pcelar_septembar_2006

^asopis z a p~ela rs tv o

P^ELAR

Savez p~elarskih organizacija Srbije Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com APISLAVIA

APIMONDIA Foundation

2006

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savet Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

^lanstvo u SPOS-u ^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare iz Makedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inostranstva iznosi 30 EVRA. Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa sa ~asopisom Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovawa tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisa Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu.

Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu Fotografija na naslovnoj strani:

Dr Antonio Nanetti u obilasku p~eliwaka Sa{e Rako~evi}a Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.

Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e.

CENOVNIK OGLA[AVAWA U P^ELARU

387

OBAVE[TEWE O ISPLATI HONORARA

Milan Jovanovi}

387

Milan Jovanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA SEPTEMBAR

388

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SEPTEMBAR

393

Dejan Krecuq

ZA[TO JE SUNCOKRET OKRENUO LE\A P^ELARIMA?

394

Mirko Vilus

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE

396

Rodoqub @ivadinovi}

SRBIJA U EVROPI, EVROPA U SRBIJI, APIGUARD KOD P^ELARA

402

Ralph B端chler

APIGUARD, ODLI^NA ALTERNATIVA ZA MRAVQU KISELINU

404

NAU^NIK IZ ITALIJE BORAVIO U SRBIJI

407

Agardi Jo`ef

PLASMAN MEDA, GLAVOBOQA P^ELARA

409

SPISAK PREDAVA^A SPOS-a SA TEMAMA ZA 2006/2007.

411

SPISAK PRIZNAWA I NAGRADA SPOS-a

415

SKUPOVI

419

P^ELAR, septembar 2006.

Izdvajamo iz sadr`aja PISMO P^ELARIMA ZA SEPTEMBAR Autor se zaista potrudio da na jednom mestu napi{e skoro sve ~ega se p~elar treba da seti u ovom periodu godine. I vi{e od toga! Pro~ita}ete dosta toga i o nekim novim stavovima u svetskom p~elarstvu! Obratite pa`wu!

388 Mirko Vilus

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE Va{ urednik veruje da je autor ovog teksta verovatno najbli`i do sada pravoj istini o re{ewu ventilacije ko{nice tokom zime. Ako ve} ovaj tekst i nije prava istina!

396 Ralph B端chler

APIGUARD, ODLI^NA ALTERNATIVA ZA MRAVQU KISELINU Jedan od najve}ih evropskih stru~waka napisao je tekst o relativno novom preparatu za suzbijawe varoe koji je nedavno registrovan i na na{em tr`i{tu. Dobro prou~ite ovaj tekst. Retka je prilika da se ovako ne{to na|e u literaturi!

404 Agardi Jo`ef

PLASMAN MEDA GLAVOBOQA P^ELARA Kona~no mo`ete da pro~itate tekst u kome se jasno ukazuje koji je pravi put za razvoj i aktivnost SPOS-a kako bi p~elarima prodao med! Nadajmo se da }e SPOS smo}i snage da ovaj plan i ostvari!

409 385

Re~ urednika Nikad do sada vam nisam ispri~ao nijednu bajku. Ali, sad moram, i to ne pravu bajku, ve} legendu. A vi dobro znate da u svakoj legendi ima i istine.

Ovo je pri~a o dva prijateqa iz prepotopskog doba, A}imu i Saposu. Sapos je bio izrazito po{ten, vredan i dobar ~ovek. Od ranog detiwstva zavoleo je p~ele. Toliko im se posvetio da je otkrio mnoge wihove tajne koje su „zvani~no“ otkrivene tek pre par stotina godina. Po{to je imao brojnu porodicu, a trebalo ju je hraniti u tim zlim vremenima, otkrivene tajne nije nikome govorio ve} ih je primewivao u praksi prave}i prve ve{ta~ke rojeve u istoriji, tako {to je tokom rojevog nagona delio sa}e sa mati~wacima iz primitivnih trmki u kojima je ~uvao p~ele, u vi{e trmki i tako je dobijao rojeve za prodaju, a da ih nije jurio po drve}u. Qudi su, kao {to znate, tada `iveli dosta dugo, i do 140 godina. U svojoj desetoj deceniji upoznao je A}ima, nadobudnog mladi}a, sitnog lopova i secikesu slatkog jezika i otrovnih misli. Po prirodi plemenit, Sapos je odlu~io da pomogne mladi}u time {to }e ga izvesti na pravi put, te ga je uveo u tajne svog zanata. Zajedno su lepo radili.

Ali, apetiti mla|anog A}ima su vremenom rasli. Nije mu bio dovoqan lep `ivot uz Saposa, ve} je po`eleo i nebesku rasko{.

Okupio je razne probisvete, lopove, bezdu{nike i sitne profitere, kao i nekoliko naivnih, ali po{tenih qudi, koji su se poveli za wegovim slatkim, ali otrovnim re~ima. Jednog toplog oktobra po{li su da ubiju Saposa, kako bi A}im preuzeo wegov

Misao meseca Velikani su veliki samo zato {to smo mi na kolenima.

posao i obogatio se do neslu}enih granica.

Na sre}u, to mu nije po{lo za rukom. Saposovi potomci su ga posle dvogodi{wih borbi nekako odbranili. Me|utim, budu}i da su bili meka srca, oprostili su mu. Beskrupuloznog A}ima ta wihova dobrota nije dirnula, naprotiv. Poku{ao je da i sam formira rojeve, ali ih od wega niko nije kupovao, jer su svi imali poverewa u Saposa. A}im je tada osmislio pakleni plan i po~eo Saposa da vlastima predstavqa kao prevaranta, ~oveka koji obmawuje qude, a u stvari ni{ta ne zna o p~elama, ve} mu on, A}im, vodi ceo posao. A}im je opet oko sebe okupio poltrone i probisvete koji su zajedno sa wim Saposa neprestano ogovarali kod predstavnika vlasti. Pred kraj Saposove jedanaeste decenije `ivota vlast je kona~no odreagovala na A}imove stalne optu`be i beskrupulozne la`i i bacila Saposa u tamnicu kao posledweg prevaranta. Od ovog trenutka, istori~ari se ne sla`u {ta je daqe bilo. Neki tvrde da se sve to dogodilo neposredno pre potopa, te da je voda podavila sve stanovnike te zemqe, i A}ima i Saposa. Drugi ka`u da je A}im ipak pre`iveo tako {to se kri{om ukrcao na Nojevu barku, preru{iv{i se u zve~arku, te da danas od wega poti~u svi zli qudi ovoga sveta. A tre}i su ube|eni da su Saposa oslobodili wegovi potomci i da negde na Araratu i danas vode rat.

Naravou~enije o po{tewu i ~ove~nosti izvedite sami.

Na osnovu ~lana 21 i 36 Zakona o dru{tvenim organizacijama i udru`ewima gra|ana (Slu`beni glasnik RS, br. 24/82) Skup{tina Saveza p~elarskih organizacija Srbije je na svojoj redovnoj sednici odr`anoj 28. januara 2006. godine, usvojila

ODLUKU O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA Na osnovu odluke Skup{tine Saveza p~elarskih organizacija Srbije, ~l. 17 Statuta }e od sada glasiti: „Skup{tina punova`no odlu~uje ako je prisutno vi{e od polovine izabranih predstavnika-~lanica i ako je postupak sazivawa Skup{tine sproveden u skladu sa Statutom.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih predstavnika“.

Odluka stupa na snagu 8 (osam) dana od dana objavqivawa u ~asopisu „P~elar“.

386

P^ELAR, septembar 2006.

CEN OVN I K OGLA[AVAWA U P ^ ELAR U – Na svojoj sednici od 26. avgusta 2006. IO SPOS-a doneo je slede}i cenovnik ogla{avawa (va`i od oktobarskog broja 2006): 1) Zadwa strana korica 16 100 dinara (12 075 sa popustom) 2) Polovina zadwe strane korica 9 200 dinara (6 900 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 13 800 dinara (10 350 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 8 050 dinara (6 037,50 sa popustom) 12 075 dinara (9 056,25 sa popustom) 5) Unutra{wa strana (134×194 mm) 6 900 dinara (5 175 sa popustom) 6) Polovina unutra{we strane (134×95 mm) 5 750 dinara (4 312,50 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{we strane (134×63 mm) 4 600 dinara (3 450 sa popustom) 8) ^etvrtina unutra{we strane (134×45 mm) 3 450 dinara (bez popusta) 9) Osmina unutra{we strane (65×45 mm) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 46 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale: – 69 dinara po re~i, ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i – Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci.

– Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avawa se uve}ava za 50%.

T EN DER ZA ZA DWU KOR I CU Zbog izra`enog interesovawa za ogla{avawe na zadwoj korici i unutra{woj strani zadwe korice, IO SPOS-a je doneo odluku da raspi{e tender za ove dve strane. Po~etna cena je redovna cena oglasa iz cenovnika. Svi zainteresovani moraju poslati kovertiranu pismenu ponudu na adresu SPOS-a (ZA TENDER – NE OTVARATI, Beograd 11000, Molerova 13) do 15. septembra 2006. godine. Koverte }e se otvoriti komisijski. Onaj ko bude ponudio najve}u cenu dobi}e pravo ogla{avawa na ovim ekskluzivnim stranama na{eg ~asopisa.

IO SPOS-a

OBAVE[T EWE O I SP LATI HON ORARA Svi pisci kojima je tekst objavqen u P~elaru, za naplatu honorara trebaju se javiti kwigovo|i SPOS-a Jagodi Milenkovi} na telefon (011) 2458-640 (neko }e se obavezno javqati od 9 do 12 sati, a do 16 sati samo ako je radnik prisutan) i (064) 40-191-63 (od 9 do 16 sati), radi obezbe|ewa potrebne dokumentacije. Potrebne podatke nemojte slati uredniku ili redakciji P~elara, jer urednik obra~unate honorare dostavqa kwigovo|i koji vr{i isplatu. Obra~un honorara vr{i se na svaka dva meseca.

Molimo vas da kwigovo|i Jagodi dostavite slede}e podatke kako bi vam honorari za tekstove objavqene u na{em ~asopisu bili blagovremeno ispla}eni: – kopija li~ne karte; – kopija `iro-ra~una; – potvrda (M2) za zaposlene; – re{ewe ili ~ek od penzije za penzionere; – za nezaposlene potvrda sa biroa za nezaposlene.

Izviwavamo se {to moramo da tra`imo ove podatke, ali to je zakonska obaveza koju moramo ispo{tovati.

SPOS

P^ELAR, septembar 2006.

387

P I SMO P ^ ELAR I MA ZA SEP T EMBAR Milan Jovanovi}, ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Ako krajem avgusta i po~etkom septembra bude obilnih padavina do}i }e do ponovnog bu|ewa prirode tako da }e livade ozeleneti, a i korovsko biqe }e ponuditi svoje `lezde nektarije. P~ele }e tada, ako ne dopuniti, onda makar sa~uvati zimske zalihe koje su spremqene u prethodnom periodu.

Ali, faktori koji uti~u na medewe biqaka dosta se razlikuju od vrste do vrste pa tako nikada ne}emo imati ispuwene idealne uslove za sve biqke pogotovu {to je skup faktora veliki i razli~it.

Od zna~ajnijih nektaru{a u septembru izdvajaju se bela detelina, beli i kowski bosiqak, maj~ina du{ica, metvica, ~ubor, ~istac, aster, lisi~ji rep, stri~ak…

De{avalo se da beli bosiqak zamedi kao i bagrem ali takve godine su bile zaista retke. Za p~elara je uvek zadovoqavaju}e da vaga u mesecu septembru bude makar na „pozitivnoj“ nuli, a jo{ boqe ako p~ele obezbede blagu dopunu zimskih zaliha.

Mo`e biti opasno ako je vaga danima u minusu, prvenstveno zbog horizontalnog prenosa varoe i tihe grabe`i koja je tada te{ko uo~qiva.

Malo je p~elara koji imaju vagu i koji }e dobiti ovu korisnu informaciju. Oni koji je nemaju, a zavr{ili su sa dopunom zimskih Slika 1 zaliha mogu svakoga dana izvesti jednu vrstu provere izda{nosti nektara me388

todom „ce|ewa sabira~ica“ kako bi dobili kakvu takvu informaciju.

Sabira~ice (koje su ne{to krupnije) se hvataju na letu za krila, a potom se po sredini trbu{nog dela (gledano sa boka), odmah ispod toraksa, vr{i blagi pritisak na medni mehur (slika 1).

Ako konstatujemo prazne medne mehurove na vi{e sabira~ica moramo suziti leta za veli~inu izlaska jedne do dve p~ele, a najboqe je ako imamo vertikalni sistem odbrane i malo kru`no leto bez poletaqke.

Za zimu je veoma va`an i polen koji p~ele donesu u septembru pa je dobro da se rano ujutru zajednice (bez obzira na obezbe|enost zaliha hrane) stimuli{u malim koli~inama {e}erno-mednog sirupa (200–300 ml) jer od 100% donetog cvetnog praha u jesen, 70% se koristi za deponovawe hranqivih materija u organizmu p~ele.

Po{to „savremena ko{nica“ nikako ne zadovoqava uslove prirodnog stani{ta, to }e i razna odstupawa stvarati razli~ite posledice koje p~elar sigurno mora po~eti da ispravqa mnogo pre septembra.

P~elari koji nisu na vreme konstatovali nedostatke moraju po~etkom septembra ispraviti ono {to je mogu}e i od ~ega se odstupilo, vode}i ra~una da pritom posledice korekcija ne budu katastrofalne.

Mogu}e posledice zadr`avawa starih matica Pad krive „biolo{kog optimuma“ govori nam o terminu po~etka pripreme za narednu godinu, a za uspeh naredne godine pravi se temeq jo{ u maju i junu teku}e, kada zajednicama prvo treba obezbediti mlade matice koje }e u}i u zimu sa svim svojim prednostima nad vi{egodi{wim maticama.

Matica ne sme biti druge rase ili soja, a ako pravilno odaberemo soj prilago|en konkretnoj klimatskoj zoni pove}a}emo P^ELAR, septembar 2006.

produktivnost za 20–30%, ali i smawiti zimske gubitke.

Daqe, ako posmatramo jedan uzorak zajednica u prirodi vidimo da iz godine u godinu broj mladih matica raste i da sa pove}awem progresije posmatranog uzorka broj mladih matica sve vi{e te`i procentu 100.

Priroda nam dakle ukazuje, da i bez u~e{}a ~oveka, mlade matice zimuju u najve}em broju slu~ajeva. Zimovawe je ipak jedna vrsta stresa, a imati matice koje su ve} bile pod stresom nosi samo po sebi jednu vrstu rizika.

Po Riharu, od trogodi{wih matica preko zime ugine 10%, od dvogodi{wih 2,9%, a od jednogodi{wih samo 0,2% matica. Lebedev ka`e: „Tro{kovi zamene starih matica mladim kasnije se isplate 3–4 puta“.

Va`nost zazimqavawa mladih matica se ogleda i u tome da se de{ava da mlada matica ima mo} da izvu~e zajednicu iz ve}ine zimskih problema, ~ak i ako skup potrebnih faktora pri izlasku iz zime nije potpun.

Lovro Peradin tvrdi da zamena matica na po~etku jeseni ima prednost pred prole}nom zamenom, jer }e mlada i kvalitetna matica zalegati kroz celu jesen tako da }e dru{tvo u}i u zimu sa mnogo ve}om koli~inom mladih p~ela koje }e biti spremne za prole}no „razbuktavawe“.

Tako|e moramo obratiti pa`wu na to da matica nema neki vidqiv nedostatak, da li se normalno kre}e, ima li krila i noge, jer mo`e se desiti da p~ele izvr{e tihu zamenu pa da do|e do lo{eg sparivawa ili da ~ak i ne do|e do sparivawa.

Na slici 2 mo`ete videti {ta se de{ava u prole}e, kada p~ele prethodne jeseni tiho zamene maticu (stara rodona~elnica) u periodu kada je i kvalitet i koli~ina trutova nedovoqna za kvalitetno sparivawe.

Slika 2

P^ELAR, septembar 2006.

Ovakvo dru{tvo s prole}a postaje ~isti tro{ak za p~elara i pravi raj za varou i bolesti.

Maticu ne treba tra`iti jer je dovoqno da vidimo da li matica zale`e }elije sa}a kompaktno, bez preskakawa, te ako nai|emo na kompaktne reone legla iste starosti onda to zna~i da se radi o dobroj, plodnoj matici.

Ako je leglo pri pregledu po starosti izme{ano, a jaja su polagana bez nekoga reda, onda se nalazimo pred dve sumwe: ili matica nije ispravna ili leglo od ne~ega strada. Posebnu pa`wu tada treba obratiti na leglo, jer ako nai|emo na sasu{ene larvice koje se i po boji i po polo`aju razlikuju od zdravih, onda mo`emo sumwati na evropsku trule` legla.

Nai|emo li na }elije koje su ugnute i probu{ene, a pritom je masa larve trula, rastegqiva i ose}a se na tutkalo, hitno se treba obratiti najbli`oj veterinarskoj ustanovi.

Ako je sve u redu sa leglom onda dolazimo do konstatacije da je za tako izme{ano leglo kriva matica i trebalo bi je po mogu}stvu zameniti, jer postoje velike {anse da }e dru{tvo stradati preko zime ili u prole}e.

Zamena se u ovo vreme nikako ne sme izvr{iti prostim ubijawem stare matice.

Najboqe je ako posedujemo maticu, a ako ne, onda maticu treba kupiti.

Za razliku od prethodnih meseci matice se u septembru te`e nalaze a i prijem istih se nalazi u zoni ve}eg rizika. S obzirom na kona~an ra~un ove prepreke se mogu savladati.

Mogu}e posledice odstupawa od vrhunskog kvaliteta, prirodnog rasporeda i potrebnih koli~ina hrane U osnovi temeqa dobrog uzimqavawa stoji i koli~ina hrane koju je p~elar u prethodnom periodu oduzeo, ostavio ili dodao p~eliwoj zajednici.

Ve} je re~eno da prekomerno oduzimawe hrane povla~i prihrawivawe koje je trebalo obaviti do kraja avgusta jer su tada mnogo povoqnije temperature za preradu sirupa (zahteva se 36 °C), mawe je iscrpqivawe zimskih p~ela, ve}e je lu~ewe fermenta invertaze, a sve to je mnogo nepovoqnije u septembru.

Oni p~elari koji do kraja avgusta nisu 389

svoje zajednice snabdeli dovoqnom koli~inom kvalitetne hrane, ovaj mesec je posledwa prilika da se to ispravi ali moraju znati da to ka{wewe povla~i za sobom ve}i prole}ni mortalitet, posebno ako se za prihranu koristi neodgovaraju}a koncentracija sirupa i prekomerna koli~ina hrane. Birati izme|u propasti od gladi i ve}eg uginu}a p~ela, kao prvo zna~i ne izabrati ni jedno ni drugo, a kao drugo zna~i – morati izabrati drugo.

Sli~na situacija nas ~eka i ako se pojavi medqika. Posebno je opasna medqika od vrbe, hrasta i jele a najopasniji je medqikovac nastao od vo}nih sokova. Neki ga zovu i vo}ni med a p~ele ga sakupqaju sa plodova {qive, gro`|a, kru{ke, lubenice, diwe…

Ove sokove p~ele transportuju u }elije i to uglavnom do polovine }elija. ^a~kalicom mo`emo proveriti sumwive }elije pa ako nai|emo na med stvrdnute, neobi~ne mase braon boje, onda nema sumwe da se radi o najopasnijoj hrani koja ako ostane preko zime mo`e izazvati katastrofalne posledice, naro~ito u zimama sa dugim hladnim periodima bez izletawa.

Tako|e je opasno ako u septembru na|emo okvire sa ukristalisanim cvetnim medom u sa}u. Takve okvire obavezno moramo izvaditi i dru{tva dohraniti.

Medqiku moramo ili odstraniti ili zatopiti („razrediti“) saharoznom hranom ako su koli~ine mawe.

Koli~ina hrane u septembru, za uslove umereno kontinentalne i kontinentalne klime, treba da se kre}e od 2,5–3 kg meda po posednutoj ulici u gnezdu. Koli~ina perge bi trebala da bude oko 0,3 kg po ulici. Za weno obezbe|ewe je najva`niji faktor dobar izbor lokacije p~eliwaka.

Ispod 3 kg meda po posednutoj ulici u gnezdu ne bi trebalo da imaju slabije zajednice i zajednice sa mladim maticama, jer one ne{to kasnije u jesen prestaju sa zalegawem a u prole}e ranije po~iwu zalegawe {to zahteva i ve}u potro{wu hrane. Kod polo{ke, koli~ina hrane bi trebala biti srazmerno ve}a od koli~ine 2,5–3 kg, jer su za razliku od LR, DB i Farara temperaturni uslovi nepovoqniji.

To bi zna~ilo da dru{tvo u DB ko{nici sa 8–10 ramova p~ela treba da ima oko 25 kg hrane, dru{tvo u dva LR tela treba da ima oko 30 kg, sa tri LR tela oko 40 kg dok kod Farara u gorwem telu treba da ima 16–18 kg 390

a u ostalim telima oko 8 kg.

Mo`e se desiti da u ko{nici bude i 20 kg hrane, a da usled nepravilnog rasporeda hrane dru{tvo preko zime strada od gladi.

Zato u septembru visina medne kape na centralnim ramovima ne bi trebalo da bude ispod 7 cm kod LR rama, a kod DB i polo{ke ne mawe od 9 cm s tim {to zadwi delovi rama treba da budu dobro popuweni poklopqenim medom. Povr{ina pod leglom }e se u narednom periodu postepeno smawivati a p~ele }e mesto izlaska mladih p~ela (}elije koje su bile u dodiru sa mednom kapom) popuwavati medom. Levo i desno od centralnih ramova treba da stoje ramovi kompletno popuweni poklopqenim medom i pergom koja je u ovo doba te{ko uo~qiva po{to je pokrivena medom i vo{tanim poklopcima.

One zajednice koje ne ispuwavaju sve ove uslove treba dohraniti {e}ernim sirupom (3 kg {e}era na 2 litra vode) jer takav rastvor najmawe iscrpquje p~ele u ovom periodu i p~ele ga br`e prera|uju i zape~a}uju.

Koli~ina dopune ne sme pre}i 1 kg po ulici p~ela, a dokazano je da }e posledice biti najmawe ako koli~ina ne prelazi 0,5 kg.

Ove propuste treba ispraviti najkasnije prve nedeqe septembra {to se ti~e planinskih krajeva, dok bi za ravni~arske krajeve gorwi limit bila druga nedeqa septembra.

Treba naglasiti da najmawe 70–80% hrane, od ukupne koli~ine, mora biti cvetni med (uredba EU o organskoj proizvodwi u p~elarstvu ka`e 90%) i da su najboqi medovi svetle boje jer sadr`e najmawe nesvarqivih materija.

Onih 20–30% mo`e biti med od {e}ernog sirupa koji }e, ako se sve sprovede kako treba, biti lagerovan tako da }e ga p~ele prvog utro{iti. Uredba EU za organsko p~elarstvo ka`e da, ako zalihe nisu dovoqne, dopuna hrane se mo`e izvr{iti samo organskim medom ili bio{e}erom koji se dobija od organski uzgajene {e}erne repe. Bio{e}er jo{ ne postoji na na{em tr`i{tu tako da je za nas jedina alternativa obi~an {e}er. Ukoliko p~ele izle}u tokom zime u ciklusima od oko 20 dana na pro~isni let, dru{tva }e iako zazimqena na skoro ~istom suncokretovom medu uspe{no prezimiti.

Ozbiqni p~elari se ipak ne}e igrati „spavawa na pruzi“ tj. ne}e ra~unati na zimu sa ovako povoqnim vremenskim ciklusima.

P^ELAR, septembar 2006.

Mogu}e posledice odstupawa od odgovaraju}e ja~ine dru{tva

sti`e ako je slabo dru{tvo najvi{e tre}ina zajednice kojoj ga pripajamo. Ovde treba napomenuti ve} staro pravilo da nikada ne treba spajati dva slaba dru{tva jer }emo dobiti tre}e, isto takvo.

Ako pri pregledu konstatujemo da dru{tvo zaposeda 9–10 DB, 12–14 LR ili 18–22 Fararovih ramova p~ela i legla u svim stadijumima, onda mo`emo re}i da su dru{tva, Mogu}e posledice odstupawa {to se ti~e snage, spremna za zimovawe. od pravilnog izbora Ostala dru{tva koja su ne{to slabija i kvaliteta sa}a treba ostaviti samo ako imaju mlade matice Mnogi svetski nau~nici su se bavili i ako su snabdevena dovoqnim koli~inama hrane (ne ispod 3 kg po ulici p~ela). Ako u problematikom izbora sa}a koje treba ostaprole}e postignu snagu kao pojedinih godi- viti p~elama za zimovawe i svi se sla`u da na, mnoga od wih }e se razviti u proizvodne u plodi{tu ne treba ostavqati mlado sa}e, zajednice, a ako ne, mogu poslu`iti za umno- ve} ono starije.

Profesor Farar je na osnovu svog dugo`avawe p~eliwaka ili za poja~avawe.

Izuzetno slaba dru{tva koja imaju 5–6 godi{weg iskustva utvrdio da p~ele najboDB ili 6–7 LR ramova p~ela sa razli~itom qe zimuju na sa}u u kome su se p~ele legle povr{inom legla treba bez sentimentalno- najmawe ~etiri puta, a do iste konstatacije do{li su i nau~nici iz Rusti rasformirati. Takva sije. Ovakvo sa}e }e najbodru{tva tro{e 4–5 puta viqe sa~uvati toplotnu ener{e hrane po 1 kg p~ela u odgiju pa }e i potro{wa hranosu na jaka i predstavqaju ne biti mawa. ne samo rizik p~eliwaka u Zato centralni ramovi narednom periodu nego i ~isa mednom kapom moraju sti deficit u svakom pogleimati ovakvo sa}e koje jo{ du. uz to ne bi trebalo da ima Takva dru{tva treba trutovskih }elija, ne sme pripojiti sredwe jakim i jabiti talasasto izgu`vano kim dru{tvima ali nikako ili o{te}eno i mora biti ramovima, ve} iskqu~ivo providno. p~elama. Apsolutno treba Ako ostavimo sa}e sa izbegavati kontakt p~ela sa Slika 3 razvu~enim i sa vi{e od jedstranim sa}em jer su takve ne tre}ine trutovskih }eegzibicije u prirodi nedolija ima}emo za posledicu pustive, a i savremena epilo{ prole}ni razvoj jer }e demiologija sve vi{e ukazudru{tvo tro{iti mnogo je na rizike od horizontalsnage i hrane za izvo|ewe nog prenosa bolesti p~ela. trutova, a p~elar od takvog Matice slabih zajednica dru{tva ne}e imati nikanajpre izolovati tokom 21 kve koristi. dana (najboqe ramom izolaVeliki broj okvira sa torom ili kavezom poklapastarim sa}em u ko{nici po~em). Retko se de{ava da vla~i ve}i rizik od kristapo~nu izgradwu mati~waka, lizacije ugqenohidratne ali ipak treba proveriti. hrane. Ako do sada nismo Ram sa maticom ukloniti 22. klasirali sa}e, septembar dana, a sve ramove izvaditi, Slika 4 je krajwi rok da se to ispretopiti i dezinfikovati.

P~ele stresti u prazan nastavak i zatvori- pravi jer posledice mogu biti katastrofalti. P~ele su 24. dana posle kratkog gladova- ne. wa spremne za dodavawe. Pre spajawa „gole Mogu}e posledice odstupawa p~ele“ tretirati protiv varoe, a potom od pravilnog pozicionirawa sa}a preko `i~ane mre`e ili novinske hartije Veoma je va`no da sa}e u ko{nici bude pripojiti sredwe jakim zajednicama.

Zadovoqavaju}i efekat spajawa se po- pravilno pozicionirano, tj. da raspored raP^ELAR, septembar 2006.

391

mova sa sa}em odgovara prirodnom pozicionirawu. Kada prona|e novo stani{te prirodan roj po~iwe da gradi svoj prvi sat koji }e za wega uvek biti centralni, sa svim svojim karakteristikama. U prole}e, prvo sa}e koje izgradi je radili~ko, dok kasniji rojevi ponekad pre radili~kog prvo izgrade trutovsko sa}e ili sa}e nameweno za med.

Ameri~ki p~elar Mike Housel iz Orlanda u Floridi je primetio da p~ele u prirodi grade ovaj sat druga~ije od ostalih satova. Kada se pogleda u dno }elija ovog centralnog sata vidi se slika obrnutog ipsilon (slika 3) koja je nastala slagawem romboi~nih povr{ina }elija sa druge strane.

Ako zamislimo da ovaj ram stoji mirno, a mi pre|emo sa druge strane sata, tako|e }emo videti da je na dnu formacija obrnutog ipsilon. Kod p~ela u prirodnom stani{tu samo na ovom satu i sa jedne i sa druge strane se nalazi formacija obrnutog ipsilon.

Dva slede}a sata koja se daqe grade levo i desno, „gledaju“ ovaj centralni sat stranama sa formacijom obrnutog ipsilon (slika 5), dok je sa druge strane ovih satova form-

Slika 5

acija normalnog ipsilon (slika 4). Svi ostali ramovi koji dolaze, sa obe strane, tako|e zadr`avaju isti raspored (slika 5).

U telima ko{nice ramovi se pozicioniraju bez centralnog rama (slika 6) koji se u prirodi prvi izgra|uje po{to ne postoji osnova koja sa obe strane sata ima formaciju obrnuto ipsilon.

Postoje p~elari koji osporavaju ovakve stavove o pozicionirawu sa}a, ali poznati ameri~ki komercijalni p~elar Dee Lusby (Tucson, Arizona) na osnovu sopstvenog iskustva i posmatrawa navodi niz prednosti.

392

Slika 6

Ona i wen suprug su, prepoznav{i vrednost Hausel pozicionirawa, preraspodelili blizu 35 000 ramova u wihovim ko{nicama, i ka`u da su se problemi koji se ti~u izvla~ewa satnih osnova smawili ili potpuno nestali. Daqe navodi da posle pravilnog pozicionirawa nestaju problemi zalegawa izvu~enih ramova od strane matice, da ramovi u medi{tu po~iwu da se boqe izvla~e i da imaju mawe zaperaka, a tako|e prestaju i problemi sa zapercima ili duplim sa}em u plodi{tu. Mnogo puta se nailazi na nepravilno izgra|eno sa}e sa prelazima i veli~inom }elija koje se razlikuju za 0,2–0,3 mm od proseka, a Dee ka`e da pravilnim pozicionirawem ovaj problem nestaje.

Na kraju Dee ka`e: „Sa sa}em koje je pozicionirano naopako, p~elari mogu da pokrenu spontanu zamenu matica u dru{tvima“.

Po{to zajednice ~esto dolaze u stawe stresa od hemikalija, bolesti, {teto~ina, predatora i varoe, a p~elar jo{ postavi sa}e po svom naho|ewu, neda}e i posledice dolaze same.

Varoa stalna opasnost Treba re}i da je septembar mesec u kome se nastavqa kasno-letwi tretman protiv varoe. Engleski stru~waci iz centralne nau~ne laboratorije Severnog Jork{ira ka`u da ako u ovo vreme na|emo vi{e od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koriP^ELAR, septembar 2006.

stiti sva raspolo`iva sredstva o kojima je P~elar vi{e puta pisao, a temperaturni opseg u septembru naro~ito pogoduje primeni mravqe kiseline, te je ovaj period idealan za sticawe iskustava u radu sa wom kod p~elara koji je nikada nisu koristili.

Budite obazrivi Mnogim p~elarima nije jasno za{to dru{tva pojedinih godina pojedu mnogo hrane preko zime iako zima te godine nije bila surova. Jedna stara ruska izreka ka`e „vetar izduvava med iz ko{nice“, pa je veoma verovatno da suma hrane u prole}e zavisi od sume vetrova do prole}a.

Stru~waci sa instituta Ribnoe ka`u da se pri brzini vetra od 8 m/s za 2–3 sata mewa celokupna zapremina vazduha u ko{nici.

U nedostatku prirodne za{tite od vetra mo`emo postaviti i ve{ta~ku (najboqe ku-

kuruzna trska) kako bi odmah za{titili onu koli~inu hrane koju smo do sada obezbedili.

Ali treba obratiti pa`wu i na rastojawe vetrobrana od ko{nica koje ne sme biti ve}e od jednog metra. U Ribnoju ka`u da je produktivnost za 60% mawa ako je rastojawe vetrobrana 15 metara od ko{nica.

Septembar je i mesec setve uqane repice koju je najboqe posejati posle neke obilnije ki{e. Za 1 hektar potrebno je oko 1 kg semena. Repica se razvija s jeseni i prole}a, a cveta u aprilu i od svih krmnih kultura daje najraniju zelenu hranu. P~elama pru`a jednu od najkvalitetnijih vrsta polena. @eleo bih da svima nama septembar naredne godine bude pre svega mesec mirovawa i p~ela i p~elara, da sve ono {to smo zakasnili ove, bude opomena slede}e godine kako ne bi trpeli posledice ka{wewa, koje ~esto umeju biti katastrofalne.

AP I M ET EOROLO[KA P ROGN OZA ZA SEP T EMBAR Dejan Krecuq

Prema predvi|awima meteorologa, septembar ove godine karaktårisa}e relativno stabilno vreme, sa razdobqima promenqivog vremena uz padavine. Ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se upravo takvo vreme jer }e septembar po~eti lepim, sun~anim jesewim danima sa prili~no visokim dnevnim temperaturama. Takvo }e vreme biti prve sedmice, da bi ve} slede}a bila ki{na i prohladna.

Statisti~ki posmatrano, ovakvo vreme bi}e veoma sli~no vremenskim prilikama kakve su vladale 1999. godine. O~ekivana koli~ina padavina je 62 milimetra vodenog taloga. Druga polovina meseca bi}e nalik prvoj, s tim {to se u drugoj dekadi o~ekuje prodor hladnijeg vazduha koji }e uzrokovati pad temperature, da bi se krajem meseca vremenske prilike stabilizovale.

Ako se predvi|awa ostvare, ovakvo vreme }e pogodovati p~elama i p~elarima jer }e dozvoliti da se zavr{e mnogobrojni pro{log meseca zapo~eti poslovi. To zna~i da }e mo}i da se jo{ jednom provere zalihe hrane i, ako je potrebno, prihranom u ve}im dozama stawe sanira. Dodavawe aditiva za p~ele u hranu veoma povoqno deluje na zajednicu s obzirom na izbalansirani sadr`aj ovih preparata.

Slaba dru{tva treba jo{ jednom pregledati da li su zdrava i, ako jesu, pridodati ih jakim. Izbor boqe matice, iz ja~e ili slabije zajednice, vaqa prepustiti p~elama, koje sigurno ne}e pogre{iti. Mada se o~ekuje lagano opadawe temperature i daqe je neophodno odr`avati ~istim pojilo. Umereno toplo vreme pogodova}e zna~ajnom umno`avawu osa pa je neophodno postavqati zamke. Kada sa poqa po~ne da nestaje kukuruza, znak je da su p~eliwa dru{tva u opasnosti od mi{eva. Zato na leta ko{nica treba postaviti ~e{qeve protiv mi{eva, a p~elari koji koriste `i~ane mati~ne re{etke mogu ih postaviti na podwa~u i tako re{iti ovaj problem.

P^ELAR, septembar 2006.

393

ZA[TO JE SUN COK R ET

OK R EN UO LE\ A P ^ ELAR I MA? Na diskusionoj grupi na{eg ~asopisa 18. jula kolega Kormo{ Bela (k.bela@tippnet.co.yu) ka`e: „Suncokret u Ba~ko Topolskom ataru slabo medi. Jako rano posejane table su medile, ali u nedequ ve} skoro uop{te ne medi. Ja sam bio na p~eliwaku u nedequ i do deset sati je bilo unosa, a posle toga su p~ele stale sa izletom. Pogledao sam najbli`u tablu suncokreta i jedva sam na{ao na glavicama dve p~ele koje su samo i{le od cveta do cveta tra`e}i nektar, ali videlo se da nema ni{ta. Izgleda da u rano jutro ima malo unosa, delom sa

394

Dejan Krecuq medija@hemo.net

suncokreta, a ve}im delom sa belog bosiqka koji se na|e na jo{ neuzoranim strwikama.

Trebala bi mu jedna jaka ki{a, jer je relativna vlaga vazduha jako niska“.

Suncokretova pa{a, koja se ve} poslovi~no kod nas karakteri{e kao glavna koli~inska pa{a, ove godine kod ve}ine p~elara Srbije ne}e biti zapam}ena kao takva. Lo{e vremenske prilike uslovile su da ova poqoprivredna kultura bude zasejana van optimalnih rokova, „otimaju}i“ se vremenu, pa su i usevi bili veoma {aroliki. Tako se, na `alost, nastavio globalni trend opada-

P^ELAR, septembar 2006.

wa prinosa sa suncokreta sa 69 kilograma po ko{nici (prema podacima Mom~ila Kon~ara) u periodu od 1975. do 1994. godine, uz rekordnu 1979. godinu sa prosekom od 101 kilograma po dru{tvu, na ovamo, kada opada na svega petnaestak kilograma po~etkom ovog veka.

Za{to suncokret okre}e le|a p~elarima? Ovogodi{we meteorolo{ke prilike uslovile su znatno lo{iju agrotehniku, ali opadawa medewa je bilo i u stabilnim vremenskim uslovima. Ipak, ove godine je prime}en slab razvoj centralne `ile suncokreta, verovatno zbog kasnije setve i neprirodnog razvoja, {to je sigurno dovelo do velikih problema u obezbe|ewu dovoqne koli~ine vode u su{nim periodima.

Vremena sankcija su za nama, ali to {to ve{ta~kog |ubriva ima u neograni~enim koli~inama u prodaji ne zna~i da ga ratari

mogu kupiti i primeniti koliko bi vaqalo jer je veoma skupo zasnovati proizvodwu. S druge strane, ve} poslovi~ne sumwe p~elara na slabu medonosnost doma}ih hibrida sve mawe su opravdane jer je tr`i{te preplavqeno uvoznim semenskim materijalom.

Katkada je ~ak to seme tretirano imidaklopridom, na koji smo upozoravali.

U pojedinim delovima Vojvodine zapa`eno je neobja{wivo slabqewe p~ela u toku suncokretove pa{e. Na{e nau~ne institucije nisu pokazale interesovawe da utvrde uzroke. Vremenske prilike znamo kakve su bile. U zavisnosti od lokacije svako od

p~elara mogao bi da poku{a da prona|e odgovor na pitawe iz naslova na prilo`enim grafikonima gde su prikazane vrednosti temperatura i vla`nosti tokom jula za sve regione Srbije.

NAGRA DNA I GRA sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca Kao {to znate, pratimo nagradnu igru koja se sprovodi na sajtovima Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca, www.fotopcelar.co.sr i www.fotopcelar.bravehost.com i objavqujemo pobedni~ke fotografije. Posetioci sajta glasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagrade. Detaqe pogledajte na sajtovima.

AVGUST: Pobedila je fotografija Zorice @ari} iz Kragujevca.

P^ELAR, septembar 2006.

395

VLAGA U VAZDUHU I ZI MSKA VEN TI LACI JA KO[N I CE Dipl. ing. Mirko Vilus, ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12, 37240 Trstenik (037) 712-177, (064) 29-60-315

„Glavni bi~ za zimovawe p~ela jeste vlaga. Vlaga je jedan od najgorih neprijateqa p~ela za vreme zimovawa…“, pisalo je u ruskom ~asopisu „Severno p~elarstvo“ pre 110 godina, a isto va`i i danas.

Vazduh je me{avina gasova. Zapreminski sastav suvog vazduha (bez vodene pare) izgleda ovako: azot (78,03%), kiseonik (20,99%), argon (0,93%), ugqen-dioksid (0,03%), vodonik (0,01%) i ostali gasovi (0,01%). Ako posmatramo neki prostor ispuwen vazduhom, recimo neku posudu zapremine 1 m3, onda }emo u svakom delu te posude na}i ravnomerno raspore|en svaki od navedenih gasova. Svaki gas se pona{a kao da je sam u posmatranom prostoru, pa tako i (nezavisno od drugih) vr{i pritisak na sve zidove posude. Ti pritisci zavise od koli~ine (gustine) svakog gasa posebno. Te pritiske nazivamo parcijalnim pritiscima tih gasova.

Po{to je vazduh me{avina gasova, ukupan pritisak vazduha je jednak zbiru parcijalnih pritisaka svih gasova koji ga ~ine. Ako u posmatrani prostor ubacimo dodatnu koli~inu nekog gasa, npr. ugqen-dioksida, i on }e se u kratkom vremenu ravnomerno rasporediti po celom prostoru, kao dim iz cigarete ili dimwaka. Po{to je u slobodnom prostoru atmosferski pritisak vazduha relativno stabilan, ukupan pritisak vazduha ne}e porasti za veli~inu porasta pritiska ugqen-dioksida, ve} }e ostati konstantan, a prido{li ugqen-dioksid iz posmatranog prostora istisnu}e odgovaraju}u koli~inu drugih gasova, me|u wima i kiseonik. ^ovek i druga `iva bi}a to odmah registruju kao ote`ano disawe.

Atmosferski vazduh nikada nije potpuno suv. U wemu uvek ima mawe ili vi{e vlage, u vidu vodene pare, koja se u wemu pona{a kao navedeni gasovi, ili vodene pare i vode (magla, rosa, ki{a). Koli~ina (gustina) vodene pare (meri se u gramima), koja 396

mo`e da se pome{a sa 1 m3 vazduha je ograni~ena, jer parcijalni pritisak vodene pare ne mo`e da prekora~i pritisak zasi}ewa (stawe kad vazduh ne mo`e da primi novu koli~inu vodene pare), koji odgovara temperaturi tog vazduha. Koli~ina se mewa sa promenom temperature. Ve}a je {to je vi{a temperatura i obrnuto. Vodena para koja ima najve}u gustinu, odnosno najve}i parcijalni pritisak, koji je mogu} kod odre|ene temperature zove se maksimalna gustina ili zasi}ena para.

Vazduh u kome je vodena para zasi}ena nazivamo i zasi}en vazduh. Vodena para koja ima gustinu mawu od maksimalne gustine zove se nezasi}ena vodena para, a vazduh sa nezasi}enom parom – nezasi}eni ili suv vazduh. Na prilo`enom dijagramu br. 1, gde su na ordinati koli~ine vodene pare u g/m3 (gustina) vazduha, a na apscisi temperatura vazduha u °C, ucrtana je kriva maksimalne gustine (zasi}eno stawe) vodene pare (crvena linija), za pripadaju}e temperature vazduha od –10 °C do +35 °C. Tu krivu nazivamo i grani~nom krivom. Ispod je podru~je suvog vazduha (vazduh + vodena para), a iznad, vla`nog vazduha (vazduh + vodena para + voda). Temperatura zasi}ewa ~esto se naziva i ta~ka rose. U toj ta~ki po~iwe kondenzaci-

P^ELAR, septembar 2006.

ja vodene pare u vodu (magla, rosa, ki{a).

Koli~ina vodene pare, merena u gramima, koju u nekom trenutku sadr`i 1 m3 vazduha zove se apsolutna vla`nost tog vazduha (Av). Za `ive organizme i fizi~ke pojave u atmosferi mnogo va`niju ulogu ima relativna vla`nost vazduha (Rv). Ona predstavqa odnos izme|u apsolutne vla`nosti (Av) i maksimalne koli~ine vodene pare (Mv), koju vazduh zapremine 1 m3 mo`e da primi na temperaturi merewa. Obi~no se izra`ava u procentima.

Rv = (Av / Mv) × 100 Brzina isparavawa vode u otvorenom prostoru zavisi od relativne vla`nosti vazduha. U potpuno suvom vazduhu je najve}a.

Sa rastom relativne vla`nosti, brzina isparavawa opada, tako da isparavawe potpuno prestaje kada relativna vla`nost dostigne vrednost od 100% (zasi}eno stawe).

Radi lak{eg kori{}ewa i jednostavnijeg obja{wavawa promene vla`nosti vazduha na istom dijagramu su iscrtane krive relativne vla`nosti Rv=40%, 50%, 60% i 80%. Dijagram nam daje jednostavan uvid u stawe vlage u vazduhu, kada su poznati relativna vla`nost i temperatura, kao i promene koje nastaju kada se ti parametri mewaju.

Na primer: Na dijagramu se lako uo~ava da se 1 m3 vazduha na temperaturi od 0 °C mo`e pome{ati maksimalno sa 4,8 g vodene pare, a na temperaturi od 30 °C sa 30,4 g, {to je pribli`no 6,3 puta vi{e. To pored ostalog pokazuje da sa nekom koli~inom vlage (apsolutna vla`nost), hladniji vazduh ima vrlo visoku relativnu vla`nost, kao u na{em primeru sa 4,8 g na 0 °C, Rv=100% (vla`an vazduh), dok je sa tom apsolutnom vla`no{}u na +30 °C vrlo suv Rv=15,8%. Uop{teno: U zimskim mesecima (hladni dani) apsolutna vla`nost je niska, a relativna visoka, dok je u toplim mesecima situacija obrnuta.

Po{to znamo da relativna vla`nost vazduha zavisi od gustine vodene pare i temperature tog vazduha, {ta se mo`e o~ekivati, ako se mewaju gustina ili temperatura?

1. Zasi}ena vodena para prelazi u nezasi}eno stawe: 1.1. Pove}avamo zapreminu Zasi}en (vla`an) vazduh u nekom posmatranom prostoru, prelazi u nezasi}eno stawe (suv vazduh), ako se taj prostor pro{iri tj. neposredno spoji sa prostorom suvog vazduha, jer se tada u posmatranom prostoru P^ELAR, septembar 2006.

gustina vodene pare snizi na neku vrednost mawu od maksimalne.

1.2. Pove}avamo temperaturu Pove}awem temperature, jer ona koli~ina vodene pare, koja kod ni`e temperature daje, u posmatranoj zapremini, maksimalnu gustinu (zasi}eno stawe), kod vi{e temperature nije dovoqna za gustinu, koja pripada zasi}enoj vodenoj pari, kod te temperature. Na primer: Ta~ka A na dijagramu pokazuje da se na temperaturi od +14 °C, 1 m3 vazduha mo`e pome{ati maksimalno sa 12,1 g vodene pare. Relativna vla`nost u toj ta~ki je Rv=100%. Ako taj vazduh, bez dovo|ewa nove koli~ine vodene pare, zagrevamo do +26 °C, ta~ka A1, vidimo da se relativna vla`nost spustila na Rv=50%. Prethodno vla`an vazduh sada je suv.

Zna~i, pove}awem zapremine ili temperature, relativna vla`nost se smawuje. Na primer, zamagqena stakla u automobilu mogu se osu{iti otvarawem ventilacije ili ukqu~ivawem grejawa. Ne mo`e nikakvo brisawe stakala, kao ni razni sakupqa~i vode u ko{nici, naprotiv.

2. Nezasi}ena vodena para (suv vazduh) prelazi u zasi}eno stawe (vla`an vazduh) u tri slu~aja: – smawivawem zapremine (za nas nije interesantno), – smawivawem temperature i – dovo|ewem nove vlage uz promenu ili bez promene temperature.

2.1. Smawivawem temperature (hla|ewem), jer tada stvarna gustina vodene pare (apsolutna vla`nost), kod neke ni`e temperature dosti`e maksimalno mogu}u gustinu Od kako je napravqena savremena ko{nica, p~elari imaju problema sa zimskom ventilacijom p~eliweg stani{ta

397

(zasi}eno stawe). Na primer: Ta~ka V na dijagramu pokazuje, da je na temperaturi od +14 °C gustina vodene pare (vidi na ordinati) 7,3 g/m3, znatno mawa od maksimalno mogu}e 12,1 g/m3, a relativna vla`nost Rv=60%. Vazduh je suv. Ako taj vazduh hladimo, vidimo da }e u ta~ki V1, na temperaturi +6 °C vodena para dosti}i maksimalnu gustinu (zasi}eno stawe), a relativna vla`nost vrednost Rv=100%. Nastavqamo hla|ewe do temperature –2 °C, ta~ka V2 prese~na ta~ka vertikale iz –2 °C i grani~ne krive koja se kao {to znamo ne mo`e prekora~iti. Do sada smo kod zagrevawa i{li iz ta~ke A u A1 i kod hla|ewa iz ta~ke V u V1 po pravim linijama, paralelnim apscisi, jer smo posmatrali primere kod kojih se apsolutna vla`nost ne mewa. Me|utim, kod daqeg hla|ewa sa +6 °C na –2 °C (iz ta~ke V1 u V2) to nije mogu}e. Iz ta~ke V1 do ta~ke V2 promena se kre}e po grani~noj liniji koju nije mogu}e prekora~iti i na kojoj je kao {to znamo, vazduh zasi}en vlagom (relativna vla`nost Rv=100%). U ta~ki V2 maksimalna gustina (apsolutna vla`nost) iznosi 4,1 g/m3. Razlika do ta~ke V1 iznosi 3,2 g. To je koli~ina vodene pare koja vi{e nije u vazduhu. Ona se kondenzovala u rosu po zidovima, ili iwe, ili u maglu itd. Da zakqu~imo: vazduh koji je na +14 °C bio suv sa 7,3 g vodene pare u sebi, relativne vla`nosti Rv=60%, na –2 °C je vla`an, Rv=100%, sa 4,1 g vodene pare i 3,2 g vode u vidu kondenzata na zidovima ili nekim drugim predmetima, koji su sme{teni u tom prostoru. Ovaj simulirani primer je vrlo sli~an realnim slu~ajevima u ko{nicama u rano prole}e,

kada su razlike izme|u dnevne i no}ne temperature velike.

2.2. Prelazak suvog vazduha u vla`an (u zasi}eno stawe), u ograni~enom prostoru sa promenqivom ili konstantnom temperaturom, uz stalnu produkciju vodene pare u wemu. To je za svakog p~elara najve}i problem.

Zato }emo ga malo detaqnije razmotriti.

P~ele sakupqene u klube nekoliko meseci „miruju“ izvan klubeta i ne vr{e nikakve aktivnosti. Nemaju leglo i proizvode samo onoliko toplotne energije koliko im je potrebno da odr`e svoj organizam u `ivotu. One ne tro{e med da bi zagrevale okru`ewe, kao {to to ne rade ni druga `iva bi}a. Da bi se `ivotni proces odvijao normalno, potrebno je da hrane i kiseonika bude dovoqno, da budu neprekidno dostupni (na pravom mestu) i da bude mira na p~eliwaku.

Tako se sti~u uslovi da klube iz okru`ewa lako uzima potrebne koli~ine meda i kiseonika, a u okru`ewe ispu{ta produkte „sagorevawa“: vodenu paru, ugqen-dioksid, ne{to toplotne energije i u povoqnom trenutku u {ire okru`ewe ne{to izmeta. U ovoj analizi nas zanimaju samo vodena para i ugqen-dioksid.

Uzmimo za primer najjednostavniji slu~aj dru{tva bez legla, koje za 30 dana potro{i oko 800 g meda. Poznato je da med sa~iwavaju: {e}eri oko 76%, voda oko 18%, ostalo oko 6%. To zna~i da u 800 g meda ima oko 600 g {e}era, oko 145 g vode i oko 50 g ostalih materija. Da bi 1 molekul {e}era „sagoreo“ potrebno je 6 molekula kiseonika. Produkt sagorevawa je: 6 molekula vode i 6 molekula ugqen-dioksida.

Da bi p~ele naredne sezone bile produktivne, mora im se obezbediti dobro zimovawe, bez vlage i uznemiravawa

S6N12O6 + 6O2 = 6N2O + 6SO2 {e}er + kiseonik = voda + ugqen-dioksid ili te`inski dnevno: 20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g Na dnevnu proizvodwu vode iz {e}era treba dodati i pripadaju}u dnevnu koli~inu vode iz meda od 4,8 g pa je ukupna dnevna proizvodwa vodene pare oko 16,8 g. Uz ovu analizu ili bilansirawe ulazno-izlaznih koli~ina materije, va`no je da se neprekidno ima u vidu da klube funkcioni{e na potpuno isti na~in na kraju petog, petnaestog ili pedesetog dana, jer od dana svog formirawa p~ele nisu u stawu da uti~u na cirkulaciju vazduha izvan klubeta. Ako uzmemo da su najni`e temperature vazduha i p~ela na spoq-

398

P^ELAR, septembar 2006.

noj povr{ini klubeta podjednake i kre}u se oko +8 °C onda tu temperaturu uzimamo kao referentnu. Neka relativna vla`nost na toj povr{ini bude Rv=60%, {to odgovara apsolutnoj vla`nosti Av=5 g na istoj temperaturi. Maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh mo`e da primi na woj je 8,3 g (vidi dijagram 1). To zna~i da bi 1 m3 vazduha Rv=60% na temperaturi od +8 °C mogao da primi, do zasi}ewa, jo{ 3,3 g vodene pare.

Po{to klube za 24 sata ispusti 16,8 g vodene pare, ta koli~ina je dovoqna da do zasi}ewa dopuni 5 m3 na +8 °C. Ako jedna LR ko{nica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdu{nog) prostora oko 50 litara (0,05 m3), to je na{ih 5 m3 zasi}enog – vla`nog vazduha dovoqno za 100 LR ko{nica! Odavde se lako izra~una da bi jedna hermeti~ki zatvorena LR ko{nica bila zasi}ena vodenom parom za pribli`no 15 minuta. Isparavawe vode iz traheja bi prestalo i p~ele bi po~ele da se gu{e!

Razmotrimo sada problematiku ugqendioksida. Klube za 24 sata ispusti u okru`ewe 29,3 g. U normalnim atmosferskim uslovima u 1 m3 vazduha ima 5,8 g ugqen-dioksida. Proizvedenih 29,3 g je dovoqno za 5,05 m3 vazduha. Poznato je da p~ele pove}avaju koncentraciju ugqen-dioksida u klubetu sa 0,03% na oko 3% (oko 100 puta). Pove}ana koncentracija usporava razmenu materija u organizmu p~ela, smawuje potrebu za hranom i tako poboq{ava uslove za dobro zimovawe. Kroz simulirani primer poku{a}emo da utvrdimo kolike su potrebe klubeta za ugqen-dioksidom. Posmatramo najve}e klube. U praksi, u na{im krajevima, prakti~no nema klubeta ve}eg od 8 litara (oko 25 000 p~ela). Pre~nik takvog klubeta je oko 25 cm i zahvata oko 7 ramova. Neka je u wemu po potpuno slobodnoj proceni, pola zapremine slobodno, a drugu polovinu zapremine neka popuwavaju tela p~ela. To zna~i da u 4 litra slobodnog prostora, p~ele koncentri{u koli~inu ugqen-dioksida dovoqnu za 400 litara vazduha u normalnim atmosferskim uslovima, odnosno 29,3 g je dovoqno za 12,6 klubeta.

Iz ovoga se jasno vidi da }e se potrebe formiranog klubeta za pove}anom koncentracijom ugqen-dioksida podmiriti za pribli`no 115 minuta. To zna~i, celokupnu koli~inu ugqen-dioksida, koju p~ele proizvedu u narednim satima i danima klube ispu{ta u okru`ewe. Prema tome, unutra{wa P^ELAR, septembar 2006.

potreba klubeta je zanemarqiva prema ukupnoj proizvodwi. Moramo tako|e imati na umu da atmosferski pritisak u klubetu ne}e porasti zbog pove}anog prisustva (parcijalnog pritiska) ugqen-dioksida. Ugqendioksid iz vazduha istiskuje odgovaraju}u koli~inu drugih gasova, me|u kojima i vrlo bitni kiseonik. P~ele su se privikle na ni`u (do 13%) koncentraciju kiseonika u klubetu bez legla, bez posledica po `ivotne funkcije. Ova niska koncentracija ne va`i za okru`ewe klubeta, naprotiv, vazduh oko wega mora biti bogat kiseonikom.

Sve do sada izlo`eno imalo je za ciq da p~elaru uka`e na punu ozbiqnost problema vodene pare i drugih gasova u okru`ewu klubeta. Iako su izabrani primeri najpovoqniji, sa najmawom potro{wom meda, sa najmawom koli~inom isporu~ene vodene pare i ugqen-dioksida, u uslovima relativno stabilne spoqne temperature i tako daqe, oni potvr|uju veli~inu problema. Sa pojavom legla stawe se bitno pogor{ava, jer se pove}ava potro{wa meda i koli~ine emitovane vodene pare i ugqen-dioksida. Sa druge strane potreba za kiseonikom znatno raste.

Meteorolo{ke prilike se znatno mewaju i/ili pogor{avaju. Podrazumeva se da su i tada p~ele u klubetu i nisu u stawu da ventiliraju ko{nicu. Taj problem mora da re{i p~elar. Iz ko{nice vlaga treba da izlazi u formi gasa (vodena para), a ne kao poto~i} vode. On tako|e mora da zna da je smer kretawa vodene pare uvek iz ko{nice u okru`ewe (od izvora ka ponoru).

Prakti~no re{ewe?

Polaze}i od navedenih ~iwenica, treba dati odgovor na pitawe: Kako p~elar ipak mo`e da obezbedi optimalne uslove za kvalitetno zimovawe p~ela? Do kona~nog odgovora mo`emo do}i ako analiziramo bitne faktore za koje je nadle`an iskqu~ivo p~elar, kao {to su: ko{nica i prostor u woj, veza ko{nice sa okru`ewem (ventilacija) i izbor lokacije za p~eliwak.

Neki ventilacioni otvor je dovoqno veliki za dane velikih hladno}a, kada je klube bez legla i kada je relativno mala produkcija vodene pare i ugqen-dioksida. Tada su vremenske prilike relativno stabilne.

Kada je u okru`ewu ko{nice temperatura niska, vazduh suv, apsolutna vla`nost je niska. U ko{nici je apsolutna vla`nost ne{to vi{a, zbog ~ega vodena para brzo izla399

zi napoqe. Uz neznatno vi{u temperaturu u ko{nici, relativna vla`nost je niska (dijagram br. 2). Razlika izme|u gustina ugqendioksida i kiseonika u ko{nici i napoqu je mala. Veli~ina tog otvora postaje mala kada se u klubetu pojavi leglo. Potro{wa hrane poraste, shodno tome i produkcija vodene pare i ugqen-dioksida. Poraste i potreba za kiseonikom. Skoro u isto vreme u okru`ewu ko{nice tako|e nastaju zna~ajne meteorolo{ke promene. Javqaju se nagle i velike temperaturne promene. Velika su kolebawa relativne vla`nosti izvan ko{nice, {to se odra`ava na relativnu vla`nost u ko{nici (dijagram br. 3). Va`na napomena: Prikazano stawe na dijagramima je bilo takvo u trenutku merewa. Pre i posle toga bilo je druga~ije. Stalno se mewa. Dijagram br. 3 ne prikazuje najnepovoqnije stawe. Realan je i ovakav primer: Napoqu je naglo otoplilo, temperatura vazduha je +15 °C, relativna vla`nost Rv=80% (vazduh je suv apsolutne vla`nosti 10,2 g). U ko{nici sa debelim zidovima, malim letom, slabo osun~anoj, temperatura sporo raste, kasni za spoqnom i iznosi +10 °C. Na ovoj temperaturi maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh mo`e primiti je 9,4 g (dijagram br.

1) i mawa je od apsolutne vla`nosti ispred ko{nice za 0,8 g. Zna~i, nema izlaska vodene pare iz ko{nice. U woj je reLeto lativna vla`nost vazduha Rv=100%, vazduh je vla`an. U ovom slu~aju se sva vodena para koju klube neprekidno ispu{ta kondenzuje po zidovima i ramovima ko{nice.

Leto Stawe u ko{nici uvek zavisi od stawa u okru`ewu i mora da ga prati bez ve}eg ka{wewa. Ako se razmena gasova izme|u ko{nice i okru`ewa odvija prigu{eno, sporo, vla`nost u ko{nici bi}e dugo ili trajno visoka, pogubna. P~ele u klubetu nemaju adekvatnu odbranu. Utvr|eno je da p~ele vrlo dobro zimuju, ako relativna vla`nost 400

oko klubeta ne prelazi Rv=85%. Dugotrajna vla`nost oko klubeta Rv=97% skra}uje p~elama `ivot za jednu ~etvrtinu.

Vra}amo se na dijagrame br. 2 i 3. Iz wih se vidi da u ko{nici, na malim rastojawima, razlika u relativnoj vla`nosti mo`e biti jako velika. O~igledno je da je unutra{wa cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu{ena), ko{nica je pretrpana ramovima. Iz dijagrama se tako|e vidi da relativna vla`nost raste od ventilacionog otvora (leta) prema zadwoj stranici i uglovima. To su najugro`eniji delovi u ko{nici. Da bi tu pojavu potpuno ili delimi~no eliminisao, p~elar treba pravilno da organizuje prostor u ko{nici.

Na svom p~eliwaku to radim na slede}i na~in: Kod pripreme za zimu iz ko{nice vadim sve nepotrebne ramove. Bez obzira na trenutni broj p~ela u DB ko{nicama ostavqam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1 ili 1+1 ram). U LR ko{nicama u gorwem nastavku ostavqam tako|e 8 ramova (slobodan prostor je 1+1 ram), a dole 5 ramova (slobodan prostor je 3+2 rama). Med sa svih izva|enih ramova centrifugiram i preko hranilice vra}am p~elama. Prethodno se pobrinem da leglo kod svih LR ko{nica bude u gorwem nastavku. Posle meda prihrawujem sirupom. Na kraju je sva hrana na pravom mestu – iznad klubeta.

Po pravilu, u toku zime u ko{nici treba da ostanu samo ramovi koje zahvata klube. Podrazumeva se da na wima mora da bude i sva potrebna hrana (kao u dupqama stabala ili trmkama) i jo{ po jedan ram sa dosta hrane sa obe strane klubeta, {to zna~i maksimalno 8 ramova. Ispod DB plodi{ta stavqam prazan polunastavak. Sve ko{nice ukqu~uju}i i nukleuse imaju duboku podwa~u. U toku zime u ko{nici su samo ramovi sa potrebnom hranom i p~ele.

Pored obezbe|ivawa slobodnog prostoP^ELAR, septembar 2006.

ra za dobru cirkulaciju vazduha u ko{nici, p~elar mora da iz we izbaci materijale koji su boqi provodnici toplote od referentnog drveta. Me|u takve spadaju i razne PVC folije. Paronepropustqiva folija polo`ena po ramovima iznad klubeta predstavqa najhladniju povr{inu u gorwem delu ko{nice. Uz lo{u ventilaciju i visoku relativnu vla`nost na delovima folije, koji su izvan dodira sa klubetom (kod slabih i iznad klubeta), kondenzuje se voda. Taj kondenzat kapqe po ramovima i kvari sa}e i med.

Neki p~elari tvrde da p~ele tu vodu piju!?! Video sam dosta mokrih folija, a nikada p~ele da sa wih piju vodu. Za{to bi pile ono {to su prethodno upotrebile i izbacile, to niko ne radi. [ta }e im destilat? Zato sam ih u rano prole}e video mnogo na orezanim granama vo}a, ~itave rojeve na prosutoj sto~noj hrani, izvoru mineralne vode, oko {tala itd. Potrebni su im minerali. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vodu mogle bi i po hranu, pa ne bi ugibale od gladi.

Umesto paronepropusne folije korisno je staviti punije, mekano platno koje pokriva telo plodi{ta i wegovu spoqnu gorwu povr{inu, sa predwe i zadwe strane plodi{ta, u visini 3–4 cm. Tako se kod naslona za ramove {titi tanak zid ko{nice od podhla|ivawa i kondenzovawa vlage. Umesto platna, u kasnu jesen, mo`e se staviti hartija.

Preko toga platna dolazi drugi utopqavaju}i materijal, ili poklopna daska od lesonita, a preko we stiropor ili novine. Nije lo{a ni dobro nale`u}a poklopna daska od drveta sa novinama odozgo. Na svom p~eliwaku preko plodi{ta stavqam platno, pa poklopnu dasku od lesonita. Na lesonitu je stiropor od 20 mm koji nikada ne skidam.

Preko stiropora i hranilice (koju tako|e ne skidam) krajem jeseni stavqam novine.

Iznad je ravan krov.

Kad je unutra{wost ko{nice dobro sre|ena ostaje da se obezbedi dobra ventilacija. Nije mogu}e dati jedinstven prora~un.

Pogodnija su iskustvena re{ewa. Postoji vi{e dobrih. Ventilacija kroz podwa~u je najboqa. Podrazumeva se da i leto za izlazak i ulazak p~ela mora biti otvoreno.

Odavno se proizvode ko{nice sa ve}im zamre`enim otvorom na podwa~i. Ve}ina p~elara je ve} napustila pogre{nu preporuku, da te otvore treba krajem zime zatvoriti, da P^ELAR, septembar 2006.

bi p~ele „sa~uvale“ toplotu. Ve} je re~eno da p~ele ne tro{e med da bi zagrejale svoje okru`ewe, a pogotovo ne prostor ispod klubeta. Taj otvor treba da bude otvoren pre svega krajem zime i u rano prole}e. Svi primeri prezimqavawa p~eliwih dru{tava sa stalno otvorenim otvorom na podwa~i, a znam ih mnogo, su pozitivni. Kod novih podwa~a, gde je cela podnica otvorena, pogotovo ako nisu duboke (dubina najmawe 10 cm) korisno je da se ispod plodi{ta podmetne jedan ili vi{e polunastavaka ili nastavak.

Tako se dobijaju ko{nice sa ve}om zapreminom, a u ko{nici toplotni efekat sli~an toplotnom efektu duga~kog kaputa.

Drugo re{ewe (koristim ga na p~eliwaku) je gorwe i dowe leto. Gorwe okruglo leto pre~nika 25 mm na sredini predwe strane je uvek otvoreno. Regulator doweg leta je u polo`aju prole}nog razvoja (otvor 150×15 mm). Preko wega je limeni {titnik protiv mi{eva. Na {titniku je dvostruki red vrlo gustih okruglih rupa pre~nika 7,5 mm. Po~etkom marta skidam {titnik.

Duboka podwa~a nije hermeti~ki zatvorena, pa i ona doprinosi solidnoj ventilaciji.

P~elari koji imaju klasi~nu podwa~u, a na plodi{tu nemaju i ne `ele da otvore gorwe leto, moraju u drugoj polovini novembra, kada prestane nalet osa, tu|ih p~ela i muva, da potpuno otvore dowe leto (dimenzija 450/375×20 mm). Preko tog otvora treba da stave limeni {titnik sa trostrukim redom gustih okruglih otvora pre~nika 7–8 mm.

Postoje i druga dobra re{ewa. Generalna smernica za svakog p~elara i p~eliwak na konkretnoj lokaciji mo`e da glasi: P~elar treba da pove}ava otvor (otvore) za ventilaciju sve dok u ko{nici prime}uje vlagu.

Na kraju, p~elar treba da na najboqi na~in re{i i spoqni uslov za dobru ventilaciju ko{nice. Treba da izabere dobru lokaciju za p~eliwak. Imaju}i u vidu sve re~eno o problemu vlage, p~elar mora za stacionarni p~eliwak ili zimovnik da odabere lokaciju sa {to mawe magle, sa {to ni`om prose~nom relativnom vla`no{}u, osun~anu, oceditu i dobro provetrenu. Treba izbegavati lokacije sa ekstremno jakim udarima vetra. P~elar uvek mora da ima u vidu funkcionalnu zavisnost izme|u veli~ine ventilacionog otvora i lokacije p~eliwaka. [to je p~eliwak mawe provetren, vi{e vla`an, maglovit, to otvor (otvori) za ventilaciju mora da bude ve}i!

401

SRBI JA U EVROP I EVROPA U SRBI JI APIGUARD KOD P ^ ELARA U sredu, 9. avgusta ove godine, u Beograd je doleteo avion iz Engleske i na tlo Srbije bezbedno prizemqio, za na{e prostore novi lek protiv varoe, ApiguardR. Sve se to dogodilo samo dan pre problema zbog terorizma na Londonskom aerodromu. Kao da je neka vi{a sila `elela da ovaj lek do|e u Srbiju {to pre. Za{to ovo ka`em?

Vratimo se malo u pro{lost. Engleska firma Vita (Europe) Ltd je krajem pro{log veka pustila na tr`i{te novi lek protiv varoe ApiguardR koji predstavqa patentirani sporodeluju}i gel na bazi timola. Lek se godinama primewivao u mnogim zemqama sveta. Ja sam se prvi put direktno sreo sa wim u Podgorici 2001. godine kada mi ga je ponudio veterinar iz Skadra, dr Ilir Bala, ali mi je bio preskup. Danas on to vi{e nije, jer se na osnovu savremenih saznawa mo`e sa~initi strategija borbe protiv varoe koja ukqu~uje i ovaj lek, obezbe|uju}i podno-

402

{qivu cenu na godi{wem nivou.

U ci~i zimi, januara 2005. u Beograd je do{ao predstavnik firme Vita (Europe) Ltd sa idejom da prona|e partnera preko kog bi distribuirao ovaj lek na podru~ju Srbije.

Izbor ove firme je veoma interesantan, jer je doprineo tome da se od svih biv{ih jugoslovenskih republika, ApiguardR prvo registruje ba{ u Srbiji. Da mi je to neko rekao 1999. godine kada sam prvi put pro~itao informaciju o novom leku po imenu ApiguardR, sigurno mu ne bih poverovao!

Me|utim, ovo ne bi bila Srbija da je sve proteklo bez problema. Idu}i od firme do firme, ispostavilo se da skoro niko nije zainteresovan da u Srbiji prodaje „tamo neki engleski lek“ protiv varoe. Razlozi?

Jednostavni! Zar je mogu}e da ih ne znate!?

Naime, postoje tri glavna razloga. Lo{e iskustvo sa p~elarima, lo{e iskustvo sa p~elarima i lo{e iskustvo sa p~elarima. Jer, dobro vam je poznato da su veterinari vrlo ~esto imali dobru voqu da nabavqaju i prodaju lekove za p~ele, ali su ih izneverili ili proizvo|a~i (nude}i te iste lekove na p~elarskim izlo`bama po neuporedivo ni`im cenama) ili p~elari (koji ih nisu kupovali zbog visoke cene). Dobro se se}am situacije u Ni{u 1997/1998. godine kada je na insistirawe Dru{tva p~elara „Matica“ iz Ni{a, gde sam se tada nalazio na funkciji predsednika Komisije za zdravstvenu za{titu p~ela, Veterinarski institut iz Ni{a nabavio ve}u koli~inu preparata ApitolR, ali je nakon isteka roka ba~eno 95% kutija, jer ga p~elari nisu kupovali zbog „visoke“ cene. Lepo je neko rekao da je p~elarima sve skupo, samo je med jeftin. Jer, nije ih zanimala enormno visoka efikasnost ovog preparata, ve} samo wegova cena. Da nije tu`no, bilo bi sme{no.

Ipak, na na{u sre}u, na{li su se HRABRI qudi iz firme Zoolek iz Beograda koji su se prihvatili posla i doveli Evropu u P^ELAR, septembar 2006.

Srbiju. Najzad i mi na raspolagawu imamo lek koji nosi nadu za proizvodwu meda bez ikakve mogu}nosti za pojavu rezidua. Ostaje samo da se i u Srbiji potvrdi visoka efikasnost zabele`ena u svetu, a nema razloga da tako i ne bude. Vlasnik firme, gospodin Slobodan Radi~evi}, ka`e da se u Engleskoj nisu nadali da }e oni ovde tako brzo re{iti sve administrativne probleme i registraciju leka do kraja jula, pa nisu za Srbiju planirali isporuku leka do po~etka 2007. godine. Ali, sna{li su se tako {to su „okrwili“ kontigent za Francusku, pa je u Srbiju ApiguardR stigao sa natpisima na kutiji na francuskom jeziku, samo da bi nam iza{li u susret. Ina~e, jedna od dobrih strana ovog leka je upravo ta {to se pakuje iskqu~ivo u Engleskoj i zatim {aqe na p~eliwake {irom sveta, pa nema apsolutno nikakvih mogu}nosti za falsifikovawe.

Gore spomenuti problemi sa distribucijom ne bi trebali da se dogode sa preparatom ApiguardR, jer je firma Zoolek odlu~ila da posluje strogo po zakonu te ne}e pouze}em slati lek niti ga prodavati u maloprodaji, ve} }e on mo}i da se kupi iskqu~ivo u Veterinarskim institutima i apotekama {irom Srbije! Na `alost, cena ne}e biti svuda ista, jer distributeri zara~unavaju razli~itu mar`u. Zato vam preporu~ujem da se prvo raspitate o ceni na vi{e maloprodajnih mesta. Jer, za ovaj lek se ne mo`e re}i da je jeftin. Ako je cena uop{te bitna kada je ne{to dobro. Treba imati na umu da je i sam timol veoma skup na tr`i{tu. O specijalnom gelu i da ne govorimo.

Pored toga, Vita (Europe) Ltd je razvojna firma. U cenu wihovih lekova sigurno je ura~unata i cena istra`ivawa i stvarawa novih lekova. Vredno je napomenuti da tvrde da su na pragu otkri}a da stvore biolo{ki lek za suzbijawe ameri~ke trule`i! U toku su eksperimenti na samim p~eliwacima. Zna~i, u zavr{noj je fazi!

postojanost timola, ali se pore smawuju, i tako se uspe{no reguli{e koli~ina oslobo|enog timola. Deluje dvojako. Miris timola obara varou kada ga udahne. Ali, p~ele i raznose gel ko{nicom, kada varoa strada od kontakta sa wim. Rezultati ispitivawa u raznim klimatima (od Meksika do Finske) pokazuju da je efikasnost protiv varoe od 90–93%, ~ak i vi{e (u Italiji i Nema~koj i preko 95%). Proizvo|a~ smatra da je mogu}nost razvijawa otpornosti varoe veoma mala, jer klasi~ni akaricidi imaju jedno ciqno mesto na kome deluju, dok timol remeti biolo{ke procese varoe tako {to deluje na vi{e mesta na }elijskoj membrani i nervnom sistemu, pa je verovatno}a pojave otpornosti varoe na timol mnogo mawa. Pakovawe ovog leka ukupne mase 50 g (sadr`i 12,5 g timola) li~i na tanku pa{tetu. Skine se folija i „pa{teta“ stavi na satono{e.

Tu stoji sve dok ima gela. Posle otprilike dve nedeqe, stavqa se novo pakovawe, a ukupan tretman traje 4 do 6 nedeqa. Nekada, kada se timol primewivao primitivno, posipawem wegovog praha po satono{ama, nije se smeo dati kada su temperature visoke, dok savremeni preparati, a takav je i ApiguardR, ~ak mogu da postignu boqu efikasnost {to je temperatura ve}a. Ako se zajednice prihrawuju, tretman treba po~eti nekoliko dana ranije, kako bi p~ele efektnije ra{irile lek po ko{nici. Karenca za med je 0 dana, {to ovaj lek ~ini izuzetno pogodnim za organsko p~elarewe.

Urednik

Kako se koristi Apiguard?

Gel se pona{a kao svojevrsni sun|er.

Wegove pore se u zavisnosti od temperature {ire ili ste`u. Sa temperaturom raste neP^ELAR, septembar 2006.

403

Ovaj odli~an tekst ukaza}e na{im p~elarima na savremene metode borbe protiv varoe. Iako je primena mravqe kiseline oduvek bila i verovatno }e ostati komplikovana za p~elare, Nemci je jo{ uvek ne napu{taju, za razliku od Italijana, koji su se za letwi tretman protiv varoe potpuno okrenuli timolu i preparatima na wegovoj bazi (Apiguard, Api Life Var, Thymovar). Ovo je prvi nema~ki tekst iz kog se jasno vidi da i Nemci uvi|aju prednost timola, koja se ogleda pre svega u neverovatno jednostavnom na~inu primene i visokoj efikasnosti letweg tretmana, koji predstavqa problem svim p~elarima sveta.

APIGUARD

OD L I ^NA A LT ER NATI VA ZA MRAVQU KI SEL I N U

Dr Ralph Büchler LLH, Bieneninstitut (Institut za p~elarstvo) Erlenstrase 9 D-35274 Kirchhain Priredili: Danijela Stojkovi}, Rodoqub @ivadinovi} Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die biene za avgust 2006. godine. buechlerr@llh.hessen.de

Zdrava p~eliwa dru{tva proistekla iz snage mladih rojeva su ki~meni stub svakog uspe{nog p~elara. Ovome nas je nau~ila sama priroda kroz na~in formirawa prirodnog roja, koji obezbe|uje suzbijawe oboqewa p~ela. Pri formirawu rojeva u p~elarskoj praksi posebnu pa`wu posve}ujemo suzbijawu varoe.

Od dozvoqenih preparata za tretman novoformiranih p~eliwih dru{tava stoje nam na raspolagawu mravqa kiselina, Apiguard i Bayvarol (flumethrin). Posledwe navedeni preparat mo`emo preporu~iti samo u slu~ajevima kada varoe u ko{nici nisu otporne na Bayvarol (vidi Die biene, 6/2000, str. 23–25, Christian Schlenke, Ralph Büchler: Test za prepoznavawe otpornih varoa).

Mravqa kiselina kao i timol (aktivna materija preparata Apiguard) primarno deluju u p~eliwem dru{tvu putem isparavawa i ravnomerne raspodele u vazduhu ko{nice.

Na dejstvo i efikasnost preparata, kao i podno{qivost p~ela jako uti~e zapremina ko{nice, ventilacija i na~in izrade ko{nice, ja~ina dru{tva, temperatura i vla`nost. Prilikom testirawa preparata Apiguard u sklopu p~elarskog nau~nog instituta ustanovqeno je da vremenski period tretmana uti~e na dejstvo ovog preparata (vidi Die biene, 6/2005, str. 22–25). Na osnovu tih saznawa, P~elarski institut u Kirhajnu obavio je 2005. godine jo{ testirawa i uporedio je dejstvo tretmana timolom i 404

mravqom kiselinom.

Uporedno testirawe u 2005. godini Testirawe je obavqeno na ukupno 44 mlada dru{tva (roja) u jednom Canderovom nastavku (pribli`an LR nastavku po zapremini) sa 10 okvira, koja su bila raspore|ena na pozicijama A i B. Mre`aste podwa~e su bile zatvorene. Mlada dru{tva na poziciji A pokrivala su na po~etku tretmana prose~no 6,5 ramova. Wihov ulaz u ko{nicu je pomo}u klinova su`en na 16 cm2.

Ulaz na poziciji B sa prose~no 8,8 pokrivenih ramova po dru{tvu ostao je otvoren sa 62 cm2.

Svi rojevi Da bi se koncentracija su od 12. jula 2005. godine mravqe kiseline u vazduhu ko{nice sporo podizala, tretirani shodnanosi se rashla|ena 60%-na no raspodeli u mravqa kiselina na sun|eratabeli 1 sa mra- stu podlogu u fijoci podwavqom kiseli~e. Ovo se najlak{e i nom i timolom. najbezbednije izvodi specijalnom pumpom.

Dve nedeqe naP^ELAR, septembar 2006.

tawa jednog p~elara, i saop{tio da je najboqi na~in koji su oni mogli da na|u stavqawe praznog nastavka iznad plodi{nog tela. Prema wemu je najva`nije da p~ele imaju dovoqno mesta da pristupe gelu i da ga raznose po ko{nici, prakti~no u poku{aju da ga uklone – primedba urednika).

Pote{ko}e sa temperaturnim uslovima

Odstupaju}i od dosada{weg uputstva upotrebe preparata Apiguard, produ`en je tretman na 6 nedeqa, a prva posuda je nakon 3 nedeqe od po~etka tretmana ostala u dru{tvu, dok je druga posuda sa Apiguard-om postavqena dodatno. Ko{nica je pokrivena unutra{wim poklopcem visine 3,5 cm.

kon zavr{etka tretmana, usledio je naknadni tretman preparatom Bayvarol, da bi se odredio broj pre`ivelih varoa.

Trideset odnosno ~etrdeset mililitara 60%-ne mravqe kiseline je nane{eno na sun|erastu podlogu, u svim slu~ajevima u ranim ve~erwim satima i to ~etiri puta u roku od dve nedeqe.

U uputstvu za Apiguard predvi|ena je zamena posuda nakon dve nedeqe. Bez obzira na to, produ`ili smo tretman na dva puta po tri nedeqe (umesto dve) i prvu posudu smo, u slu~aju da je ostalo jo{ gela u woj, ostavili u ko{nici i dodali drugu posudu. Vremenski ciklus od dva puta tri nedeqe odgovara zvani~nom uputstvu {vajcarskog proizvoda Thymovar, koji smo primewivali kao ~etvrtu varijantu prilikom testirawa. Da bi rad p~ela i ventilacija bili zagarantovani kod postavqawa Apiguard posuda i Thymovar traka, ramovi su postavqeni „na hladno“, a ko{nice su pokrivene unutra{wim drvenim poklopcima sa najvi{e 3,5 cm prostora do satono{a (^ini mi se da je za ovu svrhu idealna kanadska be`alica. Me|utim, ovih dana se na p~elarskom forumu internet sajta www.beesource.com vodi diskusija, dodu{e na engleskom jeziku, oko na~ina primene preparata Apiguard. Javio se i direktor Vita (Europe) Limited, firme koja proizvodi ovaj lek, dr Max Watkins, ~ije smo predavawe imali prilike da slu{amo pro{le godine na Apimondiji u Irskoj, odgovaraju}i na piP^ELAR, septembar 2006.

U periodu tretmana dolazilo je do zna~ajnih temperaturnih odstupawa (vidi grafikon). Temperatura je nekoliko dana prevazilazila i maksimalne vrednosti od 30 °C, ali se ~e{}e kretala izme|u 15 °C i 25 °C. Ova prose~na temperatura je za ovo godi{we doba bila neobi~no niska i ote`avala je ravnomerno isparavawe i dejstvo svih preparata.

Dobri rezultati tretmana S obzirom na ne ba{ povoqne temperaturne uslove, utoliko pozitivnije mo`emo oceniti rezultate prikazane u tabeli 2.

Prema tome, sve ~etiri metode tretmana postigle su zadovoqavaju}i efekat, u svim slu~ajevima dovoqan da bi se spre~ila {teta od varoa pri uzgoju zimskih p~ela. Dok su testirani rojevi bili zara`eni sa prose~no 565 varoa, naknadnim tretmanom (Bayvarol) oboreno je maksimalno 158 varoa, koje su pre`ivele prvi tretman ispitivanim preparatima.

Oba proizvoda na bazi timola prevazilaze tretmane sa mravqom kiselinom po pitawu efikasnosti kao i po pitawu sigurnog dejstva. Dodu{e, ove razlike nisu statisti~ki zna~ajne. Pojedina~ni ispadi iz proseka su postojali kod svih testirawa, osim u grupi tretiranoj preparatom Thimovar.

To {to je dejstvo preparata na poziciji B generalno bilo slabije upu}uje na efekat ve}ih leta na ko{nicama. Uzimaju}i u ob405

Tabela 1: Raspodela testiranih dru{tava u razli~ito tretiranim grupama Pozicija A Pozicija B Broj dru{tva Ja~ina dru{tva1 Broj dru{tva Ja~ina dru{tva1 5 6,0 6 8,8 Mravqa kiselina 4×30 ml 5 7,0 6 9,0 Mravqa kiselina 4×40 ml 5 6,5 6 8,7 Apiguard 5 6,4 6 8,8 Thymovar Tretman

1

ja~ina dru{tva na po~etku kroz broj zauzetih Canderovih ramova Tabela 2: Dejstvo razli~itih tretmana

Tretman Mravqa kiselina 4×30 ml Mravqa kiselina 4×40 ml Apiguard Thymovar

Pozicija A Sredwa Minimum vrednost 88,3% 76,8% 90,8% 70,2% 94,6% 88,2% 93,6% 85,7%

zir toplo vreme na po~etku testirawa, `eleli smo da izbegnemo ograni~avawe ventilacije, posebno kod dru{tava tretiranih sa mravqom kiselinom. Na poziciji A, sa mawim letima, u oba slu~aja tretirawa mravqom kiselinom do{lo je do gubitka matice. Ina~e su sva dru{tva dobro podnosila razli~ite tretmane i ocene o ja~ini dru{tava 23. avgusta i 4. oktobra nisu pokazale statisti~ki zna~ajne razlike kod bilo koje od grupa.

Preporuka Mravqa kiselina i timol su dobra sredstva za suzbijawe varoa u mladim rojevima.

U pore|ewu sa prethodnim analizama koje je obavio dr Stefan Berg (vidi Die biene, 3/2004, str. 20), rezultati pokazuju da se dejstvo i pouzdanost preparata Apiguard mogu popraviti ako se tretman produ`i na 6 nedeqa i ako se ostatak gela u prvoj posudi ostavi u ko{nici i tada doda i druga posuda. Prema na{em iskustvu, tako|e je bitno da: – prostor za isparewe iznad }elija smawite na nekoliko centimetara; – mre`aste podwa~e u potpunosti zatvorite; – leta na ko{nicama relativno suzite.

Prema na{em iskustvu mo`ete preporu~enu dozu za 60%-nu mravqu kiselinu nane{enu na sun|erastu podlogu u fijoci podwa~e u visini od 3 ml po Canderovom ramu, pove}ati u dru{tvu na jednom nastavku na 4 ml po ramu. To je verovatno zbog toga, jer rela406

Pozicija B Sredwa Minimum vrednost 78,5% 43,3% 87,7% 61,8% 85,9% 52,9% 89,9% 84,3%

Ukupno Sredwa vrednost 83,0% 89,1% 89,4% 91,6%

tivno ve}i deo kiseline isparava bez ikakvog dejstva kroz leto ko{nice.

Primena mravqe kiseline mo`e izazvati gubitak matice i koroziju metalnih delova. Ovaj nedostatak ne postoji kod preparata Apiguard. Rukovawe ovim sredstvom je prili~no jednostavno i sigurno. Kao nedostatak mo`emo navesti ve}u cenu ovog sredstva i sporije dejstvo (kroz du`i vremenski period). Tako|e, primena ovog sredstva dovodi do rezidua u vosku, {to ne uti~e na kvalitet meda, ali tretirano sa}e jako miri{e na timol.

P~elar dakle ima odre|enu mogu}nost izbora. U situacijama u kojima je potrebno brzo dejstvo (jak napad varoe, podru~ja sa kasnom pa{om) ili ako pitawe tro{kova stoji u prvom planu, preporu~ujemo primenu mravqe kiseline. Kod visokih temperatura (>25 °C), dragocenih matica ili prisustva korodiraju}ih delova u ko{nicama, Apiguard sa sobom nosi posebne prednosti.

Zahvaqujem se preduze}ima Andermatt Bio Vet, Bayer i S+B medVet za besplatno ustupawe preparata.

P^ELAR, septembar 2006.

NAU^N I K I Z I TA L I JE BORAVI O U SRBI JI Na poziv Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije, u Aleksincu je, u okviru IV Me|unarodnog stru~nog seminara, 29. jula 2006. seriju predavawa odr`ao dr Antonio Nanetti, ^lan Evropske radne grupe za integralnu borbu protiv varoe i istra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo u Italiji, koji se nalazi u Bolowi.

Na seminaru su zapa`ena predavawa odr`ali i na{i predava~i, dr vet. med. Zoran Rai~evi} (Izve{taj o rezultatima projekta Ministarstva poqoprivrede o utvr|ivawu zdravstvenog stawa p~ela i analizi meda na podru~ju 25 op{tina jugoisto~ne Srbije) i Vladimir Huwadi, a pogledan je i film Ivana Brndu{i}a o samo~i{}ewu p~ela od varoe, koji je bio naro~ito zanimqiv gostu iz Italije.

Prisutni p~elari (wih blizu 400) su zaista mogli puno toga da saznaju.

Vi{e od 90% prisutnih ~inili su ~lanovi Asocijacije, dok je iz drugih krajeva zemqe do{lo veoma malo p~elara, {to svakako ide na {tetu wihovog znawa.

Najvi{e novosti se ~ulo Dr Antonio Nanetti o varoi i weu`iva u medu nom suzbijai mle~u wu. Dr Nasa srpskih netti je obrap~eliwaka dio skoro sve preparate koji se danas koriste u suzbijawu varoe i upozorio na otpornost varoe

Dr Antonio Nanetti prima povequ SPOS-a od predsednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a

na mnoge od wih (prema wegovim istra`ivawima, efikasnost amitraza danas je ispod 70%, fluvalinata ispod 50%, Perizina ispod 46%, tako da nijedan od wih vi{e nema dovoqnu efikasnost za pouzdanu borbu protiv varoe). Izuzetno je pohvalio efikasnost preparata na bazi timola (Apiguard, Thymovar i Api Life Var) koje je proglasio novom naDr Antonio Nanetti poma`e sestri Jovani iz manastira Lipovac i fotografi{e izmet p~ela, na krovu ko{nice, sumwiv na nozemozu.

P^ELAR, septembar 2006.

407

dom za p~elare. Prema wegovim istra`ivawima, p~elaru prakti~aru je za suzbijawe varoe danas sasvim dovoqan jedan od preparata na bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi. To, kao {to vidite, otvara vrata organskoj proizvodwi meda u na{oj ze-

uzorke p~ela za analizu na prisustvo Nosema ceranae, koji su odneti za Italiju. Ispitivawa su u toku. Ova nova bolest p~ela je, osim u [paniji, Francuskoj i Nema~koj, o ~emu smo izvestili u martu i aprilu ove godine u P~elaru, u me|uvremenu otkrivena i u Italiji i [vajcarskoj.

Dr Antonio Nanetti se divi kvalitetu i raznovrsnosti polena na p~eliwaku Zvonimira Vasi}a u Leskovcu

mqi, naro~ito posle registracije jednog od ovih preparata u Srbiji (Apiguard).

Bilo je puno re~i i o nozemozi, koja se polako pretvara u no}nu moru celog na{eg kontinenta. Dan posle predavawa smo sa gostom iz Italije obi{li nekoliko p~eliwaka jugoisto~ne Srbije (u Aleksincu, Ni{u i Leskovcu), a sa ~etiri od wih smo uzeli

Dr Antonio Nanetti se na p~eliwaku Zorana Milojkovi}a iz Ni{a upoznaje kako na{i p~elari odgajaju matice za svoje potrebe.

408

Dr Antonio Nanetti ~estita Ivanu Brndu{i}u na ume{nosti pokazanoj u snimawu filma o samo~i{}ewu p~ela od varoe.

Celokupno predavawe, u trajawu od skoro 6 sati, na dva DVD diska snimilo je Dru{tvo p~elara Aleksinac, doma}in ovog seminara, i mo}i }e da se tokom zimskog ciklusa predavawa ovog Dru{tva, ponovo pogleda.

Dr Antonio Nanetti je u Italiju odneo uzorke p~ela sa ~etiri p~eliwaka kako bi utvrdio da li u Srbiji postoji Nosema ceranae

P^ELAR, septembar 2006.

P LASMAN MEDA GLAVOBOQA P ^ ELARA Agardi Jo`ef, 24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558 agardy@EUnet.yu

Odavno problem plasmana meda nije bio ovako izra`en. On nije samo glavoboqa p~elarima, nego i prera|iva~ima i kupcima.

Polazim od pretpostavke da svako ko se bavi nekim poslom, radi to zbog interesa odnosno neke koristi od koje mu zavisi egzistencija ili pak poboq{awe trenutnog materijalnog polo`aja.

Postavqaju}i se u polo`aj prera|iva~a meda, pretpostavqam da samo ako otkupqujem i plasiram med imam i neke zarade.

Uslovi pod kojima otkupqiva~i kupuju med su sve nepovoqniji po p~elare odnosno proizvo|a~e. I oni, otkupqiva~i, imaju problema sa plasmanom i naplatom konfekcioniranog meda. Izgleda da se to~ak obrta meda odnosno plasmana i pla}awa meda jako usporio, ako nije i zastao. Verovatno, kao i svaki zastoj, treba ga na pravom mestu dodirnuti da bi se nastavio kotrqati. Ali, veliko je pitawe koje je to pravo mesto.

U~esnici ovog kola su p~elari, otkupqiva~i – prera|iva~i, trgovci i potro{a~i.

Glavnu re~ u ovome vode potro{a~i, odnosno oni koji imaju novac. Izgleda da kupci nemaju dovoqno novca da ubrzaju obrt.

Jedan od razloga sporog obrta je mala kupovna mo} stanovni{tva. ^iwenica je da nam je trebalo mnogo da dostignemo prose~nu platu od nekih dve stotine evra, {to realno nije mnogo. Ali, tada je nastupila navala „povoqnih“ kredita od banaka i za tili ~as smawila prosek plata za 30%. I ovo je verovatno jedan od uzroka za{to ne mo`emo pove}ati cenu meda na tr`i{tu. Pitawe je {ta sada raditi. ^ekati da se standard pove}a, odnosno da proseci plata porastu, je samo jedna od mogu}nosti koja }e pre ili kasnije da se dogodi. Me|utim, problem je u tome {to taj proces ne}e brzo uslediti, treba to izdr`ati (po proceni, za nekoliko godina). Ova dilema verovatno vi{e doti~e robP^ELAR, septembar 2006.

ne proizvo|a~e meda tj. p~elare koji se iskqu~ivo bave p~elarstvom.

Jedan od mogu}ih izlaza je izvoz meda. Na inostranom tr`i{tu cena meda je druga~ija nego kod nas. Ni`a je. Svetsko tr`i{te je prepuno meda iz zemaqa koje mogu jeftinije da proizvedu i plasiraju med. Pitawe koje se odmah postavqa: Kako se mo`e jeftinije proizvoditi med? Predstavi}u jednu od mogu}nosti, preslikanu kroz iskustvo zemaqa iz okru`ewa.

U vreme tranzicije koja vodi neminovno ka liberalizaciji tr`i{ta iluzorno je tra`iti da dr`avne institucije re{e problem cene i plasmana proizvoda. Zemqe sa zna~ajnom poqoprivrednom proizvodwom jedva izdr`avaju pritisak i da se liberalizacija uvoza poqoprivrednih proizvoda vr{i postepeno, tokom nekoliko godina i selektivno. Nadam se da }e med biti jedan od retkih proizvoda koji }e se najkasnije osloboditi za{tite dr`ave, odnosno do}i na re`im slobodnog uvoza. Me|utim, {ta je to {to dr`ava mo`e uraditi? Mo`e i mora, bar u po~etku, pomo}i proizvo|a~ima da oja~aju, dodequju}i im subvencije u proizvodwi. Na taj na~in, proizvo|a~i se postepeno osposobqavaju da proizvode jeftinije, da osavremene svoju proizvodwu, da nabavqaju opremu prema najsavremenijim standardima, da nabavqaju kvalitetan reproduktivni materijal, da se vi{e sele sa pa{e na pa{u, da kupuju samo registrovane lekove itd. Mislim da je ovo prostor gde dr`ava mora pomo}i i usli{iti zahteve proizvo|a~a. Napomiwem da znam da nije jedini razlog ovakvog stava dr`ave neizmerna `eqa da pomogne proizvo|a~e, ali to sada nije toliko bitno za problematiku o kojoj je re~.

Pitawe koje se neminovno name}e je da li smo mi p~elari jedinstveni u zahtevima prema Ministarstvu. Imamo li Program 409

nacionalnog razvoja p~elarstva za naredni desetogodi{wi ili petogodi{wi period.

Imamo li prioritetne zahteve za subvencije, imamo li razra|eni sistem kako da ih sprovodimo?

Oblast u kojoj se sistem subvencija razvija i napreduje iz godine u godinu je selekcija matica. Za funkcionisawe sistema selekcije matica je, sa nau~nog stanovi{ta, zainteresovan Poqoprivredni fakultet i on predla`e subvencije koje se u su{tini i prihvataju i sprovode. I istina je da fakultet tako stvara monopol na tr`i{tu. Smatram da uloga nauke nije u monopolizaciji tr`i{ta u ciqu da se znawe unov~i, nego da znawem omogu}i boqu i jeftiniju proizvodwu. Selekcija matica je zna~ajan deo p~elarstva, mo`e zna~ajno da unapredi proizvodwu, ali neposredno doti~e mali broj p~elara. A na~in na koji se kod nas ovaj segment razvija, preti da se izvitoperi wegova osnovna funkcija – ~uvawe i odr`avawe krawske rase p~ela.

Za ostale subvencije – ko je zainteresovan taj bi trebao da ih i tra`i. Niko drugi sem nas p~elara nije vi{e zainteresovan za dobijawe subvencija pa ih mi sami i moramo tra`iti. [to pre izradimo prioritete u na{im zahtevima, {to pre izradimo Program nacionalnog razvoja, tim pre }emo mo}i ra~unati na pomo} dr`ave.

Ukoliko mi sami ne tra`imo subvencije i pomo} u proizvodwi p~eliwih proizvoda niko drugi ne}e to uraditi umesto nas i za nekoliko godina }emo `aliti za propu{tenom {ansom. Sami moramo definisati koji su nam prioriteti, u kom pravcu `elimo da razvijamo p~elarstvo i na osnovu toga izradimo strategiju i Program razvoja za naredni period. [ansa je u na{im rukama, mi smo na potezu. Ukoliko mi to ne uradimo, uradi}e neko drugi, ali je pitawe da li je on dovoqno upoznat sa onim {ta bi mi `eleli.

U vreme prihvatawa evropskih pravila postoje odre|eni zahtevi koje na{a zemqa mora ispuniti. Mora znati sa koliko ko{nica raspola`e, kolika je proizvodwa meda i drugih p~eliwih proizvoda, koje subvencije daje p~elarima, koliko registrovanih lekova ima za le~ewe p~ela i drugo.

Najve}i problem }e nastati tada kada shvatimo da je ove podatke umesto nas p~elara dao neko drugi, zadovoqavaju}i tra`ene podatke bez zna~ajnijeg na{eg udela.

410

Koje i kakve subvencije tra`iti Naj~e{}i vidovi subvencionirawa p~elara su slede}i: 1. Radi odr`avawa i pove}awa postoje}eg broja p~eliwih zajednica kao i radi efikasnije primene lekova (koji se unose sa {e}ernim sirupom), a sve u funkciji odr`avawa broja zna~ajnih opra{iva~a u prirodi – p~elar dobija godi{we deset kilograma {e}era po ko{nici (dinarska protivvrednost); 2. Registrovani lekovi protiv varoe se subvencioniraju u visini od 50% iznosa na ra~unu; 3. Subvencije za matice ve} postoje; 4. Kupovina opreme i ambala`e koja zadovoqava svetske standarde se subvencionira sa 50% od iznosa na ra~unu; 5. Beneficirana kupovina dizel goriva koja se obra~unava po ko{nici, a po hektaru obradive povr{ine; 6. Analiza (hemijska i na antibiotike) se beneficira sa 50% od iznosa na ra~unu za jednu vrstu meda godi{we.

Broj ko{nica se utvr|uje prilikom obaveznog prole}nog pregleda, najkasnije do 31. marta, od strane veterinara ili zadu`enih pregleda~a u dru{tvu i taj broj ko{nica se deli sa dva. Dobijeni broj se koristi kao broj ko{nica za datog ~lana dru{tva za ostvarivawe pomenutih subvencija za tu godinu.

Subvencije mogu ostvariti samo ~lanovi p~elarskih dru{tava odnosno ~lanovi SPOV-a i SPOS-a. Svaku od navedenih subvencija p~elar mo`e godi{we jednom da iskoristi na odre|eni broj ko{nica.

Smatram da je sada vreme kada na{e interesne organizacije treba da se aktivno ukqu~e u re{avawe na{e sudbine i ne dozvole da nam drugi, mo`da i sa najboqim namerama, kroje sudbinu. Kada se jednom naprave pravila igre tada ih je u toku igre jako te{ko mewati. [to boqe budemo definisali na{e zahteve za subvencije tim je ve}a mogu}nost da i mi proizvodimo jeftinije i da se postepeno ukqu~imo u izvoz meda.

Evropska unija ne proizvodi dovoqno meda i otvorena je prema uvozu. U mnogim oblastima poqoprivrede postoje kvote (za mleko, meso…) dok za med i p~eliwe proizvode to nije slu~aj. Ovu situaciju treba iskoristiti i ukqu~iti se u aktivne tokove izvoza meda.

P^ELAR, septembar 2006.

SP I SAK P R E DAVA^A SP OS-a SA T EMA MA ZA 2006/2007.

Komisija za obrazovawe je na sednici odr`anoj 11. avgusta 2006. detaqno razmatrala sve, do nazna~enog roka, pristigle prijave kandidata za predava~e SPOS-a. S obzirom da je broj prijavqenih kandidata (28) mawi u odnosu na spisak predava~a za 2005. godinu (54), uvereni smo da su se prijavili oni kandidati koji stvarno `ele da budu aktivni predava~i SPOS-a i time daju svoj doprinos razvoju i unapre|ewu p~elarstva u Srbiji.

Uslovi navedeni u konkursu (P~elar, jun 2006, strana 262) predstavqaju elementarni kriterijum da bi neko preuzeo obavezu i odgovornost da obrazuje druge i da sa dovoqno sigurnosti i pouzdawa svoja iskustva i saznawa prenese drugima.

U pojedinim slu~ajevima, Komisija je izvr{ila izvesne korekcije u nazivu i sadr`aju tema. Tako|e, kod maweg broja kandida-

ta neke teme nisu mogle biti prihva}ene zbog nedovoqno jasnog ciqa i sadr`aja, neta~nih ~iwenica ili principa, kontradiktornih stavova ili nedostatka koncepta.

Molimo dru{tva i udru`ewa p~elara da po zavr{etku obrazovne sezone daju ocenu predava~a koja u principu treba da sadr`i: sadr`aj i na~in rada, mogu}nost za diskusiju i razmenu mi{qewa, prepoznavawe potreba i mogu}nosti primene novih saznawa u praksi, sveobuhvatnost i sli~no. Bez ovakve ocene nema napretka i nemogu}e je graditi i usavr{avati kriterijume koji treba da dovedu do vi{eg nivoa obrazovawa p~elara Srbije. Ne postoji drugi na~in za dobijawe povratne informacije o kvalitetu predava~a i koliko su p~elari wime zadovoqni.

1) Mr sci. Naum Banxov Magistar biolo{kih nauka 22327 Maradik ul. Fru{kogorska br. 25 (022) 506-676, (063) 599-260, (063) 536-778 – Od nastavnih sredstava koristi grafoskop, dijaprojektor i video projektor.

– Nove biolo{ko-ekolo{ke tehnike p~elarewa LR i DB ko{nicom – Selekcija i odgajawe visokokvalitetnih i higijenskih matica i rad sa Ro{fusovim oplodwacima – Suzbijawe bolesti p~eliweg legla (tehnolo{ko-biolo{ko-preventivno-genetskim metodama) – Prakti~ne teme po izboru dru{tava ili udru`ewa p~elara iz zemqe i inostranstva u Edukacionom centru na p~eliwaku u Maradiku (Centar poseduje 50 mesta za sedewe pod nadstre{nicom)

– P~elarska oprema za napredno i racionalno p~elarewe – Priprema p~eliwih dru{tava za dobro zimovawe – Proizvodwa matica i formirawe rojeva za sopstvene potrebe u vreme pa{e, bez smawivawa sabira~ke snage dru{tva

2) Dipl. ing. Mirko Vilus Diplomirani in`ewer ma{instva 37240 Trstenik ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12 (037) 712-177, (064) 29-60-315 – U 2005/2006. odr`ao 9 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop.

P^ELAR, septembar 2006.

Za Komisiju za obrazovawe, Prof. dr Jovan Kulin~evi}

3) Milan Vra{tanovi} 11420 Smederevska Palanka ul. Svete Kamenoresca br. 1/1 (026) 317-788 – U 2005/2006. odr`ao 15 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i video projektor.

– Usavr{ena tehnika p~elarewa LR ko{nicama kao jedan od preduslova dobijawa visokokvalitetnog meda – Neophodni i bitni uslovi za optimalan prole}ni razvoj p~eliwih dru{tava, odgajawe vitalnih p~ela i iskori{}avawe bagremove pa{e 4) Stevo Gali} 34000 Kragujevac ul. Milana Blagojevi}a br. 3 (034) 381-019, (034) 570-384 – Proizvodwa i upotreba mati~nog mle~a 411

5) Mrkailo \ura| 18000 Ni{ ul. Maksim Gorki br. 2/15 (018) 249-331 – U 2005/2006. odr`ao 5 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi opremu za proizvodwu meda u sa}u.

– Savremena proizvodwa meda u sa}u 6) Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Doktor medicine na specijalizaciji iz epidemiologije 18210 @itkovac ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 (018) 846-734, (063) 860-8510 rodoljubz@ptt.yu – U 2005/2006. odr`ao 67 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Jo{ odlu~nije protiv varoe novim preparatom Apiguard – Strategija efikasnog suzbijawa varoe na osnovu najnovijih nau~nih saznawa – Suzbijawe varoe oksalnom kiselinom, uz mogu}nost projektovawa filma ili prakti~ne prezentacije na p~eliwaku – Prakti~na primena modernih nau~nih saznawa u suzbijawu ameri~ke trule`i, nozemoze i kre~nog legla – Nove metode p~elarewa – Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva 7) Dipl. ecc. \oko Ze~evi} Diplomirani ekonomista 31320 Nova Varo{ Naseqe Brdo (033) 63-160, (064) 17-80-050 djokobz@ptt.yu – U 2005/2006. odr`ao 13 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Specifi~nosti stacionarnog p~elarewa u brdsko-planinskom podru~ju – Etape razvoja p~eliwe zajednice tokom godine – Prole}ni razvoj i priprema p~eliwih zajednica za glavnu pa{u – Priprema p~eliwih zajednica za zimovawe u brdsko-planinskom podru~ju 8) Zdravko Ilijev Ni{ka Bawa ul. Ruzveltova 56 b (018) 541-813, (063) 7133-602 – U 2005/2006. odr`ao 9 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i dijaprojektor.

– Priprema p~ela za zimu i uzimqavawe – Odgajawe matica i formirawe rojeva 412

9) Milan Jovanovi} 37240 Trstenik, ul. Radoja Krsti}a br. 37/16 (037) 713-335, (063) 8-325-970 apiaryum@ptt.yu, www.apiaryum.co.yu – U 2005/2006. odr`ao 3 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i video projektor.

– Odgoj matica metodom raspore|ivawa odabranih larvi – Zna~aj prirodnih zakonitosti p~eliwe zajednice sa osvrtom na savremene nau~ne ~iwenice i iskustva p~elara prakti~ara – Ekolo{ka kontrola varoe sa osvrtom na biologiju i dinamiku razvoja (mogu}nost prakti~ne prezentacije oksalne kiseline na p~eliwaku) 10) Prof. dr sci. Jovan Kulin~evi} Beograd (011) 444-222-1 – Selekcija p~ela – Uzgoj matica 11) Dan~a Markovi} 25255 Karavukovo, ul. Svetog Save br. 17 (025) 762-404 – U 2005/2006. odr`ao 5 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop.

– Ekonomika p~elarewa LR ko{nicom sa visokom podwa~om i me|upodwa~om i borba za visoke prinose – Bu|ewe i razvoj p~eliwih dru{tava 12) Mileta Markovi} 14226 Jabu~je (014) 74-581, (064) 19-17-333 – U 2005/2006. odr`ao 12 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Reprodukcija selekcionisanih matica 13) Dr med. Verica Milojkovi} Doktor medicine, Specijalista op{te medicine 18000 Ni{, ul. Dani~i}eva br. 7 (018) 562-574, (064) 20-23-218 vericamilojkovic@yahoo.com – U 2005/2006. odr`ala 2 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Apiterapija kod infekcija organa za disawe – Apiterapija kod toksi~nog o{te}ewa jetre – Akutna upala pankreasa (gu{tera~e) – Uticaj mati~nog mle~a na povi{en nivo holesterola i triglicerida u plazmi – Apiterapija benigne hipetrofije prostate P^ELAR, septembar 2006.

– Hroni~ne ulcerozne promene potkolenica (Ulcus cruris) – Apiterapija psorijaze 14) Prof. dr Slobodan Miloradovi} Doktor matemati~kih nauka 11070 Novi Beograd ul. Agostina Neta br. 60, stan 73 (011) 2161-875, (063) 244-810 – Odgajawe matica – Kako pove}ati produktivnost p~eliwe zajednice 15) Dipl. ing. Vlastimir Mladenovi} 35000 Jagodina, ul. Bo{ka \uri~i}a br. 11/9 (035) 220-660, (064) 260-11-91 – U 2005/2006. odr`ao 2 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i dijaprojektor.

– Izimqavawe i medobrawe – Uzimqavawe – Umno`avawe p~eliwih dru{tava – Mle~ – prikupqawe, ~uvawe i upotreba 16) Mr sci. Neboj{a Nedi} Magistar poqoprivrednih nauka 11000 Beograd ul. Omladinskih brigada br. 7 \ (064) 227-85-20, (011) 2615-315 lokal 240 nedicn@agrifaculty.bg.ac.yu www.agrifaculty.bg.ac.yu – U 2005/2006. odr`ao 7 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Selekcija i odgajivawe medonosne p~ele – Mogu}nosti organskog p~elarstva u Srbiji – Standard kvaliteta meda – Prehrana i prihrana medonosne p~ele 17) Hranislav Pavlovi} Suboti{te, ul. Partizanska br. 24 (022) 82-668 – Stacionarno i sele}e p~elarewe – P~elarewe sa jednom ili vi{e matica 18) Velimir Pali} Profesor biologije i mikrobiologije 34000 Kragujevac, ul. Vojislava Ili}a br. 14 (034) 362-967, (034) 387-047, (063) 696-493 – U 2005/2006. odr`ao 7 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Priroda, p~eliwe gnezdo i p~elar – Avgust, mesec uspe{nog p~elarewa – Priprema dru{tava za glavne p~eliwe pa{e – P~eliwi proizvodi (med, mle~, polen, propolis, vosak) P^ELAR, septembar 2006.

19) Rajko Pejanovi} 15000 [abac, ul. Avrama Vinavera br. 12/6 (015) 342-530 – U 2005/2006. odr`ao 6 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop, dijaprojektor i video projektor.

– Tehnika p~elarewa LR i Farar ko{nicom – Jednomati~ni i dvomati~ni sistem – Stacionarno i sele}e p~elarewe – Uzimqavawe zajednica i prole}ni razvoj – Priprema dru{tava za bagremovu i letwe pa{e – Uzgoj matica za potrebe ve}eg p~eliwaka, wihovo ~uvawe u sezoni i zimskom periodu primenom metode grejawa – Prevencija p~eliwih bolesti i suzbijawe varoe na ve}em p~eliwaku 20) Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Doktor veterinarskih nauka Posao: Nau~ni institut za veterinarstvo 21000 Novi Sad, Rumena~ki put br. 20 (021) 518-066 Stan: Petrovaradin, Karlo~ki put 7c (021) 435-896, (064) 28-00-297 nada@niv.ns.ac.yu – U 2005/2006. odr`ala 13 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor i dijaprojektor.

– Bolesti p~ela, dijagnostika i terapija – Bolesti p~eliweg legla, dijagnostika i eradikacija – Bolesti matice – P~eliwi proizvodi (kvalitet proizvoda, zakonski propisi) – HACCP u p~elarstvu 21) Dr sci. Slavomir Popovi} 11000 Beograd, ul. Save Kova~evi}a br. 38 (011) 245-4347, (063) 86-14-803 – U 2005/2006. odr`ao 15 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop i p~elarsku opremu i pribor.

– Savremene metode p~elarewa (sa jednom, dve i vi{e matica) – Kvalitetna priprema p~eliwih dru{tava za zimovawe, prole}ni razvoj, priprema p~eliwih dru{tava za glavnu pa{u i spre~avawe rojidbenog nagona – Uzgoj matica presa|ivawem larvi, formirawe rojeva i dodavawe matica na mawim p~eliwacima – Sakupqawe (va|ewe), konzervirawe i ~uvawe polena, perge, propolisa i mati~nog mle~a 413

– P~eliwi proizvodi kao hrana i lekovito sredstvo u doma}instvu i izrada preparata na bazi p~eliwih proizvoda – Primena biolo{kih mera i organskih kiselina (mravqe i oksalne) u borbi protiv varoe 22) Ing. Vlastimir Spasi} In`ewer za{tite na radu 18000 Ni{, Bulevar Nemawi}a br. 98/12 (018) 531-754, (063) 8778-466 – U 2005/2006. odr`ao 18 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor i grafoskop.

– Primena oksalne i mravqe kiseline protiv varoe, sa prakti~nom prezentacijom – Optimalan prole}ni razvoj uskla|en sa biologijom p~ela i uslovima u prirodi – Preventivne mere u funkciji suzbijawa pojave i {irewa bolesti p~ela i legla 23) Mirko Spasojevi} 24344 Tomislavci, S. Bo`i}a br. 53 (024) 728-148, (062) 581-060 – U 2005/2006. odr`ao 7 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Radovi na stacionarnom p~eliwaku i isplativost hobi p~elarewa 24) Bora Stamenkovi} 18000 Ni{, ul. Kosovke devojke br. 22 (018) 711-135, (064) 137-17-65 – Priprema p~eliwe zajednice za zimski period i zimovawe 25) Prof. dr sci. Zoran Stanimirovi} Profesor doktor biolo{kih nauka Fakultet veterinarske medicine 11000 Beograd, Bulevar JNA 18, p.fah 370 (011) 65-88-94, (063) 39-15-81 – Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Ve}i unos nektara i polena – kako?

– Vi{emati~ni sistem p~elarewa – da ili ne?

– Dinamika razvoja p~eliwe zajednice u funkciji ostvarewa visokih prinosa – Ekolo{ka kontrola Varroa destructor – primena biotehni~kih mera, organskih kiselina i etarskih uqa – Biologija i dinamika razvoja p~eliweg krpeqa Varroa destructor – Strategija kontrole Varroa destructor u p~eliwim zajednicama u konvencionalnom i organskom p~elarewu – Geneti~ki potencijal Apis mellifera carnica u funkciji otpornosti na bolesti le414

gla i odraslih p~ela – Posledice primene hemijskih preparata u kontroli bolesti p~ela i p~eliweg legla po zdravqe qudi i p~ela – Rezidue akaricida u p~eliwim proizvodima – Rezidue organskih kiselina u medu i drugim p~eliwim proizvodima – Uzgoj i selekcija matica pove}ane otpornosti na bolesti p~eliweg legla i odraslih p~ela – Apiterapija – opravdanost primene lekovitih sredstava na bazi p~eliwih proizvoda u zdravstvenoj za{titi qudi i `ivotiwa 26) Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Diplomirani in`ewer gra|evine 24413 Pali}, ul. M. Metalca br. 4 (024) 753-771, (024) 548-255, (063) 510-598 – U 2005/2006. odr`ao 18 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi video projektor.

– Priprema dru{tava za glavnu pa{u – Suncokretova pa{a, kada, kako i gde?

– Radovi na p~eliwaku tokom godine 27) Veroqub Umeqi} 34000 Kragujevac ul. ^ede Dulejanovi}a br.33 (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu – U 2005/2006. odr`ao 31 predavawe. Od nastavnih sredstava koristi dijaprojektor.

– Uzgoj matica za sopstvene potrebe uz kori{}ewe Jenter i Nicot aparata – Tehnika p~elarewa DB ko{nicama – Seoba p~eliwih dru{tava radi postizawa velikih prinosa meda – Priprema dru{tava za rojewe, formirawe rojeva i wihova nega – Dobijawe p~eliwih proizvoda (med, vosak, propolis, cvetni prah, mle~, p~eliwi otrov) – Medonosna flora 28) Dipl. ecc. Miqko [qivi} Diplomirani ekonomista 37251 Globoder (037) 681-126, (063) 8093-065 – U 2005/2006. odr`ao 58 predavawa. Od nastavnih sredstava koristi grafoskop ili video projektor.

– Priprema p~ela za zimu – Radovi na prole}nom razvoju dru{tava – Radovi u p~eliwaku tokom leta – Uticaj uslova na tehniku p~elarewa – Rojewe, uzroci, posledice i spre~avawe P^ELAR, septembar 2006.

SP I SAK P RIZNAWA I NAGRA DA SP OS-a DIPLOMA „PROFESOR JOVAN @IVANOVI]“ DACKOVI] SLOBODAN, BRUS BAWAC DU[AN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD JELESIJEVI] ALEKSANDAR, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD JELI] @IVAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD VU^ETI] MILIJA, U@ICE MILOVANOVI] MILOJE, U@ICE COJI] RANKO, SVILAJNAC MIHAJLOVI] SVETISLAV, VELIKO GRADI[TE I GOLUBAC STANKOVI] PREDRAG, PIROT RADIVOJEVI] TOMA, UP „LIPA“, KWA@EVAC KOVA^EVI] MILIJAN, PO@EGA STJEPI] STJEPAN, DP „N. MILEUSNI]“, RUMA NOVAKOVI] MILAN, SMEDEREVO STOJANOVI] MILE, DP „BELI BAGREM“, VRAWE JOVANOVI] DOBRIVOJE, PO@AREVAC SAVI] DRAGAN, KRU[EVAC RADENKOVI] SLAVOQUB, KRU[EVAC BOROVICA STEVO, APATIN LEPOSAVI] ZORAN, IVAWICA RAJI] ZORAN, DP „^A^ANSKA P^ELA“, ^A^AK SPASI] DANICA, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC A[]ERI] MILORAD, NOVA PAZOVA STEVANOVI] KADIVKA, DP „MATICA“, NI[ PETROVI] GORAN, KRAGUJEVAC STALETI] MIODRAG, KRAGUJEVAC PEJANOVI] RAJKO, [ABAC OBRENKO V. JOVI], SVRQIG STOJANOVI] VOJISLAV, ALEKSINAC DABOVI] VLASTIMIR, OBRENOVAC Pok. MANDI] MILISAV, UP „VAQEVO“, VAQEVO RADIN DRAGAN, UP „VAQEVO“, VAQEVO SIMONOVI] MILE, DP „MATICA“, VRAWE ANTI] DRAGAN, DP „MATICA“, VRAWE SAVI] BRANKO, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC BANDUKA MILAN, PRIJEPOQE CMIQANOVI] MILAN, PRIJEPOQE NOVAKOVI] STANKO, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC REKOVI] MILENKO, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ KULI] VIDOJE, SOMBOR NIKOLI] J. DRAGOMIR, MALI ZVORNIK JOVI^I] QUBINKO, ARIQE JOVANOVI] ANTONIJE, ARIQE DRIN^I] DU[AN, GORWI MILANOVAC MLADENOVI] @IVADIN, UP „NI[“, NI[ ILIJEV ZDRAVKO, UP „NI[“, NI[

P^ELAR, septembar 2006.

Pok. RABRENOVI] RADOQUB, „BUP“, BEOGRAD VO[TINI] STANIMIR, KRAQEVO SOVIQ \OR\E, NOVI SAD POPOVI] MILOQUB, LU^ANI KAWEVAC ALEKSANDAR, SJENICA PETROVI] GORAN, PRWAVOR MITROVI] TROJAN, DP „DUBO^ICA“, LESKOVAC

ZLATNA MEDAQA I ZVAWE ZASLU@NI P^ELAR ^OLOVEJI] MILOSAV, BRUS PREDRAG DIMITRIJEVI], BLACE GA^EVI] MILENKO, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD DEGI JANO[, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD POPR@EN DANILO, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD JELI] PRVOSLAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD BAKI] SVETISLAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD STEVANOVI] SVETO, U@ICE KOVA^EVI] GORAN, U@ICE A]IMOVI] BLAGOJE, U@ICE JOVI] TOMISLAV, U@ICE LAZI] MILI], U@ICE JEVREMOVI] TOMISLAV, SVILAJNAC MILETI] SLOBODAN, SVILAJNAC MILOVANOVI] DOBRICA, VELIKO GRADI[TE I GOLUBAC ZDRAVKOVI] @IVORAD, VELIKO GRADI[TE I GOLUBAC KOSTI] BOGDAN, PIROT VU^KOVI] RANKO, UP „LIPA“, KWA@EVAC MILI]EVI] MIROSLAV, ARAN\ELOVAC STEVANOVI] SLAVKO, ARAN\ELOVAC MALOPARAC MIROSLAV, PO@EGA VASIQEVI] MIROSLAV, PO@EGA \UR\EVI] SLOBODAN, DP „N. MILEUSNI]“, RUMA DIMITRIJEVI] N. DIMITRIJE, KLADOVO IVKOVI] DOBRICA, SMEDEREVO MARKOVI] HRANISLAV, SMEDEREVO MARJANOV MARINKO, SRBOBRAN MLADENOVI] MIODRAG, DP „BELI BAGREM“, VRAWE MILOVANOVI] @IVORAD, PO@AREVAC SIMI] SRBOBRAN, PO@AREVAC DRAGOSAVAC ZORAN, PO@AREVAC RADISAVQEVI] ARAN\EL, KRU[EVAC JOKI] MILUTIN, KRU[EVAC LUKI] BO@IDAR, KRU[EVAC JEVTI] BOBAN, KRU[EVAC BASTA MILE, APATIN VUKA[INOVI] BUDISLAV, IVAWICA LI[ANIN RADOVAN, IVAWICA

415

KULI] MILIJAN, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC JOVANOVI] DRAGOQUB, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC KNE@EVI] RADE, NOVA PAZOVA ILI] RADE, DP „MATICA“, NI[ JEZDIMIROVI] MILAN, KRAGUJEVAC VESOVI] @IVADIN, KRAGUJEVAC DAVIDOVI] DRAGAN, KRAGUJEVAC \URI^I] BRANISLAV, [ABAC POPOVI] RADU[KO, [ABAC KRSTI] A. SINI[A, SVRQIG TOMI] MILIVOJE, ALEKSINAC PAVLOVI] S. NADA, DP „OBRENOVAC“, OBRENOVAC NOVAKOVI] MILOSAV, DP „OBRENOVAC“, OBRENOVAC JAWI] @IVOJIN, KOCEQEVO VESI] MILOMIR, RUDNIK BE@ANOVI] SENADIN, UP „VRWA^KA BAWA“, VRWA^KA BAWA MAXAREVI] DRAGUTIN, UP „VAQEVO“, VAQEVO KOVA^EVI] IVAN, UP „VAQEVO“, VAQEVO BABI] SLOBODAN, DP „MATICA“, PRIBOJ VOJISAVQEVI] NIKOLA, ZAJE^AR JEREMI] VIDOJE, ZAJE^AR JOVANOVI] BRANIMIR, ZAJE^AR ALEKSI] ZORAN, DP „MATICA“, VRAWE MLADENOVI] ^EDOMIR, DP „MATICA“, VRAWE STOJANOVI] STANI[A, DP „MATICA“, VRAWE RAN^I] QUBI[A, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC MILO[EVI] RADOMIR, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC DOSKOVI] MILANKO, PRIJEPOQE KRPOVI] DU[AN, PRIJEPOQE ]ATOVI] LUTVIJA, PRIJEPOQE PROTI] MILOMIR, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC STEVANOVI] NIKOLA, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC POLI] VOJIMIR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ TABA[EVI] MOM^ILO, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ MASTILOVI] MILORAD, SOMBOR [KORI] QUBOMIR, SOMBOR STEVANOVI] MARJAN, MALI ZVORNIK BRAJKOVI] MILO[, ARIQE MARI^I] MILUTIN, ARIQE MITROVI] VOJISLAV, ARIQE ZARI] ZORAN, GORWI MILANOVAC ^EKANOVI] MARKO, GORWI MILANOVAC TO[EV HRISTO, UP „NI[“, NI[ TEOFILOVI] KRUNISLAV, UP „NI[“, NI[ ANTONIJEVI] NIKOLA, UP „NI[“, NI[ MILO[EVI] MILO[, JAGODINA TOMI] SLOBODAN, JAGODINA SIMONOVI] SLA\AN, „BUP“, BEOGRAD DINI] SVETOMIR, „BUP“, BEOGRAD

416

DULOVI] RADAN, KRAQEVO POPOVI] BOGOQUB, MLADENOVAC NOVAKOVI] @IVOMIR, VELIKA PLANA VORGI] DU[AN, NOVI SAD VULI] STANKO, DESPOTOVAC \EDOVI] MOM^ILO, LU^ANI TOPALOVI] BRANKO, LU^ANI RAKI] MILE, IN\IJA FEKOVI] SEAD, SJENICA TI[ANOVI] ZORAN, PRWAVOR MILENKOVI] DRAGI], DP „DUBO^ICA“, LESKOVAC

PO^ASNI ^LAN SPOS-a STOJANOVI] RADOMIR, ALEKSINAC @ILOVI] ANDRIJA, U@ICE VUKOBRATOVI] STEVO, APATIN ILI] VOJISLAV, DP „^A^ANSKA P^ELA“, ^A^AK [A[I] @IVOTA, [ABAC KNE@EVI] SLOBODAN, [ABAC [ALIPUR LAZAR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ POLI] VIDOMIR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ SAVIN VESELA, SOMBOR JOVANOVI] RADOSAV, ARIQE MILETI] SLOBODAN, SVILAJNAC ^OLI] OBRADIN, VELIKA PLANA GAJI] DU[AN, LU^ANI

POVEQA PETROVI] BO@A, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD [TULOVI] STOJAN, PO@EGA PETROV DU[KO, SMEDEREVO TV „DUGA“ PO@AREVAC, PO@AREVAC TV „JACTA“ LAZAREVAC, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC SO STARA PAZOVA, NOVA PAZOVA \UKI] TOMISLAV, ALEKSANDROVAC URO[EVI] MIRKO, UP „VAQEVO“, VAQEVO JEVREMOVI] JEVREM, UP „VAQEVO“, VAQEVO TODOSI] NIKOLA, UP „VAQEVO“, VAQEVO [ULOVI] ZLATKO, UP „VAQEVO“, VAQEVO O[ „VLADIMIR PERI] VALTER“, PRIJEPOQE STAMENKOVI] VLASTIMIR, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC P^ELARSKO UDRU@EWE „BAJA“, REPUBLIKA MA\ARSKA, SOMBOR REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA – SOMBOR, SOMBOR LEKI] QUBI[A, SOMBOR SO MALI ZVORNIK, MALI ZVORNIK MILOVANOVI] RADE, ARIQE MLADENOVI] MILAN, ARIQE @IVKOVI] ANDRIJA, GORWI MILANOVAC STEVANOVI] ALEKSANDAR, GORWI MILANOVAC MARKOVI] @IVAN, KRAQEVO

P^ELAR, septembar 2006.

SKUP[TINA OP[TINE LU^ANI, LU^ANI UP „ROJ“, IN\IJA TOMI] @IKA, DP „DUBO^ICA“, LESKOVAC

POHVALNICA JOVI] VESNA, BRUS VU^KOVI] @ARKO, BRUS IVANOVI] ZORAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD KOLUNXI] RADOVAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD JAK[I] MILAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD VUJI^I] ZLATKO, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD GORANOVI] \OR\IJE, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD GUJANI^I] @IVOMIR, U@ICE MARI] ZORAN, U@ICE JELISAV^I] VLADISLAV, U@ICE GROS NIKOLA, U@ICE GAJI] VOJISLAV, SVILAJNAC QUBENOV STOJAN, PIROT JOVANOVI] JOVICA, PIROT ANTONIJEVI] @IVOMIR, UP „LIPA“, KWA@EVAC PANUREVI] RAJKO, ARAN\ELOVAC VUJANOVI] DRAGAN, ARAN\ELOVAC GRUJI] MILOVAN, PO@EGA ]IROVI] TOMISLAV, PO@EGA POPOVI] RATKO, DP „N. MILEUSNI]“, RUMA KOQIBABI] NEDEQKO, SMEDEREVO JAKOVQEVI] MILUTIN, SMEDEREVO MIHAJLOVI] TOMISLAV, DP „BELI BAGREM“, VRAWE MILO[EVI] DEJAN, PO@AREVAC [KRIWAR JUGOSLAV, PO@AREVAC BOJI] OBRENKO, PO@AREVAC JOVI] MILO[, KRU[EVAC RADOJEVI] MILINKO, KRU[EVAC BABI] BOGOSAV, KRU[EVAC MILETI] NIKOLA, APATIN MILETI] RADOMIR, IVAWICA PANTOVI] MIRKO, IVAWICA BRADI] QUBI[A, DP „^A^ANSKA P^ELA“, ^A^AK MAJSTOROVI] LUKA, DP „^A^ANSKA P^ELA“, ^A^AK SIMI] DRAGAN, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC STOJANOVI] QUBOMIR, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC PAVLOVI] VOJIN, NOVA PAZOVA NEDEQKOVI] DRAGI[A, DP „MATICA“, NI[ KRSTI] MILENTIJE, DP „MATICA“, NI[ STEVANOVI] NEBOJ[A, KRAGUJEVAC KOSTADINOVI] RADE, KRAGUJEVAC AVRAMOVI] ZORAN, KRAGUJEVAC TUMBASEVI] TOMA, [ABAC MIJAILOVI] PANTELIJA, [ABAC MIQKOVI] N. TOMISLAV, SVRQIG ]ALI] MILADIN, ALEKSANDROVAC

P^ELAR, septembar 2006.

CVETKOVI] DRAGOSLAV, ALEKSINAC JANKOVI] GOJKO, DP „OBRENOVAC“, OBRENOVAC ANTI] RADE, KOCEQEVO IVANOVI] MILISAV, RUDNIK RADOSAVQEVI] MIODRAG, UP „VAQEVO“, VAQEVO GLIGORI] RANKO, UP „VAQEVO“, VAQEVO SAVI] GORAN, UP „VAQEVO“, VAQEVO ANDREJEVI] RADOMIR, ZAJE^AR DINI] BORIVOJE, ZAJE^AR @IKI] NENAD, ZAJE^AR AN\ELKOVI] STOJADIN, DP „MATICA“, VRAWE TRAJKOVI] SLAVKO, DP „MATICA“, VRAWE STOJIQKOVI] SRE]KO, DP „MATICA“, VRAWE KRSTI] SRBOQUB, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC BOGDANOVI] MIROSLAV, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC PJANOVI] MILOJICA, PRIJEPOQE ADILOVI] HIMZO, PRIJEPOQE DELEHXI] MURAT, PRIJEPOQE PAVLOVI] SLOBODAN, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC MARKOVI] BORA, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC GOLE RADOJKO, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ JAWU[EVI] MARKO, SOMBOR RAKOVI] MOM^ILO, SOMBOR MI[I] LAZAR, MALI ZVORNIK ALEMPIJEVI] PERI[A, ARIQE \URI] MILOJKO, ARIQE XELEBXI] RADOJKO, ARIQE BOJOVI] MILAN, GORWI MILANOVAC GRUJI] VLADETA, GORWI MILANOVAC PETROVI] VIDOJKO, UP „NI[“, NI[ ILI] BOBAN, UP „NI[“, NI[ MILI]EVI] BRANISLAV, UP „NI[“, NI[ PU[KAR JANO, KOVA^ICA TOMI] MILO[, „BUP“, BEOGRAD PANTI] MILOVAN, MLADENOVAC DIMITRIJEVI] BORIVOJE, VELIKA PLANA VUKAJLOVI] DRAGI[A, LU^ANI TO[I] SREDOJE, LU^ANI PRECEP STEVAN, IN\IJA BRULI] MULAZ, SJENICA TUCI] @EQKO, PRWAVOR JOKSIMOVI] MLADEN, DP „DUBO^ICA“, LESKOVAC

ZAHVALNICA ^OLI] MIROQUB, BRUS ARSI] VU^ETA, BRUS RANKOVI] LEONTIJE, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD \URI[I] DU[AN, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD BEQINAC RADOSLAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD DONI] MILORAD, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD

417

RADOVANOVI] DOBROSAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD TRM^I] GORDANA, U@ICE NEDOVI] IGOR, U@ICE KATI] MILETA, U@ICE JOVANOVI] IVAN, U@ICE MANI] SLAVOQUB, PIROT KOSTI] SA[A, PIROT NIKOLI] SRETEN, UP „LIPA“, KWA@EVAC BO[KOVI] MIODRAG, ARAN\ELOVAC AGATUNOVI] RADOQUB, ARAN\ELOVAC NIJEM^EVI] DESIMIR, PO@EGA NIKOLI] VLADAN, PO@EGA SAVI] MIRKO, DP „N. MILEUSNI]“, RUMA DRAGUTINOVI] ZDRAVKO, SMEDEREVO ALEKSIJEVI] TOMISLAV, SMEDEREVO KORICA RADE, DP „BELI BAGREM“, VRAWE MITI] RADI[A, PO@AREVAC PAVLOVI] ALEKSANDAR, PO@AREVAC MILANOVI] JOVICA, PO@AREVAC JOVANOVI] DRAGI], KRU[EVAC PANTI] DRAGOQUB, KRU[EVAC @IVI] SINI[A, KRU[EVAC ^ALI] STEVO, APATIN KOLAREVI] MILORAD, IVAWICA MILO[EVI] SLAVKO, IVAWICA RAKI] MIROSLAV, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC FRIDL QUDEVIT, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC KERKEZ SVETISLAV, NOVA PAZOVA DIDI] DOBRICA, DP „MATICA“, NI[ \URA\ MRKAILO, DP „MATICA“, NI[ OBRADOVI] MIODRAG, [ABAC \UKANOVI] NIKOLA, [ABAC RADIO „BUBAMARA“, SVRQIG MARKOVI] \OR\E, ALEKSANDROVAC MIHAJLOVI] ILIJA, STAR^EVO KRSTI] MLADEN, ALEKSINAC SAVATI] JUGOSLAV, DP „OBRENOVAC“, OBRENOVAC JAKOVQEVI] PETAR, DP „OBRENOVAC“, OBRENOVAC ILI] DRAGAN, KOCEQEVO \URI] NE[KO, RUDNIK STANKOVI] NADA, UP „VAQEVO“, VAQEVO PUZDERLISKI JORDAN, UP „VAQEVO“, VAQEVO BOGI]EVI] ZORAN, UP „VAQEVO“, VAQEVO VEQKOVI] STEVAN, ZAJE^AR RADIO TELEVIZIJA ZAJE^AR, ZAJE^AR TV STANICA „27 KANAL“, ZAJE^AR DODI] ZDRAVKO, DP „MATICA“, VRAWE STOJANOV STOJI^KO, DP „MATICA“, VRAWE JOVI] STOJADIN, DP „MATICA“, VRAWE RAN\ELOVI] DRAGAN, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC STANOJEVI] TOMISLAV, UP „BELI BAGREM“, LESKOVAC XANOVI] HAMID, PRIJEPOQE

418

BUBAWA MILE, PRIJEPOQE MOSUROVI] PERO, PRIJEPOQE TV LESKOVAC, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC SO LESKOVAC – ODSEK ZA DRU[T. DELAT, UP „LESKOVAC“, LESKOVAC DROBWAKOVI] DRAGAN, UP „PRIBOJ“, PRIBOJ RADULOVI] MILE, SOMBOR LAZI] BRANISLAV, SOMBOR VLA[I] BRANKO, SOMBOR PETROVI] MILAN, MALI ZVORNIK MLADENOVI] SAVO, ARIQE JOKOVI] RATOMIR, ARIQE JEVERI^I] TOMO, ARIQE ^EKOVI] DRAGOVAN, GORWI MILANOVAC JOVANOVI] DESIMIR, GORWI MILANOVAC HOLIK PAVEL, KOVA^ICA JOVANOVI] ALEKSANDAR, UP „NI[“, NI[ [UNDRI] BRANKO, UP „NI[“, NI[ IGWATOVI] BRATISLAV, UP „NI[“, NI[ [UNDOVI] MILUN, KRAQEVO DRENOVAKOVI] QUBINKO, KRAQEVO MILANOVI] ZORAN, MLADENOVAC PRVA MESNA ZAJEDNICA, VELIKA PLANA JAK[I] SA[A, NOVI SAD BEK^I] VINKA, LU^ANI MIRKOVI] DRAGAN, LU^ANI VOJNOVI] PETAR, IN\IJA DRNDI] MEHO, SJENICA JEKI] JOVAN, PRWAVOR TODOROVI] SRETEN, DP „DUBO^ICA“, LESKOVAC

Komisija je na svom zasedawu 27. jula 2006. jednoglasno donela odluku da se za priznawe „Diploma profesora Jovana @ivanovi}a“ predlo`i Ivan Brndu{i} iz Bora (DP „Albina“) i Jolovi} Slobodan, predsednik op{tine Lu~ani, {to je usvojio IO SPOS-a.

Na predlog IO SPOS-a, Zlatnu medaqu i zvawe Zaslu`ni p~elar dobio je i Vojkan \urkovi} iz Blaca, a diplomu profesora Jovana @ivanovi}a, Milanka Erski Biqi} iz Beograda.

Komisija je jednoglasno predlo`ila, a IO SPOS-a usvojio, da Povequ SPOS-a dobije i dr Antonio Nanetti na IV Me|unarodnom stru~nom seminaru u Aleksincu 29. jula 2006, koji je organizovala Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije.

Za Komisiju za dodelu dru{tvenih priznawa SPOS-a Predsednik Komisije Miroslav Vujnovi}

P^ELAR, septembar 2006.

U organizaciji Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije i Udru`ewa p~elara „Blace“ odr`a}e se u Blacu (ispred Vi{e poslovne {kole)

P RVI SUSR ETI P ^ELARA SRBI JE 08.00–09.00 Postavqawe izlo`benih {tandova 09.00–10.00 Prijavqivawe u~esnika izlo`be 10.00–10.30 Sve~ano otvarawe (Kulturno-umetni~ki program) 10.30–11.00 Degustacija meda i proizvoda od meda 10.00–18.00 Prodajna izlo`ba p~eliwih proizvoda i preparata na wihovoj bazi, opreme i pribora za p~elarstvo 13.00–14.00 Sve~ana sednica Upravnog odbora Asocijacije (sala Vi{e poslovne {kole) – Video-bim prezentacija ostvarenih projekata Asocijacije – Aktuelni problemi i daqi pravci razvoja p~elarstva Srbije – Susret urednika ~asopisa „P~elar“ sa p~elarima 16.00–18.00 Obilazak p~eliwaka dr vet. med. Slobodana Savi}a u selu Ka{evar (organizovan besplatan prevoz autobusom do p~eliwaka)

SAVETOVAWE ZA P^ELARE (Sala Vi{e poslovne {kole) 11.00–12.00 Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd (Priprema p~eliwih zajednica za prezimqavawe i opravdanost jeseweg prihrawivawa) 12.00–13.00 Vladimir Huwadi, Petrovaradin (Spre~avawe rojidbenog nagona u svim tipovima ko{nica) 18.00–19.00 Prof. dr Desimir Jevti}, Beograd (Proizvodwa voska) 19.00–20.00 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac (Jo{ odlu~nije protiv varoe)

SVE JE BESPLATNO! Izlagawe na izlo`bi je besplatno. Ulaz na predavawa je besplatan. Obezbe|eni su besplatni {tandovi za sve izlaga~e. Prijave za izlo`bu dostaviti najkasnije do 30. avgusta 2006. na adresu: Vojkan \urkovi}, ul. Kara|or|eva br. 161, 18420 Blace, telefon: (027) 371-474. Za detaqnije informacije obratite se predsedniku Udru`ewa Predragu Dimitrijevi}u na telefone: (027) 372-757, (064) 85-22-106.

DOBRO DO[LI U BLACE, GRAD P^ELARA I [QIVARA! Predsednik Asocijacije, Ing. Vlastimir Spasi}

P^ELAR, septembar 2006.

Predsednik programsko-organizacionog odbora, Predrag Dimitrijevi}

419

DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume organizuje 1, 2. i 3. IX 2006 na Gradskom trgu u centru Rume

SAJAM MEDA, RUMA 2006.

Prvog i tre}eg dana organizovana je samo prodajna izlo`ba. Drugog dana u 9 sati je sve~ano otvarawe, a od 10 do 13 sati Savetovawe p~elara u sali Kulturnog centra. Predava~i su ugledni stru~waci i velep~elari sa najaktuelnijim temama iz oblasti p~elarstva. Kotizacija za savetovawe je 200 dinara. Pozivnica organizatora je besplatna ulaznica za Savetovawe.

Sve prijave dostaviti najkasnije do 20. VIII 2006. na adresu dru{tva: 22400 Ruma, ul. @elezni~ka br. 22, ili na: 022/423-340 i 063/73-53-539 (Stanimir Javorac), 022/429-251 i 063/70-74-816 (Stanoje Petkovi}), 022/424-921 i 063/84-98-276 (Slobodan \ur|evi}). Kotizacija za izlaga~e p~eliwih proizvoda je 800 dinara i kilogram meda, a opreme 1 200 dinara. Izlaga~i sami obezbe|uju {tandove. Potrebne su analize proizvoda.

Predsednik Dru{tva i predsednik Organizacionog odbora, Stanimir Javorac

DP „Pomoravqe“ Jagodina organizuje 9. septembra 2006. na skveru omladine ispred RK Beograd

SUSRETE P^ELARA 2006.

Otvarawe manifestacije je u 10 sati, uz degustaciju p~eliwih proizvoda, sa predavawem nutricioniste @ivke Vlajkovi} iz Beograda koja }e odgovarati na pitawa posetilaca.

U okviru manifestacije odr`a}e se okrugli sto u restoranu Beli~ki kej u 14 sati uz u~e{}e celog Izvr{nog odbora SPOS-a sa temama: 1) Ko to uznemirava matice; 2) Plasman meda, glavoboqa p~elara. Pozivamo sve p~elare da prisustvuju radu okruglog stola.

Stoi{a Ivanovi}, predsednik Dru{tva Zajedni~ki ru~ak je u 16 sati.

Dru{tvo p~elara Baqevac 10. i 11. septembra 2006. na platou ispred tr`nog centra u Baqevcu organizuje Svetojovawsku p~elarsku izlo`bu

P^ELARSTVO POTKOPAONIKA I GOLIJE, BAQEVAC 2006.

– Sve~ano otvarawe je u subotu u 10 sati. Organizovana je poseta kulturno-istorijskim spomenicima potkopaoni~kog kraja, kao i zajedni~ko ve~e organizatora i izlaga~a.

– Sve~ano zatvarawe izlo`be i dodela nagrada i priznawa je u nedequ u 15 sati.

– Kotizacija ne postoji. Prostor i {tandovi su besplatni.

– Informacije: 063/72-66-372, 063/89-48-560, 064/37-32-582.

Organizacioni odbor Udru`ewe p~elara „Timok“ Zaje~ar 16. IX 2006. organizuje manifestaciju na gradskom trgu u Zaje~aru

„DAN P^ELARSTVA, ZAJE^AR 2006“ Izlo`beni prostor i tezge obezbe|eni.

Bli`e informacije: (019) 424-420 od 8 do 12 sati.

Organizacioni odbor

DP „Obrenovac“ organizuje za vreme Krstovdanskog va{ara X izlo`bu meda i opreme

DANI P^ELARSTVA 25, 26, 27. i 28. IX 2006. na gradskom trgu u centru Obrenovca Izlo`ba ima promotivni karakter. Pozivamo zainteresovane da se prijave za izlo`bu sa naznakom asortimana ponude. Prijave: 011/87-54-109, 064/27-10-943. Dabovi} Vlastimir 420

P^ELAR, septembar 2006.

DP „Bogoqub Konstantinovi}“ iz Kru{evca organizuje 21, 22. i 23. septembra 2006. na platou ispred Doma sindikata tradicionalnu XIX prodajnu izlo`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarewe

DANI P^ELARSTVA, KRU[EVAC 2006 Sve~ano otvarawe je u 10 sati. [tandove za izlagawe i prodaju obezbe|uje organizator.

Pozivamo sve zainteresovane p~elare i proizvo|a~e opreme, lekova i ambala`e da uzmu u~e{}e.

Po{to je broj izlaga~a ograni~en, zainteresovani moraju da se prijave najkasnije do 10. IX 2006.

Naknada za u~e{}e na izlo`bi je 1 000 dinara i jedna tegla meda u humanitarne svrhe.

P~elari ~ija prijava bude prihva}ena, o ~emu }e biti blagovremeno obave{teni, du`ni su da uplatu izvr{e na `iro-ra~un Dru{tva broj 205–64947–23 (Komercijalna banka, Kru{evac) i primerak uplatnice po{aqu organizatoru do 18. IX 2006.

Izlaga~i su du`ni da poseduju potvrdu o ispravnosti meda i drugih p~eliwih proizvoda izdatu od strane ovla{}ene ustanove.

Prijave vr{iti na telefone: 037/439-639, 037/46-06-66, 064/614-11-08 Draganu Savi}u.

Organizacioni odbor

DAN P^ELARA SEVERNOG KOSOVA U LEPOSAVI]U Udru`ewe p~elara „Ibarski cvet“ iz Leposavi}a u partnerstvu sa belgijskim Karitasom organizuje drugu p~elarsku izlo`bu severnog Kosova 23. IX 2006. godine na platou ispred SO Leposavi}.

Organizator obezbe|uje funkcionalne tezge, naknada za u~e{}e nije potrebna, a izlaga~i treba da imaju jasan natpis vlasni{tva {tanda.

Pozivamo sve izlaga~e p~eliwih proizvoda, pribora i opreme da blagovremeno, a najkasnije do 10. IX 2006. izvr{e prijavu na telefone (028) 84-274, (028) 83-479 ili na: ibarski_cvet@yahoo.com.

Predsednik, Jane Penovski

P~elarsko dru{tvo „Jasenica“ Smederevska Palanka, ul. I Srpskog ustanka br. 190, u dane Krstovdanskog va{ara 26. i 27. septembra 2006. organizuje XIV izlo`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarstvo u parku kod Centra za kulturu

P^ELARSTVO DOWE JASENICE 2006 Utorak, 26. IX 2006: 09.00 Podizawe zastave, p~elarska himna; 09.30 Kulturnoumetni~ki program; 10.30 Se~ewe slavskog kola~a i osve{tavawe p~eliwih proizvoda; 11.00 Sve~ano otvarawe izlo`be; 12.00 Okrugli sto za u~esnike izlo`be o aktuelnostima iz p~elarstva, na otvorenom.

Sreda, 27. IX 2006: 08.00 Nastavak izlo`be; 12.00 Dodela priznawa.

Uslovi u~e{}a: Izlaga~i sami obezbe|uju {tand, ne ve}i od 2 m2. Obavezno obezbe|ewe po izlaga~u 1 kg meda u humanitarne svrhe. Svaki izlaga~ je obavezan na po{tovawe Kodeksa izlo`be.

Kotizacija iznosi 500 dinara za u~esnike izlo`be ~lanove PD Jasenica, a za ostale u~esnike 1 000 dinara. Prijave i uplata kotizacije najkasnije do 22. IX 2006. godine na blagajni dru{tva i/ili preko t.r. 330-50000201-92 kod Meridijan banke, filijala Smed.

Palanka. Za sve dodatne informacije: 026/312-041 – Sekretar, 064/26 26 705 – Predsednik.

Predsednik PD Jasenica, Toplica Miladinovi}

P^ELAR, septembar 2006.

421

Ispravka U na{em dopisu kojim smo objavili datum odr`avawa izlo`be u ^a~ku do{lo je do na{e gre{ke. Umesto 24. i 25. septembra, kako smo objavili, treba da stoji 23. i 24. septembar 2006. godine, a otvarawe je 23. septembra u 10 ~asova.

Izviwavamo se ~itaocima zbog ove na{e gre{ke.

9. DANI P^ELARSTVA, NI[ 2006.

29. IX – 1. X 2006.

Park kod Ni{ke tvr|ave

DP „^a~ak“

Ispravka U pro{lom broju, u najavi Sajma p~elarstva u Somboru do{lo je do {tamparske gre{ke, pa je iz spiska organizatora ispu{tena op{tina Apatin. Izviwavamo se zbog gre{ke.

Urednik

Detaqnije informacije na telefone: (018) 591-966, (064) 15-63-860, (018) 235999, (063) 420-166, (018) 531754, (063) 8778-466.

422

P^ELAR, septembar 2006.

P^ELAR, septembar 2006.

423

424

P^ELAR, septembar 2006.

P^ELAR, septembar 2006.

425

426

P^ELAR, septembar 2006.

P^ELAR, septembar 2006.

427

428

P^ELAR, septembar 2006.

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije 11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480 E-mail: cmana-promet@ptt.yu

P^ELAR, septembar 2006.

429

430

P^ELAR, septembar 2006.

P^ELAR, septembar 2006.

431

MA L I OGLAS I Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~no ili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, cele p~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE, HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE, BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZA LETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.

022/711-411, 064/41-69-447

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija, Po`arevac. 012/213-532

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujem tokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187

Prodajem kamion TAM-5000 sa 60 A@ ko{nica, 30 A@ ko{nica sa p~elama, rojeve.

015/346-258

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICA LR i DB, DELOVA KO[NICA (nastavaka, zbegova, krovova), @I^ANIH PODWA^A, po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN, Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje, Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

PRODAJEM POLEN I MED. Milan, [id. 022/710-998 EKOMED Ni{. Proizvodwa p~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Naranxi}

ko{nica

za

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka na Ta{majdanu.

Simi} Aleksandar, Ub. 014/410-308, 064/614-75-23 Prodajem kompletan p~eliwak, LR ko{nice, 100 dru{tava. 0230/51-895, 063/86-33-839

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA U P^IWSKOM OKRUGU nudi visokokvalitetne oplo|ene matice, paketne rojeve i mati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem autobus SANOS bez p~ela, atestiran sa 54 A@ ko{nice. Lepo sre|en, o~uvan, krevet, radni sto, vaga, centrifuga. Radomir.

031/811-297

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.

022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem p~elarski autobus i A@ sanduke, posebno. 011/356-356-7, 011/356-40-21

432

P^ELAR, septembar 2006.

P^ELE DONOSE ZDRAVQE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! - SUPERSTRIPS

- VAROZAN

APIVET, NOVI SAD Proizvodni pogon Qukovo Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

2 prikolice sa 10 ko{nica Dadan-Blat (12-ca).

064/1173-800, 012/540-815 16 A@ ko{nica sa p~elama 22 rama 40×26 na prodaju. Boban. 013/743-090 Aluminijumska mre`a za podwa~u i zbeg, 290 din/m2. [oji}, Po`ega. 031/ 713-557; Prodajem kamion sa 60 A@ ko{nica i p~elama, rojeve. 011/844-18-81 Filmovi o p~elarstvu DVD, CD, KASETE. 036/392-577, 063/8324-701

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371 Prodajem polen.

063/711-5-482

Pavlovi}

Sreta,

[id.

Prodajem najsavremenije ko{nice „Rodna Voja“ sa p~elama. Iwac. 063/511-824 Prodajem Dadan Blat ko{nice sa i bez p~ela.

064/408-1117 Ekolo{ki dekristalizator meda, najboqi i najjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189

Prodajem LR dru{tva, prikolicu 2,5 t povoqno, izra|ujem ko{nice, ramove.

025/744-061

Prodajem med i polen. Damjanovi} Dragan, Vi{wi}evo. 064/419-1395

Povoqno prodajem dobra dru{tva u komplet dadankama, matice mlade. 011/2450-581

Prodajem 60 015/471-961

LR

ko{nica

sa

p~elama.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218