^asopis z a p~ela rs tv o
P^ELAR
Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63
spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA
APIMONDIA Foundation
2006
The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.
Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net
Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu
Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}
Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)
Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)
Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)
^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08
Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.
Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu
Fotografija na naslovnoj strani: Kraqice meda 2006. Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac
Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. @ivoslav Stojanovi}
XVI KONGRES APISLAVIJE
483
Peter Fluri
Milutin Petrovi}
PISMO P^ELARIMA ZA NOVEMBAR
486
Peter Fluri
@IVOTNI VEK P^ELA RADILICA 488 Wolfgang Ritter
APIGUARD U NEMA^KOJ OD JULA DOSTUPAN I BEZ RECEPTA
492
Dejan Krecuq
APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA NOVEMBAR
499
Zlatko Tomqanovi}
II EVROPSKA KONFERENCIJA IZ APIDOLOGIJE
500
Rodoqub @ivadinovi}
NOSEMA CERANAE U SRBIJI
504
Dragutin Gaji}
MATEMATIKA JE NAJVA@NIJA OD 505
@ivoslav Stojanovi}
TA[MAJDANSKA IZLO@BA 2006.
508
OKRUGLI STO NA TA[MAJDANU
512
IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a 516 P^ELARSTVO, nova kwiga
517
ZAKQU^CI OKRUGLIH STOLOVA
518
IN MEMORIAM
519
P^ELAR, novembar 2006.
AMITRAZ ZA I PROTIV Godinama se govorilo o {tetnosti amitraza, ali validnih dokaza nije bilo niotkuda, pa su ve} po~ele da se javqaju i pri~e kako to nije istina. Da li je istina ili ne, procenite sami, na osnovu obiqa tekstova koje smo pripremili za vas. Te tekstove smo prikupqali godinama, jer se podaci o amitrazu ne nalaze lako. Razbacani su po stru~noj literaturi, pa smo morali da ulo`imo veliki trud da bi vam ih obezbedili, jer ste vi to zaslu`ili svojim poverewem u na{ ~asopis! 492 Zlatko Tomqanovi}
MNOGO ZNAWA NE U^I PAMETI, SVIH NAUKA
@IVOTNI VEK P^ELA RADILICA Nova istra`ivawa demantuju podatke iz kwiga o du`ini `ivota p~ela radilica. P~ele, u principu, `ive mnogo mawe od proklamovanih {est nedeqa, mada mogu da `ive i du`e. 488 Jovo N. Kantar
491
Jovo N. Kantar
AMITRAZ – ZA I PROTIV
Izdvajamo iz sadr`aja
II EVROPSKA KONFERENCIJA IZ APIDOLOGIJE Od na{eg inostranog saradnika dobili smo iscrpan izve{taj o tome {ta je posledwih godina evropska p~elarska nauka uspela da sazna i prenese p~elarima. 500 Rodoqub @ivadinovi}
NOSEMA CERANAE U SRBIJI Kona~no je potvr|eno. Nova nozemoza je u Srbiji! Izgleda i dovoqno dugo da je uspela da potisne staru nozemozu! 504 481
Re~ urednika Na posledwoj sednici Izvr{nog odbora SPOS-a razmatrana je ~lanarina za 2007. godinu. Moram da vas podsetim da je pro{le godine inflacija u Srbiji iznosila oko 17%, a ~lanarina je pove}ana samo za 10%. Ove godine se procewuje da }e inflacija biti do 10%, ali je Izvr{ni odbor doneo odluku da ~lanarinu ove godine uop{te ne pove}ava, tj. ona definitivno ostaje na 1 100 dinara! Me|utim, u toku su razgovori sa Ministarstvom poqoprivrede Srbije oko ubla`avawa uslova registracije p~eliwaka objavqenih u pro{lom broju P~elara. Zato je Izvr{ni odbor doneo odluku da preporu~i p~elarima da jo{ koji dan ne registruju svoje p~eliwake, dok ovi razgovori ne budu zavr{eni, a o wihovim rezultatima obavesti}e vas predsednik SPOS-a preko na{eg ~asopisa, nadam se, ve} u narednom broju. Druga va`na tema razgovora se ti~e obaveznog pregleda p~ela na zdravstveno stawe. Kako sam obave{ten od strane Komisije koja je i{la na razgovor u Ministarstvo (@ivoslav Stojanovi}, Dragutin Gaji}, Jo`ef Agardi), postignuta je okvirna saglasnost da se cene za obe usluge drasti~no umawe, a da SPOS tehni~ki pomogne Ministarstvu. Postoje {anse da ta nova ukupna suma bude znatno ni`a, samo za ~lanove SPOS-a. Prema tome, strpimo se jo{ koji dan i nadajmo se najboqem. Moram i da vam se izvinim zbog neispuwenog obe}awa, mada za to nije kriv ni urednik, ni redakcija, ni SPOS. Naime, u pro{lom broju najavili smo drugi deo reporta`e o na{im selekcionim centrima i javno pozvali drugog na{eg selekcionara,
Misao meseca Rad je za neke stra{no jednostavan, a za neke jednostavno stra{an.
profesora Mladenovi}a, da nas pozove da uradimo tu reporta`u. Po{to se on nije javio, niti je na tribini na Ta{majdanu jednom re~ju pomenuo taj poziv, poslao sam mu poziv preko interneta 8. oktobra, na koji nije odgovorio. Zatim mu je stru~na slu`ba SPOS-a poslala pismeni poziv (pismo sa povratnicom), ali povratnica nije stigla ni posle 2 nedeqe. U me|uvremenu je poslato jo{ jedno istovetno pismo sa povratnicom, ali povratnica tako|e nije stigla, bar za sada (ina~e, sti`e za najvi{e par dana). Ovih dana oti}i }emo u po{tu da vidimo za{to nam oni to uzimaju novac, a ne mogu da ispo{tuju preuzetu obavezu da nam dostave podatak da li je pismo primqeno ili ne. Ako se bude ispostavilo da po{ta nije isporu~ila oba pisma, izvini}u se profesoru Mi}i Mladenovi}u. Na kraju bih vas obavestio da je pro{ao prelazni period u kome je redakcija tolerisala nepo{tovawe pravilnika o ograni~enom broju re~i u tekstovima poslatim za rubrike Skupovi i reporta`e i IN MEMORIAM, koji je objavqen u P~elaru za maj 2006. godine na 226. strani. Od januarskog P~elara 2007. godine ne}e biti objavqivani tekstovi koji ne po{tuju ovaj pravilnik. Prema tome, ako neki va{ tekst za ove dve rubrike ne bude objavqen, to zna~i da niste ispo{tovali pravilnik i da je neophodno da po{aqete novu verziju teksta shodno pravilniku. Redakcija ne mo`e da preuzme odgovornost skra}ivawa tih tekstova po svom naho|ewu, jer se pla{i da bi mogla da izbaci ne{to {to autor smatra va`nim.
NAGRA DNA I GRA sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtu Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.bravehost.com. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. OKTOBAR: Pobedila je fotografija „Stara dama“ Dejana Nedeqkovi}a iz Zaje~ara. 482
P^ELAR, novembar 2006.
XVI K ON GR ES
AP I SLAVI JE
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} predsednik SPOS-a
Kraleva pri Sence, Slova~ka republika
XVI Kongres Apislavije odr`an je od 17. do 20. avgusta ove godine u Kraleva pri Senci, ~etrdesetak kilometara ju`no od Bratislave u Slova~koj republici uz prisustvo 8 dosada{wih i 3 novoprimqene ~lanice. Mesto okupqawa bila je p~elarska farma nastala u vremenu tranzicije od nekada{weg P~elarskog instituta. Farma se nalazi u jednom predivnom {umskom ambijentu ispresecanom sa vi{e kanala. Farmom dominira bezbroj muzejskih eksponata u obliku interesantnih ko{nica (dubovine, vr{kare i ko{nice u obliku crkava i zamkova), ali tu je i savremeni aktivni p~eliwak sa ~ijih leta su p~ele `urno poletale i doletale nose}i lepe tovare `utog polena. Postoji i poseban objekat p~elarskog muzeja, interesantnog elipti~nog oblika sa dosta eksponata kroz p~elarsku istoriju Slova~ke. Pored maweg gra|evinskog objekta gde su sme{tene kancelarije farme, postoji i ve}i objekat nekada{weg Instituta, gde su u prizemqu sale za sastanke, kuhiwa i trpezarija, a u potkrovqu su dvokrevetne i trokrevetne sobe gde su bili sme{teni svi delegati Kongresa.
1. dan Kongresa – 17. avgust 2006. Po pozivu Sekretarijata Apislavije, svaka delegacija je trebalo da broji po 2 ~lana. Na{u dvo~lanu delegaciju SPOS-a sa~iwavali su @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a i Pavel Holik iz Padine kod Kova~ice, ~lan SPOS-a, pripadnik slova~ke nacionalne mawine, sa odli~nim znawem slova~kog kao materweg jezika i solidnim poznavawem ruskog jezika, zvani~nog jezika Apislavije. Prvog dana Kongresa pristizale su sve delegacije, a u popodnevnim satima izvr{en je obilazak ~itavog kompleksa i upoznavawe sa radom i `ivotom farme. U ve~erwim satima odr`an je sastanak Saveta Apislavije kome su prisustvovali svi predsednici nacionalnih p~elarskih saveza, sem Turskog p~elarskog saveza koga je u odsustvu predsednika predstavqao zamenik predsednika gospodin Ahmet. Savet je otvorio predsednik A. G. Butov, utvr|en je dnevni red, izbor Radnog prezidijuma (A. G. Butov, M. Peroutka, @. Stojanovi}, P. Govorka, L. Gal i P. Zlatev) i izbor vi{e komisija. Za predsednika kontrolne komisije izabran je @. Stojanovi}, predsednik SPOS-a. Po~asni prezidijum sa~iwavali su Genrik Ostah, Jozef Mandik, Jozef ^izmarik, Asger Sögaard Jörgensen i Rastislav Pavla.
2. dan Kongresa – 18. avgust 2006.
Muzej p~elarstva
U prepodnevnim ~asovima odr`ano je Plenarno zasedawe Kongresa, na kome su svi predstavnici nacionalnih saveza podneli referat o stawu p~elarstva u svojoj zemqi. Op{ti problem svih nacionalnih saveza je plasman meda. Otkupne cene su svuda veoma niske, od 1–1,5 evra. Jedino se predstavnik Beloruskog p~elarskog saveza pohvalio dobrom otkupnom cenom u iznosu od 4 dolara, a predstavnik Turskog p~elarskog saveza da
P^ELAR, novembar 2006.
483
oni spadaju u red najve}ih svetskih i izvoznika i uvoznika meda. Predstavnik Makedonskog p~elarskog saveza predlo`io je da se sedi{te Apislavije iz Bratislave preseli u Brisel, obzirom da je sada Apislavija Federacija evropskih p~elarskih organizacija, a ne kao do nedavno Federacija slovenskih p~elarskih organizacija ili saveza, naro~ito imaju}i u vidu teku}u problematiku plasmana meda. U ~lanstvo Apislavije primqeni su novi ~lanovi, P~elarski savez Turske i Rumunije, a pod specijalnim uslovima punopravni ~lan je postao i Institut Apimondije iz Bukure{ta. P~elarski savez Ma|arske je svojom voqom istupio iz ~lanstva. Popodne su u~esnici Kongresa posetili jedan interesantan, veoma lep stacionaran p~eliwak u blizini grada Trnave. Sve ko{nice su bile tipa Farar, sa dubokim podwa~ama i 5–6 tela. P~eliwak je u vlasni{tvu mladog in`ewera poqoprivrede, ne seli se, jer u blizini p~eliwaka ima vo}ne pa{e, dosta uqane repice, bagrema, ne{to mawe livadske pa{e i puno suncokreta.
3. dan Kongresa – 19. avgust 2006. Ovaj dan je bio najsadr`ajniji i ujedno najnaporniji dan Kongresa. Iz Kraleva pri Senci krenuli smo autobusom u 7.30 u Nitru, stotinak kilometara ju`no od Bratislave. Prvo je pose}en Poqoprivredni institut u kome je odr`ano p~elarsko savetovawe pod nazivom „Za interese p~elarstva i razvoj evropskog p~elarstva“ na temu p~eliwih bolesti i prisustva rezidua u medu, uz u~e{}e nau~nih radnika Slova~ke i ^e{ke. Sa ovog skupa bi}e izdat poseban Zbornik radova sa kojim }e se na{i ~lanovi detaqnije upoznati (bar se nadam), ali u najkra}em treba re}i nekoliko najinteresantnijih ~iwenica: – Dr Maria Kanditkova prikazala je in484
teresantan rad na temu laboratorijske dijagnostike p~ela i meda sa obiqem konkretnih laboratorijskih podataka. Iako je Slova~ka ~lan EU, iako je upotreba antibiotika zakonom zabrawena, ipak se u medovima na|e relativno dosta antibiotika (chloramphenicol, streptomycin, sulfonamidy, tetracyclin, tylozin). Prikazani su rezultati za period 2004–2006. i ~iwenica je da broj pozitivnih nalaza iz godine u godinu opada, dakle izra`en je trend pada rezidua u medu. – Dr Pavel Peroutka je prikazao stepen zara`enosti varoom u raznim regionima ^e{ke. Generalna slika ovog problema pokazuje da je centralni i zapadni deo ^e{ke mnogo zara`eniji varoom nego isto~ni deo zemqe.
P^ELAR, novembar 2006.
Obilaskom ~itavog prostora, zadovoqni delegati Kongresa bili su ipak pomalo neprijatno iznena|eni plavim buradima na kojima je pisalo „made in Brazil“, pa su usledila pitawa da li je to uvozni med iz Brazila. Odgovor vlasnika je bio da je to samo ambala`a brazilske proizvodwe. Dakle, vi ne uvozite med – sledilo je novo pitawe. Uvo-
Predsednici Saveza p~elara Rumunije i Srbije
Nakon dobro organizovanog savetovawa posetili smo Sajam poqoprivrede u istoimenom gradu, u kome je bio i poseban deo namewen p~elarstvu. Cena bagremovog meda na sajmu je bila oko 3,5 evra. Nije bilo p~elarskog {tanda na kome sem meda nije bilo i veoma luksuzno upakovanih medovina u raznim bojama, od limun `ute do tamno crvene. Na
jednom od {tandova mogao se videti lep i ilustrativan prikaz preseka p~ele sa svim wenim unutra{wim organima. Bilo je tu jo{ mnogo interesantnih p~elarskih eksponata u vidu raznih interesantnih figura medenih kola~a. Kasno popodne, napustili smo Nitru i krenuli na put od oko 200 km isto~no prema gradu Zvolenu i wegovom prigradskom nasequ Vigqa{, u kome smo posetili jednu sasvim novu firmu za otkup p~eliwih proizvoda pod imenom „Medoprodukt“. Na 2 500 m2 korisnog prostora sme{tena je p~elarska prodavnica, pogon za dekristalizaciju i homogenizaciju meda, automatska pakirnica i nekoliko prostorija za proizvodwu, dozrevawe i pakovawe medovine. Kompletan prostor je veoma lepo ure|en, sve prosto blista. P^ELAR, novembar 2006.
zim, ali ne iz Brazila, ve} iz Vijetnama i Tajlanda – re~e qubazni vlasnik Medoprodukta. A po kojoj ceni – sledilo je moje novo pitawe. Nabavna cena u Vijetnamu je 1 dolar, a sa tro{kovima dopremawa do Slova~ke 1,2 dolara. Na moje slede}e pitawe oko kontrole kvaliteta, odgovoreno mi je da je med odli~nog kvaliteta, da na aerodromu u Minhenu ne mo`e do}i do istovara meda dok se ne izvr{e sve potrebne analize. Prema wegovim re~ima, prema propisima Evropske unije, uvozni vanevropski med mo`e da ima HMF i do 60, za razliku od evropskih medova gde je gorwa granica za HMF do 40. Usledilo je i pitawe da li vr{i otkup meda od slova~kih p~elara. Odgovor je bio potvrdan, ali po ceni od 1,26 evra, dakle doma}i med se otkupquje za oko 30% vi{oj ceni od uvoznog iz Vijetnama i Tajlanda. Na samom kraju, u prostorijama Medoprodukta, odr`an je jo{ jedan zavr{ni sastanak Po~asnog Prezidijuma, na kome je doneta odluka da se slede}i XVII Kongres Apislavije odr`i 2008. godine u Moskvi. Svim delegatima dodeqena su priznawa Apislavije i Slova~kog p~elarskog saveza. Oceweno je da je Kongres bio sadr`ajan i veoma uspe{an. 485
P I SMO P ^ ELAR I MA ZA N OVEMBAR
Milutin Petrovi} Ul. Ace Stojanovi}a br. 18, 34000 Kragujevac, (064) 168-75-29, (034) 318-455
Novembar je posledwi jesewi mesec, sa velikim temperaturnim kolebawima i brzim opadawem vrednosti temperature, posebno no}u, tako da i temperature ispod nule nisu nemogu}e. U nekim godinama i sneg nije ni{ta iznena|uju}e za novembar. Ono {to ja pamtim (za svojih 56 godina) jeste da je u Kragujevcu sneg najranije pao 5. oktobra 1975. godine. Kako se u prirodi ve} nastupaju}a zima uveliko ose}a, cve}a vi{e nema, a p~ele su ve}inom u klubetu, koje ~ini sada samo matica sa p~elama, trutovi su ve} izba~eni iz ko{nica. Kratkotrajno otopqewe koje smo osetili u tre}oj dekadi oktobra podsetilo nas je na prohujalo leto, a p~elama je omogu}ilo jo{ nekoliko dana kontakta sa prirodom. Zimsko klube je va`an biolo{ki momenat adaptacije, jer p~elama wegova elipsoidna forma i kompaktna zbijenost obezbe|uje najekonomi~nije i veoma uspe{no odr`avawe u zimskim uslovima sa minimalnim fizi~kim naporom tokom narednih 4–5 meseci zavisno od godine do godine. Fiziolo{ko stawe p~ela koje zimuju, posebno onih iz jeseweg legla, tako|e je prilago|eno predstoje}em zimovawu. Za razliku od letwih p~ela, kod zimskih su pod`drelne `lezde i masno telo boqe razvijeni, u wima je
486
nagomilana ve}a koli~ina rezervi belan~evinastih materija i masti. Procenat suvih materija u telu ovih p~ela je ve}i, jer imaju i ve}u koli~inu hranqivih materija, a ukupna koli~ina vode u wihovim tkivima je mawa. Osim toga, u hemolimfi (krvi) p~ela se pove}ava koli~ina {e}era glukoze. Sve ovo je veoma va`no za prilago|avawe p~ela zimovawu, po{to kod pojedinih individua smawuje ta~ku zamrzavawa telesnih sokova i obezbe|uje rezerve hranqivih materija. I du`ina `ivota ovih zimskih p~ela tako hrawenih i spremqenih za zimu je ve}a nego letwih, {to im omogu}ava da dru{tva pre`ive tokom zime do izlaska novog legla i novih mladih p~ela krajem zime i po~etkom prole}a koje treba da zamene stare p~ele i nastave daqe aktivnosti u dru{tvu. Posledwi povoqni dani u novembru dozvoqavaju p~elaru obavqawe zavr{nih poslova oko p~eliwih dru{tava i wihovu definitivnu pripremu za zimu. Ako je propu{teno da se stavi za{tita na leto protiv ulaska mi{eva i rov~ica treba to obavezno u~initi sada, po{to se prethodno pregleda da mi{evi nisu ve} u ko{nici. Ukoliko treba neki deo ili celu ko{nicu zameniti, krajwe je vreme da se to uradi. Za{titu od vetra obavezno treba obezbediti.
P^ELAR, novembar 2006.
U novembru, p~elarske prostorije i opremu treba o~istiti, eventualno popraviti o{te}ene delove ko{nica, a staro {kartirano sa}e pretopiti, ukoliko do sada to nismo ve} uradili. Vosak zameniti za satne osnove. Pravi se rekapitulacija teku}e godine i novi plan za narednu godinu sa svim aktivnostima i datumima kada {ta uraditi. Pose}uju se debatni klubovi, predavawa, seminari, ~itaju se p~elarske kwige i ~asopis P~elar, podse}a se na va`no, a mo`da ve} zaboravqeno. Za sve one koji iz ovog ili onog razloga nisu na vreme spremili odgovaraju}u koli~inu zimnice i sada ho}e da dopune zimske zalihe (nu`da je nu`da), po Tihomiru Jevti}u, a i mnogim p~elarima koje ja znam, vreme je za prvu poga~u, ili kako je Jevti} zove, {e}erni kola~, i to od 1,5–2 kg. Dodaje se krajem meseca. Poga~e se prave od kristal {e}era u odnosu {e}er-voda 5:1 (po te`ini). Poga~a se pravi na taj na~in {to se u toplu vodu sipa {e}er i me{a dok se ne dobije ujedna~ena masa. Tada se stavqa prvo na slabiju, a zatim na ja~u vatru i stalno me{a dok dobijena te~nost ne po~ne da vri. Posle 1–2 minuta vrewa i me{awa, drugo lice uzima malu koli~inu te~nosti (jednu ka{i~icu) i stavqa na hladnu tacnu, te me{a da se brzo ohladi, najboqe u hladnoj prostoriji (sirup na vatri i daqe se me{a). Ako se proba kad se zgusne i postane bela, a ne bude se lepila za prst kada se wime pritisne i povu~e, sirup je dovoqno ukuvan i treba ga staviti u drugi sud sa proto~no hladnom vodom, koji je ranije pripremqen. Ovako ukuvanom sirupu na svaka 2,5 kg {e}era treba dodati sok od jednog limuna i dobro izme{ati. Kada se sirup po~ne zgu{wavati na dnu {erpe, treba ga ponovo me{ati i to produ`iti dok se cela koli~ina ne po~ne zgu{wavati. Zatim se masa sipa u kese ili kalupe i ostavi da se ohladi, odnosno da hrana postane ~vrsta. Poga~e se daju preko satono{a. Ukoliko u prethodnom periodu nije izvr{eno potpuno tretirawe p~eliwih dru{tava protiv varoe, taj posao treba obaviti u ovom mesecu, normalno ako dopuste vremenske prilike, odnosno ako bude povoqna temperatura. Pored toga, ko u ovom tretmanu koristi lekove kao {to su Perizin (bugarski Apiprotekt), Apitol, Bienenwohl ili oksalna kiselina (najjeftiniji izbor), onda je P^ELAR, novembar 2006.
novembar pravi mesec za to tretirawe, jer sigurno nema legla, {to je i uslov za kori{}ewe navedenih lekova i dobijawe vrhunske efikasnosti. Oni se koriste tako {to se p~ele u ulicama nakapaju po uputstvima.
Kako nas je savetovao Tihomir R. Jevti} (Napredno p~elarstvo, br. 10/1955) Za uspe{no zimovawe p~ela su nesumwivo najva`niji ~inioci: brojno jako dru{tvo, mlada matica i obiqe meda i polena. Vidno mesto zauzimaju: za{tita od vetra, obezbe|ewe od uznemiravawa, i dobra ventilacija ko{nice. Koje je p~eliwe dru{tvo brojno jako? Svima je poznato da su dru{tva u vr{karama brojno znatno slabija nego u normalnim savremenim ko{nicama, pa ipak ona samo kad imaju dosta hrane, meda i polena, gotovo uvek prezime. Mali obim klubeta sa dosta p~ela omogu}uje i lak{e stvarawe i lak{e odr`avawe stvorene toplote. Prema tome je jako dru{tvo u vr{kari ono dru{tvo koje gusto poseda tri do ~etiri ulice p~eliweg gnezda. P~eliwe dru{tvo u modernoj A@ ko{nici uzimqeno na ~etiri do pet ulica mo`e se smatrati jakim i sposobnim da izdr`i i jaku i dugu zimu. U jako su`enom gnezdu mora biti dosta meda i polena. Svaki sat treba da ima oko tri kilograma meda i cvetnog pra{ka. S toliko hrane p~ele iz jedne ulice ne}e morati da prelaze u drugu da tra`e hranu, niti }e do}i u opasnost da nastradaju. Kakva je uloga mlade matice u prezimqavawu dru{tva? Matica odr`ava jedinstvo dru{tva. Bez dobre matice i bez matice uop{te, p~eliwe dru{tvo je mawe sposobno da sa~uva svoju `ivotnu snagu. Kad je u ko{nici mlada matica, mnogo je vi{e verovatno}e da }e ona u toku zime kako treba vr{iti svoje funkcije u p~eliwem dru{tvu. Priredio: Vladimir Huwadi
487
@I VOTN I VEK P ^ELA RA DI LI CA
Peter Fluri P~elarski nau~ni institut u [vajcarskoj Liebefeld, CH-3003 Bern
Preuzeto iz ~asopisa Schweizerische Bienenzeitung, 116 (11) 624-629; Priredila: Danijela Stojkovi}
Iako radilice u p~eliwem dru{tvu spoqa izgledaju potpuno isto, moramo razlikovati dve razli~ite generacije: zimske p~ele sa dugim `ivotnim vekom i letwe p~ele sa kratkim `ivotnim vekom. Sposobnost za fleksibilno odre|ivawe du`ine `ivota va`na je za pre`ivqavawe dru{tva. Ve} du`e vreme se vr{e ispitivawa, da bi se re{ila zagonetka po pitawu `ivotnog veka p~ela. Nau~nici u p~elarstvu, kao i p~elari prakti~ari, ve} od davnina izra`avaju zadivqenost fleksibilno{}u `ivotnog veka kod radilica. Na primer, \erzon (1861) u svojoj dvodelnoj kwizi „\erzonova teorija i praksa“ napisao je poglavqe sa nazivom „Koliko dugo `ivi p~ela radilica?“. U tom poglavqu navodi, da je zakqu~io da p~ele u letwem periodu `ive otprilike {est nedeqa, dok je procenio da p~ele u vremenu prezimqavawa `ive otprilike devet meseci. Na osnovu istra`ivawa vr{enih od strane nekoliko nau~nika, prikazana je du`ina p~eliweg `ivota u tabeli 1. Rezultati pokazuju da zimske p~ele 5 do 10 puta du`e `ive nego letwe p~ele. Interesantno je znati {ta je u stvari uzrok i koji mehanizmi prouzrokuju ovakve razlike. Nau~nici su na ovo pitawe tra`ili odgovore i u
stru~nim ~asopisima davali obja{wewa. U slede}em tekstu dat je odgovor na ovo pitawe. U tekstu nisu uzeti u obzir direktni i indirektni uticaji bolesti na `ivotni vek p~ela.
Model upravqawa Juvenilni hormon je jedan od najva`nijih hormona za razvoj i razmno`avawe insekata. Ameri~ki nau~nici izolovali su 1967. godine taj hormon kod gusenica (leptir) i utvrdili mu hemijsku strukturu. Zatim je dejstvo juvenilnog hormona ispitano kod p~ela. Ovde su zapa`ena nova dejstva. Izme|u ostalog, taj hormon upravqa elementima rada, a posebno `ivotnim vekom p~ela (Rutz, 1976; Fluri, 1982). Sa ovim osnovama izra|en je Slika 2 model upravqawa kratkim i dugim `ivotnim vekom p~ela (Bühler, 1983; Robinson, 1986; Robinson, 1991; Fluri, 1987). Slika 2 prikazuje primer, jer je roj jedan veoma slikovit primer za razli~itost du`ine `ivota p~ela.
Genetika i okolina
Slika 1: Mlada p~ela koja grize vo{tani poklopac pre izla`ewa iz }elije legla. Da li je wen `ivot dugog ili kratkog veka, jo{ uvek nije poznato.
488
Na `ivotni vek p~ela uti~e genetika i dejstvo okoline. Odnosi izme|u uzroka i wihovih posledica su kompleksni. O tome postoji veoma malo konkretnih saznawa. Detaqne informacije o uticaju na `ivotni vek p~ela kroz nasle|e i dejstvo okoline potrebne su p~elarima. U jednoj sveobuhvatnoj analizi o fiziolo{kom starewu i o upravqawu du`inom `ivota, Anna Maurizio (1961) hranu i negu legla ozna~ava kao va`ne faktore. Sva pravila su veoma povezana sa smenom godi{wih doba i promenom klime. P^ELAR, novembar 2006.
Povezano dejstvo genetike i okoline potvr|uje se i novim ispitivawima. Rinderer i Sylvester (1978) kao i Milne (1980) zakqu~uju na osnovu pore|ewa `ivotnog veka p~ela sa razli~itim poreklom i strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, da odre|eni genetski uticaj delimi~no deluje na du`inu `ivotnog veka. Kepena (1979) i Brückner (1980) prikazali su kra}i `ivotni vek p~ela koje su u srodstvu i ovakav efekat interpretirali kao uzrok depresije incestom (rodoskrnavqewem) sa fiziolo{kim nedostacima. Winston i Katz (1981) radili su sa afrikanizovanim i evropskim p~elama, te su utvrdili razliku `ivotnog veka na osnovu specifi~nosti rase (porekla). El-Deeb (1952) uporedio je `ivotni vek italijanskih, kavkaskih i krawskih p~ela. U aktivnom periodu prona{ao je rasno specifi~ne razlike. Najkra}i `ivotni vek imale su italijanske p~ele, najdu`i `ivotni vek imale su krawske p~ele, kao i italijanske „Golden bees“. Wille (1985) opisuje tako|e izuzetno kratak `ivotni vek kao tipi~an za dru{tva italijanske rase iz severne Italije. Lodesani (1987) je istra`ivao promenqivost prose~nog `ivotnog veka kod slobodnih dru{tava. Kod p~ela sa istim stawem u periodu glavnog razvoja dru{tva nije prona{ao bitna odstupawa. To je objasnio kao zna~ajno naslednu predispoziciju za `ivotni vek i preporu~io da se ovo svojstvo iskoristi prilikom selekcije kod uzgoja p~ela. Kulin~evi} i Rothenbuhler (1982) su od 43 dru{tva italijanske rase selekcionisali one sa dugim `ivotnim vekom i one sa kratkim `ivotnim vekom. Ve} nakon dve generacije, na osnovu laboratorijske analize, zabele`eno je zna~ajno odstupawe `ivotnog veka. Dodu{e, nije jasno da li se razlike prona|ene u laboratorijskim analizama pojavquju i kod slobodnih dru{tava. Na osnovu takvih istra`ivawa, nau~nici su pri-
bli`no izra~unali procenat naslednog uticaja i uticaja okoline na du`inu `ivotnog veka. Vrednosti pokazuju da je za promenqivost `ivotnog veka uticaj okoline zna~ajno ve}i od uticaja nasle|a.
@ivotni vek i ishrana Mlade p~ele nekoliko dana nakon {to se izlegu jedu dosta polena. Istovremeno se zna~ajno pove}ava koli~ina azota u wihovom telu, u proseku za 64% prvih pet dana (Haydak, 1934). Mladim p~elama su potrebne belan~evine (proteini) iz polena, da bi se wihovi organi, koji su bitni za socijalan rad u dru{tvu, razvijali, recimo `lezde koje slu`e za hrawewe larvi i masno tkivo (Soudek, 1927; Kratky, 1931; Maurizio, 1950). @ivotni vek p~ele odre|uje pojedena koli~ina polena. Ako se mlada p~ela hrani sa malim koli~inama polena, utoliko se smawuje wen `ivotni vek (Maurizio, 1946). Testirawa sa zatvorenim p~elama (u kavezu) pokazuju da se du`ina `ivotnog veka statisti~ki 56% obja{wava razvijeno{}u masnog tkiva, koje sa druge strane zavisi od potro{we polena mladih p~ela (Maurizio, 1961). Kod starijih p~ela unos polena veoma slabo uti~e na du`inu `ivota. Wille (1985) je upore|ivao unos polena sa razvitkom dru{tava. Statisti~ki rezultati nisu potvrdili sigurnu zavisnost izme|u sredwe vrednosti `ivotnog veka i prose~no raspolo`ive koli~ine polena po p~eli (slika 3). Ovaj rezultat mo`emo objasniti time da je slobodnim dru{tvima uvek dostupna dovoqna koli~ina polena, onoliko koliko je mladim p~elama potrebno belan~evina.
Odgajawe legla i `ivotni vek Istra`ivawa \erzona (1861) potvrdila su saznawa da dru{tvo bez legla i matice ne ugine u roku od nekoliko nedeqa, ve} ostane u `ivotu nekoliko meseci. Slede}i citat
Tabela 1: @ivotni vek p~ela radilica u slobodnim dru{tvima sa maticom u Sredwoj Evropi, na osnovu ispitivawa razli~itih autora (izradio i obuhvatio: Fluri 1990) 15–48 dana (M, u celosti) Letwe p~ele 20–35 dana (M, pove}ana u~estalost) 60–70 dana (H) 170 i vi{e dana (M) Zimske p~ele do 243 dana (H) M = Sredwi `ivotni vek jedne p~eliwe grupe, starost na dan kada je 50% p~ela iz te grupe uginulo, a 50% su jo{ `ive. H = Najve}i `ivotni vek, starost p~ela koje su najdu`e pre`ivele. P^ELAR, novembar 2006.
489
upu}uje na wegov zakqu~ak: „P~ele u dru{tvu bez matice, tako|e sporo stare u toku leta, jer su neaktivne, i verovatno dosti`u starost od godinu dana“.
Slika 3: Povezanost izme|u `ivotnog veka p~ela radilica i raspolo`ive koli~ine polena po p~eli (Wille, 1985). Kod 102 dru{tva na razli~itim mestima i pa{ama u [vajcarskoj u periodu od 1980. do 1984. godine izmeren je prinos polena i razvoj populacije. Merewa nisu pokazala zna~ajnu povezanost.
Tako|e, p~ele sa maticom, ali u dru{tvu bez legla u toku leta (roj ili dru{tvo sa zatvorenom maticom) `ive jasno du`e i pokazale su obele`ja koja su tipi~na kod zimskih p~ela sa dugim `ivotnim vekom (Maurizio, 1954; Fluri, 1982). Ovakva zapa`awa postavqaju hipotezu na osnovu koje se zakqu~uje da rad p~ela u leglu smawuje wihov `ivotni vek (Maurizio, 1954; Fukuda, 1966; ElDeeb, 1952). Izgleda da ovu hipotezu potvr|uju i istra`ivawa na osnovu kojih je ustanovqena povezanost izme|u rada p~ela (dru{tva) u leglu (broj }elija legla po p~eli) i `ivotnog veka p~ela radilica (Eischen, 1983; Woyke, 1984; Wille, 1985; Bühlmann, 1987). Sa druge strane stariji autori upu}uju na to da su letwe p~ele i pored intenzivnog rada u leglu neobi~no dugo `ivele, ako su jo{ zatvorene }elije legla uklowene iz dru{tva i tako zaustavqen razvoj podmladka (Kratky, 1931; Milojevi}, 1939; Jordan, 1963). Ova kontradiktornost proverena je putem ispitivawa u Institutu Liebefeld. Rezultati }e biti objavqeni u specijalnom ~lanku 490
pod nazivom „Uticaj podmladka na `ivotni vek p~ela radilica“.
Uticaj drugih radova u dru{tvu Nekoliko autora istra`ivalo je povezanost izme|u prinosa i `ivotnog veka. Mauermayer (1954) je istra`ivawa vr{io kod dru{tava koja su samo pola dana izletala na pa{u („lewe“ radilice) i uporedio ih sa radilicama iz dru{tava koja su letela celog dana („vredne“ radilice), ali nije utvrdio zna~ajne promene `ivotnog veka. Jednu veoma slabu povezanost izme|u prinosa meda i `ivotnog veka kod slobodnih dru{tava opisuje Woyke (1984). Sli~ni rezultati dobijeni su na osnovu laboratorijskih istra`ivawa. Zagarantovana povezanost izme|u prinosa (prikupqawa polena/meda) i `ivotnog veka nije potvr|ena (Rinderer, Silvester, 1978; Milne, 1981). Neukirch (1982) proklamuje regulatorni mehanizam u aktivnom periodu: P~ele koje sakupqaju polen/med prelete otprilike 800 km. Ovakve razdaqine p~ele prelete za mawe ili vi{e nekoliko dana. Kada je u~inak postignut p~ele uginu. Merz (1979) je uporedio pona{awe p~ela sa kratkim i dugim `ivotnim vekom kod slobodnih dru{tava u jesewem periodu. U ovom godi{wem dobu ovakve p~ele `ive uporedo jedne pored drugih. Posmatrawe individualno obele`enih radilica pokazalo je da su budu}e zimske p~ele sa dugim `ivotnim vekom vi{e mirovale na sa}u, dok su radilice iste starosti, sa kratkim `ivotnim vekom, vi{e letele i prikupqale polen. Zakqu~no se mo`e re}i da preduzeti pregledi nisu dali jasnu sliku o povezanosti izme|u odre|enih na~ina pona{awa i `ivotnog veka. Jedina tendencija koja je utvr|ena jeste ta da p~ele koje imaju usporen ritam rada du`e `ive od wihovih vrednih sestara u dru{tvu. Na pitawe {ta prouzrokuje takvo razli~ito pona{awe, nema odgovora.
Klimatski faktori Na biqke i `ivotiwe periodika smene dana i no}i deluje kao signal prirode i kao pokreta~ za odre|en razvoj. Kratki dani iniciraju kod nekoliko vrsta insekata da svoj razvoj i razmno`avawe prekinu i pre|u u fazu mirovawa (zimski san), na primer zlatice ili vo}ni crv. U sli~nom smislu mo`emo posmatrati i zimsku p~elu. PriliP^ELAR, novembar 2006.
kom eksperimenata na Univerzitetu u Lewingradu (danas Petrovgrad, 60° severno) sa ve{ta~kim skra}ivawem dana u letwem periodu, ustanovqeno je da se rad na leglu slobodnog dru{tva smawio i stawe p~ela radilica je pokazalo tipi~ne osobine zimskih p~ela (^erednikov, 1967). Ponovqeno testirawe u Institutu Liebefeld, Bern (47° severno) nije pokazalo takav efekat. @ivotni vek p~ela je ostao kratak, a rad na leglu i polagawe jaja su ostali isti. Jedino je do{lo do promene masnog tkiva, koje je postalo tipi~no za zimske p~ele (Fluri, Bogdanov, 1987). Zakqu~ak je da periodika dana i no}i, prema geografskim {irinama, mo`e razli~ito uticati na razvoj letwih i zimskih p~ela. Kefuss (1978) je vr{io ispitivawa u prostorima u kojima su dati uslovi slobodnog leta i u kojima je vladala obdanica, i zapazio je da se rad na leglu pove}ao. Pod okolnostima u kojima se dan smawivao, pona{awe je bilo suprotno. Nije ustanovqena du`ina dana koja je odlu~uju}a za poja~an ili
slabiji rad u leglu. Kako tvrde Wille (1967) i Gerig i Wille (1975), nema nikakve povezanosti izme|u spoqne temperature, polagawa jaja i razvitka dru{tva. Suprotno tome, va`nu ulogu dobija mikroklima u ko{nici koja uti~e na stvarawe letwih i zimskih p~ela. Bühler (1983) je istra`ivao dejstvo koncentrovanog ugqen-dioksida i temperature. U uslovima koji su za leglo dru{tava tipi~ni (1,5% CO2 i 35 °C), radilice su do{le u stawe koje odgovara letwim p~elama. Kod temperatura ispod 27 °C i iste koncentracije CO2 (1,5%) stawe radilica se promenilo i li~ilo je na zimske p~ele. Ovo saznawe potvr|uje indirektan uticaj legla na `ivotni vek p~ela. Klimatski faktori mogu pospe{iti razvoj pojedina~nih svojstava zimskih p~ela, ali dejstvo nije po principu „sve ili ni{ta“, ve} je zapa`eno da su prelazi lagani. Pri tome, nekoliko dodatnih faktora (interni i eksterni) uti~u na stvarawe p~ela sa dugim `ivotnim vekom, odnosno kratkim `ivotnim vekom.
APIGUARD U N EMA^K OJ OD JULA
DOSTU PAN I BEZ R ECEP TA Dr Wolfgang Ritter Ekspert p~eliweg zdravqa Predsednik Komisije Apimondije za p~eliwe zdravqe (biv{a Komisija za zdravstvenu za{titu p~ela) Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die Biene za septembar 2006. godine
Izdavawe novih vererinarskih preparata u Nema~koj, po pravilu najmawe dve godine mora biti propisivano receptom, jer veterinar mora proceniti dejstvo i mogu}e nuspojave/kontraindikacije tog preparata. Tek tada proizvo|a~ predaje zahtev za skidawe preparata sa liste obaveznog propisivawa receptom. Apiguard je od 1. jula 2006. godine skinut sa pomenute liste, te se u apotekama sada nalazi u slobodnoj prodaji. Time je sada ovaj u Nema~koj registrovani preparat, o kome smo u pro{losti vi{e puta izve{tavali, na jednostavan na~in dostupan p~elarima. P^ELAR, novembar 2006.
491
Kada sam 2000. godine u{ao u redakciju ~asopisa P~elar, pristigao nam je ovaj tekst, koga ni prethodni ni tada{wi urednik nisu hteli da objave. Po stupawu na du`nost urednika, gospodin Kantar mi je ponovo dostavio isti tekst rekav{i mi: „Nemoj nikada da ga objavi{, ako ti to mo`e predstavqati bilo kakav problem!“. Me|utim, to nije bio razlog za{to je objavqen tek danas. Proteklih godina poku{avali smo da do|emo do informacija koje bi dodatno osvetlile problem zvani amitraz, ali ih i pored svih napora nismo na{li u `eqenom obimu, ako ne ra~unamo podatke o tome da je u nekim zemqama dokazana izvesna otpornost varoe, {to smo i objavili (P~elar 10/2005, strana 441; P~elar 9/2006, strana 407). Tek ovih dana, uspeli smo da uz velike napore i utro{ak neverovatno mnogo vremena, do|emo do validnih podataka. U me|uvremenu, amitraz se ponovo afirmisao me|u na{im p~elarima svojom zadovoqavaju}om efikasno{}u. Me|utim, time nam se nije hvaliti. Jer, danas efikasnost nije dovoqna, sve su bitniji ostaci preparata u p~eliwim proizvodima. Zato smo odlu~ili da objavimo ovaj tekst, a pred p~elarima je i daqe te`ak zadatak: Odabrati pravo sredstvo za suzbijawe varoe! Ovom prilikom moram da se zahvalim i predsedniku SPOS-a koji je podr`ao objavqivawe ovog napisa.
A M I TRAZ ZA I P ROTI V
Jovo N. Kantar 11000 Beograd, ul. Ratka Vujovi}a ^o~e br. 16/28, (063) 694-070, kantar@EUnet.yu
„Amitraz je materija koju su jo{ 1970. godine sinteti~ki izdvojili u Velikoj Britaniji. Spada u hemijsku porodicu formamidina, a me|u wima odre|eni broj ima interesantna akaricidna svojstva. Izme|u ostalog, amitraz je jedna od retkih materija (ove grupe) koja ne sadr`i hlorov atom…“, saop{tio je J. Busieras, profesor na Vi{oj veterinarskoj {koli u Alfortu u , francuskom ~asopisu La Sante de l Abeille, posebnom broju iz 1984. godine. Amitraz se koristi u vo}arstvu protiv kru{kine buve i jabukine lisne buve, te u zasadima vo}aka, vinove loze i ukrasnog biqa za suzbijawe crvene vo}ne griwe (Panonychus ulmi) i obi~nog pau~inara (Tetranychus urticea). ADI vrednost iznosi 0,003 mg/kg/dan, a karenca za vo}ke iznosi 28 dana i 42 dana za vinovu lozu. „Amitraz se koristi ne samo u poqoprivredi, ve} i u veterini za suzbijawe razli~itih parazitskih bolesti doma}ih `ivotiwa: najvi{e {uge kod pre`ivara, sviwa i meso`dera, i za suzbijawe demidikoze pasa. [to se ti~e otrovnosti treba zapamtiti da prilikom spoqnog le~ewa mo`emo da upotrebimo najvi{e 0,25–1 grama 492
na kilogram telesne mase“, (dr J. Busieras, prema dr Erich Shieferstein-u, 1984). Dakle, NIJE PRIMARNO NAMEWEN P^ELARSTVU za suzbijawe varoe. „Stalna upotreba odre|enih vrsta formamidina (~iji molekul u ve}ini slu~ajeva sadr`i po jedan atom hlora) kod laboratorijskih glodara mo`e da izazove zlo}udne tumore. Ova opasnost dolazi od samih formamidina, a jo{ vi{e od rastvaraju}ih produkata kao i prilikom stalne upotrebe materija cele ove grupe, uzimaju}i u obzir i amitraz. Stru~waci FAO objavili su 1980. godine, da su zapazili pove}an broj tumora limfnih `lezda i oteklina posle stalne upotrebe amitraza preko hrane i to posle 80 nedeqa i samo kod najja~e testiranih koncentracija (400 ppm
Amitraz P^ELAR, novembar 2006.
[vedska je jo{ 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N-2,4(dimethylphenyl)-Ν−[((2,4-dimethylphenyl)-imino)methyl]−Ν−methanimidamide). Urednik amitraza) ili kod upotrebe 2,4 Yxlidina (jedan od rastvaraju}ih produkata amitraza) posle 18 meseci…“ (dr Gnedinger, savetnik za bolesti p~ela, 1984, prema dr Erich Shieferstein-u, 1984). (Pomenuti autor je daqe naveo da su po`eqna dodatna istra`ivawa kako bi se sve ovo definitivno potvrdilo. Redakcija ne raspola`e informacijama o daqim radovima, osim izjave dr Klaus Wallner-a date u Ni{u decembra 2002. godine, da se amitraz u kontaktu sa voskom raspada na ~ak pet hemikalija o kojima se malo zna, te da su istra`ivawa u toku. Ipak, logi~no je zakqu~iti da je sud o amitrazu ipak dat u nau~nim krugovima, samim tim {to je u EU prakti~no izba~en iz upotrebe. To sigurno nije ura|eno na osnovu ne~ijeg mi{qewa, ve} iskqu~ivo na osnovu validnih podataka. Iako amitraz vi{e nije dostupan p~elarima u EU, jo{ uvek postoji propis po kome se u kilogramu meda ne mo`e na}i vi{e od 0,2 mg/kg amitraza – primedba urednika). Na III Me|unarodnom simpozijumu o varoi odr`anom u Splitu 30. IX – 2. X 1984. godine, zapadnoevropski istra`iva~i, a prvenstveno oni iz SR Nema~ke o{tro su ukazali na opasnosti koje mogu da nastupe kori{}ewem preparata razvijenih na bazi amitraza. „Ovi preparati su vrlo otrovni i za p~elare i za p~ele, a jo{ zaga|uju med, pa ~ak i vosak, {to mo`e da ima vrlo negativne posledice“, ~ulo se sa govornice u kongresnoj dvorani hotela „Lav“ pred 400 u~esnika iz Jugoslavije i oko 50 istaknutih nau~nika iz inostranstva. Posebno je ukazano na kancerogeni efekat. Niko od stru~waka i istra`iva~a iz zemaqa gde se ovaj preparat proizvodi ili primewuje nije bio u stawu da ovo mi{qewe opovrgne (L. Kolarovi}) . Na Me|unarodnom simpozijumu „Zdravstvena za{tita p~ela“, odr`anom 1986. godine u Zagrebu, dr Talpay, direktor Instituta za p~elarski razvoj i izu~avawe meda u Bremenu, SR Nema~ka, govorio je o rezultatima istra`ivawa Instituta o delovawu P^ELAR, novembar 2006.
amitraza u ko{nici, i istakao da amitraz u primewenoj koncentraciji za le~ewe p~ela nije toksi~an za ~oveka. „Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali metaboliti amitraza (produkti razgradwe – primedba urednika), formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni, i zbog na~ina primene amitraza oni (formamidin i ksilidin) se nalaze svuda u ko{nici, pa i u medu i u vosku“, izvestio je dr Talpay. Tom prilikom uva`eni nau~nik je upozorio da je problemati~na strana amitrazom zaga|enog voska u wegovoj primeni u medicini, a naro~ito u kozmetici, budu}i da je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska (dr Z. Klinar). Uva`eni profesori dr N. Koeniger i dr Fuchs, 1986. godine su izneli sumwu u ispravnost amitraza i ukazali na wegovo kancerogeno delovawe. I uva`eni profesor dr F. Ruttner, 1989. godine je upozorio da med iz ko{nica tretiranih amitrazom nije za upotrebu u ishrani qudi zbog mogu}ih rezidua. Qubqanska firma MEDEX jo{ je 1986. godine upozorila p~elare oglasom u „P~elaru“, „P~eli“ i „Slovenskom ~ebelaru“ da prestaje sa otkupom meda od proizvo|a~a koji tretirawe p~ela vr{e preparatima spra-
493
vqenim na bazi amitraza. Dr Somerville iz Engleske na Me|unarodnom sastanku o varozi odr`anom avgusta 1986. godine u Feldafingu, SR Nema~ka, upozorio je „da uvek treba voditi ra~una o tome da je amitraz zapravo veoma nestabilan, te da je nano{ewe amitraza na listi}e ~esto nedelotvorno“, {to se nesre}no pokazalo i kod na{ih p~elara 1988/89. godine, kada su mnogi p~eliwaci sa gubitkom vi{e od 50% dru-
{tava do`iveli katastrofu. Naravno, dr Somerville je u principu „protiv takvog na~ina primene“ amitraza. Jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije ve}e koli~ine akaricidima kontaminiranog voska, jer ga p~ele nisu prihvatile (dr Priesnitz). Da se Nemci ne {ale, pokazuje izve{taj @ivoslava Stojanovi}a da su pre neku godinu dr Peter Cserenyi-u, p~elaru iz Ma|arske
NAJNOVIJI RUSKI PODACI U ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 6/2006. objavqen je tekst „Preparati na bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog teksta: „Specifi~ni akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih jediwewa koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodwi razli~itih preparata, predvi|enih za borbu protiv varoe. Wegova umerena otrovnost za toplokrvne `ivotiwe i ~oveka (spada u tre}u grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlagawe na metabolite u unutra{woj sredini i visoka akaricidna aktivnost omogu}uju wegovu {iroku upotrebu u p~elarstvu“. Podsetio bih vas da u tre}u grupu otrova, koju Rusi ovakvim na~inom informisawa javnosti predstavqaju maltene bezopasnom, spadaju i slede}i pesticidi, svima vama dobro poznati: u p~elarstvu ozlogla{eni imidakloprid (Gaucho), malation (Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion (Fenitrotion, Galation) i drugi. Prema tome, u najmawu ruku nije umesno praviti ovakva pore|ewa. U istom tekstu nalazi se jo{ nekoliko korisnih informacija za p~elare, koje pokazuju kako amitraz primewuju Rusi (ne{to o tome smo pisali u P~elaru za avgust 2006. na strani 342): Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza nakapavawem po p~elama: „Ne preporu~uje se primena preparata u letwem periodu, kada u zajednicama ima legla, jer }e efikasnost protiv varoe biti niska (ne ve}a od 40%), a mo`e da do|e i do uginu}a mladih p~ela i matica“. 494
Po{to se ve} primena amitraza nakapavawem preporu~uje samo za zimski period, jer tek tada posti`e dovoqnu efikasnost, postavqa se pitawe za{to ga koristiti i zimi, kada se ve} pokazalo da oksalna kiselina posti`e i ve}u efikasnost od amitraza u periodu bez legla, a primewuje se na potpuno isti na~in, uz mnogo mawi rizik po p~elara. Uz to, se}amo se vremena kada je preporu~ivano prskawe p~ela rastvorom amitraza, pa je dolazilo do ugiwavawa velikog broja p~ela. Druga va`na informacija odnosi se na primenu aerosola amitraza tokom zime: „Primewuje se za suzbijawe varoe u jesen kada nema legla, pri temperaturama ve}im od 10 °C, jer pri temperaturama ni`im od 10 °C p~ele po~iwu da formiraju klube, i aerosol ne mo`e da dospe do wegovog centra“. Ovaj podatak je veoma logi~an, naro~ito kada se zna da p~ele raspola`u sposobno{}u da unutar klubeta reguli{u koncentraciju razli~itih gasova shodno svojim potrebama (pove}avaju koncentraciju ugqendioksida oko 100 puta u odnosu na obi~an vazduh, a smawuju koncentraciju kiseonika oko 35%), {to zna~i da nema ni teoretskih mogu}nosti da aerosol koji se relativno kratko nalazi u ko{nici dospe do svih p~ela u centru klubeta. Nedokazani „dokaz“ da se aerosol u ko{nici zadr`ava i do 7 dana (!?) tako|e nije logi~an, naro~ito kada se zna da se pri jakom vetru (8 m/s) za 2–3 sata izmeni celokupna zapremina vazduha u ko{nici pri normalnoj veli~ini leta (V. I. Lebedev). Ipak, danas mnogi smatraju da zadaju odlu~uju}i udarac varoi ubacivawem aerosola u ko{nicu, ~ak pri mnogo ni`im temperaturama od 10 °C. Urednik P^ELAR, novembar 2006.
ISTRA@IVAWA Dong-Ho Shin i Hsu W. H. (Iowa State university, USA, Department of veterinary physiology pharmacology), utvrdili su 1994. godine da amitraz i wegovi metaboliti ispoqavaju uticaj na kontraktilnost sviwskog miometrijuma (sredwi sloj zida materice) tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. Amitraz i wegov aktivni metabolit koji se stvara kod sisara BTS 27271 (10-8 – 10-5 M) izazivaju dozno zavisno pove}awe kontraktilnosti miometrijuma, i to pomenuti metabolit ~ini mnogo efikasnije od samog amitraza. Ostali metaboliti amitraza (≤10-4 M) ne ispoqavaju ovaj efekat. Ina~e, amitraz se razgra|uje br`e ako je izlo`en vi{oj temperaturi, ako je sredina kiselija ili ako je emulgovan u vodi (Van Eeden CM, Liebenberg W, Du Preez JL, De Villiers MM, 2004, Research Institute for Industrial Pharmacy, School of Pharmacy, Potchefstroom University for CHE, Potchefstroom, South Africa). Po{to je metabolit amitraza BTS 27271 α[2]-adrenergi~ni agonist, izaziva ne samo kontrakcije mi{i}a materice kod sisara, ve} i kontrakcije sr~anog mi{i}a (Hsu W. H, Kakuk, 1984). On se daqe u organizmu sisara i artropoda metaboli{e u 2,4-dimethylaniline i druge raspadaju}e produkte (Schuntner, Thompson, 1978; Knowles, Benezet, 1981; Knowles, Gayen, 1983; Kimmel et al, 1986; Knowles, Hamed, 1989).
{tita p~ela“ (Zagreb, 1986), pesticidi imaju znatno kra}i put svoje degradacije i eliminacije kroz `ivi organizam nego pome{ani u medu ili vosku. I u mrtvoj p~eli hemijske supstance se razgra|uju znatno br`e nego nanesene u istoj koncentraciji i u istim ambijentalnim uslovima na predmete ne`ive prirode. Mogu}nost dokazivawa pesticida u mrtvoj p~eli znatno pre prestaje zbog biohemijskih procesa kojima se pesticid razgra|uje, a na predmetima ostaje u istoj hemijskoj strukturi gde do`ivqava tokom du`eg vremena svoju degradaciju. U slu~aju amitraza znamo da u primewenoj koncentraciji za le~ewe p~ela nije toksi~an za ~oveka. Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali (prema Talpayu) metaboliti amitraza formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni (izazivaju zlo}udne tumore, mutacije gena i malformacije ploda u utrobi majke – primedba urednika), a oni se nalaze zbog na~ina primene amitraza svuda u ko{nici pa i u medu i u vosku. Amitraz je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska. Wegova razgradwa u vosku je daqi put wegove eliminacije“. Nije davno bilo kada je pokojni doc. dr Du{an Todorovi}, 1989. godine publikovao da se „posle dva meseca amitraz potpuno razgradi u medu, dok wegovi metaboliti Demonstracija tretirawa amitrazom na ovogodi{woj Ta{majdanskoj izlo`bi
Urednik
koji p~elari sa oko 400 ko{nica i u Nema~ku izvozi godi{we oko 20 tona meda u sa}u, vratili izvesnu koli~inu tog meda, jer su otkrili da je vosak zaga|en amitrazom. Posle tog nemilog doga|aja, on je bio prinu|en da iz Novog Zelanda uveze tri tone ~istog p~eliweg voska od koga sam proizvodi satne osnove. Dr Zvonimir Klinar, veterinar, pi{e: „Toksikolo{ki gledano, prema nalazima Instituta za p~elarski razvoj u Bremenu (Nema~ka) i izve{taju dr Talpay-a, na me|unarodnom simpozijumu „Zdravstvena zaP^ELAR, novembar 2006.
495
ISTRA@IVAWA Ura|ena je jedna ozbiqna studija 2001. godine tako {to je prou~avan uticaj amitraza i wegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) na pre`ivqavawe, rast, razvoj i teratogeni efekat kod `abe Xenopus laevis kojoj je prirodno stani{te jezero Viktorija (O. Osano, odipo@africaonline.co.ke; A. A. Oladimeji; M. H. S. Kraak; W. Admiraal). Ovaj projekat je rezultat saradwe nau~nika iz Holandije, Kenije i Zimbabvea. Edem za~etog ploda je naj~e{}a posledica amitraza. Kod 100% pre`ivelih embriona dolazi do edema pri koncentraciji od 5 mg/l. Teratogeni indeks amitraza je 2,7, a wegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) ve}i od 5. Kod svih embriona pri koncentraciji od 25 mg/l je zapa`en gubitak pigmentacije (boje) i encefalomegalija (nenormalno uve}awe mozga). Tako je prema svim nau~nim pokazateqima, metabolit amitraza 2,4-dimethylaniline ozna~en kao teratogen. U istra`ivawu koje je ura|eno na mi{evima da bi se utvrdio uticaj amitraza na reproduktivnu funkciju, a koje je nadzirala Dr Fiona Young, 2003 (Flinders University, Adelaide, Australia, School of medicine, Department of medical biotechnology, fiona.young@flinders.edu.au), utvr|eno je da su `enke mi{eva kojima je tokom 5 dana davan amitraz kroz hranu (50 mg/kg) pre parewa, gubile veliki broj fetusa (plodova) prevremenim ko}ewem, za razliku od `enki kojima nije davan amitraz. Kada je ista doza davana tokom 5 dana pre parewa mi{evima mu`jacima, plodovi u uterusu `enki su bili statisti~ki zna~ajno mawi nego kod mi{eva koji nisu dobijali amitraz. Isti efekat amitraza na plodnost je utvr|en i kod pacova i ze~eva, ali se ne raspola`e podacima za qude. Mo`emo li mirno da spavamo? Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997, Departman za patologiju, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta Sao Paulo, Brazil) utvrdili su da je izlagawe `enki pacova (dojiqa) odmah nakon ko}ewa hrani koja je sadr`ala dnevnu dozu od 10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju mladunaca (kasniji razvoj dlake, kasnije otvarawe o~iju, kasnije spu{tawe testisa‌). 496
Iako se p~elarima stalno napomiwe da prilikom tretirawa amitrazom moraju dobro da se za{tite (disajne organe i ko`u, pre svega), oni to ne ~ine. Prilikom tretmana se velike koli~ine dima {ire p~eliwakom, a p~elari su obi~no razgoli}eni, naro~ito tokom avgusta i septembra, kada se obi~no tretiraju p~ele, pa se dim i amitraz u wemu lako lepe za vla`nu ko`u. Rizik se mo`e samo pretpostaviti. Pored toga, p~elari ~esto nakapaju preparat na ruku i tome ne pridaju va`nost. Postoji jedno istra`ivawe (KW McDougall, 1979), u kome je utvr|eno da se u tkivima junadi zaklanih 24 i 48 sati nakon „kupawa“ u preparatu TakticR koji se razre|en koristi za kupawe goveda, mle~ne stoke i sviwa radi ubijawa krpeqa i va{iju (razre|en u vodi na samo 0,025% amitraza, dok Hemovar ili MitacR sadr`e ~ak 20%, {to je 800 puta vi{e) nalazi mawe od 0,02 mg/kg amitraza. Ostaci u mleku i buteru dobijenim od krava okupanih u istom preparatu dosti`u maksimum od 0,01 mg/kg (mleko) i 0,17 mg/kg (puter) amitraza 6 sati nakon tretmana, a tek kod mleka i putera uzetih 2 dana nakon tretmana svode se na 0,01 mg/kg. Neka stada se redovno tretiraju pomenutim preparatom. Danas se zabrawuje primena ovog preparata u periodu od 3 dana pre klawa. Quba Maver i Janez Poklukar iz Slovenije (Apiacta, 2003) utvr|ivali su ostatke amitraza u slovena~kom medu, uz to napomiwu}i da je upotreba ovog preparata ilegalna u Sloveniji od kraja 2002. godine. Napomiwu da je amitraz nestabilan u medu i da se potpuno raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedeqe. U svim uzorcima meda, amitraz nije prelazio granicu od 0,02 mg/kg. To je mnogo ispod granice od 0,2 mg/kg, koliko je dozvoqeno Uredbom EU broj 2393/99. Citiran je i Klaus Wallner (1999) koji tvrdi da vi{egodi{wa upotreba amitraza ne dovodi do gomilawa amitraza u vosku. Petzold (1977) navodi slede}e metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)-N'methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4-dimethylaniline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914). Urednik P^ELAR, novembar 2006.
formamidin i ksilidin ostaju u medu jo{ punih 18 meseci, {to je utvr|eno u P~elarskom institutu Liebefeld, [vajcarska 1988. godine“. To se ne mo`e porediti s karencom od 28 dana za vo}e i 42 dana za vinovu lozu, {to neki „stru~waci“ iz struke (veterinarske i poqoprivredne, „za{titari“) ve{to koriste, navode}i p~elare na pogre{no zakqu~ivawe, te tako obmawuju p~elare da nazna~ene karence odgovaraju i za med. Gospoda od struke i nauke, kao predava~i koji treba da poseduju qudsku etiku, morali bi informisati slu{aoce da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila amitraz za najopasniju supstancu u p~elarstvu (dr Klaus Wallner), pa je prakti~no
zabrawen u p~elarstvu u nekim zemqama, upravo zbog pomenutih nau~no utemeqenih ~iwenica. I sama sumwa u ekolo{ku i zdravstvenu ispravnost preparata spravqenih na bazi amitraza, dovoqan je razlog da se ozbiqno zamislimo ho}emo li ili ne}emo p~eliwa dru{tva tretirati preparatima na bazi amitraza. ^ini se da je nesre}a u tome {to su preparati na bazi amitraza jeftini, a na bazi prihvatqivih (organskih) supstanci uglavnom veoma skupi i zahtevaju mnogo vi{e rada i slo`ene kontrole efikasnosti. Ali, nesre}a zapravo nije u tome! Nesre}a je u na{em pogre{nom na~inu razmi{qawa i nedostatku odgovornosti za potomstvo.
[TA MO @EMO ZAKQU^I TI? Evo i jednog svojevrsnog zakqu~ka. ^iwenica je da je amitraz sigurno {tetan po zdravqe. ^iwenica je i da smo okru`eni i izlo`eni mnogo ve}im trovawima oko ~ega se niko ne uzbu|uje. Me|utim, p~elari moraju da shvate da na amitraz moraju da zaborave. Ako smatraju da se, pre svega, sami ne truju i da ne truju svoje ~lanove porodice i potro{a~e, onda }e morati da ga zaborave jer uskoro, kao i u svim zemqama koje pristupaju EU, ne}e imati gde da ga kupe. Pre nekoliko dana ~uo sam izjavu dobrog p~elara i dobrog ~oveka koji je tvrdio da amitraz spa{ava na{e p~ele i da bi bez wega propali. Moj odgovor je morao da bude o{tar (zbog ~ega mi je naro~ito `ao). Jer, to nije istina. Istina je da se sa varoom mo`emo izboriti i drugim preparatima, ali samo sa mnogo vi{e znawa, truda i novca. Ali, da ne {irimo pri~u. Da pogledamo definitivne zakqu~ke nauke. U ispitivawima akutne toksi~nosti, amitraz je umereno toksi~an pri unosu putem ko`e, zbog ~ega je sme{ten u II kategoriju toksi~nosti (druga najtoksi~nija od ~etiri kategorije). On je blago toksi~an pri unosu oralnim putem i udisawem i prema ovim efektima je sme{ten u III kategoriju toksi~nosti. Amitraz ne izaziva iritaciju o~iju i prema ovim efektima je sme{ten u IV kategoriju. U subhroni~nom ispitivawu toksi~nosti na mi{evima, amitraz je izazvao usporeni rast telesne te`ine i toksi~nost jetre P^ELAR, novembar 2006.
pri ve}im dozama. Ispitivawe na bigl psima je dovelo do promena na jetri, bubrezima i centralnom nervnom sistemu. Ispitivawe na ze~evima je dovelo do promena na ko`i, anoreksije, pove}awa glukoze u krvi, degeneracije testisa i promena na limfnim ~vorovima i raznim organima. Ispitivawe hroni~ne toksi~nosti na psima je rezultiralo depresijom centralnog nervnog sistema, pove}anim nivoom glukoze u krvi i padom telesne temperature. U ispitivawima na karcinogenost hrawewem mi{eva, amitraz je pri najve}im dozama izazvao limforetikularne tumore kod `enki. U jednoj drugoj studiji sa mi{evima, amitraz je pri prou~avawu najvi{ih nivoa izazvao tumore na jetri i plu}ima. Na osnovu ovih ispitivawa, EPA (Agencija za za{titu `ivotne sredine) je klasifikovala amitraz kao mogu}e i po qude karcinogenu materiju grupe C. Karcinogeni efekti nisu zabele`eni u ispitivawu na pacovima. U razvojnim studijama kod ze~eva, amitraz je pri najve}im dozama izazvao promene i kod `enki u razvoju. Podaci iz ispitivawa akutne neurotoksi~nosti i ispitivawa metabolizma na qudskom dobrovoqcu su kori{}eni za odre|ivawe NOEL-a i LOEL-a. Neurotoksi~ni znaci su prime}eni u studijama hroni~ne oralne toksi~nosti kod glodara, kao i u ispitivawima subhroni~ne i hroni~ne oralne toksi~nosti kod pasa. Srodni akutni znaci su prime}eni i kod qudi dobrovoqaca. 497
Amitraz se ubrzano metaboli{e (uslovno re~eno razgra|uje) u organizmu nekoliko vrsta, ukqu~uju}i qude, i formira {est metabolita koji se izlu~uju uglavnom putem mokra}e. EPA je odredila referentnu dozu (RfD) za amitraz od 0,0025 mg/kg/danu na osnovu rezultata ispitivawa hroni~ne oralne toksi~nosti kod pasa. Tolerancije ili maksimalne granice rezidua su odre|ene za rezidue amitraza u ili na jabukama, kru{kama, semenu pamuka, medu i sa}u, jajima, mleku i mesu, slanini i mesnim prera|evinama govedine, sviwskog, kowskog i `ivinskog mesa. Ove tolerancije su ponovo procewene i najve}i broj wih se pokazao odgovaraju}im. Tolerancija od 3 ppm (delova na milion) za kru{ke je smawena na 2 ppm. Rezidue amitraza i dva wegova metabolita su stabilne u nekoliko ispitivanih prehrambenih proizvoda. EPA je procenila hroni~ne, karcinogene i akutne rizike koje amitraz izaziva u ishrani. Najve}a izlo`enost qudi amitrazu javqa se prilikom konzumirawa kru{aka, za koje se smatra da ~ine 58% ukupne izlo`enosti qudi na osnovu ~etrnaestodnevnog intervala pre berbe.
Amitraz u ishrani EPA procena hroni~nog rizika od amitraza u ishrani ukazuje da je sa ~etrnaestodnevnim intervalom pre berbe kod kru{aka, o~ekivana koncentracija rezidua za ukupno stanovni{tvo SAD-a 1,1% referentne doze (RfD). To je koli~ina za koju se smatra da ne izaziva negativne efekte ako se dnevno konzumira tokom 70 godina `ivotnog veka. O~ekivana koncentracija rezidua za najizlo`eniju podgrupu, bebe mla|e od godinu dana koje ne doje, je 4,5% RfD. S aspekta ovih niskih o~ekivanih koncentracija, izgleda da je hroni~ni, nekancerogeni rizik u ishrani od izlo`enosti amitrazu minimalan. Izgleda? Ili se zna? Ja bih vi{e voleo da se zna, a ne da se pretpostavqa na osnovu nekih statisti~kih brojeva. Qudi nisu brojevi. Gorwa granica rizika od raka (kancera) za ukupno stanovni{tvo SAD-a je procewena na 1,4 kancera uzrokovanih amitrazom na 1 000 000 stanovnika. Agencija ovaj stepen rizika smatra prihvatqivim (!?!). Naravno, niko nije posmatrao p~elare kao grupu qudi najizlo`eniju amitrazu. Opet ovde moram da naglasim da se sla`em da postoje mnogo ja~i kancerogeni (uzmimo duvan ili mnoge druge pesticide za primer), ali da li bi ste VI voleli da budete makar taj JEDAN na MILION stanovnika? Ja ne bih. Po{to neurotoksi~nost izaziva posebnu zabrinutost, izra~unati su akutna izlo`enost i rizik za sve podgrupe stanovni{tva SAD-a. Tolerancije izlo`enosti su ve}e od 10 za sve ove grupe, {to se smatra prihvatqivim.
Izlo`enost u uslovima rada i stanovawa Radnici mogu biti izlo`eni amitrazu tokom me{awa, puwewa i primene pesticida, naro~ito kada se koriste te~ni preparati. Osim toga, postoji potencijalni rizik od izlo`enosti za radnike koji ulaze u tretirani prostor posle obavqene primene, naro~ito u vo}wake kru{aka i poqa pamuka (za{to ne i u p~eliwake tokom tretmana, zar ne?). Izlo`enost uzgajiva~a kru{aka je najve}a po zavr{enom me{awu/puwewu kori{}ewem otvorenog sistema i kada se primena obavqa uz pomo} otvorenih posuda/pumpi. Izlo`enost posle primene je najve}a tokom poslova koji zahtevaju dosta kontakta ko`e 498
P^ELAR, novembar 2006.
sa tretiranim li{}em. Oni koji rukuju amitrazom u tretirawu vo}waka kru{aka, poqa pamuka i stoke du`e vreme, mogu biti izlo`eni riziku od kancerogenih efekata. Primena kod kru{aka je povezana sa najve}im rizikom od raka, zatim sledi upotreba kod pamuka, i na kraju, kod stoke. Krajwe granice rizika kod onih koji rukuju se kre}u od 2,7Ă—10-8 do 1,2Ă—10-5. Me|utim, ovi nivoi rizika su mawi od 1Ă—10-4, {to EPA smatra prihvatqivim. Radnici koji ponovo ulaze i koji su du`e vreme ukqu~eni u poslove posle primene koji zahtevaju kontakt ko`e sa tretiranim li{}em kru{ke tako|e mogu biti izlo`eni riziku od kancerogenih efekata, iako se ovi rizici smatraju prihvatqivim. Niko nije utvr|ivao sli~ne rizike za p~elare.
Procena rizika za qude Amitraz je relativno niske akutne toksi~nosti, ali se pokazalo da izaziva kancer kod mi{eva i klasifikovan je u grupu C kao mogu}i kancerogen za qude. EPA je zabrinuta zbog mogu}nosti da amitraz ima potencijal da izazove rizik od reproduktivne, razvojne i neurolo{ke toksi~nosti za op{tu populaciju. Agencija je tako|e zabrinuta da oni koji rukuju amitrazom u vo}wacima i rade sa doma}im `ivotiwama du`e vreme, mogu biti izlo`eni riziku od kancera. Da bi se smawio rizik od kancera i neurotoksi~nosti po op{tu populaciju i one koji rukuju amitrazom, EPA preduzima niz
mera za umawewe rizika. Na primer, Agencija zahteva pove}ani interval izme|u primena amitraza.
Pona{awe amitraza u prirodi Ispitivawa ukazuju da se amitraz u prirodi brzo razgra|uje i formira dva primarna proizvoda BTS 27271, BTS 27919 i sekundarni proizvod BTS 24868. Zbog wegovog brzog razlagawa u prirodi, od amitraza se ne o~ekuje da izaziva zabrinutost za podzemne ili povr{inske vode. Za razliku od samog amitraza, proizvodi wegove razgradwe su pokazali umerenu postojanost u vodenoj i zemqanoj sredini i izgleda da su relativno nepromenqivi u ispitivawima sa zemqanim stubovima i rasipawem zemqe. Precizna kvantitativna procena ovih proizvoda u podzemnim i povr{inskim vodama se ipak ne mo`e obaviti. I {ta }emo onda?
Ekolo{ke posledice Sam amitraz izaziva promene u razmno`avawu ptica koje ukqu~uju pucawe quski jajeta i smawewe broja vitalnih embriona, embriona koji se zametnu i onih koji pre`ive 14. dan. ^isti amitraz je veoma otrovan za slatkovodne ribe dok je BTS 27271 slabo otrovan i BTS 27919 prakti~no neotrovan. ^isti amitraz je tako|e veoma otrovan za vodene beski~mewake dok je BTS 27271 umereno otrovan, a BTS 28919 prakti~no neotrovan. Urednik
AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA N OVEMBAR Dejan Krecuq
Ve} u prvoj polovini meseca vreme }e biti u granicama vi{egodi{weg proseka: blago, toplo i ugodno sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati oko osmog podeoka Celzijusove skale i maksimalnim dnevnim vrednostima od preko petnaestak i vi{e stepeni. Prvi slabi jutarwi mrazevi o~ekuju se tek krajem druge dekade. Me|utim, u prvoj polovini meseca mogu}e su prili~no u~estale ki{e koje }e trajati po dva ili tri dana pa je o~ekivana koli~ina padavina u tom periodu 54 litra po kvadratnom metru. Tiho vreme, bez zna~ajnijeg vetra, uslovi}e na mnogim lokacijama pojavu magle. Mada je o~ekivano da se krajem meseca za kratko vrati ne{to toplije vreme, u drugoj polovini meseca izvesno je da po~iwu hladniji dani. P^ELAR, novembar 2006.
499
Autor ovog teksta je vrsni veterinar i predava~ iz Hrvatske, koji ima p~eliwak od 350 ko{nica. On je i predsednik Izdava~kog saveta Hrvatske p~ele. Krajwe prijateqski nam je iza{ao u susret i poslao nam ovaj divni tekst, iz kog }ete nau~iti mnogo novih stvari iz moderne p~elarske nauke, a mo`emo o~ekivati i nastavak u narednom broju P~elara.
II EVROP SKA
KON FER EN CI JA I Z AP I DOLOGI JE PRAG, 10–14. septembar 2006.
Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi} Kon{~ica 92 10435 Sv. Martin pod Oki}em, Hrvatska ztomljanovic@vmmail.net 99 385 1 3382-329, 99 385 91 50-74-378
U glavnom gradu Republike ^e{ke, Pragu, odr`ana je od 10. do 14. septembra 2006. druga Evropska konferencija iz Apidologije. Podatak da je na konferenciji uzelo u~e{}e vi{e od 300 u~esnika koji su „odradili“ preko 100 prezentacija i vi{e od 170 postera, sasvim su dovoqan razlog da slobodno mo`emo zakqu~iti da je tih dana Prag bio sredi{te susreta mnogih p~elarskih nau~nika i istra`iva~a ne samo iz Evrope ve} iz celog sveta. Stoga je i potku konferencije predstavqalo neometano dru`ewe. U~estvovati u nekom projektu gde protok ideja ima snagu bujice, gde su tolerancija, doslednost i odgovornost dosegli nebeske visine, ne{to je najlep{e {to se mo`e dogoditi nekom istra`iva~u. Razvoj pozitivnog takmi~arskog duha je uvek dobrodo{ao u svim segmentima qudskog delovawa, a naro~ito unutar nau~nih rasprava. Usko zatvarawe, smetwe u protoku inform500
acija i zastareli pogledi na zbivawa oko sebe neminovno dovode do deformacije i zakr`qalosti nauke. Kao predstavnik Hrvatskog p~elarskog saveza imao sam priliku u~estvovati u radu konferencije, skupiti nova saznawa, obnoviti stara prijateqstva i upoznati nove prijateqe. Glavni organizator konferencije bio je P~elarski institut u Dolu i ^e{ki p~elarski savez. Radni program konferencije bio je podeqen na plenarne prezentacije kojima su prisustvovali gotovo svi u~esnici. Nakon ru~ka, sledile su prezentacije po sekcijama: P~eliwi proizvodi, Genetika p~ele medarice, Vid i u~ewe p~ela, Fiziologija i pona{awe p~ela, Opra{ivawe, Makroparaziti, Menaxment u p~elarstvu, BEE SHOP – evropski istra`iva~ki program, Bolesti p~ela, Opasnosti iz prirode, Raznolikost i P^ELAR, novembar 2006.
odr`ivi razvoj, P~ele koje ne pripadaju vrsti Apis.
Biologija p~ela Prvo plenarno predavawe su odr`ali Nikolaus i Gudrun Koeniger iz Nema~ke. Bra~ni par Koeniger je dugi niz godina u samom vrhu nau~no-istra`iva~kog p~elarstva. Deo svog uzbudqivog p~elarskog `ivota proveli su i u Kanadi na Univerzitetu Guelph (Ontario) u Kanadi, a wihova istra`ivawa u Evropi i Borneu, kao i objavqeni radovi, su mnogo puta bila citirana u uglednim p~elarskim ~asopisima i kwigama. Wihova prezentacija u Pragu pod naslovom: „Biologija reprodukcije p~ele (rod Apis) – raznolikosti i prilago|avawe“ na zanimqiv na~in je ukazala na potrebu daqih istra`ivawa komparativnih razlika izme|u pojedinih vrsta p~ela koje pripadaju rodu Apis. Komparativne razlike koje su istra`ivane su: produktivnost matica i trutova, wihovo polno dozrevawe i broj u p~eliwoj zajednici, sparivawe, kao i prenos i deponovawe spermatozoida u semenoj kesici. Na primer, p~ele koje pripadaju vrsti Apis koschevnikovi u zajednici bez matice prihvati}e mlade larve od vrste Apis ceranae i uspe{no odgajiti maticu za svoju zajednicu koja nosi genetsku osnovu Apis ceranae. Kod ve}ine vrsta, matica je ve}a od radilica. Me|utim, kod vrste Apis dorsata ta razlika je veoma mala, dok kod p~ela vrste Apis florea razlika izme|u matice i radilice u te`ini je gotovo dvostruka u korist matice. Istra`ivane su i razlike izme|u trutovskog i radili~kog legla. Tako je ustanovqeno da je izgled radili~kog i trutovskog legla kod azijske p~ele Apis dorsata gotovo isti. U istra`ivawe je ukqu~eno i pitawe me|usobne borbe izme|u matica u jednoj p~eliwoj zajednici i utvr|eno je da se taj fenomen pojavquje nezavisno od toga o kojoj se vrsti p~ela radi. Taj fenomen borbe matica u istoj zajednici ne doga|a se samo izme|u srodnih vrsta poput Apis koschevnikovi i Apis ceranae ve} i kod razli~itih vrsta poput Apis mellifera i sitne indijske p~ele Apis florea. Obja{wewe na koji na~in radilice prepoznaju svoju maticu treba tra`iti u `lezdama koje se nalaze ispod trbu{nih plo~ica (tergitne `lezde) matice koje ispu{taju feromone za prepoznavawe te se „tu|a“ matica nikako ne mo`e sakriti radilicama. Feromoni koje lu~e tergitne `leP^ELAR, novembar 2006.
zde ujedno spre~avaju izgradwu mati~waka i razvoj jajnika kod radilica. Koliki je zna~aj tergitnih `lezdi govori i podatak da ako se ukloni mandibularna `lezda kod matice, p~ele }e je i daqe prihvatati i neometano nastaviti svoj dnevni raspored. Zanimqiv je bio i podatak da su prilikom istra`ivawa na jednoj odre|enoj lokaciji sparivali{ta trutova i matica prona{li trutove iz ~ak 240 p~eliwih zajednica kod evropske medonosne p~ele. Uporedo, kod azijske p~ele Apis dorsata, na sparivali{tu su na|eni trutovi iz 59 zajednica. Tako|e vaqa naglasiti i da postoje zna~ajne razlike u odvijawu svadbenog leta kod pojedinih vrsta. Na primer, kod Apis mellifera, svadbeni let se obavqa po pravilu poslepodne, izme|u 14 i 16.30 sati, dok je kod vrsta Apis nuluensis ili Apis florea izme|u 12 i 14 sati. Kod Apis dorsata se svadbeni let odvija u ve~erwim satima, oko 19 sati. Po pravilu, ritam odvijawa svadbenog leta zavisi najvi{e od veli~ine truta. Mawe vrste p~ela }e i}i na svadbeni let znatno ranije nego ve}e vrste. Uporedimo li koli~inu spermatozoida u semenicima truta vide}emo odre|ene razlike izme|u pojedinih vrsta. Tako kod evropskih rasa taj broj iznosi oko 10 miliona spermatozoida po trutu, dok kod azijske p~ele Apis dorsata iznosi svega 1,4 miliona po trutu.
La`ne matice Razlike postoje i u vremenu kada se pojavquju la`ne matice u p~eliwoj zajednici. U pojedinih vrsta, poput Apis mellifera capensis, la`ne matice se pojavquju ve} nakon {est dana po uklawawu matice. Kod Apis florea treba pro}i oko 8 dana, a kod Apis ceranae oko 16 dana. Kod evropskih rasa su tako|e utvr|ene razlike. Kod tamne sredweevropske rase p~ela Apis mellifera mellifera potrebno je oko 24 dana do pojave prvih la`nih matica. Radilice italijanske rase Apis mellifera ligustica sne{}e prvo neoplo|eno jaje nakon 27 dana, a kod na{e doma}e krawske p~ele Apis mellifera carnica treba ~ekati 30 dana po uklawawu matice na pojavu prvih la`nih matica. Vaqa naglasiti da navedeni dani predstavqaju trenutak kada la`ne matice po~iwu s polagawem neoplo|enih jaja. Tokom dru`ewa sa Koeniger-om iskoristio sam priliku da ga upitam o slu~ajevima kada se radilice zale}u u druge ko{nice te 501
tamo snesu jaje i odlete van ko{nice. Potvrdio je postojawe takvih slu~ajeva kao i ~iwenicu da }e takva „tu|a“ jaja brzo biti prepoznata od strane radilica u toj ko{nici i uklowena. Razlog za{to radilice brzo pronalaze tu|e jaje u svojoj ko{nici je verovatno posledica uticaja feromona iz Dufour-ove `lezde (zadwi deo abdomena) kojim matica ozna~ava svako trutovsko ili radili~ko jaje pri aktu polagawa jaja. Razumqivo da tu|a radili~ka jaja nisu obele`ena i ubrzo bivaju uklowena.
Orijentacija p~ela Zanimqivu plenarnu prezentaciju priredila je i dr Juliet Osborne iz Rothamsted instituta u Engleskoj. Ona nas je izvestila o svojim istra`ivawima kako p~ele istra`uju okolinu u potrazi za ispa{om te kako se raspore|uju na poqima i livadama. Koriste|i veoma sofisticiranu radarsku tehnologiju mogu|e je pojedina~no pra}ewe svake p~ele. Va`an podatak koji je iznesen u toj prezentaciji je novoutvr|ena ~iwenica da p~ele verovatno u svojoj orijentaciji koriste puteve, ali ne i `ivice, odnosno `ive ograde.
Opra{ivawe Sa Univerziteta iz Leeds-a iz Engleske stigao je dr J. C. Biesmeijer i odr`ao prezentaciju o uporednom nestanku prirodnih opra{iva~a i biqaka koje zavise od opra{ivawa u severozapadnoj Evropi. Podaci koje je Biesmeijer objavio su zabriwavaju}i. Na primer, bez opra{ivawa bi se smawio rod badema za oko 90%, jabuka oko 80%, tre{awa za 60%, a citrusa za oko 30%. Rod kafe i kakaoa bi se smawio za 50%, a vanilije za skoro 100%. Vrednost i zna~aj opra{ivawa u engleskim plastenicima za paradajz i slatku papriku iznosi oko 45 miliona evra, a za ostale ratarske kulture oko 250 miliona evra po godini. Podsetio nas je na podatak da je vrednost jedne p~eli502
UZBUNA! OPRA[IVA^A JE SVE MAWE! Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die Biene za septembar 2006. godine
Me|unarodno priznati nau~ni ~asopis Science {okirao je svet svojim izdawem od 21. jula 2006. godine, na stranama 286-351: Poznati nau~nici i gospodin J. C. Biesmeijer, koji predaje na univerzitetu Leeds, saop{tili su da nam se upozorewe izre~eno pre nekoliko decenija (da }emo, ako svet ovako nastavi sa uni{tavawem prirode, do~ekati tzv. „nemo prole}e“, bez opra{iva~a) ostvaruje, i da se opasno pribli`ava „sudwi dan“. Nau~nici iz Holandije, Engleske i Nema~ke uporedili su najnovija istra`ivawa sa onima iz 1980. godine. Zakqu~ak je slede}i: Obiqe p~ela i od wih opra{ivana cvetna flora se posledwih nekoliko decenija (25 godina) zna~ajno gubi! U okviru evropskog nau~nog projekta izra|ena je studija pod upozoravaju}im imenom „ALARM“. To je ujedno i prvi nau~ni dokaz koji potvr|uje gubitak takozvanih „divqih p~ela“. Nau~nici ove tri zemqe obuhvatili su podatke o stotinak `ivotnih sredina i otkrili da se obiqe p~ela za skoro 80% smawilo. Najugro`enija je Engleska i engleski entomolozi objavquju da se kod wih nekoliko vrsta p~ela po obimu smawilo, pa ~ak i da je potpuno izumrlo. „Mi smo u {oku zbog saznawa da je biqaka i p~ela sve mawe. U slu~aju da se ovakvi dokazi potvrde i u drugim zemqama (u drugim regionima), preti nam opasnost od gubitka na{ih veoma va`nih opra{iva~a, ~ije su se usluge za nas podrazumevale, a samim tim gubitak flore i biqaka koje smo sa u`ivawem posmatrali“, komentarisao je Coos Biesmeijer nau~na saznawa. Simon Potts sa Univerziteta Readings obja{wava da je ekolo{ka vrednost opra{ivawa {irom sveta, na godi{wem nivou, procewena na 30 do 60 milijardi evra. Najve}i gubitak p~ela je u onim grupama koje su specijalizovane za opra{ivawe odre|enih vrsta biqaka, tako da sa gubitkom tih p~ela nestaje i ta odre|ena biqka. Jedino {to jo{ uvek nije ta~no razja{weno jeste pitawe da li je gubitak biqaka prouzrokovao i gubitak p~ela ili obrnuto. Odgovor na ovo pitawe da}e nam istra`ivawa koja su trenutno u toku, a koja sprovodi Josef Settele sa svojim timom na Nau~nom institutu ekologije Leipzig-Halle. P^ELAR, novembar 2006.
we zajednice u Velikoj Britaniji oko 1 200 evra (med, vosak i opra{ivawe) te je citirao podatak koji je dao Krell jo{ 1998, kada je utvrdio da globalni u~inak opra{ivawa na svetskom nivou iznosi vi{e od 100 milijardi evra! Stoga nas je i obradovala informacija da je u toku istra`ivawe pod nazivom „ALARM“ u koje je ukqu~eno 56 saradnika iz 26 zemaqa. Vrednost projekta je oko 16,7 miliona evra, a glavna pitawa su usmerena na gubitak opra{iva~a, klimatske promene, uticaj hemikalija iz okoline te prisutnost novih vrsta koje ugro`avaju postoje}e opra{iva~e. Oni koji se `ele malo vi{e upoznati sa ovim projektom, mogu posetiti internet stranicu www.alarmproject.net. (Velike verifikovane probleme oko nestanka drugih vrsta opra{iva~a, {to opra{ivawu p~elama daje jo{ ve}i zna~aj, objavili smo u P~elaru za novembar 2005. na 487. strani – primedba urednika).
Novosti o ameri~koj trule`i Plenarno predavawe iz patologije p~ela odr`ala je dr Elke Genersch iz Nema~ke. Upoznala nas je s novim saznawima oko ameri~ke trule`i. Te`i{te prezentacije bilo SEROTIP napredovawe bolesti zaraznost larvi smrt nakon poklapawa }elije stepen uklawawa uginulih larvi proizvodwa spora {irewe unutar zajednice propadawe zajednice stepen zaraznosti na nivou p~eliwe zajednice je na uzro~niku ameri~ke trule`i (Paenibacillus larvae). Poznati podaci da je to grampozitivna bakterija koja stvara spore dopuweni su ~iwenicama o mikrobiolo{kim saznawima. Tako je utvr|eno postojawe barem
~etiri ERIC serotipa koji se razlikuju morfolo{ki, biohemijski i po virulenciji. Za evropsko i svetsko p~elarewe va`ni su serotipovi ERIC-1 i ERIC-2. Serotipovi ERIC-3 i ERIC-4 prona|eni su u retkim prilikama u Severnoj Americi. Razumqivo je da se unutar serotipova ERIC-1 i ERIC-2 nalaze i sojevi pa ERIC-1 ima dvanaest (12) do sada poznatih sojeva, a ERIC-2 {est (6) sojeva. Postavqa se pitawe za{to su ti serotipovi ERIC i wihovi sojevi va`ni za prakti~no p~elarewe? Naime, sudbina p~eliwe zajednice bi}e bitno razli~ita zavisno od toga koji serotip uzro~nika je uzrokovao infekciju (vidi tabelu). Vidqivo je iz tabele da je po p~eliwu zajednicu znatno opasnije ako se zarazi serotipom ERIC-1. Dr Genersch nas je izvestila i o mogu}nosti vertikalnog prenosa ameri~ke trule`i putem rojeva. Tako|e, uvre`eno mi{qewe o dugove~nosti spora uzro~nika ameri~ke trule`i je napu{teno jer se sada zna da postoje kratko`ive}e i dugo`ive}e spore. (Tako|e se iz tabele mo`e videti ne{to sasvim novo. Do sada se mislilo da stepen ~i{}ewa sa}a od zara`enog legla zaERIC- 1 sporo niska oko 40% larvi oko 60 % ++++ brzo brzo visoka
ERIC-2 brzo visoka oko 10% larvi oko 90 % + sporo sporo mala
visi samo od genetski odre|enog higijenskog pona{awa p~eliwe zajednice i od wene snage, a sada je utvr|eno da to zavisi i od serotipa uzro~nika ameri~ke trule`i – primedba urednika)
^ASOPIS P^ELAR Jedini P^ELAR koji garantuje budu}nost! Zahvaqujemo Vam se {to }ete biti sa nama i naredne godine! P^ELAR, novembar 2006.
503
NOSEMA CER ANAE U SRBI JI Kao {to smo vas izvestili u septembarskom broju, prilikom gostovawa u Srbiji, Antonio Nanetti iz Instituta za p~elarstvo u Bolowi u Italiji, odneo je uzorke p~ela sa leta ko{nica sa ~etiri p~eliwaka, dva u op{tini Aleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u op{tini Leskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi, u nau~no-istra`iva~ke svrhe, proverio da li u Srbiji ima nove nozemoze o kojoj smo, me|u prvima u Evropi, pisali u P~elaru za mart i april 2006. godine. Ve} 1. avgusta on je uzorke poslao svojim kolegama na DNA (genetsku) analizu, jer, kako smo ve} pisali, na obi~nom mikroskopu nema razlike izme|u spora jedne i druge nozemoze. Ubrzo, 29. avgusta 2006. poslao mi je pismo internetom u kome me obave{tava da je u sva ~etiri uzorka iz Srbije ustanovqeno prisustvo nove nozemoze (Nosema ceranae), ali da ni u jednom od tih uzoraka nije na|ena „stara“ nozemoza (Nosema apis)! To je u najmawu ruku bilo ~udno, pa sam od wega tra`io dodatna obja{wewa, i dobio ih 30. septembra 2006. godine: „Znam da se bavite epidemiologijom i razumqivo je da vas interesuju detaqi oko situacije sa nozemozom u Srbiji. U ovom trenutku se moramo zadovoqiti samom ~iwenicom da nove nozemoze ima ili nema u odre|enom podru~ju. Osim toga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u ~itavom podru~ju, a ne mo`emo biti sigurni ni da li uzorak reprezentuje stawe dru{tava iz kojih uzorci poti~u ili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke u istom dru{tvu mo`da zara`ene starom nozemozom (tipi~na opravdana opreznost nau~nika, ali je te{ko poverovati da ako na ~etiri udaqena p~eliwaka uzmete uzorke i ni u jednom ne na|ete „staru“ nozemozu, da we ipak ima – primedba urednika). Informacije sa Eurbee konferencije odr`ane u Pragu od 10–14. septembra 2006. godine govore da je Nosema ceranae do tada na|ena u slede}im dr`avama: [panija, 504
Francuska, [vajcarska, Nema~ka, Italija, Gr~ka, Finska, Srbija, Danska, Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu presko~io. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Nosema apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji od uzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio zara`en i sa Nosema apis, mada nije moglo da se zakqu~i da li su obe nozemoze zarazile istu p~elu ili ne. Interesantno je da je kod veoma starih sa~uvanih uzoraka p~ela (starih 5–10 godina) koji dolaze iz nekoliko gore pomenutih zemaqa prona|ena samo Nosema ceranae. Da li je mogu}e da je agresivnija Nosema ceranae potisnula slabiju stariju formu? Da li se ona mogla pojaviti samo u posledwih nekoliko godina? Trenutno niko ne zna, ali ovo su veoma intrigantne pretpostavke“. Interesantno je da su sva ~etiri p~eliwaka sa kojih poti~u uzorci veoma uzorna, a samo na jednom postoje vidqivi znaci prisustva nozemoze. Taj p~eliwak je najizolovaniji, udaqen od saobra}ajnica, i ako bi negde trebalo o~ekivati da nova nozemoza stigne najkasnije, to je on, a na wemu je ipak na|ena. Ostala tri p~eliwaka niti imaju vidqive znake nozemoze niti je na prole}nom pregledu ona ustanovqena, na osnovu ~ega se mo`e pretpostaviti da je nozemoza prisutna sa minimalnim brojem spora koje je otkrila tek suptilna genetska metoda (PCR). Kao {to vidite, i na{e p~ele su dale doprinos evropskom istra`ivawu porekla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Verovatno }e pro}i izvesno vreme dok u na{oj zemqi i zvani~no bude potvr|eno prisustvo nove nozemoze, jer, koliko smo obave{teni, ona se u Srbiji ne mo`e identifikovati zbog nedostatka odgovaraju}e aparature i tehnike utvr|ivawa. Ali, kad god se to dogodilo, ne}e nam zna~iti ni{ta epohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je u Srbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celoj zemqi ona potisnula staru nozemozu ili nije. Urednik P^ELAR, novembar 2006.
MN OGO ZNAWA N E U^I PA M ETI
MAT EMATI KA JE NAJVA@N I JA OD SVI H NAUKA
Stavove IO SPOS-a na papir preneo: Dragutin Gaji}, profesor Zamenik predsednika SPOS-a Ul. Prvomajska br. 25 12220 Veliko Gradi{te „Nema okrutnije tiranije od one koja se odvija u senci (012) 62-658 zakona i pod velom pravde, kada nesre}nike takore}i dave (064) 349-63-77 samom daskom kojom su se izbavili.“ gdguta@hotmail.com Monteskije
Pravu buru u p~elarskoj javnosti Srbije izazvalo je aktivirawe poqoprivredne inspekcije dr`ave Srbije. Naime, tek nakon petnaest godina va`ewa Zakona o unapre|ewu sto~arstva gde su u doma}e `ivotiwe svrstane i p~ele koje su verovatno vol{ebno „pripitomili“ ne wihovi uzgajiva~i ve} tvorci navedenog zakona, po~elo je pora|awe Zakona pod sloganom: „Kad bi celo ~ove~anstvo bilo istog, a samo jedan ~ovek suprotnog mi{qewa, ~ove~anstvo ne bi imalo vi{e prava da u}utka tog jednog ~oveka nego {to bi on, ako bi imao mo}, imao prava da u}utka ~ove~anstvo“. Zakon je taj koji podsti~e na napredak i stvarala{tvo. On ne sputava ve} gradi. On vodi vi{e ra~una o stvarnosti nego o `eqama i idealima. Zakon! On je kao qudski um, ima svoje granice i mogu}nosti, a wegova najve}a vrednost je wegova primenqivost. Nesre}a svake dr`ave ogleda se u nemogu}nosti da ostvaruje zakone, jo{ ve}a je kada ostvarivawe zakona mora da trpi, a najve}a kada pre}utno to odobrava, i to onda kad se sprovodi od strane pojedinca ili na wegov mig. Pred neimare zakona, svuda i u svako vreme, uvek se postavqalo pitawe pravde i pravi~nosti, {to je i univerzalni civilizacijski princip, kako se postignuto ne bi izgubilo i nestalo, ili kako bi se po{tovalo ono {to je u nekoj oblasti postignuto. [to bi se reklo: „Svet ne po~iwe sa nama“ (sa mnom). P^ELAR, novembar 2006.
Zakon odre|uje sigurnost, re{ava pozitivne odnose u dru{tvu me|u qudima, u wihovim pravima i stepenu odgovornosti u obavezama. Zakon, to nisu paragrafi i komplikovani jedva razumqivi kontradiktorni postulati, bez obzira na koju se oblast qudskog `ivota odnose. Zakon o unapre|ewu sto~arstva ima sve ove karakteristike i pozitivnosti, osim toga {to su p~ele svrstane u doma}e `ivotiwe (NEOPRAVDANO i APSURDNO). Zapravo, ovde je i problem. Zbog prilago|avawa na{ih zakona, iz poznatih razloga, prema zakonodavstvu Evropske unije, dr`ava Srbija ~ini svoje. Obele`ava sve doma}e `ivotiwe, pojedina~no naravno, kako se to radi i u svakoj dr`avi ~lanici Evropske unije. Kako dr`ava Srbija nema Zakon o p~elarstvu kao pojedina~ni, posebni akt, onda bi se morala i svaka p~ela obele`iti brojem po ve} pomenutom Zakonu. Principijelno gledano, i svaku divqa~ bi trebalo obele`iti. Ali, nije tako. Sva druga di-
Kakva ih sudbina ~eka? 505
vqa~, osim p~ela, za{ti}ena je Zakonom o lovstvu. Tu najplemenitiju divqa~ zvanu p~ela, osim p~elara, niko nije za{titio. Zbog svega ovoga, pa i onog {to nije re~eno, a to je da je p~ela osnovni opra{iva~ u ukupnoj biqnoj proizvodwi, {to je u isto vreme i najve}a korist od we, obaveza je i p~elara i dr`ave da donesu Zakon o p~elarstvu. S obzirom da je p~elarstvo u Srbiji, zahvaquju}i pre svega p~elarima, u ekspanziji u odnosu na druge grane poqoprivrede, Zakon o p~elarstvu koga bi dr`ava ~im pre trebalo da donese re{io bi mnoge probleme. Zakonom o p~elarstvu re{ile bi se sve dileme koje su sada{wim zakonskim re{ewima nere{ive. Jedna od wih je i dilema zvana „selekcionisane matice“. Po va`e}oj zakonskoj regulativi selekcija kod `ivotiwa se odvija i po `enskoj i po mu{koj liniji. Za p~ele pomenuti Zakon predvi|a samo pra}ewe `enske linije, dok se sparivawe odvija slobodno u prirodi. Svi do sada registrovani po Zakonu „SELEKCIONARI“
P~ela je i inspiracija slikara (slikar Radoje B. Obu}ina – Kenta)
506
to znaju, pa su i svesni da to i nije selekcija. Sli~no rade i oni proizvo|a~i matica koji nisu registrovani „selekcionari“. Borba izme|u registrovanih i neregistrovanih otpo~iwe onog trenutka kada jedan od registrovanih centara ne uspeva da proda svoje matice i matice svojih kooperanata. Dugo `eqeni rasplet otpo~iwe preko Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede primenom raritetnog Zakona. Pokre}e se ma{inerija poznata pod imenom poqoprivredna inspekcija i ona kod svih neregistrovanih p~elara odlazi, pravi zapisnike i podnosi prekr{ajne prijave. Uzalud je bio poku{aj Izvr{nog odbora SPOS-a da razgovara sa registrovanim predstavnikom Centra za proizvodwu „selekcionisanih matica“. Na kraju krajeva, „pobedila“ su htewa pojedinca zahvaquju}i mawkavosti Zakona starog 15 godina, zbog nepridr`avawa zakonskih odredbi od strane „neregistrovanih“ uz pritisak poqoprivredne inspekcije. Pobedila je matematika. Odnosno prosta ra~unica koju je pojedinac godinama stvarao umesto da se posvetio struci i naterao nas p~elare da kupujemo matice zbog wihove vrednosti, a ne prinudom koja nam se name}e podzakonskim aktima i zbog nesavr{enosti Zakona. Da li je ovde sukob interesa? O~igledno jeste, samo treba da vide i oni koji ga {tite. Kampawa uva`enog selekcionara se nastavqa po Srbiji na raznim skupovima p~elara. Na tim skupovima ne dr`e se predavawa o selekciji, ~uvawu i za{titi doma}e p~ele karnike za {ta su se i dobila sredstva od Ministarstva, ve} predavawa koja ne opravdavaju dobijena sredstva i o~ekivawa Ministarstva. Napadaju se neregistrovani odgajiva~i matica i prinudno se obavezuju da }e biti verni kooperanti centra. Za dobijeni sertifikat u obavezi su da „selekcionaru“ uplate od dvadeset do trideset procenata za svaku proizvedenu maticu. To je matematika, zato je to najva`nija nauka. Proizvodwa matica je sada „selekcionisana“ jer je dobijen sertifikat od mo}nika. A odgajawe matica nastavqeno je isto kao i pre dobijawa dozvole. Na taj na~in otpo~e promovisawe nau~nog stvarawa „selekcionisanih matica“ i promocija slobode stvarawa: afirmacija ma{te, ma{tovwaka, snevawa, uobra`enih, smeh, duh pobune, privi|ewa, nerazumqe; a protiv: zdravorazumqa, prave linije, matematike, ti{ine, skleroze. Simbol slobode P^ELAR, novembar 2006.
je vampir, a simbol represije, prinude, prave linije je glogov kolac, a glogologika je logika discipline, uokvirivawa, mira, ti{ine, poslu{nosti, mediokritetstva… Dakle, Brankovo slovo: Dogodovina. Pa {ta? Tra`imo lep{u re~. Dedovina. Pradedovina. Ime Mi}edonovi}. Od prezimena: Sebar. U duhu du{anovke: Tako se u svetu Serbskom zabelela putenika. I rodilo se nerazumqe. Nek zazvone luda zvona nerazumqa. Uvampirila se Ma~va. Vampiruje [umadija, Vojvodina i cela Srbija. Od i}a, pi}a, demovi}a, iliji}a, zi}a, stankovi}a. U pono} se bludna zemqa otvara. Ustaje Mi}edonovi}, rodona~elnik serbijanskih vampira, da oproba snagu glogove logike i da se nasmeje razumqu. [to tra`i samo belo. [to tra`i samo crno. On sabira oduzimaju}i. I on mno`i, ali dele}i. Okupila nas je ideja da je mogu}e jedno boqe organizovawe SPOS-a, sigurniji rad na p~eliwacima i izvesnija budu}nost p~elarewa. Bilo je potrebno imati li~nu hrabrost, spremnost za prihvatawe poslova u SPOS-u, a u isto vreme postati meta svih napada. Odlu~nost da se zaustavi uru{avawe, ne samo SPOS-a, ve} da se zaustavi sunovrat p~elarstva kao grane privredne proizvodwe, bio je odlu~uju}i faktor prihvatawa rada svih nas sada u SPOS-u. Izra`avam svoje duboko po{tovawe prema svima koji su, u SPOS-u ili izvan wega, pokazali da poseduju znawe, snagu i mo} da nam se prikqu~e u htewima stvarawa takve organiza-
ISPRAVKA SPISKA NAGRA\ENIH Do{lo je do gre{ke u spisku nagra|enih ~lanova SPOS-a. Naime, kod DP „Resava“ iz Svilajnca, priznawe „Zlatna medaqa i zvawe zaslu`ni p~elar“ dobio je Petrovi} Milan, a ne Slobodan Mileti}, kako je objavqeno. Slobodan Mileti} je dobio priznawe „Po~asni ~lan SPOS-a“. Izviwavamo se zbog tehni~ke gre{ke. Predrag Martinovi} sekretar SPOS-a
P^ELAR, novembar 2006.
cije p~elara koja }e zadovoqiti sve interese ~lanova SPOS-a. Potrebni su SPOS-u vizionari i graditeqi jedne sasvim druga~ije organizacije p~elara, i ja verujem da su oni i u na{im dru{tvima, udru`ewima i asocijacijama kao i izvan tog organizovawa, jer su to prirodni saveznici u oslikavawu moderne organizacije p~elara. Neki pojedinci ne smeju delovati izvan ovoga. Zakonska re{ewa, kao i oni koji sprovode Zakon, tako|e ne smeju raditi mimo ovoga, ali se ne mo`e re}i da nije bilo primera u daqoj pa i u skoroj pro{losti. Na{ moto je bio i ostao da je i u nemogu}im uslovima mogu}e napraviti dobar rezultat i tako uporno ograni~avati prostor nemogu}eg. Ne}u se osvrtati unazad i zavirivati u pro{lost, jer mislim da iz we treba samo da crpimo pouke i negujemo vrednosti koje je vreme pretvorilo u tradiciju, bez da se tamo zadr`avamo. Sada{wost treba da bude tema na{e opservacije, a budu}nost projekat koji, ukoliko u wemu ne vidimo mesto za sve na{e ~lanove, nije dobar. Najboqu ideju i ~asnu nameru mogu da upropaste neznawe, pogre{na sredstva, r|avi qudi, bolesne ambicije. Radwa bez ideala i strasti za ostvarivawe op{teg dobra i na~ela, postaje opasna. Na{a kampawa je po{ten na zakonu zasnovan rad, na{i slogani rezultati. Pravi je ~as i qudi su pravi. Da bismo imali pravo da proverimo {ta bi p~elari bili spremni da urade za nas, poka`imo {ta smo mi spremni da u~inimo za wih.
De~ji kutak
KOLIKO P^ELA U KO[NICI IMA Pita{ koliko p~ela u ko{nici ima. Hiqade, desetine hiqada, p~eliwi je bezbrojan roj. Najvi{e ih je u maju kad bagrem cveta i kad opojno zamiri{e. Tada p~eliwa brojna armada u slatki kre}e boj. Poslu{aj onda u p~eliwaku wihov veseli poj! Nikola Mitrovi} iz Vlasotinca svojim unucima
507
TA[MAJDAN SKA I ZLO @BA 2006. Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a
Po davno ustaqenoj tradiciji i ove godine je od 5–8. oktobra odr`ana 32. po redu Ta{majdanska izlo`ba p~elarstva u Beogradu. Organizacioni odbor sa~iwavali su Beogradsko udru`ewe p~elara, Dru{tvo p~elara Beograd i SPOS. Predsednik Odbora je bio Neboj{a Milenkovi}, predsednik BUP-a, dok je uloga SPOS-a bila u organizaciji izbora Kraqice meda uz ostale, uglavnom protokolarne obaveze (prijem i do~ek stranih gostiju i sli~no). Svih ovih godina, mnogi na{i p~elari, i oni koji su izlaga~i i oni koji su samo posetioci, do~ekuju Ta{majdansku manifestaciju kao na{u najpoznatiju i godinama najuspe{niju izlo`bu. Ipak, ovogodi{wu manifestaciju karakteri{u slede}a obele`ja: veliki problemi i sukobi na otvarawu, mawe izlaga~a nego u vi{e posledwih godina, NIKAD mawe kupaca a samim tim i nikad mawa prodaja meda i ostalih p~eliwih proizvoda i prvi izbor Kraqice meda na nivou ~itavog Saveza p~elarskih organizacija Srbije. Tmurna, ki{ovita no} izme|u 4. i 5. oktobra, uo~i samog dana otvarawa Izlo`be kao da je nagove{tavala mnoge muke i probleme i organizatoru i izlaga~ima. Te no}i imao sam bezbroj telefonskih poziva izlaga~a, odnosno apela za pomo} onih koji nisu mogli da u|u u prostor Ta{majdanskog parka. Za{to? U ~emu je bio glavni problem?
javio ga u julskom broju P~elara u kome je definisao sve uslove, rokove za prijavu i potpisivawe ugovora. Evidentna je bila ~asna namera organizatora da se jednom stane na put eventualnim falsifikatorima meda. Da li ih i koliko ima me|u na{im p~elarima, veliki je znak pitawa, ali sude}i po iskustvima iz nekih ranijih godina sigurno ih je bilo, pogotovo kada se ima na umu da su bili prisutni takozvani tamni medovi (`alfija i drugi) i to u godinama kada nije bilo uslova za wihovo medobrawe, kada su na primer i posetioci iz Crne Gore bili iznena|eni prisustvom meda od `alfije koga nije bilo ni u wihovom regionu. Bilo kako bilo, ugovori su potpisani do 15. septembra, ali po{to analize jo{ nisu bile gotove (procedura je bila u toku), ostavqena je mogu}nost dostave istih do 30. septembra. Na `alost, mnogi potpisnici ugovora do tog roka nisu dostavili svoje analize medova, do{li su direktno na izlo`bu, retki sa kompletnim analizama, a dosta wih (oko 60) je pristiglo sa nekompletnim analizama saglasno va`e}em Pravilniku. Naj~e{}e je Inspekcija na zadatku: uzimawe uzoraka sa tezgi
Problemi na otvarawu Organizator je blagovremeno obelodanio Pravilnik Ta{majdanske izlo`be i ob-
508
P^ELAR, novembar 2006.
Izlaga~i nezadovoqni slabom prodajom meda
Tekst objavqen u Ve~erwim novostima 6. oktobra 2006.
nedostajala aktivnost dijastaze ili HMF, a negde ~ak i hemijska analiza. Takvim p~elarima, potencijalnim izlaga~ima, organizator uz pomo} ja~eg obezbe|ewa nije dopustio ulazak u prostor Ta{majdanskog parka. Svi koji u tom trenutku nisu mogli u}i, pravdali su se da je wima veterinarska inspekcija uzorkovala med i dala uzorke nadle`noj veterinarskoj instituciji na ispitivawe. Koje parametre treba ispitati, kako su oni tvrdili, ne moraju znati, to vaqda zna i inspekcija i veterinarski instituti i zavodi. Da li je sve to ba{ tako, tj. da li se mo`e verovati ba{ svim kolegama p~elarima, opet je pitawe za diskusiju. Ube|en
sam da je i me|u takvim p~elarima sa nepotpunim analizama preovladavao veliki broj ~asnih, po{tenih qudi. Ipak mislim da je gre{ka organizatora bila {to u Pravilniku izlo`be nije bilo taksativno navedeno koji se parametri kod analize medova tra`e i onda sam siguran da problema ne bi bilo ili ih ne bi bilo ovako mnogo. U jutarwim satima ispred {atora za okupqawe, sva|e, prepirke, te{ke re~i, uvrede, pa ~ak i suza kod jedne p~elarke. Od mene neki od tih kolega koji jo{ nisu u{li na Izlo`bu tra`e da ih za{titim, jer su oni ~lanovi SPOS-a, a predsednik treba da je ravnopravan prema svim ~lanovima. Samo onda, ako je ravnopravnost u pitawu, {ta }emo sa p~elarima koji su imali kompletne analize i za wih platili vi{estruko ve}u cenu, za razliku od ovih koji su imali nekompletne analize i za wih platili proporcionalno mawu cenu? Gde je tu ravnopravnost? Ipak, smogao sam snage i po{tuju}i pre svega napor mnogih koji su pristigli iz daleka, predlo`io da svi budu pu{teni na Izlo`bu, ali da oni budu stavqeni pod posebnu lupu prisutne veterinarske inspekcije, da im se uzmu uzorci meda na analizu i da se izvr{i kontrola nedostaju}ih parametara. U slu~aju da ne{to ne bude u redu u pogledu rezultata, da snose odre|enu odgovornost (kazna, zabrana
P^ELAR, novembar 2006.
509
u~e{}a narednih godina i sli~no). Kasnije, negde ve} oko podne, ova }e ideja biti prihva}ena i svi su najzad pristigli na svoja mesta. Zbog svega {to se de{avalo, zbog prenagla{enog pojma falsifikata u vreme otvarawa manifestacije u prisustvu medija, sutradan su osvanuli te{ki i neprijatni napisi u {tampi koji su bili veliki {amar svim izlaga~ima i p~elarstvu uop{te. Tako su, na primer, Novosti objavile tekst pod naslovom „La`ni med zbunio kupce“ na koji sam reagovao, pozvao novinarku koja je to napisala, me|utim ista je zahtevala da joj po{aqem demant faksom u roku od sat vremena, {to ja nisam mogao u~initi. Sve u svemu, posledica je bila drasti~an pad broja posetilaca i prodaje p~eliwih proizvoda. Da li su tome doprineli samo ovi problemi ili i veoma lo{e vreme prvog, pa i drugog dana Izlo`be, ostaje da se daqe analizira i procewuje.
Susreti sa gostima iz inostranstva I pored gore navedenih problema, manifestaciju je po tradiciji posetilo zaista dosta gostiju p~elara ne samo iz na{e zemqe ve} i iz inostranstva. Mnogi su do{li autobusima, po neko kolima ili vozom, odnosno autobusom. Prvi susret imao sam sa p~elarima iz BiH, koji su organizovano do{li autobusom, wih 38, uglavnom iz Mostara, odnosno Hercegovine, ali i iz Sarajeva (predsednik dru{tva), Vi{egrada i drugih gradova. Predvodila ih je predstavnik USAID-a iz Mostara gospo|ica Mirela Muratovi}. Stigao je i potpredsednik Saveza p~elara Hrvatske, gospodin Josipovi}, iako je u isto vreme bila sli~na, ali mawa manifestacija u Osijeku. Imao sam i srda~ne susrete sa p~elarima Makedonije i Bugarske koji po tradiciji dolaze u ve}em broju.
Kraqica meda 2006. U ciqu daqe popularizacije p~elarstva i p~eliwih proizvoda, Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo odluku da se u vreme Ta{majdanske izlo`be, najve}eg skupa p~elara i kupaca p~elarskih proizvoda, u Beogradu izvr{i po prvi put izbor KRAQICE MEDA REPUBLIKE SRBIJE 2006. Osnovna namera je, da se po ugledu na mnoge p~elarske saveze u svetu, poka`e i doka`e, da su mlade `enske osobe koje se ili same aktivno bave p~elarstvom ili poti~u iz p~elarskih porodica, zdrave, lepe i duhovno i 510
fizi~ki jer se bave jednim plemenitim zanimawem i koriste u svakodnevnoj ishrani visokovredne p~eliwe proizvode. Na objavqeni Javni poziv, odazvalo se ukupno 16 kandidatkiwa, od kojih je wih 10 po pozivu Komisije SPOS-a pristiglo na Kraqica meda Ta{majdan u na{im Aleksandra narodnim no{wama. Stepanovi} Devojke su bile iz raznih krajeva na{e zemqe, iz Beograda, In|ije, Ba~ke Palanke, Pali}a, Obrenovca, Velike Plane, @agubice, Priboja, Ra~e, Smederevske Palanke, Batajnice i Zaje~ara. Najpre je svih 10 pozvanih devojaka izvuklo takmi~arske brojeve od 1 do 10. KoPrva pratiqa misija SPOS-a Jelena Lili} (@ivoslav Stojanovi}, \oko Ze~evi} i Jagoda Milenkovi}) je obavila jednu vrstu razgovora sa svim kandidatkiwama i posebno nastojala da realno i nepristrasno proceni ne samo wihovu fizi~ku lepotu (jer su sve zaista bile prelepe), ve} i wihovo obrazovawe, komunikativnost, poznavaDruga pratiqa we p~elarstva i straDanica Mandi} nog ili stranih jezika. Potom su kandidatkiwe prodefilovale Ta{majdanskim parkom uz pratwu de~ijeg truba~kog orkestra Danijela iz Bjelu{a kod Ariqa, da bi ih videli i izlaga~i i gosti i da izlaga~i daju svoju ocenu i glas onoj kandidatkiwi za koju smatraju da treba da postane Kraqica meda. Kombinacijom 50% glasova Komisije i 50% glasova izlaga~a do{lo se do kona~nih rezultata. U tabeli se vidi kako je to prakti~no izgledalo. Iz navedene tabele jasno se uo~ava znaP^ELAR, novembar 2006.
~ajna razlika u ocenama Komisije i izlaga~a. Po ocenama Komisije prva je bila Monika Holo, apsolvent ekonomije sa Pali}a koja je sve ~lanove Komisije fascinirala dobrim poznavawem p~elarstva, aktuelnim svojim diplomskim radom na temu „Mogu}nosti izvoza meda u EU“, kao i odli~nim poznavawem engleskog i normalno ma|arskog, svog materweg jezika. Druga je po oceni Ko-
misije bila Gordana Milenkovi}, student pete godine medicine iz Beograda, a tre}a Jelena Lazi}, student iz Obrenovca. Ipak, glasovi izlaga~a su bili odlu~uju}i pa je kona~ni plasman slede}i: 1. Kraqica meda 2006. je Aleksandra Stepanovi}, u~enica iz Ra~e; 2. Prva pratiqa je Jelena Lili}, u~enica iz @agubice i 3. Druga pratiqa je Danica Mandi} iz Ba~ke Palanke. Kraqica i obe pratiqe su dobile specijalne sve~ane garderobe, tiare i lente u ko-
jima su se jo{ jednom u pratwi de~ijeg truba~kog orkestra Danijela pro{etale Ta{majdanskim parkom uz buran aplauz i ~estitke izlaga~a. Po oceni mnogih prisutnih u~esnika Izlo`be, ovaj segment manifestacije je dobio visoke ocene i predstavqao je svojevrsni melem na ranu, posle navedenih problema sa po~etka manifestacije. Priliku treba iskoristiti i pokazati svetu, medijima, sada{wim i budu}im potro{a~ima p~eliwih proizvoda kakve su k}eri p~elara. Kraqicu meda treba pozivati (a u wenoj spre~enosti, prvu, odnosno drugu pratiqu) na sve na{e skupove i dati joj va`nost i po~ast koju zaslu`uje. Ovaj ~in treba da poslu`i daqoj popularizaciji p~elarstva i p~eliwih proizvoda.
Zakqu~ak Bila je i pro{la 32. Ta{majdanska izlo`ba u Beogradu. Da li je bila uspe{na? Sude}i po situaciji sa otvarawa, po smawenom broju posetilaca i drasti~no smawenoj koli~ini prodatog meda, odgovor bi morao biti negativan. Pozitivna i progresivna je ~asna namera Organizatora da se na Izlo`bi mo`e izneti samo med kontrolisan saglasno va`e}em Pravilniku, sa svim potrebnim analizama. Na tome se mora istrajati na svim na{im budu}im izlo`bama, ne samo na Ta{majdanu, a ako u toj nameri uspemo, vrati}e se i kupci na{ih, odnosno p~eliwih proizvoda. Izbor kraqice meda treba da postane na{a tradicija, na{ ponos i dika. Bavimo se jednim veoma interesantnim, ponekad te{kim zanimawem, ali je proizvod tog rada pre svega med, sladak i za na{e zdravqe visokovredan. Neka izbor kraqice meda zasladi i ubla`i sve probleme oko selidbi, p~eliwih uboda, ote`anog plasmana i ostalih na{ih muka. Poruka potro{a~ima je vi{e nego jasna.
Komisija Izlaga~i Tabela R.b. Kandidatkiwa Mesto Poena Plasman Broj glasova Poena 1 Ana Milenkovi} Velika Plana 7,60 2 0,17 VI-VII 2 Dragana Milenkovi} Smederevska Palanka 7,60 1 0,09 VI-VII 3 Monika Holo Pali} 8,53 8 0,70 I 4 Mirela Meni}anin In|ija 7,00 3 0,26 X 5 Danica Mandi} Ba~ka Palanka 7,53 21 1,83 VIII 6 Jelena Lili} @agubica 7,47 24 2,09 IX 7 Jelena Drobwakovi} Priboj 8,00 0 0 IV 8 Gordana Milenkovi} Beograd 8,13 0 0 II 9 Jelena Lazi} Obrenovac 8,07 11 0,96 III 10 Aleksandra Stepanovi} Ra~a 7,87 28 2,44 V
P^ELAR, novembar 2006.
Kona~no Poena Plasman 3,89 VIII 3,84 IX 4,61 IV 3,63 X 4,68 III 4,78 II 4,00 VII 4,07 VI 4,51 V 5,15 I
511
OK R U GL I STO NA TA[MAJDAN U Tre}eg dana Ta{majdanske izlo`be odr`ana je tribina uz u~e{}e gospode iz Ministarstva poqoprivrede i stru~waka sa Poqoprivrednog i Veterinarskog fakulteta. Ovog puta ostavqamo analizu vama, jer vam deo najzna~ajnijih diskusija prenosimo u izvornom obliku (na osnovu digitalnog zvu~nog zapisa).
\or|e Mrki}, Veternik kod Novog Sada Ja sam \or|e Mrki} iz Veternika kod Novog Sada i verujem da }u govoriti u ime ve}eg broja p~elara iz mog okru`ewa. Na ovu tribinu sam do{ao sa namerom da ~ujem kako }e se re{iti neki problemi koji su nastali u p~elarstvu. Me|utim, ovde sam malo zbuwen zato {to tribina te~e u vi{e pravaca. Postavqeno je odjedared mnogo pitawa. Ili nisam dovoqno pametan da mogu sve da pratim ili ne znam {ta je, pa ne}ete mi ni zameriti ako moje izlagawe ili pitawa budu malo nepovezana. Ali, za mene je kqu~no pitawe da li je ovoj dr`avi Srbiji potrebno razvijeno i napredno p~elarstvo. I da li zakoni koji su done{eni 1991. a od 1996. se neodlo`no moraju sprovoditi, su dobri zakoni i idu u pravcu razvoja i unapre|ewa p~elarstva. I da li }emo i 512
daqe tvrdoglavo sprovoditi te zakone? Apsolutno sam legalista, nisam za kr{ewe nijednog jedinog zakona, za svoje 44 godine jo{ nisam imao problema sa zakonima. Da li }emo taj zakon oceniti da li je vaqan ili nije pa ga promeniti na korist p~elarstva ili }emo da ostanemo dosledni sprovo|ewu zakona, pa kakav je, takav je. Ako }e ostati ovakav, ja sam sebi postavqam pitawe da li je uop{te smisleno da nastavim da se bavim p~elarstvom u dr`avi u kojoj ja svoj proizvod ne smem da prodam, jer matica je moj proizvod (Moram ovde da se ukqu~im i da ka`em da je dr`ava Slovenija, i ne samo ona, uvidela da je p~elarstvo niskoprofitabilno zanimawe i da najve}u korist ima op{ta zajednica kroz opra{ivawe i odr`avawe ekolo{ke ravnote`e u prirodi. Zato je uredila, ali liberalno i prilago|eno situaciji na terenu, odgajawe matica. Odgajiva~i su p~elari, pod nadzorom dr`avnih stru~nih ustanova. Matice se prodaju slobodno, ~ak bez poreza i izdavawa ra~una. O tome }e uskoro P~elar detaqnije pisati – primedba urednika). Ja uzgajam p~ele i razmno`avam ih, kao onaj {to dr`i krave ima tele da proda. Ja ho}u da prodam svoj roj. Nemam vi{e ko{nica da ih punim rojevima. A svi znate vrlo dobro da svake godine ima rojeva. S druge strane, pitawe koje je postavio ~ika Marko. U dr`avi u kojoj se sprovode striktno zakoni koji }e da gone i ka`wavaju P^ELAR, novembar 2006.
p~elare i to ne malim kaznama. Ako sam ja dobro ~uo, jedan od na{ih kolega je ka`wen sa 150 000 dinara zato {to je prodavao matice, a nisu selekcionisane, pa sad sam zbuwen, veruju}i na{im stru~wacima, prof. dr Zoran Stanimirovi} ka`e: nema selekcije. Za{to su uzeli ~oveku pare i za{to da ja gajim p~ele vi{e, za{to da se time bavim, ja trebam da izdr`avam svoju porodicu od ne~ega gde me neko sputava i vezuje mi ruke. A s druge strane, isti ti koji nas ka`wavaju znaju da postoji 66% falsifikata na tr`i{tu meda koji je na{ osnovni proizvod i ne znam, jo{ nisam saznao, ko je taj ko je falsifikovao i prodavao falsifikovani med. Jo{ uvek nisam saznao da li je taj neko sankcionisan i da li }e biti. Ja ovde ne `elim da slu{am tuma~ewa raznoraznih zakona, da li je tuma~ewe ovakvo ili onakvo, ja nisam pravnik, ja sam p~elar, i verujem da je ovo okru`ewe oko nas ovde sve p~elarsko. Nas interesuje da li je dr`avi Srbiji potrebno p~elarstvo, da li }emo da pravimo zakone koji }e ga {tititi i unapre|ivati ili }e ga {tititi od razvoja i unapre|ewa. I da li }emo mi uop{te mo}i da opstanemo i da li je ovo jedini put koji za nas uop{te mo`e da se napravi u ovoj dr`avi. U razgovoru sa gospodinom Terzi}em, koji sam imao u novembru ili decembru, nisam siguran, u Zrewaninu na onom na{em skupu, bilo je vi{e pitawa postavqeno, o~ekivali smo neku pomo} od Ministarstva. On nam je otvoreno rekao da smo iz sistema planskog privre|ivawa u kome smo imali poslovne zajednice i sve ure|eno gde smo mi mogli da znamo {ta }e se desiti sa na{im medom koji proizvedemo, pre{li u sistem tr`i{nog privre|ivawa. I on nam je rekao da ne o~ekujemo nikakvu pomo}, da smo mi na slobodnom tr`i{tu i da tako treba da se vladamo. Pa, za{to onda moja matica na tom slobodnom tr`i{tu ne mo`e da bude ocewena od potro{a~a? Pa, ako ona ne vaqa, ne}e je kupiti. Na predavawu u Novom Sadu koje je odr`ala dr Aneta Georgijev, ja se izviwavam ako gre{im u imenu, ona nam je dr`ala predavawe o selekciji matica. I, na zavr{etku predavawa, postavqaju}i pitawa, ja sam je pitao: Da li mo`e da nam ka`e precizne rezultate ili bar okvirne rezultate koliko boqe prinose i ostale rezultate u p~elarstvu posti`u selekcionisane matice? Ona mi je odgovorila P^ELAR, novembar 2006.
doslovce: Po ruskoj literaturi oko 20%. Ja sam je pitao: Ne pitam za rusku literaturu, pitam konkretno za matice koje izlaze iz va{eg reprocentra. Ona je po~ela da mi pri~a pri~u o deci, pitala me da li imam decu i govorila mi kako su sva deca razli~ita. Pa, ja to znam. Na mom p~eliwaku od 300 dru{tava svaka matica je druga~ija i svaka posti`e druga~ije rezultate. Kad mi neko ponudi maticu za koju garantuje da je provereno da }e dati boqe rezultate od mojih, vrlo rado }u je kupiti, naro~ito po toj ceni koju ste vi izneli. Pa, i meni je 10% prinosa zna~ajno. Ali, ja jo{ uvek nisam dobio nikakve odgovore na svoja postavqena pitawa. Ni koliko su boqe matice, ni da li je potrebno napredno p~elarstvo, da li }e se u~initi ne{to da nama olak{aju muku. P~elari vi{e ne mogu da opstanu. Registracija p~eliwaka? Apsolutno sam za, zagovaram to pitawe ve} vi{e od pet, {est godina. Svedoci su mi novosadski p~elari. Da se napravi katastar p~elarstva, da se vr{i kontrola zdravstvenog stawa SVIH p~eliwaka, ~ak i onih napu{tenih, jer kod nas u regionu ima napu{tenih p~eliwaka i te ko{nice su leglo zaraze, izvor zaraze. Slo`i}ete se sigurno sa mnom. Da se svaka ko{nica zna i puna i prazna gde je, da li je zdrava i kakva je. Od nau~nih radnika sam slu{ao da p~elari, imaoci p~ela, imaju maksimalno do 10% koristi kroz p~eliwe proizvode. Sve ostalo je neka druga korist koju rabe neki drugi, kroz opra{ivawe i druge vidove za{tite prirode. A da li ova na{a dr`ava `eli da uzme to u obzir, pa da ka`e: Registracija p~eliwaka, da, ko{ta 100 dinara, 10 dinara pla}a p~elar, ostatak oni koji imaju drugu korist. Za mene su to smislena pitawa i mislim da treba na ovakvim skupovima o tome da pri~amo. Hvala.
Nenad Terzi}, stru~ni saradnik za p~elarstvo u Ministarstvu poqoprivrede Ja sam sada kolegu pitao {ta je po struci i konkretno {to se ti~e same selekcije i wegove proizvodwe matica ne `elim komentarisati. Ja mu opra{tam ovom prilikom 513
zato {to je on diplomirani elektri~ar. Mislim da vam je svima jasno kada je selekcija u pitawu i proizvodwa matica, da li jedan diplomirani elektri~ar treba da vr{i selekciju p~eliwih matica. Ne}e se elektri~ari baviti proizvodwom selekcionisanih matica. Naravno, mogu, ali }e vr{iti proizvodwu za svoje li~ne potrebe. Svaki dan mogu mewati po jednu maticu, nebitno je, koliko to `ele. To su ~iwenice i to }e biti kada se donese zakon. Ne `elim na ovaj na~in degradirati postoje}i zakon, vide}emo kakav }e novi Zakon o sto~arstvu biti. To, koliko vi proizvodite meda, vi to najboqe znate. Matica je jedno, med je drugo. Koliko su poqoprivredni proizvo|a~i, p~elari, proizvodili meda? Pojedini se hvale da im svake godine ostane po jedno auto od prodaje meda. Ministarstvo, zna~i, ne ulazi u tu problematiku, ali kada je u pitawu selekcija, tu zna~i ne}e mo}i vi{e tako.
Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu Ovo vam, gospodine Terzi}u, ne ide na ~ast nikako {to pri~ate. Ja bi vi{e voleo da sam ~uo od gospodina Terzi}a neke re~i umirewa za sve nas, a ne demagogije. Mi smo u tranziciji. De{ava nam se to {to nam se de{ava. Mi poku{avamo da donesemo {to je mogu}e boqe zakone, da uredimo sve sfere `ivota. Zakon o veterini je malo usagla{en sa tim evropskim standardima i dolazi sad na red i ostalo. Mo`emo mi pri~ati {to god ho}emo, ali mo`emo re}i da kad je u pitawu selekcija izme|u krave i p~ele nema razlika (neko onda upada u re~ i ka`e da to nije istina – primedba urednika). Izme|u krave i p~ele postoji velika razlika, postoji, sla`em se, krava ne leti. Jedino to. A sve ostalo je potpuno isto. Pa, ako va`i za kravu, onda mora va`iti i za p~elu. Kad je u pitawu selekcija za p~elu, jo{ tim pre, jer zahteva mnogo vi{e. O ~emu pri~amo? Kravu }emo vezati i dr`ati, ne}emo pustiti bika dok ne do|e veterinar da osemeni. A {ta ovde? Gde su izolacioni krugovi? Prvi, drugi, tre}i izolacioni krug. Ja mogu 514
da shvatim da u Hrvatskoj na ostrvu Unija postoji mogu}nost selekcije. Jer postoji izolat. Gde ovde govorimo o izolaciji? Gospodine Terzi}u, malo pro~itajte.
Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Poqoprivredni fakultet u Zemunu Pravilnik iz 1996. godine se po{tuje, wega je neko uradio, neko ga je izglasao i taj selekcijski program postoji i radi se u Srbiji. Dakle, u selekcijskom programu postoji selekcija matica po majci, po `enskoj liniji, ne po o~evoj. Ko to radi po o~evoj liniji? Samo u eksperimentalne svrhe. Ta matica nema cenu, jer se stalno usavr{ava, stalno se ispituje, konzervi{e se i ~uva. Ako imate 5 centara, po 8 linija, u svakoj liniji po 10 matica rodona~elnica. To je negde oko 10, 40, puta, negde oko 180 rodona~elnica se nudi Srbiji. U Srbiji imamo oko 80 proizvo|a~a matica. Potreba za maticama je oko 40 000. (Neverovatno! Prema raspolo`ivim podacima, u Srbiji ima najmawe 400 000 ko{nica. To zna~i da nam profesor Mladenovi} preporu~uje da svake desete godine mewamo matice! Ja }u ipak i daqe slu{ati onu ve}inu stru~waka koji nam preporu~uju da to ~inimo svake druge godine – primedba urednika)
Nenad Terzi}, stru~ni saradnik za p~elarstvo u Ministarstvu poqoprivrede Ne}u potencirati to da smo se mi letos na predsedni{tvu Izvr{nog odbora i dogovorili da se vi{e ne}e reklamirati u ~asopisu P~elar proizvodwa takozvanih selekcionisanih matica koje se proizvode na divqe. Na `alost, to nije ispo{tovano i meni je krivo {to su pojedini proizvo|a~i u tom stadijumu da su ve} pred sudom i nadoknadom dela tro{kova. (Obavestio bih gospodina Terzi}a da je ogla{avawe prodaje selekcionisanih matica u P~elaru zapravo zabraweno ve} vi{e godina unazad i da wih reklamiraju samo P^ELAR, novembar 2006.
registrovani odgajiva~i matica, tako da wegova izjava ne stoji. Ne{to vi{e od mesec dana nakon leto{weg dogovora sa Izvr{nim odborom SPOS-a, koji pomiwe gospodin Terzi}, ~asopis P~elar je na osnovu odluke Izvr{nog odbora prestao sa primawem oglasa za prodaju bilo kakvih matica od strane neregistrovanih odgajiva~a. Do tog trenutka, to je bilo dozvoqeno, odlukom jednog od prethodnih Izvr{nih odbora – primedba urednika)
Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu Zakon o veterinarstvu va`i, ali na wega se ne pozivaju, a on je nov, u skladu sa tendencijama u Evropi, a anahroni zakon o sto~arstvu se primewuje i {aqu se inspekcije. Ko }e poslati inspekciju, molim vas, pro~ita}u vam sada, ~lan 3 i ~lan 20 iz Zakona o veterinarstvu. Prema Zakonu o veterinarstvu ~lan 3, ta~ka 22, ~itam: @ivotiwe jesu kopitari‌ i tako daqe, pa izme|u ostalog‌ jel pi{e p~ele? Evo, p~ele. ^lan 20 se odnosi na reprocentre, zna~i centre za reprodukciju `ivotiwa. U ~lanu 20 pi{e: Poslove iz stava 1 ovoga ~lana, Centar za reprodukciju `ivotiwa mo`e da obavqa ako ima u stalnom radnom odnosu zaposlena najmawe dva diplomirana veterinara sa licencom, od kojih je jedan specijalista za poslove reprodukcije. Ko od ovih centara ima to ispuweno? Nisu registrovani i nemojmo se pozivati na ne{to {to ne ispuwava zakonske odredbe, makar zakona koji va`e. Hvala.
Neboj{a Risti}, na~elnik Odeqewa poqoprivredne inspekcije za kontrolu isplate podsticajnih sredstava u poqoprivredi i za sto~arstvo Da se razumemo. Govori o Zakonu o veterini koji je nov i koji se primewuje. Normalno da se primewuje. I jedno je, {to gospodin nije P^ELAR, novembar 2006.
rekao, da Zakon o veterini nema nikakve veze sa selekcijom. Niti }e imati ikakve veze ikada sa selekcijom. Centri koje pomiwu u ~lanu 20 i pregled veterinara odnose se na zdravstveno stawe `ivotiwa, pa i p~ela, ali ne na selekciju ili na genetiku. Ne}emo da brkamo babe i `abe. Govorimo o zakonu koji va`i. Ja, na `alost, moram da vas razo~aram {to se ti~e inspekcijskih kontrola, one }e i daqe, dok ovaj zakon bude va`io, normalno obavqati (posao) u skladu sa zakonom. To, ko pregleda u ime Ministarstva poqoprivrede i ko verifikuje linije matica, verifikuju normalno koordinatori koji su od strane Ministarstva za to i odre|eni.
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a Ono {to je izazvalo najve}u buru tokom leta i negde tamo maja, juna meseca, to je primena Zakona za unapre|ewe sto~arstva iz 1991. godine kako to re~e gospodin Terzi}, da neregistrovani proizvo|a~i matica ne mogu svoje matice da stavqaju u promet. Siguran sam da nam je svima jasno koliko je to zna~ajno i koliki je uticaj matice na p~eliwu zajednicu i ~itavo p~elarstvo. Me|utim, direktna primena tog zakona izaziva mnogo, mnogo problema. Velika je dilema ne po{tovati zakon, onda ka`u da niste za legalizam, ko to jo{ mo`e da uradi, a s druge strane, koliko registrovani mogu da proizvode matica, a kolike su realne potrebe p~elarstva Srbije. S druge strane, {ta je sa na{im p~elarstvom, sa na{im maticama, dok nije bilo reprocentara. Da li to zna~i da je na{a matica izgubila ne{to na kvalitetu u odnosu na ostale matice iz okru`ewa i sli~no. Velika je ta disproporcija, ja sam siguran da desetak, petnaest procenata registrovani mogu samo da proizvedu od onoga {to su realne potrebe Srbije. Drugi problem, ko kontroli{e ono {to iza|e, odnosno, kakva nam je matica? Mi samo ovim zakonom mo`emo da kontroli{emo odakle poti~e, koja je majka, o trutu da ne govorimo. [ta je izlazni rezultat, {ta smo dobili? To jo{ mi ne znamo. Ja moram da vam ka`em da u zemqama koje su ispred nas, koje su ve} u Evropskoj Uniji, a svi se ovde reklamiramo, 515
treba raditi tako i tako da bi se prilagodili zakonima EU. Nigde ovoga nema. Nedavno smo imali manifestaciju u Subotici, gost je bio jedan od velikih proizvo|a~a matica iz Ma|arske koji godi{we proizvodi oko 3 000 komada. Oni su u Evropskoj Uniji, imaju 4 puta ve}u proizvodwu meda, 2 puta vi{e p~elara u Savezu p~elara Ma|arske, a tamo se vr{i kontrola izlaza. Od svake matice koja treba da bude stavqena u reprodukciju, kontroli{e se uzorak od stotinu p~ela i proveravaju se wene morfolo{ke osobine. Sve vodi udru`ewe za odgajivawe matica, a kontroli{e institut p~elarski. Prema tome, mi to ovde nemamo, a ja mislim da je to prava stvar. Znam da nije lako o svemu ovome da pri~am, zato {to }e me mnogi prozvati da sam za nepo{tovawe zakona. Ne, naprotiv, ja jesam za po{tovawe zakona, ali ovaj zakon koji je stajao 15 godina, zar ne mo`e jo{ malo da se sa~eka da se promeni, a dok se ne promeni, da se prilago|avamo, da se stavi jedan period prilago|avawa. To je bio i osnovni zahtev sa sastanka u SPOS-u, gde je bio prisutan i profesor Mi}a Mladenovi} i gospodin Terzi}, da se obustavi akcija poqoprivredne inspekcije. Upu}eno je odre|eno pismo i Ministarstvu poqoprivrede, vi ste imali prilike da ga pro~itate u ~asopisu. Me|utim, nastavqeno je kako je krenulo i po~ele su da sti`u i prve prekr{ajne prijave.
@ika Todorovi}, DP Beograd moderator tribine Svako od vas bi mogao sigurno da postavi barem nekoliko pitawa, ali odgovora, pitawe da li bi dobio.
IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a
odr`ane 24. septembra 2006. Prof. dr Milan ]irovi} koji je u ime Komisije za me|unarodnu saradwu organizovao dolazak dr Sotnikova iz Rusije, tra`io je preispitivawe odluke Izvr{nog odbora o neispla}ivawu wegovih neplaniranih tro{kova u iznosu od 6 500 dinara na ime vo|ewa predava~a u BiH, ali IO nije 516
uva`io ovaj ponovni zahtev jer su tro{kovi unapred bili ispostavqeni i ne mogu se priznati novi. ^lan IO iz Leskovca Zvonimir Vasi} dostavio je pismo u kome tra`i promenu na~ina rada i aktivnosti u SPOS-u. Razmotreno je oko polovine ta~aka iz pisma i donete su slede}e odluke. Za svaku budu}u odluku Izvr{nog odbora SPOS-a bi}e utvr|en izvr{ilac te odluke, rok izvr{ewa i termin podno{ewa izve{taja. Urednik P~elara je du`an da nakon usvajawa zapisnika sa svakog sastanka IO napravi kratak izve{taj o donetim odlukama i toku sastanka i objavi ga u prvom narednom broju ~asopisa. U slu~aju da ne prisustvuje sastanku, izve{taj pi{e sekretar SPOS-a. IO }e u daqem radu preduzimati mere na omasovqewu ~lanstva (npr. priprema prijavqivawa za razne subvencije, obezbe|ewe pregleda p~eliwaka i p~ela). ^etvrta ta~ka se ticala zahteva da se sa~ini strategija razvoja p~elarstva Srbije koja bi se predo~ila Vladi, ali je odlu~ivawe odlo`eno do odr`avawa zakazanog sastanka u Ministarstvu. Peta ta~ka se ticala zahteva da se uspostavi stalni kontakt sa Ministarstvom poqoprivrede u svrhu konsultacija prilikom dono{ewa raznih zakona vezanih za p~elarstvo, ali je i ona odlo`ena iz istih razloga. Preostale ta~ke ostavqene su za razmatrawe na narednom sastanku. Doneta je i odluka da svi ogla{iva~i u ~asopisu P~elar oglas moraju uplatiti iskqu~ivo unapred, s tim {to }e im stru~na slu`ba SPOS-a poslati profakturu za uplatu najmawe 15 dana ranije kako bi imali vremena za uplatu pre izlaska ~asopisa. Uredniku je odobreno da u novembarskom hrvatskom i slovena~kom ~asopisu objavi oglas za latini~no izdawe P~elara. Nalo`eno mu je i da uspostavi kontakt preko italijanskog stru~waka koji je nedavno boravio u Srbiji (Antonio Nanetti) sa nekim od otkupqiva~a meda iz Italije, radi eventualnog wegovog dolaska na Ta{majdansku izlo`bu. U Komisiju za izbor kraqice meda izabrana je kao tre}i ~lan Jagoda Milenkovi}. Odbijen je zahtev Georgija Popovi}a koji je uradio fenolo{ku kartu polovine Srbije za delimi~nim finansirawem te kwige od strane SPOS-a. P^ELAR, novembar 2006.
Nova kwiga
P ^ ELARSTVO Dok Nu{i}eva gospo|a ministarka kwige meri metrom, {krtice cenom, a `eqni znawa brojem strana, ~ini se da Umeqi} to ~ini vagom, jer wegova najnovija kwiga, na 800 stranica, sa 1 400 fotografija u boji i stotinak tehni~kih crte`a, dijagrama i tabela, te`i 1 200 grama. Ali, to je samo utisak. Ova kwiga ne osvaja ni te`inom ni brojem strana. Ona nas obuzima svojom sveobuhvatno{}u i fascinantnom originalno{}u. Ne}u preterati ako ka`em da je Umeqi} ovoga puta nadma{io samoga sebe. Sve na{e eventualne primedbe ostaju zasewene monumentalno{}u ideje autora da u svemu bude originalan. Istaknimo samo ~iwenicu da je sve fotografije za ovu kwigu snimio autor, i da se one prvi put prikazuju. Ova stamena kwiga ima i vrsne recenzente, prof. dr Jovana Kulin~evi}a i doc. dr Qubi{u Stanisavqevi}a, koji o kwizi dado{e i svoj sud, iz koga izdvajamo: „Imaju}i u vidu dugogodi{we iskustvo autora kwige kao p~elara i p~elarskog pisca (iscrpna monografija Atlas medonosnog biqa), kwiga P~elarstvo, sa brojnim sadr`ajem, pomo}i }e p~elarima da se odlu~e koje }e tehnolo{ke postupke primeniti da bi dobili {to vi{e kvalitetnijih p~eliwih proizvoda. Iz obimnog teksta kwige vidi se da je autor pomno pratio p~elarsku literaturu i sve one inovacije koje su sami p~elari kreirali i uvodili na svojim p~eliwacima, kao i nau~na saznawa iz ove oblasti. Poseban deo kwige posve}en je tehnici p~elarewa. To su pitawa direktno povezana sa p~elarskom praksom, koja je kod zapo~iwawa p~elarewa mawe-vi{e ista, ali se diferencira na one koji p~elare stacionarno i one koji su u pokretu. Isto to se odnosi i na neku vrstu podele kada je u pitawu amaterizam i profesionalizam u ovoj delatnosti. Kao {to je to uobi~ajeno i u drugim p~elarskim priru~nicima, autor je dao iscrpan pregled p~elarskih radova u toku godine. To se obi~no naziva kalendarom radova po mesecima, iako to ne mora uvek biti povezano sa striktnim vremenskim periodima, ve} sve zavisi od vremenskih i pa{nih uslova. P^ELAR, novembar 2006.
Odgajivawu matica je posve}ena odgovaraju}a pa`wa, uz detaqan opis neophodne procedure za dobijawe kvalitetne jedinke, ~ija produktivnost obezbe|uje visoku proizvodwu meda i drugih p~eliwih proizvoda i donosi p~elaru ekonomsku korist. Iako nijedna kwiga ne mo`e biti savr{ena i bez nekih nedostataka, bar prema kriti~kom shvatawu recenzenata, smatramo da je autor ulo`io ogroman napor da bi realizovao svoje delo i da zaslu`uje veoma pozitivnu ocenu. Zato preporu~ujemo p~elarima da im P~elarstvo postane sastavni deo wihove p~elarske biblioteke, {to }e im pomo}i da postanu boqi p~elari na korist p~elama, sebi i dru{tvu u celini“. Li~no imam jednu veliku primedbu na ovu kwigu. Isuvi{e je jeftina u odnosu na sve ono {to nam nudi. Jer, kada se pogleda koliko je autor ulo`io truda i sredstava u weno stvarawe (ne samo pisawe) i visoko kvalitetno {tampawe, da mu nije bilo te{ko da konstrui{e i napravi desetine komplikovanih i originalnih eksponata samo da bi ih fotografisao za ovu kwigu i samo za nas, pitam se zaslu`ujemo li da je dobijemo po ovako niskoj ceni. Jer, nijednu kwigu ne treba meriti novcem, a ovu ponajmawe.
517
ZAKQU^CI SA OKRUGLOG STOLA U JAGODINI 9. septembra 2006. P~elari iz mnogih krajeva Srbije razmatrali su u Jagodini, zajedno sa Izvr{nim odborom SPOS-a, probleme nastale oko uzgoja i plasmana matica i prodaje meda. Povod su bile u~estale kontrole odgajiva~a matica od strane Poqoprivredne inspekcije i velike zalihe meda p~elara. – Srpski p~elari uzgajaju veoma kvalitetne matice koje su dale veliki broj danas postoje}ih p~eliwih dru{tava velike reproduktivne sposobnosti. Kvalitet tih matica mnogo puta je testiran od brojnih p~elara koji ih imaju. – Do formirawa selekcionih centara nije vr{ena kontrola primene Zakona o unapre|ewu sto~arstva u pogledu selekcije i plasmana matica. S druge strane, selekcioni centri zadovoqavaju tek deseti deo potreba p~elara, te bi primena ovog zakona zaustavila razvoj p~elarstva i unazadila ga. – Istaknuto je da selekcioni centri ne prate, niti su za to materijalno i kadrovski sposobni, pona{awe svojih matica plasiranih na tr`i{te, u pogledu daqe reproduktivne sposobnosti, mirno}e dru{tava, sposobnosti medobrawa i higijenskog pona{awa. To ukazuje da centri samo polovi~no obavqaju poslove i da nemaju uvid u kvalitet izlaznog materijala. – Nije stru~no opravdano da se matice iz jednog centra distribuiraju u druga geografska podru~ja sa drugim klimatskim i prirodnim uslovima. – U drugim zemqama je selekcija i o~uvawe rasnih karakteristika delatnost instituta i selekcionih centara, a sama reprodukcija i plasman delatnost iskusnih p~elara. – Zbog akcije inspekcije do{lo je do zastoja u uzgoju i plasmanu matica. Dosada{we kontrole inspekcije potpoma`u monopolisti~ko pona{awe reprocentara i ukazuju da }e do}i do stagnacije razvoja p~elarstva. P~elari osu|uju podr{ku Poqoprivrednog fakulteta iz Zemuna progonu odgajiva~a matica. – P~elari u svemu podr`avaju pismo predsednika SPOS-a upu}eno Ministarstvu poqoprivrede. – P~elari tra`e od SPOS-a da hitno inicira izmenu Zakona o sto~arstvu u pravcu da se p~elarima omogu}i reproduk518
cija matica, kao i da uradi projekat sagledavawa mogu}nosti formirawa sopstvenog reprocentra. – Plasman meda je veliki problem, jer se oslawa na individualnu prodaju. Nema dovoqno zainteresovanih otkupqiva~a. Kupovna mo} stanovni{tva je na niskom nivou, a ni navike konzumirawa meda nisu na mnogo ve}em. – Treba izna}i mogu}nosti za poja~ano reklamirawe p~eliwih proizvoda preko savremenih medija. – Veliki su tro{kovi proizvodwe meda. – Niska je otkupna cena meda. – P~elari o~ekuju da im dr`ava pomogne svojim ekonomskim merama da oja~aju i osposobe se za jeftiniju proizvodwu p~eliwih proizvoda. – SPOS treba da obezbedi jedinstven nastup p~elara prema Ministarstvu poqoprivrede i da uradi dugoro~ni program razvoja p~elarstva Srbije. Grupa za izradu zakqu~aka: Zvonimir Vasi}, Stoi{a Ivanovi}, Radomir Nikoli}, Tomislav Jevremovi}
ZAKQU^CI SA OKRUGLOG STOLA U SMEDEREVSKOJ PALANCI 26. septembra 2006. Uvodnu re~ na tribini „P~elarstvo danas, pravci budu}eg razvoja“ dao je predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} i upoznao prisutne sa aktuelnim pitawima p~elarstva Srbije, posebno osvrnuv{i se na problematiku zakonske regulative, odnosa sa institucijama sistema. Zakqu~eno je: – Osnovni zadatak IO SPOS-a i svih aktivnih predstavnika dru{tava p~elara Srbije jeste stvarawe uslova preko institucija sistema vlasti za izradu odgovaraju}e zakonske regulative za pozitivan ambijent za razvoj p~elarstva. – Izrada zakona o p~elarstvu je prioritetan uslov za proizvodwu i plasman meda i p~eliwih proizvoda i van granica Srbije. – Izboriti se za o~uvawe statusa zadru`ne imovine pri izradi novog Ustava. – Na}i adekvatno re{ewe za proizvodwu i plasman matica i ne dozvoliti stvarawe monopola u ovom va`nom segmentu p~elarstva u Srbiji. – Pokrenuti aktivnosti na regionalnom organizovawu p~elara Srbije. – Izboriti se za pravilan tretman p~elara, subvencijama i podsticajima razvoja p~elarstva kod mladih p~elara kao P^ELAR, novembar 2006.
osnovnog kriterijuma za ekonomski opravdanu tr`i{nu konkurenciju sa ostalim zemqama na svetskoj pijaci. – O~uvati SPOS kao oblik organizovawa, osavremeniti wegov na~in delovawa i
oja~ati odgovornost IO, a ve} od danas raditi na prilago|avawu ambijentu novog Ustava i na{eg "novog" SPOS-a. Predsednik DP „Jasenica“, Toplica Miladinovi}
PREPORUKA IO SPOS-a ZA ODR@AVAWE SKUP[TINA Izvr{ni odbor je na svom sastanku od 21. oktobra 2006. godine doneo slede}u odluku u vidu preporuke za sva p~elarska dru{tva i udru`ewa, a u skladu sa svojim planom da narednu redovnu godi{wu skup{tinu SPOS-a odr`i krajem februara, kako bi sve organizacije koje `ele da promene svoje delegate na skup{tini SPOS-a to mogle da urade pravovremeno: „Da se svim p~elarskim dru{tvima i udru`ewima uputi preporuka da odr`e redovne godi{we skup{tine svojih organizacija do 20. februara 2007. godine". Predrag Martinovi}, sekretar SPOS-a
IN MEMORIAM 25. oktobra 2006. godine u 82. godini `ivota prestalo je da kuca plemenito srce na{eg najve}eg i najpoznatijeg velep~elara, Ivana Venera iz Kupinova. Sve p~elare plenio je svojim predanim radom posve}enom u celosti p~elarstvu. Razvijao je decenijama svoj p~eliwak u Kupinovu, koji i sada broji preko 1 000 ko{nica, ali svoje ogromno p~elarsko znawe nije ~uvao samo za sebe, ve} ga je ne{tedimice prosle|ivao i svim ostalim p~elarima na brojnim p~elarskim skupovima i savetovawima. Svaki wegov tekst pre svega u ~asopisu P~elar, ali i u Hrvatskoj p~eli i drugim ~asopisima, do~ekivan je sa posebnim interesovawem, jer se znalo da }e tu biti uvek ne~eg novog i racionalnog. U~estvovao je na mnogim p~elarskim predavawima u p~elarskim dru{tvima, udru`ewima i savezima: poznato Novosadsko savetovawe s punim pravom nije se moglo zamisliti bez Ivanovog u~e{}a, zatim skupovi u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Skopqu, Qubqani, Podgorici i mnogim drugim mestima. Prakti~no nema iole organizovanijeg dru{tva p~elara koje nije imalo priliku da sa najve}om pa`wom saslu{a Venerovu tehnologiju rada LR ko{nicom. Posledwih dvadesetak godina s mnogo entuzijazma, voqe i htewa radio je na razvoju i modernizaciji P~elarske farme Vener. Ona je postala ne p~elarska {kola, ve} svojevrsni p~elarski univerzitet, hram p~elarstva i uvek prakti~no nedosti`ni ciq nas prose~nih p~elara. Ona je bila decenijama mesto okupqawa i obu~avawa plejade na{ih p~elara. Mnoge p~elarske ekskurzije pose}ivale su farmu Vener. Studenti Poqoprivrednog fakulteta iz Zemuna, ali i drugih fakulteta imali su za obavezno odredi{te farmu Vener. Ipak, kruna Ivanovog rada u p~elarstvu je izdavawe kwige „P~elarska farma Vener“ 2004. godine. Verovatno je ona na{e najboqe p~elarsko {tivo kada je u pitawu tehnika rada LR ko{nicom. U woj je sintetizovan {ezdesetogodi{wi rad Ivana Venera u p~elarstvu, gde nije prikazana samo tehnologija ve} i primena novih metoda, niz racionalizacija, to je najboqe prikazani sistem rada u p~elarstvu. Ivan Vener je dobitnik niza priznawa. Bio je u~esnik na svetskim kongresima Apimondije u Ma|arskoj, Francuskoj, Gr~koj, Australiji i Brazilu. Wegova najva`nija priznawa i znamewa su: najvi{a priznawa SPOS-a (diploma Jovan @ivanovi} i Zaslu`ni p~elar), medaqa za zasluge Apimondije, Srebrna plaketa Poqoprivrednog fakulteta iz Zemuna, zlatna plaketa sa medaqom Poqoprivrednog fakulteta iz Novog Sada – Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i mnoge druge. Smr}u Ivana Venera, SPOS ostaje bez svog najpoznatijeg i najpriznatijeg ~lana, jednostavno svog najve}eg p~elarskog u~iteqa prakti~ara, ali ostaje wegovo grandiozno p~elarsko delo kao inspiracija za sve p~elare Republike Srbije. NEKA MU JE VE^NA SLAVA I HVALA! @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a
P^ELAR, novembar 2006.
519
U 83. godini `ivota preminuo je Spasoje Tanasi}, jedan od najstarijih p~elara u Badovincima, p~elarskog dru{tva „Milutin Rajli}“. Nosilac je brojnih priznawa kao zaslu`ni p~elar. Bio je veliki qubiteq p~ela i delija u dru{tvu p~elara. Pomagao je dosta mladima. Wegovo ime ostaje me|u nama p~elarima po{to je bio i osniva~ p~elarskog dru{tva. Neka mu je slava! Drug i prijateq Veqko
P ^ ELARSKA BERZA Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu
520
P^ELAR, novembar 2006.
SPISAK TEMA I PREDAVA^A ZA ZIMSKI CIKLUS PREDAVAWA U BUP-u 1) 18. XI 2006: Zazimqavawe i zimovawe p~eliwih zajednica (Ing. Marko Stanojevi}) 2) 25. XI 2006: Nozema i kre~no leglo (Mr Dragan Baci}) 3) 2. XII 2006: Faktori od kojih zavisi nektarnost suncokreta (Dr Vlado Mikli}) 4) 9. XII 2006: Selekcija i reprodukcija matica u Srbiji (Prof. dr Mi}a Mladenovi}) 5) 16. XII 2006: Tema po dogovoru (Prof. dr Jovan Kulin~evi}) 6) 23. XII 2006: Odgoj matica za sopstvene p~eliwake (primenom Jenterovog aparata) (Veroqub Umeqi}) 7) 30. XII 2006: Zakonske regulative u p~elarstvu i podsticajne mere Ministarstva poqoprivrede Srbije (Ing. Nenad Terzi}) 8) 6. I 2007: Ameri~ka kuga: uloga p~elara u wenom suzbijawu i prevenirawu nastanka (Dr vet. med. Slobodan Savi}) 9) 13. I 2007: Tehnologija p~elarewa ko{nicom Farar (Toma Jovi})
10) 20. I 2007: Tehnologija p~elarewa LR ko{nicom (Dragoslav Bugarski) 11) 27. I 2007: Polen: dobijawe, ~uvawe, nutritivna i apiterapijska vrednost (Ing. Branislav Radoj~i}) 12) 3. II 2007: Med: poreklo, hemijski sastav, osobine i zakonski propisi (Dr Komnen \inovi}) (i Godi{wa Skup{tina) 13) 10. i 11. II 2007: Savetovawe na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu (organizovana poseta) 14) 17. II 2007: Uve}awe broja p~eliwih zajednica: mogu}nosti, prakti~ne metode i preporuke (Du{ko Moskovqevi}) 15) 24. II 2007: Apiterapija (Ing. Sla|an Ra{i}) 16) 3. i 4. III 2007: Savetovawe u Novom Sadu (organizovan odlazak) Predavawa }e se odr`avati na Rudarskogeolo{kom fakultetu, ul. \u{ina br. 7, Beograd, u amfiteatru A1, na I spratu, sa po~etkom u 10 sati (subotom). (Linije GSP-a: 2, 5, 10, 23, 40, 41, 65, 77)
OSNIVAWE P^ELARSKE ZADRUGE NA NIVOU SRBIJE Sagledavaju}i sada{we stawe na tr`i{tu meda p~elari ne mogu biti zadovoqni, me|utim ako se ne organizujemo ne}e se ni{ta promeniti. Iz ovog razloga se i pokrenula akcija udru`ivawa p~elara u jedinstveni pravni subjekt (zadrugu) radi lak{eg plasmana meda i postizawa ve}e cene. Sa aktivnostima se poodmaklo {to se moglo pro~itati u P~elaru. Na zadwem skupu u Lazarevcu izabran je inicijativni odbor u sastavu: Vujovi} Aco iz Ivawice (064/361-15-16), Majovi} Milan iz Vr{ca (013/832-187), Miri} Du{an iz Belanovice (014/89-769), Mirkovi} Milenko iz Rume (022/478-094), Mrki} \or|e iz Novog Sada (021/824-220), Peri} Marinko iz Malog Zvornika (015/471386), Stepanovi} Radisav Stepa iz Ra~e (034/752-189), Stojanovi} Milorad iz Zaje~ara (019/426-132), Stojanovi} @ivoslav iz Subotice (024/753-771), Trailovi} Mom~ilo iz Petrovca (012/342-043). Tako|e, da bi se znao ta~an broj zainteresovanih na osnovu koga bi se pravio tehni~ki i finansijski plan (u smislu potrebnog prostora i osniva~kog uloga) odlu~eno je da svaki zainteresovani p~elar uplati 2 000 dinara na `iro ra~un P~elarskog dru{tva Budu}nost iz Lazarevca. Broj `iro ra~una 205-54486-75 Komercijalna Banka. Uplatnicu poslati na adresu: Po{tanski pregradak 65, 11550 Lazarevac. Uz uplatnicu obavezno poslati preciznu adresu i kontakt telefone. Sredstva bi se koristila za pripremu osniva~ke skup{tine i izradu finansijskog i tehni~kog plana. Da bi se ideja {to boqe sagledala i za`ivela mole se p~elari da se jave ~lanovima inicijativnog odbora ili da pro~itaju idejni tekst na internet adresi www.pcela.co.yu. Ako postoji zainteresovanost najboqe je u p~elarskom dru{tvu organizovati skup gde se kroz diskusiju mo`e najboqe upoznati ideja udru`ivawa. ^ekawe ne}e ni{ta promeniti i niko nas ne}e udru`iti ako se mi ne dogovorimo i udru`imo. P^ELAR, novembar 2006.
521
522
P^ELAR, novembar 2006.
P^ELAR, novembar 2006.
523
524
P^ELAR, novembar 2006.
P^ELAR, novembar 2006.
525
526
P^ELAR, novembar 2006.
P^ELAR, novembar 2006.
527
Izra|ujem kalupe za izlivawe mati~nih osnova od voska za proizvodwu mati~ne mle~i i matica. Uz kalup kupac dobija i CD film o proizvodwi mati~ne mle~i. Kalup se mo`e naru~iti na telefone 034/381-019, 034/570-384. Stevo Gali}, Kragujevac, Kosovska 11. 528
P^ELAR, novembar 2006.
PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! NAPI[ITE SAMO JEDNU STRANU TEKSTA I DOBIJENIM HONORAROM PLATITE SEBI GODI[WU PRETPLATU NA P^ELAR!
MA L I OGLAS I Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 022/710-453, 064/37-18-015
Zbog starosti prodajem p~eliwak sa LR ko{nicama. Peri} Milenko. 014/473-184 PRODAJEM kwigu DESETORAMNA DADANBLATOVA KO[NICA i vo{tane DB osnove. 037/711-039 Prodajem deset Dadan-Blatovih ko{nica, petnaest Langstrotovih (osmice), centrifugu. 064/4791-877 Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna Voja“ sa p~elama. Formiram nove p~eliwake za po~etnike uz obuku. Iwac. 063/511-824 Prodajem p~elarsku prikolicu za p~ele za A@ ko{nice. Pan~evo. 013/320-812
PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998
PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nastavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice, ANTIVAROZNIH – @I^ANIH PODWA^A od kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbine odobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037
EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237
Dugogodi{we iskustvo! Najkvalitetniji i najjeftiniji dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189
Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadeset vrsta. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23
Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876
Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id. 022/710-619
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218