zurnal_april_2011 by ZLATNA-DOLINA

Autorski članak

Prof. Đoko Zečević *

Priprema društava za planinsku livadsku pašu i njeno iskorišćenje

Udovica (foto: Đ. Zečević) 14

PČELARSKI ŽURNAL • 11 • april-jun 2011.

Pokušaćemo da prikažemo odlike brdsko-planinskog pčelarenja i tehniku pripreme pčelinjih društava za iskorišćenje livadske paše. Na početku treba naglasiti da je tehnika rada terminološki različita od godine do godine i da je uslovljavaju vremenski uslovi koji čine specifikum brdsko-planinskog pčelarenja. Prikaz će se odnositi na stacionarno pčelarenje. Iz razloga što zima najčešće dugo traje i što su proleća mrazovita, problemi u razvoju pčelinjih zajednica su prilični pa ih je neophodno preduprediti pravilnom tehnikom rada i obezbediti razvoj koji će, ako priroda to dozvoli, imati za rezultat dobro medobranje.

ećina brdsko-planinskih pčelara ima nekoliko stalnih dilema koje pokušava da razreši: • kada matica počinje zaleganje jaja, • kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni pregled, • kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati pčelinja društva u ovom periodu, • dileme oko ventilacije, • da li i zbog čega sužavati pčelinje gnezdo, • da li, ako da, kada i čime treba prihranjivati pčelinje zajednice u ovom periodu, • kada i kakvo pojilo postaviti na pčelinjaku, • na koji način sanirati eventualne bezmatke u ovom periodu, • kada izvršiti proširenje pčelinjeg gnezda i na koji način, • kada izvršiti glavni prolećni pregled, • kako odabrati proizvodna pčelinja društva sa kojima će se ući u glavnu pašu… Ako se čitaoci slažu, navedene dileme bismo mogli najjednostavnije nazvati: Radovi na stacionarnom pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi za planinsku livadsku pašu. Iz pčelarske literature je poznato da zimska pčela živi 6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najčešće rađa krajem avgusta ili početkom septembra, o čemu moramo jako voditi računa. Iako u otežanim klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na pčelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj pčelinje zajednice vodeći računa i o biologiji pčela. U našem je interesu da matica što kasnije počne sa polaganjem jaja. A ona će to učiniti ako su pčelinja društva pravilno zazimljena: na odgovarajući način utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane i dobrom mednom kapom.

Sada bismo trebali da konkretizujemo prethodno navedene dileme, odnosno da opišemo najvažnije prolećne radove na pčelinjaku u brdsko-planinskom području na nadmorskim visinama preko 800 a neretko i preko 1000 metara. Ovde je neophodno napomenuti da se na ovim područjima pčelari većinom sa DB košnicama. Pošto smo istakli želju da matica što kasnije počne sa polaganjem, onda je veoma važno da jednom kada započne polaganje jaja, to čini nesmanjenim intenzitetom i bez prekida. To, međutim, svakog pčelara obavezuje na mobilnost u vreme prolećnog razvoja pčelinjih zajednica. Zbog velikog snežnog pokrivača obavljamo brz i kratak pregled tokom marta, najčešće u drugoj polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neophodno je planski sprovesti određeni broj radnji.

Prvo otvaranje košnica

Iako još uvek ima snega, koristimo sunčan dan da otvorimo košnicu. Tada vizuelno konstatujemo položaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost jedinki u košnici. Pošto su dani duži, povremeno i topliji, pčele se često nalaze na satonošama, bez obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom slučaju ne bi smeli da tražimo maticu. Njeno prisustvo potvrdiće karakteristično ponašanje pčela koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim količinama. To im u ovom mesecu omogućava pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek, kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima), jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva kopriva, a u potocima jova i dr. Ako je lepo vreme, podići ćemo sa severne strane dva do tri rama (DB), pa ako je neki prazan ili deformisan, uklonićemo ga i pregradnom daskom

* Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši. Pčelari od 1987. godine na obroncima planine Zlatar sa više od

100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Autor je nekoliko desetina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu. Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je sa više od 100 vrškara. Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; brdozlatar@gmail.com; zlatarpcela.org.rs w w w. u m e l j i c. c o m

suziti pčelinje gnezdo. Ovo je od višestruke koristi za pčelinje društvo jer će pčele biti u manjem prostoru pa će im nagla promena vremena manje štetiti. Ako procenimo da nema dovoljno hrane dodaćemo ugljenohidratnu pogaču sa alkoholnom tinkturom pelina ili Kas-om 81. Tinktura i Kas su korisni u pogledu boljeg radnog raspoloženja foto: Đ. Zečević pčela, predupređivanja nozeme a nisu se loše pokazali i kod opadanja varoe. Ako nam pčele zimuju u dva tela (LR) pa je klube u donjem telu, pogaču ćemo onda staviti na donje satonoše uz prethodno postavljanje drvenog „prstena“. Logično, ako pčele zimuju u gornjem telu, onda pogaču stavljamo odozgo. Zbog vremenskih oscilacija i kontinuiteta legla, potrebno je značajnije utopliti pčelinju zajednicu i to odozgo. Ovo se može učiniti sa nekoliko struka novina ili papirnim džakom preko zbega – vazdušne komore. Ako na pčelinjaku ima puno snefoto: Đ. Zečević ga, ispred košnica ćemo nabacati sena ili slame kako pčele ne bi padale u sneg sa koga se teško je matica prisutna u košnici. Vadeći jedan po jedan mogu podići. Sve ove radove bismo morali oba- ram, kontrolišemo količinu legla, obim i raspored hrane, zalihe perge i kvalitet saća. Ramove sa hraviti do kraja marta meseca. nom i pergom primičemo leglu, vodeći pritom Mesec april – nada i strepnja računa da u sredini bude praznih ćelija mlađeg brdsko-planinskih pčelara saća. Starije i deformisano saće sa medom treba U ovim krajevima, važi krilatica „za pčele me pitaj izvući iz košnice, viljuškom malo načeti medne posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktično znači? poklopce i postaviti ram preko poklopne daske Najčešće je april mesec u kome dolazi do „kritične (sa medom okrenutim na dole), na kojoj je otvotačke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ iliti ren prorez za hranilicu (2 cm). Ispod krajeva rama preseka stanja odlazećih zimskih sa, novim, pro- postaviti paknice od 15 mm, da se ram ne bi oslalećnim pčelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“ njao na poklopnu dasku. Preko rama se obavezno u košnicama imamo dovoljno mladih pčela koje postavlja utopljavajući materijal. Na ovaj način mogu pokriti leglo i opslužiti maticu, i ukoliko obezbedili smo stalni unos meda, a samim tim i aprilske vremenske prilike budu naklonjene pče- kontinuitet u polaganju jaja za maticu, čak i ako lama, uz odgovarajuće pčelareve radnje, možemo se u narednom periodu vreme eventualno poračunati na dobar prolećni razvoj zajednica. gorša. U aprilu se pojavljuju značajnije polenarice (vrba Prilikom ovog pregleda može se dogoditi da naiva, bela vrba, žalosna vrba…), sa nešto nektara. iđemo na bezmatak – društvo bez matice. PčelaDani su duži, pa je ako vreme dozvoli neophodno ri se često pitaju šta da rade sa ovakvim pčelama? izvršiti prvi detaljniji pregled svih pčelinjih zajed- Pošto u ovakvim zajednicama većinu čine, starije, nica. Naravno, košnica još uvek ne može biti dugo zimske pčele nema razloga spašavati takve pčele. otvorena, pa se mora raditi efikasnije i brže nego Doduše, mogu se – iako od toga neće biti neke u letnjim mesecima. Osnovni razlog zbog koga velike koristi – „preko novine“ dodati nekoj zajedse ovaj pregled sprovodi jeste neposredan uvid nici, prema našoj subjektivnoj proceni. Ako priliu stanje svakog društva: prisustvo matice, veliči- kom pregleda posumnjamo na prisustvo neke nu legla, količinu pčela i hrane, zdravstveno stanje, bolesti, naročito nozeme, uzećemo sa krajnjih stanje saća i dr. U zavisnosti od broja zazimljenih ramova 30-50 pčela (stare pčele) i poslati ih u Veramova, pregled obično počinjemo sa severne terinarski institut na pregled. strane, osim ako su košnice okrenute ka jugu, kada Međutim, događa se vrlo često da prilikom prepregled započinjemo sa zapada. Ako pčele ne gleda utvrdimo manjak hrane neophodne za bruje i njihov zadak nije podignut, to je znak da normalan razvoj pčelinjih zajednica. Šta radimo 16

PČELARSKI ŽURNAL • 11 • april-jun 2011.

foto: Sveto Stevanović

foto: Đ. Zečević

Gore (s leva): pčelinjak autora na Zlataru, rascvetala crnjuša pod snegom, polenarice na poletaljci košnice. Dole: planinska livada pod maslačkom, prirodna plantaža lisičjeg repa, planinska livada u junu

na planini u tom slučaju? Ako ovakvo stanje uočimo početkom aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova sa medom, mora dodati pogača obogaćena belančevinastim materijama. Pčele će je vrlo brzo potrošiti. A ukoliko noćna temperatura u ovom periodu prelazi 10 stepeni (što na ovim prostorima nije čest slučaj), onda možemo vršiti prihranu šećernim sirupom u odnosu 1:1 u količinama neophodnim za razvoj pčelinjeg društva, opet prema ličnoj proceni pčelara. Ako nismo mogli u martu zbog leda, sada je krajnji rok da pčelama obezbedimo zdravu i čistu vodu. Ako u blizini nema prirodnih izvora ili potočića, potrebno je da nedaleko od pčelinjaka postavimo pojilo koje bi pčelama bilo dostupno preko celog dana. U pripremljenu vodu možemo dodati malo kuhinjske soli, najviše dva grama na litar vode.

Podsticaj za razvoj društava

Ako smo na pčelinjaku do polovine aprila uradili sve gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini meseca budemo aktivni kako bismo pomogli pčelama da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period kada treba da izvršimo proširivanje gnezda. Prvo proširivanje prostora u košnici (DB) vršimo dodavanjem ramova sa izvučenim saćem između perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa druge strane. U ovom periodu ne bi trebalo dodavati satne osnove sve dok

ne procvetaju dženarika i druge nektarice (najbolje je dodati ih u vreme cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan optimalan broj mladih pčela koje bi mogle brzo da izvuku satne osnove. Krajem aprila počinje cvetanje dženarike a pojavljuje se i prvi maslačak, zatim divlje borovnice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima ima u velikim količinama. U ovom periodu kada pčelinje zajednice u brdsko-planinskom području doživljavaju intenzivan razvoj možemo sa većom sigurnošću obavljati sve potrebne radnje u pčelinjaku. Sada pčelinje gnezdo možemo da proširimo dodavanjem po jedne satne osnove između legla i perge. Ovo je i pravo vreme za stimulativno prihranjivanje jer se često događa da se okiša pa pčele ponekad i nekoliko dana za redom ne izleću iz košnice ili to čine kratkotrajno. Da bismo bili sigurni da matica neće prekinuti polaganje jaja, neophodno je obezbediti siguran dotok hrane u košnicu. Jedan od načina stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva malo više angažovanja, ali je veoma koristan), jeste okretanje (kod DB košnice) dva neparna rama sa leglom za 180 stepeni. Pošto pčele ne trpe med u blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja. Nakon par dana okrećemo i druge ramove na kojima ima legla. Kod LR košnica, u kojima pčele zaposedaju dva w w w. u m e l j i c. c o m

foto: Sveto Stevanović

foto: Đ. Zečević

Planinske medonosne biljke. Gore (s leva): crnjuša, iva, glog. Dole: udovica, borovnica, majčina dušica.

višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog voća i dr. Pčelarski, ovaj period mogli bismo nazvati „voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostvarujemo značajniju berbu voćnog meda. Razlog tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma često se događa da pčele po više dana ne opšte sa prirodom ili to čine vrlo kratko u toku dana stradajući pritom usled jakog vetra. Još jedan razlog moramo navesti, a to je da pčelinje zajednice nisu dostigle optimalan broj jedinki da bi uspešno iskoristile majske nektarice. Tako, vrlo često početkom maja u košnicama bude manje od pet ramova legla - i to zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo čudnu „voćnu pašu“! Zašto kažemo čudnu? Zbog poslednjih godina sve izraženijih promena klime i nekih opštih prirodnih zakonitosti u cvetanju se sustižu trešnja, jabuka i kruška (ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja suviše kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polenarice kao što su maslačak (vrlo retko medi zbog hladnih noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr. Zbog svega iznetog mi stacionarni pčelari prinuđeni smo da u maju poradimo najbolje što znamo Maj, mesec burnog razvoja i umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu pčelinjih zajednica Ako nam vremenske prilike idu na ruku, obično ušli sa optimalnim brojem izletnica i povoljnom u prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog strukturom legla u košnicama, a ako je moguće i razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje, ponekim skinutim ramom meda od majskog voća.

tela, iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva rama sa medom u donje telo a gore ubaciti izvučeno saće. Na taj način obezbedićemo da pčele taj med „podignu“ iznad legla i tako nehotice simuliraju dotok nektara u košnicu. Stimulativno prihranjivanje kod LR košnica možemo vršiti i okretanjem tela za 180 stepeni ili promenom mesta telima gde gornje telo sa leglom i medom stavljamo na podnjaču a donje sa praznim saćem postavljamo odozgo. Ovakav manevar primoraće pčele da prenesu med u gornji nastavak, a matica će moći da položi jaja u očišćene i ispolirane ćelije donjeg tela. Ipak, najčešći i najlakši način stimulativne prihrane (naročito za starije pčelare) kojim animiramo dotok nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom, čime obezbeđujemo stalni dotok hrane u košnicu a matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Sirup se spravlja u odnosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake druge večeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati) vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi.

PČELARSKI ŽURNAL • 11 • april-jun 2011.

foto: Đ. Zečević

Majski radovi u brdsko-planinskim predelima

U normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj moramo iskoristiti za snažan razvoj pčelinjih društava. U majskoj voćnoj paši obavićemo niz radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled svih pčelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti pčelinja društva za koja mislimo da će biti proizvodna tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo činimo zbog toga da bismo im u nastupajućem periodu posvetili posebnu pažnju u praćenju njihovog daljeg razvoja. Tada, kod DB košnica možemo dodati ram sa satnom osnovom tako što ćemo srednja dva rama sa leglom razmaći i u sredinu smestiti taj ram. U brdsko-planinskim uslovima nije dobro dodavati po dve satne osnove odjednom. Sada, kada ima već prilično mladih pčela u košnici, one će uz dobar unos nektara brzo nadograditi satne osnove. Ako je neophodno, ovaj postupak možemo ponoviti kroz nekoliko dana. Veoma je važno da u košnicama u koje ne dodajemo satne osnove (gde ima dovoljno izvučenih ramova) ne dozvolimo blokadu matice usled obilatog unosa polena, već da postavimo skupljače cvetnog praha ili izvadimo ram sa medom i dodamo satne osnove, tj. da pravovremeno proširimo pčelinje gnezdo. Izvađeni ram sa medom iskoristićemo za pojačavanje rojeva dobijenih nužnim razrojavanjem u livadskoj paši.

Ako se dogodi da u plodištu sve ulice budu popunjene pčelama (i sa najmanje šest ramova legla), a da pritom unos nektara sa voća bude značajan, obavezno treba da dodamo medišne nastavke. Sada je prilika da obezbedimo mlado saće u medištima kako bismo zaposlili mlade pčele. Postavićemo u medišta sve ramove sa satnim osnovama, osim dva. Naime, drugi i osmi ram iz plodišta podićićemo u medište čime ćemo obaviti dve korisne radnje! Prvo, pčele će vrlo brzo izvući satne osnove a drugo, ispod podignutog plodišnog rama nadogradiće trutovsko saće, koje će nam poslužiti kao građevnjak iz koga ćemo isecanjem poklopljenog trutovskog legla biološki eliminisati deo varoe iz košnice. Ovaj postupak može da se ponovi i u livadskoj paši. Kod LR košnica treba postaviti ram sa dva centimetra satne osnove na koju će pčele dalje nadograditi veću površinu trutovskog saća koje ćemo iseći i pretopiti nakon zatvaranja legla. Za brdsko-planinska pašna područja (Zlatar i okolina) karakteristično je da voćna paša traje skoro do polovine četvrte dekade meseca maja, kada po ivicama šuma, skladovima i vrzinama počinju da se pojavljuju brojne nektarice. Početkom juna zabeleće se čitavi krajolici zbog cvetanja gloga koje će se, u zavisnosti od nadmorske visine, nastaviti do kraja meseca. Ovo je period malog „zatišja“ kada koristimo priliku da još jednom prekontrolišemo unutrašnjost košnice da bismo se uverili u snagu svakog društva pojedinačno. U ovom kratkom periodu moramo biti vrlo oprezni (naročito ako smo oduzeli neki ram ili polunastavak sa medom, ili ako eventualno zahladni), da slučajno ne ostane koja košnica bez hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad je potrebno intervenisati stimulativnim prihranjivanjem, i to malo obilnijim porcijama.

Zbog čega treba pregledati pčelinje zajednice pred početak planinske livadske paše?

Najčešće, mada nije isključeno, za vreme voćne paše u brdsko-planinskom području nema rojenja (verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je prava prilika da se pogleda da slučajno nema započetih matičnjaka? Pošto se približava ozbiljnija planinska livadska paša neophodan je pregled (u četvrtoj dekadi maja) svih košnica. Pregledom ćemo utvrditi: • sa kakvom strukturom pčela ulazimo u dugotrajnu tihu pašu, w w w. u m e l j i c. c o m

foto: Đ. Zečević Plodišni prostor blokiran leglom krajem juna

cvetanju pojedinih značajnijih nektarica počev od majčine dušice i bele deteline, preko zdravca, do ornjičkih velikih nektarica među kojima je najznačajniji lisičiji rep, a po skladovima i krajolicima šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su majčina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina (puzeća), češljasti i livadski različak. Možemo ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20 godina bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos najčešće kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj podatak govori da svaka izletnica ima dovoljno vremena da deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da joj je eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog toga je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno takvih pčela, neophodno je, podsećamo, da u majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći mlade pčele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje stvari, moraćemo onda (u vreme medobranja) da iz pomoćnih društava istresemo ram do Kada počinje i koliko traje planinska dva rama pčela u košnice za koje procenimo, ili livadska paša? Livadska paša počinje oko 10. juna i traje i do kra- pregledom utvrdimo, da nemaju dovoljno izletnija jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na ca kako bismo ojačali njihov izletnički potencijal.

• sa kakvim stadijumima legla rapolažemo u svakom društvu, • sa kolikom količinom i kakvim rasporedom hrane društva ulaze u glavnu pašu. Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to pčelinja društva već spremna za veći unos nektara, a koja moramo eventualno da spojimo da bi bila proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo društva koristiti kao pomoćna za neke radove u pčelinjaku. Velika dilema kod mlađih pčelara tiče se pitanja sa kakvom strukturom pčela treba ući u livadsku pašu? Ono što iskusni pčelari znaju jeste da u livadskoj paši košnica treba da bude puna izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu tvrdnju. Naime, livadska paša divljih planinskih livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema intenzivnog unosa.

PČELARSKI ŽURNAL • 11 • april-jun 2011.

Karakteristike paše i ponašanje pčelinjih društava

Rojevni nagon Tokom trajanja paše moramo voditi računa da matica uvek ima na raspolaganju dovoljno prostora za polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako može doći do rojevnog nagona! Ako su svi plodišni ramovi popunjeni leglom i medom, moramo reagovati oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe strane rama sa leglom. Na taj način zaposlićemo višak mladih pčela da izvlače ćelije. Ako kojim slučajem neko društvo uđe u rojevni nagon teško možemo zaustaviti ovaj proces, ali možemo da pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg društva, a da slabije društvo postavimo na njeno mesto, čime ćemo obezbediti da izletnice popune slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona poruši matičnjake i „odustane“ od rojenja! Drugi klasičan način da rasturimo zajednicu jeste da formiramo nukleuse (nije potpuno isključeno i da se oni neće rojiti). Kod LR košnice, rojevni nagon se može preduprediti delokacijom tela (spuštanjem medišta na podnjaču). Nekada nije loše pustiti poneku pčelinju zajednicu da se prirodno roji. Naravno, ostaćemo bez meda, ali ćemo dobiti najbolju moguću maticu koju pčele mogu proizvesti. U pčelarskoj literaturi opisano je još nekoliko načina intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde nećemo pisati. Blokada plodišta leglom Za ovako duge i tihe paše karakteristično je da se vrlo često (kod pčelarenja DB košnicama) događa da tokom medobranja po dva polunastavka budu puna meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta raditi u ovakvim situacijama? Najjednostavnije je da izvadimo tri rama sa pretežno zatvorenim leglom i maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog rama sa izvučenim saćem formiramo nukleus. Košnici u kojoj smo izvršili intervenciju dodajemo naizmenično dve satne osnove i jedan prazan izvučen ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo izvučen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu. Ovo možemo uraditi i u onim košnicama u kojima smo utvrdili slično stanje stvari. Takve zajednice prihranjujemo manjim porcijama sirupa svako veče, bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u košnicama mora ostati i jednodnevnog legla. Mlade pčele će brzo izvući satne osnove i početi da lageruju med u njih a

u nedostatku matice otpočeće izgradnju prinudnog matičnjaka. Pošto smo skinuli nastavak ili dva sa zatvorenim medom (i tako ostvarili plan), obrađena pčelinja društva će krajem jula ili početkom avgusta dobiti nove matice bez genetski opredeljenog rojevnog nagona i biće spremna za razvoj avgustovskog i septembarskog legla iz koga će se izvesti zimske pčele. Osim što smo dobili mlade matice, ovakvom tehnikom rada smo svako takvo društvo dobro očistili od varoe! Naime, nakon 20-22 dana svaku takvu pčelinju zajednicu tretiraćemo protiv varoe i uspeh će biti maksimalan. Još nešto je bitno istaći, a to je da u pravo vreme vršimo jesenju prihranu i svakoj takvoj zajednici možemo dodati i plodišni ram sa medom, ako smo ih sačuvali. Za slučaj da se dogodi da se neka matica ne vrati sa oplodnje, uvek u rezervi imamo nukleus sa starom maticom. Dakle, ako se opredelimo za ovakvu tehniku rada, na pčelinjaku svake godine možemo na trećini društava zameniti matice bez kupovine i posebnog gajenja, što velikom broju brdsko-planisnkih pčelara predstavlja problem.

Iskorišćenje planinske livadske paše i prinosi

Ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju reč o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom iskorišćenju saobrazno vremenskim prilikama kao i rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da su ovo vremena u kojima planinske divlje livade više ne mede punim intenzitetom. Razlog tome je veliki manjak stočnog fonda (naročito ovaca), pa nema prirodnog đubrenja livada i pašnjaka. Pored toga, meteorološki uslovi su se značajno promenili, tako da česte padavine i zahlađenja diktiraju prinos nektara. Ipak, stalnom stručnom edukacijom, usavršavanjem i konsultacijama sa starijim iskusnijim pčelarima, uz dobru tehniku rada i maksimalnu mobilnost na pčelinjaku, još uvek se mogu postići solidni rezultati koji se mogu iskazati sledećom iskustvenom konstatacijom: Stacionarni pčelar u brdsko-planinskom području koji ostvari prosečan prinos kvalitetnog planinskog livadskog meda od 15 do 20 kilograma po košnici može se smatrati vrlo uspešnim. A to se može postići ako svako od nas svoje želje i težnje usaglasi sa biološkim zakonitostima pčelinje zajednice kao i prirodnim agrometeorološkim zakonitostima područja na kome pčelari. w w w. u m e l j i c. c o m