tada internetom kru`i „otvoreno pismo“, vapaj p~elara za pomo} i podr{ku: „Po{tovani potro{a~i meda, kolege p~elari i prijateqi, sigurno se se}ate velikog pomora pro{le godine koje je ko{talo `ivota stotine hiqada p~eliwih dru{tava. Mnogo je pitawa ostalo otvoreno, ali nesumwivo je da pove}ana upotreba insekticida snosi deo odgovornosti. Francuska vlada je upravo napravila prvi korak, da opasni nervni otrov imidakloprid zabrani za kori{}ewe, jer postoje sumwe da izaziva rak kod qudi. Jedna slede}a opasnost dolazi u obliku {irewa proizvodwe genetski modifikovanih biqaka. Sigurno Vam nije u interesu da se u skoroj budu}nosti na Va{em stolu na|u proizvodi genetski modifikovane hrane, na ~iju upotrebu

nas kompanije kao {to je Bayer `ele prisiliti. Molimo Vas da odvojite malo slobodnog vremena i uzmete u~e{}a u ovoj kampawi „otvorenog pisma“, protiv upotrebe imidakloprida i rastu}e upotrebe i razvoja genetski modifikovanih biqaka u poqoprivredi. Molimo Vas, potrudite se, jer sam siguran da niko od Vas nije spreman da prihvati rastu}e zaga|ewe koje prouzrokuju agrokoncerni, kao {to su Bayer Crop Science i Monsato. Srda~an pozdrav, Va{ Klaus Maresch, Schaubienenstand Honighauschen, Drachenfels str. 92, 53639 Konigswinter, http://www.Honighaeuschen.de, info@honigmet.de“. Za{to sve ovo pi{em? Po~etkom ove godine na stranicama agronomske {tampe, i u Srbiji je osvanuo oglas kompanije Bayer u kojem se nudi GauchoR! Zna~i, Evropa kuca na vrata, ali otrovima koje je sa svoje teritorije maltene prognala.

GA L I] EV KA LU P ZA MATI ^WAKE Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 3 34000 Kragujevac (034) 381-019 (stan) (034) 570-384 (p~eliwak)

Gali}ev kalup slu`i za izlivawe 20 mati~nih osnova u jednoj traci. Traka sa mati~wacima lepi se vru}im predmetom na letvicu koja se nalazi u ramu nosa~u prilikom dodavawa starteru. Osnove se liju i lepe vrlo brzo (za jedan sat od 400 do 600). Kalup se izra|uje od ner|aju}eg materijala. Kalup je naro~ito koristan onima koji P^ELAR, maj 2006.

219

220

P^ELAR, maj 2006.

NACRT GALI]EVOG KALUPA ZA IZLIVAWE PO^ETAKA MATI^WAKA

se bave proizvodwom mati~ne mle~i. Prilikom rada sa kalupom, on mora da bude zagrejan na 60–70 °C i mora se kvasiti vru}om vodom iste temperature. U vodu se sipa pra{ak za prawe ve{a ili sudomil. Kada se u kalup nalije vosak koji je tako|e zagrejan na 60–70 °C, sa~eka se da se vosak ohladi i stegne. Proces se moè ubrzati stavqawem kalupa ispod mlaza hladne vode. Pre va|ewa trake iz kalupa, vosak se prvo poravna sa kalupom o{trim noèm, kako bi traka boqe priawala na drvenu letvicu rama. Jedan odlivak koji se pravilno upotrebqava moè da posluì za vi{ekratno (5–6 puta) va|ewe mati~ne mle~i. Nadam se da }u objavqivawem nacrta za kalup uticati na to da se pove}a broj p~elara koji se bave proizvodwom mati~nog mle~a. Sre}no!

P^ELAR, maj 2006.

221

VI[E OD BRA] E

Miroslava Bojovi} Man~i} ul. Kwa`eva~ka jug br. 25, 18000 Ni{, (018) 570-595

Deveti je dan aprila 2005. godine. Dan obla~an, ali topao. Obilazimo kolegu p~elara Nikoli} Neboj{u u selu Slatina nadomak Leskovca. Selo je ugne`|eno u kotlini sliva reka Vlasine, Veternice i Jablanice, koje se tu negde sastaju sa Ju`nom Moravom, nose}i ~ari p~elarskog juga. Okolni vrhovi Kukavice bili su lepo vidqivi, jer se iza, sa vi{eg êmernika, beleo sneg. Stigli smo u Slatinu rano popodne. Na{ doma}in, koji je devet sezona radio u inostranstvu, shvatio je da i ovde u Srbiji moè da opstane ako se usmeri na neki posao od srca i svom snagom, tj. uz pomo} cele porodice, a ona i nije mala (otac, majka, supruga, dve }erke i zet od sestre koji je u miraz dobio 50 ko{nica p~ela). Ina~e, Neboj{a je stalno zaposlen u JP „Srbija{ume“ u Leskovcu kao p~elar, gde odràva veliki p~eliwak! Da, dobro ste pro~itali. Izabrati p~elarstvo za glavno zanimawe je velika odluka. O~igledno da je odluka bila prava, jer je Nikoli} uspeo da se savremeno organizuje i da kona~no dobije i dokumentaciju koja potvr|uje da wegov med zadovoqava sve standarde kvaliteta. Dokument kaè: „Objekat i doma}instvo za obradu, preradu i pakovawe meda u mestu Slatini je u skladu sa propisanim veterinarsko-sanitarnim uslovima“. Prizna}ete da se danas u Srbiji mali broj p~elara moè pohvaliti da je registrovao zakonom propisane prostorije. Treba posebno naglasiti da je ravnopravni saradnik u p~elarewu sa Neboj{om i wegov 222

zet Stojan. Sara|uju boqe nego da su bra}a. A i nose isto prezime. Slu~ajno, ili je Bog dokazao da i On ponekad voli da zadovoqi formu? P~elare sa Farar i LR ko{nicom, delimi~no kombinovano. Podwa~a je naravno `i~ana.

Sve je u besprekornom redu, sve podre|eno modernizovawu p~elarstva. Iza stambenog cvetnog dvori{ta nalazi se p~elarsko dvori{te sa objektima koji su adaptirani iskqu~ivo za p~elarske namene. U gara`i gordo i sve~ano stoji vojni~ki Pinze Gauer, preure|en od putni~kog u p~elarsko vozilo kapaciteta 80 nastavaka. Dobra lokacija ~esto zahteva udaqenost od asfaltnih puteva, pa je on nezamenqiv za sve vremenske prilike. P^ELAR, maj 2006.

Pored je objekat gde pedantno pore|an stoji p~elarski pribor i oprema. Tu je i mno{tvo novih parafinisanih nastavaka, koji ukazuju da }e p~eliwak od 250 dru{tava, podeqen na sedam lokacija (Nikoli}i strogo po{tuju princip dràwa malog broja zajednica na jednom potezu), biti jo{ uve}avan. Zatim sledi objekat u dva nivoa. Sprat je namewen za ce|ewe meda, prizemqe za preradu i pakovawe. Nastavci sa medom do sprata stiù spoqnim liftom nosivosti 400 kg. Sprat sadrì savremeni mokri ~vor sa prostorijom za prawe i dezinfikovawe inventara i opreme, zatim veliku prostoriju za centrifugirawe sa prohromskom centrifugom od 32 rama, kao i moderni prohromski otklapa~ sa}a. Tu su i prikqu~ci za odvod meda u prostoriju ispod kroz dva otvora u blistavo belom kerami~kom podu. Kad u|ete u tako belu i ~istu prostoriju, pa bacite pogled na {qa{te}e ma{ine od prohroma, sve deluje nestvarno, kao da ste u kosmi~kom brodu, a ne u p~elarskoj prostoriji.

Ispod prostorije za ce|ewe nalazi se prostorija za preradu i pakovawe. Na wenoj sredini postavqen je tako|e prohromski veliki dvozidni kazan sa dosta prostora okolo za pakovawe meda od strane 5 osoba. Pored ovog objekta nalazi se trem. To je „laboratorija“ za topqewe voska i parafinisawe celih nastavaka i drugih delova ko{nice. Za ove potrebe je Neboj{a preradio kazan za pe~ewe rakije. Na zalihi imaju ogromnu koli~inu satnih osnova, kako od kupqenog, tako i od svog voska, ali i od svojih mednih poklop~i}a. Ove posledwe se bele kao ~ipka devoja~ka. Obi|osmo i jedan od p~eliwaka koji je nadomak ku}e, sa pedesetak ko{nica. Trava rasko{no zelena, otvoreni masla~ak kao zlatna dugmad na sve~anoj odori. Iz zime su iza{li sa minimalnim gubicima. A p~elari u okolini su tog prole}a imali zna~ajne gubitke zbog varoe. Na pitawe kako uspevaju da se izbore sa varoom, Neboj{a i Stojan sa osmehom ka`u: „Sve je pod kontrolom“. A kako i ne bi? Ko zna, zna.

FARBAWE NASTAVAKA Nikoli}i od nedavno primewuju novu metodu „farbawa“ nastavaka. Prema wihovim o~ekivawima, ona bi trebalo da obezbedi trajnu za{titu nastavaka. Prvo se nabavi najfiniji parafin bele boje u sitnim granulama (koristi se za izradu gro`|ane masti). U velikom kazanu se rastopi parafin na preko 100 °C, pa se potope nastavci koji tu stoje 4–5 minuta uz stalno odràvawe temperature parafina. Zatim se nastavci izvade, ocede i lageruju. Po{to se nastavci potapaju u parafin, oni su za{ti}eni i sa spoqa{we i sa unutra{we strane. U sebe ne primaju vlagu, jer je parafin prodreo do srì dasaka. Presecali su jednu potopqenu dasku na pola i moglo se primetiti da je parafin zaista stigao do same sredine daske. Nagla{avaju da je veoma va`no da nastavci budu pravqeni od potpuno suvog drveta, ili }e kasnije upiti mawu koli~inu parafina. Na sre}u, oni sa vla`nim daskama nemaju problema, jer imaju sopstveni pogon za izradu kompletne p~elarske opreme od drveta. Za parafinisawe 1 000 Fararovih nastavaka utro{ili su 90 kilograma parafina, ~ija je cena po~etkom 2005. godine bila 100 dinara po kilogramu. Prema tome, jedan Fararov nastavak upije u sebe oko 90 g parafina, i takva za{tita ko{ta svega 9 dinara po nastavku. Nastavci zadràvaju prirodnu boju drveta. PÊLAR, maj 2006.

223

BEZ OBZI RA DA L I M I S L I T E DA MO @E T E I L I N E MO @E T E, U P RAV U ST E!

Du{an Miri}, Belanovica

U subotu 15. aprila u Lazarevcu je odràn drugi skup p~elara zainteresovanih za osnivawe p~elarske kooperative na nivou Srbije koja bi imala osnovni zadatak da re{i problem prodaje p~eliwih proizvoda kod svih zainteresovanih p~elara. U odli~no pripremqenoj sali Doma kulture, P~elarsko dru{tvo â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;&#x153; iz Lazarevca se svojski potrudilo da stvori uslove za jedan veliki skup. Skup je zapo~eo dobrodo{licom koju je poèleo Radoslav Cveji}, predsednik p~elara Lazarevca. Skup je zvani~no otvorio gradski menaxer Dragan Jovi}. Posle toga se pre{lo na radni deo gde su govorili Du{an Miri}, \or|e Mrki} i Milan Majovi} o samom na~inu i razlozima za udruìvawe. Ono {to je svima prisutnima bilo jasno jeste da se mora prestati sa udruìvawem u asocijacije koje nisu privrednog karaktera (i koje ne mogu da nam prodaju med) ve} da treba formirati pravno lice (kooperativu â&#x20AC;&#x201C; zadrugu) koje }e imati pravo u ime svih ~lanova da prodaje med i druge p~eliwe proizvode. Ono {to je evidentno jeste da su dana{wi problemi u p~elarstvu mali u odnosu na ono {to nas ~eka u budu}nosti i da se p~elari jo{ danas moraju odlu~iti da li }e biti hobisti ili robni proizvo|a~i! Ono {to nas danas najvi{e mu~i su falsifikovani medovi, zakonska regulativa koja propisuje na~in na koji se med moè izneti na trì{te, lo{a otkupna cena meda, mala potro{wa meda po glavi stanovnika. Kao {to se vidi, problemi su kompleksni i nijedan nije lako re{iti, pogotovu samostalno. Me|utim, ne smemo tugovati i o~ekivati da }e na{e probleme re{iti neko drugi. Svaki p~elar treba jednom da shvati da na{e probleme nije du`na dràva da re{ava i da se to ne radi nigde u svetu, ve} ona samo mora da nam omogu}i da uspe{nije radimo kroz podsticaje koji se dodequju samo registrovanim p~elarima. 224

Prvi i ujedno najteì problem su falsifikovani medovi (po nekom istraìvawu ~ak 65% na zvani~nom trì{tu). Ovaj goru}i problem je te{ko re{iti za kratko vreme. Organizovani bi lak{e do{li do re{ewa jer bi radili internu kontrolu medova koji ulaze u zadrugu tako da bi prvo me|u nama p~elarima odvojili ìto od kukoqa. A zatim bi se zajedni~kim snagama borili protiv pukih nakupaca i falsifikatora. Ono {to nas svakako ~eka je odgovornost pred zakonom koji nema kompromisa, a on propisuje da svaki p~elar koji èli da sa svojom etiketom iza|e na trì{te pored ostalih uslova mora da ima objekat za ~uvawe i pakovawe meda, koji izme|u ostalog propisuje da se mora imati pet prostorija sa plo~icama, vodom, pakirnicom i drugim. Ako bi svaki p~elar poku{ao da ovo napravi kod svoje ku}e od ve} postoje}ih objekata samo za adaptaciju bi morao da izdvoji minimum 5 000 evra {to je dosta velika suma pa se pitam koliko p~elara je sada sposobno da ovo izgradi. Mnogi }e re}i da se preko ovog zakona moè pre}i kao preko ostalih, ali se grdno varaju. Setite se samo uvo|ewa fiskalnih kasa koje su skoro svi neozbiqno shvatali, a pogledajte sada da li postoji neka radwa koja je ne poseduje i pogledajte kolike su kazne ako se napravi i najmawi prekr{aj. Na{a zemqa se polako uvodi u red. Ako se organizujemo, moèmo napraviti zajedni~ki objekat za pakovawe meda koji }e nas ko{tati mnogo mawe nego da ga svako od nas pojedina~no gradi. Trenutna otkupna cena je za nas p~elare poniàvaju}a, ali na wu ne moèmo uticati. Neke su najave da }e biti jo{ mawa. Jedan od razloga za ovakvu cenu je taj {to niko od nas nema tako veliku proizvodwu da bi mogao da sklopi ugovor sa nekom velikom trgovinskom ku}om da bude wen snabdeva~, pa stoga na{ med promeni nekoliko ruku dok ne do|e do krajweg korisnika. (Pored PÊLAR, maj 2006.

toga, naveo bih primer konstantnog uvoza sveèg povr}a iz inostranstva iako se takvo povr}e moè kupiti i u na{oj zemqi. Problem je banalan, ali nere{iv. Veliki kupci traè i velike prodavce koji mogu da obezbede stalni kvalitet i koli~inu. Kvalitet je lako obezbediti, ako se zna kako se radi. Ali je koli~ina problem. Jer u Srbiji nema tako velikog poqoprivrednog proizvo|a~a koji bi neprestano i u svako doba dana i no}i mogao da obezbe|uje potrebne koli~ine za velike kupce. Ovako, velikim kupcima je hiqadu puta lak{e da uvezu povr}e, nego da jure od jednog do drugog sitnog proizvo|a~a, i da tako samo sebi stvaraju probleme – primedba urednika) Ako se udruìmo i na{ med lagerujemo u zajedni~kom magacinu stvori}emo veliku koli~inu meda na jednom mestu i automatski }emo biti interesantni velikim trgovinama {to }e za posledicu da ima ve}u cenu meda koju }emo mi p~elari da dobijemo, jer }emo izbaciti nekoliko „ruku“ iz lanca. Mala potro{wa meda uslovqena je time {to nijedan p~elar nije uloìo zna~ajnija sredstva u reklamu bez koje se danas ne moè prodati nijedan proizvod bez obzira na kvalitet. Da reklama nije nimalo naivna stvar moè se videti iz podatka da je cena jedne sekunde reklame na televiziji u udarnom terminu 18 000 dinara! Ako ho}ete ne{to da iznesete javnosti tokom 10 sekundi, za to morate da izdvojite 180 000 dinara, pa vi vidite da li neki p~elar moè sam da to isfinansira. Udruèni moèmo izdvojiti deo dobiti za reklamu. Najve}e svetske firme ulaù i tre}inu profita u reklamu, a to im se vi{estruko vra}a. U Lazarevcu se moglo zakqu~iti da p~elari moraju izna}i sredstva da zajedni~ki naprave objekat u kome bi vr{ili kontrolu i pakovawe meda, kao i samu prodaju, jer ako do~ekamo jesen neorganizovani sve }e nas to duplo skupqe ko{tati. Jo{ ako se ima u vidu da imamo obe}awa od Ministarstva poqoprivrede i Ministarstva privrede da }e nam rado iza}i u susret u vidu bespovratnih sredstava koja se odobravaju za ovu namenu, ali samo ako nastupimo organizovano! Stoga je odlu~eno da bi za nas najboqi vid organizovawa bila zadruga (kooperativa) u kojoj svaki ~lan ulazi sa istim sredstvima i ima ista prava kao i drugi ~lanovi. Najboqi primer kako ona treba da funkcioni{e moète videti na filmu od p~elara koji su nePÊLAR, maj 2006.

davno bili u poseti Gr~koj, gde su se li~no uverili da udruèni gr~ki p~elari postiù cenu od 3,5 evra na veliko i nemaju zaostalog meda u magacinu, i pored mnogo teìh uslova za p~elarewe nego kod nas. Tako|e je odlu~eno da svaki p~elar koji je zainteresovan za udruìvawe uplati po 2 000 dinara. Sredstva }e se koristiti za pla}awe izrade projekata i ekonomskih analiza kao i za slawe podataka svakom p~elaru, da ne moramo da ~ekamo izlaèwe „P~elara“. U svrhu brèg rada i organizovawa izabran je i inicijativni odbor u sastavu: Vujovi} Aco iz Ivawice (064/361-1516), Majovi} Milan iz Vr{ca (013/832-187), Miri} Du{an iz Belanovice (014/89-769, 063/80-76-142), Mirkovi} Milenko iz Rume (022/478-094), Mrki} \or|e iz Novog Sada (021/824-220, 063/534-230), Peri} Marinko iz Malog Zvornika (015/471-386), Stepanovi} Radisav Stepa iz Ra~e (034/752-189), Stojanovi} Milorad iz Zaje~ara (019/426132), Stojanovi} @ivoslav iz Subotice (024/753-771), Trailovi} Mom~ilo iz Petrovca (012/342-043). U toku diskusije se javio i menaxer op{tine Lazarevac koji se ponudio da nam pomogne tako {to bi nam obezbedio plac za gradwu objekta i svu potrebnu infrastrukturu i dokumentaciju. Tako|e se ponudio da nam obezbedi objekat koji bi se napravio na tom placu na odloèno pla}awe mo`da i do dve godine. Tako|e je naglasio da mo`da moèmo da dobijemo i velika sredstva od donatorske agencije ADF sa kojom su sklopili ugovor o donaciji za vo}are, pa bi mo`da mogao i nas da uvrsti u program. Pored ostalog, ovo je zna~ajno zato {to ovaj donator uvodi HACCP program potpuno besplatno i omogu}uje plasman u MAXI diskont tako|e besplatno. Tako, ako bi se ovo ostvarilo, sam osniva~ki ulog u gotovom novcu za svakog p~elara bi se drasti~no smawio, a dug prema investitoru bi se izmirio preko meda. Slede}e {to predstoji su razgovori sa ministarstvima koja su tako|e obe}ala pomo} ako se udruìmo. Zato je jako va`no da se svi p~elari {to pre jave najblièm ~lanu inicijativnog odbora radi informisawa oko samog principa udruìvawa i prijave radi slawa najnovijih informacija dokle se stiglo.

Svako ~ekawe mo`e skupo da nas ko{ta! 225

U P UTSTVO SARA DN I CI MA ZA P R I P R EMU T EKSTOVA – Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru (po{aqite ih na disketi ili CD-u, koristite po mogu}stvu }irili~ni font, recimo Cir Times, najboqe u WORD-u ili QUARKXPRESS-u, bilo koja verzija), ali ako ne raspolaète tehni~kim mogu}nostima, primamo i rukopise. Radove {aqite na adresu urednika ili ~asopisa. Poèqno je da zahtevate potrebni font od urednika, koji }e vam ga proslediti na va{ e-mail; – Ako ste rad pripremili na kompjuteru, moète ga poslati i e-mail-om na: rodoljubz@ptt.yu. Ako ne dobijete e-mail odgovor od urednika da je ~lanak stigao, smatrajte da ga niste ni poslali; – Trudite se da pi{ete kra}e i konkretnije tekstove. Duì tekstovi }e se u ~asopisu objavqivati samo izuzetno; – Fotografije {aqite iskqu~ivo po{tom. Ako fotografije imate u elektronskom obliku, {aqite ih na CD-u, nikako putem elektronske po{te (internetom); – Tekstovi, fotografije, diskete i kompakt diskovi se ne vra}aju; – Na pole|ini fotografije obavezno napi{ite ime i prezime autora, adresu i telefon, mesto i vreme fotografisawa; – Uz rad obavezno po{aqite va{u fotografiju u koloru skorijeg datuma, punu adresu i telefon, i kratku p~elarsku biografiju u 4–5 re~enica (ta~an datum ro|ewa, profesija, od kada p~elarite, kojim tipom ko{nica i sli~no). Svaki ~lanak bi}e propra}en fotografijom autora, a prvi u godini i biografijom; – Radove i oglase {aqite najkasnije do 12. u mesecu za naredni mesec; – Ako planirate pisawe teksta za neki 226

od narednih meseci, javite to uredniku, kako bi mogao da pravi planove i dobar raspored tekstova; – Ako tekst {aqete P~elaru, nemojte ga slati drugim ~asopisima dok ne bude objavqen ili dobijete informaciju da ne}e biti objavqen; – Pi{ite tekstove o aktuelnim temama. âsopis se trudi da objavqene teme govore o radovima za predstoje}i mesec, kako bi ostvarili trenutnu primenqivost saznawa iz tekstova; – Ako se dvoumite da li da pi{ete o nekom problemu, pozovite urednika kako bi dobili odgovaraju}e smernice, koje bi tekst u~inile prilago|enijim datom trenutku i ostalim ~lancima koje redakcija i urednik spremaju za odre|eni broj; – Broj re~i za priloge u rubrikama Skupovi i reportaè i IN MEMORIAM je ograni~en (osim ako urednik zbog posebnog zna~aja i po prethodnom dogovoru odobri druga~ije): 130 re~i (za skupove sa lokalnim zna~ajem), 200 re~i (za skupove sa pokrajinskim ili regionalnim zna~ajem), 300 re~i (za dràvne skupove) i 50 re~i za IN MEMORIAM. Tekstovi koji imaju ve}i broj re~i ne}e se objavqivati. Preporu~ujemo da za pisawe ovih tekstova koristite kompjuterski program WORD koji ima opciju brojawa re~i. U suprotnom vas molimo da re~i sami izbrojite; – Ne}e se objavqivati napisi kojima je iskqu~iva svrha kritika nekog ve} {tampanog teksta. Oni koji imaju druga~ije mi{qewe, neka napi{u ~lanak na istu temu; – Redakcija zadràva pravo da vr{i skra}ewa ili doterivawa tekstova. PÊLAR, maj 2006.

U P UTSTVO SARA DN I CI MA ZA P R I P R EMU OGLASA – Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru; – Za iznete tvrdwe u oglasima odgovara ogla{iva~; – Na uplatnici i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec upla}ujete. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec, oglas ne}e biti objavqen; – Oglas se mo`e uplatiti do godinu dana unapred; – Za objavqivawe oglasa tokom 6 meseci, odobrava se popust od 25% (osim za osminu strane); – Naknada za objavqivawe oglasa se upla}uje iskqu~ivo unapred. Po dobijawu profakture, rok pla}awa je 15 dana; – Uplate se vr{e na `iro-ra~un SPOSa: 160–17806–08; – Po uplati, kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim tekstom oglasa i po{aqite na adresu SPOS-a (SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do 12. u mesecu za naredni mesec). Oglasi poslati faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e{}e ne~itki. Oglasi dostavqeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir. Ako do|e do slovnih gre{aka prilikom objavqivawa uslovqenih slawem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog fak-

som, a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom, urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne moè ponoviti. U slu~aju dostavqawa pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponoviti u narednom broju; – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. Oglasi sa nedovoqnom uplatom ne}e se objavqivati. Broji se svaka re~. Jedan telefon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~; – U slu~aju objavqivawa pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke, oglas }e biti ponovqen u mesecu koji odabere ogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne moè se ostvariti; – Ogla{iva~ koji {aqe oglas za osminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celu stranu, mora da dostavi kompletno grafi~ko re{ewe oglasa. Ako to ne u~ini, objavi}e se samo tekst, bez fotografija. Odlukom IO SPOS-a, ogla{iva~ moè da uplati izradu grafi~kog re{ewa oglasa SPOS-u na gore navedeni ra~un u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 300 dinara, za tre}inu strane 400 dinara, za polovinu strane 600 dinara i za celu stranu 1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-a snosi ogla{iva~.

CEN OVN I K OGLA[AVAWA (VA@ I OD AP R I LSKO (VA@I SKOG BROJA 2006)

1) Zadwa strana korica 14 000 dinara (10 500 sa popustom) 2) Polovina zadwe strane korica 8 000 dinara (6 000 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 12 000 dinara (9 000 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 7 000 dinara (5 250 sa popustom) 5) Unutra{wa strana 10 500 dinara (7 875 sa popustom) (134×194 mm) 6) Polovina unutra{we strane 6 000 dinara (4 500 sa popustom) (134×95 mm) 7) Tre}ina unutra{we strane 5 000 dinara (3 750 sa popustom) (134×63 mm) 8) êtvrtina unutra{we strane 4 000 dinara (3 000 sa popustom) (134×45 mm) 9) Osmina unutra{we strane 3 000 dinara (bez popusta) (65×45 mm) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 40 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale: – 60 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i PÊLAR, maj 2006.

227

P ^ ELARSKA BERZA

228

P^ELAR, maj 2006.

229

230

P^ELAR, maj 2006.

231

232

P^ELAR, maj 2006.

233

P^ELARSKA FARMA JEVTI] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju. 1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova 3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice 5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, 35267 Opari} (035) 722-564, (063) 895-86-08 234

P^ELAR, maj 2006.

235

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

236

P^ELAR, maj 2006.

Du{an Miri}, Belanovica 014/89-769 063/80-76-142 dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM MARK-KOM Belanovica Belanovica P^ELAR, maj 2006.

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon. Sve matice se obele`avaju. Mogu}nost isporuka po{tom ili li~nim preuzimawem. 237

MA L I OGLAS I „EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve i med na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a. Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice, ramove cele godine. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}. 015/510-241, 063/7561-513

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICE ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500

238

P^ELAR, maj 2006.

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena po dogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00 Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nicama. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Poàrevac. 012/213-532 Prodajem matice pe{terske sorte, paketne rojeve, rojeve na 5 r. Milovan. 037/712-532, 063/858-45-43 PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVA svih tipova od lipovog drveta; KO[NICA, nastavaka, zbegova i krovova; ANTIVAROZNIH @IÂNIH PODWAÂ sa i bez skupqa~a polena; URAMQENIH MATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenih MATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA. Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJ U NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a, Zve~ka, Obrenovac. 011/87654-27, 063/8167-726 Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan i Biqana. Mala Mo{tanica. 011/875-00-34, 064/158-851-4 PRODAJEM med i propolis. Andrejevi} Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI, KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA, ANTIVAROZNE – @I^ANE PODWA^E, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Prodajem 46 A@-10 standard ko{nica sa p~elama. Milan Paripovi}. 034/725-825, 011/33-44-732, 064/1859-645 Rojevi na LR ramovima, isporuka u Zemunu. Zoran Jovanovi}. 011/102-177 Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{a Stevanovi}, Kragujevac. 034/372-474, 064/308-111-6 Prodajem 30 dru{tava LR pre bagrema i 20 rojeva od 1. juna 2006. godine. Isailovi}. 063/316-934 Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469 Prodajem dru{tva na DB ramovima pred bagremovu pa{u. Vladan. 063/80-45-821, 064/324-64-99 TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliweg dru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac. 016/281-674, 064/613-31-78

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve. Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320 Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti} Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658 Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ ko{nice. 015/292-307 Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan. 063/84-26-187 Prodajem paketne rojeve i dru{tva. Boban, Miroqub, Varvarin. 037/788-223, 063/8-911-980 Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovima ko{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

P^ELAR, maj 2006.

Paketni rojevi i p~eliwa dru{tva sa mladim, obeleènim maticama. P~eliwaci Tanaskovi}. 011/8186-041, 063/8018-358 PRODAJEM ROJEVE, paketne, na LR i DB ramovima, KOMPLETNA DRU[TVA. Ivan Brki}, Kru{evac. 037/671-327, 063/83-66-349 Prodajem 60 LR ko{nica sa p~elama i med. 0230/51-895, 063/86-33-839 Prodajem autobus „DAJC“ sa p~elama 44 ko{nice A@ GROM. 022/551-198 NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U PÎWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666226; Igor, 063/8-1111-66

239

Prodajem: matice, rojeve na DB ramovima, paketne rojeve. P~elar Du{an Gli{i}, Trstenik. 037/712-388, 064/29-04-196 Prodajem ko{nice LR kompletne sa tri nastavka sa p~elama 20 komada. 021/450-538, 063/5666-47 Prodajem p~eliwa dru{tva na 10 LR ramova sa mladim maticama. Isporuka pre bagrema. ^oke{a. 064/31-05-022 Prodajem prikolicu sa p~elama A@, pred bagrem. Joca. 064/395-49-20 Ko{nice sa p~elama i dru{tva na ramovima. Cvei} Momir. 064/333-89-22 15 LR dru{tva sa skoro novim ko{nicama na tri nastavka. 064/613-7772

Prodajem rojeve na ramovima, paketne i med na veliko. Radovanovi}. 037/884-371 Prodajem dobro pripremqena LR dru{tva u ko{nicama. 063/511-035 Prodajem 15 komada LR ko{nica sa p~elama. @ivadin. 014/414-703 Prodajem oplo|ene obele`ene matice. Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}. 018/320-300, 063/867-1550 Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve. Bojovi} Stojadin, Po`ega. 031/811-810, 064/317-1297 Prodajem dru{tva i rojeve na LR ramovima. Slobodan \or|evi}. 063/74-86-832

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12 ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve 1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav, Lazarevac. 011/8125-064, 19â&#x20AC;&#x201C;21h

Prodajem atestiran p~elarski kamion TAM 110 bez ko{nica. 064/455-85-94

Aluminijumska mre`a za podwa~u i zbeg, 290 din/m2. [oji}, Po`ega. 031/713-557

Prodajem p~eliwa dru{tva Despotovi} Radovan. 037/480-245, 064/375-94-25

rojeve.

Povoqno â&#x20AC;&#x201C; 20 evra. Rojevi â&#x20AC;&#x201C; 5 LR ramova posle bagrema. ^oli}. 015/413-041, 064/2159-206 Zbog smrtnog slu~aja prodajem 35 LR dru{tava sa opremom. 011/612-004 Prodajem FARAR ko{nice 034/710-952, 064/19-23-167

p~elama.

Prodajem autoprikolicu sa 10 LR dru{tava. 024/555-861, 063/869-555-8 Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/283-10-67 Prodajem p~ele 15 A@ ko{nica. 021/743-023, 063/84-84-258, 021/6043-023 Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|ene matice. Mi}a Trailovi}. 018/242-157, 064/263-50-90 Prodajem 10 komada A@ ko{nica sa p~elama. Cena povoqna. 026/512-158 Prodajem autobus SANOS sa 74 A@ ko{nice A@ GROM i p~elama, mo`e i deo isplate u medu. Rade. 013/332-726

240

Prodajem 17 DB jakih dru{tava sa dobrim maticama (po dva medi{ta). Dudovica, Lazarevac. 011/8186-146, 063/72-71-745 Povoqno prodajem 20 LR ko{nica sa p~elama. @ivkovi} Mile. 012/66-706 Prodajemo 4 ko{nice sa p~elama i centrifugu. Panti} Dimitrije. 011/3594-071 Prodajem 30 LR dru{tava i dve atestirane autoprikolice po 10 LR dru{tava, zbog starosti. 022/463-038 Na prodaju rojevi na ramovima A@ GROM. Stoji}evi}. 012/332-731, 063/74-75-331 Prodajem 5 LR i 10 DB dru{tva sa ko{nicama. 034/842-349 Prodajem LR ko{nice komplet sa `i~anim podwa~ama. Radoj~i} Nenad. 011/26-10-140 Prodajem polovne ko{nice LR 30 komada. Milinkovi} Dragan. 015/325-499 Prodajem paketne rojeve na 5 ramova ili sa ko{nicama. 037/714-376 Prodajem rojeve na LR i DB okvirima. Mileta Markovi}, Jabu~je. 014/74-581, 064/1917-333

P^ELAR, maj 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332 Prodajem autobus SANOS 92 i kamion DAJC 54 ko{nice. 015/284-463

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12 ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876

Prodajem matice, rojeve (paketne, na ramovima), formiram p~eliwake. Grbi}. 022/612-881

Prodajem paketne rojeve i na ramovima LR i DB. Raca. 011/8120-773, 063/8094-976 Matice i rojeve prodaje Miki, Stala}. 037/806-348

Zbog smrti vlasnika prodaje se ceo p~eliwak sa opremom. 027/59-824, 064/13-22-566 Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama. 022/431-453, 064/1803-566

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni od aprila do avgusta. Mi{ko Jovanovi}, Lajkovac. 011/8124-929, 064/258-23-22

MATICE (mlade, oplo|ene, obele`ene) i KO[NICE LR i DB po najvi{em kvalitetu prodajem tokom cele sezone. BETA, Kru{evac. 064/45-77-378

Prodajem lipove kaveze za matice, matice 2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran, Lapovo. 064/14-22-767, 034-852-045

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}. 021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218