МОСТ број 9 // MOST broj 9 by Часопис МОСТ

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Садржај 5

Инфо

Грађевинарство у вијету

Интервју

Међународна сарадњa

Тема броја

Представљамо

Теорија и пракса

Знање плус

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Издавач: Савез студената АГГФ-а Бања Лука

Ријеч уредника Уредник:

Уредник:

Поштовани читаоци,

Нада Даниловић

Стефан Илишковић

Сарадници: Синиша Марчић, Малина Чворо,

Саша Чворо, Радован Белесин, Невена Новаковић, Александар Борковић, Игор Кувач, Андреа Јаничић, Биљана Пепић, Борис Станковић, Сара Савић, Дајана Тодоровић, Дајана Папаз, Драган Субић, Небојша Јеремић, Владимир Тадић, Ивона Кнежевић, Бојана Тодић, Николина Хасам Дорсен, Теодора Џатић, Анђела Стојчић, Мирјана Михајлица, Дејан Вулић, Немања Јотановић, Миљана Готовац, Данијела Павичић, Тијана Девура, Емина Осивчић, Маја Медић, Јована Јањић, Дарја Премасунац, Зоран Уљаревић, Стефан Нарић, Момир Станковић, Владимир Ђукановић, Славен Цвијановић, Никола Кнежевић

Дизајн корица:

Стефан Илишковић

Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/166-877; web: https://issuu.com/67031 e-mail: casopismost.aggf@gmail.com

Желимо да вам веома поносно представимо девети број часописа. Часопис броји 8 година активног рада, али усљед промјене уредништва је доста каснио. Ипак, није запостављен од стране студената нити новог уредништва. Овај број часописа је окупио нове генерације студената, а и у самој тематици је скоро потпуно окренут студентским достигнућима и догађајима који су их показали. Посебну захвалност часопис одаје студенту геодезије, драгој Дајани Тодоровић, због које смо успјели да обухватимо рад сва три студијска програма. У информативној рубрици часописа, налазе се активности на Мастер програмима, као и информације о раду на Новој згради факултета и 22. годишњици факултета. Активности у протеклих годину и по дана су филтриране, али у великој мјери обухваћене овим бројем. „Тема броја“ деветог МОСТ-а је Архитектонски студентски конгрес, који се одржао у просторијама нашег факултета у прољеће 2018. године, и тако прославио 10 година откако је задњи пут долазио у Бања Луку. АСK је посебан и доста битан за студенте архитектуре на факултетима у бившој Југославији, тако да је била посебна одговорност организовати га на АГГФ-у. Kонгрес је угостио преко 100 студената и ментора. У рубрици „Интервју“ овај пут је један дуг и темељит разговор, а у „Представљамо“ љепота знања, упорност и разноврсности дјеловања наших студената. Часопис МОСТ је посебан фрагмент ваннаставних активности. У константној промјени, допире до свих студената факултета и вуче их да своја искуства дијеле и поклањају другима. Он подстиче интеракцију наших студијских програма, професора, академских обавеза, али и љепоте ванакадемских процеса учења. Свестраност студената и интеракција са њиховим учитељима је увијек посебна на АГГФ-у и МОСТ увијек жели то да нагласи. Надамо се да је прогрес видљив, али и да се јасно чита уложени труд и рад на сваком новом броју. Захваљујемо се свима који су саградили девети МОСТ. Пошто је уреднички тим смањио своје капацитете, стицајем околности, овај пут студенте, професоре, сараднике и све пријатеље нашег факултета,

Срдачно поздрављају, Нада Даниловић и Стефан Илишковић

Инфо 6 9 11 12 14 16 19 21 22

Активности на АГГФ-у

Студијски програм другог циклуса

Конференција Степград Радионица у Сомбору

Кроов фест

Годишњица АГГФ Скицопут 2018

Издат нови уџбеник на АГГФ-у

Салон урбанизма у Руми

Активности на АГГФ-у

Kратак преглед активности на АГГФ-у

Пишу: Малина Чворо, Саша Чворо и Радован Белесин

Година 7 — Број 9 — април, 2019

академској 2018/2019 години на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету израђени су Елаборат о оправданости Измјене СП Архитектура и Елаборат о оправданости Измјене СП Геодезија за први циклус студија. Циљ израде ових елабората је унапређење постојећих студијских програма кроз јачање стручног и практичног дијела наставног процеса. Намјера је да се наставни програм што више повеже са реалним сектором и потребама друштвено-економских процеса у нашој заједници, а у циљу да образује кадар који ће бити адекватно оспобљен за потребе тржишта рада. Овим приједлогом измјењена је постојећа структура наставног плана на начин да је значајно смањена уситњеност и бројност предмета, што је до сада оптерећивало студенте, смањивало квалитет и ниво њихових знања и вјештина. Сенат Универзитета у Бањој Луци усвојио је оба елабората у децембру 2018. године и почетак реализације наставе са унапређеном структуром наставног плана и програма на СП Архитектура и СП Геодезија очекујемо већ у академској 2019/2020 години. У протеклом периоду остварен је дијалог са привредом, ресорним министарствима и јединицама локалне самоуправе у циљу идентификовања слабости и недостатака сва три студијска програма нашег факултета. У току 2017. године извршена је и самоевалуација СП Архитектура а у току 2018. године и самоевалуација СП Грађевинарство и СП Геодезија. Ове активности су реализоване у оквиру процеса реакредитације Универзитета у Бањој Луци који је први процес акредитације прошао 2013. године.

Радови на новој згради факултета Радови прве фазе изградње зграде АГГФ-а су окончани у 2014. год. а усљед изостанка нових финансијских средстава, наставак радова је био заустављен. У временском периоду од марта 2014.до јануара 2018. године дошло је до појављивања одређених оштећења на постојећој и новоизведеној зиданој и армирано бетонској конструкцији, усљед дјеловања атмосферилија, јер објекат није покривен, као и штете у унутрашњости објекта, јер градилиште није заштићено. Почетком 2018. године су настављени радови на згради Факултета који су подразумјевали затварање хоризонталних (кровних) површина објекта, израду атмосферских канализационих водова и постављање дијела фасадне браварије. Постојећа конструкција је 4 године била изложена различитим временским утицајима и као таква је претрпила оштећења која могу утицати на њену стабилност. Након прегледа постојеће кровне АБ конструкције установљено је да је површина исте сса 5-10% оштећена. На појединим мјестима је и до 3цм оштећена плоча (дебљина АБ плоче је 12 цм), што нарушава статичку носивост и стабилност конструкције, односно умањује

Година 7 — Број 9 — април, 2019

њену носивост на појединим мјестима и до 20%. Прије извођења уговорених хидроизолатерских радова било је потребно санирати и припремити предметну АБ плочу. Процес и техника наношења изолационог материјала подразумјевао је да за примјену наведене изолације (првенствено парне бране) треба да се створе одређени предуслови и то да спољашња температура буде мин.+10°C и влажност АБ плоче макс. 4%. Извођач радова је мануелно очистио кровне површине на згради АГГ Факултета, као предуслов за сагледавање нивоа оштећења на постојећој конструкцији услијед четири године изложености различитим временским утицајима. Припремни радови су подразумјевали брушење дијела бетонских површина, сјечење арматурних шипки, обијање бетонских неравнина, третирање кровне површине воденим млазом под великим притиском до здравог слоја армирано бетонске кровне површине и чишћење прије наношења премаза. Радови на санацији су укључивали и уградњу материјала за заштиту арматуре на постојећој кровној кон-

7 струкцију која је изложена атмосферилијама услијед оштећења бетонских површина, уградњу материјала за санацију и компензацију оштећене армирано бетонске површине на постојећој кровној конструкцији у виду микро-армиране цементне масе уз додатак средства за успоравање хидрауличког скупљања и смањења микропукотина у просјечној дебљини слоја од 2.0 цм. Наведени радови су завршени у току јула 2018. године чиме је привремено заустављено даље пропадање досада изведених радова на изградњи нове зграде АГГФа. Наредне активности на изградњи објекта подразумјевају комплетно затварање спољашњег омотача објекта, у циљу обезбјеђивања досада изведених радова и стварање предуслова за извођење радова на унутрашњем уређењу објекта. Ови радови се морају извести у што краћем временском периоду. Активности наставка изградње зграде такође подразумјевају и осигурање градилишта ради спречавања неконтролисаног приступа и нежељених догађаја на објекту.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Каква је то зграда? Полузапочета, можда се и не би баш могло рећи полузавршена зграда факултета, постаје обиљежје студентског кампуса. Дуго је у студенстким круговима била распрострањена мисао о томе да „Филолошки нема своју библиотеку, а Грађевински зграду“. Jедно од питања на упису, је и питање о томе колико је тешко пребацивати се са „локације на локацију“ јер су просторије факултета посуђене од других зграда. Ипак изгледа да имамо ту велику Нову зграду. Студенти се воде у стручни обилазак просторија свог факултета. Зграда нуди разне погодности, како простора за учење, широких и богатих комуникација, неколико амфитеатара за велике групе студената, канцеларијског простора, цртаоница, тако и заједничких простора одмора. Све то можемо и фино виђети на оном цртежу тродимензионалног изгледа зграде, док поред гледамо модел 1 на 1. Ипак неки је зову Музејем интеремдијалне умјетности, други је користе као платно за уличну умјетност. Видљива је и таква тежња присвајања зграде Новог АГГФ-а, што у архитектури важи као квалитет простора. Ипак зграда није универзално прихваћена, и изнова чека свој „почетак идућих радова“. Зграда је у неколико наврата орагнизовано кориштена као активан простор. Први парадоксално нису били студенти овог факултета, вец студенти Академије умјетности који су већ прије неколико година први пут претворили ову зграду у изложбени простор. Дивно је и то име музеја сада, јер уистину сензибилитет и амбијенталност хладних бетонских зидова и полуобликованих прозорских отвора оставља утисак простора за фазну поставку. Такође је кориштена као радионички простор за архитектонски радионицу на Kроов фесту 2018. године у организацији Арт Kлуб Простор-а, а на Архитектонском Студентском Kонгресу који је организован од стране студената архитектуре нашег факултета, зграда је угостила више од 100 студената и професора са простора бивше Југославије. Битно је нагласити скоро ПОТПУНО незаштицена. У току прошле године, на неке улазе у зграду су постављене ограде које је врло лако скинути, помјерити силом једне особе, тако да се студенти, уствари било ко ко улази у Студентски град, може слободно попети и кретати по згради. Такво кретање у одређеним дијеловима зграде у овој фази изградње није потпуно безопасно, из разлога утицаја атмосферилија на спољашње дијелове структуре, као и због инсталационих и других отвора у конструкцији објекта. Ипак, засад не постоји реална забрана и заштита приступа згради, па је грађани и даље користе као слободан јавни простор. Нова зграда у овој фази је јако инспиративан простор, а тако је замишљена и у својој финалној изради, о којој засад маштамо. На много радионица и предмета у оквиру студија зграда се користи као полигон за истраживање. Засад, „без жртава“, користимо своју зграду и дијелимо је са свима које интересује однос према изграђеном. Нада Даниловић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Студијски програм другог циклуса

Ка упису треће генерације студената

Пише: Невена Новаковић

тудијски програм другог циклуса Архитектура и урбанизам уписао је 2018/19 академске године другу генерацију студената. Међутим, веће задовољство наставника и сарадника студијског програма представља чињеница да је двоје студената прве генерације одбранило своје завршне радове у фебруару 2019. године. Студијски програм Архитектура и урбанизам је намијењен студентима који су завршили први циклус студија у области архитектуре (240 ECTS) и који су заинтересовани за нова сазнања о концептима, методама и алатима примјењивим у контексту ‚притискајућих‘ изазова у планирању и обликовању животног окружења. Академско звање које се стиче након завршетка студијског програма је Mастер архитектуре и урбанизма – 300 ECTS. Студијски програм је развијен у оквиру реализације међународног пројекта под називом „Креирање мреже лабораторија знања

Слободан Пеулић, Концепти и принципи одрживости и отпорности 2

9 за одрживу и отпорну животну средину“ (Creating the Network of Knowledge Labs for Sustainable and Resilient Environments/акроним KLABS). KLABS је пионирска образовна платформа која се бави са два актуелна и подједнако важна изазова урбаних и руралних средина на западном Балкану – а то су одрживост и отпорност (http://www.klabs.pr.ac.rs/). У току протекле двије године, од када се реализује студијски програм Архитектура и урбанизам, студенти су нас учинили изузетно задовољним и поносним. Осим редовних студентских обавеза, учествовали су, заједно са наставницима и сарадницима, у многобројним ван-наставним активностима. Студијски програм је добио платформу за акдемску размјену кроз реализацију Еразмус+ пројекта у сарадњи са Норвешким универзитетом за науку и технологију (Norwegian University of Science and Technology), гдје је двоје студената провело један семестар у истраживању и завршавању својих мастер теза. Почетком године је припремљена нова платформа за академску размјену, па се надамо ће студенти друге генерације овог студијског програма добити прилику за једносеместрални боравак на Венецијанском универзитету архитектуре (Università Iuav di Venezia). У сарадњи са Центром за интегрални дизајн и одрживост, који је, такође, основан на АГГФ кроз реализацију пројекта KLABS, студенти

10 су учествовали у изради Елабората о подизању арборетума у оквиру паркшуме Траписти у Бањалуци. Пројекат је добио прву награду на 27. међународном салону урбанизма који је одржан у новембру 2018. године у Руми, у категорији Истраживања, студије и појекти из области заштите природе, заштите предела, заштите животне средине и пејзажне архитектуре. На истој међународној манифестацији један од студентских радова овог студијског програма је добио трећу награду у категорији Студентски радови. Наставници, сарадници и студенти су приказали јавности резултате свог рада на изложби АГГФ поводом обиљежавања 22 године рада Факултета у децембру 2018. године. Студентски радови су приказали студије и урбанистичко-архитектонске пројекте на територији града Бањалуке као резултат примјене различитих метода истраживања и приступа просторној трансформацији. Међутим, изложба је настојала да прикаже резултате наставе која је реализована као методолошки спој истраживања и дизајна, и која је орјентисана ка интегралном посматрању различитих просторних размјера: архитектуре, града и ширих територија. У приреми је публикација која ће на свеобухватнији начин представити двогодишњи истраживачки рад овог студијског програма. Надамо се и радујемо, искрено, упису треће генерације студената у 2019!

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Немања Бабић, Простори и пејзажи воде

Срђана Борковић, Тамара Паштар, Јелена Кретић, Урбанизација у земљама западног Балкана

Слободан Пеулић, Концепти и принципи одрживости и отпорности

Срђана Броковић, Аналитички урбани дизајн

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Конференција Степград

Научни скуп прве категорије

Пише: Александар Борковић

еђународни научни скуп “Савремена теорија и пракса у градитељству XIII“ је одржан 24. и 25. маја 2018. у Културном центру Бански Двор и у Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањој Луци. Ово је био други пут да је се као главни организатор појављује наш факултет и напредак је био видљив на свим пољима. У раду Скупа учешће је узело 190 регистрованих учесника и то 59 учесника из академске заједнице, 47 студената, 41 учесник из привреде и 43 учесника из државних и приватних институција. Скуп је одржан са циљем да кроз тематски и садржајни концепт повеже науку, струку и образовање на пољу градитељства са нагласком

на интегралност и интердисциплинарност. Програмом Скупа су обухваћене разноврсне и актуелне теме из области грађевинарства, архитектуре, урбанизма, геодезије и сродних научних дисциплина. На Скупу је, кроз рад научног одбора, пленарна предавања и публиковане радове, поред Републике Српске и Босне и Херцеговине као домаћина, учешће узело још 10 држава: Словенија, Србија, Кина, Уједињени Арапски Емирати, Белгија, Чешка, Хрватска, Холандија, Аустрија и Шпанија. Сви пријављени радови су прошли поступак двоструке слијепе рецензије. Рецензентски одбор чинило је укупно 63 научника из различитих научних области. Као научни, класификовани су само радови са двије позитивне рецензије. Од пријављених 70, публикована су 64 рада, од којих су 52 научна. На Скупу су изложена 43 рада кроз 11 солидно посјећених паралелних се-

сија из области урбанизма, архитектуре, грађевинарства и геодезије. Посебан значај овогодишњем Скупу су дала четири пленарна предавања врхунских стручњака и научника из области градитељства: проф. др Хуго Хенс (Католички Универзитет у Лувену, Белгија), проф. др Игор Емри (Универзитет у Љубљани, Словенија), Карел Јанечка (Универзитет Западне Бохемије у Пилсену, Чешка) и проф. др Тилман Клајн ( ТУ Делфт, Холандија). Квалитет одржане конференције је препознало и ресорно Министарство те је скуп категорисало као међународни научни скуп прве категорије што “Савремену теорију и праксу у градитељству XIII“ поставља на високо 10. мјесто категорисаних скупова у Републици Српској. Више информација заинтересовани читаоци могу наћи на званичној страници конференције stepgrad.aggf. unibl.org.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Радионица у Сомбору

Плутајућа изложба

Пише: Андреа Јаничић

еђународна студентска архитектонска радионица Сомбор одржана је од 5. до 9. новембра 2018. у организацији Града Сомбора и Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Нови Сад. Окупила је 20-ак учесника са Департмана за архитектуру и урбанизам ФТНа, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе, Архитектонског факултета Универзитета Св. Ћирило и Методије Скопје и Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци. Предмет рада је било промишљање концепта урбанистичко-архитектонског рјешења за Туристички комплекс Горње подунавље, у оквиру Специјалног резервата природе, на

крајњем сјеверозападу Србије. Спајањем студената са различитих факултета у групе од по три учесника као одговор на задату тематику донијело је освјежење те промишљање и отварање неких других тема у односу на сам контекст и проблем мјеста. Један од најважнијих елемената на датој локацији јесте управо споменик Батунске битке те такође задатак сваке групе јесте био да кроз концепт изрази свој

став о споменику било да је то интервенција на партеру или наглашавање самог споменика елементима мобилијара. Свака група је са различите тачке гледишта приступила задатој теми што је на крају резултирало јединственим рјешењима. Једна од група је свој фокус ставила на сам Дунав, односно вршење интервенције на воденој површини чиме излази из зоне комфора и ослобађају се граница навикнутих традиционалним начином пројектовања и планирања на простору бивше Југославије. Снага овог пројекта лежи у мобилном шеталишту који повезује предвиђене садржаје. Структура шеталишта свој положај мијења при промјени нивоа Дунава чиме наведена интервенција омогућава њено кориштење током цијеле године. Шеталиште повезује како функционално тако и визуелно коридоре који су наметнути постојећом структуром на задатом локалитету. На пресјеку коридора налазе се

Година 7 — Број 9 — април, 2019

вертикалне упоришне тачке које употпуњују цјелину и стварају нове визуре. Сваки појединац без обзира гдје се налази добија свој аутентични кадар. Концепти су били разноврсни тако да су се неке групе студената позабавиле темом саме копнене површине поред Дувана, нудећи тако различита рјешења; као на примјер активирање простора увођењем бициклистичких стаза, мјеста за релаксацију и одмор формирајући атрактивне амбијенте а истовремено не нарушавајући

идентитет самог простора. Крајем прошле године радови су били изложени на Архитектонско-грађевинскогеодетском факултету у Бањој Луци и идеја је да у наредној години сви радови „плутају“ од града до града гдје ће бити изложени на факултетима који су учествовали на овогодишњој радионици. Поред занимљивог начина рада сваког студента као појединца, а и у склопу групе радионицу је обиљежило лијепо дружење,шанк хотела Пиколина , војвођанско вино и музика Звонка Богдана.

Кроов фест

КРОВ фест постао КРООВ фест

Пише: Биљана Пепић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

рича о активном кориштењу бањалучких кровова почиње 2016. године, када се први фестивал (тада КровФест) десио на проходном крову Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске. Малена тераса знана свима који бораве у читаоници/библиотеци. Било је посјећено, бучно и добро испраћено, људима се свидјело шта се деси кад се споји позориште, визуалне умјетности, рад са дјецом, музика, ... Двије године након тога, у мају 2018. године је започео Кроов, фестивал на крову Народног позоришта Републике Српске, који је настао такође у организацији Арт клуба Простор, а у сарадњи са Швајцарском амбасадом у БиХ, Градом Бања Лука, АГГФ-ом и долепоменутим сарадницима и спонзорима. Кроов је окупио ентузијасте који се баве различитим доменима умјетности, како би се скренула пажња на значај јавних простора и активно кориштење истих. Поента је била спојити људе из више различитих сфера, проширити циљну групу корисника и показати како једни могу да надопуњавају друге стварајући

занимљиву симбиозу, која заправо и јесте имитација реалности. Задатак припреме простора крова позоришта је додијељен студентима са АГГФ-а, што је уједно била и прва радионица КРООВ-а. Координатор радионице је архитекта Александра Иванковић, која је 3 седмице пратила и водила 10 студената кроз припрему простора за сљедеће 4 тематске радионице: илустрација, бајка, звук и маске. Александра (координаторица радионице): „Rooftecture је управо радионица која игра,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

чини ми се, пресудну улогу у животу младог студента архитектуре. Оно што је ова радионица донијела студентима који су вриједно радили током три седмице је, како се показало, вода која гаси жеђ за стварањем. Већина нас који смо одабрали архитектуру за правац живота смо жељни стварања, а често на факултету прилике за истинским стварањем су изузетно мале. Kроз ову радионицу прошли смо цијели круг од идеје до стварања у ефикасном року који не пружа простор премишљању и неодлучности, оно што живот заправо и јесте. 10 студената који су учествовали на Rooftecture су показали завидан ниво разумјевања и спремности за експериментисање и предан рад, посебно физички. Ово је резултирало производом, који је надмашио очекивања свих нас, и задобио значајну пажњу, не само оних којима је био намјењен него и широке јавности, а

посебно струке. Поносна сам на своје студенте, те препоручујем свима којима се укаже слична прилика, да је нипошто не пропусте, јер ова врста праксе је неријетко пресудна у даљем раду.“ У ове 3 седмице, студенти су учили, шили, брусили, пилали, организовали се и уз све то још и студирали. Рад је био практичан а резултати опипљиви, тако да су се по завршетку радионице на крову нашли дрвени павиљон, радни столови = клупе за сједење, дрвени рамови, интимни простор са тканинама за писање бајки, јастуци за сједење и алтернативна мини позорница на кубусу. Све је тематски планирано и уклопљено у садржај радионица које

ће се потом десити. Простор је попримио нови идентитет а по ријечима корисника, било је успјешно! Иако, важно је истаћи да је процес учења и искуство практичног рада оно што је најбитније. 25.05. је Кроов „отворен“, а потом су услиједиле и преостале радионице Хвала Емини Осивчић, Маји Аничић, Немањи Јотановић, Николини Цвијовић, Нади Даниловић, Дајани Ружичић, Сандри Јаковљевић, Нини Шупић, Маји Капетановић за креативност и сав уложен рад и труд! Организатори Кроов-а су Саша Шкорић, Ена Митровски, Тајана Дедић-Старовић и Биљана Пепић.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Годишњица АГГФ-а

Изложба поводом 22. године рада факултета Пише: Борис Станковић

ГГФ је обиљежио 22 године рада организовањем низа догађаја, укључујући гостујућа предавања, изложбе и свечану академију између 27. новембра и 17. децембра 2018. године. Највећи број предавања је за

тему имао област Управљања ризиком од катастрофалних догађаја, а предавања су предвиђена у оквиру пројекта KFORCE. Радови студената су изложени на изложбама „Архитектура: 22 године“ , „Скицопут 2018“ и „Студентска архитектонска радионица Сомбор“. Ове активности факултета показују тежњу и успјех у повезивању са сазнањима и праксом из иностранства, унапријеђивању образовања и наглашавању важности струке у друштву. Дешавања попут годишње изложбе дају слику о способности наставног кадра и таленту студената, омогућава да научено примјене изван учионице и да се упознају са стварношћу струке у својој земљи преко савремених и реалних проблема и увиде да својом дјелатношћу могу помоћи стварању боље земље преко рада за заједничку

Година 7 — Број 9 — април, 2019

корист инвеститора, локалних заједница и привреде. Јавност преко оваквих пројеката стиче повјерење у струку и свијест о важности просторног планирања. Архитектура: 22 године Међу догађајима организованим у циљу обиљежавања 22 године рада и развоја АГГФ-а истиче се прва годишња изложба графичких радова студената СП Архитектура назива „Архитектура: 22 године“. Излагање пројеката су припремили наставници, сарадници и студенти студијског програма Архитектура под вођством доц.др.Тања Тркуља. Након отварања изложбе услиједила су предавања проф. др Ненада Липовца и проф.др. Ивана Рашковића. Изложени радови су подијељени на двије цјелине – радове студената треће и четврте године и радове студената мастер програма. Пројекти прве групе су одговор на задатке постављене у шест интерних студентских конкурса различите тематике који се баве локацијама широм Републике Српске и представљају вид сарадње АГГФ-а са локалним заједницама и привредницима у сврху искориштавања и очувања просторних вриједности у градским и сеоским срединама. Увјеће, живописно село познато по аутохтоној херцеговачкој народној градњи у камену је било предмет једног од пројеката. Истраживања студената су пружила неколико могућих приступа у оживљавању и искориштавању некад живог, а заба-

ченог и изолованог мјеста које данас насељавају само двије особе. Радови се баве могућностима искориштавања постојећих објеката, претежно у туристичке сврхе, и даљег развијања понуде у смјеру луксузног или авануристичког туризма уз комплементарни развој витикултуре. Под сличним третманом се нашло и Језеро, најмања општина у РС. Приказани радови дају различите визије путева којим се може поћи у реанимирању средине која пати од дуге стагнације и пролазе кроз све битне аспекте локалног живота, анализирајући предуслове за развој привреде, првенствено кроз туризам,побољшање услова становника и повратак становништва. Тежа пројеката се налази у искориштавању локалних природник атракција и преплитању нових градских простора, језера, ријеке , рекомпонованих пољопривредних домаћинстава и постојећег стања и локалне културе. Пројектовањем допуне туристичког комплекса на Балкани се бавили студенти треће године.Кроз своје радове су настојали да пронађу одговарајући однос између језера, његове непосредне природне и грађене околине и објекта који уграђују. Интервенције пружају разнолике одговоре на могућности организације смјештајних капацитета, њихов међуоднос као и однос са осталим функцијама хотела и разговор хотела са околином, који стварају различите доживљаје истог мјеста. Друга изложбена цјелина је резултат рада прве генерације новог студијског програма

другог циклуса Архитектура и урбанизам, а студентски радови приказују резултате наставног процеса, студије и урбанистичко-архитектонске пројекте настале примјеном различитих метода истраживања и приступа просторној трансформацији промовишући концепте урбане одрживости и отпорности. Отварање изложбе је пропраћено предавањима проф. др Ненада Липовца,наставника на Универзитету у Загребу и проф. др. Ивана Рашковића, градског архитекте Бањалуке. Професор Липовац је у свом излагању говорио о битности прецизно и строго дефинисаног рјечника у струкама повезаним са грађевинарством и примјени исте

Година 7 — Број 9 — април, 2019

терминологије у грађевинском законодавству. Његова презентација је показала могућности злоупотребе и креативне интерпретације недовољно јасних и неодређених грађевинских правила и закона. Тема којом се проф. Рашковић бавио у свом говору је однос струке,шире јавности и капитала у обликовању града на више нивоа и проблемима и отпорима на које се наилази приликом усклађивања свих фактора и балансирања између утицаја који обликују један град. Своје предавање је утемељио и на искуству стеченом на мјесту градског архитекте Бањалуке, преко примјера блиских публици.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Скицопут 2018

На медитеранској рути

К Пише: Сара Савић

ао и у посљедњих шест година, и ове је организовано студијско путовање у оквиру предмета Ликовна форма, Ликовно обликовање и Архитектонска графика. Студенти прве године студијског програма Архитектура, у пратњи професорица Маје Додиг и Малине Чворо, посјетили су Мостар, Требиње, Котор и Дубровник те у овој „отвореној учионици“ покушавали да забиљеже што више просторних елемената у различитим градовима и амбијентима у којима су

боравили. Рано ујутро смо кренули на пут и већ након неколико часова пристигли у град на ријеци Неретви, Мостар. Одмах смо се упутили ка обалама ријеке, гдје нам је већ тада било јасно који је наш први задатак – скицирање Старог моста и његове околине. Ходајући Старим дијелом града, осјетили смо дух Оријента провлачећи се уским улицама познатим по занимљивом базару и типичним турским кућама. Други дан, како је и планирано, обишли смо мјесто у којем смо били смјештени, Требиње. Поход је кренуо од манастирског комплекса Херцеговачка Грачаница, на брду Црквина, одакле се пружа предиван поглед на град, ријеку Требишњицу и њене мостове. Спуштајући се према граду, застали смо уз ријеку, направили неколико скица и наставили даље према центру, а успут обишли и Стари град. На крају смо добили прилику да посјетимо Музеј Херцеговине. У граду препуном културно-историјских споменика, Котору осјећао се прави дух средњевијековног гради-

тељства и утврђења. Кроз читав град простиру се грађевине, испреплетене уличицама и трговима, а све ово је опасано старим, четири километра дугим зидинама. Задржавајући се на поменутим трговима, привлачили смо пажњу туриста који су неријетко и сами застајкивали да погледају наше радове. Четверодневно путовање смо завршили обиласком једног од најљепших градова Далмације, Дубровника. Овај ренесансно-барокни град нас је очарао својом монументалношћу. Дугачка главна улица, Страдун, израђена сва од камена, као и читав Стари град, представила нам се као права ризница културних споменика. Читав доживљај Медитерана употпунили су мирис мора и звук уличних свирача. Из Дубровника смо наставили пут кући. Иако уморни, вратили смо се веома добро расположени и препуни утисака. Као резултат путовања смо добили предивне скице од којих су најбоље биле изложене у холу Жељезничке ста-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

нице у Бањалуци, од 21. децембра 2018. до половине јануара 2019. године. Управо овај објекат представља мјесто гдје путовања почињу и престају па смо и ми одлучили да баш ту завршимо цијелу причу о нашем путовању, о Скицопуту.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Нови уџбеник на АГГФ-у

Практикум за физичку геодезију

Пише: Дајана Тодоровић

сим правих пријатеља, каже се да нас ништа не може усрећити као добра књига с којом можемо пропутовати дословно цијели свијет. Свако ко жели научити нешто ново, духовно се окријепити, забавити и опустити наћи ће неизмјерно богаство у књигама, које су од давнина носитељице људске културе и цивилизације... Уџбеник ,,Практикум за физичку геодезију“, аутора доц. др Раденка И. Вишњића и вишег асистента Дејана Д. Васића, издат је 2017.године на Архитектонско-грђевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци. Уџбениик има 267 страница. Организован је у шест поглавља, са 86 рачунских примјера. Садржај уџбеника је такав да је свако поглавље цјелина која обрађује проблематику поједине области изучавања Физичке геодезије. Овај уџбеник је изузетно вриједна наставна литература за

21 студенте Геодезије. Први је уџбеник о Физичкој геодезији који је издат на нашем факултету, што му даје велики значај. Његовим читањем се може стећи потпуни увид у области којима се бави Физичка геодезија те проблеми на које се наилази у њој и рјешење тих проблема. Аутори заслужују посебну похвалу што су на једном мјесту објединили теорију и практичне задатке једне од најтежих области Геодезије. Каже се да су инжењери стручњаци техничких или технолошких наука, међутим инжењери су много више од тога. Инжењери осим што су стручњаци у својим областима дјеловања, такође су и писци, публицисте те журналисти, који својим научним радовима доказују и показују сложеност, а у исти мах и једноставност својих наука. Бити инжењер у данашњем свијету представља велику одговорност, уз коју долазе и чари науке.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Салон урбанизма у Руми

Четири награде за АГГФ

Пише: Дајана Папаз

ећ годинама студенти архитектуре Архитектоснко- грађевинско – геодетског факултета шаљу своје радове на међународни салон урбанизма који се сваке године одржава у неком другом граду у Србији. Удружење урбаниста Србије већ традиционално одржава ову манифестацију и оквиру ње представља актуелна дешавања у домену просторног и урбанистичког планирања, урбанистичког пројектовања и реализација. Посљедњи у низу, 27. међународни салон урбанизма одржавао се у Руми гдје су изложена 133 рада који припадају области професионалних радова заједно са 30 студентских радова. Изабрани тим наставника и студената посјетио је салон и присуствовао свечаном отварању 8. новембра 2018. године. Похвале су упућене Бањалучком факлутету за изузетан успјех који су остварили студенти у својој категорији као и наставници представљајући свој пројекат. Факултет се представио у области професионалних дјелатности

Година 7 — Број 9 — април, 2019

са три рада у категоријама: 1)конкурси, 2) истраживања, студије и пројекти из области: заштите природе, заштитие предјела, заштите животне средине и пејзажне архитектуре и 3) дигиталне технике, дизајн и предукција у урбанизму и архитектури; медијска презентација урбанизма и архитектуре. Од 80 студентских радова који су пријављени на Конкурс за учешће на Салону, АГГФ је послао 26. У ужи избор и прилику за представљање на изложби Салона ушло је укупно 30 студентских радова од којих је 11 послато са Бањалучког АГГФ-а. Наши студенти су добили посебне похвале од стручног колегијума са којима су се сусрели на самом Салону, што је итекако значајно за даљи напредак факлутета, али и увид у уложени рад и труд како настав-

23 ника тако и студената. Факултету су додијељене и бројне награде и признања, поред саме могућности представљања на салону, а то су: Прва награда у категорији Истраживања, студије и пројекти из области: заштите природе, заштите предела, заштите животне средине и пејзажне архитектуре, Центар за одрживост и интегративни дизајн Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци и Друштво за заштиту природног наслијеђа чији су аутори Arbor Magna, Др Огњен Шукало, др Југослав Брујић (аутори), Александра-Ања Драгомировић, Срђана Борковић, Слободан Пеулић, Немања Бабић (коаутори), Славко Васиљевић (припрема просторно-информационе основе) за рад Елаборат о подизању арборетума у оквиру парк-шуме Траписти у Бања Луци. Прва награда у категорији Студентски радови припала је Универзитету у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултет, аутори Милица Борић и Дајана Папаз, Ментори доц.др Малина Чворо и доц.др Саша Чворо за рад „Нови стари дух xерцеговачког села“, Идејно урбанистичко-архитектонски рјешење за уређење Увјећа,

Херцеговачког села. Трећа награда у категорија Дигиталне технике, дизајн и продукција у урбанизму и архитектури; медијска презентација урбанизма и архитектуре припала је Универзитету у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет аутори: др Маја Илић, др Тијана Вујичић, Драгана Тепић за рад Макете зонинг планова – отворени полигони за испитивање развојних могућности. Трећа награда у категорији Студентски радови, припала је Универзитету у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултет, чији је аутор Немања Бабић, ментори: доц. др Дијана Симоновић, доц.др Малина Чворо, доц.др Огњен Шукало, др Игор Кувач, сарадник у настави, за рад Легат (једног) предграђа – апликативност ИКТ модела на урбану регенерацију. Признање, у категорији Студентски радови добио је Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултет и студентица Срђана Борковић, ментори: доц. др Невена Новаковић, в.асис. Анита милаковић и др Исидора Каран, стручни сарадник, за рад Сретнимо се тамо гдје се сусрећу ријеке.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Признање, у категорији Студентски радови Универзитет у Бањој Луци, Архитектонскограђевинско-геодетског факултетa добио је у име аутора: Јована Јањић, Ивона Кнежевић, Аљоша Ђумић, Милан Тешановић, ментори: доц.др Малина Чворо и доц.др Саша Чворо за рад „Етно село Увјећа“, Идејно урбанистичко-архитектонски рјешење за уређење Херцеговачког села Увјећа. Овим резулататима факултет је показао да итекако има чиме да се представи и да су студенти АГГФ-а у Бањалуци спремни да се суоче са осталим школама у региону, одмјере снаге и добију највише награда у категорији Студенткси радови.

Интервју 34

Интервју са др Синишом Марчић

Спој науке и технике - развој иноваторства код студената Пише: Дајана Тодоровић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Синиша Марчић, рођен је 09.06.1976. у Мркоњић Граду. Универзитетску диплому и звање професора филозофије и социологије је стекао 2003. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. На Универзитету Нови Јужни Велс у Канбери, Аустралији, 2011. године је завршио докторат и стекао звање доктора наука у научном пољу политичких наука. Био је ангажован у IFOR/ SFOR-u, Свјетској банци и OSCE-u као преводилац/асистент у European Forces као главни уредник часописа ,,Мостови“, те у агенцији ,,Спектар“ на пословима у области људских ресурса. На Универзитету Нови Јужни Велс у Аустралији је радио као асистент истраживач и асистент на предметима ,,Увод у стратешке студије“ и ,,Увод у међународне односе“. Тренутно је запослен у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске као помоћник министра за науку. Објавио је више од десет научних радова у међународним и регоналним научним публикацијама, те преко 200 чланака у домаћим и иностраним часописима. Члан је удружења ,,Менса Босне и Херцеговине“ и уредник часописа, Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, ,,Инфинити“. У раду Савјетодавног одбора Политичке иницијативе учествује од јануара 2016.године. МОСТ Господине Синиша, да ли сте до сада давали интервју за неки студентски часопис и шта то за вас значи? Да ли теже или лакше него одговарати на питања професионалних новинара?

ском животу квалитету студија, томе како ће изгледати њихов живот послије студија и сличне ствари. У принципу ко зна свој посао мислим да нема никаквих проблема да разговара са било ким.

С.М. Јесам, давао сам интервју у пар наврата за неке студентске часописе само се не сјећам који су часописи били у питању. Мени је увијек драго да подржим студенте јер сам и ја ономад док сам студирао уређивао неке часописе и радио волонтерски као новинар, сарадник, покривао неколико тема тако да ми је драго да разговарам са студентима. У принципу то је веома слична ствар ако неко зна о чему говори потпуно је свеједно ко ће му бити са друге стране. Можда су професионални новинари захтјевнији у смислу сложености материје коју обрађују у односу на студенте јер студенте занимају студентске теме, нешто што је блиско студентима, студент-

МОСТ Каква су Ваша сјећања на период Вашег студентског живота? Да ли је било организованије и изазовније него данас? С.М. Увијек имам лијепа сјећања. Мислим да је студентски живот вјероватно најљепши период живота сваког младог човјека. Студентског живота се сви сјећају касније, у неким познијим годинама, са сјетом. Јер то што проживите као студент у принципу више никад нећете моћи да проживите касније. Студентско вријеме подразумијева поприлично одсуство одговорности. Тек кад завршите студије ви сте на неки начин препуштени сами себи, морате да пронађете неки посао, да

заснујете породицу, да се мало уозбиљите, јер морам признати када се све то деси кад упловите у брачне воде и добијете дјецу, да немате ни изблиза времена као што сте имали некада за изласке, за проводе, за све те неке лијепе ствари којих се касније сјећамо. Тако да је мени тај неки период био заиста прелијеп. Мој утисак је да је тада студентска популација била заиста организованија него данас, у смислу идеала у које су вјеровали. Данас је студентски корпус организован у смислу формалне организованости. Када сам ја студирао и био један од студентских лидера ми смо тек тада успостављали студентски парламент. Тек тада су направљени први демократски студентски избори на мом факултету. Ми смо тада водили и кампању праву са плакатима и програмом рада и сличним стварима. Али су тада, чини ми се, студенти били далеко мање оптерећени и уплетени у политику као што је данас случај. Мислим

Година 7 — Број 9 — април, 2019

да данас политика има далеко већи утицај на мишљење студената. Сматрам да то треба да буде обрнуто, да студенти имају сопствено критичко мишљење, да критички промишљују појаве у друштву, посебно појаве које се тичу њиховог живота и њихове будућности и да се на такав начин односе према томе. МОСТ Шта Вас прво асоцира на синтагму ,,студенти Републике Српске“? С.М. Студенте не посматрам као студенте неке територије, административне јединице итд. Студенти треба да буду, како их ја доживљавам и како сам доживљавао док сам студирао, млади људи који су дошли и који су довољно зрели били да упишу студије, свјесни чињенице да се пред њима крију бројни изазови и да у тим изазовима је њихов главни задатак да усвоје што више знања и неких додатних вјештина које ће им помоћи касније

да се боље снађу у животу, да изграде професионалне каријере, пронађу посао и да им то омогући некакву стабилност за остале сегменте живота. Мислим да студенте треба доживљавати као изузетну снагу друштва која може да допринесе битним промјенама посебно промјенама у смислу прилагођавања свијету у којем ми живимо. Јер ми живимо у свијету односно ери експоненцијалних промјена. Некада су промјене биле далеко спорије, данас су оне на неки начин скоковитог типа. Веома лако се човјек изгуби, дезорјентише у том систему. Тако да млади људи треба да пронађу начин како да се снађу у том координатном систему, како да сопствени живот оплемене са једне стране, а са друге стране да га учине сврсисходнијим. Тако да студенти Републике Српске јесу један огроман потенцијал под условом да они схвате да јесу потенцијал и да се фокусирају на оно што је првасходна сврха сваког студирања, то јесте стицање знања. МОСТ Сматрате ли да данашњи студенти имају идеја за иноваторством и промјенама науке? С.М. Наравно, посебно млади људи на нашим просторима. То можда јесте претјерано потенцирање у јавности како су наши људи креативни, како су интелигентнији од неких других људи у другим земљама. То наравно није тачно јер емпиријска истраживања показују да постоје просто неки народи који су мало интелигентнији од других. Међутим наши

Година 7 — Број 9 — април, 2019

људи су, по правилу, веома сналажљиви и у тој сналажљивости проналазе веома креативне начине за рјешавање проблема. И у том смислу та њихова креативност се може веома лако преточити у нека иновативна рјешења, која могу да буду од користи разним сегментима друштва: привредницима, јавној служби, невладиним организацијама и другима. Од технолошких иновација до тих социјалних иновација које су сада све популарније и надам се да ће социјалне иновације у будућности бити далеко важнија компонента развоја било којег друштва од технолошких иновација. Тако да се ту такође крије велики потенцијал и сваке године илустрације ради организујемо ,,Такмичење за најбољу технолошку иновацију“ коју реализујемо у сарадњи са неколико организација овдје у Републици Српској и у сарадњи са Министарством просвјете, науке и технолошког развоја Србије. Кроз то такмичење се показало да много младих људи заиста има изузетне идеје. Некеод њих уђу у ужи избор за добијање награда, неке буду одбачене, али то и јесте процес. Не може се очекивати да ће једна иновативна идеја ријешити многе ствари у свијету. То је ствар покушавања и успјеха и неуспјеха. Важно је да људи, посебно млади људи, имају добољно мотивације да изнова покушавају да ураде неке ствари чак и кад се суоче са неуспјехом. Мислим да је то јако важна порука коју Ви као новинар можете пренијети младим људима да неуспјех није нешто лоше само по себи неуспјех је често веома нужан сегмент и нужан корак ка остваривању неког озбиљнијег и важнијег успјеха у животу.

29 МОСТ Постоји ли могућност да и у нашем окружењу настане нешто слично као Ecole 42? С.М. Све то зависи с једне стране од идеја, ентузијазма и спремности да се истраје у том ентузијазму. Ентузијазам је веома потрошна роба. У неким ситуација ми дођемо до неке идеје, постанемо веома ентузијастичнии око тога како бисмо то могли да урадимо и осмислимо неке велике шљаштеће циљеве. Међутим шљаштећи циљеви се, по правилу, не остварују на такав начин. Иза тога се мора очекивати да ће бити јако много рада и јако малих, практично невидљивих корака, који ће вас довести до неког коначног циља. У том смислу ја мислим да се штошта може овдје код нас урадити и што може да буде на неком свјетском нивоу, нешто што може да парира неким рјешењима које видимо у свијету. Ствар је тога колико смо ми спремни да истрајемо у реализацији тих циљева. МОСТ Шта подузима Министарство науке и технологије РС да младе људе упозна са науком и технологијом? С.М. Ми јако пуно радимо на томе. Једно смо од ријетких министарстава у регији које има цијели сет активности од тога да подржавамо одређене манифестације као што је традиционални Фестивал науке који се сваког новембра организује у Бањoj Луци, учествујемо у реализацији манифестације Ноћ истраживача, донедавно смо радили ту манифестацију у Требињу у сарадњи са Факултетом

Година 7 — Број 9 — април, 2019

за пословни менаџмент и инжењеринг у Источном Сарајеву покренули смо манифестацију Дани математике некаква девиза те манифестације је математика није баук. Ми хоћемо да приближимо младим људима првасходно дјеци основних и средњих школа математику на неки занимљив, атрактиван начин, да дјеца виде да математика није само оно како је многи од нас дођивљавају кроз призму строгих професора који имају јако висока очекивања већ да то може да буде веома забавна ствар која касније може да вам отвори многа врата у каријери и будућности. Такође имамо часопис Инфинити који се објављује посљедних неколико година. Данас управо треба да изађе најсвјежије издање. У будућности ће промоција науке и технолошких достигнућа функционисати на битно другачији начин јер је сада министарство заузело другачији курс. Углавном ћемо се ослањати на могућности које пружају друштвене мреже како бисмо што више приближили науку, али опет на неки питак и разумљив начин обичним људима. Да покажемо да то није нешто што је недостижно него у принципу најчешће у науку улазе људи који имају неки потенцијал и вољу да се тим баве. Али то није недостижно другим људима. Наша основна порука коју желимо да пренесемо је да ако довољно желиш и ако си довољно упоран можеш много тога да урадиш у животу.

С.М. Иновација по дефиници не подразумијева нешто потпуно ново. Постоји разлика између ријечи иновација и инвенција. Иновација по правилу подразумијева нешто што омогућава или прилгођавање одређених производа или процеса како би ти процеси примјера ради процес производње мобилног телефона. Иновација би била да се на примјер начин склапања мобилног телефона убрза зато што се убаци или избаци неки елемент у склапању мобилних телефона. Све то се подразумијева под иновацијом. Веома слична ствар је са иновацијама у смислу новитета који се појављују на тржишту. Опет на примјеру мобилних телефона-имали смо једну камеру, па су произвођачи увели двије камере-предњу и задњу, док посљедње генерације телефона све више избацују четири камере. А колико видим сада се иде са повећањем квалитета фотографија зато што ми живимо у једном визуелном добу у којем су селфији посебно важна ствар. Начин размишљања произвођача о одређеној теми говори да ви можете да побољшати нешто што већ постоји са значајним модификацијама како би крајњи корисник имао квалитетнији производ и услугу.

МОСТ Шта подразумијевате под ријечју ,,ИНОВАЦИЈА“ (Искључиво нешто ново што је измишљено или и нешто што је модификовано)?

С.М. У принципу да, међутим ми свјесно не желимо то да радимо јер очекујемо да се појави иницијатива управо са таквих факултета. Не мoжете ви очекивати да ће административни

МОСТ Да ли би Министарство науке и технологије организовало нека предавања о иновацијама, науци и технологији на техничким факултетима?

Година 7 — Број 9 — април, 2019

апарат какав је влада или било које министарство радити већи дио посла за неког другог. Наша научно-истраживачка заједница је поприлично успавана. Већи дио истраживачке заједнице наше не разумије трендове у свијету, не прати трендове и не прилагођава се на адекватан начин. Ми јесмо расположени да помогнемо нашим универзитетима и нашим институцијама на различите начине, али дио иницијативе мора да дође исто тако са њихове стране. МОСТ Како развити креативност и логику код мале дјеце? С.М. Мислим да се ту јако мало ради у Републици Српској, а то је заправо темељ свега. Нека истраживања у области неурологије, неуропсихијатрије итд. Показују да дјеца развијају свој интелектуални потенцијал интензивно већ од треће године и највећи дио тог потенцијала се развије већ до седме године касније нешто мало мање до дванаесте године и касније се развија до краја живота, али у неким малим постотцима. Свако друштво мора да обрати посебну пажњу на развој дјеце предшколског узраста. Дјецу предшколског узраста, наше малишане, требамо оспособљавати да размишљају неконвенцијално како би у будућности много лакше могли да рјешавају сложене проблеме које у њиховој фази развоја уопште не можемо да предвидимо како ће изгледати. Та дјеца морају да размишљају како Енглези кажу ‚‘out of the box‘‘. Да би на креативне начи-

не што брже дошли до што квалитетнијих рјешења. Да би се то постигло дјецу не треба усмјеравати ка такозваном репетитивном знању односно ја као наставник вама као дјетету кажем нешто и ви то поновите и добијете петицу. Не! Дијете треба усмјеравати ка томе да покуша да на исто питање пронађе неколико различитих врста одговора. То онда подстиче ткз. асоцијативно размишљање. Не само понављање онога што имамо него ангажовање различитих регија у мозгу које омогућавају дјеци да се далеко лакше касније снађу у животу. А то се касније види кроз некаква тестирања која раде разна лица. Када тестирате дјецу широм свијета видите да су наша дјеца, нажалост, далеко далеко испод свјетског и европског просјека и ако желимо нешто озбиљно да промјенимо у том смислу, да се прилагодимо свијету, мислим да ћемо морати да направимо такође озбиљан

31 заокрет у начину на који васпитавамо и едукујемо дјецу. МОСТ Да ли је за ивонаторство потребан таленат или се оно стиче образовањем? С.М. Мислим да је много више од и једног и другог потребно за иноваторство радозналост, знатижеља, да видите како функционишу одређене ствари, на којим принципима и законима Физике функционишу и да покушате да то на неки начин прилагодите ономе што ви замишљате да је изводиво. По мом мишљењу знатижеља је кључна ствар, а тек онда некакво формално образовање. Неко се роди знатижељан, али код неких особа знатижељу може да подстакне окружење. Тако да је утицај окружења друга најважнија ствар за иноваторство. Управо захваљујући људима који размишљају неконвенционално ми можемо говорити о прогресу не само

код нас, већ у човјечанству уопштено. МОСТ Сматрате ли важним учење историје иноваторства за данашњи развој? С.М. Историја као дисциплина генерално је важна за разумијевање свијета и за нас, али исто тако и за разумијевање начина на који ће се свијет развијати у будућности. Мислим да није пресудно да није пресудно да ви разумијете како је неко неке ствари урадио, али то може да буде велики подстицај и велика мотивација да видите да су неки људи практично ни од чега направили ствари које су промјениле дословце свијет. Рецимо ако говоримо другој или трећој индустријској револуцији неки од изума који су се појавили типа телефона, телеграфа касније интернета, веома често су били посљедица с једне стране напорног рада, а с друге стране некаквих непланираних околности. Управо на такав начин је Флеминг измислио Пенцилин. Захваљујући таквом, случајном, открићу ми данас имамо далеко здравије генерације. МОСТ Како је бити уредник часописа министарства? Задаје ли то много посла? С.М. Мислим да уређи-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

вање било које публикације прилично захтјеван посао. Зависи од тога како се ви поставите. Ако желите да посао завршите онда то није тако захтјевно, а ако желите да посао завршите квалитетно онда то изискује много енергије, времена, креативности, пуно покушаја и неуспјелих покушаја да дођете до неког нивоа када имате неки квалитетан производ. МОСТ Који би савјет упутили нама, који пишемо и водимо часописе техничких факултета? Како да повећамо публицитет часописа? С.М. Било који аутор, било којег писаног материјала своју публику добија својим аутентичним ставовима. Немојте копирати друге. Ви сте млади и ви пишете на свој начин, имате свој начин артикулисања мисли, промишљања, својих емотивних страна, својих страхова, надања, ентузијазама... Пишите онако како вам долази. Читајте јако пуно, посебно људе који су оставили дубок траг рецимо у новинарству или литератури. Јер неко ко пише не може добро да пише ако не чита. Читање је кључна ствар писања публикација. Развијајте сопствене аутентичне ставове и стилове. Јер ће вас по томе публика препознавати и цијениће то што имате да кажете. Касније,

из перспективе некога ко ће имати десет, двадесет година искуства, кад будете старији и када будете то читали изгледаће вам то веома незрело, младалачки, веома трапаво. Али немојте да вас то уопште страши јер сви који су се бавили писањем су пролазили кроз те фазе. То је просто еволуција. Да би неко развио свој аутентичан стил просто мора јако пуно да пише. Само будите то што јесте. Базирајте се на садржајима који неће брзо застарјети. Требају вам ткз. evergreen садржаји које ће након годину или више дана бити и даље занимљиви. Треба да размишљате дугорочно. МОСТ Сматрате ли да часопис Архитектонскограђевинско-геодетског факултета треба само писати о својим струкама или је пожељно проширити видике и писати о другим наукама? С.М. Ми живимо у добу преплетености различитих сегмената друштва. Узмите на примјер информационе технологије, које су ушле у све поре наших живота. Другим ријечима хоћу да кажем да ми живимо у једном мултидисциплинарном, веома увезаном свијету. Ни једна дисциплина се више не може посматрати изоловано од неких других ствари. Архитектура, Грађевинарство

Година 7 — Број 9 — април, 2019

и Геодезија су повезане са другим дисциплинама. Начин на који се изводе радови у њима утичу на окружење и људе. Присутан је колоплет различитих дисциплина тако да је јако важно да не пишете само о својим наукама, већ и о осталим, сродним, наукама и да се више дисперзујете према њима. МОСТ Шта Вас мотивише да водите часопис ,,Инфинити“? С.М. Мотивише ме то да добијем неку повратну информацију од људи који читају часопис и који ће рећи да су прочитали нешто што их је заинтригирало. Кад правите неки медијски производ, без обзира шта је, мора да буде направљен тако да прича сопствену причу с једне стране, али исто тако да буде представљен на начин да заинтригира некога и да тај конзумент остане везан за тај садржај. Сваком уреднику је велики изазов како да пронађе модел како да своје конзументе, своје читаоце, привуче садржајима који ће бити питки, сварљиви, разумљиви, али који ће исто тако испричати неку сложену причу на једноставан начин. МОСТ Како омогућити конкурентност српске науке? С.М. Ми смо у апсолутним и релативним мјерилима јако непросвијетљен народ, као и народи на овим просторима. Поредећи са неким другим просјеком ми, нажалост, јако много каскама. Ако говоримо о броју неписмених и броју

људи који су завршили само основно или средње образовање и броју људи који су завршили терцијарно, односно, високо образовање. Веома често имамо историјски проблем да не разумијемо тренутак у коме живимо. А још мање разумијемо тренутке који ће доћи за годину, двије или десет година. Да бисмо ми ухватили корак са свјетском науком ми морамо да прихватимо да постоје некаква правила игре која важе у свијету. Та правила се своде у принципу на двије ствари. Једна је квалитет научноистраживачког рада. Свако истраживање мора да буде тако осмишљено да допринесе квантуму човјековом данас у свијету. Ако није тако онда ће вјероватно бити везано само локалне оквире и у принципу од науке ту, заправо, нема

33 ништа. А друга ствар је да је наука данас веома везана за колаборацију истраживачких тимова. Данас је веома тешко бавити се науком изолован. Можда је то могао да ради Ајнштајн некада или Њутн у неком претходном периоду, када је било јако мало људи који су били уопште везани за науку, јако мало људи који су били школовани, када је свијет био далеко мање повезан. Данас је начин комуникације битно другачији. Ако се желимо бавити науком, наш рад мора допринјети користи цијелог човјечанства. МОСТ Како у садашњим условима одњеговати нове научне кадрове? С.М. Велики сам поборник примјера добре праксе, промовисања успјешних људи,

34 људи који су упркос силним препрекама са којима су се суочавали у животу успјели да направе заиста ствари које је цијели свијет препознао. Кроз те људе, ја их зовем ,,острвце научне изврсности“, ми морамо да говоримо. Јер ће њихови примјери показати првасходно младим људима да нешто јесте могуће урадити. За разлику од доминантног дисјункта који имамо у јавности, који каже да се овдје код нас ништа не може направити. Мислим да је без обзира на препреке могуће направити искорак и нешто у свом животу. МОСТ Број студената који уписују фундаменталне и техничке науке стално опада? С.М. То није тренд који је само карактеристичан за нас. Цијела Европска Унија има проблем са све мањом заинтересованошћу студената да студирају ткз. СТЕМ науке, значи природне науке, технологију, инжењерство, математику. Они се боре са тим на различите начине. Покушавају да приближе важност ових наука младим људима, да их мотивишу бржим и лакшим проналаском посла. Ми живимо у свијету који је навикао, то је посебно некакав синдром међу младим људим, да се пуно тога добија путем пречица. Кроз то се развила култура готованства. Ко год жели да направи нешто у животу без обзира на то у којој ери живи, мора јако много да ради и стално да учи. МОСТ Да ли је високо образовање сувише удаљено од истраживачких установа?

Година 7 — Број 9 — април, 2019

С.М. Рекао бих да је то оксиморон питање. Високо образовање не би требало да буде удаљено од науке, јер је његов темељ у науци. Код нас, нажалост, наука није ни изблиза развијена нити интегрисана у високом образовању у мјери у којој би требала да буде као што је то на већини развијених универзитета. Та спона мора бити симбиотички повезана да би могли да се преплићу, а не као сада да коезистирају као два одвојена свијета у већини случајева. МОСТ Можемо ли рачунати на то да Вама можемо прослиједити своје идеје? С.М. Можете наравно. Шта год ја могу да урадим ја сам на расположен на неком свом личном плану, а с друге стране ја сам и плаћен да будем нека врста сервиса грађанима те тако и студентима. МОСТ У богатом искуству и контактима са свјетски познатим личностима, ко Вас је највише инпресионирао? С.М. Мене је импресионирао мој ментор, професор Дејвид Лобел, код којег сам ја студирао и радио докторат. Показао ми је да се много тога у животу може урадити уз мало више труда и мало више ситних корака, ситних успјеха. Он је сада у пензији, али и даље је изузетно активан и показао ми је да без обзира у којим околностима живимо, из којег контекста долазимо, ипак можемо да направимо много тога ако знамо гдје идемо и шта желимо да остваримо.

Тема броја 36

Архитектонски студентски конгрес АСК018

Наша игра

Пише: Нада Даниловић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Шта је то АСК ? Архитектонски студентски конгрес (АСК) је годишње окупљање студената и професора архитектуре са простора некадашње СФРЈ с циљем размјене знања, искуства, промишљања и приступа у рјешавању различитих архитектонских задатака. Први конгрес одржан је у Љубљани 2002. године, а од тада се одржава сваке године у организацији другог града домаћина. АСК организују искључиво студенти уз подршку факултета и града домаћина... ...Сваке године конгрес прође у духу актуелне теме на коју све школе дају свој одговор. На тај начин студенти се упознају са различитим приступима својих колега, односно са принципима рада различитих архитектонских школа. Теме су блиске студентима и стављају акценат на тренутну проблематику у друштву и струци. Службени језици конгреса су језици народа са простора бивше Југославије

СК018 Бања Лука одржан је на Архитектонско-грађевинско-гедетском факултету Универзитета у Бањој Луци у периоду између 25. и 29. априла 2018. године. Конгрес је наставак низа конгреса који су се у протеклих 16 година дешавали на просторима бивше Југославије и највећи је Екс-Ју конгрес студената архитектуре. На овом конгресу се окупило 11 архитектонских факултета са око 100 учесника, студената са својим менторима. Конгрес је свечано отворен у позоришној сали дворане Обилићево, у просторијама Градског позоришта Јазавац, гдје се учесницима обратио декан Архитектонско-грађевинско-гедетског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Бранкица Милојевић и организатори конгреса. Деканица се посебно осврнула на значај Архитектонског студентског конгреса за Универзитет и Град Бања Луку, те важност његовања пријатељства између студената и

наставника са простора бивше Југославије. Посљедњи конгрес одржан је у Нишу 2017. године са темом „РАСКОРАК“, а идеја за тему овогодишњег студентског конгреса у Бањој Луци настала је приликом одговора на тему у Нишу. О теми ИГРА расправљало се кроз предавања, дискусије и 3 радионице, а организоване су и 4 архитектонске изложбе у току догађаја. „Како бисмо што боље разумјели градски простор, начин на који се он (не)користи, његову сврху, недостатке, предности и елементе од којих је садржан морамо му приступити спонтано, без осуђивања и предрасуда. Морамо му приступити са становишта дјетета које сваки простор претвара у полигон, у игралиште, у мјесто забаве и креативног кориштења . У игру...“ -АСК018Концепт конгреса 2018. године се разликује од својих претходника. Раније конгрес је обухватао презентације сваког

тима, као одговора на задату тему конгреса и као главни програм имао је предавања локалних и интернационалних предавача који су везани за тему или град у ком се одржва конгрес. Ове године, студенти су распоређени у 3 понуђене радионице, тако да у свакој постоји шароликост градова из којих долазе. Предавања су смањена на минимум, што је оставило простор раду и продукцији сваког појединачног тима. Садржај радионица је био у директној вези са темом конгреса, а свака радионица је обојена другом бојом, које су представљале визуелни идентитет АСК-а 2018. Студенти су у оквиру својих група могли више да се зближавају и продуктивније раде на конкретном

Година 7 — Број 9 — април, 2019

пројекту ових неколико дана. Радионице су обојене у три боје, зелену, плаву и пинк; имала је свој издвојени радни простор;и стручно је руковођена. Playfull Wall коју су водили тутори виши асистент Маја Илић и студент IV године АГГФа Стефан Илишковић; Flying Machine на челу са др Марином Радуљ и мр Радомиром Цвијић, и Tools for imagination под вођством др Саше Рађеновић и др Диане Ступар. Резултати студентских радионица су презентовани на дан затварања Конгреса. Playfull Wall „Имамо празан зид 2x3 метра, много папира, ласерски сјекач и Grasshopper. На радионици ћемо учити основе пара-

метарског моделовања и припреме за ласерску фабрикацију и пробати да разиграмо зид у улазном холу нањг факултета уз помоћ Rhinocerosa и Grasshoppera...“ Зелена радионица, разиграла је зид у холу факултета. Са Мајом и Стефаном на челу, за 4 дана, су успјели научити основе графичког параметарског програмирања; измоделовали, одабрали модел и направили га од папирних компоненти исјечених на ласерском сјекачу, на зиду у улазном ходнику АГГФ-а у студентском кампусу. Flying Machine „Како све замишљамо простор игре? Играмо ли се у граду, играмо ли се у школи архитектуре? Шта нам даје шансу да освојимо простор као мјесто своје игре у датом тренутку?..“ ЛЕТЕћА МАШИНА је плава радионица, која се одиграла у кабинету са сценом 1:4, сценском простору у смањеној рамјери. Тим је радио на више мини-пројеката летећих машина, бавећи се маханизмима и истражујући како да направе покретне моделе од уобичајених материјала за макетарство. Бавила се различитим медијима приказивања ових малих покретних играчака -архитекутра и завршила перформансом и изложбом за све учеснике.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Tools for imagination „If we create a playground well, we create a world in which man rediscovers what is essential, in which the city rediscovers the child. We must not ask the child to discover the city, without at the same time wanting the city to rediscover the child.“ AvE Поред ове констатације Алда фан Ајка основна тема наше радионице ће бити поновно укључивање дјеце као важне споне за активирање урбаних простора. Наш задатак је да кроз игру пронађемо дјецу у себи и активирамо тај специфичан поглед на окружење лишен посредности превођења.“ Сваки дан су истраживали град и непосредно окружење,

простор студентског кампуса, са темама за сваки дан Playing Sculptures, Sence of the Place and the Experiment. Кроз различите медије истражују простор и Игру, у свом кабинету праве атмосферу играонице, изложбеног простора и циркулације, простор креативности и учешћа. Продукт У сваком раскораку смо пронашли своју игру, показали да се свијет и даље креће, да не стоји у мјесту, да не посматра само оно што је било и да је будућност онолико свијетла колико се трајање тренутка цијени... организациони тим АСК018 Бања Лука

радионице су велики број студентских плаката, макета, писаног и у другим медијима документованог материјала, као и појединачну презентацију мини тимова у оквиру ове групе. АСК018 је осим радионица својим гостима и студентима са АГГФ-а пружио низ занимљивих догађаја као што су: Урбана шетња са ИЦП-ом, Културно-забавни програми, Јутарња шетња кроз Бањалуку са професором Мирославом Малиновићем, обилазак нове зграде факултета са професорима Малином и Сашом Чворо, отворена заједничка предавања, дискусије, дружења и забаве. У току одржавања конгреса отворене су, такође, четири изложбе: Изложба радова архитектонских факултета, учесника Конгреса(25.4.2018.), Изложба АRHIRIX BALKAN(26.4.2018.), Изложба студентских радова студијског програма 2. циклуса студија Архитектура и урбанизам(28.4.2018) и Изложба студентских радова са АСК018 радионица(29.4.2018.) Затварање Конгреса је реализовано 29. априла 2018. године, у просторијама Архитектонско-грађевинско-

40 гедетског факултета на локацији Универзитетског Кампуса. Том приликом учесницима Конгреса уручене су захвалнице. Најављен је и наредни град организатор АСК-а – Подгорица(2019.) На свечаној академији поводом 22 године Архитектонскограђевинско-геодетског факултета додијељена је захвалница организационом тиму конгреса АСК018, Маји Радмановић, Mилани Недимовић, Емини Хусеинбашић, Вањи Ђурђевић, Јелени Сувара, Нади Даниловић, Дајани Папаз и Зорану Уљаревић, као и професорима Дубравку Алексић и Тањи Тркуља без којих се ИГРА не би десила. Ништа не говори довољно добро о искуству са АСК-а као ријечи његових учесника.. Студенти су по завршетку конгреса анкетирани на питања о општем утиску о конгресу и радионицама АСК018, а неке од резултата издвајамо за Мост 9:

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ЕВА ПАВЛИЧ, ФАКУЛТЕТА ЗА АРХИТЕКТУРО, УНИВЕРЗА В ЉУБЉАНИ, Flying Machine Ови дани у Бањој Луци били су стварно изванредно лепи. Радионица била је стварно супер, јер је нагласак био на процесу, експериментирању и игри. Марина,Рашо били со супер, такођер и остали људи. Немам лоших утисака и успомена. Организација је била јако добра веч прије нашог доласка. Стварно се осјетило ваше гостопримство у овом дивном граду. ЕНЕС ТЕКИН, ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У САРАЈЕВУ, Flying Machine It was so nice to meet you, you are so lucky to live in this awesome city. You have a home in Istanbul and Sarajevo whenever you want you can come to be my guest. Thank you for everything! САРА СОКОЛОВСКА, АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ-СКОПЈЕ, Tools for imagination Презадовољни смо с организација и сви који су учествовали, особено онима кои су све то тако лепо организовали и угостили нас. Тутори су били предобри и прекул! Волим да имам таквих код нас у Скопје. Тежина на радионица је била поприлично на ниво, са три дана раднја постигли смо значајни резултат. КАТАРИНА ОГЊЕНОВИЋ, АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ, Tools for imagination Веома лепо искуство, упознала сам доста позитивних људи, одмор у односу на свакодневни живот у последње време. Забавно, интересантно, глина је опуштајућа. Играла сам се и било је супер! Веома сам задовољна својом групом, Диана и Саша су одлични ментори. ЖАКЛИНА ЊЕЖИЋ, АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ У ПОДГОРИЦИ, Playfull Wall Организација и тема су на веома високом нивоу и све формалне ствари и обавезе су уредно одрађене, а уз све то смо се стално играли! Веома пријатан утисак су организатори оставили још од првог дана, додатно кроз шалу али и топлу ријеч. Веома корисно искуство, поготово за будући рад на факултету и у струци. Поред рачунарског дијела, био је ту и ручни као неки вид макетарства. Екипа супер! ЛЕЈЛА ЦАКОВИЋ, ДРЖАВНИ УНИВЕРЗИТЕТ, НОВИ ПАЗАР, Playfull Wall Задовољна сам целокупном организацијом, дочеком и свеукупним приступом организтора. Начин одвијања радионица је био приступачан и осмишљен тако да уживамо у испуњеном дану. Оно што је најпозитивније јесте спајање и упознавање, као и разбијање предрасуда. Радионица је била потпуно посвећена студентима и њиховом знању и вјештинама. Одушевљење је огромно. Маја и Стефан су предивни и помогли су нам да кроз мало рада и много дружења стекнемо солидно знање.

U salonu Orfej možete pronaći keramiku za sve namjene, sanitarnu opremu, namještaj za stambene i poslovne prostore, profesionalnu i d e ko r a �v n u r a sv j e t u , t e p i h e i i �s o n e , P V C podove i linoleume, vezivna sredstva, adi�ve za beton, cijevne sisteme i druge proizvode, a naše stručno osoblje će Vam pruži� tehničku pomoć i savjete prilikom odabira materijala.

ORFEJ d.o.o. Ivana Gorana Kovačića bb 78000 Banja Luka tel. 051/347-690 e-mail: info@orfejbl.com www.orfejbl.com

uvijek u skladu!

Теорија и пракса

51 54 56 58

Биоматеријали у савременој градитељској пракси

Конкурс за рјешење хотела „Жеитсу“ Алмати, Казахстан

Интерни студентски конкурс - винарија

Оживљавање херцеговачког села Конкурси на ТРЦ Балкана

Конкурс у Општини Језеро

Биоматеријали у савременој градитељској пракси

Примјена пепела биомасе као замјене за цемент у цементним малтерима

Пише: Драган Субић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

роизводи са ниском цијеном као и еколошки прихватљиви производи представљају важан корак за развој земаља. Биомаса је један од највећих извора обновљиве енергије, а Србија је једна од водећих Европских земаља према доступним, а неискориштеним количинама. Замјеном цемента са пепелом добијеним сагоријевањем биомасе смањује се негативан утицај бетонске индустрије на животну средину и омогућава се поновна употреба оваквих нуспродуката у производњи цемента и малтера. Група аутора предвођених професорима са ФТН-а у Новом Саду анализирајући ове могућности освојила је прву награду на грађевинској конференцији (ICACEE 2018, Architectural, Civil and Environmental Engineering) у Стокхолму. Резултати добијени овим истраживањем потврдили су да се пепeо биомасе може користити као замјена за цемент у цементим малтерима без негативних утицаја на физичка и механичка својства. Биомаса је један од највећих али слабо

кориштених извора обновљиве енергије. Разнолики типови биомасе, од агро-индустријских процеса, њиховим сагоријевањем стварају значајне количине пепела, који под одређеним околностимa могу имати слична цементна својства као и пепео добијен сагоријевањем угља. Пепео биомасе, који у свом саставу има велике количине силицијума у аморфном облику може бити кориштен као пуцолански материјал. За разлику од угља биомаса спада под окриље одрживог развоја, јер не садржи СО2. На простору Србије се на годишњем нивоу произведе око 12.5 милиона тона биомасе, од чега на простор Војводине отпада око 9 милиона. Само се у производњи кукуруза генерише, на годишњем нивоу,

Биопепео бетон

више од 6 милиона тона отпада. Биомаса се дјелимично користи као извор енергије, али је пепео, настао сагоријевањем биомасе, више одложен на поља у виду отпада него искориштен за даљу употребу. Огромне количине новца улажу се за правилно одлагање овог пепела, па би се његовом поновном употребом као додатка цементим малтерима значајно смањила онечишћења животне средине, а у великој мјери смањили би се и трошкови појединих компанија за одлагање овакве врсте отпада. Кроз истраживање ове студије кориштен је пепео добијен од два различита прозвођача из Србије, а у првој фази експеримента тестирана су нека његова својства као што су: -Основна физичка свосјтва

46 (густина, специфична површина) -Хемијски састав -Пуцоланска активност -Индекс активности -Вријеме почетка и краја везивања -Постојаност запремине За експериментална истраживања пепела биомасе као замјенског цементног материјала кориштени су следећи материјали: -Портланд цемент CEM I 42,5R, -WSA (Wheаt Straw Ash) - пепео пшеничних стабљика -WSSA (Wheat and Soya Straw Ash) – мјешавина пепела пшеничних и сојиних стабљика -CEN пијесак, -Дестилована вода. Обе врсте пепела биомасе испуниле су условe прописане европским стандардима ЕN 1963 и ЕN 197-1, а који се односе на вријеме почетка и краја везивања прописане за врсту цемента CEM I 42,5R (Табела 1). Вријеме почетка везивања и краја везивања продужено је у односу на обични портланд цемент, а то је посљедица ниског степена хидратације у смјеси која садржи пепео биомасе. Малтер справљен са WSSА има значајно повећање времена почетка везивања које може бити посљедица остатка органиских супстанци. Такође, обе врсте мјешавина испуниле су и критеријуме постојаности запремине према европским стандардима ЕN 196-3 и ЕN 197-1, дефинисаних промјеном димензије Le Chatelier-овог прстена, а која мора бити мања од 10 mm. (Табела 1). Обе врсте пепла кориштене су као додатни цементни

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Биопепео

материјали у припреми малтера. Чврстоће на притисак свих врста малтера тестиране су према стандарду ЕN 196-1 за различите старости од 28, 60 и 90 дана. Експериментална студија заснована је на 9 различитих мјешавина малтера. Као референтна мјешавина кориштен је стандардни малтер направљен од портланд цемента као везива, стандардног пијеска и воде. Осталих 8 мјешавина справљено је са различитим врстама пепела и различитим количинама и то: WSA10, WSA20, WSA30 и WSA50, у којима је цемент замијењен са пепелом од пшеничних стабљика у количинама 10,20,30 и 50 процената респективно и WSSA10, WSSA20, WSSA30 и WSSA50, у којима је цемент замијењен пепелом добијеним сагоријевањм мјешавине пшеничних стабљика и соје у количинам а 10, 20, 30 и 50 процената респективно. Чврстоћа на притисак сматра се најзначајнијом карактеристиком мјешавина са цементном базом и главни показатељ општег квалитета, па је из тога разлога узета као релевантан показатељ квалитета примијењених малтера. Фактори који утичу на чврстоћу при притиску малтера са WSA су водоцементи фактор,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

услови његе и количина WSA. За потребе овог истраживања водоцементни фактор био је константне вриједности 0,5 за све мјешавине. Дјелимична замјена Портланд цемента са WSA у вриједностима од 10 и 20 процената резултовала је незнатно већом чврстоћом при притиску код малтера старости 28 дана. Могући разлог за ово повећање представља већа збијеност WSA због ситнијих честица у односу на цемент. Међутим, нижа чврстоћа на притисак малтера, при старости од 28 дана, који садрже WSA у количинима 30 и 50 процената може бити посљедица каснијих пуцоланских активности. Након 28 дана, усљед пуцоланских реакција пепела, чврстоћа при притиску малтера са садржајем WSA постепено је порасла. Важно је истакнути да је чврстоћа на притисак малтера WSA10, WSA20 и WSA30

већа у односу на референтни цементни малтер и то за 8,5, и 11 процената респективно. Што се тиче утицаја WSSA на механичке карактеристике малтера, може се примијетити да је чврстоћа при притиску генерално нижа и опада са повећањем удјела WSSA. Да би се утврдили узроци нижих чврстоћа за ове врсте малтера потребна су додатна истраживања. Након свих проведених истраживања може се закључити следеће: Релативно висок удио силицијума у WSA чини га погодним пуцоланским материјалом за дугорочно развијање чврстоћа у цементним малетрима. WSA продужава почетак времена везивања, стога се може сматрати ретардером, а самим тим може да буде од користи приликом израде масивних бетонских конструкција као и приликом бетонирања у љетним периодима када су високе температуре. Такође, може се закључити да се додавањем WSA побољшава чврстоћа на притисак цементних малтера до 90 дана усљед пуцоланске активности и способ-

Иглед WSSA прије и послије просијавања и мљевења

ности микро-збијања пепела биомасе. Чврстоћа на притисак код малтера са WSSA константно је нижа и смањује се са повећањем удјела пепела. Према добијеним резултатима, WSA може да се користи као замјена за цемент до вриједности од 30% без икаквих штетних ефеката на механичка својства малтера. WSSA малтери постигли су чврстоћу од око 40 МPa (око 25% нижу чврстоћу у односу на референтни малтер), за вриједности замјене цемента до 30%, што представља задовољавајуће механичке карактеристике и потврђује могућност њихове примјене у неким врстама композита са цементном базом. Резултати доказују да је могуће добити еко малтер на бази WSA са компаративним па чак и бољим механичким карактеристикама од оних које посједује референтни малтер. То за посљедицу има мању употребу цемента као и смањење емисије CO2 током производње цемента и уклапа се у принципе одрживог развоја. Упореба пепела биомаса омогућила би нову употребну вриједност и економско вредновање пепела као новог производа. Сви ови ефекти би представљали снажан подстицај за стварање услова за интегрисано управљање велике количине пепела биомасе која потиче из пољопривреде у Србији.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Конкурс за рјешење хотела „Жеитсу“ Алмати, Казахстан

Првонаграђено рјешење студената АГГГ-а

Пише: Небојша Јеремић

омпанија „Ентеријер Јанковић“ из Новог Сада расписала је међународни студентски конкурс за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење хотела „Жетису“ у граду Аламти, у Казахстану. Ова фирма је успоставила велико тржиште широм Европе и Азије, те на властиту иницијативу, у сарадњи са инвеститорима и партнерима из Алматија, организовала конкурс за студенте са врло инспиративном али и изазовном темом. По свом карактеру конкурс је био отворени, интернационални и анонимни, по фазности једностепени, те по карактеру тражених пројектанских рјешења - урбанистичко-архитектонски и идејни. У саставу жирија били су предавачи архитектонских школа из Београда, Новог Сада и Бањалуке, и то: доц. др Драгана Константиновић, мр Лазар Кузманов и м. арх. Владимир Парезановић са Департмана за архитектуру и урбанизам, Факултета техничких наука у Новом Саду; доц. др Милена Кордић са Архитектонског факултета, Универзитета у Београду, те доц. др Маја Ђилас са Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, Универзитета у Бањој Луци.

Расписом конкурса предвиђене су новчане награде за три најистакнутија ауторска рада. Интересовање за студентски конкурс било је очигледно, с обзиром на то да су учествовали студенти са архитектонских факултета из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, и то са Универзитета у Бањалуци, Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу и Универзитета у Подгорици. У приложеним пројектанским рјешењима нашла су се и имена студената са различитих година студија Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета из Бање Луке, док је највећи број учесника ,очекивано, био са Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничих наука из Новог Сада. Студентски тим са АГГФ-а из Бање Луке, у саставу: Неда Медић, Ђорђе Шебић и Небојша Јеремић, освојио је прву награду, са истакнутим пројектантским приступом и концептуалном поставком. Другу и трећу награду однијели су студенти са Департмана за архитектуру и урбанизам, Факултета техничких наука из Новог Сада. Ауторски рад студента Немање Јовића проглашен је другопласираним,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Коментар жирија на првонаграђено рјешење Првонаграђени рад је на најбољи начин одговорио на захтјеве конкурса и показао пројектантску зрелост у разматрању свих аспеката расписа. Програмска дистрибуција у масама је заснована и урбанистички успјешна. Тема отварања ка парку и увођења пејзажа у унутрашњост блока је посебно вреднована. Карактер архитектуре је примјерен намјени и додатно гради амбијент унутрашњег простора. Приступ презентацији је зрео, прилози су јасни и технички прихватљиви. док су аутори Миливој Филиповић и Никола Хорват освојили треће мјесто. Концептуално образложење аутора првонаграђеног рјешења Посматрајући Алмати из птичије перспективе примјећује се свеприсуство зеленила, па чак и у најурбанијим зонама града. Формирани атријуми и полуатријуми праћени су дрворедом и по ободима блокова, тако да изграђена стуктура остаје као граница између зеленог дворишта и озелењених градских улица. Највећи квалитет који се препознаје у непосредном окружењу пројектне локације лежи у парковској оази са западне стране, коју имагинарне границе у форми улица покушавају суздржати од преплитања са сусједним блоковима. Запажен атријум-

ски објекат на самој локацији постаје тема истраживања и промишљања у контексту који не може остати непримјећен. Већ на први поглед створен је утисак да један ободни зид атријума штити унутрашњост структуре од снажног зеленог таласа који тежи да продре у само језгро локације. Полуатријумска поставка бу пропустила природни пејзаж у средиште, али и наметнула питање како допустити граду да постане дио амбијента, а да примарни корисници несметано уживају у свим његовим квалитетима. У намјери да се пропусте догађаји из урбаног окружења флуидне травнате површине и високе крошње урањају у локацију испод нивоа главне приступне улице, која се, наспрам парка, отвара ка унутрашњости блока. Тако се формира полујавно двориште које остаје ушушкано у покренутој природној морфологији терена и густој структури дрвећа. Упуштена башта нуди гостима хотела наставак садржаја у контакту са чистим ваздухом, сунчевом свјетлошћу, природном хладу, кишом или снијегом у интимном отвореном простору. Атрактивност

првих етажа хотела огледа се у континуалним визурама на двориште у висинама крошњи које својим присуством у ентеријеру помјерају и преиспитују границе унутрашњег простора. Овај просторни квалитет формирао је логичну поставку јавних функција, попут ресторана, конгресног центра, бара и фитнес центра у ниво приземља, сутерена или прве етаже, орјентисане према дворишту. Са главне приступне улице, пружају се визуре према парку испод надстрешнице која дефинише улазну зону и формира панорамски поглед на јавне, полујавне и приватне просторе хотела. Како природни, зелени базен не би постао препрека између спољашњих корисника и парка, као и јавних садржаја, природне

Година 7 — Број 9 — април, 2019

квалитете дворишта употпуњује покренута рампа која, осим што отклања баријере кретању, пружа посебан комфор у крошњама дрвећа, било да се ради о пролазнику или статичном кориснику неких садржаjа који се вежу и настављају на саму структуру. Приватност која се очекује на етажама гдје собе постају доминантне није ускраћена комфора коју средиште куће нуди. Подијељене у два блока, повезане су мостом који представља топлу везу и наставак рампе кроз масе објекта, постављајући примарне кориснике изнад јавних, који, гледајући са „врха“, не осјећају запостављеност у архитектонској поставци елемената који кокетирају са урбаном зеленом оазом у складном односу доступних и интерних садржаја.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Интерни студентски конкурс - винарија

Винарија у Барловцима

Пише: Владимир Тадић

нтерни студентски конкурс за идејно урбанистичкоархитектонско рјешење винарије у Барловцима, у околини Бања Луке, реализован је кроз сарадњу Пољопривредног газдинства Галић и АГГФ-а, а у склопу наставног процеса на 4. години студија Архитектуре, на изборном предмету Методологија пројектовања комерцијалних објеката, у љетњем семестру школске 2017/2018. године. Тражено се идејно урбанистичко-архитектонско рјешење винарије са прерадним капацитетом грожђа од 30 тона (око 20 000 литара вина) годишње и укупним капацитетом подрумских судова од 30 000 литара. Објекат се састоји из више функционалних цјелина: -Прерадбено-производни дио, -Административни дио, -Сервисно технички дио. Кроз анализу савремених приступа у пројектовању винарија и анализу контекстуалних услова настала су различита пројектна рјешења винарија. У конкурсним рјешењима потенциран је интегрални приступ који је подразумијевао стратешко промишљање ширег контекста у циљу повезивања

винских путева и активације винског туризма, анализу контекстуалних услова микролокације, пројектовање идејног рјешења објекта винарије, разраду конструктивног склопа и савремену интерпретацију обликовања и материјализације објекта. Првонаграђено рјешење аутора Одлазак на локацију, упознавање са околином , визуре, тај први дојам одиграли су кључну улогу у пројектовању винарије. Даљом анализом и употребом кључних ријечи (визуре, морфологија терена, органика, једноставност, кретање) формирају се сви елементи објекта. Позиција на локацији, зоне садржаја, форма, материјализација. Фокус је виноград, те се остварује визуелна слика кроз објекат између улаза на локацију и винограда. Прва слика, први дојам, када се долази у винарију јасно се даје до знања о намјени објекта, наводи на кретање, буди се знатижеља. Жеља инвеститора је била да дрво има кључну улогу на фасади. Комбинацијом стакла и бетона који доминирају у фасади објекта, дрвени елементи, перголе, дају

топлину и укупну слику објекта стапају са природом што је био главни циљ у пројектовању. Тако се винова лоза пење уз објекат и провлачи кроз перголе, „стапа“ са објектом и гостима винарије односно ресторана уз визуру ка винограду даје осјећај да су дио њега. Објекат винарије је подјељен на два дијела, а то уједно чини двије фазе изградње: Прва фаза обухвата изградњу прерадбенопроизводни дио како би винарија могла да крене у прераду и производњу вина за будући развој и проширење капацитета. Све се дешава у приземљу и подруму. Приземље је резервисано за припрему вина, а подрум за његово чување, сазријевање и све остало потребно

Година 7 — Број 9 — април, 2019

да се дође до готовог производа спремног за употребу. Друга фаза, надоградња на приземље, обухвата изградњу услужног дијела винарије у виду ресторана који уз добро вино и храну може да послужи као сала за састанке, приватне забаве. Дегустација која је одвојена од ресторана са једне стране пружа поглед ка винограду а са друге на врионицу и сам процес стварања вина. Са том понудом винарија може бити активна током цијеле године. Прва награда у вриједности од 500 КМ додијељена је Владимиру Тадић, док су друга и трећа награда, вриједности 300 и 200 КМ додијељене респективно ауторима Дајани Папаз и Дајани Савић.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Оживљавање херцеговачког села

Увијећа - камени свједок прошлости

Пише: Дајана Папаз

еданаест километара југоисточно од Требиња, на тромеђи Бих, Хрватске и Црне Горе, уз само границу, смјештено је село Увјећа. Обзиром да је изловано и тешко приступачно, долазак у ово село је посебан доживљај. Једна од главних чињеница која прави разлику између овог говото напуштеног села у Херцегоцини јесте та да је остало ван свих дешавања, пут није асфалтиран, струја је проведена прије неколико година, а само двије куће су настањене. Село тренутно има само два становника. Једно овако бајковито село гдје куће датирају из деветнаестог вијека било је довољан разлог да студенти aрхитектуре дају своје приједлоге за очување овог бисера Херцеговине. Под покровитељством Епархије Захумско-Херцеговачке, боравили смо у селу и имали

прилику да из прве руке видимо специфичности и креативно дјелујемо како бисмо добили што квалитетнија рјешења, а истовремено не нарушили аутентични изглед села. Ова тема је изњедрила много квалитетних рјешења од којих се два посебно издвојила; једно је освојило прво награду на салону урбаниза у Руми 2018 године, а друго је добило признање. Дајана Папаз, заједно са колегиницом Милицом Борић освојиле су прву награду за Идејно урбанистичко-архитектонско рјешење за уређење Увјећа „Нови стари дух херцеговачког села“. “Наш задатак је био да покушамо дати неки нови дух, а да у исто вријеме задржимо аутентичност свих обиљежја. Највећи изазов је био наћи мјеру, а не понудити превише комерцијализован садржај, чиме би се нарушио историјски значај села. Ово идејно рјешење је ишло у правцу очувања аутентичности са минималним интервенцијама са новим материјалима. Дрво се наментуло као постојан материјал, који у комбинацији са каменом одаје утисак привремености, а бетон, као контраст камену, био је је искориштен за потпуно нове структуре.

Активности које би се вршиле у селу највише се односе на неки нови живот који би се огледао кроз, највише, угоститељске дјелатности. Покушали смо да осавременимо функције елемената који су спрецифични за ове крајеве, а нарочито за ово село. Једна од њих је била чатрња, стари херцеговачки начин узимања воде из бунара, по узору на коју смо осмислили бању испред сеоских кућа. То је била и главна идеја нашег рада – да све сви елементи и начини коришћења простора оживе на нови начин, а да се сјећања сачувају. Тако су постојеће терасе ограничене каменим зидовима постале нове куће, неки дијелови пољопривреда, а енетријер постојећих структура освјежен је са новим програмским садржајима. Село би било увезано са Петропавловим манастиром који се налази у близини села.” Други тим студената који су освојили признање на салону урбанизма у Руми; Јована Јањић, Ивона Кнежевић, Милан Тешановић и Аљоша Ђумић такође су понудили своје виђење ревитализације села Увјећа. Њихово рјешење се сводило на очување тренутног стања села и интервенције су урађене у рушевинама, односно оним мјестима која су некада посто-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ајала. Идеја је да се интервенције унутар села изграде у другачијем стилу како би се истакла слојевитост и вријеме које је потребно да једно село настане. У владичанском двору Херцеговачке Грачанице у октобру је приређена изложба свих радова студената архитектуре, под називом „УВЈЕЋА – камени свједок прошлости“. На изложби су представљена урбанистичко-архитектонска

рјешења на који начин је могуће оживјети и комерцијално активирати ово село у близини Требиња. Такође, издата је и публикација под истим називом у којој су садржани сви студентски радови, а уредници су професори на предметима Архитектонско пројектовање у реалном контексту и Урбана структура и реконструкција, Малина и Саша Чворо, у оквиру којих се ова тема истраживала.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Конкурси на ТРЦ Балкана

Рјешења за хотел и улазну зону ТРЦ Балкана

Пишу: Ивона Кнежевић, Бојана Тодић и Николина Хасам Дорсен

Балкана, гдје је одмор авантура Општина Мркоњић Град заједно је са Архитектонско-грађевинско-геодетским факултетом Универзитета у Бањој Луци расписала Интерни студентски конкурс, тежећи да добије креативне идеје за очување и унапређење амбијенталних вриједности ТРЦ Балкана. На конкурсу су учествовали студенти 4. године студија I циклуса, у оквиру наставе на изборном предмету Урбана регенерација предграђа. Понуђена су разнолика и квалитетна рјешења, а прва награда у износу од 900 КМ припала је раду под називом „Балкана, гдје је одмор авантура“, аутора: Јовани Јањић, Ивони Кнежевић, Весни

Нишић, Николини Ђукелић и Стефану Илишковић. Рад је резултат свеобухватне анализе амбијенталних, градитељских и етнолошких вриједности Балкане, али и ширег подручја Мркоњић Града. Предложено урбанистичко-архитектонско рјешење поштује и унапређује постојеће природне и амбијенталне вриједности и подржава дух мјеста. Инспирација за урбанистичку композицију произашла је из просторне организације динарског села, карактеристичних за овај регион. Примјењен је модуларни концепт архитектуре, која полази од традиционалне архитектуре динарске куће и развија се у архетипску форму модерног израза. Поштујући постојеће

56 природне карактеристике окружења створена је архитектура која коегзистира са окружењем и служи сврси. Идеје активног одмора промовише се кроз слоган „Балкана, гдје је одмор авантура“, као и кроз просторно-функционални концепт који нуди низ туристичко-рекреативних програма за све генерације, од обичних шетњи до разноврсних екстремних спортова. Друга награда у износу од 600 КМ додијељена је тиму аутора: Живка Васиљевића, Маје Вишекруне, Горана Поповића, Николине Лучић и Биљане Тице. Њихов концепт односио се на повезивање различитих временских, употребних, просторних и визуелних актера, али је жири предложену платоформу-променаду оцијенио као “увозни” елемент који нарушава панорамску фигуру Балкане и аутентичност простора. Трећа награда у износу од 300 КМ додијељена је тиму аутора: Биљане Петровић, Наташа Родић, Јована Миловановић и Јована Касиповић. Њихов приједлог “Мале Балкане” кроз ремоделацију постојећег коцепта ширег комплекса Балкане оцијењен је као квалитетан у концептуалном смислу, али да су предложене просторне композиције нерационалне и да угрожавају аутентичност амбијента. Хотел ЕДЕН Нетакнути природни амбијенти Балкане су постали атрактивни како страним, тако и локалним посјетиоцима, те због тога општина Мркоњић Град расписује интерни конкурс у склопу предмета Аритектонско пројектовање 7, у потрази за

Година 7 — Број 9 — април, 2019

идејним рјешењем хотела ТРЦ Балкане. Истраживањем реалне и специфичне амбијенталне ситуације у Туристичко-рекреативном центру “Балкана“, општине Мркоњић Град кроз форму студентског позивног конкурса, бавили смо се новом типологијом и концептима јавних грађевина – објеката за туризам, конкретно хотелима. Једна од водиља је поигравање са теренским просторима Балкане и креативно замишљеним јединством елемената који нужно нису повезани строгим границама конструкционе цјелине, да хотел својом визијом акцентује амбијенталне сфере које стварају истински, чулни однос посјетиоца и грађевине. Посебно ограђени медитативни, јавни и интимни простори нужно да пружају слободу сваком посјетиоцу те да се на тај начин играју са њиховим најразличитијим сензибилитетима и очекивањима. Одвојене смјештајне јединице, које саме за себе симболизују мање насеобинске комплексе, пружају потпуну приватност и мир који се идеално стапају са брдским, шумским окружењем и уопштено зеленим површинама овог предјела. Овоме је наравно придодато и дословно продирање природе у саму конструкцију, стварајући

Година 7 — Број 9 — април, 2019

преплитање традиционалних материјала са самом природом, чиме је омогућено и визуелно и тактилно саживљавање вањског и унутрашњег простора. Слободно се може рећи да овакав пројекат претендује потпуном искориштавању цјелокупног вањског простора Балкане у циљу интензивирања амбијенталности и пружању, такорећи отварању, неограничене перцепције сваком посјетиоцу. Сходно томе, суштинска идејна водиља представља одбаци-

вање свих артифицијелности коју ризикује затворен простор али и прихватање потенцијала неограниченог који наглашава осјећај припадности најразличитијих посјетилаца. Пројекат хотела Еден је освојио прву награду у износу од 600 КМ на конкурсу за идејно рјешење хотела у Туристичкорекреативном центру “Балкана“, Општина Мркоњић Град. Био је такође изложен на 27. међународном салону урбанизма у Руми у организацији Удружења урбаниста Србије, и на изложби графичких радова студената СП архитектура у Бањој Луци. Двије друге награде у износу од по 350 КМ додијељене су тимовима Гордана Бореновић и Амер Ћуран, те Андреа Јаничић и Срђан Лакић, док су двије треће награде у вриједности 250 КМ додијељене тимовима Сара Милојевић и Арсеније Скоко, те Зоран Уљаревић и Немања Кршић.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Конкурс у Општини Језеро

Прилике за развој најмање општине у РС

Пише: Стефан Илишковић

ош један од интерних конкурса на чевртој години архитектуре реализован је у склопу изборног предмета Простор, тијело и архитектура, а у сарадњи са Општином Језеро у љетном семестру школске 2017/2018. године. Конкурс је подразумијевао израду студије просторних потенцијала и израду идејних урбанистичко-архитектонских рјешења одабраних цјелина Општине. Студенти су имали слободу при разматрању и одабиру предметног подручија, па су тако понуђена рјешења за шири контекст околних брда, језера Велики и Мали Ђол, па све до ужег централног предјела општине. Без обзира на одабир подручија захтијеван је интегрални приступ пројектовању и сагледавање ширег стратешког контекста мјеста, дефинисање потенцијала и на крају понуда визија и сценарија развоја. Студенти су у два наврата имали прилику да посјете општину, да осјете физички и културни контекст мјеста, поразговарају са мјештанима и упознају се са њиховим потенцијалима, проблемима

и начином живота. У склопу друге посјете реализована је радионица заједно са дјецом која похађају локалну основну школу, гдје су студенти саслушали њихове жеље и потребе, али и неформални разговор са мјештанима у просторијама Општине, гдје је било ријечи о нешто конкретнијим темама и проблемима. У оба наврата студенти су јако лијепо угошћени и у сваком тренутку су имали подршку локалне самоуправе али и мјештана. Наградни фонд конкурса износио је 1000 КМ, а додијељене су сљедеће награде: Прва награда у износу од 400 КМ додијељена је раду аутора Дајана Папаз (Симулација идеје: просторни потенцијали Општине Језеро), којој је овај рад уједно био предмет завршног рада првог циклуса студија. Занимљиво је да су још два наша студента, Маја Радмановић и Вања Ђурђевић, радиле завршне радове на предметној локацији али нису учествовале на конкурсу. Због квалитативне уједначености радова, жири је одлучио да додијели три дру-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ге награде у вриједности од по 200 КМ, али и да не додијели ни једну трећу награду. Друге награде су додијељене ауторима: Теодора Братић (Језеро, град који тече), Славица Јотић (Природни флуид), Аљоша Ђумић (Језеро, филмски град) За још четири рада додијељена су признања. Признања су додијељена ауторима: Јелена Крминац (#opstinajezero), Весна Нишић (По мјери човјека: реанимација духа мјеста), Маја Вишекруна (Језеро, мала Венеција), Милица Борић (Језеро, град који лијечи). Све награде додијељене су на отварању изложбе свих студентских радова у просторијама општине. Изложби су присуствовали мјештани, представници локалне самоуправе, студенти и професори, али и бројни медији.

Грађевинарство у свијету 62 65 67 68

Изложба у МОМА-и

Центар ЛАХТА

Liebian торањ

Нови Морандијев мост

Изложба у МОМА-и

Према бетонској утопији

Пише: Теодора Џатић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

музеју модерне умјетности у Њујорку (МоМА) је 15. јула 2018. године представљена репрезентативна изложба југословенске архитектуре из периода од 1948-1980. године, под називом „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980.“ Година 1948. је година почетка, година ужурбане урбанизације, индустрализације и поновне изградње земље која је страдала у рату. Рјешење тадашњег проблема масовне изградње био је армирани бетон, одакле произилази и сам назив изложбе „према бетонској утопији“, али се симболично може назвати и „према конкретној утопији“. Изложба обухвата више од 400 цртежа, фотографија, филмских снимака и модела, који су до сада чувани као дио приватних или музејских колекција. Поставка ће бити изложена у музеју до 13. јануара 2019. године. Изложба је организована од стране главног кустоса за архитектуру и дизајн у МоМА – Мартино Стирли, а гостујући кустос је Владимир Кулић, историчар архитектуре и ванредни професор на Универзитету Флорида Атлантик, чија је мисао основана на томе да је „југословенска архитектура, за разлику од југословенске идеје, била добра за свакога, док је трајала“. Представљени су радови неких

од најзначајнијих југословенских архитеката, међу којима се истичу Богдан Богдановић (19222010), Јурај Најтхарт (1901-1979), Светлана Кана Радевић (19372000) – сматра се првим црногорским женским архитектом, Вјенчеслав Рихтер (1917-2002), Едвард Равникар (1907-1993) и Милица Штерић (1914-1998). Изложба укључује и три видео инсталације редитељке Миле Турајлић, откупљене фотографије Валентина Џека и радове савремених умјетника Јасмине Цибић и Давида Маљковића Историчари модерне архитектуре, традиционално, су били окренути проучавању стваралаштва западне Европе, па су тако изостављени значајни дијелови архитектонске продукције 20-ог вијека настали на овим просторима. С‘ тога је ова изложба прилика за представљање широј јавности и свијету, као и прилика за ревалоризацију наше архитектуре. „Неке од најљепших примјера бруталистичког стила дизајнирале су архитекте за које вјероватно никада нисте чули, у земљи која више не постоји“, рекли су у најави изложбе. Архитектура, која је настала у том посматраном четрдесетогодишњем периоду је радикално

разнолика, представљајући карактер државе у којој настаје, простора и народа... Због тога изложба истражује широк распон тема – од процеса урбанизације великих размјера, преко технолошких експеримената и њихове употребе у свакодневном животу, меморијалних споменика, али и глобалног утицаја југословенске архитектуре. Од скулптуралног ентеријера Бијеле Џамије у Босни, преко реконструкције Скопља послије земљотреса, засноване на дизајну метаболистичке архитектуре Јапанца Кензо Тангеа, до Новог Београда са експресивним стамбеним блоковима,

изложба приказује карактер архитектуре, распон форме и облика. едан од најрепрезентативнијих културних центара Балкана – Сава центар је једна од звијезда изложбе. Објекат је грађен од 1976. до 1979. године, по пројекту архитекте Стојана Максимовића. Дворана је свечано отворена од стране прeдсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, 15. маја 1977. године, а већ наредне је у њој одржан XI конгрес Савеза комуниста Југославије, а послије тога многи значајни скупови и догађаји културног и умјетничког карактера. У вријеме када настаје, ово је био један од објекатa са најнапреднијом технологијом, а ни данас нема чега да се стиди међу многим млађим градитељским сродницима. зложба почиње поставком црвеног киоска од плескигласа, са прозорима на три стране, кога памте сви, који су 80-их година живјели у Југославији, а завршава призором Јасеновачког цвијета, Богдана Богдановића, уз врло јасну поруку.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Центар ЛАХТА

Импресивна творевина руског енергетског гиганта Пишу: Анђела Стојчић Мирјана Михајлица

адови на руском Лахта Центру код Санкт Петербурга високом 462 метра ускоро се приводе крају. Небодер који ће постати сједиште руског енергетског дива Газпром има 87 спратова, тиме поставши највиша зграда у Европи, премашујући Кулу Федерација (Восток кула) у Москви. Ово је такође 13. највиша зграда у свијету, а из руководства руске гасне компаније Газпром поручују да је ово најсјевернији небодер ове врсте у свијету. Пројектовао га је Тони Кетл из бироа РМЈМ, а пројекат је преузела компанија Горпројект, која је 2011. израдила извођачки пројекат по РМЈМ концепту. Шеф пројекта Филип Никандров, главни архитекта компаније Горпројекта, каже како ће се ентеријер зграде завршити у 2019. години. Зграда наликује

пламену, који је дио Газпромовог лога. Газпром већ дуже вријеме жели да своје сједиште постави у Санкт Петербург, а први пројекат је покренут још 2006. године. Међутим, ово се грађанима није свидјело, а огласио се и Унеско, забранивши да се овај пројекат изводи у центру. Овим небодером била би угрожена јединствена визура града, због чега је Газпром одустао од те идеје, концентрисавши се на дио осам километара сјеверозападно од града.

Зашиљена кула висине 462 метра подужно се увија око своје осе за 90 степени, што је чини другом зградом са највећом ротацијом на свијету. Ову грађевину носе шипови који се налазе на дубини од 82 метра. Највећи статички изазов представљале су силе вјетра – на висини од 400 метара у Санкт Петербургу брзине вјетра достижу и до 130 километара на сат, па је конструкција стабилизована са 15 стубова који служе смањењу оптерећења у центру грађевине. Кула је замишљена као група од пет индивидуалних форми које се увијају и сужавају према врху. Носива конструкција је на једном језгру, а стабилизатори ће одржавати стабилност торња, чак и ако се изгуби 30% носивих структура. Такође, ова зграда може да издржи четири сата високих температура проузрокованих пожаром без икаквих оштећења конструкције. За иновативну тродимензионалну закривљеност фасаде одговорна је технологија хладно обликованог стакла.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Фасада је направљена од 16 500 комада закривљених стаклених панела са уграђеним системом за замрачивање, како би зграда била енергетски што ефикаснија. То нису једини елементи који ову зграду чине одрживом, ту су и лифтови са енергетском рекуперацијом, вакуумски систем за одлагање отпада, хладни акумулатори и систем прочишћавања отпадних вода. Коришћењем дупле фасаде побољшава се термичка изолација и природна вентилација.

Небодер има невјероватан поглед на Фински залив, посјетиоци могу уживати у погледу на град са висине од 360 метара, гдје је смјештен видиковац, а планирано је и отварање ресторана који ће бити највиши панорамски ресторан у Европи. Комплекс од 400 000 квадрата имаће улазни хол дизајниран као лук, висок 24 метра, као и засебну зграду у облику бумеранга те велику гаражу за аутомобиле. Испред ће се налазити три трга, амфитеатар за различита дешавања, фонтане и шеталишта. Канцеларије ће заузимати двије трећине зграде, а остало ће чинити дворана, тржни центар, болница, спортски центар, музеј науке са планетаријумом, а Никандров каже да ће бити и простор за становање. Зелене површине заузимају око 30% од укупне површине комплекса.Занимљива чињеница

је да је бетонорање основне плоче небодера ушло у Гинисову књигу рекорда као највећи континуални процес наливања бетона у свијету. Трајало је 49 сати, за које је изливено 19 624 кубних метара бетона, а за изградњу читавог комплекса искориштено је 400 000 кубних метара бетона. Подручје стаклене површине

торња износи 77 000 метара квадратних, при чему тежина сваке стаклене јединице је већа од 700 килограма. Циљ пројекта је изградња пословног комплекса који испуњава свјетске стандарде изградње пословне и јавне средине. Центар Лахта је пројектован тако да испуњава сигурносне, енергетске и еко-

лошке стандарде, а доступан је свима. Улаз у све садржаје је бесплатан, а прилагођен је свим популацијским групама, што значи да оно није само спектакуларно архитектонско остварење, него и здраво окружење за све људе који су у интеракцији с њим.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

„Liebian“ торањ

Највећи вјештачки водопад на свијету Пишe: Дејан Вулић

ода се везује за здравље и обиље. Гледано у том смислу вода увијек нађе начин да премости неку препреку.Прелазак препрека и висинских разлика најбоље се манифестује у виду водопада. У данашње вријеме урбанизације и мегаломанских структура које немају никакве везе са природом ,у Кини је никла сасвим необична зграда. Познато је да је Кина најбрже растућа економска сила на свијету, а са убрзаним развојем долазе и проблеми. Један од њих огледа се у загађености ваздуха, уништавању природе и загађености воде. Многе мегаломанске структуре направљене у градовима широм Кине представљају или бар изгледају као споменици људске моћи над природом.

Грађани града на јузозападу Кине мислили су да им се привиђа када су угледали да се вода обрушава са зграде и прави предиван водопад. Водопад висок 108 метара је дио зграде „Либеиан“ смјештене у пословној четврти. У подножју облакодера висиког 121 метар налази се резервоар, из кога пумпе од 185 киловата потискују воду до мјеста одакле се спушта . На сликама се може видјети како се вода спушта низ фасаду од стакла која рефлектује свјетлост,стварајући дугу.Ово је уједно један од највећих водопада на свијету који се спушта са неке зграде. Прво пуштање воде, довело је до тога да су становници

звали полицију и медије да пријаве катастрофално испуштање воде . Ченг Ксиамо, директор Ludi Inddustry group-е која је инвеститор овог пројекта, открио је да ће се у згради налазити канцеларије, бутици и луксузни хотели. Пројектом је предвиђена још једна кула исте висине,а у бази која треба да повеже зграде налазиће се шопинг центар са зеленим кровом како би се употпунио осјећај природе. “Жељели смо да креирамо нешто што ће створити осјећај воде и зеленила ,чак и у дијелу града у којем сте окружени небодерима“ објаснио је Ксиамао визију инвеститора који стоје иза дизајна ове зграде.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Нови Морандијев мост

Ведута Ђенове Ренца Пјана Пишe: Немања Јотановић

сљед снажне олује која је 2018. године погодила Ђенову, дошло је до велике трагедије када се срушио дио моста на аутопуту А10. Том приликом погинуле су 43 особе. Италијанске власти су покренуле истрагу против 20 особа за које се сматра да су одговорне за стање у којем се мост налазио до тренутка рушења, а према извјештају, кључни проблем налазио се на једном од бетонских пилона. За несрећу која се десила, власти су оптужиле приватну фирму Autostrade per Italia, чији је већински власник

породица Benetton. Он је пети по реду мост у Италији који се због временских неприлика срушио у посљедњој деценији. Мост Моранди, дјело је чувеног италијанског грађевинског инжењера Рикарда Морандија (1902-1989) настало 1967. године. У Италији се тих година градило у духу бетоских конструкција, а већи дио мостова наведеног аутора има карактеристичан изглед са својим пилонима и бетноским носачима на којима почива мост. Реконструкција моста Моранди обавила се 2016. године. Мост повезује италијанску ривијеру са Азурном обалом и представља значајан дио самог града. Недуго након трагедије, славни италијански архитекта

Ренцо Пјано (1937), као рођени Ђеновљанин и члан Сената Републике у италијанском праламенту, понудио се да добровољно пројектује нови мост на мјесту срушене структуре. Сам Пјано цијенио је претходни Морандијев мост, али бетонска структура је имала „крхку љепоту“ за коју надлежни нису пружали довољно његе. Нови Пијанов мост биће грађен од челика, дужине 1100 метара а ђеновске власти ће за овај пројекат издвојити 202 милиона евра, док ће радове изводити три грађевинске компаније:

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Salini Impregilo, Fincantieri i Italferr, обједињене у нову фирму PARGENOVA. Мост према пројекту садржи соларни канделабр који би током дана апсорбовао сунчеву енергију и током ноћи освјетљавао саобраћајницу. Пројектујући готово по обрасцима Гордона Калена (1914-1994), Пјано „планирањем по правилу“ не нарушава природу локације и околину града. Штавише, мост служи не само као средство повезивања у физичком, функционалном смислу, већ својом композицијом стубова и техником преклапања мрежом, уоквирује ведуту Ђенове кроз различите кадрове као што су околна брда, ријека Полћевера те самог града који нам тим ефектом, иако физички далеко, дјелује ближе уводећи га у природни амбијент. То је могући детаљ о којем је и сам Пјано говорио када је споменуо да мост

мора у извјесној мјери бити одличан улаз у град. „Једно је сигурно, нови мост мора да буде лијеп – и то не само у козметичком смислу, већ по томе што треба да пренесе поруку о истини и поносу. То мора да буде мјесто на којем ће људи на неки начин препознати трагедију која се ту десила, а да опет буде одличан улаз у град. Све то мора бити учињено без знакова реторике – и у томе лежи највећа замка. Али, мислим

да ћемо успјети да се удаљимо од тога и покушати да изразимо прави понос и вриједности“, истакао је славни aрхитекта. Ренцо Пјано познат је по дјелима као што су објекти The Shard у Лондону, национални центар умјетности и културе Жорж Помпиду у Паризу, изложбени простор за Фондацију Бејелер, музеј науке и технологије Нови метрополис као и по сарадњи са чувеним архитектом Ричардом Роџерсом.

d.o.o. za građevinski menadžment i projektovanje Aleja kozarskog odreda bb 79101 Prijedor Ulica Vase Pelagića 10 7800 Banja Luka BP Bau d.o.o. za građevinski menadžment i projektovanje sa sjedištem u Prijedoru, kao i ograncima u Banja Luci i Minhenu, je relativno mlada kuća koja nudi usluge projektovanja i savjetovanja pri realizaciji projekata iz oblasti visokogradnje na tržištu SR Njemačke ali i sa profesionalnim rukovođenjem od strane zaposlenih sa višegodišnjim iskustvom na renomiranim projektima u inostranstvu. BP Bau, osnovan 2017. god. sa jasnom vizijom održivog poslovanja zasnovanog na stabilnoj saradnji sa poslovnim partnerima iz SR Njemačke uz kontinuiran i planski razvoj njenih uposlenih. Više o nama na našoj web-stranici.

info@bp-bau.net

GRAĐEVINSKI MENADŽMENT

PROJEKTOVANJE

Uz korištenje savremene BIM tehnologije, izrada planova/detalja oplate i armature

DISTRIBUCIJA I COMPETENCE CENTER HALFEN

www.bp-bau.net

Међународна сарадња 72 75 77 87

Докторске студије у Гранади ЕАСА

ИАЕСТЕ искуства

Дани архитектуре 2018

Докторске студије у Гранади

Временски мост

Пише: Игор Кувач

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ад се каже мост, обично се помисли на физичку структуру, конструкцију и саму функцију преласка - спајања двије обале. Међутим, мостови имају многа друга значења, јер како говори Андрић, „све чиме се овај живот казујемисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси- све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао […] А сва је наша нада с оне стране“. И овај текст је један мост, временска трака према не тако блиској прошлости коју је потребно спојити са овим тренутком, па макар само у сјећању. Зато сад постајем временски путник, враћам се неких шест година уназад, крећући се једним тада изграђеним мостом. Оним, животним мостом према другој кући. У Гранаду, Андалузију, Шпанију.

А Гранада је један од најпосебнијих градова на свијету. Који привлачи и опија. Осим богатом историјом, бројним физичким и културним слојевима, природном и створеном структуром, привлачи животном енергијом која непрестано пулсира. Сами југ Европе. Некадашња краљевска престоница. Једна од раскрсница путева, култура, религија, освајача, империја. У залеђу Медитерана, надомак плавих дубина и високих сњежних планина. Увијек сунчана. Попут нара по

којем носи име. Бучна. Попут гранате, чије име такође дијели. Живи темперамент, брз покрет, гласан говор, живот на улици, буђење свих чула... Таква је и њена урбана матрица, која заправо представља колаж неколико замршених лавирината, који се као у некој дјечијој игри постепено откривају. Сјеновите уличице, уски пролази, видиковци, пјацете, скверови, баште и заклони откривају се на сваком кораку. Увијек неким новим урбаним гестом, кућом, фасадом,

74 декорацијом, графитом, поплочањем, зеленилом, водом, цвијећем, визуром, амбијентом. Таман кад се уске и стрме улице сузе до безизлаза, иза угла се отвори мала „плаза“ и пукне поглед у неком другом, новом правцу, који позива на изненађење. Таман кад слој старог арапског града почне да засљепљује бјелином, већ послије сљедећег блока одједном се отвара мало мирнији богати јеврејски град, а онда послије њега, истом аналогијом, новији класичнији, хришћански, па преко индустријског, све до савременог. И послије свега, таман кад се иза сљедећег угла очекује и попут фатаморгане, „види“ море, њега заправо нема. Иако се, као и планина стално осјећа, ипак је мало даље... Наравно, све ово ништа не би вриједило без људи који заправо чине тај град и искуство изградње овог животног моста. А то је једно од оних другачијих, најважнијих, безвременских, које означава један важан период, и један нови почетак. Првенствено широко отварање према свијету и интензивну размјену различитих енергија на свим нивоима. И све друго ново, језик, културу, навике, климу, укусе, мирисе, стилове, ритам, и више од тога. Ново упознавање себе и других. Разумијевање. Прилагођавање. Прихватање. Коначно га је могуће описати као најбоље професионално, највриједније лично и најзначајније животно искуство. Враћајући временску траку нова врата, знања, и прилике за будућност. Познанства, другарства и покоје

Година 7 — Број 9 — април, 2019

право пријатељство. Коначно све то захваљујући стипендији за постдокторске студије из Еразмус плус програма Европске уније, а која је данас све више и лакше доступна свим студентима на свим нивоима студија, и која заиста представља сјајну прилику коју не треба пропустити. Де Боттон каже да се једно мјесто најбоље може разумијевати без суочавања са изазовом директног присуства у простору. Иако ова дистанца представља бројне недостатке, са друге стране отвара друге могућности јер припадност на више мјеста омогућава да се ствари виде из различитих перспектива, често потпуно опречних али обогаћујућих, што омогућава разумијевање, прихватање и посматрање свијета у његовој суштини. Јер је мост управо у разлици између обала које је потребно помирити, у искуствима одлазака и долазака, и сталној изградњи мостова.

ЕАСА

Година 7 — Број 9 — април, 2019

РЕ:ЕАСА

Пишу: Миљана Готовац и Данијела Павичић

АСА (European Architecture Student Assembly) је скуп шестотињак студена из Европе и нешто мањег броја из остатка свијета. Сврха окупљања јесу радионице које трају 15 дана. Али ЕАСА је умногом све оно што се догађа у процијепима изван радионица. Крај јула означио је почетак ЕАСЕ. Ове године удомили су је Ријечани а тема је била РЕ:(ЕАСА). Очекивано, први дани су прошли у истраживању и уклапању у нови дом. Тај нови дом постала је “Експорт дрво” хала. Свако се, обично са својим тимом, смјестио у кутак за себе и направио своју привремену собу. Тада се све свело на бирање радионице. Коју изабрати од 30-ак занимљивих радионица? Теоријску или конструктивну? Практичну или пак експерименталну? На крају ипак схватиш да не можеш погријешити и да ћеш се забавити у свакој! И онда почињу класични РЕ:ЕАСА дани - радионице, храна, плажа, журке…(са напоменом да класично у овом

случају нипошто не значи досадно и монитоно!). Живот са 600 људи зна бити прави изазов. Дијелимо све, функционисемо као чопор. Кревет, тањир, вријеме, простор, све је то сада заједничко. Спаваш са буком и будиш се са њом. И храна некада постане збрка! Желим се туширати? Добро, кроз који сат ћу можда и доћи на ред… И тако са свим. Али најважније од свега је што сви ти “проблеми” престају бити проблем када схватиш шта ти све то доноси и увидиш чак и бенефиције тога! Средина ЕАСЕ прекинута (или можда употпуњена ) је карневалом! Правим правцатим ЕАСА-карневалом! Сви Еашани представили су своје државе како знају и умију. А

гдје смо ту ми? Са храном, ракијом, шумама и водама наше земље наравно. Радионице су радиле пуном паром све до краја ЕАСЕ да би на крају презентовали своје производе што нама Еашанима сто Ријечанима. Онда долази најчуднији дио! Крај ЕАСЕ и повратак кући. Тако лијеп и тужан у исто вријеме. схватиш колико си се промијенио, шта си све научио за тих 15 дана. Толико нових људи, толико спознаја, толико нових искустава и толико нови ТИ за тако кратко вријеме! Но тада све стаје и враћамо се у цивилизацију... али ипак са дијелом ЕАСЕ у себи! INCM ЕАСА воли да доноси одлуке у јесен, годишње доба акумулације. Дотадашња знања, идеје и

Година 7 — Број 9 — април, 2019

искуства спремна су да обоје свијет . Шуме планине Витоше, тамо гдје су се одлуке доносиле, просипале су златно-зеленкасте боје... Национални контакти-студенти архитектуре из цијеле Европе и још више, стигли су у октобру прошле године у буграску престоницу Софију. Град који одушеви, вјероватно и због силног неочекивања. Загрљаји, пријатељи, велики кофери или тек мали руксаци, базени, камере, ручкови и вечере, паркови, лифтови-окупљање. Тад кад су скоро сви ту, кренуло се даље, тамо, гдје су се одлуке доносиле... Дани су најчешће били сунчани, а природа је своје боје просипала и прије доласка студената, као да је жељела увертиру. Вјеверица се пењала по дрвећу док су шишарке шкрипале под ногама. Мирис је

одјекивао свјежину дубоке шуме, а камене ријеке су пресијецале пут и врло често биле његов циљ. Тих десетак дана спавало се у једној од око стотину напуштених кућа на Витоши. Ова више није била напуштена, јер су дошли студенти да у њјој сачињеној од камена и дрвета живе, а све то захваљујући студентима-колегама-домаћинима. Пуно приче, пуно рада и показали су: можемо сједити у кући коју смо поправили баш крај камина, у сред шуме, са најбољим друштвом уз кафу или чај; још увијек смо само студенти; лија нам је комшиница, највише воли журке; шетати доста и то су поручили, нарочито уз пуно приче то дође као оно друго-пуно рада; никако не заборавите, ДОШЛИ СМО ДА ДОНЕСЕМО ОДЛУКЕ; успут бојимо свјетове...

Година 7 — Број 9 — април, 2019

IAESTE искуства

Стручно усавршавање и проширивање видика

Пишу: Тијана Девура, Емина Осивчић, Јована Јањић, Маја Медић и Небојша Јеремић

ваке године све више наших студената с искориштава прилику и да се стручно усавршавају у иностранству, оду на плаћену праксу, упознају нове људе и културе. Доносимо искуства неких од њих. Тијана Девура-Белгија Са жељом да стекнем практично искуство и осјетим самосталан живот ван окриља блиских људи, пријавила сам се на програм пракси IAESTE – International Association for Exchange of Students for Technical Experience. На ивици надања да ће се то остварити у датом моменту, јер сам на самом завршетку основних студија, преда мном се појављује понуда за праксу у Белгији. Без много размисљања, послала сам апликацију. Убрзо сам се насла у самој престоници Европске уније, одакле сам свој пут наставила сјеверозападно до оближњег градића Гента. Белгија, наизглед непримјетна земља Европе, окружена је великим територијама Њемачке, Холаније и Француске. Тешко би

кога инспирисала на туристички обилазак, а камоли на размишљање о животу у њој. Међутим, у мени је оставила неизмерно одушевљење и врло брзо се попела на љествицу омиљених дестинација. Лучки градић Гент, који одише средњовјековном архитектуром, веома складно проналази мјесто и модерној архитектури. Све је то у мени пробудило жељу за даљним истраживањем малог романтичног града. За вријеме тромјесечног

78 периода у Генту, радила сам у фирми Bricsys NV која се бави моделовањем у домену архитектуре и грађевинарства с циљем унапрјеђења CAD (Computer aided design) и BIM (Building information technology) технилогије. Bricsys, основан 2002.године са сједиштем у Генту, посједује своје центре широм свијета. Kао студент архитектуре, сарађивала сам са осталим студентима гентског универзитета и комплетним тимом Bricsys фирме. Уз труд и стрпљење ментора, као и цијелог тима, савладала сам области које раније нисам имала прилику да упознам. Kрајњи циљ праксе успјешно је постигнут уз велико задовољство мене и присутних колега. Уз обављање праксе, провукла су се и многобројна дружења, спортске активности и путовања са осталим ИАЕСТЕ практикантима. За мене је ова кратка животна авантура значила спојити угодно с корисним, а то је: стећи радно искуство, путовати, те упознати различите људе и културе. Емина Осивчић - Мађарска Као студент архитектуре, жељела сам да своје формално образовање проширим и неким практичним искуством. Одлучила сам се да аплицирам за ИАЕСТЕ праксу, о којој сам чула само најбоље утиске. Убрзо сам се и учланила у ИАЕСТЕ БИХ НЦ Бања Лука како бих се информисала како остварити овај вид размјене студената. О ИАЕСТЕ-у сам чула најбоље препоруке, као

Година 7 — Број 9 — април, 2019

организације преко које упознајете људе, стичете нова пријатељства и имате могућност да остварите плаћену стручну праксу у иностранству. Слушајући искуства других студената, знала сам да је то једно јако битно и лијепо искуство које желим стећи. Пријавила сам се на конкурс и нисам знала које земље ће бити у понуди за

Година 7 — Број 9 — април, 2019

моју струку. Било је неколико различитих понуда, али понуда за Будимпешту је била баш намијењена студенту мог узраста (4-6 семестара), а остале понуде биле су за старије студенте (7+ семестара). Како сам била једини пријављени студент мог узраста, схватила сам да је та пракса баш као намијењена за мене. Сматрала сам Будимпешту прелијепим градом и одмах сам прихватила понуду. Послала сам своју номинацију компанији и чекала одговор. Одговор се чекао мало дуже и са нестрпљењем, али био је позитиван. На аеродрому ме дочекао један од чланова ИАЕСТЕ-а Мађарске и упутио у све што ми је било потребно за почетак: јавни

превоз, адреса студентског дома у коме смо били смјештени и адреса компаније у којој сам требала да радим два мјесеца. Први дан на послу, сви су ме прихватили веома љубазно и стрпљиво ме упутили у све чиме се компанија тренутно бави, на којим пројектима су радили. То је заправо један од најстаријих и највећих архитектонских бироа у Будимпешти, са много остварених пројеката, највише у Будимпешти. И сада раде на великим и сјајним пројектима од великог значаја за град. Имала сам среће да добијем прилику да стекнем радно искуство управо у једном овако сјајном архитектонском бироу. Мој супервизор је био један од искуснијих архитеката у бироу, изузетно љубазан и позитиван човјек. Све задатке је износио и објашњавао са стрпљењем и нудио помоћ ако је то потребно. Највише сам радила на развоју и дизајну једног великог новог пројекта у центру Будимпеште који је био још увијек у концептуалној и дизајн фази. Имала сам среће и да се радно мјесто налази у центру града, тако да нисам имала проблема са транспортом и временом потребним да стигнем на посао. Убрзо сам се навикла на радну свакодневницу пет дана у седмици, што је за мене било прво радно искуство. Сама Будимпешта је један прелијеп и магичан град. Наравно, другачије је посјетити неки град и

ту провести кратак временски период, а сасвим друга ствар је живјети у неком граду и уклопити се у његову свакодневницу. Проживјети град, обићи га цијелог у различито доба дана, од радног јутра и путовања јавним превозом на посао, враћања са посла након напорног дана, до ноћног живота града. Будимпешта је богата великим бројем значајних грађевина из различитих историјских периода. Значајна по свом Будимском дворцу, Тргу хероја, згради Мађаског парламента и неколико мостова на Дунаву који посебан угођај оку посматрача чине ноћу. Неизоставан дио су и пријатељи које упознаш и са којима проводиш сваки дан тог двомјесечног искуства: колеге са посла, остали студенти из различитих земаља који такође своју праксу обављају у Будимпешти и чланови ИАЕСТЕ-а Мађарска који се труде да нас упуте у све и да нам приближе њихову културу. Упознали смо мађарску културу, традицију, па чак и језик који је изузетно тежак, али ипак

смо се трудили да научимо неке основне изразе. Поред тога, упознали смо се и са различитим културама свих осталих студената који су подијелити моју судбину тог љета и изабрали Будимпешту и Мађаску као замљу своје размјене. Заједно смо истраживали и упознавали Будимпешту, али и друге градове у Мађарској, у склопу организованих викенд путовања. Путовали смо и у оближње градове Европе на познате викенд ИАЕСТЕ догађаје (Праг, Беч) који окупљају велики број људи. ИАЕСТЕ пракса је за мене била једна сјајна авантура која је трајала два мјесеца али ипак се тако брзо завршила. Теш-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ко је пренијети утиске и емоције и описати значај оваквог искуства за особу док и сами не проживите исто. Мени су ова два мјесеца донијела сјајно животно искуство, моје прво радно искуство али и много сјајних пријатеља шитом свијета. Препоручила бих свима ово искуство јер је значајно за све аспекте живота: лични развој, развој социјалних и комуникативних вјештина, унапређење енглеског језика и једно битно радно искуство и то на међународном нивоу. Проширите своје видике и упустите се у авантуру упознавања и схватања различитих људи, мјеста, култура, па чак и потпуно различитих свјетова.

Јована Јањић - Израел У склопу програма организације „ИАЕСТЕ“ у току љета 2018. године добила сам могућност обављања стручне праксе у Израелу. На праксу сам кренула са одређеном дозом неповјерења и стрепње због безбједоносне ситуације представљене путрем разних медија. Ипак, већ први сусрет са овом земљом разбио је све предрасуде и показао је у потпуно другом свјетлу. Израел, иако површином невелика држава, обилује како историјским, тако И културним богатствима. Током шестонедељне праксе боравила сам у Хаифи, граду на обали Средоземног мора, трећем по величини у Израелу. Праксу сам обављала у бироу који се бави пројектовањем, урбанистичким планирањем недовољно развијених насеља са већинским арапским становништвом и ревитализацијом културног и историјског насљеђа. Kонцепт стручне праксе се заснивао како на обављању класичних пројектантских послова у канцеларији, тако и на честим теренским обиласцима, те обимном истраживачком раду. Од најзначајнијих искустава током рада у овом бироу издвојила бих посјету фабрици микроармираног бетона, надгледање радова на изградњи школе у пустињи намјењене дјеци из бедуинских заједница, те посјета објекту у Назарету који датира из 17. вијека. Сусретање са радовима из разноврсних

Година 7 — Број 9 — април, 2019

области и теренски рад омогућили су ми стварање свеобухватне слике о навикама и начину живота људи из различитих социјалних и културних група које живе у Израелу. Иако је примарни циљ овог боравка стручно усавршавање студената, као најупечатљивије успомене остају ипак оне настале у слободно вријеме. Kрај сваке радне седмице означавао је почетак новог путовања и откривања чари ове земље смјештене на обалама Средоземног, Црвеног и Мртвог мора. Посјета вијековима старим, библијским градовима као што су Назарет и Јерусалим, али и релативно младим градовима Тел Авиву и Еилату, који на најбољи начин представљају модеран начин живота, представљају непро-

81 ц јењиво искуство. Упознавање свакодневног живота бедуинске заједнице, посматрање изласка сунца изнад Мртвог мора на зидинама тврђаве Масада, откривање новог свијета корала испод површине Црвеног мора, као и свечана атмосфера унутар зидова старог града у Јерусалиму за вријеме шабата, хиљаде папирића са молитвама углављених у Зид плача само су дио онога што се може доживјети приликом посјете овој земљи. Још једна од ствари која одлазак на праксу чине веома значајним животним искуством је дружење и саживот са студентима из свих крајева свијета. Захваљујући стицању пријатеља из различитих држава, са праксе сам дошла пуна утисака о разноликој социолошкој структури и богатству историјског и културног насљеђа земље која је била мој домаћин четрдесет пет дана, али и богатија за дјелић знања о обичајма и религиозним обредима у Непалу, омиљеним празницима и фестивалима у Шпанији, животу у милионском граду на сјеверу Kине, као и свакодневним активностима становника малог села у Њемачкој. Наравно, за крај,

82 богатија за доста стручног знања из архитектуре и покренута новом стваралачком снагом. Маја Медић Швајцарска Постоје одлуке у животу које се доносе преко ноћи, без превеликог размишљања и питања колике су шансе да се оне стварно остваре. Једна од таквих одлука, била је моја пријава за ИАЕСТЕ праксу у Швацарској. Иако је помисао да бих могла добити стручну праксу у Швајцарској била незамислива, поготово што су ми конкуренција били студенти широм свијета, нисам два пута размислила прије слања апликације, која је, након мање од двије седмице била прихваћена. Шок који је услиједио након сазнања да за мјесец дана почиње моја авантуру у земљи, у којој не да нисам била, него нисам знала готово ништа, и данас, кад сам са свим тим завршила,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

је присутан. Наиме, добила сам прилику да током једне године радим у архитектонском бироу у Базелу, Бурцкхардт + Партнер, који је један од највећих бироа у Швајцарској. Биро је био невјероватно мјесто за учење и рад. Оно што ме је посебно изненадило јесте израда пројеката са изванредном посвећеношћу и прецизношћу, те примјена принципа и метода за које сам била сигурна да се користе само на факултетима. Током једне године праксе, била сам укључена у израду више различитих пројеката, од свеобухватних урбанистичких пројеката до малих стамбених зграда. Захваљујући томе, успјела сам да се упознам са начинима рада и правилима пројектовања који су специфични за Швајцарску, те да промијеним мишљење о одређеним областима архитектуре који ми нису били омиљени током факултетског образовања. Поред тога што

сам унаприједила своје знање коришћења софтвера неопходних за моју професију, учествовањем на тимским састанцима који су се организовали бар једном седмично, кроз различите дискусије, успјела сам да побољшам своје презентацијске вјештине, и то на енглеском језику. Честа потрба за разумијевањем њемачког језика, јер сви документи су били на њему, чинила је да се трудим да усавршим и њемачки бар до нивоа да разумијем проблематику разговора. Нарвно, све ово не би било могуће без помоћи колега који су од самог почетка били врло приступачни и спремни да ми помогну. Укључујући ме у све фазе пројектовања, те повјеравајући ми задатке који су били од велике важности не само за сами развој пројекта, већ и за састанке са клијентима,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

чинили су да се осјећам као важан члан тима. Све ово ме је свакодневно подстицало да се трудим и постајем још боља, не само у ономе што радим, већ и у ономе што ме чини особом каква јесам. На крају се испоставило, да баш оно што су моје колеге највише примијетиле и цијениле у мом раду, јесте посвећеност, мотивисаност и спремност да са сваким задатком дам све од себе да га завршим што је боље могуће. А оно најважније што сам могла од њих да научим, јесте колико је важно да се у свакој ситуацији остане смирен и позитиван, и ако већ претходно постоји јасан план шта жели да се постигне, до тога ће и да се дође. На моје искуство у Швајцарској, нису имали утуцај само људи са којима сам радила, већ и студенти из дома у којем сам живјела годину дана, те посебно ИАЕСТЕ практиканти. Већину викенада и слободног времена, проводила сам са студентима који су као ја дошли у Швајцарску да раде своју стручну праксу. Оно што је било спрецифично што се тиче ИАЕСТЕ-а и догађаја које је организовао, јесте да сам се увијек осјећа-

ла као дио групе. Заједно са свим тим људима, имала сам могућност да посјетим више мјеста у Швајцаској, него што сам посјетила у својој држави. Захваљујући невјероватној инфраструктури и организованости, путовања су много приступачнија. Прва помисао на Швајцарску, јесу швајцарски возови са којима је много лако посјетити готово сваки дио ове мале, али невјероватне државе. Посјећујући фабрике сира, чоколаде и пива, имала сам прилику да истински окусим начин живота људи у овој држави, а понекад да својим рукама покушам да направим неки од ових производа који стварно јесу печат ове државе. Различити фестивали, од музичких, какав је „Street parade“, „Wine Trail“, па до „Fasnacht“ фестивала који се одржава у фебруару, те којим се, по вјеровањима, тјера зима, присуствовала сам преображају градова у атмосферу какава не може да се опише ријечима. Овакви догађаји су ми омогућили да се уз плес, пјесму и добро вино, понекад и три дана и ноћи, без престанка, препустим и доживим изванредну енергију коју становници

ових градова стварају. Сваки град у Швајцарској је посебан на свој начин. Иако градови нису много велики, број активности и садржаја које један швајцарски град може да пружи је незамислив. Тако на примјер, Женева, поред улица са прелијепом архитектуром, пружа могућност да се посјети ЦЕРН, највећи центар за истраживање у области науке, Црвени крст, Уједињене Нације, те музеј сатова „Patek Philippe“. Захваљујући ИАЕСТЕ ораганизацији, истраживање градова као што су Цирих и Берн, је било засновано на такмичењу у игрици која је захтјевала од практиканата да одређене ставри о граду сазнају кроз разговор са становницима. Ово је понекад захтјевало огроман труд да се нешто објасни на њемачком језику, али након што се то успије, осјећај је изванредан. Поред тога, овакви догађаји су учинили да

Година 7 — Број 9 — април, 2019

искусим и неке помало луде активности, које су ми прије биле назамисливе да могу да се десе. Несвакидашњи начин упознавања градова! Али сјајан осјећај! Поред градова који нуде толико тога, боравак и упознавање Швајцарске не може бити потпуно ако се бар једном не посјете природна богаства која ова држава садржи. Мени је пошло за руком да то искусим у готово свим годишњим добима. Путујући од једног града до другог, од Тхуна до Берна, пет сати у чамцу којим су управљали људи који су знали о веслању ништа више него ја, истински сам могла да осјетим хладну, прозирно плаву, кристално чисту ријеку, која нам је пружила авантуру какву до тад нисам искусила. Скијање и планинарење на падинама швајцарских Алпа, које су једне од главних швајцарских активности током викенда, учинили су да се заљубим у алпске снијежне врхове, бескрајна тиркизно плава језера и широке хоризонте, при чему некад нисам била сигурна гдје почиње небо, а завршава земља. ИАЕСТЕ искуство доноси много више од професионалног искуста - животно

Година 7 — Број 9 — април, 2019

искуство, авантуру, љубав и пријатељства широм свијета. Путовањима са људима који долази из свих дијелова свијета, нисам упознала само Швајцарску, већ сам имала могућност да сазнам много о земљама, културама и искуствима која су ови људи са собом носили. Различити људи са разлитим причама, бојом очију, језиком којим говоре, људи који се гласније смију и који у себи носе обичаје из мјеста широм свијета, постали су моји пријетаљи за цијели живот. Довољно говори то да сам већ имала прилику да неке од њих посјетим у њиховим земљама, те да већ постоје договори за нове сусрете ко зна гдје све у свијету. Истраживање свијета и ширење свијести о нашој околини, о свијету око нас и нашем мјесту у њему, утиче на наш начин размишљања и гледања на стварности, оно помјера границе у нашем схватању различитости. И након свих тих различитости, кроз интеракцију са људима различитих позадина, схватамо да добри људи постоје свуда и да се ипак најљепше и најважније ствари говоре на исти начин на свим језицима. Из дубине своје душе, као закључак мог искуства у Швајцарској, само могу да кажем: Шта год да радите, урадите то најбоље што умијете! И једног дана ћете одушевити сами себе. Не искључујте ни једну могућност! Никад не знате шта може да се деси док

не пробате. Сањајте немогуће, изађите из своје комфор зоне и учините да се то деси! Небојша Јеремић Пољска Одлука за одласком путем стручног усавршавања из области архитектуре, аплицирајући на ИАЕСТЕ програм за размјену студената била је једна од најбољих у мом животу. Могућност избора дестинације која ми је пружена након аплицирања представљала је велику дилему. Иако сам имао више опција, размишљао сам о томе да ли постоји погрешна. Од почетка, интересовања ми је привлачила Пољска, а испоставило се да је ово вјероватно била и најбоља опција за мене. Не сумњам и даље да би овакво искуство имало мању вриједност и у Мађарској, Турској, Тунису и другим земљама, али успомене и познанства која сам стекао у овој земљи памтићу веома дуго. Како је ово био први одлазак у Пољску, нисам могао ни да претпоставим шта ме очекује. Искрено, о

граду у којем сам боравио скоро два мјесеца, прије одласка, нисам знао много, осим из прича и сјајних утисака претходних практиканата. При самом доласку у невјероватни Łóдź (читај “Вуџ”) открио сам дубоку и турбулентну историју овог града али и цијеле државе, око чије територије су вијековима уназад вођене борбе, сад већ слободно могу да кажем, потпуно оправдано! Природна и културна богатства која крије унизијама и градовима, које

86 сам имао прилику да посјетим, никог не остављају равнодушним. Вроцлав, Краков, Варшава, Сопот, Гдањск, као и сам Łóдź, те многи други пишу властиту историју кроз слојеве друштвених односа, политичких и економских доктрина које се ишчитавају у култури, архитектури и начину живота. Гостопримство на радном мјесту било је за сваку похвалу. Свакодневне топле препоруке о атракцијама самог града, али и широм земље учиниле су да већ довољно интересантне радне обавезе прођу тако брзо, да путовања и дружења изгледају као да никад не престају. Саобраћајна повезаност и путна мобилност , као и приступачне цијене путних трошкова, посебно са аспекта студента, омогућавају обилазак многих дестинација широм Пољске, као и ван ње. Имао сам, тако, прилику да посјетим и једну удаљенију, туристички атрактивну дестинацију, главни град Летоније – Ригу, коју бих топло препоручио свима. Од свега што овакве праксе могу да понуде оно што засигурно остаје као најљепша успомена су свакодневна дружења са људима из цијелог свијета. Сви су они, баш као и ја, дошли са истим циљем у ову земљу, а то је да се проведу, путују, и науче нешто ново, не само о властитој струци, него и култури, народу, језику и друго.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Упознавање са културама са скоро свих дијелова планете најбоље се врши кроз дружења и разговоре са људима који их представљају. Животне и радне навике, укусни и разноврсни национални специјалитети, али и погледи на живот и како уживати у истом из њихове перспективе отварају погледе на свијет какве ни једна књига, ТВ емисија или интернет страница не може. Звучи невјероватно, али под истим кровом и на заједничким авантурама, за тако кратак временски период, људи могу да се зближе и да остану пријатељи до краја живота. Довољно говори и то да сам већ имао прилику да угостим неке од њих у свом дому, те да им покажем дјелић културе и специфичности ове средине. Зато бих свима, који су у дилеми да ли да аплицирају и да отпутују на праксу, а који су у могућности да то учине, топло савјетовао да не оклијевају ни тренутка. Оваква искуства памте се вјечно!

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Дани архитектуре 2018

HERIT.CITY. Град и наслијеђе

Пише: Дарја Премасунац

а ли постоји један вјечан свједок времена? Људи, записане приче, филмови? Можда је он мало конкретнији, читкији, тактилнији. Да ли ту улогу преузима архитектура, да ли је она добар свједок ако се мијења, прилагођава или задржава рухо? Не постоји период ни трачак у времену када се није трагало и инсистирало на задржавању идентитета,

на формирању истог. Он се кретао кроз вербалну традицију, која је сама по себи непоуздани мјехур, лако манипулисан и блијед. Људски интелект тражио је тактилно, поуздано, визуелно, те ту улогу и преузима грађено. Грађено, као визуелна интерпретација вербалног, идејног, мисаоног, као архитектура. Она постаје артефакт, средство којим се интерпретира заједничка трансформација једног колектива, интелектуална и физичка. Архитектура никад није једнослојна, као ни друштво, те су односи између тих слојева у корелацији са динамиком друштвеног развоја. Јер тим, она постаје визуелна временска линија развоја једне

заједнице, једне територије. Тврдећи наведено схвата се да не носе сва архитектонска дјела улогу главног носиоца, артефакта, приповједника. Ту улогу преузимају одређени архитектонски свједоци, који имају могућност да уз себе вежу причу прошлости, те постану појмовни репери за забиљежавање одређеног момента у историји архитектуре. Они овим квалитетом привлаче пажњу све већег активизма у пољу архитектуре - заштити градитељског насљеђа. Свијест о очувању визуелних проповједника прошлости расте са модернизацијом времена, која се јавља усљед хиперурбанизације. Свјесни вриједности

88 очувања наслијеђа као процеса очувања и властитог идентитета, архитекти се све више залажу на пољу заштите. Како живимо у времену велике културне слободе, губитка некадашњих граница између градова и држава, долази до нагле синтезе култура, те тако и синтезе идентитета. Идентитет једног мјеста постаје вишеслојно средиште кулминације етичности. Градови нису више свједоци једне историје, него мјесто без граница и простор сусретања, који говори о реалности која се огледа у мијешању идентитета. Испреплитањем култура јача и жеља за заштитом насљеђа, како се историја не би изгубила у налету губитка граница и слободе изражавања. Долази до жигосања територије, у виду заштићеног (објекта или насеља). Међутим, усљед поменуте хиперурбанизације губи се слободна територија за градњу. Јавља се притисак очувања градитељског наслијеђа, као јасни свједок богатог идентитета једног мјеста, те такође и потреба градње нових урбаних слојева, који ће свједочити предстојећем времену. Усљед недостатка одговарајуће територије, јавља се вишеслојни проблем у урбанизму и архитектури - Како створити нове урбане слојеве, квалитетно уткане у старе, са смисленим и значенским везама? Како подстицати континуалну трансформацију града, ако њену теритироју заузимају историјски слојеви? Коме наклоност нагиње, уколико је потребно бирати између старог и новог? Уколико је потребно брисање и ослобађање одређеног грађеног сегмента, који објекти немају довољно квалитета да носе улогу насљеђа, те који су критеријуми за одабир и валоризовање?

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Пред овим задатком налазе се архитекти, урбанисти и дизајнери данас. Пред њима је задатак да дају одговоре на ова питања, нудећи одговор да ли живимо у духу прошлости или се суочавамо са изазовима формирања нове слике и науке градње у данашњим градовима, те која ће бити слика нашег (садашњег) града. Зато се овакве теме начињу, разлажу и дискутују прикладно

Година 7 — Број 9 — април, 2019

у Европској години културног насљеђа 2018. године, чију тему су и изнијели Дани архитектуре у Бањој Луци исте године. Као културна раскрсница чији се истоимени епитет чита из њених контраснтих слојева, Бања Лука је прикладно преузела улогу града домаћина, те и сама постала предмет дискусије, као јасан појам нелагодног супростављања новог и старог. Како би се овај проблем одговарајуће схватио, овај задатак предан је врхунским архитектима на пољу заштите који су, кроз своје интервенције и истраживања, давали сугестије и одговоре на актуелне теме. Одговори су били многобројни, различити, контрастни и смјели. Укључивањем различитих корисника у саму реализацију добијала се визија како наш прошли и садашњи град виде и сви слојеви друштва. Како га они доживљавају и користе, јер су ипак они носиоци и ствараоци слике наше будућности. Једну такву смјелост показали су архитекти Michal Burak и Matúš Gomolčák, из студија АТРИУМ у Словачкој, који су једноставном интерактивном структуром активирали простор испод виадукта, који је у градовима

слијепа и занемарена тачка, богата потенцијалом, управо ријетко кориштена. Примјери су се кретали од активирања старих социјалистичких зона, које су због промјене архитектонског изражаја губили вриједност међу новом публиком, чији је сјај покушавала вратити протагонисткиња заштите у Црној Гори, Дијана Вујичић. Њено схватање проблема велике заступљености “застарјелог” стила претворило је сами недостатак постојања ове градње у први потенцијал града - сиви бетон као бескрајно платно за нове интервенције, чије је обликовање дала управо најамбициознијим умовима данашњице, студентима, који су кроз интернационалну радионицу Котор АППС активирали најзенамареније потенцијале - напуштене затворе. Своју идеју преобликовања постојећег, а и симбиозно ткање у тренутно понудили су велики умови ревитализације као што су Philip Weber из Аустрије, Sonia Cohen из Данске и Gonzalo Alonso Núňez из Шпаније, који кроз вишегодишње грађење не подражавају квалитет грађених свједока само ницањем уз њих, него и у њима самима, јачајући тако контраст и временску линију

архитектонске промјене у једном мјесту. О самом начину савладавања и акцентовања диверзитета у Бањој Луци говорио је архитекта са домаћих простора, Милан Алексић из студија А+Б, који је препреку претварао у подстицај архитектуре Балкана, умрежавајући старе и нове утицаје, под чијим вјетровима се сам град савијао. Међутим, у самој фузији идеја новитета нашао се млади аутор Крешимир Дамјановић који је архитектонско дјеловање враћао на основне и универзалне елементе градње - стуб, зид, врата, прозор, путања - који су једноставним принципима скалирања добијали вишефункционалну улогу у простору саме куће - артефакта градње. Овим системом кориштења интернационално познатих и примјењивих елемената подстицао је промјену

тренутних друштвених и културних околности, тиме давајући печат наслијеђених елемената у новом облику и са новим контекстом схватања. Овај принцип показао се успјешним, омогућавајући му награду за прво мјесто на међународном конкурсу Schinkenchiku Design Competition у 2017. години. Како је претходно наведено, сама идеја укључивала је све слојеве корисника, стога су свој допринос о развоју свијести наслијеђа дали и студенти Архитектонско-геодетско-грађевинског факултета у Бањој Луци, са приједлозима имплементирања нових суптилних структура у неиско-

Година 7 — Број 9 — април, 2019

риштене дијелове града, кроз радионицу Small Scale, као и резултата АСК радионице, чији су домаћини били студенти са одсјека Архитектуре у Бањој Луци. Такође, прилику су имали корисници заинтересовани да подијеле своју визију кроз конкурс HERIT.CITY који је обрађивао нужну тему односа према наслијеђеном, кроз очи посматрача, чији су резултати изложени за вријеме Дана архитектуре. Не смијемо заборавити и јаку увертиру; Сунчана страна модернизма, туристичка архитектура Бориса Магаша, Анте Рожића и Бранка Жнидареца; Архитектонично, аутора Ивана Антића и изложба Europa Nostra: Sharing heritage sharing values, које су упечатљивим презентовањем указале на значај и квалитет историјских свједока који представљају интелектуалну подлогу за развој архитектуре коју познајемо данас, као и на важност њиховог очувања и одржавања у улози споменика архитектонског врхунца наших учитеља. Иако је веома битно континуално учење из примјера наших сарадника који презентују суочавање са проблемом на њиховој територији, оно шта не смијемо запоставити је сам контекст нашег остварења у пољу грађења. Како би се овај став јасно подразио, било је неминовно подучити нас и

остале о оставштини и остварењима који чине архиктеонски домет у нашој историји и начин на који га ми његујемо. Тим поводом организован је обилазак споменика социјалистичке Југославије на територији Јасеновца, Градине и Козаре, као финале пројекта Дани архитектуре у Бањој Луци, који свједоче о свијести очувања оствареној на територији Босне и Херцеговине, почесто веома занемарене и несхваћене. Овим путем, овим симпозијумом и дјелом, угледа се на примјере тока борбе у другим земљама. Којим се методама, критеријумима и смјерницама користе. Ко је приоритет и ко преузима улогу свједока. Ови Дани служили су, не само да би едуковали о могућностима умрежавања постојећег и планираног, него да би се пробудила свијест истог и интензивнијег проблема у земљи чије постојање је обиљежено слојевитим слагањем култура, те константим брисањем једног свједока и утискивањем новог. Да ли су одговори примјењиви, показаће вријеме, али је јасно да се кроз интерактивно реализовање овог догађаја, дошло до одређених спознаја, које ће, надајмо се, формирати квалитетне методе градње и умрежавања са наслијеђеним, у будућим генерацијама, како архитеката, тако и корисника.

Представљамо 92 95

Дајана Папаз

Никола Кнежевић

Дајана Папаз

Студент генерације

Припремио: Зоран Уљаревић

бавили смо интервју са Дајаном Папаз, сада већ дипломираним инжињером архитектуре, студентом другог циклуса студија Архитектуре и Урбанизма на Архитектонско-грађевинскогеодетском факултету. Повод нашег разговора били су запажени резултати и признања које постиже у посљедњих пар година, а неки од њих су:

Новембар 2018 Добитник златне значке као студент генерације 2017/18. године Новембар 2018 Прва награда освојена на интерном студентском конкурсу за израду студије просторних потенцијала Општине Језеро Новембар 2018 Прва награда освојена на 27. међународном салону урбанизма у категорији студентских радова за рад „Нови

Година 7 — Број 9 — април, 2019

стари дух Херцеговачког села“, идејно урбанистичко-архитектонско рјешење за уређење Увјећа, Херцеговачког села Јули 2018 Друга награда освојена на интерном студентском конкурсу за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење Винарије у Барловцима, Бања Лука Фебруар 2018 Прва награда освојена на интерном студетском конкурсу „Галерија на отвореном“ за израду идејног и извођачког пројекта, уређења изложбеног простора фабрике Бепро, Лакташи Фебруар 2017 Прва награда освојена на интерном студетском конкурсу за уређење баште „Smart office”, израда идејног рјешења и реализација Новембар 2016 Награда на 25. међународном салону урбанизма у категорији студентских радова за рад „Пејзаж спонтаности“ идејни урбанистички и архитектонски пројекат вртића у Бањалуци

Када се јавила прва жеља за архитектуром и који је био пресудни моменат одлуке? Тешко је о томе говорити као о неком тренутку када се појавила жеља, поготово јер сам ја и током основне и средње школе разматрала много различитих потенцијалних занимања, а архитектура је дошла као производ неке свестраности. Заправо, могло би се рећи да сам тежила некој струци која ће ми омогућити да обухватим све оно што ме занима и што волим да радим, а да не буде “преодређено”. Тако је природно дошла и архитектура – спој умјетности, математике/геометрије, креативности, а истовремено и употребе логике, повезивање више ствари у једно, враћање на почетак, спој визије и реланости…Размишљала сам и о графичком дизајну, те академији умјетности, али архитектура је дефитнивно имала предност због своје свеобухватности, те је тако одлука и дошла. Завршити факултет у року, први и са најбољим просјеком није лак подухват. Шта је све било потребно да би се то постигло? Није ми план ни био да тако брзо завршим, али ето, тако се поставило, сад када гледам на све то не чини се тако

Година 7 — Број 9 — април, 2019

тешко, али истина да је било много одрицања на цијелом том путу. Свакако да сам наилазила на искушења, али некако сам увијек знала да ће све то донијети нешто добро. Није лако, нарочито кад сте на почетку, али лакше је ићи ка нечему одређеном него стрљати па како буде и сигурно бих издвојила мотивацију као главну водиљу као свему постигнутом. Најтеже ми је било запостављање спорта који је до тада био саставни дио мог живота, сада знам да то није морало тако, добра организација сигурно доноси времена за све, али тада се то чинило најисправније. Током студија сигурно је било и тешких момената. Да ли постоје неки исправан пут да се превазиђу? Шта вам је давало снагу? Мотивацију за учењем свакако ми је дала одвојеност од куће и породице, то носи своју одговорност и вољу за радом. Такође, живот у студентском дому негдје одреди припадност страни која је ту да се забавља или страни која је ту да учи. Вјерујем да много значи и окружење, а имала сам среће да будем окружена људима који су ту дошли са истим тенденцијама, те сам имала јаку емоционалну подршку која ме је углавном довела овдје гдје сам сада. Неоспориво

је важно да је неко ту уз вас, да пролази оне најтеже фазе, када ни сами нисте сигурни да ли да одустанете или да наставите даље. Сада сте уписали мастер студије. Колика је разлика у односу на основне студије? Да ли су ваша очекивања испуњена? Разлика у самом начину извођења наставе није толико драстична, највећа новина јесте фокус који није више на алатима него на истраживањима, на неком новом слоју који је потребан да се надогради све то што се претходно усвојило. Мислим да је та још једна година или двије итекако потребна сваком архитекти да добије “пуноћу” израза, да разликује битно од небитног и да може јасно размишљати и стварати у односу на реално стање ствари. Очекивања нисам ни имала, знала сам да је то још један дио пута, па сам само ушла с надом да ће ми донијети баш тај слој који ми је недостајао. Могу рећи да сам прилично задовољна оним што сам до сада прошла

и да ће ми значити много све што научим и чиме надоградим своје досадашње знање. У задњих пар година учествовали сте у неколико конкурса и остварили одличне резултате. Који од тих пројеката можете издвојити као највећи изазов? Који је оставио највећи утисак на вас? Сваки пројекат носи неки свој печат и тешко да се може наћи критеријум по коме би се поредили, нарочито када су конкурси у питању, са различитом тематиком, фокусом, а на крају и материјалом који се прилаже. Генерално, кроз студије, највише су ми се доимали пројекти који су захтјевали и онај невидљиви слој, неки дух, уношење себе у то што ће потенцијално бити. Наравно, свака награда на конкурсу ми је значила и на неки начин давала мотив да наставим даље, још боље и квалитетније, а надам се да ће бити још много конкурса у будућности, јер то сматрам као једним од најбољих начина напретка мене као архитекте.

94 Највећи изазов је био конкурс за израду студије просторних потенцијала Општине Језеро, али уједно и један од најдражих. Изазов баш због оног невидљивог слоја, духа мјеста којим Језеро одише, то је самим тим захтјевало да се додатно унесем и још пажљивије приступим креацији и ономе што том простору заиста треба. За највећи утисак бих издвојила пројекат који није био дио конкурса, а то је пројекат болнице и спортске сале у оквиру архитектонског пројектовања, то је дефинитивно нешто што ми је толико остало у лијепом памћењу, да ће ми можда увијек бити нека реперна тачка, као нешто чему ћу се увијек враћати код сваке нове креације. Освојили сте прву награду на Салону Урбанизма у Србији у категорији студентских радова. Да ли сте нешто тако могли очеквати? Испричајте нам ваше искуство. На салону урбанизма сам први пут учествовала на другој години када са добила награду за идејни урбанистички и архитектонски пројекат вртића у Бањалуци: “Пејзаж спонтаности” и то ми је било апсолутно неочекивано, а истовремено јако лијепо искуство. Такве награде донесу нам потврду да се труд и залагање стварно исплати и да, ма колико нам се чинило нестварно, заиста радимо нешто добро. Прошлогодишња награда на салону урбанизма за “Нови стари дух Херцеговачког села” била је такође једно неочекивано признање које дијелим са колегиницом Милицом Борић,

Година 7 — Број 9 — април, 2019

а поред тога био је изложен и рад “Симулација идеје” која је обухватала дио материјала са конкурса за Опшину Језеро, а дио се односио на мој дипломски рад. Све то ми је донијело нови полет и ентузијазам да наставим тако и да ми сваки постигнути резултат буде само подстрек да будем још боља.

важно бити свјестан шта желиш и онда то само искористити у смјеру напретка. Све остало се може научити, а љубав је заиста најпотребнија.

Били сте и стипендиста фонда др Милан Јелић. Какво је ваше искуство и препоруке? Да ли то доноси и неке друге бенефиције осим финансијске?

Немам неке дефинисане планове, да тачно знам шта ће и како бити, али јасно ми је да ме дефинитивно привлачи посао асистента, а потом и професора на факултету, чему се најискреније надам да ће се и остварити. Тај начин комуникације је толико инспиритиван и мислим да у интеракцији између студената и професора долази до рађања тако добрих идеја и мисли, да стварно желим бити и на тој другој страни. На тај начин мислим да бимој пут ишао оним током који ми се доима, да се бавим и теоријом архитектуре и истраживачким радом који би у многоме допринио како мом расту тако и расту људи који би заједно са мном радили на томе.

Свакако да је, поред финансијске подршке, изузетна част бити стипендиста фонда јер то је резервисано само за студенте који се заиста труде и улажу себе и своју будућност. То све носи и једну одговорност, како према фонду, тако и према држави, али уколико то схватимо као подршку као што јесте, а не као притисак, онда се све то лако подноси. Препорука би се односила само на то да бих сваком студенту, нарочито онима који су далеко од куће и који сами себе финансирају, да искористе учење у ту сврху, јер је лакше него радити неки посао поред већ једне важне обавезе. Када се постави питање шта је потребно да се студира односно бави архитектуром (осим љубави) штва ви одговарате? Воља, труд и истрајност. Наравно да би се могло још штошта набројати, али отприлике мислим да свако себи крчи пут и да свако може постићи баш оно што жели, без неких посебних предиспозиција. Јако је

Ускоро ћете завршити и мастер студије, какви су ваши планови за будућност?

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Никола Кнежевић

Никола - стрип цртач

Пише: Нада Даниловић

икола Кнежевић је студент четврте године одсјека Грађевинарство на Архитектонско-грађевинскогеодетском факултету универзитета у Бањој Луци. Завршио је средњу грађевинску школу, али његова креативност је привржена једној посве другачијој дисциплини. „Од малих ногу волим цртати и током основне школе сам нацртао пар табли

стрипа које су учествовале на конкурсима у држави и региону. Велики сам љубитељ девете умјетности и редовно читам и скупљам стрипове.“ Никола је љубитељ стрипа и аматерски стрип-цртач. У разговору с њим откривамо јако пуно инспирацијама које налази у свакодневном читању стрипова. Белгијска, италијанска, све до америчке школе стрипа; Никола као да зна све о томе.. Ипак омиљени жанр стрипа, говори да му је стрип са суперхеројима. „Само акција.“ Стрип је у нашим крајевима био популаран у шездесетим и седамдесетим годинама двадесетог вијека. Мјесечно се продавало до 100 000 примјерака различитих стрипова, што би данас укупно могло да се сведе на 10 000 примјерака. Данас је популаран као умјетност и разонода, па чак и као сакупљачки предмет у развијеним земљама широм Европе, које у менталитету имају изражену склоност ка стрипу. Никола нам открива да на простору БиХ тренутно

постоји само један професионални стрип-цртач, али такође и много скривених ентузијаста ове умјетности међу којима је и он. На питање о томе како је уопште почела његова љубав према стрипу, одговара да је његов отац имао великог удјела у изграђивању његове културе сакупљања, цртања и истраживања ове умјетности. „Тата је крив..“ заједно са својим оцем данас посједује колекцију од око 50 000 стрипова, а најчешће купује оне које редовно чита. Улаже такође и у колекције стрипова, посебна издања, и луксузнија издања од око 200-300 страница.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

„Два ванземаљца у свемирском броду јуре васионом у потрази за новим извором хране јер је на њиховој планети завладала глад. Тако стижу до галаксије млијечни пут и планете Земље. Спуштају се на Земљу и отимају једног чичицу који је мирно спавао испред своје куће и односе га у свој брод. Након што се ђед пробудио ванземаљци му путем мисли објашњавају шта траже и питају га да ли на земљи постоје створења која су добра за јело али да нису интелигентна јер се то коси са њиховом етиком. Ђед им говори за краве и како се једна његова крава вратила сама кући кад се он напио у кафани, па су ванземаљци закључили да им не одговара ако је већ паметна толико а и малене су. Онда им ђед исприча легенду о аждајама које су прије некад живјеле али су их потаманили Баш Челик, Марко Краљевић и Муса Кесеџија. Ванземаљци се примају на то и враћају се у прошлост помоћу времеплова. Ту налазе, наравно, диносаурусе, огромне глупе животиње. И добрих 50 година су односили диносаурусе на своју планету. Временом су усавршили своје бродове па су само скидали месо са диносауруса а кости остављали да леже по Земљи. Ђеду су испрали мозак и вратили га да спава на мјесто одакле су га и отели. Научници и дан данас ломе копља око тога како су заправо изумрли диносауруси. Праву истину није знао ни ђед иако је био судионик тог догађаја. „ -МЕСО сажетак

„Заједно са Здравком Кнежевићем помажем на одржавању стрип школица у Прњавору 2016, 2017, и 2018, те Дервенти и Српцу 2018. године.“ Удржење стрип цртача и љубитеља стрипа је 2016. године објавило Николин први стип „Месо“ у седмом броју магазина „Parabellum“, који је нацртао на сценарио свог оца Здравка Кнежевића, а за часопис Мост је нацртао и скеч ГРАЂЕВИНКО који је објављен у истом магазину 2018. године.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Никола наглашава да је и даље девета умјетност само хоби, а грађевинарство његов први избор животне професије. Никола је у међувремену завршио и свој други стип „Курвин син“ који излази у овом магазину на прољеће. „Овај стрип је црна комедија од 6 табли, о бескућнику који ради у гробљанској мртвачници и кога сви на улицама називају курвин син. Једног дана млада удовица довезе свог мужа који је преминуо. Главни лик му украде телефон из џепа. Након краћег времена угледа ту исту удовицу како је већ нашла другог мушкарца и нешто у њему пукне јер су га сви звали курвин син и мрзио је курве. Одлучи се осветити удовици тако што ће јој послати СМС поруку са мужевог телефона, она добија поруку и доживљава срчани удар. Стрип почиње са бескућником у затвору док чека погубљење због небројених убистава и он нама читаоцима прича причу како је почео убијати.“ Никола о стрипу КУРВИН СИН План му је да идуће што нацрта буде његов први дужи стрип од преко 30-40 табли.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Знање плус 100 102 104 106

Технички рјечник

Примјена програмирања у геодезији МХ3D Mост

Занимљивости

100

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији

Припремиo: Момир Станковић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Џепни пенетрометар представља уређај помоћу којег испитујемо прелиминарну чврстоћу бетона, тла, стијене или било ког материјала по потреби. Ради лакшег коришћења данас су често у употреби џепни пенетрометри који инжињер може да понесе са собом на терен без већих потешкоћа Џамија - исламска богомоља, мјесто клањања и заједничке молитве муслимана. Уз џамију се често налази и медреса, што је арапска ријеч за школу, која је прије свега исламска, религиозно обиљежена образовна установа и обично чини с џамијом јединствени грађевински комплекс. Ш

Шиндра - кровни покривач од цијепане јелове или храстове даске којима се покривају куће, или бочне стране куће с једне стране по дужини ижлијебљене, с друге истањене. Постављају се једна преко друге са преклопом. За шиндру се најчешће користи само дио стабла од коријена до један метар увис. Шперплоча - јесте пресовано дрво. Kористи се за изолацију и техничку културу. Шперплоча се добија унакрсним лепљењем непарног броја слојева фурнира. Шипови - врста темеља која оптерећење од објекта преносе кроз површинске слојеве тла слабе носивости до дубљих слојева тла добре носивости. Тиме се отклања

могућност већег слегања објекта што доприноси његовој статичкој сигурности. Шамотна опека - квалитетан високоотпорни материјал. Издржава температуре и до 1200 ºC. Служи за облагање простора изложених високим температурама. Веома је заступљен и у изградњи камина, пећи, а може се користити и у декоративне сврхе Шараф - жаргонски назив за вијак или завртањ, је машински елемент које има цилиндрично тијело са навојем и у већини случајева има главу која служи да се помоћу одговарајућег алата шараф притегне или попусти. Почетком 15. вијека произведени су први вијци у Европи, али због високо цијене су брзо отишли у заборав. Почетком 18. вијека употреба вијака се враћа и до данас је јако распрострањена Шестар - то је помоћна алатка за конструктивно цртање кружнице задатог полупречника око дате тачке или дијела кружног лука. Може се такође користити и као алатка у навигацији за преношење растојања на мапи. Шестар се састоји од два крака од којих се један завршава иглом, а други писаљком Штуко - назив за смјесу гипса или мраморне прашине, вапна, земље, од које се од времена класичне антике правила подлога за зидне слике, или се употребљавала за израду рељефних украса архитектуре. Шљака - добива се при производњи жељеза у високим пећима као остатак. Наглим хлађењем текуће згуре која плива на растаље-

101 ном жељезу она се гранулира у зрна клинкерског облика. Постоје два облика згуре базична и кисела. Шематски (схематски) дијаграм - су представљени елементи система користећи апстрактне, графичке симболе умјесто реалистичних слика. Шематски елементи обично изостављају све детаље који нису важни за кључне информације,а које су сврха шеме. Могу укључивати и препоједностављене елементе како би ова суштинска значења била лакша за разумевање. Шаторски кров – је врста полигоналног крова са стрмо нагнутим кровним равнима које се спајају на врху у једној тачки. Шаторски кровови као заштитни знак средњовјековне сакралне архитектуре, често су кориштени за покривање цркава са стрмим, конусним кровним равнима. Шаблон (за цртање) – пластични или дрвени елемент који на себи садржи отворе или уторе који помажу при цртању типских елемената, најчешће намјештаја, саитарних елемената, техничких слова и симбола. У компјутерском цртању, шаблонски фајл (template) јесте документ са претходно припремљеним параметрима за цртање који су универзални за сваки технички цртеж. Шупљи блок – најчешће кориштен елемент за зидање носивих и преградних зидова. Може бити од бетона и опеке. Ваздух који се налази у ћелијастим шупљинама омогућава му да има јако добре термоизолационе карактеристике.

102

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Примјена програмирања у геодезији

Геодетска конверзија у Пајтону

Пише: Дајана Тодоровић

шароликом свијету Геодезије јавила се љубав према Геоинформатици, најмлађој области Геодезије, која се бави програмирањем база и софтвера за потребе геодетског изравнања и података. Иако веома млада, Геоинформатика ми је брзо заголицала машту те сам се упустила у свијет аматерског програмирања. Готово је немогуће замислити свијет без Геодезије. У својој опширности и љепоти Геодезија пружа много информација, али највриједнија информација је координата. У Геодезији се подаци прикупљају на основу метода рада, које се кроз призму модификације технологија (геодетских инструмената и опреме) мијењају. Сходно томе прикупљени подаци нису еквивалентни за један координатни систем већ у зависности од методе рада,

времена и пројекције у којој је извршено геодетско снимање они се налазе у различитим координатним системима. Сваких 10-15 година предвиђа се нови геодетски премјер ради промјена које настају на непокретностима, односно, на самој површини Земље. Годинама су се мијењале пројекције и координатни системи, али и данас се користе подаци (координате) старог премјера. Из тога произилази потреба за рачунањем параметара на основу којих ће се координате из једног координатног система превести у други. Параметри и изрази који се користе при трансформацији су много опширни и тешки тако да је ручно рачунање трансформације веома тежак и напоран посао. До сада нико није направио програм за трансформацију координата. Инспирисана љубављу према Геодезији, написала сам алгоритам за програм који трансформише координате једног координатног система у други на основу параметара трансформације и елемената елипсоида (велике и мале полуосе, спљоштености, првог и другог нумеричког ексцентрицитета). За програмски језик одабрала сам Пајтон. Зашто баш Пајтон? Успјех и предност Пајтона се ослања на неколико предности које

Година 7 — Број 9 — април, 2019

пружа како почетницима тако и стручњацима: Пајтон се лако учи, број функција у самом језику је скроман па захтјева веома мало уложеног времена или напора да се направе први програми. Његова синкакса је дизајнирана да буде читљива и једноставна те омогућава писање веома прегледних програма. Ова једноставност чини Пајтон идеалним наставним језиком и омогућава почетницима да брзо напредују. Програмери проводе више времена размишљајући о проблему који покушавају да ријеше, а мање времена размишљају о комплексности језика или дефинишући код који су писали други. Програм сам назвала ГЕОДЕТСКА КОНВЕРЗИЈА. ГЕОДЕТСКА КОНВЕРЗИЈA је програм намијењен геодетама и геометрима за трансформацију координата. Интерфејс самог програма чине двије структуре. Прва структура се односи на систем трансформације координата из картезијског (геоцентричног) система у геодетски те из геодетског у државни координатни систем. Друга структура се односи на систем трансформације координата из геодетског у државни координатни систем. Одлука за двије структуре је донесена из

103 практичних разлога. Сам програмски код се такође састоји од ових структура. У програмском коду интегрисани су изрази и параметри за трансформацију, док су у интерфесју доступни само улазни и излазни подаци. Подаци обраде улазних података (коодината) и трансформације се не приказују у интерфејсу, они су садржани у тијелу програма. Програм има 266 кодних линија. Осим константи и израза за трансформацију у програмском коду је садржана и валидација те константе које су фундаменталне за изразе трансформације. Програм је направљен као показни примјер практичног дијела за семинарски рад из предмета ,,Информатика за геодете 2“, уз помоћ и сугестије проф. др Љубише Прерадовића и вишег асистента Дејана Васића, дипл. инж. геод. Комбинујући менторство и радозналост може се направити много корисних ствари, па чак и нешто као што је овај програм, који ће бити од велике користи геометрима и геодетама, али и другим стручњацима који користе координате.

104

MX3D Мост

3Д штампање отишло корак даље

Пишу: Стефан Нарић и Владимир Дујаковић

Година 7 — Број 9 — април, 2019

ајвећи свјетски пјешачки мост 3Д штампан у бетону завршен је у индустријском и креативном центру шангајског округа Баошан. Пројекат је осмислио и израдио тим под вођством професора Xu Weiguo (Ку Веигуо)из школе архитектуре Универзитета Tsinghua (Тсингхуа), JCDA, заједно са Шангајском компанијом за управљање инвестицијама. 3Д штампани мост се простире на 26,3 метара са ширином од 3,6 метара. У развоју структуре, дизајнерски тим је искористио већ постојећи дизајн древног Аnji bridge (Ањи моста) - најстаријег каменог моста - у Zhaoxian (Зхаокиан), Кина. Прије него што је JCDA на Универзитету Tsinghua (Тсингхуа) прошао штампање моста у пуном обиму, направљен је физички модел размјере 1: 4 да би се извршило испитивање отказа конструкције. То је послужило као доказ да констуркција моста задовољава гранична стања носивости и употребљивости.

Година 7 — Број 9 — април, 2019

Израда моста састоји се од 3Д система штампања бетона који је независно развио тим професора Xu weiguo (Ку Веигуо). Систем интегрише технологије као што су дигитално архитектонско пројектовање, генерисање путање штампања, систем контроле рада и најсавременији алати за штампање. Са двије роботске руке на свакој обали симетрично било је потребно 450 сати непрекидног рада. Постоје неколико иновативних система које заузимају водећу позицију у пољу архитектуре и грађевинарства на међународном нивоу. Један од тих је алат за штампање помоћу роботске руке, који избјегава зачепљење у процесу екструзије и грешке током слагања слојева материјала. За стварање путање, процес интегрише дизајн облика, пумпање материјала, покретање роботске руке заједно са другим системима који раде истовремено. Мост је уграђен у систем за надзор у реалном времену, укључујући сензоре напона вибрирајуће жице и високопрецизан систем праћења деформације, који може прикупити податке о сили и деформацији моста у реалном времену. Оваквом врстом грађења постиже се висок квали-

105

тет израде са минималним одступањима,могућност непрестаног рада, свођење радне снаге на минимум, као и материјала. Циљ оваквих пројеката је унапређење технологије грађења у будућности као и тежња ка преласку са традиционалног начина градње на аутоматизовани.

106

Занимљивости

Да ли сте знали Припремио: Славен Цвијановић

1. Архитектура је некада била олимпијски спорт. Барон Пјер де Кубертен, који је оживио савремене игре и основао Међународни олимпијски комитет, сматрао је уметност битним дијелом такмичења. Напомена је била да пројекат мора бити везан за спорт. 2. Историја изградње кинеског зида траје дуже од Хришћанства. Преко 20 000 километара зида грађено је у временском периоду од око 2600 година

3. Енглески назив за грађевинску струку (civil engineering) је скован у 18. вијеку. Назив “civil” је дат из тог разлога што се тад по први пут у историји

Година 7 — Број 9 — април, 2019

инжењерство користило за градњу која није служила за војне сврхе. 4. Површина базе Велике пирамиде у Гизи једнака је површини 10 фудбалских терена. Према Херодоту, градило ју је преко 400 000 радника у периоду од 20 година.

5. Хувер брана у САД, једна од највећих брана на свијету, висока је 220 м, а њена ширина на дну је 200 м. Пројектована је на период од 2000 година, а потребно вријеме да бетон од ког је саграђена достигне своју пројектовану чврстоћу је 500 година.

6. Око Београда, због његове битне стратешке позиције, се водило преко 115 ратова, а град је био рушен чак 44 пута. 7. Ако би се читава количина од 10 000 тона жељеза из Ајфеловог торња истопила, напунила би базу торња за висину од само 6.5 цм.

8. Емпајер стејт билдинг остварује више прихода од своје опсервационе платформе него од својих 85 спратова пословног простора. лчности.

9. Изумитељ модерног лифта је био Отис Елиша Грејвс, а унаприједио га је системом који спречава пад лифта у случају пуцања каблова за подизање, што је јавно демонстрирао на Свјетској изложби у Њујорку 1853, и одушевио публику када је наредио да се пресјече уже које је држало платформу на којој је стајао. 10. На обали Јадранског мора у Задру постоји необично архитектонско остварење архитекте Николе Башића, које спаја архитектуру са музиком. „Морске оргуље“ стварају музику помоћу морских таласа и пластичних туба скривених испод мерних степеница.

АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ