pcelar_oktobar_2006 by ZLATNA-DOLINA

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràj tekstova odgovaraju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani:

Prof. dr Jovan Kulin~evi} na selekcionom p~eliwaku Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e. Agardi Jo`ef

KAKO LEGALNO ODGAJATI MATICE

Izdvajamo iz sadr`aja 435

Agardi Jo`ef

IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA APIMONDIJE SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA 437 NA[I SELEKCIONARI, 1. deo APICENTAR

438

Milan S. Mateji}

PISMO P^ELARIMA ZA OKTOBAR 440 Gerhard Liebig

MOGU]I UZROCI GUBITAKA TOKOM ZIME

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKA INFEKCIJA POVREDA KOJE NAPRAVI VAROA KOD LUTKE P^ELE 447 Zoran Petrovi}

452

Dragutin Gaji}

UPOTREBA I KORI[]EWE PARNIH TOPIONIKA PRI TOPQEWU P^ELIWEG VOSKA 456 Aleksandar Bikar

TOPIONIK 100%

458

Vlastimir Spasi}

SVE NA[E IZLO@BE

460

Petar @. \ergovi}

P^ELE TREBA VOLETI KAO I ^LANOVE PORODICE

461

Dejan Krecuq

PRVI ME\UNARODNI FORUM APIMONDIJE O APITERAPIJI APIMEDICA 2006.

463

SKUPOVI I REPORTA@E

465

P^ELAR, oktobar 2006.

KAKO LEGALNO ODGAJATI MATICE Jo`ef Agardi vam prenosi stav Izvr{nog odbora SPOS-a po pitawu legalnog odgajawa matica, do koga se do{lo nakon detaqnog razmatrawa Zakona o unapre|ewu sto~arstva, jer se pokazalo da re{ewe koje nam se intenzivno name}e nije i jedino! 435 Gerhard Liebig

443

Ghazwan Kanbar

VI[ENAMENSKA MRE@ASTA PODWA^A

Agardi Jo`ef

MOGU]I UZROCI GUBITAKA TOKOM ZIME Poznati nema~ki nau~nik nam prenosi svoja iskustva koja je stekao kroz istra`ivawa duga vi{e od 20 godina, sprovo|ena na velikom broju dru{tava. Iznosi i nekoliko kontroverznih zakqu~aka do kojih je do{ao, te zato ovaj tekst predstavqa pravo osve`ewe u svetskoj literaturi. U narednim brojevima ima}ete priliku da ~itate jo{ nekoliko wegovih, mo`da jo{ boqih i za praksu vrednijih tekstova! 443 Ghazwan Kanbar

ULTRASTRUKTURA I BAKTERIJSKA INFEKCIJA POVREDA KOJE NAPRAVI VAROA KOD LUTKE P^ELE Elektronski mikroskop i upornost istra`iva~a otkrivaju nam nepoznate ~iwenice o varoi i {tetama koje izaziva p~elama 447 433

Re~ urednika Kada videh {ta se sve de{ava oko nas, a ve}ina }uti i trpi, setih se jedne stare izreke: Onaj koji svakog dana trpi grdwe, slu{a ono {to najvi{e voli. Ovih dana odlu~ih da i sam }utim. Neka mi oproste oni koji redovno ~itaju ovu rubriku, kako bi mi i Bog mogao da oprosti.

Misao meseca Kad ti gomila aplaudira, razmisli {ta si pogre{no u~inio. Kad ti aplaudira samo jedan ~ovek, znaj da si sigurno u pravu.

Republika Srbija, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Uprava za veterinu Br: 323-07-7164/2006/2; Datum: 23. 8. 2006; BEOGRAD, Omladinskih brigada 1

DOPIS MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

O REGISTRACIJI PÊLIWAKA U ciqu postizawa sledqivosti kretawa p~eliwih zajednica, kao i kontrole i nadzora sprovo|ewa mera zdravstvene za{tite, potrebno je da se izvr{i upis svih dràlaca p~ela u Registar dràlaca p~ela odnosno p~eliwaka. Molimo vas da ovu informaciju prenesete ~lanovima udruèwa, a prema dogovoru dostavqamo vam uputstvo {ta je od podataka i priloga potrebno da stranka podnese radi uvo|ewa u Registar. Da bi se izvr{io upis u Registar dràlaca p~ela – p~eliwak potrebno je slede}e: 1. Zahtev za upis u Registar dràlaca p~ela, sa slede}im podacima: – Ime i prezime vlasnika p~eliwaka, broj li~ne karte, adresa, mesto, op{tina, kontakt telefon; – „Zimsko“ sedi{te p~eliwaka/ko{nica – broj katastarske parcele, ime i prezime vlasnika katastarske parcele gde su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom periodu; – Broj ko{nica na dan podno{ewa zahteva. 2. Vlasnik parcele treba da priloì dokaz o vlasni{tvu nad parcelom, ili ako je parcela iznajmqena, original ili overenu kopiju ugovora o zakupu zemqi{ta gde su p~ele/p~eliwak stacionirani u zimskom periodu. 3. Kopiju ugovora sa nadle`nom veterinarskom organizacijom koja obavqa zdravstvenu za{titu p~ela. 4. Potvrdu, ako je poqoprivredno gazdinstvo upisano u registar poqoprivrednih gazdinstava Republike Srbije. 5. Dokaz o uplati –ORIGINAL UPLATNICA– Svrha: tro{kovi postupka Iznos: 1 500,00 dinara Broj ìro ra~una: 840–1562845–88 Broj modela: 97 Poziv na broj: 02–41900–0000–74232101 Primalac: Uprava za veterinu 6. Ukoliko je u pitawu pravno lice, fotokopiju re{ewa Agencije za registar privrednih subjekata o upisu preduze}a u Registar privrednih subjekata.

434

P^ELAR, oktobar 2006.

KAKO LEGA LN O ODGAJATI MATI CE Agardi Jo`ef 24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558, agardy@EUnet.yu

Selekcijski posao, reprodukcija i prodaja matica je u Srbiji regulisana Zakonom o sto~arstvu koji je donet 1991. godine i u me|uvremenu vi{e puta dopuwavan i mewan. Zakon reguli{e da se u Srbiji moè gajiti, reprodukovati i prodavati Apis mellifera carnica. Zna~i da dràva {titi datu rasu medonosne p~ele i ima na~ine da tu za{titu i obezbedi. Uvoz matica nije dozvoqen, samo mo`da u nau~ne svrhe sa posebnim odobrewem. Selekcija i obezbe|ewe odràvawa rase se odvija u selekcijskim centrima a reprodukcija i prodaja se odvija uz pomo} kooperanata, {to zna~i da selekcijski centar i reproduktivna stanica moraju biti pravna lica, tj. preduze}a koja moraju da ispuwavaju odre|ene uslove. Zakonom su definisani potrebni uslovi u odnosu na kvalifikacionu strukturu zaposlenih. Centri naj~e{}e nemaju mogu}nosti da odgajaju ve}i broj matica za trì{te tako da }e angaòvati kooperante, iskusne p~elare i odgajiva~e matica da rade za wih. U promet se mogu staviti samo matice koje poti~u od selekcionisanog biolo{kog materijala (~lan 37 Zakona o merama za unapre|ewe sto~arstva). Prakti~no to zna~i da bilo ko od p~elara ko bi èleo da proizvodi matice za trì{te to moè da uradi iskqu~ivo preko nekih od selekcijskih centara ili reproduktivnih stanica, normalno uz znatno umawenu cenu za neposrednog odgajiva~a. Ovo re{ewe nam se intenzivno name}e i poku{ava prikazati kao jedina mogu}nost legalne prodaje matica. Ovakvo stawe, izgleda, ne odgovara nikome, sem onima koji projektuju osnivawe Centara i Stanica. Centri i Stanice nisu zadovoqni jer imaju velike tro{kove za ispuwavawe uslova (pre svega oko kvalifikacione struktuPÊLAR, oktobar 2006.

re zaposlenih), nalaèwe trì{ta za odgajene matice i drugo. Kooperanti nisu zadovoqni jer dobijaju mawu cenu za proizvedene matice i nikada nisu sigurni u plasman istih. êsto nisu zadovoqni ni kupci, jer ne dobiju uvek deklarisano dobar kvalitet matica.

Kako se selekcija i odgajawe matica obavqaju u drugim zemqama? U inostranstvu, u zemqama za koje imamo podatke (Rumunija, Bugarska, Ma|arska, Hrvatska, Turska, Meksiko, Argentina, Ukrajina) selekcija matica i o~uvawe rasnih karakteristika se obavqa u institutima i selekcijskim centrima dok je reprodukcija i prodaja matica koje poti~u od selekcionisanog biolo{kog matrijala iskqu~ivo posao p~elara, odgajiva~a matica. U nekim zemqama reprodukcija matica je jo{ liberalnija (Francuska). Svi koji `ele da se bave reprodukcijom matica javqaju se Ministarstvu, koje proverava ispuwenost uslova. Prve matice su selekcionisane, one se razmno`avaju i stavqaju u promet. Cena te matice je oko 80 evra (Bugarska) i ona se daqe re-

Krawska (banatska), italijanska ili... hibrid?

435

produkuje. Kontrolu proizvedenih matica vr{e ili ne vr{e selekcijski centri i instituti. Po{to selekcijskih centara i reproduktivnih stanica ne mo`e biti mnogo (skupo zasnivawe i odr`avawe), ostavqa se mogu}nost p~elarima da vr{e reprodukciju matica koje poti~u od selekcionog biolo{kog materijala i samo se vr{i kontrola u smislu zna~ajnijeg odstupawa od rase. Pokazalo se da matice koje poti~u iz centara i oplo|uju se sa lokalnim trutovima (na tom podru~ju postoje}i ekotip p~ela) daju vrlo dobre rezultate za to podru~je odnosno dati areal. Kontrola je potrebna da bi se obezbedilo da kojim slu~ajem nije prisutna neka druga rasa, slu~ajno ili namerno, koja bi promenila karakteristike na{e za{ti}ene rase p~ela.

Kako onda biti legalan? Na{ Zakon u ta~ki 24. daje mogu}nost da i p~elari mogu reprodukovati matice od selekcionisanog biolo{kog materijala i stavqati ih u promet. Da bi to postigli treba da ispuwavaju odre|ene uslove koji su definisani u ta~ki 24. Zakona, a za ~ije sprovo|ewe je zadu`eno Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Nadzor se vr{i preko poqoprivrednih inspektora. Drugim re~ima, Zakon dozvoqava p~elaru (koji ispuwava sve druge uslove) da od registrovanih odgajiva~a kupi jednu maticu (jer ona direktno poti~e od selekcionisanog materijala) kao i bilo koji drugi kupac i da od we vr{i daqu reprodukciju i nepo-

Krave su obele`ene. Ostale su samo jo{ matice.

436

srednu prodaju krajwim kupcima, tj. p~elarima. Mi jednostavno moramo da omogu}imo slobodu izbora svim na{im ~lanovima koji èle da se bave odgajawem i prodajom matica od selekcionisanog biolo{kog materijala, ali samo po{tuju}i Zakon. Zakon im omogu}uje da to rade udruèni u neki od centara ili stanica tako da wihove matice prodaju centri ili stanice, ili da rade samostalno u saradwi sa istim, ali da se na trì{tu pojavquju samostalno. Ocenu kvaliteta daju relevantne ustanove (samo u smislu da li zadovoqava osnovne morfolo{ke i taksonomske osobine rase koja se zakonom {titi tj. Apis mellifera carnica), a trì{te odnosno korisnici bi}e nemilosrdni u oceni kvaliteta i prilago|enosti matica wihovim potrebama. Na ovakav na~in doprinosimo slobodi trì{ta i u krajwoj liniji poboq{awu kvaliteta matica, a samim tim i pove}awu ekonomi~nosti u p~elarstvu. Ujedno molimo sada{we i budu}e odgajiva~e matica koji èle da samostalno odgajaju matice da se jave SPOS-u radi stvarawa evidencije i mogu}nosti zastupawa wihovih interesa prema Ministarstvu. U skup{tinskoj proceduri je i novi Zakon o poqoprivredi koji }e definisati selekciju i reprodukciju kod doma}ih ìvotiwa i p~ela, kako nezvani~no saznajemo tako {to }e poslove reprodukcije poveriti udruèwima i pojedincima. Novi Zakon o poqoprivredi, prema tome trebao bi u potpunosti da re{i sve dileme oko selekcije i reprodukcije matica. Ali, samo ako u wegovoj izradi budu po{tovani stavovi i interesi p~elara Srbije oli~eni kroz SPOS, a ne stavovi pojedinaca vo|eni nekim drugim interesima.

Foto: @ivoslav Stojanovi}

Dok veprove jo{ uvek vode po selu na parewe, p~eliwe matice (koje su ina~e divqe `ivotiwe) su stavqene u centar pa`we! P~elari, radujte se! Kona~no smo va`nija grana poqoprivrede od sviwarstva!

P^ELAR, oktobar 2006.

IZVE[TAJ SA SIMPOZIJUMA APIMONDIJE

SELEKCIJA I ODGAJAWE MATICA

Me|unarodni simpozijum â&#x20AC;&#x17E;Selekcija i odgajawe maticaâ&#x20AC;&#x153; u organizaciji Apimondije i P~elarskog saveza Bugarske odràn je u Sofiji od 1. do 3. septembra 2006. u lepom hotelu Kempinski Zografski. U sklopu simpozijuma se odràvao i Apiexpo, sajam p~elarstva. Na simpozijumu su u~estvovali nau~ni radnici, p~elari i odgajiva~i matica iz Francuske, [panije, Argentine, Meksika, Rumunije, Danske, Turske, Rusije, Albanije, Gr~ke, Ukrajine, Bugarske i moja malenkost kao predstavnik Srbije. Predstavqawe prijavqenih radova i diskusija su se odvijali u konferencijskoj sali hotela, u petak i subotu u vremenu od 8.30 do 18 ~asova sa pauzama za kafu i ru~ak. Na simpozijumu su sa radovima u~estvovala i dva p~elara iz Srbije, Miqko [qivi} i Sr|an Todorovski, ali nisu bili prisutni da ih izloè. Teme radova su bile vrlo interesantne i razli~ite. Od nau~nih radova pojedinih nau~nih radnika pa do p~elara prakti~ara sa vrlo prakti~nim temama iz oblasti odgajawa i selekcije matica. Posebna oblast o kojoj je bilo dosta re~i su bila iskustva i problemi u trgovini maticama u svetlu pojave pojedinih p~eliwih parazita (mala ko{ni~ina buba, varoa u Australiji i Novom Zelandu kao i pojava afrikaniziranih p~ela u Argentini i Meksiku). Posebno su interesantne bile diskusije nakon izloènih radova. U diskusijama su u~esnici mogli saznati mnogo interesantnih i prakti~nih ~iwenica. Jedna od ~iwenica koja je konstatovana kod ve}ine izlaga~a je velika va`nost koja PÊLAR, oktobar 2006.

se pridaje pin testu kod odgajawa matica (P~elar je o tome pisao u broju za januar 2006. na strani 17 â&#x20AC;&#x201C; primedba urednika) kao i kod odabira dru{tava koja }e biti podvrgnuta daqim selekcijskim metodama (ukratko, pin test je postupak kada se na jednom ramu sa zatvorenim leglom obeleì povr{ina sa 100 }elija, larve se usmrte i prati se brzina kojom }e dru{tvo izbaciti larve i o~istiti }elije). Na osnovu ovog testa izvodi se zakqu~ak o stepenu higijenskog pona{awa p~ela u jednom dru{tvu. Smatra se da dru{tva sa visokim stepenom higijenskog pona{awa imaju ve}e {anse u borbi protiv parazita i bolesti. Selekcijski posao se vr{i pre svega u institutima, centrima i naj~e{}e se p~ele odabiraju prema slede}im karakteristikama: 1. {to mawi stepen agresivnosti; 2. {to vi{e izraèno higijensko pona{awe; 3. sklonost ka sakupqawu nektara i polena. Instituti i selekcijski centri imaju zadatak da vr{e selekciju u tom pravcu i da {tite rasu (ako to zakon traì), a p~elari su ti koji vr{e odgajawe matica za trì{te. Proizvodwa matica je posao spretnih i kvalifikovanih p~elara sa ve}im brojem dru{tava i odre|enim staòm u p~elarstvu. Kao zakqu~ak, moè se re}i da je simpozijum bio vrlo interesantan i koristan. Organizacija je bila dobra. Jedino je APIEXPO bio dosta mali, sa malo izlaga~a i sa skromnim eksponatima i opremom. Joèf Agardi

437

NA[I SELEKCI ONAR I 1. d eo

AP I CEN TAR Ovih dana se mnogo govori o selekciji i odgajawu matica. U ciqu da se p~elarima Srbije pruì prava informacija, odlu~io sam da posetim oba na{a selekciona centra, napravim reportaè i prezentujem ono {to sam tamo video i saznao. Ovih dana se pruìla prilika (14. septembar 2006) da najpre posetim Apicentar koji vodi prof. dr Jovan Kulin~evi}, a koji je i puno stariji od drugog centra, jer se profesor selekcijom matica bavi ve} 26 godina, a na poslovima selekcije radio je i u Americi u prethodnom periodu.

Moram re}i da nisam o~ekivao sve ono {to sam video. Selekcioni p~eliwak broji 90 ko{nica sa 8 linija u dvogodi{wem pra}ewu i nalazi se u dvori{tu crkve u Vrani}u. Zatekao sam zaposlene u brojawu opale varoe od tretmana (prethodnih godina, profesor je koristio ameri~ke Checkmite trake, na bazi kumafosa, a ove godine je primenio i na{ Superstrips). Ove godine i na wihovom p~eliwaku ima vi{e varoe. Drugi p~eliwak, udaqen vi{e stotina metara od selekcionog, broji 88 ko{nica i slu`i za formirawe dvoramnih i troramnih oplod-

Na selekcionom p~eliwaku koji broji 90 zajednica

438

P^ELAR, oktobar 2006.

Pedantan doma}in â&#x20AC;&#x201C; pedantan p~eliwak

waka na celim LR ramovima u prole}e. Interesantan je na~in rada sa ovim ko{nicama. Prilikom formirawa oplodwaka u prole}e, zajednice se maksimalno oslabe oduzimawem ramova sa leglom i medom. One ostaju na istoj lokaciji, dok se oplodwaci nose u {umu udaqenu desetak kilometara. Oslabqene zajednice se do suncokretove pa{e ponovo razviju, na suncokretu sakupe lepu zimnicu i veoma sna`ne i sa optimalnom zalihom hrane ulaze u zimu, u {ta sam se i li~no uverio. Na ovom p~eliwaku nalazi se velika zgrada Apicentra, gde je skladi{te opreme i gde se obavqa provera zdravstvenog stawa p~eliwih zajednica, pre svega na prisustvo nozemoze, jer je to najopasnija bolest koja mo`e da kompromituje odgajawe matica. Po{to ove zajednice slu`e iskqu-

88 ko{nica od kojih }e se u prole}e formirati oplodwaci

nalazi 67 odgajiva~kih dru{tava, pored velike zgrade sa p~elarskom opremom u kojoj se vr{i i presa|ivawe larvi, izlivawe mati~waka i sli~no. Sam Apicentar, tj. profesor Kulin~evi} sa 3 svoja saradnika, odgajio je ove godine oko 3 000 matica, dok je ukupna proizvodwa bila ne{to preko 9 000 matica. Ovih dana sam poku{ao da stupim u kontakt i sa na{im drugim selekcionarom, profesorom Mladenovi}em, ali ga nikako nisam mogao da na|em u kancelariji. Jedan od ~lanova redakcije je oti{ao do Radmilovca (gde se nalazi â&#x20AC;&#x17E;banka genaâ&#x20AC;&#x153;), ali tamo nije bilo nijedne ko{nice sa p~elama. Ve-

rovatno su negde odseqene, ali rukovodstvo Radmilovca nije znalo gde, pa su ga uputili na profesora Mladenovi}a. Po{to do danas nismo uspeli da ga kontaktiramo, ovom prilikom mu upu}ujem javni poziv da me pozove i ja }u obi}i i wegov selekcioni centar i p~elarima podneti ovakav izve{taj ve} u narednom broju. Nadam se da }e prihvatiti ovaj poziv, a posetu bi mogli da organizujemo ve} tokom Ta{majdanske izlo`be, u subotu 7. oktobra (kada profesor i tako dolazi na Ta{, da bi u~estvovao u tribini) nakon tribine, kada bi verovatno bilo jo{ zainteresovanih za ovu posetu. Urednik

~ivo za selekciju i oplodwake, radi sigurnije za{tite od nozemoze, redovno im se krajem oktobra, daje fumagilin u propisanoj dozi (ne uve}anoj) kroz 3 litra {e}ernog sirupa. To se radi u periodu kada leglo ve} nestaje, tako da se lekoviti sirup skladi{ti direktno u zoni iznad klubeta i bi}e brzo utro{en. U {umi se p~ele nalaze na dve lokacije. Na jednoj su samo oplodwaci, a na drugoj se P^ELAR, oktobar 2006.

67 odgajiva~kih dru{tava

439

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA OKTOBAR Milan S. Mateji} Ul. Dragi{e [uleji}a bb, Vla{ki Do, 11423 Azawa, (026) 40-11-18, (064) 21-23-640 milanmatejic@yahoo.com

U oktobru, mi p~elari, svakako imamo o ~emu da pri~amo. Koli~ina tema je mala, ali su varijacije dosta velike. To su obi~no propu{tene i nedoìvqene pa{ne prilike ili pristupi u le~ewu nekoliko bolesti p~ela. Ove godine }e se verovatno govoriti i o relativno toplom letu, kao i o suncokretu koji je u mnogim krajevima podbacio i nije pruìo o~ekivano medewe. Oktobar je tipi~an jesewi mesec kada temperatura osetno brè pada nego u septembru. Razdobqa sun~anih dana su kra}a, ima vi{e padavina i vetra, tako da ima dosta dana sa niskim temperaturama. Obi~no je kasno i kontraproduktivno nadokna|ivati propu{teno na p~eliwaku. Gre{ke koje smo napravili, ne smemo ponoviti idu}e godine.

te ~ista organska sredstva za za{titu p~ela, meda i voska. Nekada je takozvana „antivarozna podwa~a“ bila preporu~ena bar na 10% ko{nica na p~eliwaku, ali danas je jasno da preko cele godine wome mora biti opremqena svaka ko{nica. Organizovana primena i pra}ewe rezultata bilo kojeg sredstva protiv varoe nikad nije dogovorena, pa nam sva opala varoa nije donela nikakve dodatne informacije (osim malobrojnim pojedincima). Ostaju nam pitawa na koja smo mogli da damo odgovor, a nismo: – Koliko je varoe ostalo na p~elama? – Koji je procenat opalih varoa bio mrtav? – Koliko je bilo legla u ko{nici u trenutku tretmana?

Zdravstveno stawe p~ela I kada ve} svi pomislimo da je ova tema davno pro~itana kwiga, varoa nas iznenadi! P~elari raznih profila iz prve ruke daju sli~ne komentare: „Varoe ima na stotine, na hiqade…“. Situacija je sli~na kako kod onih koji su primewivali biolo{ko-alternativni pristup, tako i kod onih koji su koristili ~istu hemiju. Sigurno je da sve {to bi se stavilo u ko{nicu, ostvarilo bi nekakav efekat, pa su tako na scenu stupale letvice natopqene fluvalinatom, palili su se listi}i natopqeni amitrazom… Ipak, ve}ina p~elara jo{ uvek nije ostvarila ~ak ni preduslove za ravnopravnu borbu sa varoom, jer ~uo se samo glas naroda, a ni{ta od glasa razuma i ba{ ni{ta od glasa nauke. I bez obzira koliko se govorilo da fluvalinat stimuli{e razvoj kre~nog legla, i koliko god se pisalo o {tetnosti amitraza, p~elari su ova sredstva vi{e ili mawe upotrebqavali. Samo su predavawa u ve}im centrima i udru`ewima pomagala da se prihva440

Zato je va`no da bar na odre|enom broju ko{nica imamo fijoku ispod mreè, kako bismo znali koliko je varoe otpadalo iza svakog tretmana i tako stekli uvid u stawe sa varoom u dru{tvima pred ulazak u zimu. âk i kada nema tretmana, prema prirodnom opadawu moè se saznati stepen zaraènosti dru{tva, {to je, sloì}ete se, tako|e od velike va`nosti. Ipak, i bez ovih odgovora, mnogi }e biti sre}ni {to su spasili svoje zajednice, ali dugoro~no gledano, tu sre}i nema mesta. Ve} za narednu p~elarsku sezonu svima mora biti jasno slede}e: – Ako se deo „oborenih“ varoa vratio na p~ele zbog svoje prirodne delimi~ne otporPÊLAR, oktobar 2006.

nosti, to zna~i da }emo idu}e godine imati vi{e rezistentnih varoa na primeweni preparat; â&#x20AC;&#x201C; Ukoliko u vosku ostavimo rezidue od kori{}enih preparata, u slede}im generacijama stvori}e se jo{ vi{e otpornih varoa. Drugim re~ima, moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja }e sadràti precizno definisane termine tretirawa ~ime }emo obezbediti potpunu kontrolu nad koli~inom varoe u na{im p~eliwacima, kao {to se to ve} radi u razvijenim p~elarskim zemqama Evropske Unije. U neveselom, ali savesnom tonu zakqu~ujem da su mnogi i ovaj put propustili da skupe vrlo korisne informacije i da su sami sebi iskopali jamu za nadolaze}u godinu, a tako je malo trebalo uraditi da do toga ne do|eâ&#x20AC;Ś Samo sa pouzdanim podacima o svakoj ko{nici (broj ramova sa leglom, medom, polenom) moèmo upore|ivawem spoznati koje su to uzorne ko{nice kakve bi hteli da imamo. Kad to znamo, moèmo sprovoditi i odgovaraju}e mere kojima }emo od prose~nih dru{tava dobiti visokoproduktivna. Zato, p~elari, pri va`nijim sveobuhvatnim pregledima ko{nica uzmite olovku u ruke, korist je neprocewiva.

osloboditi se varoe u visokom procentu. Ne preporu~uje se ponavqawe tretirawa iste zime, odnosno jedna generacija p~ela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavqen tretman uklawa skoro svu varou i u potpunosti iskqu~uje prole}ni tretman protiv ovog opasnog parazita. U svakom slu~aju, pre upotrebe oksalne kiseline pro~itajte jo{ jednom detaqnije uputstvo dato u P~elaru (9/2004, 10/2005). Metodu sublimacije pomo}u posebnog aparata (sublimatora) uglavnom koriste vlasnici A@ ko{nica, kod kojih je nakapavawe tehni~ki nemogu}e, i to ~ine veoma uspe{no. Kod ove metode treba naglasiti da se u krajevima sa ekstremno hladnim i dugim zimama preporu~ena doza od 2 g po ko{nici mora smawiti na 1â&#x20AC;&#x201C;1,5 g.

Optimalne koli~ine i pravilan raspored zimskih zaliha hrane Za pove}awe zimskih zaliha hrane putem prihrawivawa je kasno. Matica, prirodno,

Borba protiv varoe Koncept alternativnog suzbijawa varoe Instituta za p~elarstvo u [vajcarskoj, krajem oktobra i novembra, kada su dru{tva bez legla, nalaè takozvani zimski tretman kojim bismo osigurali najniù po~etnu populaciju varoe za idu}e prole}e. Prvi korak smo u~inili u avgustu po zavr{etku vrcawa, a u danima pred nama, nakon nestanka legla, korisna je upotreba oksalne kiseline. Postoje tri metode primene oksalne kiseline, ali je za p~elare najlak{a metoda nakapavawa wenog rastvora po p~elama. Kod ove metode upotrebqava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora {e}era i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba pome{ati 600 g {e}era i 600 ml vode). Po punoj ulici zaposednutoj p~elama nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odli~ne rezultate, te se veoma ra{irila jer je laka i brza za izvo|ewe, pa je za verovati da }e veliki broj p~elara i ove zime iskoristiti wene prednosti i PÊLAR, oktobar 2006.

Ko ne broji varou, broja}e prazne ko{nice

441

obustavqa polagawe jaja, a priroda ne pru`a p~elama bilo kakvu obilniju pa{u, pa na{e zakasnelo prihrawivawe samo {teti zimskim p~elama i iscrpquje ih na u{trb kasno izle`enih radilica. Tako|e, problemati~na je i potro{wa polena koji je neophodan i preko potreban za rano podizawe prole}nih p~ela koje za opstanak dru{tva mnogo vi{e vrede u odnosu na letwe. Da podsetimo, optimalne koli~ine zimskih zaliha hrane zavise od vi{e faktora (snaga p~eliweg dru{tva, tip ko{niceâ&#x20AC;Ś), ali u svakom slu~aju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kilograma meda. Razume se, p~ele tokom zime ne}e utro{iti svu ostavqenu koli~inu meda i cvetnog praha, ali treba imati na umu staru p~elarsku poslovicu: â&#x20AC;&#x17E;Med na medu rodiâ&#x20AC;&#x153;.

Budite oprezni! Voskov moqac je jo{ uvek aktivan.

Raspored hrane treba da je takav da ona bude lako dostupna p~elama tokom celog zimskog perioda. To zna~i da bi po~etkom zime iznad klubeta trebalo da se nalaze dobri venci meda, a sa jedne strane ramovi dobro napuweni medom i cvetnim prahom. Da bi se to postiglo, p~ele se manipulacijom

ramova jo{ po~etkom avgusta usmeravaju da zimsko klube formiraju u jednom kraju ko{nice, predwem dowem delu bli`e letu.

Stabilne, ispravne ko{nice i za{ti}en p~eliwak Jasno je da }e p~ele uspe{nije savladati surove zimske uslove `ivota ako se nalaze u apsolutno ispravnim ko{nicama, na stabilnim postoqima i ako je p~eliwak za-

{ti}en od upada nepo`eqnih posetilaca. Naravno, o ovom uslovu je trebalo voditi ra~una tokom cele godine, tako da sada u tom pogledu ne bi trebalo da ima problema. Nadolaze}i period iziskuje potpuni mir na p~eliwaku, a p~elaru pru`a priliku da rezimira svoja iskustva, da pose}uje ve}e izlo`be kako bi do{ao do novih alata, da se interesuje za predavawa koja obavezno treba pose}ivati jer su ona izvor najnovijih, a samim tim i najva`nijih informacija za radove sa na{im p~elama. Sve u svemu, ostanimo rukovo|eni qubavqu u postupcima prema ovim divnim insektima. P~ele i wihovu prirodu treba sve vi{e i dubqe upoznavati i ~initi sve u skladu sa wihovim navikama, instinktima i potrebama. Budimo sigurni da }e nam one sve desetostruko vratiti.

NAGRA DNA I GRA sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtovima Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i www.fotopcelar.bravehost.com. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. SEPTEMBAR: Pobedila je fotografija Du{ana Stojkovi}a iz Kru{evca. 442

P^ELAR, oktobar 2006.

MOG U]I UZROCI G U BI TAKA TOKOM ZI M E Dr Gerhard Liebig Savezni Institut za p~elarstvo, Nema~ka Univerzitet Hohenhajm immelieb@uni-hohenheim.de

Priredila: Danijela Stojkovi} Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die Biene za avgust 2006. godine.

Jo{ i pre sto godina, kada varoe nije bilo, zimski period je vaìo kao posebno teàk za p~eliwa dru{tva. I tada, kao i danas, bitna je preventiva gubitaka u zimskom periodu, a to je takva priprema za zimu da dru{tva u wu u|u jaka, sa mladim sa}em, mladim maticama i sa dovoqno hrane. Ipak, i pored ovih mera predostro`nosti, i u XX veku dolazi do gubitaka zajednica u zimskom periodu od oko 10%. Nakon pojave varoe, ovakvi slu~ajevi su u~estaliji. U Nema~koj je gubitak dru{tava u zimskom periodu 2002/2003. iznosio ~ak 30%, a ve} tri godine kasnije 2005/2006. umawen je na 20%. Ovakvi gubici su tri puta odnosno dva puta ve}i nego {to je to bilo uobi~ajeno ranije. Ipak, to ne zna~i da je p~ela ugroèna. Potencijal razmnoàvawa p~ela omogu}ava svakom p~elaru da svoja dru{tva svakog prole}a udvostru~i, a da pritom unos meda nije umawen. Kriti~na situacija nastaje tek kada je vi{e od polovine zajednica uginulo tokom zime, a razlozi gubitaka nisu poznati.

Varoa Posledwe dve zimske sezone u kojima je do{lo do gubitaka, pokazale su da nisu svi p~elari doìveli gubitke. Prema za sada dostupnoj statistici, prijavqeni su razli~iti rezultati o uzrocima gubitaka u razli~itim regionima. Iz tih razloga se iskqu~uje mogu}nost da su gubici prouzrokovani vremenskim uslovima ili pa{om. Glavni razlozi su verovatno individualne prirode, {to su potvrdili i egzaktni rezultati na osnovu poslatih uzoraka uginulih p~ela i detaqnog ispitivawa pogo|enih p~elara. Na prvom mestu se nalazi varoa, tj. weno nedovoqno suzbijawe (grafikon 1). Ovakva ocena o dinamici populacije p~eliweg dru{tva zasniva se na rezultatima istraìvawa, koje je zapo~eto 1984. godiPÊLAR, oktobar 2006.

ne, gde se godinama detaqno prati preko 100 dru{tava, da bi se utvrdio uticaj poloàja, vremenskih uslova i mera p~elara koji uti~u na razvoj zajednica i wihovo prezimqavawe. Sa ovim projektom obuhva}ena je celokupna kompleksnost problema zvanog varoa (razvoj zaraènosti, {tete, rezistentnost i tolerancija varoe, nastupawe sekundarnih bolesti, koja sredstva su prilikom tretmana efikasna i metode tretmana). Petnaest p~elara iz pokrajine BadenWĂźrttemberg je u zimskom periodu 2005/2006. godine u svrhe testirawa ustupilo 150 monitoring dru{tava, beleìli su wihovu ja~inu i zaraènost varoom tokom priprema za zimu u oktobru i na kraju zime u martu/aprilu. Za vi{e od 3 000 p~eliwih dru{tava dosada{wi podaci o prezimqavawu nisu doneli nova saznawa, ali jasno dokazane preporuke za uspe{no prezimqavawe ipak nisu poznate mnogim samozvanim â&#x20AC;&#x17E;ekspertimaâ&#x20AC;&#x153;, koji kao posledicu ugiwavawa dru{tava vide ekolo{ki krah prirode i neka nepovoqna de{avawa u woj.

Uginu}e od gladi!

443

Obimne pripreme za zimu Najva`niji faktor za uspe{no prezimqavawe jeste ja~ina dru{tva (grafikon 2). Kriti~an (minimalni) broj p~ela, koji treba da ~ini jedno dru{tvo da bi ono sigurno prezimilo zavisi od klime podnebqa. U toplijim predelima Nema~ke (Rheintal, Neckartal) procenat uginulih dru{tava iznosi ispod 3%, ako je zimi vi{e od 5 000 p~ela u dru{tvu. U hladnijim predelima (Schwarzwald, SchwĂ¤bische Alb) potrebno je bar 7 500 p~ela. Mladi rojevi svoj maksimum legla dosti`u u avgustu, a maksimum p~ela u septembru, zatim gube svoju snagu. Starije zajednice sa starim maticama gube snagu i postoji mogu}nost da ne dostignu potreban kriti~ni broj p~ela za uspe{no prezimqavawe, pa ih u ekstremnim slu~ajevima treba spojiti.

Grafikon 1: Vremenski redosled tri stepena o{te}ewa (izmeren na osnovu prirodne zaraze) nastao je pore|ewem razvoja dru{tva i zaraze. Posebno je osetqivo leglo iz kog se izvode zimske p~ele. Ako je jako zara`eno, ugine. Dru{tvo sa jakim stepenom zara`enosti vrlo brzo vi{e ili mawe oslabi. Iz tih razloga je jako va`no da odgajawu legla za zimske p~ele prethodi detaqni tretman protiv varoe. Nije bitno koliko varoa uni{tite, ve} koliko varoa ostane u dru{tvu.

Grafikon 2: Pore|ewe broja p~ela u oktobru 2005. godine sa monitoring dru{tvima u martu/aprilu 2006. godine na 15 ko{nica u pokrajini Baden-WĂźrttemberg. Postoji jaka veza izme|u kvaliteta pripreme za zimovawe i stawa dru{tava krajem zime â&#x20AC;&#x201C; {to su boqe spremqena dru{tva za zimu, utoliko su ja~a na kraju zime. Pri tom, ve}ina dru{tava oslabi (ve}ina ta~aka je upisana ispod date dijagonale). Samo nekoliko dru{tva je u toku zime zadr`alo svoju snagu, dok je jedno ~ak vidno oja~alo (sa 5 000 na 12 000 p~ela) (grafikon 3)! Tri dru{tva su uginula.

la u jesewem periodu dovodi samo do podmla|ivawa dru{tva, ali je bez ikakvog pozitivnog ili negativnog dejstva na sposobnost boqeg prezimqavawa. Dakle, nepovoqna starosna struktura p~ela prilikom uzimqavawa dobija samo teoretski zna~aj kao uzrok zimskih gubitaka. Ipak, ostaje otvoreno pitawe, za{to dru{tva imaju razli~ito pona{awe po pitawu koli~ine odgajenog jeseweg legla. Jedino pravilo koje se mo`e prepoznati jeste da ja~a, starija dru{tva ranije prestaju sa gajewem legla, a slabija i

Jesewe leglo Po pitawu uspe{nosti prezimqavawa apsolutno je bezna~ajan uticaj koli~ine legla u toku jeseni (grafikon 3). Dru{tva, koja na jesen malo ili uop{te nemaju legla, prezime ni boqe ni gore od onih dru{tava koja imaju dosta legla. Neke zajednice imaju u oktobru i vi{e od 10 000 radilica, ali ih to ne ~ini ja~im. Veliki broj izleglih p~e444

Na p~eliwaku Arsi}a u Te~i}u: Bri`qiva priprema za zimu obezbe|uje kvalitetno prezimqavawe.

P^ELAR, oktobar 2006.

Za{tita biqa pesticidima êstu pretpostavku, da su dru{tva ugroèna upotrebom pesticida za za{titu biqa (suncokret, uqana repica) kroz zaga|ene zimske zalihe hrane, demantovala su intenzivna istraìvawa na doma}em i me|unarodnom terenu.

Higijena sa}a

Grafikon 3: Obim legla u oktobru nema uticaja na relativnu ja~inu dru{tava krajem zime (mart/april). Dru{tva, koja imaju dosta legla, ne prezimqavaju ni boqe ni lo{ije.

mla|a dru{tva, sa mladim maticama, kasnije. Osim toga, va`i pravilo da je za tretman protiv varoe povoqniji period pozne jeseni, a ne tokom zime (jer varoa tokom jeseni o{teti zimske p~ele ako nema jeseweg, tj. kasno letweg tretmana, pa je onda zimski tretman prakti~no zakasneo – primedba urednika). Hladni vremenski uslovi sa nekoliko uzastopnih hladnih no}i uslovqavaju maticu na prestanak polagawa jaja. Tri nedeqe kasnije je leglo umaweno ili nestalo, {to je povoqan period za nano{ewe oksalne kiseline nakapavawem na zimsko klube. Otvarawe ko{nice pod takvim hladnim vremenskim uslovima ne uti~e nepovoqno na dru{tvo.

Ponuda polena Nedovoqna ponuda polena u toku leta, recimo tokom velike su{e 2003. godine, uti~e na leglo, tako da se posebno mlada dru{tva kojima nedostaje zaliha polena iz prole}ne pa{e, uzimqavaju sa malo i to starih p~ela. U slu~ajevima gde su dru{tva ipak dovoqno jaka, ovakav nedostatak polena nije relevantan. Suprotan slu~aj je kada dru{tva sa zimskim p~elama sakupqaju polen na jesewoj pa{i (npr. senf i facelija, na poqima zasejanim posle ètve ìtarica), i ta pa{a ne uti~e ni u kom slu~aju na leglo ili na lo{ije zimovawe. Prinos polena u jesewem periodu nije pouzdan pokazateq da }e dru{tva i daqe stvarati leglo. PÊLAR, oktobar 2006.

Osnovna opasnost zaraze nastaje zbog nedovoqne higijene, posebno kod mladog legla. Oni koji vode ra~una o blagovremenoj i redovnoj zameni sa}a, mogu izbe}i ovakvu opasnost. Na `alost, ne shvataju svi p~elari ovaj problem dovoqno ozbiqno.

Pa{a na ~etinarima Kasna pa{a na ~etinarima i stalni prinos velikih koli~ina medqike dovodi do obustave radova na leglu. Ovakav „preokret legla“ ne{to kasnije prati „preokret p~ela“. Na samom kraju pa{e, na osnovu broja p~ela, mo`emo predvideti daqi razvoj dru{tava. Spajawe slabijih dru{tava sa ja~im omogu}uje wihovo uspe{no zimovawe. Skladi{tewe ve{ta~ke hrane za zimu ({e}erni sirup) boqe podnose oja~ana dru{tva i to bez ikakvih problema i negativnih posledica. Takvih problema uop{te ne}e biti ako prihranu blagovremeno dodajemo, od kraja avgusta do sredine septembra. Neposredno pre dodavawa prihrane (ve} u avgustu) treba primeniti dobro deluju}i tretman mravqom kiselinom, radi za{tite zimskog legla od prevelike zaraze varoom. Zbog svog dejstva na zatvoreno leglo, va`no je znati da tretman mravqom kiselinom ima prednost od 12 dana u pore|ewu sa svakim drugim sredstvom.

Recept za uspeh: Jako i zdravo dru{tvo sa dosta prirodne hrane!

445

Vremenski uslovi Lo{a priprema za predstoje}u zimu ne zna~i ujedno i gubitak dru{tva. P~elar je naj~e{}e ka`wen od prirode tek kada su zimski uslovi jako nepovoqni za zimovawe p~ela. Na osnovu analize podataka u Hohenhajmu, gubitak p~ela je naj~e{}e uslovqen lo{im vremenskim uslovima u januaru i februaru. [to su ovi meseci hladniji, utoliko vi{e dolazi do gubitaka p~ela. Pored same temperature, bitne su i temperaturne razlike. ^esta temperaturna kolebawa, smena uobi~ajenih prole}nih temperatura i mraza, kao {to je to bilo tokom zime 2004/2005, {kode posebno slabijim dru{tvima i mogu izazvati gladovawe i pored dovoqnih zaliha hrane. P~ele koje svakodnevno ugiwavaju, u uslovima jakog mraza se sakupqaju na gomilu i zatvaraju leto. U takvim uslovima preporu~uje se {iroko otvarawe leta, a kao za{tita od mi{eva stavqa se re{etka.

Stepen o{te}ewa Jo{ od po~etka istraìvawa, pre 20 godina, stepen o{te}ewa od varoe nije se promenio (grafikon 1). Jedno p~eliwe dru{tvo u toku leta znatno boqe podnosi zaraènost varoom nego u zimskom periodu. I jaka dru{tva je boqe podnose nego slaba. Tako u avgustu jedno normalno dru{tvo sa 20 000 p~ela moè da podnese zarazu sa 10 000 varoa. Ako se blagovremeno primeni tretman protiv varoe, pre po~etka uzgoja legla za zimske p~ele, {to zna~i jo{ u avgustu, dru{tvo moè sasvim normalno da se razvija. Jaka zaraènost letwih p~ela ne uti~e zna-

Zbog jake zara`enosti varoom, dru{tva koja su za kratko vreme izgubila mnogo p~ela, poja~anim stvarawem legla poku{avaju da nadoknade takav gubitak. Na `alost, to je bezuspe{an poku{aj.

446

~ajno na o{te}ewe wihovog legla za zimske p~ele, ako je to leglo pravovremenim tretmanom po{te|eno varoe tokom svog razvoja. Tako|e je veoma zna~ajna ja~ina dru{tva i u septembru. Ja~a dru{tva, sa leglom za zimske p~ele, uspe{no prebrode zarazu sa 5 000 varoa u septembarskom/oktobarskom periodu. Ali, slabija dru{tva u ovom periodu ve} imaju problema sa 2 000 varoa. Dru{tva su najosetqivija u zimskom periodu. U slu~aju da su zimske p~ele zaraène varoom sa vi{e od 10%, moè se ra~unati na wihovo zna~ajno o{te}ewe. Ovakav stepen o{te}enosti zavisi i od toga da li dru{tva u zimskom periodu odgajaju leglo (verovatno se misli na toplije klimate, genetsku predodre|enost ili neke abnormalne situacije â&#x20AC;&#x201C; primedba urednika). Dru{tva tokom zime boqe podnose varou ako ne gaje leglo. Na ovo treba obratiti pa`wu i prilikom selekcije p~ela na toleranciju prema varoi. O{te}ewe zimskih p~ela varoom tokom wihovog razvoja u leglu, vidqivo je tek nakon uginu}a letwih p~ela. êsto takva dru{tva bez ikakvih problema prihvate i prerade prihranom dodatu hranu. Propadawe dru{tava je propra}eno pojavom osaka}enih p~ela.

Zakqu~ak: blagovremeni i kvalitetan tretman! Najve}a gre{ka koja dovodi do gubitaka u zimskom periodu je neadekvatan tretman protiv varoe u periodu pre prihrawivawa. Veliko padawe varoe veoma lako dobija pogre{no tuma~ewe. Nebitno je koliko varoa otpadne, ve} je bitno koliko je varoa preostalo u dru{tvu. Ako varoa padne u velikom broju, a u ko{nici je zapravo ima jo{ mnogo vi{e (samo {to to p~elar ne zna ili ne ume da spozna â&#x20AC;&#x201C; primedba urednika), zimsko leglo je ipak o{te}eno. Zato je veoma va`no da se zaraènost pre tretmana dobro proceni (o tome je P~elar vi{e puta pisao, u skorije vreme u brojevima za jul 2004. na strani 302, kao i za januar 2005. na strani 22 â&#x20AC;&#x201C; primedba urednika) i zatim prate efekti. I druge bolesti se javqaju usled prevelike zaraènosti varoom. Zato se te bolesti nazivaju i sekundarnim bolestima. Kvalitetan tretman varoe uklawa i takve bolesti. P~elar koji varou ima pod svojom kontrolom, nema potrebe za brigom. PÊLAR, oktobar 2006.

ULTRASTR UKTURA I BAKT ER I JSKA I N FEKCI JA P OVR EDA KOJE NAP RAVI VAROA KOD LUTKE P ^ ELE Dr vet. med. Ghazwan Kanbar, Prof. dr Wolf Engels Fäkultat für biologie, Zoologisches institut, Entwicklungsphysiologie, Eberhard Karls Universität, Auf der Morgenstelle 28, 72076 Tübingen, Germany Priredila: Zorica Grego

[teta koju p~elama donosi azijski ektoparazit Varroa destructor je uglavnom posledica zaraènosti doma}ina, lutke p~ele. U poklopqenoj }eliji legla, ènski paraziti prodiru kroz integument doma}ina na pogodnim mestima da bi sisali hemolimfu. Zbog uzastopnog hrawewa majke parazita i wenih potomaka, ovi otvori se drè otvorenim sve do ispred samog imaginalnog presvla~ewa p~ele. Od tog trenutka pa na daqe nastupa zarastawe i tako se spre~ava bakterijska infekcija po{to se odrasla p~ela izlegne iz za{ti}ene sredine (pokrivene }elije legla). Me|utim, na otvorenim povredama oko 15–30% ispitivanih lutki doma}ina otkrivene su kolonije razli~itih bakterija, {to je uglavnom zavisilo od nivoa zaraènosti }elije legla parazitom. Male otvore na integumentu lutke je te{ko otkriti, ali se povrede mogu u~initi vidqivim obeleàvawem specifi~nom bojom. Ultrastruktura povreda na lutkama, kolonije bakterija i proces zarastawa su dokumentovani nizom elektronskih mikrofotografija.

Apis cerana kao posledica transporta p~eliwih dru{tava {irom sveta i p~elarskih projekata u zemqama u razvoju (Matheson, 1993). Danas je varooza glavni problem u p~elarewu sa dru{tvima A. mellifera (De Jong, 1997). Varroa Destructor je porodica nedavno izdvojena od Varroa jacobsoni Oud. (Anderson i Trueman, 2000). @ivotni ciklus varoe se mo`e podeliti na foreti~ku fazu, gde su `enke samo prika~ene na odrasle p~ele, i na reproduktivnu fazu koja se provodi u poklopqenim }e-

Uvod Ektoparaziti iz roda Varroa su poznati kod azijskih medonosnih p~ela, od kojih je poznato devet ìvih Apis vrsta (Koeniger i Koeniger, 2000). Svi ìvotni stadijumi varoa se hrane iskqu~ivo hemolimfom p~ela po{to probu{e doma}ina svojim predwim o{trim pipcima (Smirnow, 1979; Donzé i Guerin, 1994). Takozvana zapadna medonosna p~ela (Apis mellifera), sa 24 podvrste ra{irene {irom Evrope, Afrike i Bliskog Istoka (Ruttner, 1988) je tokom posledweg veka inficirana parazitom Varroa destructor. Do ovoga je do{lo preko kontakata sa srodnom PÊLAR, oktobar 2006.

Slika 1a: Lutka truta starog 16–17 dana sa malim ubodom (strelica) obele`enim tripan-plavom bojom sa trbu{ne strane na drugom trbu{nom segmentu. Slika 1b: Detaq pokazuje da su o{te}ene }elije epiderma uz ivicu povrede upile tripan-plavu boju. Slika 1c: Probu{en otvor na integumentu lutke truta starog 19–20 dana: povreda na po~etku zarastawa, kutikula ve} braonkasta.

447

lijama legla, a u koje ènski paraziti prodiru neposredno pre poklapawa (Infantidis i Rosenkranz, 1988). U jo{ otvorenu }eliju legla, radilice polaù veliku koli~inu hrane za larvu u koju ènke varoe urawaju (Ifantidis, 1988). Posle poklapawa }elije, ove rezerve larva pojede u roku od 5 sati. Parazit se na taj na~in osloba|a i odmah po~iwe da sisa hemolimfu p~ele (Steiner et al, 1994). U fazi posle ishrane larve L5 i tako|e na ispruènoj larvi se hrane ènke varoe koje probijaju jo{ uvek mekanu kutikulu doma}ina na razli~itim mestima (Garrido et al, 2001; G. Kanbar i W. Engels, neobjavqeni podaci). Kona~no probijawe otvora za hrawewe se zatim obavqa tokom presvla~ewa ispruène larve, koje traje samo oko 1 ~as (DonzĂŠ i Guerin, 1994), o~igledno pre sklerotizacije kutikule lutke. Kod lutke truta, gotovo svi probu{eni otvori su sme{teni na trbu{noj plo~ici drugog segmenta trbuha, ali je kod radilice oko ~etvrtina otkrivena na mezotoraksu. Mesto za hrawewe koristi ènka varoe i wen potomak tokom cele faze lutke (G. Kanbar i W. Engels, neobjavqeni podaci). Prvo jaje se ne oplo|uje i razvija se u mu`jaka (Rehm i Ritter, 1989). Oplodwa kod odraslih ènki varoa nastupa u poklopqenoj }eliji legla pre izlegawa p~ele. Povrede od varoe se mogu u~initi vidqivim bojewem tripan-plavom bojom (G. Kanbar i W. Engels, neobjavqeni podaci). Zbog stalnog hrawewa parazita na odraslim jedinkama i nimfama, zacelivawe otvora je spre~eno do nastupawa zarasta448

wa pre imaginalnog presvla~ewa. Razni mikroorganizmi se mogu unositi kroz otvore, iako se retko pokazalo da se vektorski prenose upravo varoom (Wiegers, 1988; BrĂ&#x2DC;dsgaard et al, 2000). Kod otvorene povrede, koja

uvek sadr`i i hemolimfu p~ele, ~esto su otkrivane kolonije bakterija. Recimo, identifikovan je uzro~nik evropske trule`i legla Melissococcus pluton (Kanbar et al, 2002). Prema skorijim posmatrawima, kolaps dru-

Slika 2a: Odrasli trut sa deutonimfom varoe koja sisa hemolimfu na povredi na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta (strelica), tipi~na pozicija uboda `enke varoe tokom presvla~ewa lutke. Slika 2b: Detaqi slike 2a koji pokazuju mu{ku deutonimfu koja se hrani. Slika 2c: Se~waci deutonimfe su uba~eni u male, jo{ uvek nezarasle otvore rane (strelice). Slika 2d: Jo{ jedna gotovo zarasla povreda sa nepravilnim rasporedom }elija epiderma, sa istom pozicijom otvora kao na slici 2c i tako|e na trutu.

P^ELAR, oktobar 2006.

{tva, koji se obi~no de{ava kod evropske medonosne p~ele usled te{ke varooze, uglavnom prate razne, nove kosmopolitske virusne infekcije (BrĂ&#x2DC;dsgaard et al, 2000). Ciq na{e trenutne studije je pra}ewe sudbine

dugotrajnih povreda na lutki, uglavnom SEM analizom. Struktura uboda, bakterijska infekcija rane i weno zatvarawe tokom presvla~ewa odrasle p~ele ili lutke p~ele su dokumentovani po prvi put. Za budu}e studije o

preno{ewu virusa i bakterija, potrebno je detaqno poznavawe nutricionih veza izme|u varoe i p~ele doma}ina.

Materijali i metode Medonosne p~ele i paraziti Kori{}ena su dru{tva krawske rase, koja se gaje na p~eliwaku Univerziteta u Tubingenu. Sve ogledne ko{nice su ostavqene bez kontrole varoe tokom letwe sezone da bi se dobio veliki broj parazita za studiju. Pored toga, uzorci sa}a (koje je sadràlo pokriveno trutovsko leglo koje je kori{}eno za hvatawe ènki parazita) su uzimani iz raznih dru{tava. Zimi je sakupqano leglo iz dru{tava koja su dràna u zatvorenoj prostoriji. Paraziti koji su zarazili na{ p~eliwak su identifikovani kao Varroa Destructor prema molekularnogeneti~kom utvr|ivawu wihovog mitohondrijalnog haplotipa (C. Garrido et al, u pripremi). Uzimani su uzorci legla zaraènog varoom u svim stadijumima razvoja lutke. Starost legla posle polagawa jaja je procewena na najbliì dan prema spoqa{nosti i pigmentaciji.

Slika 3a: Zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta zrele radilice u ovojnici. Slika 3b: Detaq slike 3a pokazuje da je prvi korak u zatvarawu povrede sakupqawe hemocita izme|u sitnih otvora koji se dr`e otvorenim. Slika 3c: Povreda sa leve strane toraksa lutke radilice stare 16â&#x20AC;&#x201C;17 dana, sa kolonijom bakterija. Slika 3d: Detaq slike 3c: kolonija bakterija identifikovanih kao Melissococcus pluton. Slika 3e: Delimi~no zarasla povreda na trbu{noj plo~ici drugog abdominalnog segmenta lutke truta starog 17â&#x20AC;&#x201C;18 dana. Slika 3f: Detaq slike 3e pokazuje inficiranost ove povrede kolonijom jo{ uvek neidentifikovanih bakterija.

P^ELAR, oktobar 2006.

Ozna~avawe bojom i snimawe povreda na integumentu lutke elektronskim mikroskopom Ubodi na medonosnim p~elama koje napravi varoa su u~iweni vidqivim i locirani bojewem tripan-plavom bojom, ~ime su obojene o{te}ene }elije epiderma oko rane (G. Kanbar i W. Engels, neobjavqeni podaci). Isto va`i i za krajwe pro449

bu{ene otvore koje napravi `enka varoe tokom presvla~ewa lutke p~ele. S obzirom da je neobojene ubode te{ko utvrditi, naro~ito u raznim fazama lutke, tretman tripan-plavom bojom se ~esto primewivao da bi lokalizovao povrede koje su kasnije prou~avane elektronskom mikroskopijom (SEM). Razvijena je odgovaraju}a tehnika varirawem procedura fiksirawa. Lutke p~ela su fiksirane u glutaraldehidu (1,0 mM) sa tamponom od kakodilata (pH 7,2) tokom 2 sata, a zatim 2 sata pod vakuumom za boqe prodirawe i pola sata ispirawa u tamponu. Posle postepene dehidratacije u etanolu, primewen je tretman pod CO2 na kriti~noj ta~ki. Sasu{ene lutke su postavqene, poprskane zlatom i paladijumom i povrede su prou~avane elektronskom mikroskopijom (Cambridge Instruments Stereoscan 250 Mk. II).

strani drugog abdominalnog segmenta p~ele doma}ina (slika 1a) i dr`an je otvorenim nekoliko dana (slika 1b), sve do kraja stadijuma lutke. Tokom ovog perioda, pre~nik povrede je pove}an sa 40–60 na 80–120 mikrometara i okru`en je uo~qivijim }elijama (slika 1c). Samo oko ~etvrtina lutki ra-

dilica ima ova stalna mesta za hrawewe sme{tena na toraksu (slike 3c, 4a). Druge lokacije uboda su se javqale samo u 2–3% slu~aja. Zatvarawe povrede je pokrenuto gomilawem hemocita u centru, a ne ingresijom }elija epiderma (slika 2), koja je prime}ena kasnije. Me|utim, ponekad paraziti

Rezultati Tokom po~etnog hrawewa jedne varoe u poklopqenoj }eliji legla, larva doma}ina je probu{ena na razli~itim pozicijama. Ova mala kratkoro~na mesta za hrawewe je bilo te{ko lokalizovati jer mogu brzo da se zatvore zato {to je integument larve, pokriven tankom kutikulom, veoma elasti~an. Samo se u stadijumu ispruène larve broj uboda smawivao, obi~no na dva. Ovi su se obi~no nalazili na {estom abdominalnom segmentu i iznova su kori{}eni za hrawewe ènke parazita. Kona~ni otvor koji ènka napravi tokom presvla~ewa lutke doma}ina je obi~no bio na trbu{noj 450

Slika 4a: Probu{en otvor sa leve strane toraksa (strelica) na lutki radilice stare 16–17 dana. Slika 4b: Ova povreda je duboko probu{ena i dose`e kroz kutikulu u hemocel. Slika 4c: Posle delimi~nog uklawawa kutikule, tri mawe-vi{e zarasle povrede (strelice d–f) su vidqive na drugom abdominalnom segmentu lutke truta starog 21–22 dana sa delimi~no uklowenom kutikulom. Slika 4d: Nekoliko malih otvora je ostalo na jednoj od povreda, ali samo jedan otvor na drugoj -e- i tako|e na tre}oj -f- povredi.

P^ELAR, oktobar 2006.

koji sisaju na nimfama (slika 2b) povredu drè otvorenom ~ak i kod formiranih odraslih jedinki pre rastvarawa ovojnice, naro~ito kod trutova (slika 2a). Oni ubacuju svoje predwe pipke i se~wake u male otvore na integumentu koji su ve} u fazi zarastawa (slika 2c). U ovakvim uslovima, proces zarastawa povrede je ostajao nedovr{en do neposredno pre izlegawa imaginalnog truta (slika 2d). Obi~no nekoliko dana pre izlegawa p~ele, povreda, sada sa smawenim pre~nikom, je bila mawe-vi{e zarasla (slika 3a), iako su neke mawe rupe ~esto jo{ uvek bile vidqive (slika 3b). U ranama na grudima lutke radilice ~esto se razvijaju velike kolonije bakterija (slika 3c) kao i u ubodima na abdomenu lutke truta (slika 3e). Kod ispitivanih otvora su prime}ene razne vrste. Neke od globularnih formi su identifikovane kao M. Pluton (slika 3d), a prona|ene su i neke jo{ neutvr|ene duguqaste vrste (slika 3f). Kod lutki radilica, otvori su nekada otkriveni i na bo~noj strani toraksa (slika 4a). Ove povrede izgledaju kao duboke rupe koje se {ire u mi{i}e koji leè ispod. Naro~ito u slu~ajevima vi{estruke zaraènosti jedne iste }elije legla, otkriveno je nekoliko povreda, obi~no jedna blizu druge na trbu{noj plo~ici na poèqnom mestu za hrawewe drugog segmenta abdomena (slika 4c). âk i tri rupe (slika 4dâ&#x20AC;&#x201C;f) mogu normalno da zarastu do stadijuma zrele p~ele jo{ uvek u ovojnici. Tako je proces zarastawa deo formirawa za~etka imaginalnog integumenta na kraju metamorfoze, ukqu~uju}i sekreciju i sklerotizaciju odrasle kutikule.

Diskusija Zapadna medonosna p~ela je relativno nov doma}in varoe (De Jong, 1997). Ali, originalna doma}a vrsta, A. cerana, je o~igledno toliko blisko srodna A. mellifera (Ruttner, 1988) da je nekoliko puta do{lo do promene me|u vrstama doma}ina bez problema po parazite (Kovac i Crailsheim, 1987). Me|utim, ima posledica kod zaraènih dru{tava A. mellifera (BĂźchler, 1992). Glavna razlika u pona{awu ovog parazita je masovna invazija ènskih parazita u }elije legla radilica, {to dovodi doma}ina u opasnost (Murilhas, 2002), {to je karakteristika koja nikad nije prime}ena kod dru{tava prvobitnog doma}ina (Koeniger et al, 1981; TewarPÊLAR, oktobar 2006.

son et al, 1992). Iako nema poznatih detaqa o odabiru mesta za hrawewe od strane reproduktivnih ènki varoe u poklopqenim }elijama legla truta A. cerana, pretpostavqa se da je izrazito specifi~na lokalizacija uboda, konkretno kod lutki trutova A. mellifera ista kod obe vrste doma}ina. Mali broj uboda i wihovo precizno locirawe smo protuma~ili kao osobinu ènke parazita da ograni~ava eksploataciju doma}ina (Kanbar i Engels, neobjavqeni podaci). Poèqna mesta za hrawewe na nièm abdominalnom segmentu insekata doma}ina su tako|e poznata kod parazita drugih familija (Baker, 1991). Mogu}nost odràvawa redovno kori{}enih otvora za hrawewe osnovni je preduslov za ishranu nimfalnog potomstva parazita. Sa druge strane, to je materinsko razmnoàvawe koje upra`wava samo ènski parazit tokom kratkog perioda presvla~ewa ispruène larve i lutke i ne traje duè od jednog sata (DonzĂŠ i Guerin, 1994). S obzirom da se pokazalo da oko 15â&#x20AC;&#x201C;30% povreda na lutkama koje smo ispitivali sadrì kolonije bakterija, a nije se mogao utvrditi odgovaraju}i stepen mortaliteta, takve sekundarne infekcije o~igledno nisu fatalne po doma}ina. Na{a posmatrawa ukazuju da rano zacelivawe povreda treba da bude mogu}e tokom faze lutke, ali ovo obi~no spre~ava stalno sisawe hemolimfe, ~ime se mali otvori odràvaju ~ak i u toku krajweg procesa zacelivawa. Pre nego {to se imaginalna p~ela izlegne iz svoje }elije legla, koja ostaje poklopqena tokom celog perioda metamorfoze doma}ina i reprodukcije parazita, zatvaraju se sve povrede. Tako se zatvarawe kutikule zavr{ava pre nego {to odrasla p~ela u|e u neza{ti}enu sredinu gnezda i okoline, kada bi otvorene povrede koje je varoa napravila omogu}ile ulazak mnogih patogena. Da li zatvarawe povreda na lutki zavisi ne samo od zgru{avawa hemocita, ve} tako|e i od reakcije imuniteta p~ele doma}ina, ostaje otvoreno pitawe. Indukovana ekspresija apidaecin gena kao konkretan odgovor na bakterijsku i gqivi~nu infekciju preimaginalnih stadijuma p~ele (Casteels et al, 1989) i ukqu~ivawe proteina Apis dorsal u odgovaraju}u signalnu kaskadu (Fan, 2001) jo{ nisu prou~eni u kontekstu zarastawa povreda koje varoa napravi na integumentu lutke. 451

VI[ENA M EN SKA MR E@ASTA P ODWA^A

Zoran Petrovi} 18310 Bela Palanka Ul. 11. oktobar br. 13 (018) 856-543 (063) 360-323 zokip@sezampro.yu

S obzirom da nosi celokupnu te`inu ko{nice, podwa~a mora da ima odgovaraju}u ~vrsto}u, naro~ito kod sele}eg p~elarewa. Pored toga, dobra podwa~a u kombinaciji sa zbegom mo`e da olak{a ve}i deo poslova na p~eliwaku. Kad sam odlu~io

da izradim podwa~u sopstvene konstrukcije to sam imao u vidu. Veliki broj profesionalnih p~elara p~elari sa klasi~nom podwa~om. Me|utim, {to se ti~e sakupqawa polena i lake kontrole opadawa varoe (prirodno ili od prepara-

ta) apsolutna prednost je na strani mre`aste podwa~e. Pogotovu je mukotrpno sakupqawe polena spoqnim hvata~ima â&#x20AC;&#x201C; postavqawe hvata~a, privikavawe p~ela, ~e{}i odlasci na p~eliwakâ&#x20AC;Ś Sa postoje}im re{ewima mre`aste podwa~e nisam bio zadovoqan uglavnom zbog cene ili komplikovanosti izrade, nedovoqne ~vrsto}e ili na~ina sakupqawa polena. Cenu podwa~e sam poku{ao da smawim pove}awem funkcionalnosti, a ~vrsto}u originalnim re{ewem konstrukcije.

Konstrukcija podwa~e Osnovni delovi podwa~e su: dve bo~ne stranice visine 85 mm, predwa i zadwa stranica (koje su razli~ite visine) i ram ì~ane mreè (slika 1). Svi ovi delovi su me|usobno spojeni u kompaktnu celinu. Spoj stranica na uglovima podwa~e, kao i wihov spoj sa ramom ì~ane mreè vidi se na slici 1. Ovakva drvena konstrukcija obezbe|uje izuzetnu ~vrsto}u podwa~e. @i~ana mreà je sa okcima 3Ă&#x2014;3 mm. Kao {to se vidi ova podwa~a ne poseduje poletaqku. O tome je ve} pisano u P~elaru. U bagremovoj pa{i sam skinuo poletaqke kod polo452

P^ELAR, oktobar 2006.

blu drveta, bilo u steni), bez ikakve horizontalne poletaqke. Kod ove podwa~e poletaqku je zamenila predwa stranica podwa~e (vertikalna povr{ina ispod leta), {to se vidi na slici 1, kao i na fotografijama. Prilikom testirawa podwa~e imao sam utisak da je laknulo p~elama, a laknulo je i meni jer ne moram vi{e da vodim ra~una o poletaqci. Regulator leta je letvica sa izrezanim zimskim i letwim letom. U bagremovoj pa{i leto je {irom otvoreno.

Konstrukcija hvata~a polena vine dru{tava i bio odu{evqen kako su p~ele nepogre{ivo poga|ale leto bez poletaqke. Uo~io sam da kod ko{nica bez poletaqki prilikom sletawa, p~ela u jednom momentu bude malo ispod visine leta, da bi u slede}em momentu pogodila leto ili eventualno predwu stranu ko{nice. Kod ko{nica sa poletaqkom na tom putu se ispre~i poletaqka gde je p~ela prinu|ena da sleti, a potom â&#x20AC;&#x17E;pe{iceâ&#x20AC;&#x153; da u|e u ko{nicu. Ovo se jo{ boqe videlo kod rojeva privremeno sme-

Prilikom konstrukcije hvata~a polena osnovni zahtev je bio jednostavnost izrade i jednostavnost postavqawa odnosno upotrebe. Na slici 1 i na fotografijama se vidi da je hvata~ polena izra|en od par letvica,

izme|u kojih je postavqena plasti~na re{etka hvata~a koja mo`e da se okre}e oko svoje gorwe ivice. Na taj na~in je omogu}eno da se vr{i sakupqawe polena u polo`aju 1, odnosno da se prekine sa sakupqawem po-

{tenih u transportne kutije, gde je leto otvor pre~nika 18 mm i gde p~ele tako|e nepogre{ivo poga|aju sami otvor. Problem se lako sagledava ako se samo podsetimo prirodnog stani{ta p~ela. Hiqadama godina p~ela ulazi u otvor koji se skoro uvek nalazi na vertikalnoj povr{ini (bilo u stalena postavqawem re{etke u polo`aj 2. Cela konstrukcija hvata~a je postavqena na komadu lesonita koji ima ulogu da spre~i provla~ewe p~ela kroz re{etku prilikom izlaska iz ko{nice, kao i da spre~i padawe truwa i delova uginulih p~ela u polen. Hvata~ P^ELAR, oktobar 2006.

453

se jednostavno postavqa uvla~ewem kroz leto, nakon skidawa letvice regulatora leta. Tom prilikom re{etka hvata~a sama zauzima poloàj 1 (slika 1). Vreme postavqawa je maksimalno dvadesetak sekundi i istog momenta po~iwe skidawe polena. Nema privikavawa p~ela jer leto ostaje apsolutno na istom mestu. Na levoj i desnoj strani hvata~a su postavqene ì~ane beàlice kroz koje p~ele izlaze iz ko{nice. Da bi uo~ile svetlost od spoqa, u lesonitu su izrezani otvori (slika 1), i za kratko vreme p~ele

po~iwu da koriste beàlice. Rad p~ela se odvija kao da se ni{ta nije dogodilo. U prvobitnoj verziji hvata~a beàlica je bila postavqena iznad lesonita na sredini leta, kao {to je bilo opisano u nekom od brojeva P~elara. Prilikom probe desila se tragikomi~na situacija. Naime, p~ele nikako nisu htele da prolaze kroz re{etku hvata~a, ve} su se gomilale na letu i ubrzo su po~ele, prave}i mali grozd, da ulaze u ko{nicu kroz ì~anu beàlicu namewenu izlazu p~ela. Jo{ ve}e razo~arewe bilo je to kad sam primetio da p~ele iz ko{nice izlaze kroz re{etku hvata~a, a ne kroz beàlicu. Tada sam odlu~io da beàlicu postavim u stranu, ujedno sam preradio hvata~ da svi delovi budu ispod lesonita i izrezao otvor u lesonitu (slika 1). Slede}eg dana je situacija bila izvanredna, kao {to je i opisano. Ukoliko èlimo da prekinemo sakupqawe polena za neko vreme, re{etku hvata~a postavqamo u poloàj 2 (slika 1). To se radi jednostavano, p~elarskim noèm podignemo re{etku hvata~a i ispod we postavimo letvicu 10Ă&#x2014;10 mm koja je zadràva u poloàju 2 i p~ele bez provla~ewa ulaze u ko{nicu. Kad èlimo prikupqawe polena, pomenutu le454

tvicu samo izvu~emo i re{etka hvata~a zauzima polo`aj 1. Kada je van upotrebe, hvata~ se nalazi u zbegu ili pod krovom ko{nice, obzirom da je wegova visina svega 26 mm.

Fijoka podwa~e Fijoka je ura|ena od ~etiri letvice {irine 40 mm. Povr{ina fijoke je ista kao i unutra{wa povr{ina podwa~e. Dno fijoke je ura|eno od livene plasti~ne mreè sa okcima 1 mm. Fijoka se izvla~i sa zadwe strane podwa~e. Ne mora da ima nikakvo dodatno vo|ewe, obzirom da se nalazi izme|u bo~nih stranica podwa~e, a dimenzionisawe je izvr{eno tako da se i fijoka oslawa na postoqe ko{nice. Po dubini, fijoka je ura|ena za 10 mm kra}a od unutra{we mere ko{nice, {to }e joj omogu}iti jo{ jednu funkciju, prilikom prihrawivawa za dopunu rezerve hrane. Osnovna funkcija fijoke je sakupqawe polena, koji propada kroz mreù podwa~e. Obzirom na veli~inu fijoke, cirkulaciju vazduha kroz obe mreè, kao i to da je potpuno za{ti}ena od ki{e, ne moramo svaki dan da odlazimo na p~eliwak u vreme skidawa polena. Pored ovoga fijoka ima i funkciju da onemogu}i dolazak p~ela tu|ica na mreù podwa~e i direktan kontakt sa p~elama u ko{nici, {to i te kako ima uticaja na prinos meda u tihoj livadskoj pa{i, kao i na mogu}nost dobrovoqne tihe grabeì koja se izgleda ponekad odvija preko mreàste podwa~e. U zimskom periodu na dnu fijoke se nalazi novinska hartija na koju pada truwe od vo{tanih poklop~i}a. Obzirom da je izvla~ewe fijoke lako i jednostavno, ~e{}om zamenom novinske hartije postiè se izvanredna higijena ko{nice.

Fijoka podwa~e u kombinaciji sa zbegom Postoji jo{ jedna dobra mogu}nost kori{}ewa fijoke u prihrawivawu p~ela u velikim obrocima, za dopunu rezervi hrane. P~elari koji nemaju Milerove hranilice obi~no se dovijaju sa raznoraznim plasti~nim posudama ili {erpama u zbegu, {to predstavqa dodatni izdatak i rad u dono{ewu i odno{ewu tih posuda. Fijoka nam se nalazi pri ruci, a radi se u kombinaciji sa zbegom, ili u nedostatku zbega sa praznim polunastavkom. Fijoka se postavqa u zbegu direktno na satono{e (slika 2), a onih 10 mm koliko je kra}a od unutra{we mere ko{nice omogu}ava prolaz p~elama. ObziP^ELAR, oktobar 2006.

rom da je dno fijoke mreìca, pre sipawa sirupa preko fijoke se postavqa obi~na plasti~na folija, koja mora da prelazi stranice fijoke. Na ovaj na~in smo dobili hranilicu zapremine skoro 7 litara. Obzirom da su ko{nice obi~no nagnute napred, sipawem do 3 centimetra visine staje oko 5 litara sirupa. U avgustovskom prihrawivawu, kod dru{tava koja nemaju hrane, dovoqno je sipati tri puta po ~etiri litra, koliko otprilike prose~no dru{tvo preuzme za jednu no}. Stavqawem jedne {ake obi~ne slame preko sirupa, sigurno spre~avamo davqewe p~ela. Ovo se moè uraditi i komadom stiropora, po 10 mm mawim od unutra{wih mera fijoke, koji bi uvek stajao u zbegu. Zimi zbog utopqavawa, leti zbog velikih vru}ina. Zbeg se radi od ~etiri stranice visine 85 mm kao i kod podwa~e, {to upro{}uje celokupnu izradu ko{nice. Ako u zbegu postavimo plasti~nu mreù preko satono{a, dimenzija spoqnih mera ko{nice, poklopna daska postaje suvi{an deo. Pored izbacivawa poklopne daske, na ovaj na~in smo dobili i stalni hvata~ propolisa, obzirom da p~ele lepe otvore na mreìci. Kad èlimo da skinemo propolis, mreìcu jednostavno smotamo u rolnu i stavimo u zamrziva~. Posle nekoliko ~asova mreìcu ispravimo, ~ime dobijamo ~ist propolis. Prilikom prihrawivawa p~ela, ovu mreìcu pomerimo za desetak milimetara unazad, ~ime otvaramo prolaz p~elama i ujedno {titimo mreìcu fijoke kako i wu p~ele ne bi zatvorile propolisom. U slu~aju potrebe intervencije poga~om u zimskom periodu, skidamo samo krov i PÊLAR, oktobar 2006.

pomeramo plasti~nu mreìcu. Za ovu operaciju potrebno je da mreìcu ise~emo u obliku slova P (vidi fotografiju). Uznemiravawe p~ela skidawem poklopne daske je izbegnuto. Kad nema poga~e p~ele same zalepe propolisom ise~eni deo mreìce. Utopqavaju}i materijal je iznad mreìce (stiropor). Kad se radi o novinskoj hartiji, u zimskom periodu moè da se stavi i ispod mreìce, direktno na satono{e, kako bi se izbeglo stvarawe prekomerne vlage. U prole}e novinska hartija ide iznad mreìce. Prilikom seobe p~ela, mreìca ide preko zbega, a ispod krova. Kad smo ve} kod zbega i prihrawivawa, stimulativno prihrawivawe moè da se vr{i plasti~nim fla{ama od 1,5 litara, o ~emu je pisano u P~elaru. Mreìca u zbegu se tako|e pomera unazad i preko we dolazi plasti~na fla{a puna sirupa na ~ijem dnu je izbu{eno nekoliko rupica. Broj rupica zavisi od toga za koliko dana ho}emo da p~ele preuzmu {e}erni sirup. Ovo je relativno jednostavna i funkcionalna podwa~a, dobre ~vrsto}e. Nema `lebova i klinova, po kojima klizi lesonit ili ram sa mreìcom, {to obi~no vremenom postane problem pri izvla~ewu i uvla~ewu. Lako je i jednostavno prikupqawe polenovog praha. Nema poletaqke. Postoji mogu}nost prihrawivawa u velikim obrocima, ~ime prestaje potreba za Milerovom hranilicom i poklopnom daskom uop{te. ^vrsto}a, funkcionalnost i izbacivawe pojedinih delova ko{nice, ~ine ovu podwa~u jeftinim i solidnim re{ewem. 455

UP OTR EBA I KOR I[] EWE PAR N I H TOP I ON I KA P R I TOPQEWU P ^ ELI WEG VOSKA Dragutin Gaji} Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, gdguta@hotmail.com

Ako poku{avate da èqe utkate u svoje mogu}nosti, onda svakako ne}ete mo}i da pobegnete od draèsne lepote koju jo{ uvek ~uva p~eliwi vosak. Naime, {ta je zapravo p~eliwi vosak? Vosak p~eliwi je produkt vo{tanih `lezda p~ela radilica kojim one izgra|uju vo{tano sa}e. Hemijski sastav mu je veoma sloèn. Prema Temnovu (1966) p~eliwi vosak sadrì 15 razli~itih hemijskih jediwewa koja se mogu svrstati u tri grupe: slobodne masne kiseline (13,5–15%), esteri (70,4–74%), vi{i ugqovodonici (12,5–15,5%). îst vosak sadrì i oko 0,03% mineralnog ostatka. Boja voska prilikom stvrdwavawa vo{tanih ogledalaca je bela, ali pri izgradwi sa}a u wemu se rastvara propolisna smola, koja sadrì bojenu materiju hrizin, od koje vosak dobija ùtu do naranxastu boju. Ponekad moè da ima zelenkastu boju. Od dugog i jakog zagrevawa, kao i od topqewa u gvozdenim, aluminijumskim i bakarnim sudovima, vosak potamni i ~vrstina mu opadne, usled ~ega i vo{tane osnove od takvog voska imaju smawenu ~vrstinu. Tamno je obojen i vosak od starog, pocrnelog sa}a u kojem je negovano leglo. Zato, vosak dobijen u sun~anim topionicima je uvek ~istiji i svetliji od voska dobijenog ce|ewem na drugi na~in. îst vosak nema ukus, ali ima prijatan miris meda, koji poti~e od eteri~nih uqa prenesenih preko polena sa odgovaraju}ih medonosnih biqaka. Rastopqen vosak ima ja~i miris od stvrdnutog. Ako prilikom topqewa u vosak dospe propolis, dobijeni vosak miri{e na propolis i ima nizak koeficijent ~vrstine, zbog ~ega je nepogodan za izradu vo{tanih osnova. Fizi~ko-hemijski kvalitet p~eliweg voska zavisi u najve}oj meri od na~ina topqewa istog. Za topqewe 456

p~eliweg voska qudi su od samog saznawa za wega koristili razli~ite naprave (kao i danas). Jedan od na~ina koga sam i ja od skora prihvatio posle mnogo toga ranije kori{}enog je topqewe p~eliweg voska u prototipu ameri~kog parnog topionika na drva, struju ili gas, za ramove. S obzirom da P~elarska kompanija „ROJ“ iz Trstenika proizvodi i druge parne topionike, a neke od wih sam i koristio pre no {to sam se odlu~io za parni topionik na drva, opisa}u ih, sve radi potpunijeg uvida. Elektri~ni parni topionik okrugli, zapremine 35 litara, ima prikqu~ak na mreù od 220 V, greja~ od 2 kW (9), termoregulator temperature vode u zidovima topionika, posudu za vo{tinu ili voskovarinu. Pre svake wegove upotrebe, obavezno napuniti zidove duplikatora do vrha vodom, kroz otvor 5, pa ukqu~iti u mreù. Nakon svakog sata rada napuniti duplikator vodom. Bez vode greja~i }e pregoreti. Voda u duplikatoru se tro{i isparavawem. Slavinu za oticawe voska (7) otvoriti tek kada se pojavi para na poklopcu za puwewe duplikatora vodom (5). Slavinu otvoriti samo toliko da moè da isti~e vosak. Potpunim otvarawem slavine, smawujete temperaturu

P^ELAR, oktobar 2006.

unutra{wosti duplikatora, a time i usporavate topqewe voska. Plo~u za pritiskawe vo{tine, postaviti ispod poklopca (3), koji nakon stavqawa vo{tine u perforirano cedilo (6), dobro zabravite (3), da ispod wega ne izlazi para i sa navrtkom (4) ne vr{iti pritisak na vo{tinu sve dok iz duplikatora isti~e vosak. Kada se zavr{i prirodno istakawe voska iz vo{tine pod uticajem pare i na slavini izlazi samo para, zapo~eti sa postepenim zavijawem navrtke (4) na presi i ce|ewem voska pod pritiskom (ukoliko izvr{ite pritisak i gwe~ewe vo{tine pre prirodnog isticawa voska pod uticajem samo vodene pare, u duplikatoru se stvara kompaktna struktura, iz koje je kasnije te{ko odvojiti vosak). Dobro je da se vosak iz duplikatora ista~e u posudu sa vodom, koja treba dodatno da isfiltrira vosak. Elektri~ni parni topionik za ramove prima pet ramova sa izgra|enim osnovama. Postupak je isti kao i za duplikator, samo {to se sav vosak otopi prirodnim putem, delovawem vodene

pare i bez pritiska. Nakon isticawa voska, skinuti poklopac (2), izvu}i ramove jedan po jedan, udarcima rama o tvrdi predmet istresati otpad sa rama dok je jo{ vru}e. Topionik parni na drva za ramove, koristi se isto kao i prethodno opisani samo {to se umesto elektri~ne energije koriste ~vrsta goriva ili gas. Va`no je napomenuti P^ELAR, oktobar 2006.

da pre po~etka rada ili ponovne upotrebe treba obavezno naliti vode, jer bez we mogu da vam pregore greja~i i bez we topionici ne funkcioni{u. Va`no je tako|e upozoriti da pre pu{tawa u rad treba proveriti ispravnost ure|aja, naro~ito elektro ure|aja za proizvodwu pare bez pritiska. Ure|aj mora biti propisno umreèn sa uzemqewem. Topionik parni na drva sve ovo prethodno ne traì, daleko se brè i efikasnije radi i ono {to je najva`nije iskqu~eni su tro{kovi elektri~ne energije i transporta ramova na za to pogodno mesto. Samo na ovaj na~in isce|eni

vosak je kvalitetan i tek tada ima {iroku primenu. On je jo{ i danas nezamenqivi materijal za izradu vo{tanih osnova za potrebe p~elarstva. 457

Sem toga, koristi se za impregnirawe kablova, tkanina, koè i drveta u proizvodwi boja za obu|u, parketnih masti i linoleuma, u metalolivarstvu, za galvanske i skulpturne odlivke, u gravirawu stakla, u hemijskoj i opti~koj industriji, u kozmetici za spravqawe kremova i {minke, vojnoj industriji, za polirawe auta, kao i u drugim proizvodwama. Vosak, isto tako, ima primenu u spravqawu lekova i flastera za le~ewe furunkula, tuberkuloze koè i drugih ko`nih oboqewa. U nekim zemqama se spravqaju vitaminizirane vo{tano medne bombone koje skidaju zubni kamenac, u~vr{}uju desni i poja~avaju lu~ewe pquva~ke i èluda~nog soka, ~ime se poboq{ava razmena materija. Samo parni topionici mogu da obezbede kvalitetan prirodni vosak, da izvr{e dezinfekciju rama i ìce, jer je temperatura iznad 120 째C.

TOP I ON I K 100% Aleksandar Bikar, Ul. Mitropolita Stratimirovi}a br. 43, 21205 Sr. Karlovci (021) 881-656, (063) 562-428, albi@teamnet.ws

Ovaj topionik topi apsolutno sav vosak bez ostatka i to za veoma kratko vreme (od 10 do 15 minuta za {ar`u od 10 ramova sa}a). Kod nas i u svetu postoji bezbroj tipova topionika i ve}ina tj. 99% ne zadovoqava po procentu isce|enog voska, po komplikovanosti rada, po vremenu trajawa topqewa ili po potro{wi energije. Taj problem je mu~io i mene mnogo godina dok u prole}e 2002. godine nisam do{ao na spasonosnu ideju da ramove postavim u topionik isto onako kako oni stoje u ko{nici. Vi{e se ne mu~im jer sve funkcioni{e perfektno. Sve je zasnovano na jednostavnoj ~iwenici da su

458

}elije sa}a postavqene pod uglom jedna prema drugoj i da izme|u dve strane sa}a postoji satna osnova. Upravo taj me|uprostor je u stvari vosak koji sav iza|e, jer nema mogu}nosti da u|e u }eliju kokona odakle ga je nemogu}e izvaditi ~ak i presom jer je kokon ~vrsta ~a{a koja ne propu{ta vosak. Zna~i, vosak je 100% isce|en i nalazi se u posudi sa vodom. Topionik je bio izloèn na Savetovawu p~elara u Novom Sadu 2004. godine i izazvao je veliko interesovawe, ali je do danas napravqeno samo nekoliko primeraka (Ku~ani na Zlatiboru, Sremski Karlovci 2 komada, Aleksinac) jer svi ve} imaju neki topionik i svoj sistem za pa}ewe. A moè boqe. Evo kako. Topionik je izra|en od crnog lima debqine 2,5 mm ili 3 mm (od prokrona je nepovoqno za prenos toplote) PÊLAR, oktobar 2006.

prema dimenzijama datim na crteù. Poklopac mora da dihtuje tako da para moè da izlazi samo na cev (lulu) koja iz tacne sprovodi vosak van topionika. Otvor na topioniku kroz koji viri lula tako|e se zatvara gumenim dihtungom (gumeni prsten od unutra{we gume kamiona) koji slobodno stoji na luli i sluì kao sigurnosni ventil. Na taj na~in para greje lulu da se vosak ne stvrdne u woj s obzirom da je van toplog dela ure|aja. U topionik treba usuti 30 do 35 litara po mogu}nosti tople vode i postaviti butanski ili gasni gorionik ispod i sa~ekati da voda provri. Veoma je bitno podesiti vatru tako da voda stalno vri, ali ne prejako nego sredwe jako. Ako se ovako napravqen topionik jo{ izoluje sa 1 cm tvrde presovane staklene vune i tankim alu-limom spoqa onda je to posuda sli~na termos boci koja u radu {tedi energiju. U tako pripremqenom i poklopqenom topioniku temperatura je preko 105 째C, pa je izvr{ena i dobra dezinfekcija voska i ramova parom u trajawu od PÊLAR, oktobar 2006.

10 minuta za koje vreme u proseku iscuri vosak iz jedne {arè topqewa. Svakih 12 do 15 minuta mewati ramove za topqewe u korpi iz koje se uvek mora izbaciti i dro`dina (kokoni) iz prethodne {arè. Posle dve do tri {arè topqewa treba dodati 2 litra tople vode, tj. doliti vodu koja je isparila. Upozoravam da je pre stavqawa ramova u topionik poèqno da se skine propolis, jer on potpuno pocrni na drvetu ako se ne skine. Posle topqewa voska ramovi se po potrebi mogu iskuvavati u topioniku. Izvadi se tacna i perforirana korpa za ramove, a rupa kroz koju izlazi lula zatvori sa {rafom koji na obe strane zida topionika ima metalnu platnu i gumeni dihtung pa se zavrne i tako zatvori rupu. Napuni se do vrha i u vodu sa sodom se stavqa korpa sa po 10 ramova koje drè dve ìce za autogeno varewe sa dve kukice na krajevima koje se udenu u perforaciju korpe (sli~no savijenoj armaturi za betonirawe). Kao i kod drugih sistema iskuvavawa, treba skidati prqav{tinu koja ispliva na povr{inu vode da se ne bi hvatala na ramove prilikom va|ewa. Za rad su potrebne samo gumene ili ko`ne rukavice, jer je sve toplo od pare, i {iroka {pahtla za skidawe delova kokona koji se zalepe na unutra{wost korpe gde stoje ramovi, kao i za sakupqawe truwa koje se taloì u tacni za vosak. Najboqe je ako se naprave dve perforirane korpe od crnog lima (mlinsko sito, rupe do 2,5 mm), koje se naizmeni~no mewaju. Dok je jedna u topioniku druga se ~isti i puni sa novih 10 ramova. Nadam se da }e se svi p~elari sna}i u izradi ovog jedinstvenog topionika i biti zadovoqni wegovim u~inkom.

459

SVE NA[E IZLO@BE

Ing. Vlastimir Spasi} Bulevar Nemawi}a br. 98/12, 18000 Ni{, (018) 531-754, (063) 8778-466

Na jesewem pragu smo. A jesen je vreme p~elarskih manifestacija, koje se, pod razli~itim nazivima, organizuju u skoro svim ve}im mestima u Srbiji. Nesumwivo je da one imaju svoj ciq i opravdawe. Sadràji manifestacija su pored izlo`beno-prodajnog i obrazovni, ekolo{ki, kulturni pa i humani. Da li su time ostvarene sve mogu}nosti? Dosada{wa iskustva pokazuju da na{e p~elarske manifestacije samo delimi~no ostvaruju svoj ciq. Izlaga~i su uglavnom zadovoqni prodajom nekoliko desetina, na pojedinim izlo`bama i po nekoliko stotina kilograma meda. Naravno, pod uslovom da od strane pojedinih organizatora nije nametnuta nelojalna konkurencija, protivzakonitom zabranom izlagawa pojedinih vrsta meda. Kupci doma}i, uglavnom poznati. Prodaja iskqu~ivo na malo. Da li ovaj vid prodaje moè da zadovoqi p~elare u Srbiji, da li im obezbe|uje pokrivawe ulagawa i izvesnu stopu profita? Sasvim sigurno ne. P~elari u Srbiji u pogledu plasmana p~eliwih proizvoda, upu}eni iskqu~ivo na doma}eg kupca i trì{te, iz godine u godinu uve}avaju zalihe i ~ekaju boqe dane. A boqi dani, u uslovima ograni~ene kupovne mo}i doma}eg potro{a~a i wenog daqeg pada, nikako da do|u. O~i uprte u inostranog kupca i trì{te vide nadu da bi tek izvozom moglo da krene na boqe. A strani kupac nikako da do|e. Ne dolazi, jer ga i ne zovemo. @ivimo u starim uverewima da to treba da uradi neko drugi umesto nas. Varamo se. Mi p~elari sami moramo da ga pozovemo. Na po~etku spomenute p~elarske manifestacije prava su prilika da iz inostranstva u goste pozovemo predstavnike multinacionalnih kompanija, veletrgovce, distributere, pakere i druge u svetu vode}e trgova~ke poslenike. Mi moramo prvi zapo~eti pregovore sa wima, prezentovati im na{e resurse i kva460

litet proizvoda. Takvi pregovori ~esto traju dugo, po nekoliko meseci, mo`da i godina. Ali je tako to u poslovnom svetu. Strani kupac posmatra vas, va{ proizvod, va{e okruèwe. Ispituje sposobnost da izdrìte konkurenciju u pogledu cene, asortimana i kvaliteta proizvoda, uvozno-izvozni reìm, konzistentnost na novom trì{tu i jo{ mnogo toga. Za sve ovo potrebno mu je vreme i da mu se pruì prilika. Na{e eventualno pozicionirawe na probirqivom zapadnom trì{tu traì idejnost, upornost, poslovnost i znatna ulagawa. Nijedno trì{te nije daleko, ako dobavqa~ ima dobar proizvod, menaxment i marketing, ako je pouzdan partner koji isporu~uje robu obe}anog kvaliteta u ugovorenim rokovima. Moja iskustva iz susreta sa p~elarskim poslovnim svetom, pre svega u Dablinu (Republika Irska) na Kongresu Apimondije 2005. godine, ali i u nekoliko drugih prilika uveravaju me da imamo {anse. Sliku o na{im mogu}nostima i naravima, stvorenu u nekom ranijem periodu, a koja ni malo nije ruì~asta, moramo sami da mewamo. Sve na{e izlo`be su prava {ansa za to.

P^ELAR, oktobar 2006.

Pi{e: Petar @. \ergovi}

P ^ ELE TR EBA VOLETI KAO I ^LAN OVE P ORODI CE Predrag Spasi} iz sela Popovac (nedaleko od Ni{a) veliki je zaqubqenik u p~ele i p~elarstvo. Po~eo je da p~elari pre dvadesetak godina i sada ima u velikom vo}waku pored ku}e 110 DB ko{nica i oko 35 nukleusa sa po sedam ramova. Zaposlen je na èleznici. U radu oko p~ela pomaè mu supruga Sneàna, za koju kaè da mu je i desna i leva ruka i sinovi Aleksandar i Nenad, studenti tre}e i ~etvrte godine Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Postao sam p~elar – kaè Predrag – po nagovoru kolega sa èleznice. Od prvih dana zavoleo sam p~ele. Do|em ku}i sa posla i prvo svratim u p~eliwak, sednem i pratim kako p~ele rade, a tek zatim odem u ku}u. Sinovi mali, pitaju me: A ti tata, najpre ide{ da vidi{ decu koja donose med, pa tek onda do|e{ da vidi{ nas! Pravi p~elari vole p~ele, a takav sam i ja. Pri~ale su mi kolege sa posla – nastavqa Predrag – da su wihovi preci zaposleni na èleznici imali znatno povoqnije uslove p~elarewa. Bilo je vi{e pa{a, mawe p~eliwih bolesti, a seoba p~ela na pa{e izme|u dva svetska rata bila je regulisana Zakonom. Zaposleni na èleznici imali su 50% popusta za prevoz, a p~ele su prevoène prioritetno. U Ni{u je 1938. formirana @elezni~ka p~elarska zadruga, koja je snabdevala p~elare ko{nicama i ostalim priPÊLAR, oktobar 2006.

borom, kreditom na deset meseci. To je imalo veliki uticaj na razvoj p~elarstva me|u èlezni~kim radnicima i uop{te na sele}e p~elarewe. Pred drugi svetski rat i nakon wega, na prostorima Si}eva~ke klisure koncentrisano je na hiqade ko{nica iz raznih krajeva radi iskori{}avawa pa{e medonosne àlfije. Jesen, zimu, prole}ni razvoj na vo}noj pa{i i prvi rascvetali bagrem iskori{}avam u Popovcu. Na drugu bagremovu i livadsku pa{u selim 80 dru{tava u vi{e predele (Bojanine vode – Gorwa Studena), na obronke Suve planine. Tako radim preko deset godina, koriste}i svake godine tri pa{e. Imam dobrog prijateqa ~iji kamion pla}am medom i koji mi pomaè u selidbi. Osnovni ciq svih prole}nih radova je da pripremim dru{tva optimalne snage. Samo jaka i zdrava dru{tva, sa kvalitetnim maticama i dovoqnim prostorom i ventilacijom iskoriste pa{u i ostvare dobre prinose. Ovo zvu~i kao fraza, ali to nikako nije. Vodim evidenciju o maticama koje sam odgajam. Drugi uslov za razvoj kvalitetnih zajednica je prirodna hrana (med i polen), koje ne sme biti mawe od 15 kg u ko{nici. Kvalitetne matice i prirodna hrana uvek obezbe|uju dobro zimovawe i prole}ni razvoj. U neposrednoj pripremi dru{tava za iskori{}avawe pa{a, svaka zajednica mora da ima najmawe 8 satova sa leglom, puno plodi-

461

{te i jedan polunastavak sa p~elama. Ako nema, vr{im dopunu iz nukleusa. Odli~no razvijene nukleuse sa kvalitetnim maticama preme{tam u normalna DB plodi{ta. Nukleuse koristim i za rojewe, gradwu sa}a i odgajawe matica. Na pa{i sve ko{nice imaju po 2 do 3 medi{ta sa devi~anskim sa}em, odvojena mati~nom re{etkom od plodi{ta. Ramovi u medi{tima su sa produbqenim }elijama. Berba meda kre}e se godi{we oko 50 kg po ko{nici, mada }e ova, 2006, biti medonosnija. Rekordna je bila 2000. godina kada sam sa obe bagremove i livadske pa{e imao prose~an prinos po dru{tvu od 72 kg meda. Kao i ostali p~elari, i Predrag spomiwe na{u nedovoqnu organizovanost za plasman meda, mada ima stalnih kupaca ~iji se broj uve}ava. Na p~elarskim manifestacijama i pija~nim tezgama Predragov med je tra`en. Etikete na teglama pored ostalog imaju oznaku „Eko med“, a prisutan je i sertifikat o kvalitetu.

Na svim ko{nicama ima duboke podwa~e sa mreàma, {to mu pomaè da kontroli{e nivo zaraènosti varoom. To obavezno ~ini krajem jula i po~etkom avgusta, kada matice prestaju da polaù jaja u trutovske }elije. Varoa se seli u p~eliwe leglo i na p~ele. Drugi period obavezne kontrole je po~etkom prole}a, neposredno pre po~etka polagawa jaja od strane matice u trutovske }elije. Tretira timolom i Perizinom kada utvrdi zaraènost preko tolerantnog praga. Posledwih godina vr{i obavezno tretirawe svih dru{tava oksalnom kiselinom u novembru. Predrag je veliki drug, dobar doma}in, primeran suprug i otac. Dobitnik je vi{e priznawa u Dru{tvu p~elara „Matica“ iz Ni{a, priznawa na p~elarskim manifestacijama za kvalitet meda i drugih p~eliwih proizvoda. Dodeqena mu je Zahvalnica SPOS-a, ali je i nosilac Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~elar.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA OKTOBAR Dejan Krecuq

Mada se ve} po~etkom septembra mogla videti poneka iznova ocvetala vo}ka, a u ko{nicama obiqe propolisa kojim su sve rupice pozatvarane, {to moè biti naznaka rano dolaze}e i o{tre zime, prema predvi|awima meteorologa oktobar }e karakterisati relativno blago vreme povoqno za okasnele radove na p~eliwaku. Ve} koliko u prvoj dekadi o~ekuje se lepo, suvo i toplo vreme sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati oko osmog i dnevnim oko dvadesetog podeoka Celzijusove skale. Posle Vi{wa kratkotrajnog zahla|ewa o~ekuje se jo{ jedan prodor toplog vazduha, procvetala a ako se ostvari predvi|awe da }e u 16. septembra prvoj polovini meseca biti samo ~etiri ki{na dana, takvo po drugi put vreme u svakom pogledu pogodova}e i p~elama i p~elarima. ove godine! Ni u drugoj polovini meseca ne o~ekuje se zna~ajnije pogor{awe vremena, jedino {to }e temperatura lagano opadati kako se bliì kraj meseca. Kratkotrajno otopqewe u zadwoj sedmici treba neizostavno iskoristiti. U ve}ini krajeva vreme }e biti tiho, bez zna~ajnijeg i dugotrajnijeg vetra. U zavisnosti od okruèwa, na nekim lokacijama mogu}a je pojava jutarwe magle.

462

P^ELAR, oktobar 2006.

P RVI M E\UNARODN I FOR UM AP I MON DI JE O AP I T ERAP I JI APIMEDICA 12-15. X 2006.

Dejan Krecuq

Od 12. do 15. oktobra ove godine u Atini }e se pod pokroviteqstvom Apimondije odr`ati Prvi me|unarodni forum o apiterapiji „APIMEDICA 2006“ na kojem }e, prema re~ima organizatora, biti izneta „najnovija saznawa koja treba da doprinesu boqem razumevawu i spoznavawu osnovnih pravila kori{}ewa proizvoda iz ko{nice u modernoj medicini“.

Istovremeno }e „Apiterapeutski nau~ni centar“ koji svestrano radi na izu~avawu, dokumentirawu i demonstraciji terapeutskih kvaliteta p~eliwih proizvoda, organizovati svoju tre}u godi{wu konferenciju. Na woj }e biti izneta najnovija saznawa relevantnih istra`iva~a. O~ekuje se da }e prisustvo brojnih u~esnika biti od velike koristi da ova nova saznawa na|u primenu u praksi sa ciqem poboq{awa zdravqa i kvaliteta `ivota (Na{, nadamo se budu}i ~lan redakcije iz Hrvatske, dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, poseti}e ovaj simpozijum, i obe}ao nam je iscrpni izve{taj – primedba urednika). Za detaqe pogledajte sajt www.apimedica2006.gr.

Lekoviti ubod

Narastawe problema u le~ewu bolesti uzrokovanih agensima koji su otporni na antibiotike potaklo je lekare {irom sveta da potraè jo{ kvalitetnije i efikasnije alternativne metode i sredstva u le~ewu. S druge strane, visoka cena mnogih oficijelnih farmaceutskih proizvoda ~ini ih nedostupnim, pa stoga i neodgovaraju}im za ve}inu siroma{nog stanovni{tva sveta. Apiterapija je mogu}e re{ewe. Nakon Simpozijuma 1998. godine Apimondija je sna`no podràla rad na promovisawu terapeutske i dijetetske vrednosti apiterapije. Putem Stalne komisije za apiterapiju pro{irena su mnoga istraìvawa u bolnicama i ukqu~ene me|unarodne organizacije za implementaciju metoda u zdravstvenim ustanovama, pa }e skup biti prilika da lekari, nau~nici i stru~waci koji rade na razvoju apiterapije iznesu svoje diskusije. PÊLAR, oktobar 2006.

463

Nova kwiga PÊLARSTVO, BOLESTI, [TETOÎNE U izdawu firme Evrotom iz Rume, ovih dana iza{lo je drugo, dopuweno izdawe kwige „P~elarstvo, bolesti, {teto~ine“, ~iji su autori Kalinka Gurgulova iz Bugarske i Toma Pavli} i Milenko Radosavovi} iz Srbije. Kwiga je sveobuhvatna i pokriva interesovawe kako p~elara, tako i po{tovaoca p~ele i potro{a~a p~eliwih proizvoda. P~elarima }e svakako najzanimqiviji delovi kwige biti oni gde se mogu pro~itati novi pogledi na ìvot p~eliwih zajednica, ali i suzbijawe bolesti i parazita p~ela. Vi{e od tre}ine kwige posve}eno je op{tim p~elarskim temama, sa velikim brojem u praksi stalno potrebnih informacija. Sve informacije su date veoma pregledno, bez suvi{nih i nepotrebnih re~i. Kwiga je pisana sa porukom racionalnosti u p~elarstvu, {to je imperativ dana{wice. Po{to su detaqno opisani i osnovni postulati p~elarstva (tipovi ko{nica, rokovNovi CD MOJE PÊLICE Na p~elarsku Novu godinu, prvog avgusta ove godine, na{ poznati p~elarski pisac Dejan Krecuq objavio je svoju tre}u digitalnu kwigu „Moje p~elice“. Posle p~elarima ve} poznate male {kole p~elarstva „Moj mali p~eliwak“ koja je bila prvenac u p~elarskom digitalnom izdava{tvu na ovim balkanskim prostorima, pro{logodi{wi p~elarski almanah „Moje p~elice“ bio je prvi iz niza koji se, kako je autor obe}ao i obe}awe ispunio, nastavqa i ove godine. Kako autor u uvodu kaè: „Kao i samo p~elarstvo koje je kwiga koja se nikada do kraja ne moè pro~itati, i ovaj almanah raste. U wemu je i prethodni, ali i jo{ toliko novog – moè se slobodno re}i da je on kao sna`na ko{nica kojoj neprestano dodajemo medi{ne nastavke“. Ono {to digitalnu kwigu razlikuje od klasi~ne, {tampane na hartiji, to je wena multimedijalnost. Pored izvanrednog kvaliteta ilustracija, originalnih fotogra464

nik radova po mesecima, biologija p~ela), kwiga se moè preporu~iti i po~etnicima. Deo o bolestima p~ela je u najva`nijim segmentima veoma detaqan i prakti~an, razumqiv svakom. Iako kwiga pokriva tretman parazita i bolesti svim registrovanim preparatima, moramo da naglasimo da je ovo prva kwiga koja jasno ukazuje na to da na{i nacionalni propisi treba da defini{u maksimalno dozvoqene koli~ine varoacida u p~eliwim proizvodima, i kao re{ewe predlaè harmonizaciju sa standardima Evropske Unije. Kwiga obiluje fotografijama, koje je ve}im delom snimio Toma Pavli}. Grafi~ko ure|ewe je mnogo boqe, dopadqivije i ~itqivije nego u prvom izdawu kwige. Kwiga ima 194 strane. [tampana je na A5 formatu, na kunstdruku, sa tvrdim povezom. Moè se nabaviti kod izdava~a. fija i animacija, kwiga „Moje p~elice“ nam pruà mogu}nost da ponegde stranica „oìvi“, da se pretvori u filmsko platno na kome p~ela ubada i otkida àoku, varoa ma{e pipcima, ali i da se poslu{a zvuk sa p~eliwaka ili saslu{a kratko predavawe. Digitalna kwiga „Moje p~elice“ je almanah za ovu godinu i sastoji se od 62 ~lanka iz aktuelne p~elarske problematike. Pored toga, tu su i p~elarske pri~e, mnogobrojne korisne informacije, linkovi za doma}e i strane p~elarske sajtove. Uz ove informacije lako je na}i odgovor na bilo koje pitawe iz oblasti tehnologije p~elarewa, p~elarskog trì{ta, apiterapije i mnogo toga. Ovaj almanah se ~ita, slu{a i gleda, pa ni broj od 380 ilustrovanih i animiranih slajdova nije obiman – to je prava poslastica za o~i i du{u svakog p~elara od po~etnika do velemajstora. Kwiga, zajedno sa po{tarinom, staje 400 dinara. Korisni telefon je (063) 815-36-71, a mejl medija@hemo.net. PÊLAR, oktobar 2006.

VA@NA OBAVE[TEWA 1) U okviru Ta{majdanske izlo`be meda odrà}e se tribina o novim pravcima udruìvawa p~elara radi prodaje meda. Vreme odràvawa tribine je planirano za subotu, 7. oktobar, u 11.30 ~asova u {atoru za okupqawe. Pozivamo p~elare da se okupimo i poku{amo da na|emo re{ewe za problem prodaje meda. 2) VA@NO OBAVE[TEWE ZA UÊSNIKE IZLO@BE „PÊLARSTVO TA[MAJDAN 2006“: Organizator manifestacije obave{tava sve izlaga~e da se dostavnim vozilima moè u}i najranije 4. oktobra 2006. (sreda) od 8 ~asova na prostor Ta{majdanskog parka radi postavqawa {tandova ISKQUÎVO na ulazu kod Pravnog fakulteta, dok se ulaz iz pravca crkve Svetog Marka ne moè koristiti za ulaz ve} iskqu~ivo za izlazak vozila. Prilikom ula-

ska u~esnici }e dobiti jedinstveni broj za izlo`beni {tand i dostavno vozilo. [tandovi se mogu postavqati najkasnije do 8 ~asova 5. oktobra 2006. (~etvrtak), nakon ~ega ne}e biti mogu}e wihovo postavqawe. Molimo sve izlaga~e da pa`qivo razmotre Ugovor i Pravilnik i da najkasnije do 1. oktobra 2006. dostave svu potrebnu dokumentaciju (OBAVEZNO ANALIZE PROIZVODA!!!) kako bi nesmetano i bez kaznenih odredbi Pravilnika ostvarili prava i obaveze iz Ugovora. U ciqu postizawa obostranog zadovoqstva, organizator moli u~esnike da se pridr`avaju postignutog sporazuma i doprinesu uspehu manifestacije. Po pitawu cene proizvoda pozivamo izlaga~e da formiraju Savet izlaga~a i da se pona{aju po wegovim preporukama. Organizacioni odbor vam `eli dobrodo{licu i zahvaquje na dosada{woj saradwi. Predsednik Organizacionog odbora, Neboj{a Milenkovi}

DP „Resava“ iz Svilajnca organizuje 7. X 2006. izlo`bu

DANI P^ELARSTVA RESAVE 2006. na Trgu Stevana Sin|eli}a, ispred robne ku}e u Svilajncu. Otvarawe izlo`be je u 10 sati. Pozivaju se p~elari, proizvo|a~i opreme i prijateqi p~elarstva da posete izlo`bu. Toma Jevremovi} UP „Kikinda“ iz Kikinde organizuje 7. X 2006. na trgu u centru tradicionalnu izlo`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarewe

DANI P^ELARSTVA – Kikinda 2006 Sve~ano otvarawe je u 10 sati. Naknada za u~e{}e na izlo`bi je 500 dinara (pla}a se na dan izlo`be). Prijave se mogu vr{iti petkom i nedeqom od 9–12 sati: (0230) 33974, UP „Kikinda“, Gen. Drap{ina br. 48. Organizacioni odbor

II FESTIVAL MEDA ZREWANIN 2006 Dru{tva p~elara „Milivoj Bugarski“ iz Zrewanina i „AKAC“ iz Mu`qe od 13. do15. X 2006. pod pokroviteqstvom SO Zrewanin i SPOV-a, na Trgu Slobode u Zrewaninu, organizuju svoj II festival. U sklopu izlo`be bi}e organizovana prodaja p~eliwih proizvoda, pribora, opreme i lekova za p~elarstvo. 14. X 2006. u prostorijama |a~ke menze doma Angelina Koji} – Gina bi}e odr`ana predavawa i okrugli sto: 13.00 @ivoslav Stojanovi} – Suncokret, kako, kada i gde 14.30 Graf Ferenc (predava~ iz Ma|arske) – Tehnologija p~elarewa nastavqa~ama 16.00 Okrugli sto: Zdravstvena za{tita p~eliwih dru{tava i zakonska regulativa Organizator ostavqa mogu}nost obezbe|ewa tezgi za u~esnike, rasporeda {tandova izlaga~a i prava analize proizvoda. Pozivamo sve zainteresovane da svojim u~e{}em uveli~aju ovu manifestaciju. Pismene prijave poslati najkasnije do 7. X 2006: – Milosavqevi} Miladin, Vladimira Cvetkova 70, 23000 Zrewanin, 064/240-31-62, 023/63-458. – Balint Jano{, Kozara~ka 5, 23206 Mu`qa, 064/164-57-56, 023/521-757 Ja{in Dejan P^ELAR, oktobar 2006.

465

12. X 2006, na Mihoqdan i veliki jesewi va{ar u Ivawici, odr`a}e se

II PRODAJNA P^ELARSKA IZLO@BA Organizatori: DP Ivawica, Op{tina Ivawica i MZ Ivawica. Program: Prodajna izlo`ba p~eliwih proizvoda, pribora i opreme za p~elarstvo, uz Savetovawe p~elara. Sve~ano otvarawe u 10 sati. Program se odvija na otvorenom prostoru. Informacije: (064) 337-43-53 i (063) 876-92-23. Predsednik DP Ivawica, Vladislav Mari~i}

22. X 2006. godine u sali Komiteta u Smederevu u ulici Kraqa Petra I br. 12 odr`a}e se

I REGIONALNO SAVETOVAWE PÊLARA PODUNAVSKOG I BRANIÊVSKOG OKRUGA 09.00 Sve~ano otvarawe 09.15 Mr sci. vet. med. Dragan ]irkovi}: Bolesti p~ela i p~eliweg legla 11.15 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}: Prakti~na primena modernih nau~nih saznawa u suzbijawu ameri~ke truleì, nozemoze i kre~nog legla 13.00 Mr sci. Naum Banxov: Suzbijawe bolesti p~eliweg legla (tehnolo{ko-biolo{ko-preventivno-genetskim metodama) 8.00–16.00 Prodajna izlo`ba lekova i opreme za p~elarstvo – Pozivamo p~elare regiona i Srbije da prisustvuju ovom savetovawu. Obezbe|ena je {tampana bro{ura sa izborom tema iz zdravstvene za{tite i le~ewa p~eliweg legla i p~ela sa Savetovawa. Za Organizacioni odbor, Dobrica Ivkovi}, predsednik DP Smederevo, (026) 671-200, (063) 8050-739

Drugi Lipov sastanak DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume uspe{no realizuje sve programske zadatke, posebno u organizaciji p~elarskih manifestacija. Na p~eliwaku Savi} Branka organizovan je drugi Lipov sastanak na kome su razmewene informacije i utisci sa bagremove pa{e i do~ekana lipova i suncokretova pa{a.

Skup p~elara u Kru{evcu I pored mnogobrojnih apela upu}enih vo}arima putem televizije, radija i plakata, da vo}e ne prskaju u cvetu zbog mogu}eg trovawa p~ela, p~elari u nekim delovima rasinskog okruga su imali dosta gubitaka 466

zbog nedostatka savesti pojedinih vo}ara. Najgore su pro{li vo}ari na podru~ju sela Suvaje i Kupaca. Tim povodom, dru{tvo p~elara „Bogoqub Konstantinovi}“ je organizovalo skup svih p~elara tog kraja na p~eliwaku Aran|ela Radisavqevi}a iz Suvaje. Gosti su bili stru~waci za vo}arstvo i za{titu biqa, kao i diplomirani pravnik koji je govorio o zakonskim merama koje se mogu preduzeti protiv nesavesnih vo}ara. Ovaj doga|aj je sniman od strane dve lokalne televizije i prikazivan u nekoliko emisija. Doma}in ovog skupa, p~elar koji se preko 50 godina dru`i sa p~elama, pokazao je svima koji su bili prisutni svoj uzorni p~eliwak, svoj na~in p~elarewa i svoju neizmernu qubav prema p~elama. Svaka ~ast na urednosti i znawu! Nenad Marinkovi}

P^ELAR, oktobar 2006.

Udru`ewa p~elara iz Prijedora („Prva p~ela“ i „Omarska“) pod pokroviteqstvom Op{tine Prijedor i Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srpske organizuju manifestaciju

DANI MEDA „PRIJEDOR 2006“ u ulici Kraqa Petra I Oslobodioca od 19 do 21. X 2006. Pozivamo zainteresovane iz Srbije da se do 10. X 2006. prijave (prijava za u~e{}e i Pravilnik o uslovima za u~e{}e na internet stranici www.opstinaprijedor.org). Izlo`ba traje sva 3 dana. Mo`ete kontaktirati Tatjanu Mari}: ul. Petra Petrovi}a Wego{a 13, 99 387 52 211-200, faks: 99 387 52 211-200, psspd@poen.net. 19. X 2006: 10.00–10.45 Sve~ano otvarawe sa osve{tawem meda 11.00–12.00 Likovna sekcija O[ iz Prijedora crta motive iz p~elarstva 12.00–13.00 Degustacija meda i kola~a za decu 16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prednosti i korisni efekti primene p~eliwih proizvoda i p~eliweg otrova 20. X 2006. 14.00–16.00 Predavawa u sali R@R-a, uz pomo} „USAID LAMP“: – Mr vet. med. Violeta Santra~: Naj~e{}e bolesti p~ela i zdravstvena za{tita p~ela – Mr Goran Mirjani}: Uzimqavawe p~eliwih zajednica 16.00–18.00 Branko Kon~ar: Prakti~na primena p~eliweg otrova u le~ewu artritisa i drugih oboqewa 21. X 2006. 17.00–18.00 Kulturno-umetni~ki program 18.00 Dodela diploma i medaqa za ocewivawe meda i dodela nagrada i diploma za osvojeno 1, 2. i 3. mesto na Manifestaciji 19.00 Zatvarawe manifestacije Predsednik organizacionog odbora, Marko Pavi}; Predsednik Udru`ewa, Radovan Ke~an

Aktivnosti zlatiborsko-moravi~kih p~elara Realizacija godi{weg Programa rada Regionalne Asocijacije Zlatiborsko-Moravi~kog okruga, nastavqena je organizovawem PRVE zvani~ne izlo`be p~eliwih proizvoda i preparata na bazi meda na Zlatiboru „Miris meda i bora – Zlatibor 2006“. Iako ove godine nije u{la u zvani~an program turisti~kih aktivnosti Zlatibora, rukovodstvo op{tine âjetina iza{lo je u susret Asocijaciji i dozvolilo „prekoredno“ okupqawe p~elara na najprometnijem mestu ove srpske lepotice na kojoj je, kako kaù, bilo i do 20 000 gostiju. Bilo je lepo biti na Zlatiboru 12. i 13. avgusta i pro{etati pored Jezera (Kraqeve vode), gde su kao niska bisera bili pore|ani lepo osmi{qeni i ure|eni {tandovi ma{tovitih p~elara Nove Varo{i, Prijepoqa, Priboja, Rudnika, â~ka, Poège, Uìca, Kragujevca, [apca, Leskovca… Poneki kupci hteli bi svaki eksponat meda da opipaju, vaqda da se uvere da nije PÊLAR, oktobar 2006.

slu~ajno neka prevara! ûla se i qutwa starije gospo|e, kako je to cena meda na jednom {tandu (B. Stojanovi}, Uìce) 200 dinara za kilogram, a kod Zlataraca i Prijepoqaca 500 dinara! Kaè, nema smisla, ne pitaju}i se da li ima razlike u poreklu i kvalitetu pore|enih medova! Izlo`bu na Zlatiboru je otvorio potpredsednik op{tine âjetina Milan Lazovi}, istakav{i nadu da }e prva manifestacija podariti najsla|e i najzdravije origi-

467

nalne darove prirode sa jasnom porukom da se ulo`i zajedni~ki napor da ovakva manifestacija u|e u zvani~nu turisti~ku kartu i ponudu Zlatibora. Epitet najure|enijeg {tanda uz izuzetan asortiman, ponese {tand Zlatiborca Milovana Kostadinovi}a. Izlo`bu je posetio predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi}. Obi{ao je sve {tandove, sa svima porazgovarao, a na prelepoj terasi nacionalne ku}e „Zlatni bor“, uz kafu, susreo se sa predsednicima i nekim p~elarima Asocijacije.

Svi izlaga~i su se odazvali akciji „tegla meda u humane svrhe“ a predsednik Asocijacije je predstavnike izlaga~a i p~elara ~astio kafom i pi}em i zahvalio se na u~e{}u. Organizacioni odbor je ulo`io poseban napor i trud da sve protekne u najboqem redu, a pored predsednika, ~lanovi su bili, profesor Petar Jevtovi}, p~elar iz ^ajetine i sudija, Qubi{a Radulovi}, p~elar sa Zlatibora. Predsednik Asocijacije i Organizacionog odbora, \oko Ze~evi}

Sajam u Kijevu Zamislite teritoriju Ta{majdanskog parka, onda je umawite 5 puta, i na taj prostor smestite isti broj posetilaca kao {to ih bude na Ta{majdanskoj izlo`bi. Tako izgleda prostor pored Instituta p~elarstva na periferiji Kijeva ve} 5 godina krajem avgusta. Ove godine je predsednik Ukrajine Viktor Andrijovi} Ju{~enko naredio da se sajam odr`i i u Muzeju arhitekture nedaleko od Instituta, na prostoru 20 puta ve}em od Ta{majdana, i u Pe~erskoj lavri, pa su izlaga~i od 18. do 20. avgusta 2006. mogli da biraju mesto za izlagawe! Jedan od dragih gostiju na prvim sajmovima pre vi{e godina 468

bio je predsednik p~elara Srbije Mihajlo Filipovi}, koji je bio vrlo dobar rukovodilac. Predsednik Ukrajine zajedno sa porodicom svake godine pose}uje sajam jer je i sam p~elar i voli p~elarstvo. Gotovo svake godine na sajam dolazi i patriot p~elarstva Toma Pavli} iz Srbije, direktor Evrotoma iz Rume. Wegov Varotom kupuju ovde sa velikim zadovoqstvom, s tim da ga ve} tre}u godinu u avgustu nema dosta. Na ~elu sa Ju{~enkom osnovana je nova dru{tvena organizacija „Bratstvo p~elara Ukrajine“, a Ju{~enko je po~asni predsednik. Dr`avna dotacija p~elarima Ukrajine ove godine iznosi 3 miliona dolara, na 2,5 miliona p~eliwih dru{tava, {to je najve}a dotacija u istoriji zemqe. Pri~a da Ukrajini ima vi{e meda nego {to je potrebno nije ta~na, nagla{ava Ju{~enko, ve} treba qude nau~iti da jedu med, jer ga Ukrajinci tro{e mawe nego bilo koji drugi narod Evrope. Ju{~enko savetuje da se radi vi{e na marketingu (bro{ure o medu, emisije, filmovi, formirati Domove meda, stvoriti dru{tveni program i stalno pomagati penzionere, siro~ad i invalide). Na `alost, u Ukrajini se zatvaraju neke p~elarske {kole, koje su Ukrajini potrebne. Petru{a Vasilij, glavni urednik ukrajinskog ~asopisa Pasika

P^ELAR, oktobar 2006.

Med je lek za dug vek Pod ovim nazivom je 19. avgusta u Prijepoqu odr`ana prva p~elarska izlo`ba. Otvorili su je potpredsednik op{tine Senad Luinovi} i predsednik SO Prijepoqe Dragan Svi~evi}. Vidno zadovoqni, zajedno

sa vrednim predsednikom Dru{tva Munibom Kapixi}em obi{li su {tandove. Lepu priredbu priredila su deca de~jeg vrti}a, a p~elari su im se odu`ili prikupqenim medom. P~eliwak Radi{e @arkovi}a ugostio je p~elare i pokazao im na~in selidbe p~e-

mo}i izlo`be ne bi bilo. Skup je pozdravio i direktor RH centra „Zlatar“ koji je obezbedio prostor za izlo`bu, gospodin Desimir Mrdovi}. Izlo`bu je otvorio pokroviteq, predsednik Turisti~ke organizacije „Zlatar“ Mi}o Rogovi}. P~elare je pozdravio i predsednik Asocijacije p~elara Zlatiborsko-Moravi~kog okruga \oko Ze~evi}. Za goste iz Ariqa i lokalne p~elare

organizovan je izlet brodom po Zlatarskom jezeru, a gosti iz Smederevske Palanke posetili su p~eliwak Dragana Divca u Bistrici i manastir Mile{eva kod Prijepoqa. U kongresnoj sali RH centra predavawe o apiterapiji infekcija organa za disawe, toksi~nog oboqewa jetre i o uticaju mle~a na nivo holesterola i triglicerida odr`ala je dr med. Verica Milojkovi}. Dragoqub Xuverovi}, predsednik

Izlo`ba u Gra~anici

la lakim prikolicama. Gosti izlo`be bili su predsednici svih udru`ewa Asocijacije Zlatiborsko-Moravi~kog okruga. Tik uz 17 {tandova p~elara, organizator je priredio promopult sa kog je nutricionista @ivka Vlajkovi} davala savete okupqenim gra|anima o pravilnoj upotrebi i lekovitim svojstvima p~eliwih proizvoda. Na kraju dana odr`ano je predavawe za p~elare na temu suzbijawa varoe. Rodoqub @ivadinovi}

Izlo`ba na Zlataru UP „Zlatarka“ iz Nove Varo{i organizovalo je II izlo`bu Zlatarskog kraja 26. VIII 2006, u okviru manifestacije Dani Zlatara. Predsednik Udru`ewa Dragoqub Xuverovi} je pozdravio sve goste i posetioce, zahvaliv{i se i sponzorima bez ~ije poP^ELAR, oktobar 2006.

Povodom Velike Gospojine, u Gra~anici je 28. VIII odràna tre}a izlo`ba „P~elarstvo 2006“. Organizator je DP „Trmka“ iz Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Gra~anici. Predsednik Dru{tva Stojan Jovanovi} rekao je da su p~elari na ovim prostorima zabeleìli jo{ jednu lo{u sezonu i dodao da je izlo`ba organizovana samo zahvaquju}i wihovoj istrajnosti i upornosti. Pored lo{eg vremena, na to je uticala i ~iwenica da se vi{e ne seju industrijske biqke (jer suncokret nema kome da se proda). Uslovi u kojima ìve Srbi ve} sedmu godinu uti~u i na smawewe broja p~elara. Problem je i plasman, jer se u gradove ne ide iz bezbednosnih razloga. Ciq izlo`be je i da se gra|anima ukaè na to da med nije lek, ve} zdrava hrana, rekao je Jovanovi}, dele}i prisutnima publikaciju SPOS-a. Izlo`bu je otvorio Slavi{a Nikoli}, koordinator op{tine Pri{tina, pohvaliv{i aktivnosti p~elara koji poku{avaju da 469

probude nadu u boqe sutra. Porazgovarao je sa svakim od 12 izlaga~a. Zbog ~este ki{e, bilo je malo posetilaca, ali je ostalo zadovoqstvo me|u p~elarima zbog dru`ewa i razmene iskustava. R. Krsti}

Prvi susreti p~elara Srbije U okviru Dana {qive, u Blacu su 2. septembra odr`ani Prvi susreti p~elara Srbije u organizaciji UP „Blace“ i Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije. Ideja je da ovi susreti postanu tradicionalni i da nalik Kamenovu u prole}e, okupe p~elare Srbije krajem leta i ponude im jo{ vi{e sadr`aja, lepo

dru`ewe, kvalitetna predavawa, bogat program i najve}i izbor opreme za p~elarewe. Bilo je dosta izlaga~a, ali mo`da ne i dovoqno p~elara, od kojih su mnogi do{li organizovano, autobusima. Ali, s obzirom da je ovo bio prvi takav susret, organizatori su prezadovoqni i nadaju se jo{ ve}em uspehu narednih godina. Predavawa su bila odli~no pose}ena (prof. dr Jovan Kulin~evi}, Vladimir Huwadi i dr med. Rodoqub @ivadinovi}) i p~elari su ovog puta zaista mogli da ~uju puno novih stvari. Zamenik predsednika SPOS-a Dragutin Gaji} uru~io je priznawa Predragu Dimitrijevi}u i Vojkanu \urkovi}u iz Blaca.

Ve} izuzetno bogat kulturno-umetni~ki program obogatili su p~elari pesnici i deca iz lokalnih {kolskih ustanova, koja su 470

plenila pa`wu posetilaca svojim ume}em i bogatom koreografijom. Vojkan \urkovi}, Blace

Festival meda, Novi Sad 2006. U Novom Sadu je, dvanaesti put za redom, od 15–17. septembra odràn tradicionalni Festival meda koji je otvorio predsednik Skup{tine Grada Novog Sada, Zoran Vu~evi}. Organizatori su DP „Jovan @ivanovi}“ Noi Sad, Muzej p~elarstva „Profesor Jovan @ivanovi}“ Sremski Karlovci i SPOV. Pokroviteq je Grad Novi Sad, a pomogli su Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine, Gradska uprava za privredu i IV Vojvodine. Po otvarawu, u~esnike, organizatore i goste primio je gospodin Vu~evi}. Na wegovim lepim èqama i pozdravima zahvalio se Du{an Vorgi}, predsednik DP „Jovan @ivanovi}“, koji je podelio „Medene darove“ (po 200 kg meda): PU „Radosno detiwstvo“, De~ijem selu Sremska Kamenica, Domu za decu ometenu u razvoju iz Veternika, De~ijoj bolnici Novi Sad i [OSO „Milan Petrovi}“. Progla{ena je i Kraqica meda dvanaestog Festivala, Gordana Milosavqevi} iz Zrewanina. U ranim popodnevnim ~asovima, gosti su posetili dvadesetak kilometara udaqeni manastir Koviq. Na 14 hektara manastirske {ume sme{ten je p~eliwak sa blizu 200 ko{nica, okruèn prebogatom medonosnom pa{om. Najzaslu`niji za nastanak p~eliwaka je Svetozar Stefanovi}, koji je sa ~lanovima DP „Jovan @ivanovi}“ poklonio manastiru prvih 18 ko{nica 1999. godine. Kulturno zabavni program krunisan je najmla|im qubiteqima p~eliwih proizvoda PU „Radosno detiwstvo“ koji su odgovarali na pitawa P~elca i Cve~ke za{to vole med i ko sve jede med? (Zbog prebogatog i originalno osmi{qenog programa, ovaj FePÊLAR, oktobar 2006.

stival je znatno uticao na pove}awe potro{we meda u Novom Sadu, i treba da posluì za primer svima – primedba urednika). P~elarska tribina odràna je u Zavodu za za{titu prirode gde je promovisana kwiga „P~elarstvo i ìvotna sredina“, zbirka radova sa Tribine. Starije p~elare posebno je obradovala lepa oprema i odli~na {tampa sa krupnim slovima. Uz predava~e iz Srbije (prof. dr Dragan Mikli}, Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, prof. dr Ruìca Igi} i drugi), u~estvovali su i predava~i iz Hrvatske, Bugarske kao i predsednik UP Tolna iz Ma|arske, Na|erwei Atila sa temom „Stawe u p~elarstvu nakon ulaska Ma|arske u EU“. On je izneo podatak da u Ma|arskoj ima 16 000 p~elara sa oko 800 000 p~eliwih dru{tava, a da se godi{we ubere 6–8 000 tona bagremovog meda i jo{ 5–7 000 tona ostalog meda (facelija, lipa, suncokret, cigansko perje). Nakon ulaska u EU stawe u p~elarstvu, kao i u ostalim granama poqoprivrede se pogor{alo i to potkrepquje slede}im ~iwenicama: – Zna~ajan pad otkupne cene meda, ~ak za 30–50%, – Pove}ani tro{kovi transporta, {to je dovelo do drasti~nog smawewa seoba na pa{u (50–70% mawe seoba), – Kao posledica „makaza cena“ do{lo je do pada zarada, kako kod malih, tako i kod profesionalnih p~elara, pa je zna~ajno pove}ana prodaja p~eliwaka, a pad profitabilnosti p~elarewa ne moè da nadoknade ni subvencije i stimulacije propisane Na-

cionalnim programom p~elarstva, koji predvi|a: – Subvencije pri kupovini lekova i {e}era (3 evra), – Subvencije za kupovinu matica (5 evra) i kupovinu mati~waka (3 evra), – Subvencije za kupovinu kamiona (za seobu p~ela) oko 1 700 evra, – Za kupovinu prikolice (preko 800 kg nosivosti), oko 1 100 evra, – Za kupovinu agregata oko 170 evra, – Kao i pomo} pri stru~nom usavr{avawu, sufinansirawe poseta oglednim p~eliwacima, upotrebe higijenske podwa~e, sufinansirawe sistema obeleàvawa ko{nica i drugo. U Dunavskom parku je odràn „Medeni turnir u {ahu“, u Sabornoj crkvi su mladenci, koji su se tog dana ven~avali, dobili na dar lepo dizajniran }up sa medom (da im ìvot bude sladak), a u Zmaj Jovinoj ulici je bila prodajna izlo`ba na kojoj se predstavilo vi{e od 80 p~elara iz cele Srbije. DP „Jovan @ivanovi}“ {tampalo je bro{uru od dvadeset strana u 10 000 primeraka pod nazivom „P~eli u ~ast, medu u slast“ namewenu edukaciji potro{a~a i budu}im korisnicima p~eliwih proizvoda. U Sremskim Karlovcima uprili~ena je poseta Muzeju p~elarstva, ~iji je osniva~ profesor Jovan @ivanovi}. Po{to je puno putovao, druìo se i dopisivao sa mnogim zna~ajnim p~elarima u Evropi, @ivanovi} je na ove na{e prostore doneo prvu vrcaqku za med, parni topionik za vosak i kalupe za livewe sa}a, {to je u to vreme bio revolucionaran napredak za na{e p~elarstvo. U Sremskim Karlovcima, Protojerej Du{an N. Petrovi}, rektor Karlova~ke bogoslovije, promovisao je reprint izdawa „Srpskog p~elara“, sabrane zbirke brojeva „Srpskog p~elara“ iz 1897, 1898. i 1899. godine. Izdava~i ovog reprinta su Srpska pravoslavna crkva Svetog Arsenija i Muzej p~elarstva iz Sremskih Karlovaca, u saradwi sa DP „Jovan @ivanovi}“. Nadamo se da }e izdava~i dosada{wih reprinta imati snage i mogu}nosti da nas i slede}e godine obraduju novim reprintom starih brojeva „Srpskog p~elara“. @eqko Vuleti}

P^ELAR, oktobar 2006.

471

IN MEMORIAM

Dejan Umeqi} (1971-2006), vlasnik P~elarske radwe „P~eliwaci Umeqi}“ u Kragujevcu, tragi~no je preminuo 29. jula 2006. Osta}e upam}en kao mlad ~ovek vedrog duha, veoma uspe{an proizvo|a~ savremene p~elarske opreme. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava. Rade Kostadinovi}, predsednik DP Kragujevac

^lan predsedni{tva i dugogodi{wi blagajnik Dru{tva p~elara „Beograd“, Milivoje Koji} preminuo je 12. 8. 2006 godine u 72-oj godini `ivota. Uspe{no se bavio p~elarstvom petnaestak godina. Dao je veliki doprinos u organizaciji p~elarskih izlo`bi u Beogradu. Na{em Koji dugujemo i veliku zahvalnost za neizmeran trud i zalagawe u vo|ewu finansijskih poslova u Dru{tvu. Dobitnik je brojnih p~elarskih priznawa, a 2005. godine dobio je priznawe SPOS-a, Zlatna medaqa i zvawe Zaslu`ni p~elar, za doprinos u razvoju i unapre|ewu p~elarstva. Neka mu je ve~na slava i hvala. Dru{tvo p~elara „Beograd“

U ]upriji je u osamdesetosmoj godini, 24. X 2005. preminuo Lombauer Nikola, posle kra}e bolesti. Dru`e}i se sa p~elama pola veka postao je poznat mnogim qubiteqima p~ela. Prou~avao je stru~nu literaturu i davao savete mla|ima. Nosilac je zna~ke Zaslu`ni p~elar. Bio je u~esnik svih manifestacija i izlo`bi. Wegove p~ele lete}e i daqe jer ga nasle|uje k}er Dragana, koja je i do sada radila sa ocem. Neka mu je slava i hvala. DP „Ravanica“, ]uprija

Iz na{ih redova oti{ao je jedan od p~elarskih velikana, Radoqub Rabrenovi}. Bio je dobar ~ovek i veliki zaqubqenik u p~elarstvo. Od prvih dana, pre 35 godina, opredelio se za moderno p~elarewe. Svoju radionicu, opremqenu potrebnim alatom, obilato je koristio za mnoge inovacije u izradi p~elarske opreme. U~estvovao je mnogo godina na p~elarskim manifestacijama i tako dao zna~ajan doprinos p~elarstvu. Bio je dru{tveno vrlo aktivan, od ~lana predsedni{tva do sekretara SPOS-a. Mnogobrojna priznawa krunisana su najvi{im priznawem u p~elarstvu, diplomom profesora @ivanovi}a. Beogradsko udru`ewe p~elara

Vladan Jawevi}, predsednik UP „Matica“ iz Surdulice, preminuo je u 67. godini `ivota. P~elarstvom se bavio zbog qubavi prema p~eli i prirodi. Dobitnik je diplome profesora @ivanovi}a. Jedan je od prvih organizatora izlo`be meda u Surdulici. Neka mu je ve~na slava i hvala. UP „Matica“, Surdulica“

Dragan Lazi} preminuo je 21. maja 2006. u 58-oj godini `ivota. Bio je dugogodi{wi ~lan UP „Kikinda“ i predsednik u dva mandata. Kao izuzetno vredan i aktivan ~lan bio je veoma cewen od p~elara. Bio je ~lan IO i NO SPOS-a, kao i ~lan IO SPOV-a i predsednik Komisije za priznawa. Zbog svega ovoga se}a}emo ga se sa du`nim po{tovawem. Neka mu je ve~na slava i hvala. Udru`ewe p~elara „Kikinda“

472

P^ELAR, oktobar 2006.

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, oktobar 2006.

473

474

P^ELAR, oktobar 2006.

475

476

P^ELAR, oktobar 2006.

477

478

P^ELAR, oktobar 2006.

479

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500 Kwige Slavka Jakovqevi}a „Radovi na p~eliwaku“ i „Ja sam mladi p~elar“ prodajem. Danica. 011/329-1354 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U PÎWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66 Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}. 021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

480

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 022/710-453, 064/37-18-015 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876 Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id. 022/710-619 PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998 EKOMED Ni{. Proizvodwa p~ele, kvalitetno, jeftino. 018/580-897, 064/163-8237

ko{nica

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka na Ta{majdanu. Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 Prodajem traktorsku prikolicu sa 46 A@ ko{nica sa p~elama. 013/668-155 Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532

P^ELAR, oktobar 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

Povoqno: Zastava 624 – specijalno vozilo za prevoz p~ela „B“ – registrovana. 015/471-386 PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR i Dadan Blat, ELEMENATA ko{nica (nastavaka, zbegova, krovova), ANTIVAROZNIH – @IÂNIH PODWAÂ. Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037 Prodajem traktorsku prikolicu – dvoosovinku pogodnu za p~elarstvo. @ika. 063/73-88-391 Prodajem fumagilin, original kanadski. âslav. 011/516-035, 064/164-77-46 Prodajem Ri~e-ovu liniju za vaqawe voska – nekompletnu. Svetislav. 011/806-5694 Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, prodajem. 012/62-443, 012/66-938

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med. 9936-20-9-766-371 Ko{nica sa produktivnim dru{tvom LR na dva nastavka, zazimqeno hrane 15–20 kg, o~i{}ena varoa, podwa~a, sakupqa~ cvetnog praha i antivaroa, zbeg mre`a sa kasetom za 4 kg poga~e plus 5 litara sirupa. Staro do pet godina. Proizvodwa farma „Isi}“. Prodajem 2–3 p~eliwaka od 50 ko{nica. 022/752-582, 064/192-1157 Nedora|eno seme medonosnog korijandera za jesewu, prole}nu setvu. 0230/83485, 063/8279201 Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna Voja“ sa p~elama. Formiram nove p~eliwake za po~etnike uz obuku. Iwac. 063/511-824

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218

OGL A [AVAJ T E S E U ^ AS O P I S U K O M E S TA L N O RAS T E T I RA @ !

OBAVE[T EWE ZA OGLA[I VA^ E Obave{tavamo Vas da }e se ~asopis P~elar od januara {tampati u dva izdawa: }irili~nom i latini~nom, i distribuirati {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije u znatno ve}em tiraù. Ukratko, P~elar postaje p~elarski ~asopis jugoisto~ne Evrope. U oba izdawa {tampa}e se istovetni oglasi. Stoga Vas molimo da prilagodite svoje oglase ovom znatno pro{irenom trì{tu i na vreme rezervi{ete prostor za ogla{avawe u narednoj godini. Va{ oglas }e sti}i za mawe od jednog dinara na adresu svakog p~elara. Podse}amo vas da {tampa jednog prospekta i slawe na adresu p~elarima staje od 30 do 50 puta vi{e, zavisno od dràve u koju {aqete. Ogla{avajte se u P~elaru i pro{irite svoj biznis!