МОСТ број 6 // MOST broj 6 by Часопис МОСТ

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 4 - БРОЈ 6

Бања Лука, фебруар, 2016. године

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Садржај 5

Инфо

Грађевинарство у свијету

Међународна сарадњa

Знање плус

Интервју

Тема броја

Теорија и пракса

Година

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Марија Лукач

Уредник:

Технички уредник:

Николина Говедарица

Никола Матић

Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Сања Туцикешић, Драгана Тепић, Маја Илић, Гордана Броћета, Срђан Гверо, Ана Ковић, Јовица Калајџић, Боривој Обрадовић, Давид Латиновић, Милана Недимовић, Слободан Пеулић, Нада Даниловић, Маја Радмановић, Данијела Павичић, Ена Хаџић, Дејан Блашковић, Лука Бероња, Дејан Рончевић, Наташа Родић, Аљоша Пилиповић, Драгана Љубоја, Биљана Чолић, Ђорђе Бјелајац, Љиљана Дувњак, Срђан Павловић, Синиша Копуз, Саша Татар, Кристина Дујаковић, Јелена Ђакић, Весна Нишић, Бојана Крупљанин, Драган Субић, Милкица Драгић, Никола Савановић, Живко Васиљевић, Наташа Глигорић

Дизајн корица:

Дејан Блашковић ауторска фотографија

Штампа: City Print, Бања Лука Тираж: 200

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/367 - 612; web: aggfbl.org/most/ e-mail: casopismost.aggf@gmail.com

4 — Број 6 —фебруар, 2016

Ријеч уредника Поштовани читаоци, Част ми је и неизмјерно задовољство обратити вам се у улози главног и одговорног уредника још једног издања часописа „МОСТ“. Пред вама је шести број часописа Архитектонско-грађевинског-геодетског факултета, а пред нама већ четврта година постојања. У жељи да наш часопис дође у руке већег броја читаоца, двоструко смо повећали тираж захваљујући економичнијим и еколошки прихватљивијим начином штампе. Прегледност садржаја кроз рубрике остала је најбитнија одредница идентитета дизајна и концепције часописа. Нашу вољу, жељу и ентузијазам желимо да пренесемо на све наше читаоце, сваком пажљиво конципираном страницом часописа, што се надамо да ће свако од вас препознати! Држећи се исте уређивачке политике, највише пажње посветили смо рубрици „Теорија и пракса“. Са жељом да подстакнемо студенте на рад и истраживање, али и представимо најквалитетније радове области, грађевинарства, архитектуре и геодезије, у сваком броју трудимо се да ова рубрика буде још квалитетнија и богатија. Посебно је занимљив конкурс „Башта сљезове боје“, реализован у сарадњи факултета и општине Крупа на Уни у част нашег великог књижевника Бранка Ћопића. Рубрика „Инфо“ доноси информације о дешавањима на факултету, учешћима наших студената на различитим манифестацијама - изложбама, студентским семинарима, конгресима као и о гостујућим предавањима професора из иностранства. У рубрици „Тема броја“ припремили смо вам кратку причу о Фабрици силицијума у Мркоњић Граду и њеном модернизованом концепту градње. Редакција часописа је посјетила фабрику и још једном показала вољу и спремност за учењем о новим технологијама и начинима градње и функционисања индустријских постројења. О међународним конференцијама „Сфера“ и „Дијалог о климатским промјенама“, одржаним у Мостару и Сарајеву прошле године, а на којима су учестововали студенти нашег факултета, више прочитајте у рубрици „Међународна сарадња“. „Интервју“ за овај број посветили смо проф. др Миленку Станковићу, изражавајући захвалност и поштовање за подршку коју нам је пружио током мандата декана факултета. У овој рубрици такође можете прочитати занимљив интервју о професорима који показују да синтеза теорије и праксе даје најбоље резултате али и да је архитектура начин живота а не само животни позив. Малина и Саша Чворо за часопис Мост говоре о својим пројектима и о проблемима са којим се млади инжењери данас сусрећу. На крају, желим да се захвалим свима који су дали лични допринос у реализацији садржаја шестог броја часописа, а нарочито сарадницима који су се придружили редакцији у овом броју. Овом приликом, још једном позивам и подстичем све студенте АГГФ-а, као и асистенте и професоре, на сарадњу и допринос развоју часописа а самим тим и подизање угледа Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета на локалном али и на глобалном нивоу. У ишчекивању новог броја и до сљедећег сусрета са новим идејама и искуствима, поздравља вас редакција часописа „МОСТ“!

Марија Лукач

Инфо 6 8 9

Обиљежавање 19. годишњице факултета

Студијска посјета Факултету техничких наука у Новом Саду

12 14

Дани математике 2015

Темпус пројекат „ScenTec“ радионица Скицопут 2015 - Студијско путовање у Беч

„INSPIRE - Infrastructure for Spatial

Information in the European Community“

Гостујуће предавање професора Jóse Luis Gómez Ordóñez

18 20

Студенти АГГФ-а на Фестивалу науке

Темпус пројекaт „BAEKTEL“

Обиљежавање 19. годишњице факултета

Желимо да са Вама заједно растемо, развијамо се и напредујемо!

Пише: Лука Бероња

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

оводом 19. годишњице факултета, 11.12.2015. године у амфитеатру Архитектонско – грађевинско – геодетског факултета одржана је свечана академија. Академији су присутсвовали уважени гости попут ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Станка Станића, декана Правног и Машинског факултета, представници Министарства провсвјете и културе те представници УНДП – а. На почетку манифестације декан АГГФ – а проф. др Миленко Станковић одржао је презентацију на којој је представио достигнућа факултета у претходној академској години. Ту се убрајају многобројни пројекти у којима факултет учествује од којих су најважнији „НАМА“ пројекат Уједињених Нација за нову зграду Факултета те потписивање уговора о сарадњи са Институом за урбанизам, грађевинарство и екологију. Представљен је нови студијски програм II циклуса студија: „Енергетска ефикасност у зградарству“ и нови студијски програм III циклуса студија „Обнвољиви енергетски извори и енергетско инжењерство“ који ће се изводити заједно са Машинским, Технолошким и Електротехничким факултетом. Декан је похвалио наставни

кадар који има најбрже напредовање на Универзитету, а посебно је истакао задовољство нашим часописом. Након декана, ријеч је узео ректор УНИБЛ проф. др Станко Станић који је рекао да АГГФ има посебан значај јер је једина институција у Републици Српској која се бави овим научним областима. Такође, изразио је жељу за што бржим завршетком нове зграде АГГФ – а, да би исти могао још више и брже напредовати. Централни догађај ове манифестације била је додјела диплома основних и мастер студија дипломираним инжењерима са сва три одсјека. У академској 2014/2015. години дипломирало је 11 студената по „старом програму“, затим 86 студената првог циклуса од чега је 28 дипломираних инжењера архитектуре, 27 дипломираних инжењера грађевинарства и 31 дипломирани ижењер геодезије. На другом циклусу студија дипломирало је 7 студената, док је одбрањена једна докторска дисертација из области Архитектуре и урбанизма. У поводу ове манифестације проглашени су и најбољи дипломирани студенти сва три одсјека у академској 2014/2015 години: Симо Ристанић – студент са

7 највећим просјеком оцјена на студијском програму Архитектура (8,32), Гордана Тошић – студент са највећим просјеком оцјена на студијском програму Грађевинарство (9,32) и Драгана Скоруп – студент са највећим просјеком оцјена на студијском програму Геодезија (9,32). Додјељена су признања институцијама, предузећима, професорима, аситентима и студентима који су у прошлој академској години допринјели развоју факултета, од којих посебно треба истакнути признање Мирославу Малиновићу који је одбранио докторску дисертацију на Техничком универзитету у Бечу. На крају манифестације најављена је сљедећа јубиларна 20. годишњица факултета, а декан је позвао све присутне да помогну у изради нове монографије која ће том приликом бити представљена.

Поштовани градитељи младе колеге, Позивамо вас да се региструјете и одаберете облике могуће сарадње - анкетни упитник: https://docs.google.com/a/ agfbl.org/spreadsheet/viewf orm?fromEmail=true&formk ey=dFpaeUJESk1lclBZcTJnSG JvTTJPUFE6MQ

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Темпус пројекат „ScenTec“ радионица

Креирање позоришне сцене

С Пишe: Маја Радмановић

туденти АГГФ-а и Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци и студенти Академије драмских умјетности Универзитета у Тузли имали су прилику да учествују на ScenTec радионици у просторијама АГГФ-а од 24 - 26.11.2015. Радионицу је организовао АГГФ у оквиру Темпус пројекта Development and implementation of courses for theatre technicians and stage managers – ScenTec. Програм радионице је обухватао практично и теоријско упознавање са детаљима позоришне сцене и начинима на које функционишу сценски елементи. Теоријски дио обухватао је опште упознавање са елементима сцене, њихово склапање, увезивање, стављање у функцију простора. Такође, учесници радионице могли су да спознају шта се све дешава иза позоришног платна и на какве детаље треба обратити пажњу при креирању позоришне сцене. Практични дио односио се на склапање и освјетљавање сцене 1:4. Кроз три креативна дана, студенти су експериментисањем испитивали односе и положаје сценских елемената и освјетљења. Једно

од вриједних искустава јесте рад са сценском опремом (рефлектори, миксета, платна, итд.). Студенти су помоћу свјетла и радних модела стварали различите „сценске приче“ које су документовали видео записима и фотографијама. Читав пројекат водиле су колеге из Брисела, Chris Van Goethem (Erasmushogeschool Brussel, Belgium) ;Штокхолма, Anders Larsson (Stockholm Academy of Dramatic Arts, Sweden) уз подршку Драшка Гајића (Академија умјетности), Марине Радуљ (АГГФ) и Маје Илић (АГГФ).

Година

Скицопут 2015 - Студијско путовање у Беч

Студенти и професори заједно до „правих“ рјешења Пишe: Нада Даниловић

4 — Број 6 — фебруар, 2016

д 15-19. априла прошле године студенти архитектонског смјера Архитектонскограђевинско-геодетског факултета у Бањој Луци посјетили су Беч у пратњи професора Малине Чворо, Маје Додиг, Душке Милановић и Уне Умићевић. Унутар прстена који је тада још увијек затварао архитектуру која је тежила да се распрши и разлије на папире које су нам константно давали у руке, почиње и ово путовање. Први округ Беча је био прва станица, прстен који носи са собом и прву информацију о ономе што ће се десити у четири дана која слиједе. Кретали смо се кроз вијекове рада и напредовања, рушења и обнављања. Ход је постајао тежи, а задаци све јаснији. Први час је био „час у природи“- рад на графици представљања онога што је испред нас, док на другом часу се свака форма разбија у апстрактно или оним посвећенијим израста у најреалнији приказ амбијента. Два часа, једнака предметима архитектонска графика и ликовна форма. Праћени временским промјенама које су дефинитивно утицале да сваки амбијент добије сваку емоцију, слиједили смо тета-Тамару, водича која веома добро познаје историју архитектуре Беча, па смо тако у дијеловима дана у којима нисмо учили практично, учили теоријски. Можда је ипак вријеме било основни разлог прве заинтересованости у задатке који су у различитим формама били предати безусловности и ослобађању наших потенцијала у увијек опуштеној атмосфери интерактивног рада. Након неког времена сједење и туширање радова на плочнику

Stephansplatz-а, скицирање постаје рутина, линија постаје сигурна и права, као повучена уз трокут. Након три дана боравка у Бечу и четвртог у Грацу, скупили смо довољно доживљаја и енергије за повратак кући. Организовање оваквих студентских путовања, за студенте прве године архитектуре је почело неколико година уназад са идејом: сваке године- други град. Мјеста која су у искуственом смислу оставила највише трага су четврт музеја (Museums quartier) и поглед на Бечку државну оперу са Албертине, док су се многи објекти у Бечу нашли на радовима студената. Радови су били изложени у просторијама факултета као инспирација и мотив за младе архитектонске умове. Студентска путовања су кључ упознавања праксе, коришћења елемената и њихове примјене у различитим контекстима. Комуникација са професорима и колегама са факултета је битан фактор у процесу изграђивања појединца у струци и доласка до универзално функционалних и „правих“ рјешења.

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

Студијска посјета Факултету техничких наука у Новом Саду

Искористи сваку прилику за усавршавање у туденти друге године ГрађеС винског смјера, Архитектонструци! ско-грађевинско-геодетског

Пишe: Срђан Павловић

Фрушкогорски манастир, Ново Хопово

факултета у Бањој Луци позвани су од стране професора Властимира Радоњанина и Мирјанe Малешев да буду гости на Факултету Техничких наука у Новом Саду. Ова посјета је реализована у склопу предавања из предмета Грађевински Материјали 2. Једнодневну посјету у Нови Сад су организовали и финансирали сами студенти, уз помоћ предметног асистента Гордане Броћете, која је својим радом и ентузијазмом мотивисала студенте да се боре за сваку прилику која им може помоћи при усавршавању у струци. Одсјек за грађевинарство и геодезију, на Факултету техничких наука у Новом Саду, примјер је успјешне институције, опремљене бројним савременим лабораторијама и врхунским стручњацима из области грађевинарства. ФТН успјешно образује своје студенте повезујући теоријска и практична знања. Професори су се потрудили да студентима пренесу утисак радне атмосфере која влада на њиховом факултету те су им омогућили обилазак свих лабораторија у којима су имали прилику одрадити по једну вјежбу.

Одсјек за грађевинарство и геодезију, на Факултету техничких наука у Новом Саду

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Депонија пијеска и шљунка

Три лабораторије - за коловозне конструкције, за геодезију, и за хидротехнику

Послије дугог пута и упознавања, присуствовали су предавању везаном за специфичан студијски програм који се одвија на овом одсјеку, а то је „Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара“. Предавање је показало колико је ова област уско везана са грађевинарством и колико будући грађевински инжењери треба да буду свјесни могућности катастрофалних догађаја, те пројектовати и градити с обзиром на та сазнања. Студенти су након предавања обишли лабораторије за испитивање грађевинских материјала, за испитивање конструкција и лабораторија за геомеханику и геологију. Грађевински одсјек има три лабораторије које служе у научно-истраживачке и наставне сврхе, али и за рад са привредом. Поред ових, одсјек је опремљен и са три лабораторије које служе само у наставне сврхе, и то лабораторија за коловозне конструкције, лабораторија за геодезију и лабораторија за хидротехнику. За младе студенте друге године ово је било јединствено искуство и прилика да све оно што су научили у књигама и чули од професора сада виде у реалности и пракси. Изузетно љубазни, пуни елана и позитивне енергије, професори

11 и њихови асистенти на факултету су на најбољи могући начин презентовали рад на опреми и процесе који се одвијају у лабораторијама. Студенти су посјетили и фабрику бетона у саставу „Карин Комерц МД“, која се налази одмах до њихових депонија пијеска и шљунка, гдје се такође врши експлоатација и сепарација истог. Запослени инжењери су им детаљно описали и показали процес настајања бетона у пракси, што је било од великог значаја за разумијевање ове сложене технологије. Ова једнодневна посјета представља веома корисно искуство за наше студенте, на којем су много научили. Овом приликом студенти се захваљују Гордани Броћети, Мирјани Малешев и Властимиру Радоњанину без чијег залагања ова посјета не би била могућа. Такође, студенти се захваљују свим колегама са грађевинског одсјека на ФТН-у на гостопримству. На крају је организована и посјета једном од најзначајних фрушкогорских манастира у Србији, Ново Хопово. Остале слободне тренутке су искориштени за шетњу Новим Садом, која се завршила посјетом величанственој Петроварадинској тврђави.

Дани математике 2015

Математика није баук! Пише: Никола Матић

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

ГГФ је и ове године узео учешће на манифестацији Дани математике, коју организује Министарство науке и технологије Републике Српске, са радионицом Чудесна геометрија оригамија и презентацијом Геометријског кофера. Фестивал је одржан 15. и 16. октобра прошле године, у Дому омладине. Координатори радионица биле су Драгана Тепић и Маја Илић. Радионица Чудесна геометрија оригамија показала је учесницима какви све мозаични облици могу да се добију савијајући један лист папира чији су набори правилни полигони. Оваква врста савијања папира назива се оригами tessellations или мозаични оригами. Најчешћа подјела у оригамију је помоћу троуглова, четвороугова и шестоуглова. Подјеле могу бити и комбинацијом елемената, 3.6.3.6, 3.4.6.4, 8.8.4. Ријеч tesella је латинска ријеч и значи мали комад, плочица. Данашњи принципи мозаичног оригамија засновани су на истраживању и обрасцима јапанског професора хемије Фуђимота (Shuzo Fujimoto) који је дефинисао неколико образаца мозаичног оригамија и тако одредио даљи правац развоја. Многи умјетници послије су надограђивали постојеће Фуђимотове обрасце. У посљедње вријеме, ријеч оригами се користи за све технике савијања, независно од материјала који се користи. Циљ оригамија је трансформисати равански елемент у коначну „скулптуру“ користећи технике савијања.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Кофер има осам тематских јединица: • Прављење и цртање • Гео-табла • Гео-коцка • Тијела • Make ’n’ Break направи и сруши • Загонетка облика • Огледаљење • Дијелови коцке

Геометријски кофер Геометријски кофер је резултат пројекта Геометрија у основној школи настао 2009. године залагањем Регионалног центра за математику и геометрију у Грацу са циљем да се обезбиједи подршка и заједнички рад са образовним институцијама на побољшању просторних способности код ђеце. Циљеви пројекта су подршка учењу геометрије у основној школи креирањем наставног материјала који промовишe активно учење о геометрији, рани развој простoрних способности код

13 дјеце, стицање одрживог знања, подршка учењу кроз самостално истраживање, поставка темеља за учење геометрије у школи. Пројекат је до сада имплементиран у области Штајерске у Аустрији, а од 2013. године активан је и пројекат Геометрија у обданишту. Један од резултата пројекта је Геометријски кофер са радном свеском. Садржај свеске и кофера усклађен је са наставним програмом у основним школама. Поред ове двије радионице наш факултет у сарадњи са Техничким универзитетом у Грацу предтавио је и излижбу Folded structures (Просторне наборане структуре) која представља објекте генерисани уз помоћ алгоритмичког едитора Grasshopper који је интегрисан уз програм Rhinoceros. Била је ово још једна прилика за презентацију нових идеја али и другачијих начина учења и размишљања, које на лак и занимљив начин приближавају ученицима , често тешке, математичке теме.

14 INSPIRE - Infrastructure for Spatial Information in the European Community

Европска инфраструктура просторних података Пише: Лука Бероња

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

остујуће предавање на тему: „Европска инфраструктура просторних података“, одржано је 5.11.2015. године на АГГФ-у. Предавачи су били проф. др Владо Цетл, професор са Геодетског факултета Свеучилишта у Загребу, те др Томаш Климент, такође са Свеучилишта у Загребу. Проф. др Цетл је одржао предавање о основи INSPIRE иницијативе – европској инфраструкури просторних података, док је др Климент одржао предавање о сегменту мрежних и просторних сервиса података у INSPIRE иницијативи. Геопросторни подаци су подаци о земљишту, водама, саобраћајницама, становништву, атмосферским промјенама, тачније, сви подаци који имају просторну димензију. Све земље Европске уније, као и земље приступнице, у коју се убраја и Босна и Херцеговина, прикупљају геопросторне податке и користе их. Свака земља има своје посебне начине за прикупљање тих података, иако су ови подаци потребни свим земљама јер се природне границе не подударају са државним. Због тога је Европска комисија 2007. године покренула иницијативу за стварање инфраструктуре за јединствени просторни информациони систем у Европи, под називом INSPIRE (енг. Infrastructure for Spatial Information in the European Community). Концепт ове иницијативе омогућио је стварање просторне инфромационе инфрастркутуре ЕУ која корисницима доставља интегрисане геоинформационе податке. Смисао INSPIRE – а представља интероперабилност у смислу омогућавања идентификације података и приступ геоинформацијама из различитих и широко распрострањених извора. Из

Основна начела система INSPIRE • Податке треба прикупити једном и одржавати на нивоу гдје се то може радити најефикасније • Треба омогућити комбиновање континуираних просторних података из различитих извора широм Европе и подијелити их између корисника и апликација • Треба омогућити да информације прикупљене на једном нивоу буду подијељене на различитим нивоима • Просторни подаци потребни за ефикасно управљање не би смјели бити доступни само уколико је ограничено њихово масовно коришћење • Потребно је омогућити лако проналажење доступних просторних података, процјену да ли су погодни за употребу и остварење циља и услове за њихово добијање и коришћење • Географски подаци треба да буду једноставни за разумјевање и интерпретацију будћи да ће бити документовани на одговарајући начин, те се могу представити у одређеном контексту који ће бити прилагођен да одговара корисницима.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 проблема који се јављају код геопростроних података, попут различитх спецификација и стандарда, различитих картографских пројекција, геодетских датума и редудантности података, настала су основна начела система INSPIRE. Имплементација инцијативе је подијељена на четири фазе. Прва, почетна фаза обухвата усклађивање документовања метаподатака (података о подацима) са механизмом који ће омогућити да ти подаци буду доступни. Други корак обухвата проналажење што једноставнијег приступа геоподацима, без обзира из којег они извора долазили. Трећа фаза имплементације предвиђа успостављање стандарда у моделима података. Четврти и посљедњи корак је омогућавање приступа метагеоподацима у реалном времену у читавој ЕУ. Свака држава, према принципима INSPIRE-a, има обавезу да успостави националну инфраструктуру просторних података, која ће служити као

15 темељ иницијативи. Национална инфраструктира геопросторних података, (енг. National Spatial Data Infrastructure – NSDI), представља интегрисани систем геопросторних података, који омогућава корисницима да идентификују и приступе просторним информацијама добијеним из различитих извора, од локалног, преко националног до глобалног нивоа. У Репбулици Српској Републичка управа за геодетске и имовинскоправне послове, као надлежна институција за производњу, чување, размјену и дистрибуцију просторних података је у складу са законским овлашћењима у овој области преузела улогу носиоца у области изградње инфраструктуре геопросторних података Републике Српске (ИГПРС). ИГПРС дефинише основе за налажење и процјену просторних података, као и апликације за све кориснике и добављаче података на свим нивоима власти, комерцијалног сектора, непрофитних организација, научних институција као и за ширу јавност. Циљ изградње инфраструктуре просторних података је третирање производње, управљања, дистрибуције и кориштења просторних података. Сервиси који су направљени у оквиру ИГПРС – а су: геопортал, е – Катастар, мрежа перманентних ГНСС станица СРПОС и каталози објеката и метаподатака. Примјена INSPIRE иницијативе у Републици Српској је почела и дошла је до нивоа успостављања националне инфраструктуре просторних података. Ипак, институције морају наставити са даљом имплементацијом из више разлога, попут лакше интеграције у ЕУ, повећања квалитета живота грађања, те отварања нових радних мјеста за младе школоване људе.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Гостујуће предавање професора Jóse Luis Gómez Ordóñez

Колонијална модернизација медитеранских градова Пише: Слободан Пеулић

ратки полудневни семинар уприличен је поводом гостовања проф. Jóse Luis Gómez Ordóñez-а са Универзитета у Гранади (УГР), Шпанија који је представио дио истраживања о медитеранским градовима, којима се, заједно са докторантима Исидором Каран и Игором Кувачем, интензивно бави у посљедњих неколико година. Домаћин предавања је била Катедра за урбанизам,

те је професора Gómez Ordóñez-а, представила доц. др Дијана Симоновић, док је уводну ријеч имао проф. др Миленко Станковић, декан АГГФ-а, који је указао да је веза два факултета заправо успостављена захваљујући студентима, који су послије студија на АГГФ-у своје постдипломске студије наставили на УГР. Проф. Gómez Ordóñez је говорио на тему вишегодишњег истраживања. У занимљивом и динамичном излагању на три језика, професор се са великим ентузијазмом трудио да пренесе знање о “Колонијалној модернизацији медитеранских градова до 1950. године”.

Десетак планова медитеранских градова (Алжир, Тунис, Бари, Каиро, Барселона, Рабат, Солун, Измир и Београд) показали су утицај колонизације на урбанистички и културни развој ових градова, који су својим космополитским духом били изнад идентитета држава и нација. Проф. др Исидора Каран (PhD Универзитета у Гранади) и проф. др Игор Кувач (PhD студент Универзитета у Гранади) су са малим сегментима својих истраживања представили дио контекста развоја градова БиХ у посљедњих 100 година. Исидора је кроз концепт “балканизације” истакла предности урбане акумулације босанско-херцеговачког града, која представља његову специфичност и указала на богаство различитости као дио његовог идентитета. Игор се осврнуо на урбане трансформације у посљедњих 20 година, које је представио кроз концепт савремене окупације друштва и простора, те истакао да

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

ће будући развој тог “окупираног простора” зависити од његовог прихватања као чињенице са којом треба радити… Семинар истраживачког центра за простор је био позив на заједничку сарадњу на истраживању простора БиХ, са пуно важних, великих, али и свакодневних животних тема на којима треба радити. Испуњен Амфитеатар АГГФ-а, расположени предавачи, велики број студената, представници научне и стручне јавности су допринијели једном угодном поподневу, које је сигурно обогатило искуства свих учесника.

Коментари излагача са кратким освртом на тему њиховог предавања: - Циљ излагања јесте да покаже везу прошлости, садашњости и будућности у простору босанско-херцеговачког града, града каквог познајемо и у којем обитавамо, за који везујемо наше корене и будуће стремње. Анализом феномена балканизације покушава се приказати сложеност контекста (културног, политичког, географског и историјског) у оквиру којег се формирала босанско-херцеговачка урбана акумулација. Балканизација се приказује, не као уситњавање територије на основу етничких, вјерских и културних одређености, већ као отворени конструкт који увек може изнова да се дефинише и допуњује, кроз који се ствара мултикултуралност, вишезначност и слојевитост. Хибридна природа урбаног простора БиХ града настала у оваквом контексту се препознаје као поље могућих иновативних приступа ка трансформацији града у ширем смислу. Др Исидора Каран (PhD Универзитета у Гранади) - „Окупација у неколико слика“ поставља тезу да је простор Босне и Херцеговине са различитих страна снажно окупиран, те да се у том контексту развијао у посљедњих 20 година. Неколико специфичних категорија окупације су дефинисане као: историјска, национална, религиозна, насилна, економска, медијска, културна и просторна. При томе је посебан нагласак на директној посљедици у процесу миграција, које су условиле транзицију културних и просторних идентитета, а затим ретериторијализацију и хомогенизацију простора. Без обзира на све негативне посљедице, неколико слика окупације ипак показују да оне не морају бити нужно лоше, те да се на њих може гледати из другог угла. Зато будући развој окупираног простора зависи од њиховог прихватања као просторних стварности и постављања тежишта рада управо у њима. Игор Кувач (PhD студент Универзитета у Гранади)

Студенти АГГФ-а на Фестивалу науке

Манифестација која окупља младе истраживаче широм земље

Пишу: Дејан Рончевић и Аљоша Пилиповић

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

естивал науке, сада већ традиционално, одржан је 11. и 12. новембра у Дому омладине у Бањалуци. Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет није пропустио прилику да заузме своје мјесто на манифестацији која окупља младе истраживаче и иноваторе широм земље. Представљеним пројектима и активностима, наш факултет је настојао упознати посјетиоце са важним темама у пољу архитектуре и геодезије. Факултет је угостио 42 ђака другог, трећег и четвртог разреда Грађевинске школе (смјер: Геодезија) из Бањалуке у оквиру манифестације „Фестивал науке“ коју организује Министарство науке и технологије Владе Републике Српске. Након упознавања са студијским програмом, ђаци су имали прилику да виде савремене инструменте које користе студенти геодезије на практичној настави (дигитални нивелир Leica DNA03 и Лајкин сет за ГПС мјерење) као и геодетска тотална станица Ruide. Упознати су са принципима рада појединих технологија на примјерима нивелања једне разлике висина и снимања детаља РТК методом уз помоћ асистента Славка Васиљевића и неколико колега треће и четврте године.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 На овогодишњем фестивалу науке представили су се и студенти архитектонског смјера, активностима и радионицом која истражује појам геометрије у архитектури. Под водством аутора радионице, Маје Илић и Драгане Тепић, осмишљен је несвакидашњи концепт који је и више него успјешно приближио поменуту тему заинтересованим посјетиоцима. Имајући у виду чињеницу да геометрија у архитектури има много примјена, студенти и асистенти су, између осталог, успјешно реализовали пројекат израде тродимензионалних разгледница. На Архитектонскограђевинско-геодетском факултету у Бањој Луци већ дуги низ година одржавају се радионице на којима студенти кроз израду макета и модела имају прилику да виде примјену изучавања геометрије. На радионици Pop-Up архитектура учесници су учили технике савијања и резања папира. Циљ је био приказати обрисе неких од најзначајнијих грађевина града Бањалуке. За прецизније исјецање контура кориштен је ласерски сјекач. Тим поступком, јасно су приказани облици тврђаве Кастел, Бан-

19 ског двора и цркве Св. Тројице. Pop-Up je познат као тродимензионални објекaт који настајe када се претходно савијени и изрезани комад папира отвори. У највећем броју примјера, лист папира се отвори под углом од 180 степени. Поред овог типа Pop-Up-а, постоји још један, мање познат, који се формира отварањем папира под углом од 90 степени и гдје облици настају само из папира, без лијепљења или накнадног додавања елемената. Овај тип савијања папира познат је и као Оригами архитектура. Управо овај тип је кориштен у изради разгледница Бањалуке. Начини на које су обрађене и представљене теме геометрије и Pop-up архитектуре, учинили су цјелокупан пројекат атрактивним и запаженим. Овим је наш факултет имао значајан допринос овогодишњем фестивалу науке, те високо поставио љествицу, како себи тако и осталим излагачима. Такође, искориштена је прилика да се ђаци и матуранти позову да наставе школовање и даље усавршавање на нашем факултету. Искрено се надамо скором сусрету.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Темпус пројекат

„BAEKTEL“ иде даље

Пише: BAEKTEL тим АГГФ-а

у овом броју доносимо Вам најновије информације везане за развој темпус BAEKTEL (Blending academic and enterpreneurial knowledge in technology enchanced learning) пројекта. Коначно је финализована набавка опреме, након што су превазиђени проблеми настали усљед стриктних правила о поријеклу робе. Наиме, роба набављена од средстава из Темпус пројекта мора бити поријеклом из ЕУ или земаља учесница пројекта, осим у изузетним

случајевима када из оправданих разлога то правило није могуће испоштовати. Набављена је сва потребна опрема за снимање и обраду аудио и видео материјала, која обухвата видео камеру, бежичне и студио-микрофоне, рачунаре, дигиталне табле за писање, лаптопе и пратећи софтвер. У складу с тим, 03.02.2016. године, одржана је обука за рад на видео и аудио опреми, а у плану је одржавање још једне радионице за постпродукцију снимљених материјала. Паралелно са поменутим активностима, активно се ради на изради нових туторијала који ће бити слободно доступни на интернету

са циљем да студентима као и свим заинтересованим појединцима омогуће лакше учење и савладавање градива. Као и до сада, сви заинтересовани студенти су позвани да се прикључе изради отворених образовних ресурса, при чему ће бити у прилици да науче многе занимљиве ствари и стекну нове практично примјенљиве вјештине.

Уколико сте креативни, посвећени и радознали, обавезно нам се јавите на адресу kontakt@budi.inzenjer.org

Интервју 22

Интервју са проф. др Миленком Станковићем

Интервју са доц. др Сашом Чворо и доц. др Малином Чворо

Интервју са проф. др Миленком Станковићем

Научне спознаје и практична искуства интегрисати у образовни процес Разговарала: Николина Говедарица

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Миленко Д. Станковић је редовни професор и шеф катедре за ужу научну област Архитектонско пројектовање, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци, на коме је обављао и дужност декана (2006-2016). Дипломирао је на Архитектонско-урбанистичком факултету у Сарајеву 1982. и стекао звање дипломирани инжењер архитектуре-смјер пројектовање. Диплому магистра и доктора техничких наука за област архитектуре и урбанизма стекао је на Архитектонском факултету у Београду. Има значајна искуства у планирању, пројектовању, инжењерству, концептуализацији и реализацији националних и интернационалних пројеката из области архитектуре и урбанизма. Радио је на одговорним мјестима помоћника, замјеника и савјетника министра у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију у Влади Републике Српске. Објавио је 176 научно-стручних радова базираних на истраживању и професионалном раду у пракси. Био је ментор за 221 завршни рад првог и другог циклуса студија. Учествовао је у изради 21 магистарског рада, 25 радова другог циклуса и 24 докторске дисертације у земљи и иностранству. Успјешно је реализовао 10 научно-истраживачких пројеката у БиХ и 15 међународних. Значајаним бројем ових пројеката је и руководио. Издао је, уредио или је коаутор 19 публикација. Континуирано се академски и стручно усавршава. Присуствује свим значајнијим научностручним скуповима, радионицама, семинарима, изложбама и има запажена гостујућа предавања у земљи и иностранству.

ињеница да проф. др Миленко Станковић више није декан нашег факултета била је повод за интервју с њим у шестом издању часописа „Мост“. На овај начин изражавамо захвалност и поштовање за сву подршку коју нам је пружио од самог настанка часописа. „Мост“ Поштовани професоре, ево нас на крају Вашег мандата. Као да је јуче било када смо, репрезентативно с Вама, радили интервју за прво издање часописа „Мост“. Како бисте описали период Вашег мандата?

М. C. Десет година руковођења AГГФ-ом је довољно дуг период који је обухватио три мандата и један период вд. Декана. Мислим да је било довољно простора да се оствари одређен резултат. Изузетно је тешко и незахвално говорити о себи и о школи градитеља у Бањој Луци, која ове године oбиљежава двадесет година постојања и успјешног рада. Имао сам прилику и привилегију да се активно укључим у рад школе од њеног настанка. Љубав према професији подгријавала је у мени жељу да континуирано помажем младим људима и инспиришем их да стечено теоретско знање

23 активно примјене у пракси и животу, са основним циљем да унаприједе живот човјека и друштва у цјелини. Као хуманиста нисам имао дилему да младим људима укажем на изазове наше професије и уградим им љубав за процес стварања. Циљ је осигурати угодне доживљаје и догађаје у физичком оквиру и насељима, нудећи одржив и здрав живот савременом човјеку, уз разумну пројекцију развоја у будућности. Људска врлина је не одустати пред препреком већ трагати за рјешењем, премостити препреке на начин вриједан пажње који плијени дух ствараоца, гради нове мостове - рјешава потребе студената и свих запослених на обострано прихватљив и хуман начин, у вјечној нади да је срећа и инспирација на другој страни. Почетак је био изузетно тежак. Ипак смо успјели за мање од годину дана вратити пољуљано повјерење у факултет и донијети осмјех на лица свих запослених. Нашим драгим студенатима смо понудили извјеснију будућност и основали нови студијски програм Геодезија. У том периоду значајно смо материјално, технички и кадровски ојачали школу, континуирано радећи на побољшању наставног процеса и афирмацији школе. Кандидовали смо и успјешно реализовали значајан број научноистраживачких пројеката. Осавременили смо постојеће просторе и

24 започели изградњу нове зграде АГГФ-а по највишим стандардима у Европи. Акредитивали смо студијски програм Архитектура и лиценцирали четири студијска програма другог циклуса, као и мултидисциплинаран студијски програм трећег циклуса. Реформисање и унапређење свих студијских програма трајна је обавеза у процесу оспособљавања савременог инжењера који је спреман да теоретске спознаје успјешно имплементира у пракси. Инвеститори данашњег доба очекују да их градитељи у потпуности разумију и испуне све њихове жеље. Неоспорна је чињеница да жеље клијента треба да се испуне, али се оне претходно морају пропустити кроз филтер струке – вредновати их кроз научне и искуствене спознаје, обликовати у ново знање нудећи извјесније, креативне визије као могућа рјешења за будућност. Интегративан процес дизајна уз кориштење плаво-зелене компоненте за одржив и здрав живот савременог човјека, императив је образовног процеса школе градитеља у Бањој Луци. „Мост“ Шта се за вријеме Вашег мандата основало/ започело/завршило? М. C. Много тога смо остварили, што је видљиво у издатим монографијама и другим публикацијама. Посебно сам поносан што смо обезбиједили дефицитаран кадар и створили угодно мјесто за рад. На АГГФ-у данас хоће сви. Искуства из науке документују да образовна

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

институција стасава 30-40 година. По томе је наша институција данас на пола зацртаног пута, али нам се чини да смо успјели и више од тога. Немиран дух ствараоца тјера ме да се не мирим са постигнутим.

је идеја водиља градитеља коју наставници преносе на студенте. Препорука је да зрачите оптимизмом, да се водите разумом, живите, радите, стварате и поступате по људској мјери афирмишући људске вриједности.

Наш је циљ постати препознатљива школа у региону. Образовање је жив процес. Чим овладамо једним исходом учења, добијамо сигнал за нови почетак. Императив је одговорити на изазове будућности и унаприједити образовни профил савременог градитеља. Континуиране промјене у образовном процесу подстицај су за нова трагања на путу унапређења друштвеног развоја.

„Мост“ Шта Вас је мотивисало да читаву једну деценију останете на позицији декана факултета? М. C. Хуманост, праведност, истрајност и вјера у људе уз јасну визију прогреса која никада није имала алтернативу. Свакако да морате бити и добро информисани, пратити стање у институцији и друштву. Врлина је не бити искључив, не реаговати на прву и увјек бити вољан за компромис, али не и по сваку цијену. По мом мишљењу, декан мора да се ослободи гордости, сујете, искључивости и жеље да суди људима, већ да тражи нове начине како да их подстиче, стимулише и инспирише. Истовремено, од њега се очекује да има чаробни штапић и увијек спремна рјешења за све прилике и неприлике. Препорука је да се наоружате стрпљењем и изградите висок степен толеранције. Морате бити хумани и искористити сваки нови дан као прилику да учините истински добро дјело. Ако поступате тако успјех вам је загарантован. Времена су увијек тешка, а у ширем окружењу је већ дуго присутна криза. Додатан проблем јесте мотивација и стимулација студената и запослених. Пољуљане вриједности у друштву код већине људи буде интерес

Зграда факултета представља успјешан спој науке и праксе. У својим зидовима они крију запис једног времена, одређене школе и потпис градитеља, кроз хумана промишљања и визије. Док градимо зграду ми изграђујемо и себе. Бројни реализовани домаћи и међународни пројекти, научноистраживачка дјелатност, изузетно плодна међународна размјена наставника и студената помогли су школи да кроз размјену стекне нова знања и искуства и успјешно одговори на вишеструке изазове новог вијека. Током протеклих година учили смо од најбољих, сарађивали смо са признатим европским и свјетским факултетима. Лични примјер и животно дјело наставника били су најбољи подстицај за студенте. Хуман принцип

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

за критику по сваку цијену. Сви знају како не може, али је мали број људи који имају визију и знају како може. У данашње доба људи тешко прихватају додатни рад и залагање. Без накнаде се губи полет радозналости и научни ентузијазам. Декан увијек мора да има неограничен оптимизам и мотивацију. Увијек је спреман да спаја наизглед неспојиве крајности, те понуди нову визију, нов начин како осигурати пут прогреса. Потпуно сам свјестан да срећа није у имању или добијању него у несебичном давању и жртвовању, за добробит студената, институције и друштва у цјелини. „Мост“ Каква је била политика руковођења АГГФ-ом? Чиме се највише поносите, а шта је могло боље? М. C. Једноставно, био је то стицај комплексних околности. Нисам имао намјеру да будем декан нити сам се припремао за ту дужност. У десетој години постојања Факултет се нашао у тешкој ситуацији. Понудили су ми мјесто вд. Декана и прихватио сам изазов, те поднио терет негативног наслеђа. Имао сам неограничену упорност, истрајност да мотивишем све запослене да заједничким снагама образовну институцију вратимо на пут прогреса. Руковођење је у принципу тежак посао. Морате имати пуно толеранције и одрицања, јер ништа не долази само од себе. Свим запосленим и студентима понудио сам јасну визију развоја са детаљним акционим планом активности и добио безрезервну подршку. Увијек

брзо доносим одлуке, али их и самоувјерено образлажем, са јасним аргументима. Декан мора да поштује право, правду и правичност у свим процесима. Често сте присиљени да доносите и непопуларне одлуке. Понекад правите и несвјесне грешке, али не смијете бити кочница која спречава или успорава развој сопствене институције. Током протеклих година учио сам од најбољих и сарађивао са признатим факултетима. Снагом воље младе сараднике и студенте мотивишем да раде тимски и на партнерским принципима. Колико смо успјешни показаће вријеме које долази. Упорност и стрпљење довели су нас у позицију једне од најперспективнијих институција на Универзитету у Бањој Луци и БиХ, са изврсном међународном сарадњом и размјеном студената. Територија југоисточне Европе одувијек је имала тешке друштвене околности. Оне су изврсна прилика за оне који се желе скривати иза сплета комплексних околности. Нисам од тих и не признајем поразе. Морате се жртвовати у значајној мјери да би створили нову вриједност у друштву или унаприједили образовну институцију. Увијек се радујем успјесима других и несебично желим подијелити срећу са њима. Својим студентима и сарадницима то несебично дарујем као најљудскије вриједности. Завист је зла коб ових наших простора и готово да је неписано правило понашања у свакодневници, нажалост и у академској заједници. Разликујем се од многих јер увијек тражим начин како

25 може, нудећи аргументовану визију прогреса и извјесно рјешење. Морам признати да није пријатно када они којима упутите захтјев се не удостоје да дају одговор на вашу иницијативу или што је још горе напишу непримјерен одговор, нпр. „није планирано у буџету“. Сматрам да је природно да се сви расположиви капацитети окупе око наше образовне институције да заједнички, кроз дијалог са грађанима, осигурали програм развоја, уз превенцију од климатских екстрема и природних непогода. „Мост“ Да ли су, по Вашем мишљењу, студенти довољно допринијели афирмацији АГГФ-а и Универзитета уопште? Колико је урађено на пољу међународне сарадње и колико су студенту заслужни за то? М. C. Ту смо због студената и они су наш најважнији производ. Они су увијек доприносили и афирмисали школе. Ваша младост, ентузијазам и жеља за знањем мора се усмјеравати. Младим људима треба дати мотив и препустити иницијативу. Од мене сте увијек имали искрене понуде и позив на партнерску сарадњу, заједничку организацију и рад. Познат сам по томе да сам афирмисао принцип „Студент у центру наставног процеса“ у пракси. Заједнички са студентима, корак по корак, унапређивали смо образовни процес на АГГФу. Рад са младим људима за мене је императив, питање морала, начин живота и

26 рада. Вјечити сам оптимиста и научну мисао користим да бих унаприједио живот човјека и друштва у цјелини. Студенту, раднику и клијенту прилазим на идентичан начин, питањем: „Како могу помоћи?“ Никада нисам био нијеми посматрач који пушта да вријеме као вода протиче поред њега. Стечено искуство било ми је драгоцјен потенцијал који је омогућио да препознам добре намјере и брзо уочим изазове у науци, образовном процесу и пракси. Жеља и нада сваког човјека је да правовремено интервенише, понуди могуће моделе побољшања затеченог стања. Увијек подстичем нове генерације младих истраживача да се успјешно изборе са неизвјесностима које им доноси будућност. Младост и искуства су идеалан спој на путу прогреса. Научноистраживачки ентузијазам искориштен је као подстицај за нова трагања, експериментисања и моделовања. Ове године АГГФ обиљежава двадесет година успјешног постојања и рада и имао сам жељу и наду да ту годишњицу обиљежимо у нашој новој згради, за шта постоје сви реални предуслови. ННВ АГГФ-а повјерило ми је уредништво над монографијом која би требала да ослика сва наша достигнућа. Факултет је по бројним параметрима најперспективнија образовна институција на Универзитету у Бањој Луци. Први смо по броју објављених часописа у признатим и индексираним часописима. Наш факултет има изврсну међународну сарадњу и по размјени наставника и студената

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

биљежимо изетне резултате, преко 50% укупне размјене Универитета је на АГГФ-у. Осигурали смо најзначајније напредовање сопствених кадрова у БиХ и региону. Успјешно смо реализовали: Tempus projekat студиј Трећег циклуса Обновљиви енергетски извори и енергетско инжењерство: CREDO - Creation of third cycle studies - Doctoral Programme in Renewable Energy and Environmental Tehnology, TEMPUS - 20103361; Tempus projekat студиј Другог циклуса Eнергетске ефикасности у зградарству: ENERESE - Energy Efficiency, Renewable Energy Sources and Environmental Impacts master study, TEMPUS -JPCR 530194-2012. За мултидисциплинарне студије другог и трећег циклуса добили смо лиценце ресорног министарства и планирали смо да у марту мјесецу уписујемо прве кандидата, са циљем да студиј буде самоодржив. Из успјешне

међународне сарадње издвајамо изврсну сарадњу са Imperial College London, на пројекту: Blue Green DreamBGD, Плаво Зелени Сан, за који је добијена и прва свјетска награда за технологије. „Мост“ Колико је посао декана стресан, шта су основне предности те функције, а шта недостаци? М. C. Посао декана није адекватно цијењен на Универзитету у Бањој Луци. Одговорни сте за све а недостаје вам логистичка подршка. АГГФ има три потпуно различита и специфична студијска програма са бројним обавезама и организацијским проблемима. Права и финансијска средства су лоцирана на нивоу Универзитета. Сматрам да сам један од рјетких који је у пракси подржавао функционисање интегрисаног универзитета, јер то објективно нуди бројне предности. Са данашње дистанце, уз

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

бројна одступања у пракси, бојим се да се капацитети и синергетски ефекти универзитета не користе. То ствара могућност да он може лако да прерасте у централизован. Тиме би се угрозила основна начела аутономије универзитета. Запослени на универзитету далеко су од свакодневних проблема студијских програма и живота и рада на факултетима. Осим негативног наслеђа на АГФ-у, наслиједио сам и значајане губитке, уз континуиран недостатак финансијских средстава, простора, кадрова и материјално-техничких средстава. У мом мандату олујно невреме је три пута рушило кров зграде АГГФ-а и једном строп на факултету. Хвала Богу све хаварије су биле без људских жртава. Мислим да само дио набројаног довољно говори о стресу којем сам био свакодневно изложен. Смисао професије захтијева да се пружи активан допринос бивствовању људи и развоју друштва у цјелини. Људска врлина је не одустати пред препреком већ трагати за рјешењем, премостити препреке на начин вриједан пажње који плијени дух ствараоца, гради нове мостове - рјешава потребе студената и свих запослених на обострано прихватљив и хуман начин, у вјечној нади да је срећа и инспирација на другој страни. „Мост“ Да ли човјека позиција декана факултета на неки начин удаљи од струке? М. C. То је увијек до личног става. Народна

пословица гласи: „Дај човјеку грам власти да видиш какав је човјек“. Мислим да мене није удаљио. Током обављања дужности декана морао сам да радим много у настави, науци и струци. Понекад ме је сплет комплексних околности у школи удаљавао од руковођења. За мене архитектура јесте немјерљиво и комплексно поље. Образовни процес архитекте изузетно је обиман и тежак. Са ове временске дистанце тешко је одговорити шта је утицало на моје опредељење - академски студиј у сарајевској школи архитектуре, која је у стручним круговима Југославије вриједила за „тврду њемачку” или је то био мој субјективан осјећај који сам изградио кроз практичан рад и државну управу или пак нова искуства са постдипломских студија у Београду. Из личног искуства знам да је знање и сигурност коју стекнете радом у пракси тешко замијенити са другим сазнањима - посебно за младе инжињере. Рад на мјесту декана за мене је био изазов, али и својеврсно разочарење. Започео сам амбициозно од мисије и визије преко свих процеса управљања комплексним процесима образовања на факултету. Морао сам имати пуно вјере, наде и неограничене љубави да истрајем и на достојанствен начин све то превазиђем. Нисам имао дилеме да сопствена искуства, импресије и визије од цртаће табле преко градилишта, државне управе и научноистраживачког рада уградим у профил универзитетског наставника. Стечено искуство и хуманост професије

27 и данас преносим младим градитељима истим жаром. Упућујем их како да трагају за људским осјетилима-угодним доживљајима и догађајима у комплексном и увијек низвјесном процесу стварања архитектонског дјела. „Мост“ Да ли бисте, да опет будете декан, на исти начин обављали Ваш посао? М. C. Сигурно не. Стекао сам богато искуство и упознао много других школа градитеља широм Европе и свијета. На властитој кожи сам осјетио и како људи код нас функционишу, што је непроцјењив ресурс. Друштвена и културна криза за нас је увијек оправдање зашто нешто не чинимо. Често заборављамо стваралачки принцип, опажај, ужитак и угођај комфора, као добробит за све. Послужићу се ријечима Жан Новела (Jean Nouvel): “.... врхунска свјетска архитектура је као танго, а за танго треба двоје.” Уз неизмјерну љубав и хуманост, тешко је или је готово немогуће, створити „праву” образовну институцију. Исти принцип важи и за стварање угодности и удобности међуљудских односа у образовној институцији. Студенти и сви запослени морају заједнички подржавати суштинске вриједности. Морате водити рачуна да је битно шта сте створили, да ли су људи срећни и задовољни, а никада то не смијете бити само Ви. „Мост“ Који су Ваши савјети за уредништво? На који начин повећати

28 публицитет часописа? М. C. Несумњиво, све позитивно и стимулативно. Поносан сам да смо га заједно стварали и да је он данас водећи у регији. Нисам задовољан што га није подржао Универзитет у Бањој Луци и други факултети осим Филозофског. Градитељство је изузетно значајна научна дисциплина која у широком спектру утиче на живот људи. Зато је изазов мотивисати младе стручњаке да обезбиједе подстицајно мјесто које истовремено рјешава и егзистенцијалне потребе живота савременог човјека. Људска насеља и зграде, осим љепоте, треба да пруже рјешавање свих егзистенцијалних потреба, угодности и задовољства. Њихов квалитет мјери се комфором, ужитком доживљаја и догађаја. Климатске промјене, одрживост, обновљиви извори енергије и животни вијек зграда захтијевају мудре и промишљене одговоре. Нови вијек захтијева и осигуравање сигурнијег живота грађана и људских насеља која морају бити отпорна на екстремне појаве. Нажалост, посљедице које производе климатске промјене и природне катастрофе на територији БиХ се слабо изучавају и актуелне власти не покушавају да дјелују превентивноувијек рјешавамо посљедице. Снага младости, ентузијазам студената и младих истраживача подстицај су и обавеза нама научницима да све потенцијале усмјеримо на стварање нових вриједности у друштву и значајније унаприједимо цијелу област градитељства. Направићу

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

дигресију, када су питали Алберта Ајнштајна (Albert Einstein) зашто експеримент не функционише добро у пракси, одмах им је одговорио: „Не ваља вам методологија, модел-теоријска поставка.“ Порука је јасна, тајна је у ширини и квалитету спознаја, умјетничком дојму и спремности за примјену теоријских истраживања у

пракси. Научне спознаје и практична искуства морају да се интегришу у образовни процес савременог градитеља. Наша школа нуди нови квалитет, образовање у новој згради, кроз промишљање на вишем нивоу, тзв. „асиметричну равнотежу“.

Порука за читаоце Ово је вијек знања, воде, природних материјала и савремених технологија. Млади градитељи морају бити свјесни да знање чини чуда. Од вас се очекује да познајете најмање три области. Из тог разлога вам сугеришем да имате обавезу стицања спознаја кроз цио животни вијек. Наша висока школа била је и остала бисер мудрости. У њој се знање стиче учећи из искуства прошлости и природе. Конципирали смо нову зграду као инспиративно мјесто које подстиче младе људе и наставнике да хумано стварају у њој и радо бораве. Она је испитна лабораторија знања која стимулише промишљање студената и наставника на вишем нивоу, кроз асиметричну равнотежу. Морате знати да све достигнуто не би било могуће без бројних пријатеља и сарадника којима се и овом приликом захваљујем и позивам их да и даље подржавају започете реформе факултета. Користим ову прилику да упутим позив свим младим колегицама и колегама који су завршили нашу школу да се активно укључе у њено осавремењавање и развој како данас тако и у будућности. У то име им се унапријед захваљујем.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Интервју са доц. др Сашом Чворо и доц. др Малином Чворо

Добар инжењер се огледа у спремности да увијек сазнаје и сагледава простор и људе око себе Разговарали: Марија Лукач и Никола Матић

адовољство нам је да у шестом броју нашег часописа представимо професоре Малину и Сашу Чвору, те им се на овај начин захвалимо на подршци од самог почетка стварања часописа. Част нам је разговарати са нашим предавачима и сарадницима који су аутори многих познатих пројеката у нашем окружењу. Малина Чворо рођена је у Београду. Основне студије је завршила на Архитектонском факултету Универзитета у Љубљани, постдипломске и докторске

студије на АГГФ-у у Бањалуци. Саша Чворо рођен је у Мостару. Звање дипл. инг. арх. стекао је на Архитектонском факултету у Београду, а постдипломске и докторске у Бањалуци на АГГФ-у. На АГГФ-у запослени су од 2001. године. Заједно дјелују као тим под називом „4+архитекти“. „Мост“ Зашто назив „4+ архитекти“ и како је све почело? 4+ архитекти: Име нашег тима настало је спонтано у почетном периоду нашег заједничког рада када смо осмишљавали свој лого. Почетно слово нашег презимена може се читати двојако, као слово Ч, али и као број 4. Свидјела нам се та симболика. Временом се и број чланова наше породице попео на 4, а радни тим се стално увећава и проширује сарадницима који су наша друга породица. 4+ је уосталом и оцјена која означава ђака са квалитетним знањем. Покушавамо још увијек да будемо добри ђаци... „Мост“ С обзиром да сте обоје

млади предавачи са значајним искуством у пракси, колико, по вашем мишљењу, синтеза теорије и праксе афирмише инжењера? Да ли уопште може једно без другог? 4+ архитекти: Вјерујемо да управо та синтеза даје најбоље резултате. Не дозвољава вам да се уљуљкате ни у једном од та два аспекта. Добар инжењер се огледа у спремности да увијек сазнаје и сагледава простор и људе око себе. С друге стране, наш задатак у настави је да школујемо инжењере, те је неопходно да и ми кроз праксу радимо на себи и тиме помјерамо своје границе. „Мост“ У којој мјери студенти утичу на ваш рад и архитектонско обликовање у приватној пракси? 4+ архитекти: „Вјечно остаје млад онај човјек који ради са младима“, неко је давно рекао а ми смо са тим у потпуности сагласни. Процес учења тече узајамно за његове судионике. Ми своје знање и искуство преносимо на вас, студенте, истовремено усвајајући неке нове истине о простору и времену својствене вашој генерацији. Отворен

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

учитељ, широких погледа, способан је да учи од својих ђака што га и чини виталним. У прилог томе стоји и чињеница да су неки од наших бивших студената данас наши блиски сарадници. „Мост“ Имате значајан број пројеката иза себе. Да ли бисте неке од њих посебно издвојили? Који је, по вашем мишљењу, најуспјешнији а који најизазовнији? 4+ архитекти: Свакако вриједи издвојити Пројекат за реконструкцију и уређење Улице Краља Петра I Ослободиоца у Приједору. Пјешачка улица, која је годинама носила епитет пусте, запуштене и занемарене зоне у центру града, добила је након ове интервенције ново лице. Највећим успјехом сматрамо

то што је овај простор данас прихваћен од стране корисника, као да се вратила вјера у јавни простор града. Ово је уједно и наш највише награђивани изведени пројекат. Има и оних неизведених, нама веома драгих архитектонских остварења, великих и малих. Пројектовали смо два захтјевна спортска објекта, дворану у Добоју и стадион у Приједору. Ово су били озбиљни пројектантски

Пројекат Добојске Арене

задаци за нас и велика школа, али оба улазе у онај дио продукције који није реализован. Наравно, током професионалне каријере архитекте таквих је пројеката веома много. Било би занимљиво урадити статистику односа пројеката који су доживели своју Уређење и реконструкција главне улице у Приједору

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

коначну материјализацију и оних који су остали само на папиру. Изазов у нашој средини је свака кућа доведена до краја по нацрту пројектанта. Поготово она једнопородична коју успијете завршити равним кровом, јер овдје се то још увијек зове “кућа без крова”. Обоје смо током свог студија архитектуре, на различитим странама, били задојени великом идејом модерне и нисмо још одустали од ње. Премало се у нашој средини обраћа пажња на њене тековине. Нама је за пројекат 4. павиљона студентског дома директна инспирација био Борик са својим урбанизмом отвореног блока и чистим формама колективног становања. „Мост“ Када је ријеч о послу, да ли сматрате да је то што сте супружници плус? Ко води главну ријеч и како је сарађивати са супругом? Зна ли се шта су чија задужења или све одлуке у послу доносите заједно?

4+ архитекти: Архитектура није посао који остављате на радном мјесту када дођете кући. Архитектура је начин живота. Самим тим је и наш заједнички професионални рад дио и нашег породичног живота. Плус представља то што имате поред себе неког ко вас савршено разумије и размишља на сличан начин као ви. Плус је бити једно другом инспирација и најстрожи критичар. Наравно, постоји одређена подјела послова, која не мора увијек бити стриктна. Другачије су нам склоности и области

интересовања, па се у неку руку надопуњујемо. Саша води главну ријеч, а ја доносим најважније одлуке (смијех). „Мост“ Свједоци смо да многи студенти одлазе у иностранство на мастер студије или у потрази за запослењем. Како гледате на овај тренд, да ли је тржиште рада за инжењере преуско у РС, или је можда проблем у хиперпродукцији кадра? Какве су шансе за младе инжењере на нашим просторима и шта им савјетујете? 4+ архитекти: Економска криза у посљедњих неколико година изузетно се одразила на нашу грађевинску индустрију у цјелини. Обим посла од 2008. године до данас је у константном опадању. Зато одлазак младих колега у иностранство због запослења или наставка школовања видим као њихову велику шансу. Првенствено зато да се коначно опробају у послу 3D приказ стадиона у Приједору

Година

за који су се школовали и то у средини која није сиромашна, као наша. У земљама гдје се струка још увијек цијени и поштује, вриједан рад омогућава пристојну егзистенцију. Храброст је и када се одлучите за останак. Познајемо велики број наших некадашњих студената који су успјели у послу и то не само пројектантском. У данашње вријеме када је свијет велико село, пружа се могућност рада на различитим врстама послова, за различите клијенте и то на свим меридијанима. То је шанса коју млад човјек мора препознати и узети иницијативу у своје руке, јер посао неће доћи сам. „Мост“ На који начин можемо побољшати практичну наставу на факултетима? Сматрате ли то једним од највећих проблема данашњег образовања? 4+ архитекти: Познато је да за све техничке факултете практична настава има изузетан значај. Сазнања која студент добије на факултету, узмимо на примјер увид у савремене технологије, требала би да подразумијевају и рад са њима. Услови нам увијек не дозвољавају да реализујемо такве облике наставе у пуном капацитету. Зато користимо ову прилику да укажемо на значај истинског ангажовања студента у оквиру обавезне студентске стручне праксе, која се не смије свести на “пуко одрађивање формалности”. Практична знања усвојена у стварном, реалном окружењу приватног предузећа, пројектантске или Зграда АГГФ-а (3D модел)

4 — Број 6 — фебруар, 2016

извођачке фирме, употпуниће и заокружити ваша знања инжењера, спремити вас за тржиште. Мотиви за ово треба да вам буду сазнања о томе како заправо функционише “пословни свијет” и који су то стварни ресурси.Тренутно егзистирају студентске организације и пројекти на нивоу Универзитета који спроводе реализацију студентских пракси на локалном али и међународном нивоу. Сваком студенту топло препоручујемо да такву могућност искористи. „Мост“ Будући да сте од самог оснивања часописа укључени у све активности наше редакције, занима нас шта мислите о часопису Мост и да ли имате неки савјет за редакцију? 4+ архитекти: Пратимо ваш рад од самог почетка и имамо само ријечи хвале. Рад у редакцији часописа је за вас студенте управо једно од оних драгоцјених искустава о којима смо говорили као о неопходним прије завршетка студија.

Реализовани пројекти породичнх кућа

Тема броја 34

Фабрика силицијума „R-S Silicon“

Модернизовани концепт градње индустријских постројења Пише: Синиша Копуз

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

овоизграђена фабрика за производњу силицијума R-S Silicon у мјесту Бјелајце код Мркоњић Града представља у потпуности модернизовани концепт градње индустријских постројења који се примјењује у Европи, а који до сада још није виђен у Републици Српској. Средином децембра редакција часописа „Мост“ посјетила је фабрику и том приликом обављен је разговор са представником инвеститора из Италије господином Gianmichele Foglia и грађевинским инжењером Срђаном Гвером, некадашњим студентом нашег факултета који је био присутан на градилишту током читавог процеса изградње.

35 Процес производње Главни производ ове фабрике је силицијум-метал, који се добија кроз један врло специфичан и захтијеван процес. Као улазне сировине за производњу силицијума користе се кварц, дрво и угаљ које се мијешају и пуне електролучну пећ са потопљеним луком. У самој пећи се помоћу три угљене електроде доводи електрична енергија која ствара електрични лук и загријава сировинску смјесу, те се на овај начин добија готов производ. Потом се производ излијева у калупе, хлади и превози до система за дробљење и просијавање према одређеним гранулацијама. Као такав, производ се пакује у вреће и пласира на тржиште.

Скица процеса производње

36 У грађевинарству широку примјену има секундарни производ ове фабрике – силикатна прашина, која се користи за добијање водонепропусних бетона. Сам силицијум највећу примјену налази у електро индустрији, гдје је незамјењив састојак у свим електронским уређајима. Стога, можемо слободно рећи да будућност индустрије лежи добрим дијелом у производњи силицијума. Темељење и изградња објекта фабрике Читав пројекат комплекса фабрике урађен је од стране иностраних пројектаната, док су у извођењу поред

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

Силикатна прашина настаје при редукцији кварца високе чврстоће и угља у електро-лучним пећима у процесу производње силиконских и феросиликонских легура. Састоји се од веома ситних зрна сферног облика и садржи најмање 85% аморфног силицијум-диоксида. Специфична површина силикатне прашине износи око 150 000 cm2/g. Користи се као прашкасти додатак за побољшање физичко-хемијских карактеристика бетона, првенствено водонепропустљивости. иностраних учествовале и фирме из наше земље. Комплекс фабрике састоји се од производних, складишних и административних објеката. Главни производни погон, површине 5000 m2 и укупне висине 39 m, састоји се од пет етажа првенствено изграђених од челика и бетона. На њега

Шема армирања дијафрагми за темељ тип 3 (посебна дијафграгма тип А)

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 се наслања систем филтера за пречишћавање издувних гасова, те трафо-станица која је повезана на локални далековод. Поред тога, копмлекс садржи многе складишне и помоћне објекте, као и најљепши објекат у читавом комплексу – управну зграду, о чему ће бити ријечи у наставку. Приликом изградње главног производног погона фабрике примјењен је посебан тип дубинског фундирања који још није виђен у Српској. На самом почетку градње наишло се на проблем подземних вода, које су стандардно саниране испумпавањем електро-пумпама. Дио који је највише оптерећен налази се на мјесту гдје је инсталирана висока пећ за производњу и ту је примјењено фундирање дијафрагмама, помоћу специјалних машина са профилисаном кашиком. Бушење је извршено до дубине од 15 m, а ископ темељне јаме урађен је до дубине од 7 m, гдје су се као хидроизолација користиле бентонитне фолије у тзв. сендвичу између два зида. Након тога, услиједило je подводно бетонирање са кошевима потапаним у воду. То је био најдубљи дио фундирања и на тај начин преносило се највеће оптерећење на темељно тло. Остали темељи рађени су

по систему темеља самаца на дубини од 4 m који су повезани са контра-гредама. Искључиво монтажним начином градње, са вијчаним везама, састављена је поцинчана челична конструкција код главног производног погона. Код израде таванице употријебљен је полумонтажни систем самоносивих таваница које су намонтиране између греда без икаквих потпора, што је знатно убрзало процес градње. За изградњу овог

38 објекта потрошено је укупно 2200 t челика као и 15000 m3 бетона. Посебан акценат морао се ставити на сигурност, будући да су скеле кориштене за монтирање конструкције, биле на изразито великој висини. Као и већи дио комплекса фабрике, управна зграда саграђена је на један нов, и за ово поднебље веома необичан начин. У зграду је уграђен систем вентилације са све четири стране као и испод доње етаже, који функционише на принципу прострујавања ваздуха кроз вентилационе цијеви постављене у међуспратној конструкцији. Постављен је тзв. систем столица који се све више примјењује у Европи, а заправо представља подизање пода зграде од бетонског дијела међуспратне конструкције за 50 cm. На тај начин, оставља се простор за ваздух који ће струјати кроз међуспратну конструкцију. Кров управне зграде, урађен

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

у облику силуете, направљен је од посебне врсте лима. Наиме, након изградње подконструкције, специјална машина је профилисала сегменте лима и као такви постављани су на кров. На самом крову се не налази ни један вијак, тако да се овим системом у потпуности спријечила могућност да вода продре у зграду. Такође, омогућене су подужне дилатације лимова, који клижу по материјалима са малим коефицијентом трења, па је самим тим спријечена и бука при термичком ширењу лима.

Управна зграда (3D модел)

Специјално профилисани лимови

Радови на управној згради

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 Еколошки аспект Кад кажемо индустрија и висока пећ обично се помисли на густ, црни дим који се издиже изнад фабрике и загађује све око себе. Међутим, овдје то није случај. И са еколошког аспекта ова фабрика је урађена по свим европским нормама. За заштиту животне средине примјењени су посебни филтери са рукавцима. Тако након изласка из високе пећи, дим се прво доводи до филтера гдје се прерађује, а затим се прерађен испушта у атмосферу, док одређени талог остаје у филтерима. Овим поступком знатно се спречава загађење животне средине. Инвеститор из Италије истиче да је R-S Silicon заинтересован да сарађује са студентима нашег факултета и универзитета по питању

39 истраживања материјала који њихова фабрика прерађује. Такође, изразио је жељу да студенти нашег факултета дођу и посјете фабрику како би се упознали са комплетним пројектом који је занимљив за све три струке на АГГФ-у. Отварањем ове фабрике отворило се и 113 нових радних мјеста, што је за општину Мркоњић Град, као и за читаву регију, велики напредак. Упркос многим социјалним и економским проблемима који погађају нашу земљу, ова фабрика је примјер да Република Српска ипак може да иде напријед у корак европским стандардима и искрено се надамо да ће оваквих и сличних пројеката бити још у блиској будућности.

Скупити што више знања током студирања „За мене је овакав пројекат био велики изазов и велика одговорност, јер одмах након завршеног факултета почео сам да радим на овом пројекту. Стога бих поручио свим студентима нашег факултета да сакупе што више знања током студирања које ће сутра кад се нађу на овако одговорној позицији успјети да на најбољи могући начин искористе. Такође, врло важно је познавати и стране језике уколико радите у фирми која послује са иностранством.“ – рекао је инжињер Срђан Гверо, некадашњи студент АГФ-а у Бањој Луци и један од истакнутих инжењера на овом пројекту.

Теорија и пракса - студентски радови -

Студентски конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења спомен подручја „Башта сљезове боје“ у Хашанима

47 50 53

Пројектовање путева

56 60

Преднапрегнути АБ монтажни стубови

Конференција СФЕРА - Мостар 2015 Метролошко обезбјеђење геодетског инструмента – тоталне станице Завршни рад за изборни предмет - Морфологија градских потеза

Студентски конкурс за израду идејног урбанистичкоархитектонског рјешења спомен подручја „Башта сљезове боје“ у Хашанима

„Поход на Башту сљезове боје“ Аутор: Ена Хаџић

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

ред сам крај још једне узбудљиве академске и године обиљежавања стогодишњице од рођења нашег великог писца Бранка Ћопића, студентима архитектуре АГГФа пружила се шанса да учествују на интерном студентском конкурсу за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења спомен подручја „Башта сљезове боје“ у Хашанима. Право на учешће имали су студенти првог циклуса, који су жељели да својим учешћем и залагањем одају почаст нашем великом књижевнику. Конкурс је рађен у оквиру сарадње АГГФ-а са општином Крупа на Уни, а „Башта сљезове боје“ представља једну од активности коју је општина Крупа на Уни започела у циљу културне рехабилитације сјећања на Бранка; неизмјерног доприноса у књижевном стваралаштву и његових родних Хашана. Посјети Бранкових родних Хашана и првог сусрета студената са Бранковим свијетом, претходиле су посјете Музеју, Народној библиотеци, Архиву, Радио телевизији Републике Српске и прикупљање писане аудио и видео грађе о великом писцу, његовом родном мјесту и околини. Први доживљај Хашана био је онакав како га је Бранко и описао у свом дјелу: „У брдовитом крају под планином Грмечом, моје село налази

се уоквирено у једној плодној долини пуној зеленила и бистрих поточића“. Живописни пејзажи овог краја оставили су све без даха. Након обиласка Бранковог родног мјеста, шетње стазама дјетињства, оживљавања сјете и анегдота, разговора са мјештанима и њихових сугестија и потреба, пројектни поступак је могао да почне. Студенти су својим рјешењима и интервенцијама тежили очувању и заштити аутентичности мјеста, на оживљавању и очувању изворних народних обичаја, оживљавању успомена и сјета на Бранка, на његове јунаке и мјеста описана у његовим дјелима. Тако су у пројектима опет оживљели и заживљели стриц Ниџо, дјед Раде, пољар Лијар, Лазар Мачак, Луња и многи други Бранкови јунаци. Водило се рачуна и о очувању и заштити природних богастава краја као и о развоју и напретку села. Послије дана проведених у раду и промишљању, групе су стигле до циља, добијени су квалитетни радови од којих је сваки причао неку своју причу. Радови су достављени комисији на жирирање и оцјењивање, а

43 Награђена су четири идејна рјешења. Четврто мјесто заузели су Дејана Чечавац и Адмир Исламчевић. Треће мјесто заузеле су Марија Лукач и Драгана Љубоја. Друго мјесто заузела је група Милана Недимовић, Слободан Пеулић, Саша Рондаш и Ена Хаџић, а прво мјесто су освојиле Данијела Павичић, Маја Радмановић и Емина Хусеинбашић. Поред признања успјешна рјешења су и новчано награђена. комисија није имала нимало лак задатак. По завршетку оцјењивања стручног жирија и рангирања студентских радова, у Основној школи „Бранко Ћопић“ у Хашанима одржана је презентација, а потом и изложба студентских радова, како би се мјештани, званичници и потенцијални инвеститори упознали са интересатним и креативним студентским интервенцијама у простору. На свечаности обиљежавања стогодишњице од рођења Бранка Ћопића и крсне славе Михољдана награђеним студентима су уручена признања. Учешће на конкурсима у току студија буди позитивни тимски и такмичарски дух и представља корисно искуство за рад након факултета. Као једном од учесника, била ми је изузетна част и задовољство учествовати на конкурсу који је за главни мотив имао великана као што је наш Бранко Ћопић.

ентеријер

тријем

спавање х4

МЛИН ПОТОЧАР

ентеријер

камен

засјена

купатило

сједење/спавање х4 засјена

купатило

сједење/спавање х4

БУНГАЛОВИ ЗА СМЈЕШТАЈ

Удах сунчаног свјежег јутра, септембар мјесец... обећава лијеп и угодан дан. А ја се спремам за своју малу авантуру. Први пут идем Путем Бранка Ћопића, а ни сам не знам гдје тачно идем, шта ме чека, и ко...? Кажу, Хашани... село у брдовитом крају, уоквирено у једној плодној долини пуној зеленила и бистрих поточића... а са свих страна закљањају га шумовити бријегови, а иза њих, на југу, плави се дуги ланац моћне Грмеч планине... бајковито звучи. Једва чекам!

бунгалов+тријем

постоље

ТИП 2

ТИП 1

ентеријер

бунгалов+тријем млин поточар

постоље

тријем

Шифра рада: ЕО050603Д; Аутори: Милана Недимовић, Слободан Пеулић, Саша Рондаш, Ена Хаџић

аутори: Марија Лукач и Драгана Љубоја

аутори: Дејана Чечавац, Адмир Исламчевић

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Пројектовање путева

Идејни пројекат доњег строја саобраћајнице Пишу: Ђорђе Бјелајац

адатком је предвиђена израда идејног пројекта доњег строја саобраћајнице на основу пројектне геометрије дефинисане у идејном пројекту двотрачног пута у оквиру предмета Пројектовање путева и приложених

података добијених истражним бушењем терена. Рад је прилагођен форми часописа и представља дио обавеза из предмета Доњи строј саобраћајница, које се oдржава у 7. семестру грађевинског одсјека, саобраћајно усмјерење. Услови ограничења Ограничења дефинисана у поставци задатка, односе се на инжењерско-геолошке карактеристике терена и ограничење у погледу максималне дозвољене дужине косине на дијелу трасе у усјеку. На основу резултата добијених истражним бушењем терена и положаја нивелете саобраћајнице, може се закључити да су горњи слојеви тла веома дубоки и да слојеви на већој дубини не утичу битно на конструкцију доњег строја. Ниво подземних вода је цијелом дужином трасе на дубини која неће на било који начин ометати изградњу и

47 трајност конструкције доњег строја саобраћајнице. Посебне конструкције На траси је предвиђена изградња плочастог пропуста како би се савладала мања водена препрека. С` обзиром да у поставци задатка нису дефинисани хидролошки услови димензије пропуста су произвољно усвојене. Дужина пропуста је 12 метара. Такође предвиђена је и конструкција гравитационог потпорног зида промјенљивог попречног пресјека чије су димензије дефинисане на основу ограничења дужине косине са десне стране коловоза, максимално 2 метра (мјерено по хоризонтали од ивице планума пута) и висине усјека на истом мјесту. Одводњавање Примјењени елементи површинског система одводњавања за прикупљање воде са коловоза

48 су риголи, канали, каналете и сливници. Примјењени елементи система одводњавања са падина усјека и насипа су заштитни канали и јаркови. Предвиђено је и засипање потпорних зидова дренажним материјалом као и провођење воде до ригола кроз барбакану. Провођење воде кроз труп саобраћајнице пројектовано је помоћу цјевастих пропуста пречника 100 cm.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

неупотребљивог материјала. Изузетак представља материјал који се добија скидањем хумуса у површинском слоју дебљине 20 cm. Предвиђа се његово депоновање на најближу привремену депонију и касније уграђивање као завршне обраде косина усјека и насипа. Већина радова код извођења доњег строја саобраћајнице се изводи помоћу механизације и њен из-

- Ископ материјала, утовар, транспорт у депонију и депоновање - Ископ материјала, утовар, транспорт из позајмишта и уградња у насип. Анализа карактеристика тла За анализу стабилности косина, провјеру носивости постељице и прорачун деформација тла неопходно је располагати разним подаци-

Пресјек доњег строја саобраћајнице

Земљани радови За земљане радове је урађен прорачун количина радова са приказом површина профила у усјеку и насипу, распоред кубатура усјека и насипа и профил маса са повученим уравницама. Укупна количина материјала у усјеку износи 70 836.85 m3, док је потребна количина материјала у насипу 85 431.93 m3. Разлика количине материјала у усјеку и насипу је 14 595.08 m3, и предвиђено је да се обезбједити из позајмишта. С обзиром да се због лоших карактеристика дио материјала количине 9 095.75 m3 из усјека не може употријебити у насипу, исти је потребно транспортовати на трајну депонију. Сав ископани материјал се уграђује директно у усјек или транспортује на трајну депонију у случају

бор представља веома битну ставку приликом пројектовања. Потребно је обратити посебну пажњу приликом избора одговарајућег машино састава, у зависности од врсте радова, транспортне дужине и јединичне цијене коштања. За цијелу трасу одређене су количине транспорта и транспортне дужине на основу редукованог дијаграма површина и профила маса са уравницама. На основу ових података направљен је ужи избор машина са 2 до 3 групе и цијеном коштања, на основу које је усвојен састав механизације за сљедеће позиције: - Ископ материјала, утовар, транспорт до 100 m и уградња у насип - Ископ материјала, утовар, транспорт преко 100 m и уградња у насип

ма који описују карактеристике тла. Међу њима су најбитнији: запреминска тежина, угао смичуће отпорности, индекс збијености, релативна збијеност и максимална збиједност у сувом стању. Да бисмо из података који су задати у поставци дошли до свих ових података било је неопходно успоставити велики број корелација. Неопходно је било провјерити да ли материјали, којима се гради, испуњавају услове предвиђене стандардом. Једини материјал који није био погодан за изградњу насипа је пјесковита прашина. Замјењен је материјалом из позајмишта, кречњаком који се експлоатише минирањем. На основу броја удараца СПТ опита и почетног вертикалног напона могуће је одредити угао смичуће отпорности

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

материјала у природном стању. Уважавајући захтјев да је релативна збијеност насипа у првих 2 метра 100% и на основу вертикалног напона, може се одредити одговарајући број удараца, а затим и угао смичуће отпорности. Максималну запреминску тежину сувог материјала у насипу могуће је одредити на основу запреминске тежине сувог материјала у природном стању и степена збијености у природном стању:

С обзиром да није обављено испитивање материјала из позајмишта, запреминска тежина материјала у насипу је одређена тако што је позната запреминска тежина стијене 27 KN/m3 подјељена за претпостављеним коефицијентом растреситости вриједности 1.3. Тако је добијена запреминска тежина материјала у насипу од 20.77 KN/m3. Угао смичуће отпорности је усвојен на основу препоруке за дати материјал и износи 42 степена. Стабилност косина С` обзиром на карактеристике површинских слојева дуж трасе, тло је класификовано у 4 групе. За сваку групу извшена је провјера стабилности предвиђеног нагиба косине на мјесту највишег насипа и најдубљег усјека. Провјера стабилности је дијелом извршена ручно, методом „Фелениуса“ док је остатак прорачуна извшрен компјутерски у програму GEOSTUDIO. На почетку трасе преовладавају углавном плитки насипи, па је због

Анализа стабилности косине помоћу програма „GEOSTUDIO”

Анализа стабилности косине методом „Фелениуса“

естетских разлога, уклапања са околином и незнатно већег утрошка материјала, усвојен блажи нагиб 1:2, иако би стабилност била

обезбјеђења за нагиб косине 1:1.5 који је усвојен за исти материјал у усјеку.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Конференција СФЕРА - Мостар 2015

Обликовање архитектонских отвора на сакралним објектима

Ферхад-пашина џамија; Изглед и основа приземља

Пише: Милана Недимовић Жупна црква Похода Блажене Дјевице Марије; Изглед и основа приземља

ао један од резултата одржавања Прве научно-стручне конференције са међународним учешћем, СФЕРА 2015. „Обликовање и технологије архитектонских отвора“, представља издање Зборника радова конференције. У зборнику је објављено укупно 18 научних и стручних радова аутора из 5 земаља: Италије, Словеније, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Радови су груписани у три поглавља: Архитектонски дизајн и архитектонски отвори; Енергетске перформансе и технолошка перспектива на архитектонске отворе; Архитектонски отвори у историјском развоју и симболичком значењу архитектуре

Саборни Храм Христа Спаситеља; Изглед и основа приземља

и урбаног простора. У трећем поглављу, објављен је и рад студената АГГФ-а, са називом Обликовање архитектонских отвора на сакралним објектима: три примјера у граду Бањалуци. Аутори рада су Милана Недимовић и Слободан Пеулић. Рад се кроз анализу конкретних примјера бави архитектуром фасадних отвора. Одабир објеката за анализу је направљен са циљем да се покрије што шири временски

период и што разноврснији стилови градње. С обзиром да су се временом различити стилови градње примјењивали под значајним утицајем религије, додатној ширини анализе доприноси одабир сакралних објеката из три различите религије. Анализирани су отвори на фасадним зидовима на сљедећим сакралним објектима: Ферхад-пашина џамија, Жупна црква Похода Блажене Дјевице Марије и Саборни Храм Христа Спаситеља,

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

51 долази до концентрације веће количине воде (представљено згуснутим линијама) у зонама око отвора. На исти начин се понашају и нормални напони у зиду. На зиду 1 се посебно истиче употреба правоугаоних

Правци дјеловања главних напона за зид 2

лоцираним у централном подручју града Бањалуке. Разматрају се основне стилске карактеристике и историјске прилике, које су утицале на архитектуру отвора на овим објектима. У току даље разраде, након софтверских анализа напона унутар зидова, успостављају се међусобне релације, узрочно-посљедичне везе обликовања отвора, стабилности фасадних зидова и историјских прилика у којима су објекти грађени (нпр. како облик отвора утиче на расподјелу напона унутар зида, како су историјске прилике утицале на конструкцију и обликовање фасадних зидова и отвора на њима и сл.). Софтверска анализа напона унутар зидова Анализа ће се вршити за по један одабрани фасадни зид са предметних објеката.

Површина зида Површина отвора Удио отвора Дебљина зида

Анализе утицаја су рађене методом коначних елемената у програму Abacus. Направљени 3D модели зидова су изложени претпостављеном оптерећењу, које у њима изазива одговарајуће напоне притиска. Величина главних нормалних напона је графички приказана скалом боја која означава вриједности од минималне до максималне. На добијеним дијаграмима нормалних напона, могу се препознати одређене законитости. Ради лакшег тумачења дијаграма, корисно је ток напона посматрати кроз аналогију воде која се слијева низ зид. Дио воде изнад отвора, присиљен да га заобиђе, мијења смјер тока (представљеног вертикалним линијама са стрелицама) и равномјерно се распоређује са обје стране отвора, потискујући остатак воде на зиду. Услијед тога,

ЗИД 1 Ферхад-пашина џамија Материјал: камен 146m2

ЗИД 2 Жупна црква Похода Блажене Дјевице Марије Материјал: опека 141m2

ЗИД 3 Саборни Храм Христа Спаситеља Материјал: камен 93m2

12,5m2

19m2

9m2

8,56% 110cm

13,47% 55cm

9,7% 100cm

Дијаграм нормалних напона за зид 1

отвора. Оно што је карактеристично за њих је, да се због нагле и оштре промјене облика, на угловима јавља концентрација напона, што се и види на дијаграму. На мјесту гдје постоје два отвора по висини, примјетна је мања концентрација напона на њиховим угловима. На угловима најширег отвора, који је уједно и једини отвор по висини, уочљива је већа концентрација напона. Изнад свих отвора, присутна је зона са мањим вриједностима нормалних напона. Специфичност правоугаоних отвора на овом примјеру јесте то што се у слоју зида изнад натпрозорне греде јавила и конструкција формирана слагањем камена у облику преломљеног лука. Овакав лук поред естетске има и значајну конструктивну улогу, да растерети натпрозорну греду. На зиду 2 карактеристични су широки отвори чије су горње ивице формиране употребом полукружних лукова. Напони се постепено преносе од врха па до подножја лука, гдје се јавља

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Дијаграм нормалних напона за зид 2

минимална концентрација напона. С друге стране, на доњим правим угловима отвора, јавља се доста већа концентрације напона. Изузетак се јавља на мјесту гдје се налазе два отвора по висини. У том случају, концентрација напона се јавља само испод доњег отвора, на подножју зида у зони гдје се оптерећење преноси на темеље. На дијаграму се такође види да су дијелови зида испод отвора мање оптерећени. На зиду 3 (слика 7) се налазе два отвора, кружни и правоугаони. Изнад правоугаоног отвора, у слоју зида, налази се полукружна лучна конструкција. Испод лучне конструкције присутна је зона мањих напрезања. На угловима правоугаоног отвора јавља се нешто мања концентрација напона. Интересантно је да се уз ивицу кружног отвора не јавља концентрација напона. С лијеве и десне стране кружног отвора присутне су зоне повећаних напрезања, док се изнад и испод отвора јављају зоне мањих напрезања. Различити историјски контексти утицали су на обликовање отвора Након анализирања примјера, добија се генерална

слика о узрочно-посљедичним везама прерасподјеле напона и типа отвора. Различити историјски контексти донијели су различите начине „помирења” између проблема конструкције и обликовња отвора, на шта су највише утицали технологија израде и примјењени материјали. На природу свих рјешења утицао је и климатски контекст локације, па су се грађевине градиле од стабилног материјала отпорног на атмосферске утицаје. То је условило да објекти задржавају компактност уз малу заступљеност фасадних отвора (између 8,56 и 13,47% од укупне површине зида). Како би се ријешио проблем прерасподјеле напона, на свим предметним објектима истиче се формирање горњих ивица отвора у облику лука (полукружног или преломљеног). На Ферхад-пашиној џамији горње ивице отвора су само визуелно обликоване као равне. Конструктивно, проблем преношења оптерећења ријешен је употребом преломљеног лука у слоју зида изнад самих отвора. Разлике у величини фасадних отвора настају због употребе различитог градивног материјала (камен и опека). Камени зидови су дебљине

cca 110 cm док је зид од опеке дупло тањи, 55 cm. Управо због мање дебљине зида од опеке, мања је и тежина дијела зида изнад отвора која оптерећује натпрозорни лук. Тако је лук могао да има већи распон па су отвори добили већу ширину, односно површину. Код тешких камених зидова, тежило се да лукови буду што краћег распона како би се лакше пренијело оптерећење дијела зида изнад отвора, па су отвори добијали малу ширину. Тако условљену малу површину једног отвора, градитељи су надомјестили употребом више отвора по висини. На мјестима гдје се налазе два или више отвора по висини, примјетна је мања концентрација напона на угловима отвора.

Дијаграм нормалних напона за зид 3

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Метролошко обезбјеђење геодетског инструмента – тоталне станице

Еталонирањe тоталне станице

Пишу: Кристина Дујаковић, Јелена Ђакић

етрологија је наука о мјерењима. Данашња глобална економија зависи од поузданих мјерења и испитивања, у која се вјерује и која су међународно прихваћена. Исправни, тачни и прецизни геодетски инструменти су предуслов за успјешно обављен геодетски задатак. Циљ испитивања геодетских инструмената је утврђивање да ли је стварна мјерна несигурност инструмента у оквиру вриједности која је декларисана од стране произвођача, односно да

ли геодетски инструмент испуњава спецификације произвођача. Све категорије геодетских инструмената као и пратеће опреме пожељно је периодично испитивати и калибрисати, према стандардизованим методама и техникама. Мјерне станице (енгл. total station) су геодетски инструменти који су настали развојем оптичких тахиметара (инструменти који омогућавају мјерење хоризонталних и вертикалних углова и косе дужине). Данас су тоталне станице састављене од дигиталног теодолита, дигиталног даљиномјера, меморије и рачунара. Основне мјерене величине које се испитују код тоталнe станицe, јесу углови и линеарне величине. Односно, то подразумијева одређивање угла i (нагиб обртне осе дурбина) и угла c (угао колимације односно неуправност визуре на обртну осу дурбина теодолита), као и мјерне несигурности мјерења угла теодолитом који је интегрисан у систем тоталне станице. Oдређивање адиционе (адициона константа - представља разлику између резултата извршеног мјерења дужине и еталонске дужине. Адициона константа има димензије дужине и обично се изражава у mm) и мултипликационе константе (мултипликациона константа - представља однос резултата извршеног мјерења дужине и еталонске дужине. Мултипликациона константа нема димензије, али се обично изражава у mm/km), репрезентује мјерну несигурност мјерења дужине EDM даљиномјером који је интегрисан

53 у систем тоталне станице. Измјерити угао значи упоредити га са радним еталоном, у овом случају са лимбом теодолита, који се претходно може упоредити са примарним (природним) еталоном, а све у циљу обезбјеђивања неопходне следљивости. Преношење јединице дужине врши се помоћу електронског даљиномјера високе тачности у спрези са репродукцијом еталона фреквенције у лабораторијским условима. Стандардизација процедура испитивања и калибрације доприноси повећању квалитета мјерења. Неколико стандарда уређују испитивање геодетских инструмената, а предлаже их Технички одбор TC172 (Оптика и оптички инструменти), пододбор SC6 (Геодетски и мјерни инструменти), Међународне организације за стандардизацију (ISO). TC172/SC6 је задужен за стандардизацију терминологије, захтијева и метода испитивања геодетских и мјерних инструмената, њихових компоненти и пратеће опреме.

54 Овај пододбор је дефинисао стандард ISO 17123 који се састоји од осам дијелова под главним насловом: Оптика и оптички инструменти – теренски поступци за испитивање геодетских и мјерних инструмената, чиме су обухваћене поједине врсте инструмената (теодолити, нивелири, електронски даљиномјери итд.). Тотална Станица је систем за мјерење угла и дужине којег чине теодолит и EDM даљиномер, могу се примијенити ISO 17123-3 метода и ISO 17123-4 метода.

За практичан примјер метролошког обезбјеђења геодетског инструмента тоталне станице коришћена тотална станица Leica TCR405power. Утврђивање прецизности тоталне станице изражава се у стандардној девијацији хоризонталног правца (Hz)

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

и стандардној девијацији вертикалног угла (V) опажаног у оба положаја дурбина, а крајњи резултат је изражен у виду мјерне несигурности придружене резултатима мјерења. За одређивање резултујућих вриједности углова i и c као и придружене мјерне несигурности углова у хоризонталној и вертикалој равни, вриједности адиционе и мултипликационе константе EDM даљиномера при мјерењу дужина као и одређивању мјерне несигурности дужине конкретног даљиномера, користи се следећа опрема: • једна перманентно означена инструментална станица - метални стуб са постољем, • 5 колиматора који међусобно образују затварање хоризонта од 360°, • четири перманентно постављене призме, • микробаза као даљиномјер који обезбјеђује референтне вриједности дужина, • детектор израчујућег сигнала и • фреквенцметар. Фокус колиматора је бесконачан и они су монтирани на зиду, односно чврстој вертикалној подлози, тако да њихов положај задржава апсолутну стабилност током вршења опажања. Инструмент се поставља на стабилан и чврст стуб. Прије почетка еталонирања Тоталне Станице, утврђује се њена основна функционалност, провјеравајући: • рад положајних завртњева, • несметано окретање дурбина око алхидадине и обртне осе,

• функционалност електронских показивача, • видљивост оптичких сочива дурбина тоталне станице, • видљивост очитавања на електронском дисплеју, • стање батерија односно извора напајања и • функционалност тастатуре Одрећивање вриједности угла i и угла c Тотална станица се пажљиво поставља на лабораторијско постоље и причвршћује централним завртњем. Окретањем положајних завртњева доводи се мјехур цјевасте, центричне или електронске либеле да врхуни. У случају електронске либеле, треба постићи блиско нулто очитавање. На тај начин се тотална станица доводи у хоризонтални положај. Цјевасте односно електронске либеле морају бити ректификоване, тако да теодолит остаје у хоризонталном положају без обзира на то у ком смјеру је окренут дурбин. За мјерење хоризонталних и вертикалних углова опажа се свих пет колиматора у три гируса. За сваки поменути гирус неопходно је опажати све колиматоре, у првом положају дурбина опажање је у смjеру кретања казаљке часовника, а у другом положају дурбина опажање је у супротном смjеру од смjера казаљке часовника. Након сваког завршеног гируса, инструмент се склања са постоља, окреће у хоризонталном смислу за 120° и враћа на постоље. Укупно се изводи мјерење у три гируса.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Одређивање адиционе и мултипликационе константе Поступак еталонирања EDM-а састоји се од оцјене прецизности којом се утврђује да ли се тачност EDM опреме налази у границама дозвољеног одступања. Како би се добила еталонска база, потребно је сваку дужину измјерити најмање три пута референтним даљиномјером високе тачности. Микробаза је даљиномјер високе тачности који врши аутоматску корекцију притиска и температуре, самим тим даје кориговане вриједности дужине од стуба до призми. За сваку појединачну дужину поправљених вриједности рачуна се аритметичка средина, и тек тада се те четири дужине сматрају референтним еталонским величинама. За сваку тачку за коју се мјери дужина одређује се посебно адициона, мултипликациона константа и процјењује мјерна несигурност мјерења дужине, након чега се рачуна обједињена адициона константа инструмента. Поступак одређивања адиционе константе се заснива на одређивању разлике условно тачне вриједности дужине која се мјери (D0 ) и дужина мјерене EDM-ом (Dmi ), односно:

Дужина се мјери више пута и за коначну вриједност се узима аритметичка средина, и уколико је потребно уноси се поправка за адициону константу. Мултипликациона константа даљиномјера оперативно се одређује упоређивањем његове радне

фреквенције са еталонском, односно:

Мјерење фреквенције сигнала који је уочен детектором сигнала врши се фреквенцметром у трајању од 30 минута, и за то вријеме се у редовним размацима од по неколико минута очитава фреквенцметар. Резултати еталонирања Тоталне станице Крајњи резултати еталонирања тоталне станице изражени су у виду мјерне несигурности придружене резултатима мјерења при чему мјерна несигурност представља параметар који карактерише расипање вриједности које се са разлогом приписују мјереној величини. Комплетан математички модел мјерених хоризонталних и вертикалних праваца може се написати у облику:

грешка правца због грешке подјеле лимба, er - грешка правца због грешке израде и ректификације, eo - грешка правца усљед грешке очитавања, ev - грешка правца усљед грешке визирања, ecгрешка правца усљед грешке центрисања и eu -грешка правца усљед промјене услова рада. У табели 1. су приказани резултати испитивања Тоталне станице Leica TCR405power.

при чему употребљене ознаке имају сљедећа значења: p - мјерена вриједност хоризонталног или вертикалног правца, l - читање на хориРезултати испитивања зонталном или тоталне станице Leica Табела 1. резултати испитивања тоталне станице Leica TCR405power. TCR405power вертикалном лимбу, el Резултат еталонирања

Мјерна несигурност

Адициона константа

0.00045 m

Мултипликациона константа Угао „i“

-3,84 E-07

Угао „c“

-3,89''

Дужина

U=(2.0 + 2.0*10-6*L) mm

Угао у хоризонталној равни Угао у вертикалној равни

u=2,87'' U=5,75''

2,44''

u=3,61'' U=7,23''

Преднапрегнути АБ монтажни стубови

Ново технолошко рјешење за објекте у нашој околини Аутор: Ана Ковић

у шестом издању часописа „МОСТ“ остајемо досљедни традицији афирмисања студената нашег факултета. Овом прликом, уредништво је, на бројне препоруке, одлучило да објави апстракт дипломског и научног рада недавно дипломираног студента АГГФ-а - Ане Ковић, на тему “Преднапрегнути АБ монтажни стубови”. Овај рад је настао након стручне праксе обављене у Њемачкој компанији Еuropoles, те су за прорачун објекта коришћени намјенски, професионални софтвери за овакве објекте, што представља додатни изазов за будуће радове гдје би се могли развијати и користити слични домаћи софтвери. За часопис МОСТ урађена је модификација постојећег рада, те је овај рад прилагођен досадашњој концепцији часописа.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Пројектни задатак У циљу реализације економски оправданих конструкција, неопходно је обезбиједити оптимално рјешење технолошког система конструкције. Предмет истраживања овог рада односи се на монтажне армиранобетонске стубове примјеном технологије преднапрезања бетонских елемената. Овим поводом, представиће се примјена новог технолошког и конструктивног рјешења на већ постојећи објекат расвјетног стуба на Бањалучком Борчевом стадиону. За будући објекат урађен је и прорачун темељне конструкције по европским нормама. Тренутна конструкција објекта је челична, решеткаста, за коју ће се извршити прорачун и модел преднапрегнуте армирано-бетонске конструкције. Поред расвјетног, објекти добијени технологијом претходног напрезања примјену могу пронаћи у многим индустријским гранама – инфраструктури саобраћаја, енергетике и телекомуникација, освјетљења, нискоградње и др.

Постојећа конструкција расвјетног стуба у функцији

Технологија израде новог армирано-бетонског расвјетног стуба огледа се у центрифугирању бетона у посебним калупима. Изабрани систем преднапрезања је претходно преднапрезање; стога се прије изливања бетона, у калупе полaжу челични каблови за преднапрезање, који се изабраном технологијом стандардно напрежу до пројектоване вриједности од 974 N/mm2. Преднапрегнутни стубови су кружног попречног пресјека и ошупљени дуж осе стуба. Стуб је висине 51 m и састављен је из три бетонска сегмента. Спојеви бетонских сегмената се остварују помоћу челичних плоча (фланши) у које се укотвљује челик за преднапрезање. Челичне плоче се међусобно повезују анкер вијцима одређене класе чврстоће. Примјењена технологија Ради сагледавања основних разлика у поређењу са неким другим технологијама, у наставку су дате основне предности и недостаци технологије претходног напрезања бетонских елемената или готових конструкција. Предности: 1. Под употребним оптерећењем пресјек остаје нераспуцао – доминантни напони притиска 2. Велика виткост – могућност савладавања већих распона: а. Смањење сопствене тежине објекта б. Естетика витких конструкција в. Економско повољни пресјеци 3. Погодност за изградњу од префабрикованих

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

елемената: а. Брза изградња б. Боља контрола квалитета в. Мањи захтјеви у периоду експлоатације 4. Побољшано понашање под динамичким дјеловањем и замором. Недостаци: 1. Потребна изузетна технолошка вјештина, обучена радна снага 2. Већи трошак због потребе за материјалима високе чврстоће 3. Помоћна опрема и механизација

Основни принципи претходног напрезања у односу на класично армиране пресјеке

Технологија преднапрезања (ПНБ) је технологија којом се претходним напрезањем високовриједног челика за преднапрезање у затежуће подручје бетонског елемента уноси сила притиска, те се на тај начин боље искориштавају својства

бетона и спријечава стварање пукотина. У односу на вријеме бетонирање и напрезања челичних ужади користи се : 1. Претхнодно преднапрезање, гдје се ужад напрежу прије излијевања бетона и 2. Накнадно преднапрезање када се ужад напрежу затезањем након што је бетон већ очврснуо. Због карактера оптерећења и ошупљеног облика попречног пресјека стуба, за армирано бетонске стубове користи се технологија претходног

напрезања бетонских елемената. Сам поступак преднапрезања (уношење силе у натеге) најважнија је и најосјетљивија

57 фаза, те захтијева прецизну разраду условљену специфичним пројектом конструкције. Анализа оптрећења На основу анализе оптерећења, одређује се комбинација доминантних утицаја, мјеродавних за провјеру стања носивости и употребљивости конструкције објекта. У обзир се узима стално оптерећење (укупна тежина стуба, рефлекторског панела и помоћне опреме), оптерећење вјетра и сеизмичко оптерећење. По одређивању комбинације утицаја приступа се статичком прорачуну, а затим се дефинише број каблова за преднапрезање конструкције и величине типских спојева. Статички прорачун оваких објеката врши се примјеном намјенског софтвера (PatBeton). Основни захтјеви у погледу статичког прорачуна АБ стубова су: • Отклон врха стуба мањи од 1 → ϕ < 1° • Доминанти напони притиска дуж осе стуба, услов о декомпресији → σ < 0 • Утицаји у карактеристичним пресјецима мањи од дозвољених → Мd < Mdoz • Услов о носивости свих пресјека стуба → М/МRd < 100% (слика 3) Према одредбама из правилника и изразима за одређивање силе

Пресјечни утицаји у карактеристичним спојевима

преднапрезања (детаљније у раду у цјелости), дефинише се носивост ужади за преднапрезање. Број челичних ужади за преднапрезање се у сваком сегменту бетонског стуба одређује на основу карактеристика фланши за спој бетонских сегмената. Детаљи монтаже Највећа предност

Детаљи монтаже бетонских сегмената

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

индустријске градње је у томе што се сви елементи формирају у радионици, под контролисаним условима, а затим се транспортују на градилиште гдје међусобним повезивањем формирају носећу конструкцију будућег објекта. Висок ниво завршености елемената у радионици чини велики корак ка уштеди у времену и смањењу трошкова саме градње. Префабриковани елементи морају имати адекватне физичко-механичке карактеристике у тренутку вађења из калупа. Сваки сегмент конструкције се још у самој радионици мора подвргнути строгој контроли димензија, облика и карактеристика које су задате пројектом. Врло важну улогу у процесу производње има сагледавање утицаја транспорта и утицаја на самој монтажи, на основу чега је потребно обезбиједити помоћна средства, опрему и механизацију

Новопројектовано стање (3D model)

која ће тај процес учинити могућим на најефикаснији начин. Неопходно је познавати тежину склопа којим се манипулише и положај његовог тежишта да би се омогућила правилна манипулација. Закључак Након цјелокупне анализе ове сложене конструкције, извршено је поређење са постојећом челичном конструкцијом објекта. Поређене су кључне величине и особине ових конструкција, које дају подлогу за објективну процјену могуће примјене рјешења. У току рада отвориле су се

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

могућности за новим изазовима које су довеле до неколико варијанти приказаног рјешења, разматрајући и начине извођења комуникације са рефлекторским панелом. Из досад наведеног, долази се до закључка да примјена технологије претходног преднапрезања армирано-бетонских конструкција стубова састављених из два или више сегмената, максималне дужине до 25 m (условљено условима транспорта) на објекте у нашој околини, представља конкурентно и објективно рјешење уз услов да се поступак производње одвија у близини објекта, јер је значајно условљено дужином транспорта. Исплативост је евидентна при лоцирању фабрике за производњу на удаљености од максимално 50 km. Поред технолошке оправданости, поступак монтаже оваквих конструкција захтијева знатно краће вријеме ангажовања радне снаге и средстава.

Упоредно стање постојећег и новопројектoваног објекта (3D model) 3D приказ новопројектованог објекта

Завршни рад за изборни предмет - Морфологија градских потеза

Принцип превођења умјетничких дјела у архитектуру

Пише: Драгана Љубоја

мјетност је веома широк појам, мултидисциплинарна је. Свака њена дисциплина се прожима једна са другом, те се не може посматрати одвојено као засебна цјелина. Полу Кле боја , као основно средство изражавања, није била довољна да своје доживљаје пренесе на платно, тражио је више. Музику и сликарство никад није одвајао, међу њима је видио везу. Дан је започињао свирањем виолине. Ритам и хармонију, коју је осјећао свирајући виолину, је тежио да пренесе на своје слике. Тако је створио теорију равнотеже боја и пренио полифонију на платно. Принципе и структуру

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

музичке композиције је видио кроз: црну површину простор у којем настају боје и редају се; и као обојене квадрате који својим бојама и нијансама стварају одређени ритам и хармонију. Доказ да су умјетничке дисциплине уско повезане јесте и принцип превођења умјетничких дијела у архитектуру. Посматрајући обојене квадрате, њихов редослијед и позицију унутар цјелине, уочавају се архитектонски моменти (ортогонална мрежа улица, блокови, изграђена цјелина уграђена у природно окружење). Сортирањем обојених квадрата у три групе према броју, њиховим дистанцирањем од центра и “ослобађањем” црне позадине, добија се централни простор/трг са ободним квадратима/активностима. Овај принцип симболише центре окупљања корисника. У зависности од окружења у којем се мапирају центри окупљања (трговине, позориште, банке, стадион и тд.) зависи и просторни распоред активности. Језгро као најфреквентније и појасеви у којима се фреквенција корисника смањује повећавањем дистанце од језгра. Услијед квадратних форми, матрица која условљава пројектовање је ортогонална. Преклапањем ова два слоја (центара окупљања и матрице) ствара се мрежа квадрата који су нова мјеста активирања. Минимална интервенција унутар кубуса доводи до значајних промјена у кориштењу простора (давање карактера безличним мјестим).

Грађевинарство у свијету 64

Високостандардно становање социјално угрожених група

68 70 73 75

3D ласерско скенирање у покрету

Композитна арматура Микросинтетичка влакна Значај очувања природних богатстава

Високостандардно становање социјално угрожених група

Угодан живот на малој површини

Пише: Весна Нишић

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

ид колективног становањa социјално угрожених људи, у већини случајева представља сигурно уточиште које садржи само основне елементе потребне за егзистенцију човјека. Да то није увијек случај нискостандардног становања, показује примјер “Central Village”-а, смјештеног у урбаном дијелу канадског града Винипег. Концепт оваквог просторног рјешења је произашао из жеље да се на напуштеној парцели Л облика, створи један потпуно нови амбијент, који ће нагласити заједницу као битну карику друштва. Тако је умјесто шест слободностојећих кућа, на парцели подигнут комплекс од 25 станова подијељен у шест троетажних блокова чиме је искориштеност простора знатно повећана.

простори, намијењени колективном кориштењу су добили потпуно нови значај, што је додатно помогло коресподенцији стамбених једница. Свака од њих има свој посебан улаз, чиме је смањен укупан габарит изграђеног простора, а њиховим положајем, створене су сигурне зоне за дјечију игру,

Овако густо изграђена ц јелина је иновативно рјешење јер је у свакој од ћелија овог система обезбјеђен квалитетан живот. Урбанистичким рјешењем, улица и јавни

међусобно упознавање и зближавање становника. У циљу правилног искориштења простора, сунчеве свјетлости и доступних материјала, ове разигране

66 композиције су дизајниране од компактног модула 8’ x 12’ (2.4 m x 3.7 m) у приземљу, док се површине осталих етажа проширују модулом 14’x12’ (4.2 m x 3.7 m). Maњи модул искориштен је за кухиње, спаваће собе и санитарне чворове, док већи модул представља простор дневне зоне. Њиховим међусобним слагањем створене су стамбене јединице са различитом величином ноћне зоне која садржи од једне до четири просторије. Кориштење овог модула карактеристичног за Европу ствара станове мањег габарита, што се разликује од типичних структура Сјеверноамеричких кућа чије су површине у просјеку веће и до пет пута. Провјетреност сваке стамбене јединице се омогућује смицањем просторија по етажама, чиме је такође обезбијеђена и приватност, што је значајно за различите старосне групе које

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

живе у овом комплексу. Великим бројем отвора на свакој од страна постигнут је и осјећај сигурности. На тај начин становање излази из унутрашњости, спаја се са спољашњим простором који користе сви становници, па се још једном наглашава осјећај стамбеног јединства. Главни изазов овог пројектантског задатка јесте да

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

67 Основа приземља са партером

обезбиједи угодан живот великом броју становника на малој површини. Засебне стамбене јединице имају мали габарит, а сваки простор унутар њих је сврсисходно искориштен. Животом у “мањем” се смањује потрошња необновљивих

извора енергије, редукује се количина отпада, што потпомаже одрживом развоју једне средине, а његове становнике подстиче на промишљено кориштење свега оног што је природа подарила.

3D ласерско скенирање у покрету

Нове технологије даљинске детекције Пише: Дејан Рончевић

авремена геодезија тежи масовном прикупљању просторних података повећане и високе тачности с циљем израде геодетских подлога, картографских приказа, снимања објеката (зграда, саобраћајница, мостова, тунела и сл.), њихово праћење у току експлоатације (деформациона анализа) и др. као и њиховом представљању у Географском информационом систему (скр. ГИС). Једна од најсавременијих и релативно нова технологија која се

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

користи за реализацију овог задатка је мобилно 3D ласерско скенирање, односно, мобилна LiDAR (скр. енгл. Light Detection and Ranging) технологија, с циљем одређивања просторних координата тачака ласерским скенирањем са платформом у покрету. Још се назива и кинематичко ласерско скенирање. Један мобилни систем чине: ласерски скенер, ГПС/ГНСС пријемник и антена, инерцијални навигациони систем (скр. ИНС) укључујући инерцијалне јединице мјере (IMU – скр. енгл. Inertial Measurement Unit) за оријентацију мјерења и намјенски софтвер који функционално обједињује наведене компоненте, синхронизује вријеме мјерења и складишти прикупљене податке. Ласерски скенер чине активни сензори који емитују одговарајуће електромагнетно зрачење (скр. ЕМ) које се потом одбија од површи (објеката) и враћа назад до уређаја (сензора). Положај сензора одређује се помоћу ГПС/ГНСС технологије у инерцијалном координатном систему а на основу времена и количине рефлектованог зрачења, као и угла скенирања, одређује се растојање до површи (DMI – скр. енгл. Distance Measuring Indicator) и врши даља обрада у

Мобилни систем ласерског скенирања

намјенским софтверима. Резултат скенирања представља густ приказ просторних тачака тзв. „облак тачака“, са координатама у Државном координатном систему (скр. ДКС), који чини изузетно квалитетан дигитални модел површи (скр. ДМП) као и РГБ и/или НИР снимци. Разликују се двије врсте кинематичког 3D ласерског скенирања: терестричко скенирање и ласерско скенирање из ваздуха. Терестричко 3D ласерско скенирање из покрета подразумијева ласерско скенирање из возила у покрету (моторних возила, чамаца и сл.) с циљем прикупљања просторних података. Једна од основних хардверских карактеристика овог система је ротирајућа ласерска глава која омогућава ц јелокупно Мобилни терестрички ласерски систем

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

скенирање подручја при ротирању од 360°, без тзв. слијепих тачака. Намјенски систем за ову врсту снимања представља DSL Dynascan који скенира до 36 000 тачака у секунди, са геодетском тачношћу до 5 cm. Подручје снимања је уже него код снимања из ваздуха али је остварена тачност нешто боља. Након извршеног скенирања врши се класификација тачака терена према класама, што представља главни проблем код обраде прикупљених података. Међутим, предност ове методе je 3D визуализација простора чије истицање долази до изражаја у једном од софверских програма као што су AutoCAD или ArcView. Ласерско скенирање из ваздуха подразумијева ласерско скенирање са ваздухопловних платформи (авиони, хеликоптери и сл.) с циљем прикупљања просторних података. Једна од основних хардверских карактеристика овог система је огледало унутар предајника (емитера) које Принцип скенирања ЛИДАР технологијом из ваздуха

ротира управно на правац летења те омогућава мјерење у ширем подручју. Шире подручје снимања омогућава и већи број мјерења тако да један од намјенских система за ову врсту снимања ласерским скенером Riegl VUX SYS скенира до 550 000 тачака у секунди са тачношћу 5 mm – 10 mm, односно са центиметарском тачношћу одређивања положаја тачака. Међутим, емитовани зрак усљед пробијања природних

Приказ облака тачака саобраћајнице

препрека (вегетације, водених површина и сл.) може имати вишеструку рефлексију (одбијање) при чему не постоји информација о извору рефлексије. Стога се приликом класификације тачака терена добија облак тачака првог и посљедњег еха, а уколико је први импулс првог еха једнак посљедњем - тада се ради о површи Земље.

Композитна арматура

Потпуно нова врста арматуре

Пишу: Бојана Крупљанин и Драган Субић

омпозитна арматура пружа потпуно нови опсег примјењивања у грађевинарству и високоградњи, гдје год је потребно издржљиво, некорозивно неметално појачање велике снаге које се лако модификује. Композитна арматура припада класи такозваних влакнастих композитних материјала. У таквим материјалима су влакна комбинована са другим материјалима да би се добила унапређена својства и синергетски ефекти. Својства добијеног материјала се могу прилагођавати бирањем сецифичних влакана, кориговањем смјера влакана и мијењањем састава адитива и спојних средстава. Један од најпознатијих материјала ове врсте су стаклена влакна (eng. GFRP-glass fiber reiforced

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Својства /Материјал Челик Нерђајућ Композитна арматура Својства /Материјал Челик Нерђајући челик Композитна Чврстоћа на затезање (MPa) 630 655 и челик арматура 1100 (%)(MPa) 3 655 5 1100 2.6 ЧврстоћаИздужење на затезање 630 Модул 200 5 190 2.6 64 Издужење (%) еластичности Е (GPa) 3 Чврстоћа везеЕ арматуре са бетоном 13.7190 13.7 64 12.2 Модул еластичности (GPa) 200 Чврстоћа(MPa) везе арматуре са бетоном 13.7 13.7 12.2 7.85 7.92 2.2 (MPa) Густина (g/cm3) 3 Топлотна 607.92 16 2.2 <0.5 Густина (g/cm ) проводљивост (W/mK) 7.85 ТоплотнаМагнетизам проводљивост (W/mK) 60 Да 16 Мало <0.5 Не Електромагнетска проводљивост Да Да Не Магнетизам Мало Мало Не Електромагнетска проводљивост Да Мало Не Вриједности преузете са http://designconcrete.ca/ приказ материјала и њихових својстава Вриједности преузетеТабеларни са http://designconcrete.ca/

polymer). Кориштена су у због тога савијене шипке и Карактеристике арматуре Стандардне Испитивана многим пољима попут елекузенгије праве фабрички. вриједности, Испитивана композитна арматура Карактеристике арматуре Стандардне тротехнике и бродоградње да Шипке малих пречника се Φ8mm вриједности,мин. композитна арматура би се добили лагани, а снажмогу кружно смотати под Чврстоћа на затезање (MPa) мин. 800 Φ8mm 1100 ниЧврстоћа и издржљиви елементи. условом Модул еластичности 50да су причвршћене 53.7 на затезање (MPa) (GPa) 800 1100 Највећу примјену проналазе у том положају док53.7 се бетон Деформација(GPa) (%) 2.34 Модул еластичности 50 у грађевинарству потпуно Чврстоћа притисак (MPa) не стврдне. 500 Силу коју 730.6 Деформација (%) накао 2.34 шипка Чврстоћа на смицање (MPa) 150 317.2 нова врста трпи треба доЧврстоћа наарматуре. притисак (MPa) 500 због савијања 730.6 везе(MPa) арматуре са 12 19.5 ЧврстоћаЧврстоћа на смицање 150 317.2 дати на силу додатног терета. бетоном (MPa) са Чврстоћа везе арматуре 12 19.5 Карактеристике Вриједности преузете са http://kompozitna-armatura.com бетоном (MPa) Арматурна шипка се Извијање Вриједности преузете са http://kompozitna-armatura.com састоји од мноштва континуМодул еластичности алних влакана, усмјерених у код композитне арматуре правцу оптерећења, са пречје низак у односу Пречник Челична Пречник на Композитна арматура Пречник Челичнаарматура Пречник Композитна ником од око 20 μm увезана челичну арматуру. Маса 6 mm 0.222 4 mm арматура арматура у средини на бази смоле. Максимално оптерећење 0.02 (еквивалента 8 mm 0.395подноси 0.05 Маса 6 mm 0.222 4 mm 6 mm 0.02 Јединствен процес произкоје блок армиран снази) kg/m 0.67 6 mm 7 mm 0.07 (еквивалента 8 mm 10 mm 0.395 0.05 водње гарантује спајање композитном арматуром 0.92 7 mm 8 mm 0.08 снази) kg/m 10 mm 12 mm 0.67 0.07 стаклених влакана и врло је 1.28 више него10двоструко mm 0.08 0.1 12 mm 14 mm 0.92 8 mm висок степен учвршћавања. већи од оптерећења код 16 mm 1.58 12 mm 0.2 14 mm 1.28 10 mm 0.1 При испитивању16композитна 2.00 12армираног 0.35 mm 18 mm 1.58 блока mm 14 mm челиком. 0.2 арматура дала је18одличне извијање mm 2.00 Максимално 14 mm 0.35 је око резултате у погледу чврстоће 3 пута веће. Убрзо након на затезање, смицање и притисак. Композитна арматура је линеарно еластична све до тачке кидања. За све пречнике шипки чврстоћа на затезање је већа од 1000 МPа. Као резултат ниског модула еластичности пуцању бетона армираног овом арматуром претходи интензивно извијање. Кад се шипка ослободи терета извијање се враћа на нулу. Арматурна шипка не може се трајно деформисати или савити. Шипка се враћа у првобитни облик чим се уклони оптерећење, па се

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

појављивања првих пукотина извијање оба блока је скоро па једнако. Због ниског модула еластичности у било којем дизајну елемената армираних композитном арматуром посебна пажња треба бити посвећена провјеравању дозвољеног извијања.

Термално понашање Структурални елементи армирани композитном арматуром нису подложни утицајима промјене температуре. Повећано пуцање не јавља се чак ни када су шипке постављене врло близу површине елемента, а количина влаге варира током времена. Отпорност на ватру Смоле које се користе за производњу композитне арматуре подносе температуру до око 200°C током кратких временских периода. Стаклена влакна омекшавају и топе се на око 600°C. Композитна арматура се може запалити ако је изложена отвореном пламену. Када се уклони пламен са површине шипке оне престају да горе у року од неколико секинди. Ширина пукотина Резултати тестирања на

затезање показали су да се пукотине код елемената армираних композитном арматуром понашају аналогно онима код челичних шипки. Размак између пукотина је генерално мањи код бетона армиранoг композитном арматуром од бетонских елемената армираних челичном арматуром истих пречника. Све пукотине настале тестирањем су се готово у потпуности затвориле ослобађањем елемента од утицаја терета.

и специјалне спојнице које се у фабрици лијепе за шипке и служе за спајање композитне арматуре са челичном. Спојнице не смију бити изложене температурама вишим од 100ºC. Испитивања су показала да се попуштање спојева јавља, као и код челичне арматуре, чупањем из бетонских блокова, ребра арматуре су углавном неоштећена и притисак на спојевима је већи са порастом марке бетона као и код челичне арматуре.

Спојна технологија За спајање арматуре користе се спојнице које су развијене за повезивање шипки под 90º ради стварања мреже. Спојнице се за шипке причвршују гуменим чекићем или сличним алатима. Постоје

Складиштење и транспорт Дуготрајна и интензивна изложеност UV зрацима може довести до обезбојавања полимера. Након дуже изложености (преко 6 мјесеци), површина материјала

Топлотна проводљивост (W/mK) Магнетизам Магнетизам Електромагнетска проводљивост Електромагнетска проводљивост

60 Да Да Да Да

16 Мало Мало Мало Мало

Вриједности преузете са http://designconcrete.ca/ Вриједности преузете са http://designconcrete.ca/

72 постаје крхка. У случају да се не предузму заштитне мјере ово резултује трајним оштећењем полимера. Због тога арматуре треба бити покривена и складиштена у сувој средини, поготово када се одлагање врши на дужи период. Да би се избјегло оштећење ребара шипке се не смију вући по земљи и не би требале бити изложене стругању. Сјечење ове врсте арматуре је много лакше од сјечења челичних шипки. Шипке се не требају сјећи клијештима за арматуру или маказама јер се стаклена влакна похабају на мјесту сјечења. Због релативно мале издржљивости на трансверзалне силе шипке се не требају излагати ударцима. Уштеда Цијена композитне арматуре је готово два пута мања у односу на челичну арматуру еквиваленте носивости. Маса композитне арматуре је десет пута мања од масе челичне арматуре еквивалентне носивости. Композитна арматура испоручује се у шипкама дужине 6 m и 12 m, а може бити испоручена и у калемима у дужини од 100 m. При одмотавању арматуре из калема шипке се самостално исправљају, док се код челичне арматуре морају издвојити средства за исправљање шипки. Због могућности испоруке у калемима композитну арматуру могуће је сјећи на тачно одређене дужине без икаквог отпада, док се челична арматура најчешће испоручује у шипкама дужине 12 m, па није могуће сјећи шипке без отпада. Због своје мање масе њен транспорт

Година

<0.5 Не Не Не Не

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Карактеристике арматуре Карактеристике арматуре

Стандардне Стандардне вриједности, вриједности, мин. мин. 800 800 50 50

Испитивана Испитивана композитна арматура композитна арматура Φ8mm Φ8mm 1100 1100 53.7 53.7 2.34 2.34 730.6 730.6 317.2 317.2 19.5 19.5

Чврстоћа на затезање (MPa) Чврстоћа на затезање(GPa) (MPa) Модул еластичности Модул еластичности (GPa) Деформација (%) Деформација (%) Чврстоћа на притисак (MPa) 500 Чврстоћа на притисак 500 Чврстоћа на смицање (MPa) (MPa) 150 Чврстоћа на смицање (MPa) 150 Чврстоћа везе арматуре са 12 Чврстоћа везе арматуре са 12 бетоном (MPa) бетоном (MPa) Вриједности преузете са http://kompozitna-armatura.com Вриједности преузете са http://kompozitna-armatura.com

Пречник Пречник Маса Маса (еквивалента (еквивалента снази) kg/m снази) kg/m

6 mm 68 mm mm 8 mm 10 mm 10 12 mm mm 12 mm 14 mm 14 mm 16 mm 16 mm 18 mm 18 mm

Челична Челична арматура арматура 0.222 0.222 0.395 0.395 0.67 0.67 0.92 0.92 1.28 1.28 1.58 1.58 2.00 2.00

може да се изврши мањим путничким возилом, док је за транспорт челичне арматуре неопходно веће теретно возило. Такође због своје

Пречник Пречник 4 mm 46 mm mm 67 mm mm 87 mm mm 8 mm 10 mm 10 12 mm mm 12 mm 14 mm 14 mm

Композитна Композитна арматура арматура 0.02 0.02 0.05 0.05 0.07 0.07 0.08 0.08 0.1 0.1 0.2 0.2 0.35 0.35

ниске топлотне проводљивости у конструкцији не ствара топлотне мостове па се ти дијелови конструкције не морају додатно изоловати.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Микросинтетичка влакна

Повећање затезне отпорности бетона Пишу: Милкица Драгић и Никола Савановић

од извођења грађевинских радова уштедити и један сат вриједна је ставка, а када се појаве материјали који, зависно од величине пројеката, могу уштедити и по неколико дана, онда је то права мала револуција. Тако су се на тржишту појавила влакна за микроармирање као замјена за класично армирање бетона, која штеде вријеме, новац, а истовремено дају и боља својства бетонима од класичне арматуре. Влакна за микроармирање могу бити челична, микросинтетичка (полипропиленска) или макросинтетичка, а кориштењем било којих од њих побољшавају се својства бетонске конструкције јер се мијешањем влакана с бетонима она равномјерније од класичне арматуре дистрибуишу у бетонској смјеси и стварају правилну просторску матрицу која даје потребну чврстоћу, отпорност и дуготрајност бетону. Осим додатих влакана, микроармирани бетон се при сличној намјени од обичног бетона разликује по повећаној количини цемента, већој количини ситног агрегата и мањем максималном зрну агрегата. Однос дужине употребљених влакана и величине максималног зрна агрегата мора бити барем три или више. Производе се од чистог полипропилена, у различитим димензијама од 3 до 18 mm, али као стандардна димензија прихваћена је дужина од 12 mm. Полипропиленска влакна због својих карактеристика имају прилично широку примјену. Наиме, њихова је темељна карактеристика повећавање затезне Механичке карактеристике:

Дужина: 12 mm 18mm

отпорности бетона, те омогућавање оптималне завршне обраде, што је, наравно, веома важно сваком мајстору. Она спрјечавају настајање микропукотина чиме увелико повећавају отпорност бетона на хабање, те тако дају плочи дуготрајност и квалитет. Највише се користе код израда глазура (естриха) и данас су постала стандард при изради тог врло битног дијела бетонске плоче. Такође, врло је битна чињеница да полипропиленска влакна повећавају ниво сигурности код пожара (посебно битно код тунела) јер се топе усљед пожара и не долази до експлозивног распадања бетона, те се тако повећава ватроотпорност.

Карактеристике: • Дужина: 12 и 18 mm • Линеарна густина: 3,5 d/tex • Затезна чврстоћа: 42 cN/tex *Tex-број грама на 1000 m дужине.

Количина влакана: 0,9 kg/m3 0,9 kg/m3

„Vebe“ вријеме: 5,3 s 6,7 s

Микроармирани бетон се примењује у конструктивним елементима гдје класична арматура није пресудна за сигурност и цјеловитост конструкције. Битно је истакнути да у носивим конструктивним елементима влакна не могу у потпуности замјенити класичну арматуру. Микроармирани бетон са челичним влакнима примјењује се код индустријских подова, префабрикованих елемената, за стабилизацију косина, у тунелоградњи, затим код путних плоча, аеродромских писта,

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

затим у дијеловима хидротехничких објеката, танким љускама и куполама, за санацију и ојачање конструкција и у конструкцијама изложеним високим температурама, ударном оптерећењу, сеизмичком дјеловању или експлозијама.

“Fibrofor High Grade 190” Године развоја, труда и теренског искуства су уложена у ова влакна високих перформанси. Њихове врхунски квалитетне карактеристике су постигнуте са избором одговарајућих сировина, софистицираног процеса производње, надоградња, везање, изузетно прецизне фибрилације кључно за осигурање брзог и равномјерног мијешања у бетону, плус посебну површинску структуру ових влакана (сидрење у бетонској матрици). Карактеристике: • на површини плоче нема корозије • повећана отпорност на хабање на бетонској површини, због врло великог броја влакана по m3 бетона (12 милиoна комада = 27 km влакана) • висок ниво статичке учинковитости и у исто вријеме смањује рано скупљање и микропукотине • врло лагано дозирање влакана у бетонари као и на градилишту са паковањем од 1 kg у врећици. • дозирање: “High Grade” 1,0 kg/m3 у односу на 25 kg/m3 челичних влакана • трошкови уштедe “High Grade” : 32 КМ/kg = m3 (1 палета = 300 kg). Челична влакна приближно 2 КМ/kg x 25 kg = 50 КМ/ m3 бетона: Разлика 18 КМ/ m3 • уштедa времена тoком дозирања до 8 m3 бетона: 8 x 1 kg паковање у односу на 8 x 25 kg челичних влакана у кутији.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Значај очувања природних богатстава

Соларна електрана на Олимпијади у Риу - пут ка одрживом развоју

Пише: Живко Васиљевић

Данашњи свијет је свјестан опасности од постепеног загађивања планете и нерационалне употребе енергије, те самог приступа човјека према животној средини, те због све већег проблема одрживости и заштите природних богатстава и љепота планете Земље. Човјек се све више окреће ка рјешавању тих проблема кроз савремени приступ пројектовању и тежњи ка изради грађевина које би биле пасивне, те би у потпуности користиле енергију коју непосредно примају. Идеја о одрживости и очувању животне средине се првенствено јавља на конференцији у Рио Де Жанеиру 1992. године. Од тада се води рачуна о разним факторима који утичу на очување животне средине и као такви имају за циљ оставити природне потенцијале за новије генерације које би биле још свјесније важности очувања природних богатстава. Поводом Олимпијских игара у Рију 2016., швајцарски тим стручњака RAFFA предложио

је изградњу соларног градског торња чије би напајање енергијом било искључиво преко соларних панела и природних извора енергије. Тиме би те Oлимпијске игре биле прве покренуте обновљивим изворима енергије, без испуштања CO2 у атмосферу. Пројекат чије је извођење још упитно, требао би бити смјештен на острву Котонтуба у близини Рио Де Жанеира. Претпоставља се да ће се поред

функционалних и енергетских вриједности , објекат истицати и по естетској вриједности, тј. форми. Концепт функционисања ове зграде заснива се на томе да ће примат у пројектовању бити употреба соларних панела, који би за вријеме Oлимпијаде представљали мини соларну електрану која би производила електричну енергију за град и за Олимпијско село. Вишак произведене електричне енергије служио би за пумпање воде на врху торња, гдје би се налазиле турбине које би покретала упумпана вода, те би те турбине поново производиле електричну енергију, и сав процес би тако кружио. Водена маса настала процесом производње струје сљевала би се са врха торња и креирала форму у облику водопада. У склопу зграде загрљене водопадом налазила би се велика кровна тераса са видиковцем као и структура: ресторана, кафића, маркета, те башта и тераса са завидним визурама. Изградња овог пројекта представљала би велики значај за напредак друштва, те бисмо видјели да ли је човјек спреман да чува богатства овог свијета за нове генерације.

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

Међународна сарадња 78 82

84 87

Љетна школа архитектуре у Бањој Луци „EASA - European Architecture Students

Assembly“

Дијалог о климатским промјенама Прва научно-стручна конференција са међународним учешћем, СФЕРА 2015

Љетна школа архитектуре у Бањој Луци

Пројектовање према енергетским параметрима

Пише: Драгана Љубоја

Година

4 — Број 6 —фебруар, 2016

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

чење постаје занимљивије и једноставније кад га спојимо са дружењем и игром, а ријешимо се оц јењивања. На овај начин се креирају радионице, љетне школе, студентски скупови, а тако је настала и Architecture Summer School BL-evolutionary algorithm in energy design. Љетна школа је осмишљена како би се студентима нашег факултета представили нови принципи у креирању спољашњег омотача зграде кроз упознавање са новим програмима и новим вјештинама. Опис у називу љетне школе наслућује проблем с којим су се сусрели учесници радионице и који су разрађивали у току радионице- алгоритам развоја у енергетском дизајну. У корак с временом и насталом ситуацијом на планети Земљи, у свијету архитектуре се све више пројектује и дизајнира према енергетским и еколошким принципима како би што мање утицали на промјене у природи која нас окружује. Задатак за сваког учесника радионице је био израда мастер плана града будућности који поштује природу и њена правила, обликује се према природним параметрима и тако егзистира

и развија се. Кад је ријеч о мастер плану града, полазиште представаља матрица према којој се развија мастер план. Изглед матрице зависи од полазних елемената за њено креирање, изграђених и неизграђених површина, објеката, улица, топографије. Посматрано са еколошког и енергетског аспекта, елементи који највише утичу на формирање изграђене средине су вјетар, вода (киша) и сунце као обновљиви извори енергија а уједно и основни природни елементи. На тај начин се ствара алгоритам, добро дефинисан низ правила према унапријед одређеним улазним подацима (вјетар, сунце, киша, локални климатски услови), за енергетски дизајн мастер плана града. Гости и предавачи на радионици су били Игор Митрић, Бошко Марушић и Марко Кољанчић свако са својој харизмом, искуством и знањем, а сви са једном жељом да научено пренесу и подијеле са студентима архитектуре. Као активни протагонисти архитектонске

сцене и мултимедијалних дјелатности у појединим областима, предавачи су упознати са тренутним трендом, новим програмима и вјештинама као и реалним проблемима везаних за област архитектуре. Игор је студентима показао како се формира алгоритам у програму GRASSHOPPER3D за израду мастер плана града Бања Лука са улазним подацима о климатским условима у бањалучкој регији (вјетар, киша, сунце). Формирани алгоритам је измоделовао

матрицу која за дату област пружа најбоље енергетске услове. Марко је показао студентима како да развију GRASSHOPPER3D скрипту за различите геометријске системе и да их примјене на фасади објекта. Кад су добили завршене моделе града будућности, студенти су уз помоћ Бошка научили како да ураде рендере, како да одаберу најбоље кадрове који представљају идеју, како да припреме и дизајнирају рад за презентацију. Студенти и предавачи су вриједно радили пет дана (18.- 22.08.2015. године) колико је трајала радионица. Некад су остајали дуже него што је планирано према распореду, јер су сви имали жељу да што више науче, чују и запамте, а гости су били спремни на то и са задовољством су дијелили своје знање студентима. Последњи сати радионице су остављени за коначну презентацију радова. Студенти су радове изложили у ходнику зграде факултета АГГФ у Кампусу и презентовали их пред гостима радионице, домаћинима, предавачима и осталим учесницима. Изложбу су, наредних дана, могли видјети

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

и остали студенти како би се анимирали да проширују своје знање, информишу се о новим методама дизајна и раде на усавршавању сопствених вјештина. Резултати радионице, студентски радови као и остале информације о предавачима и школи архитектуре могу се погледати на: http://aggfbl. org/summerschool2015/ Наравно, без домаћина и организатора оваква радионица не би постојала. Увијек спремне за нове активности и изазове, Невена Новаковић, Маја Илић и Драгана Тепић су све вријеме биле са студентима, радиле и помагале им. Уз залагање, труд и жељу за успјехом, свака идеја се може реализовати. Радионице оваквог типа су неопходне студентима нашег факултета, јер рад са људима из архитектонске сфере пружа им бољу слику о реалном свијету, проблемима којих нисмо свјесни током школовања, тема којих се не дотичемо на предавањима. На овај начин се буди жеља ра развојем и напредовањем, а учење постаје интересантније и једноставније.

Future structures

Marija Lukac

Masterplan plan

Masterplan presjek

architecture summer school BL /18-22/08/2015/

U N I V E R S I T Y O F B A N J A L U K A

FACULTY OF ARCHITECTURE, CIVIL ENGINEERING AND GEODESY

VoroCity

Ognjen DujakoviÄ&#x2021;

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

EASA - European Architecture Students Assembly

Шта је EASA LINKS VALLEТTA 2015? Пише: Данијела Павичић

«ОБЈЕКТИВНО» EASA (European Architecture Students Assembly)- платформа за студенте архитектуре из цијеле Европе, али и других дијелова свијета. Подразумијева око 500 учесника, студената и младих професионалаца који се окупљају, љети, одржавајући радионице у периоду дугом двије седмице. LINKS - тема скупа VALLEТTA 2015-Малта, мјесто одржавања 2015. године ЕКИПА БИХ 2015- Дубравко Алексић, Тања Тркуља, Јована Јањић, Ивона Кнежевић (тутори); Ђорђе Секуловић, Мирза Спужић, Ена Касумовић, Мајда Реџепагић, Сара Лакић, Ања Јевтовић, Тијана Девура, Данијела Павичић (партиципанти); Наташа Јукић, Наташа Радаковић, Ивана Рајковача, Миа Џамбас (организатори-помагачи).

«СУБЈЕКТИВНО»

Дан пред суочавање. Са даном између БањалукеБеограда-Валете. Значи: Са првим летом (оним авионским). Другом ЕАSА-ом.

На острву. Вожње. Упознавања. Уз црвене вруће табане и приче. Зближавања.

Због тога је припрема. Пуне се кофери. Провјера. Вагање. Хитно одлагање. Ствари из кофера, наравно.

РАДионица За дјевојку - СТРАХоваоница. Због недостатка вјере, почетак је био без праве мјере. Изгубљене у Сатима што трајали су данима. Све док није сама на тротоар сјела. И смјела. Не слутећи прелијепе слутње. Вјере, пријатеље, мјере... Коначно. Од тада, труди се увијек бити. И смјети и с осмијехом стварати. Своју стварност.

Даље, дјевојци није јасно?! Кофер је увијек највећи гласно...

Стигао је дан између. Дан ни на небу ни на земљи. Кува уз вјетар пропелера и буди сјај. Мислиш да си суперстар. И ноћ. Прва на острву. Под звијездама. На даскама што због љености забољеше. Очи не затворише. Па дјевојка јутро мољаше. Да сване. Пет дана мора. Врелих плажа. Сунчаних гњаважа.

Љето на острву. Гдје је дан и ноћ. Са укусом...ооох! Љетњег вина. Незграпно исјечен лимун. Плес плес плес. У дубине висине. Плес до сваког јутра. Обгрљен прашином која љуби стопала. Тих дана љета на острву.

Киша. Пише историју. На мору. Склоништа више нису. Киснемо. Даске и ми. Прашина што данима љуби. Некад ужарени табани. Сад кроје блатњаве ноћи. Од кише. Без снова који сад постадоше. Авантура.

Крај... Ближи се. Уноси немире. Дјевојка није незахвална, само... Крај значи освијестити стварност. Стварност није вјечно љето на острву. Није ни слатка као....ооох! Љетно вино. Нити је плес до сваког јутра. Само је незграпно исјечен лимун. Зато се погледи претворише у сјету. У уском пролазу. Кад они прођоше и више не важе, иза леђа,тихо и тужно, јави се... ЋАО Оно вришти!!! Наду да ћемо се видјети... Поново, негдје...

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Дијалог о климатским промјенама

Конференција о климатским промјенама у БиХ Пише: Наташа Глигорић

ве године у мјесецу новембру, студенти нашег факултета су имали прилику да учествују на дводневнoj конференцији под називом Дијалог о климатским промјенама у БиХ, поводом прошлогодишњих поплава.

Овај догађај су организовали Делегација Европске уније и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини, Амбасада Шведске у БиХ, Амбасада Савезне Републике Њемачке у БиХ, Амбасада Краљевине Холандије у Бих, Њемачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ) и RENEXPO. Као свједоци прошлогодишњих поплава које су активирале и многа клизишта, иако БиХ спада међу земље које имају најнижу вриједност емисија гасова стаклене баште по глави становника у Европи, евидентно

је да нисмо заштићени од климатских промјена. Ова конференција је била управо осврт на те догађаје као и постизање разумијевања о утицајима и пријетњама климатских промјена, суочавање са проблемима и бриге јавности. Студентима су се први дан обратили амбасадор Шведске у БиХ, H.E. Fedrik Schiller и амбасадорка велепосланства Француске у БиХ, H.E. Claire Bodonyi. Причајући о свим текућим проблемима рекла је да уколико желимо да нешто промијенимо, да пођемо

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

од себе - промијенимо свој начин живота, лоше навике и постанемо одговорни. Сљедећи говорник је био сарадник за истраживање са Штокхолмског Института за околину, господин Gregor Vulturius који се осврнуо на проблеме и утицај климатских промјена. У својим презентацијама говорио је о стварности климатских промјена, стручњацима који се њима баве, као и о начинима на које климатске промјене утичу на миграције и политику. Угљен-диоксид (СО2) је гас који се ослобађа сагоријевањем угља, нафте, нафтних деривата и гаса, и најзначајније утиче на глобално загријавање. Око 25 милијарди тона угљендиоксида испусти се у атмосферу сваког дана, 800 тона сваке секунде! Овакав тренд емисије СО2 могао би да повећа просјечну Земљину температуру за 1,4 – 6,4 °C до краја овог вијека. Вјерује се да повећање температуре већ изнад 2° C довело до опасне промјене климе и разорног утицаја на биљне и животињске заједнице.

Првог дана, студенти су такође посјетили сајам RENEXPO уз стручнe разговорe на теме о изолацији, гријању/хлађењу, типологији градње, итд. RENEXPO представља најзначајнију платформу за прикупљање инвеститора, доносиоца одлука, представника министарстава и

општинских власти, као и пословних лидера у области сектора обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Студенти су такође учествовали у два блока дијалога. Први блок је обухватао технички дијалог и дијалог о политикама, гдје су студенти имали прилику да саслушају стручњаке из ових области на тему повезаности климатских промјена и енергетске ефикасности са обновљивим изворима енергије као и политичке и социјалне посљедице климатских промјена. У другом блоку под називом Дијалог о климатским промјенама говорило се о

промјени климе у Босни и Херцеговини, утицајима и посљедицама климатских промјена. Још неке од тема разговора биле су прошлогодишње поплаве у БиХ, шта је потребно урадити како би придонијели борби са климатским промјенама, и позитивном исходу. За крај првог дана млади иноватори из Босне и Херцеговине су представљали своје идеје и паметна рјешења за одрживи начин живота у градовима. Прво мјесто добио је пројекат Sarajevo smart city који је инцијатива младих, успјешних и предузетних људи који желе кроз технологију и практично знање створити

86 ЕКО САВЈЕТИ: Рециклирајте! Енергија која се троши на производњу и паковање као и метан који настаје на одлагалиштима усљед разградње отпада доприноси емисијама гасова стаклене баште – око пола тоне годишње по особи. Рециклирање штеди енергију и чува наше природне ресурсе. За производњу која умјесто нових користи рециклиране материјале, користи се мање енергије, што значи мање фосилних горива. Као посљедица тога емитује се и мање гасова стаклене баште у атмосферу.

љепшу, бољу и срећнију будућност за грађане Сарајева и околине, по узору на успјешна искуства западноевропских градова. Други дан конференције започео је дијалогом ca амбасадорима земаља чланица Европске уније, министром вањске трговине и економских односа Мирком Шаровићем и стручњаком за климатске промјене. Тема разговора била је конкретна локација, Босна и Херцеговина, миграције становништва и утицај климатских промјена на њих, клизишта и поплаве. Предложили су дјеловање у локалном заједницама и активирање институција. Како је речено, БиХ још није испунила своје обавезе према Оквирној конвенцији УН-а о климатским промјенама али су урађена два национална извјештаја и донесена је

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Стратегија нискокарбонског развоја. Кроз такав ангажман БиХ показује да жели постићи активну улогу у борби против климатских промјена. Након дијалога предвиђен је обилазак објеката на које су примјењене мјере енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Једна група студената је имала прилику да посјети прву пасивну кућу у Сарајеву, Основну школу „Меша Селимовић“ и Машински факултет у Сарајеву, као

примјер енергетске ефикасности на јавном објекту. Друга група посјетила је малу хидроелектрану и акумулацију питке воде „Чајдраш“ и „Систем гријања на биомасу “ у Немилој код Зенице. Обилазак конкретних објеката, односно примјера примјене обновљивих извора енергије, приближио је студентима слику о очувању и заштити околине, али и пробудио нова интересовања у погледу енергетски ефикасне градње.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Прва научно-стручна конференција са међународним учешћем, СФЕРА 2015.

Обликовање и технологије архитектонских отвора Пише: Милана Недимовић и Слободан Пеулић

рхитектонски или грађевински отвори су важни елементи просторних структура, а бављење овом темом може да отвори велики број питања, иако на прво размишљање то можда не бисмо помислили. Бављење архитектонским отворима и питања

у вези њих, могу се јавити у различитим контекстима. Обликовање и технологије архитектонских отвора тема је и Прве научно-стручне конференције са међународним учешћем, СФЕРА 2015., која је одржана 12. и 13. новембра 2015. године, у Мостару (БиХ). Организатори догађаја су Агенција СФЕРА и Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци. Почасни покровитељ конференције био је Предсједник Предсједништва БиХ, др Драган Човић. Генерални спонзор конференције је FEAL д.о.о. Као научно-стручно окупљање, ова конференција је обухватила области науке и производње. Наиме, током два дана презентовани су научно-стручни радови али и савремене технологије и производи у домену производње и дизајна прозора и врата. Објављени су научни и стручни радови аутора из 5 земаља: Италије, Словеније, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине, а у изложбеном простору конференције, презентовани су каталози и други промотивни материјали компанија које се баве производњом и

дистрибуцијом ових архитектонских елемената. На овај начин, кроз директну дискусију омогућена је непосредна размјена знања и искуства између аутора радова и излагача/произвођача који се баве истим питањем- обликовањем и технологијама архитектонских отвора. Тачније, теме унутар којих су се посматрали архитектонски отвори односе се на различите аспекте: обликовање, технолошке перформансе, структурални квалитет, грађевински прописи, функционални захтјеви, сигурност, енергетска ефикасност, здравље и комфор те историјски развој. Ова питања су спојила погледе на прошлост, садашња достигнућа и будуће визије о архитектонским отворима. Један од циљева конференције био је и остварити

88 комуникацију струке са законодавном влашћу. Потписивањем различитих споразума, БиХ је преузела обавезу увођења система енергетске ефикасности у зградарству. Управо је тема архитектонских отвора у контексту енергетске ефикасности, била једна од најзначајнијих приликом одржавања ове конференције. У склопу презентације радова и производа говорило се о енергетским перформансама архитектонских отвора, новитетима у области производње алуминијумских профила и стакла, новим правилницима за уградњу и слично. Значајан допринос сагледавању и рјешавању ових и сличних питања, дало је гостујуће предавање др Дарије Гајић са АГГФ-а, на тему: Утицај тржишта и карактеристика производа на одређивање параметара за енергетску оптимизацију транспарентних елемената омотача стамбених зграда у БиХ. Значај одржавања ове конференције је вишеструк. Од

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

размјене знања и искустава свих учесника до могућности за остваривање различитих домаћих и међународних сарадњи. Значајно је отварање многих питања која треба да се ријеше у наредном периоду у циљу стварања што бољих услова, како по питању енергетске ефикасности објеката тако и по питању здравља и комфора живота унутар њих. Управо је и зборник објављених радова конференције, једно од „средстава“ које ће продужити ефекат одржавања конференције и омогућити заинтересованим читаоцима да наставе разговоре који су започети у току конференције. Такође, важно је уочити важност учествовања нашег факултета као једног од организатора конференције. Можемо само пожељети да се ова конференција настави и сљедећих година али и да мотивише наставно особље и студенте АГГФ-а да у будућности организују што више оваквих и сличних догађаја.

Знање плус 90 92 97

Технички рјечник „Adobe Photoshop“ Занимљивости

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 П

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремили: Наташа Глигорић, Дејан Рончевић, Срђан Павловић

Перигеум (перигеј) – тачка на Кеплеровој елипси (сателитској путањи, орбити) у којој је сателит најближи Земљи. Етимолошки, ријеч је настала од латинских ријечи „пери“ – близу и „Геум“ – Земља. Поузданост (геодетске мреже) - могућност откривања систематских грешака и локализације грубих грешака без додатних мјерења и информација (унутрашња поузданост) и утицаја неоткривених систематских и грубих грешака на оцјену непознатих параметара (спољашња поузданост). Заједно са прецизношћу дефинише тачност геодетске мреже. Постоље са три положајна завртња – дио геодетске опреме који служи са постављање инструмента на статив (постоље) и довођење инструмента у хоризонтални положај, односно, главних оса инструмента у хоризонтални и вертикални положај (положајни завртњи). Поасонов коефицијент – коефицијент односа попречне и подужне деформације. Пирит – минерал, жељезни сулфид FeS2. Лако оксидацијом прелази у лимонит, па је изузетно штетан ако се нађе у грађевинском камену. Пандатиф – у архитектури, помоћни носећи елемент код конструкције куполе, прелазни дио за формирање куполе кружне основе изнад квадратне или полигоналне основе. Перистил – унутрашње двориште отмјене античке куће са базеном окружено тријемом са стубовима и украшено статуама.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Перспектива – графичко приказивање простора и тродимензионалних предмета, пројектованих на равну површину према законима оптике. Пиластер – плитко, вертикално испупчење на зиду, најчешће правоугаоног пресјека, са стопом и капителом као што их имају стубови. За разлику од стуба, има искључиво декоративну функцију. Профилација – обликовање истакнутих детаља у архитектури, унутрашњој декорацији, на намјештају, у циљу постизања што јачег ефекта и одређивања стилске припадности простору и предметима у њему. Р

Ранг мреже – разлика броја непознатих величина и дефекта мреже. Ранг мреже је, уствари, ранг матрице дизајна А (још се назива: матрица коефицијената, матрица конфигурације мреже, матрица структуре). Радијан – јединица мјере за угао у равни и једна од изведених јединица Међународног система јединица а дефинише се као угао у равни између два полупречника круга који на његовом обиму исјецају лук дужине једнаке полупречнику (1 [rad] =1 [m]/ [m] = [1]). Растерски подаци – подаци код којих је просторни објекат описан скупом пиксела у виду слике, док је структура записана нумерички. Типови који се најчешће користе у геоинформатици: GeoTIFF, IMG, DRG, ECW, JPEG2000, TIFF (са tfw world фајлом) и JPEG (са jgw world фајлом). Рад силе – скаларни

производ вектора сила и елементарног помјерања нападне тачке. Рихтерова скала – скала којом се мјери јачина земљотреса. Конкретно, мјери се количина ослобођене енергије током земљотреса у хипоцентру. Скала броји до 10. Растер – у архитектури, систем улица и других комуникација у плановима насеља. Мрежа линија које помажу код организације рада на цртежима и пројектима. Рељеф – вајарско дјело код које фигура или фигурална композиција не стоје слободно у простору као код пуне скулптуре, него су везане уз равну површину, јаче или слабије испупчене. Ротонда – грађевина или просторија кружног облика, обично надсвођена куполом, специфична форма централне грађевине. Розета – украсни мотив кружног облика налик на ружин цвијет са стилизованим латицама. Потиче од давнина као површински или пластични елемент, а нарочито је био присутан на прочељима и прозорима романичких и готских цркава. Рустика – сеоски начин грађења и обликовања предмета свакодневне употребе са примитивним алатима. Материјали су увијек природни, као што су дрво, камен, метал, тканине од вуне, лана, памука. С

Секунда - јединица мјере за вријеме и једна од седам основних јединица Међународног система јединица а дефинише се као трајање од 9 192 631 770 периода

91 зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133. Сензор - уређај који детектује рефлектоване или емитоване електромагнетне таласе. Налази се на авионским и сателитским платформама и имају заједничку ствар, односно задатак, а то је регистровање (снимање) електромагнетног зрачења (свјетлост, микроталаси и др.) који долазе до њих из правца осматрања (нпр. радари, мултиспектрални скенери). Стереореституција реконструкција позиције и облика објекта снимљеног са двије фотографије. Неопходне претпоставке које треба да су испуњене су: приближно нормалан случај снимања (идеалан не постоји), међусобан преклоп снимака најмање 60% као и позната унутрашња оријентација камера за снимање. Седиментне стијене – су настале од продуката хемијске и механичке прераде раније створених магматских, старијих седиментних и метаморфних стијена. Скрамтаев образац – емпиријски израз који дефинише зависност чврстоће бетона на притисак од водоцементног фактора. Саркофаг – мртвачки сандук од камена, дрвета, печене глине или метала, по правилу осликан, односно украшен рељефима. Често имају натписе који су у вези са личношћу покојника или са посмртним култом. Стреха - најнижа хоризонтална ивица крова која носи олук.

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Adobe Photoshop

Најпознатији програм за обраду фотографија Припремили: Љиљана Дувњак

dobe Photoshop је графички рачунарски програм, развијен и издат од стране америчке компаније Adobe Systems. Ово је најпознатији софтвер за уређивање и обраду фотографија. Мени програма се састоји од 9 подменија: File, Edit, Image, Layer, Select, Filter, View, Window i Help. Алати у Photoshop-у су распоређени у кутији са алатима (Window > Тооls) по секцијама у зависноти коју врсту задатака обављају и смјештени по групама на основу сличности

тако да нису сви алати видљиви у кутији са алатима (која се по фабричком подешавању налази на лијевој страни екрана када се покрене програм). Секције су раздвојене хоризонталном цртом. Кутија са алатима (Window > Тооls) има разне алате за рад са сликом и подијељена је у неколико секција са сличним алаткама: Алати за селекцију (Selection Tools), Алати за унапређивање (Enhacement Tools), Векторски алати (Vector Tools), Алати за навигацију (Navigation Tools), Алати боја (Color Tools) . Неки од основних алата: Move Tool је први алат на листи одозго на доле у кутији са алатима. Да се активира алат потребно је кликнути на његову иконицу у кутији са алатима

или користити пречицу на тастатури слово V. Опције за поравнање и распоређивање слојева су доступне на траци са опцијама алата у виду иконица када је Move tool активан и из Layer > Align Layers To Seletion Layer > Distribute. Одмах испод Move Tool алата налази се група Marquee алатки. Да би се видјело који су све алати доступни, потребно је кликнути на мали црни троугао у доњем десном углу иконице. Rectangular Marquee Tool прави правоугаоне селекције или квадратне када се држи тастер “Shift” док се оцртава селекција. Eliptical Marquee Tool прави елипсасте селекције, да би се оцртао круг потребно је држати тастер Shift док се оцртава селекција. Оцртавање селекције се врши тако што се

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

одабере Marquee алат из кутије са алаткама (М) кликне и повуче држећи тастер миша, када се добије одговарајућа фигура пусти се тастер миша и оцртана је селекција коју је могуће помјерати и премјештати. У Photoshop верзији CS5 је доступно укупно 3 Lasso алата. Ова група служи за прављење селекција. Први на листи је Lasso Tool помоћу којег је могуће правити селекције слободном руком, други је Polygonal Lasso Tool који прави селекције правих линија и трећи је Magnetic Lasso Tool који аутоматски открива ивице на добро контрастираним сликама и прави путању односно селекцију на основу њих. Magic Wand и Quick Selection праве селекције на основу сличности боја са том разликом да Quick Selection алатка ради на принципу откривања ивица предмета или објекта, а Magic Wand селектује боје које се налазе у нивоу боја које су изабране, не трудећи се да открије ивице предмета или објекта који се покушава издвојити. Slice Tool и Slice Select Tool се користи при дизајнирању елемената или комплетне странице за Интернет сајт или блог. Ови алати омогућавају да претворите слике у линкове који воде до других интернет страница или сајтова. Spot Healing Brush Tool алат може да брзо уклони недостатке на фотографијама. Функционише тако што замjењује односно прељепљује пикселе и аутоматски подешава текстуру, освјетљење и сјенчење налијепљених пиксела са онима које замјењује. Healing Brush Tool - помоћу ове алатке могуће

је отклонити недостатке на фотографијама. Ова алатка клонира пикселе са извора који корисник сам изабере и прељепљује их тамо где корисник назначи четкицом. Осим што клонира пикселе ова алатка аутоматски подешава текстуру, освјетљење, сјенчење пиксела који служе за прељепљивање. Patch Tool алатка функционише слично као и Healing Brush Tool и аутоматски прилагођава текстуру, освjетљење и сјенчење узоркованих пиксела онима које прељепљује. Када се користи ова алатка потребно је прво оцртати дио слике са којим се жели радити. Када се оцрта фигура, појавиће се трепереће цртице који обиљежавају дио који ће бити кориштен. Brush Tool и Pencil Tool су класични алати за цртање. Разлика између ова два алата је у томе што четкица (Brush) оцртава, боји са меканим ивицама док оловка (Pencil) боји са тврдим ивицама. Помоћу Color Replacement Tool постојећа боја се може замијенити другом. Mixer Brush Tool је најкомплекснија алатка из ове групе и она симулира реалистичне технике цртања као што

93 је мијешање боја на платну и влажност боја.

Blur Tool алат омекшава ивице, а када се примењује у већој мјери доводи до постепеног губљења детаља на тим дијеловима слике. Када се ради са Blur алатом корисник боји четкицом и и на тај начин наноси ефекат на дијелове слике. Што се више пута прелази, ефекат ће бити уочљивији. Sharpen Tool насупрот Blur алату ради супротну ствар: он појачава контраст између сусједних пиксела по ивицама и враћа детаље односно изоштрава детаље слике. Smudge Tool алат прави ефекат као када се пређе прстима преко темпера које су нанесене на платно. Smudge узима боју са слике и гура је у

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

правцу у којем корисник гура тастер миша или оловку на табли за цртање. Трака са опцијама апликације се налази у врху прозора програма и садржи команде за покретање Bridge и Mini Bridge додатака за Photoshop који служе за организовање и проналажење слика, медија и свих осталих датотека које се налазе на компјутеру, као што су на примјер и PDF датотеке. Осим покретања ових додатака са ове траке, могуће је регулисати ниво увеличања слике, режиме приказивања и мијењати радни простор у којем радите. Постоје двије врсте дигиталних слика: вектор и битмап или растер. Вектор слике се декодирају помоћу математичких формула, а битмап или растер слике су састављене од пиксела. Ово значи да се вектор слике може повећавати и смањивати без икаквог губитка у квалитету. Када се нацрта линија дужине 5 cm на примјер у Photoshop-у корисник заправо нареди програму да постави тачке поредане једна поред друге у тој дужини. Програм врши калкулацију и поставља тачке једну поред друге у оноликом броју колико је потребно. Када се смањују

димензије односно дужина линије, корисник мијења инструкције и наређује програму да постави тачке у мањој дужини, програм искалкулише колико је тачака потребно и

промијени њихов број. Тачке су исте какве су и биле само је смањен број. Исто се дешава и када се повећава димензија - нема никаквог губитка у квалитету. Битмап или растер слике су састављене од пиксела, сваки пиксел у себи садржи информације о боји и позицији. Када се смањује слика смањује се број пиксела и слика ће изгубити на свом квалитету, али пошто је смањена ти губици неће бити примјетни. Photoshop подржава рад са великим бројем формата слика: BMP, PICT, TIFF, EPS, JPEG, GIF, PNG и PSD који је Photoshop документ. Осим што подржава рад са овим формацијама он даје и могућност оптимизације за сваку сврху и намјену. Могуће је мијењати димензије, резолуцију, величину и прилагодити слику за сваку потребу. Формати као што су PSD и TIFF заузимају више простора на диску, али ће сачувати све информације које је успио да сними дигитални апарат и такође подржавају рад са слојевима (Layer), док су формати GIF, JPEG и PNG намјењени за приказивање на Интернету. Photoshop је првенствено направљен да ради са bitmap

(растер) сликама али то не значи да не подржава векторски базиране објекте. Алатке за текст и цртање као што су оловка (Pen Tool) и облик (Shapes) омогућавају цртање векторски базираних објеката које је могуће мијењати и прилагођавати кад год је то потребно. Из Photoshopa се могу извести векторски базиране обрисе (путање) и користе се у Illustrator-у преко команде Export> Paths to Illustrator, која се налази у File менију програма. Осим тога у Photoshop се могу убацити векторски базиране објекти преко команде Place. Бирање модела боја је такође веома битна ставка у раду са дигиталним сликама. Који модел боја треба изабрати зависи од сврхе и намјене слике и у ком формату је планирано да се сачува слика. Не подржавају сви формати сваки од модела боја. Ако је намјена слике екран или интернет онда се ради у RGB моделу боја (радни профил боја). Ако је потребна црно-бијела слика онда се бира Grayscale модел боја. Grayscale вриједности могу бити изражене кроз проценат црног мастила (0% је бијела, 100% црна).

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016 желимо да видимо (црном бојом бришемо дијелове, бијелом бојом враћамо избрисане дијелове). Како би се постигла детаљност при кориштењу Brush алата, бирамо величину четкице, њену тврдоћу, као и транспаретност.

95 На тај начин је могуће издвајати одређене елементе са фотографија који су даљње потребни.

Овдје на примјеру се може видјети један од начина монтаже. Приликом колажирања, монтирања фотогорафија, сређивања архитектонских основа или пресјека – један од начина је рад са Layer-има и маскама. Уколико се из неке фотографије жели изрезати један дио или сегмент – селектовањем тог layer-а у којем је фотографија, те притиском на Add Layer Mask ствара се маска.

Почетна, нетакнута маска је бијеле боје и све промјене које се раде на масци резултоваће појавом преласка бијеле боје у црну.

Маска служи као слој преко фотографије који има задатак да неке дијелове сакрије (учини невидљивим) или да неке дијелове открије (учини видљивим). Након креирања маске и њеног селектовања кликом миша, омогућен је рад у истој. Кориштењем алата Brush, бојимо маску црном бојом и на тај начин сакривамо дијелове које не

Са тако издвојеним елементима, њиховим копирањем, ротирањем, скалирањем и сл., могуће су различите фото-манипулације.

ŽIVJETI SA PRIRODOM!

KONTAKT: KASTHOUSE d.o.o. Nova Topola bb 78400 Gradiška, BIH +387 51 925 529 +387 52 925 568 kasthousedoo@gmail.com www.kasthouse.com

CONTATTO-ITALIA: KASTHOUSE s.r.l. via Brodelini 4/p 620017 Porto Recanati (MC)Italy +39 071 97 97 071 kasthousedoo@gmail.com www.kasthouse.com

Година

4 — Број 6 — фебруар, 2016

Занимљивости

Да ли сте знали Припремила: Биљана Чолић • Да је земља са највећом производњом челика на свијету Кина, са 823 mt годишње док је други на листи Јапан са свега 111 mt годишње. Сматра се да је удио Кине у свјетској прозводњи челика око 50%, и да чак 6 од 10 највећих свјетских прозвођача челика и челичних производа се налази у Кини. • Да је најчвршћи трезор данашњице амерички Fort Knox. Трезори потичу још од древног Египта. Данас се пројектују углавном од дебелих армиранобетонских зидова са масивним металним вратима. Обично најскупљи дио рушења објекта банке је управо рушење трезора. • Да је тренутно најскупља кућа на свијету Antilla кућа у Мумбајиу и да је вриједна једну милијарду долара. Има 27 спратова и површину од око 40 000 m2.Припада петом најбогатијем човјеку на свијету (Mukesh Ambani).

• Да је нуклеарну експлозију у Хирошими преживио троспратни објекат Генбаку, који је пројектовао чешки архитекта Jan Letzl, захваљујући великој близини епицентра детонације. Главни носиви елементи објекта стубови су били изложени доминантно вертикалном оптерећењу што су успјели да поднесу.Чак је и одређен број зидова од опеке и бетона остао нетакнут. У дијелу града који је преживио готово потпуну девастацију нетакнут је остао и трезор Теикоко банке коју је пројектовала фирма Мослер сефови, која постоји и данас.

97 • Да је 1885. године највиши објекат на свијету био објекат осигуравајуће куће у Чикагу. Имао је свега осам спратова. • Да је специфична површина цемента, тј површина коју би један грам цемента заузимао да се сва зрнца распореде у једном слоју на подлогу чак 2400cm2/gr. Специфична површина се мјери помоћу Бленовог пермеабилиметра који ради на принципу мјерења отпора који један слој прашкастог материјала пружа пролазу млаза ваздуха. • Да вјетар не производи звук док не наиђе на препреку. • Да је за израдњу Таџ Махала, која је трајала око 22 године, било потребно 22 000 радника и преко 1000 слонова.

• Да се у Дубајиу, који је основан 1830. године као мало рибарско насеље, данас налази једна четвртина свих кранова на свијету. • Да се једно од највећих градилишта данашњице налази у Египту, пројекат Toshka, који има за циљ снадбијевање дијела Сахаре водом из Нила. Ту се налази и највећа пумпна станица на свијету, Mubarak станица, која се састоји од 24 пумпе које дневно пумпају и до 25 милиона кубних метара воде. • Да је киселина која се налази у људском желуцу довољно јака да разгради ексер.

• Да је највећа грађевинска фирма на свијету француски Винчи, основан прије 110 година и према задњим доступним подацима из 2011. године запошљава око 183 000 људи. • Да је пројектовани вијек трајања Хувер бране 10 000 година. За изградњу бране утрошено је око 4 милиона кубних метара бетона, довољно да се око Екватора направи шеталиште широко 1 m.