СРПСКА ЋИРИЛИЦА Хиљадугодишња српска ћирилица је национално фонетско писмо. Српска ћирилица је темељ и ослонац српског духовног и историјског постојања. Наша – српска ћирилица је миленијумско писмо ! Један од најревноснијих чувара наше ћирилице до дана данашњег јесте Српска Православна црква. До данас на ни једној цркви Српске Православне цркве, а ни у њој није написано ни једно слово латиницом ! Радован М. Грујић у књизи ``Апологија србског народа у Хрватској и Славонији`` Нови Сад. 1909. даје нам на знање да су и дипломате османлијског, аустроугарског и румуњског двора користили српску ћирилицу. У српској држави хрватска латиница долази тек по уједињењу 01. децембра 1918. године ! Ако је то тако, а јесте, поставља се питање – Шта је старије? Много је ``тежак`` одговор. А, данас колико је ћирилице на простору Републике Хрватске а латинице у Репиблици Србији. Небо и земља. Додуше, у Загребу оследња фирма са ћириличним натписом био је хотел `` Београд``. Било је то давне 1937.!? Данас писати ћирилицом у Републици Хрватској је прави јерес. Она је боље речено забрањена за употребу. Сви документи на ћирилици морају се преводити на новоустоличени хрватски језик и латиницу!!!
Повеља цара Душана Хиландару, Потпис дародавца, 14 вијек
„Све што је вредно у вишевековној прошлости српског народа написано је на ћирилици, нашем првом и основном писму. И поред тога, потискивање ћирилице сталан је процес и за то смо највећи кривци ми сами. Ђирилицу бранимо јер нам је циљ да њоме пише и наше још нерођено потомство. Да ње има и у родном листу и на надгробном споменику” истиче Мато Пижурица.