МОСТ број 10 // MOST broj 10 by Часопис МОСТ

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Садржај 5

Инфо

Грађевинарство у вијету

Интервју

Међународна сарадњa

Тема броја

Представљамо

Теорија и пракса

Знање плус

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Издавач: Савез студената АГГФ-а Бања Лука

Ријеч уредника Уредници:

Поштовани читаоци, Нада Даниловић

Стефан Илишковић

Сарадници: Миодраг Регодић, Драган Тодоровић, Малина Чворо, Саша Чворо, Слободан Пеулић, Александар Марић, Андреа Јаничић, Александра Јекић, Владимир Дујаковић, Сара Савић, Дајана Тодоровић, Немања Кршић, Данијела Душанић, Маја Матић, Јелена Вуковић, Јована Пећанац, Тања Вукић, Дајана Ружичић, Амер Ћуран, Биљана Пепић, Теодора Џатић, Анастасија Бабић, Ања Савић, Немања Јотановић, Анђела Стојчић, Славен Цвијановић, Владана Милановић, Миљана Готовац, Борис Драгичевић, Данијела Павичић, Николина Шупић, Наташа Лиздек, Весна Нишић, Мирјана Михајлица, Иван Бојанић, Сања Кизић, Срђан Гојковић, Јована Леканић

Дизајн корица:

Нада Даниловић

Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/166-877; web: https://issuu.com/67031 e-mail: casopismost.aggf@gmail.com

Желимо да Вам веома поносно представимо ДЕСЕТИ број часописа нашег факултета. У протеклих десет бројева прошли смо кроз бројне фазе и “сачували” учешћа, признања, успјехе и још много тога што карактерише АГГФ и његове студенте. У овом броју, узимајући у обзир да је јубиларни, десиле су се неке промјене, на које овим путем желимо да усмјеримо пажњу. “Тему броја” овај пут пишу драги професори, проф др Малина Чворо и проф др Саша Чворо, без којих како се присјећамо, Мост не би ни започео са својим радом. У “Теми броја” можемо осјетити ауторски процес стварања побједничког рјешења за конкурс за Мост у Доцу, један од најзначајнијих догађаја који се десио у периоду послије прошлог броја. Рубрика “Интервју” увијек садржајна, доноси два значајна разговора, а овај пут у рубрици ”Представљамо”, пишемо о неколико веома креативних и инспиративних студената и о стручним тимовима који раде на побољшању нашег заједничког животног простора, града Бање Луке. “Теорија и пракса” упућује на мноштво награда и радова, највише студената четврте године архитектуре, а рубрика “Да ли сте знали?” маштовито долази до инспиративних информација које увијек радо и са слашћу читамо. Желимо да упутимо и на текст о 10 година часописа Мост, као и текст “Иза кулиса АГГФ-а” нашег драгог студента Александра Марића који говоре неке “инсајдерске” информације о АГГФ-у, али и о улози часописа Мост, која временом, чини се, трансформише своје намјере, циљеве и могућности, а ипак увијек сачува квалитете и потенцијале, наших професора и студената. Захваљујемо се свима који су саградили десети Мост. Студенте, професоре, сараднике и све пријатеље факултета,

Срдачно поздрављају, Нада Даниловић и Стефан Илишковић

Инфо 6 8 9 10 11 12

Иза кулиса АГГФ-а

10 година моста

Изложба радова студената архитектуре

Aрхитектонски студентски конкурс Скицопут

Стручна екскурзија са професором Матом Уљаревићем Стручна екскурзија - Беч

Иза кулиса АГГФ-а

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

АГГФ „Позориште“

Пише: Александар Марић

оласком на факултет 2018. имао сам једну предивну слику о факултету коју сам створио на основу веб, Инстаграм страница и Јутјуб канала ИЦП-а. Та слика је уствари представа у позоришту, која је занимљива, интересантна, поучна и креативна. Као публика у којој сам био, изгледало је тако вјешто и лако за припремити и представити нам. Нисам ни помишљао о процесу који се налази иза кулиса АГГФ. Све док нисам упао у процес, „машину“ рада нашег факултета. А то изгледа овако. По трећи пут гасим аларм, субота је, не могу и суботом рано устајати, до када ће ово трајати. Опет касним, опет ћу нешто заборавити, у „туби“ су сви папири, картон, скалпел, лаптоп све је спаковано, могу да кренем напокон! А не, за-

боравио сам перницу, гдје ми је кључ сад. На путу срећем Исидору, „Хејј, имаш ли било шта за данас нацртано?“; „ Ма какав ни погледала нисам..“, „Исто тако и ја, ни пипнуо, данас ћемо стићи све!“. Пуни оптимизма улазимо на ДИФ, гдје су сви, вјероватно су почели. Ахаа, ту су у ходнику пар људи са геодезије и они неку муку муче. “Куц, куц, извините што кас....?” “Почели смо. Едвине! Гдје је статив за телефон требам укључити тајмлапс, да могу касније поставити на Инстаграм. Заборавио си, нема везе, ево има макета, ставићу на њих некако. Сад можемо почети.” Професор Огњен из нуле, народе оријентација вам је јако битна, пазите на упадне углове сунца, пазите како цртате степениште, обарамо ако се буде морало ударати главом у плочу.

Збуњени - и оно што смо до сад знали сад се све пореметило. Настављамо радити; цртамо, мислимо, вријеме је за концептуалну макету неће се стићи. “Богдана, Милице, Саро докле сте ви стигле?”; „Ништа нас не пита!“. Професорица Диана - ”Дајте тим кућама архитектуру, да се зна шта је зид, плоча, стуб, попадаћете! Александре шта ти то радиш, досадно ти је ово, ради поново.” “Укочио сам се, хоће ли неко до „банкомата“ једе ми се нешто?”; Немања - „Ево ја ћу“. Остало ми је још мало да дорадим макету и мени исто тако, ајд таман док не кренем да погледам што су други радили... Комешање, граја, нервоза, да ли има довољно мјеста за све? „Само молим вас пазите на моју макету?“, „ Јел′ има неко рапидограф 01?“,

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

„Гдје ми је ОСНОВА?“ испуњавају ваздух толико да већ журно ходам ка прозору. „Ма како се отвара ово?“, помишљам како већ 10-ти пут у задњих годину дана покушавам да га отворим на силу. И онда мук. Свијетла се гасе, завјеса се спушта, пауза, почиње други чин. Више ни поглед не обуздавам док иде од једне до друге макете. “Ма није ово моје баш најбоље, могао сам још то мало дорадити. Види заборавио сам коте овдје. Алаа, па ово се размазало! Ма падам ја ово, је ли може дорада?” И тако борба са самим собом. Али већ друга мисао навире и наступа мир. Размишљам о колегама. Колико само креативности на једном мјесту! Је ли могуће да смо сви другачији одговор дали на исто питање? Нисам ни примијетио то дивно шаренило макета. Морам признати да сам поносан на читаву годину. Стварно ме свака идеја одушеви и пробуди и поново одушеви на другачији начин. Накратко зажмирим само да вратим фокус. Као да заглувим на минут и након тога схватим да је тензија већ давно затворила врата. Професори су већ и осмијехом наоружани, а ми као на стријељању. „Ма све ће бити океј“ већ уноси мир. И знам да стварно хоће. Једна наша мини представа, која и није баш тако мини пошто је трајала 5 сати уз чинове, одиграла се у кабинету К2. Сви су спремили текст, уживили се у улоге, изашли на „даске које живот значе“ и дали све од себе. Било је и смијеха, а поготово на оне моменте када ти одпадне стуб са макете, па га ти лијепиш силиконом али једина слободна утичница је она иза кафе-апарата. Добро, није баш у том моменту било

7 смијешно, али ево већ трећи неко препричава исту сцену а ми и даље вриштимо од смијеха. Крај, поклон и срдачни аплауз. Као и свугдје, тако и у позоришту АГГФа имамо људе који раде и оне који су лијени да раде, али и од једних и других се може много тога научити. Да би се једна представа припремила (у нашем случају су то изложбе, разни догађаји, предавања и сама настава) захтијева много труда, рада и љубави према том. Оно што представља једну од већих препрека је недостатак новца и материјала. Али нам даје подстицај да ријешавамо проблеме на економичније начине, да експериментишемо са материјалом који нас окружује, да би добили на крају занимљиве и креативне представе. Оно што се не може видјети је уствари живот на АГГФу. Једна од најважнијих вриједности нашег факултета, која нас чини другачијима од других факултета на Универзитету. Осуђеност на вишевременски боравак у простору због рада са истим људима, омогућава широк спектар упознавања других и самих себе. Простор „иза кулиса“ се претвара у „кућу“ гдје смо сви једна велика породица у којој се зна ред и рад, али уједно и забава и одмор. И тек када ову „представу“ сагледамо из свих углова, можемо добити јасну слику онога што је вриједно пажње и залагања. И тек знаш да си постао дио представе онда када живиш са позориштем и својом улогом, тј. када архитектура постаје начин живота и преданости. И онда си сигуран да си на правом мјесту и лакше превазилазиш све препреке којима си изложен.

10-ти број часописа мост

Најдража 10ка АГГФ-а

Пише: Нада Даниловић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

асопис је почео свој живот са неколико циљева; да би био својеврсна “брошура” факултета, како би се на овај начин факултет представљао на Универзитету, али и шире. Такође, један од циљева је и представљање студентског рада на факултету, свих студената подједнако. Тако је часопис увијек обухватао све три струке, архитектуру, грађевинарство и геодезију. Тежак задатак Иако континуитет у раду на часопису доводи до тога да часопис ове циљеве кроз вријеме није значајно ни промијенио, увијек се са смјеном уредништва часопис у нијансама побољшавао и сама структура рада на часопису значајно су напредовале од почетка који се десио у јуну 2013. године када излази први број Мост-а (уредништво: Ана Ковић, Боривој Обрадовић, Јовица Калајџић). Ипак, ти процеси су често иза онога што је видљиво онима који нису радили за Мост неколико пута заредом, јер часопис увијек “напишу” већински они који се први пут сусрећу са овим часописом, уз менторство и усмјерење оних који су „од прије” ту. Овај часопис има једну занимљивост, а то је његова могућност да спаја студенте и професоре у једном простору у ком нема уобичајене академске хијерархије; гдје сви заједнички и из исте тачке радимо, једни са другима и презентујемо искуства кроз писану ријеч. Ријеч грађења, осмишљавања и непрестаног рада на откривању нових знања и процеса учења.

Садржај се мијења онако како се и факултет мијења. Неке рубрике нестају, а друге кристалишу своју важност и улогу у сваком појединачном броју. Наравно, постоји и мјесто за побољшање, јер заиста Часопис Мост данас може да буде много више него прије и студентима и професорима. Од стране студената и уредништва је усмјерен према томе да постане једна платформа која значи много више од похрањивања информација у штампану форму. Мост би тако могао да генерише догађаје, умрежава студенте са свих одсјека, а и буде приватни пројекат сваком од студената који би се кроз забаву упознавали и учили. То се већ и дешава, а и велика срећа је отвореност, преданост и подршка наших професора свим студентским идејама, без којих сигурно, Мост ни не постоји. Мостовац је свака особа која прошета ходником АГГФ-а, јединственост појединаца који својим гласом преносе искуство и виђење. Може се рећи да АГГФ утискују у ријеч Мост-а, и онда јасно видимо колико је безгранична могућност учења када се све те обале овдје споје. Да би истражили конкретно, шта је све што Мост ради и што је урадио кроз вријеме, посјетите ISSUU, Фејсбук и Инстаграм профил часописа, сајт или библиотеку нашег факултета или зауставите неког од колега да Вам исприча.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Изложба радова студената архитектуре

Архитектура 23

Пише: Слободан Пеулић

оводом 23 године факултета организована је изложба радова студената Архитектуре. Симболично смо јe назвали Архитектура23 јер тај број представља процес који траје, процес

усавршавања и стасања студената. И сама изложба је конципирана као преглед дешавања од прве године (бруцоша) до студената мастер студија. Ове године је изложбу било могуће пратити и дигитално путем Инстаграма и Иссуу платформе. На овај начин смо хтјели радове наших студената приближити свима – средњошколцима, будућим студентима и ставити их међу друге профиле исте тематике. Са друге стране, Архитектура23 представља спој мануфактуре и дигитализације. Тема мануфактуре и архитектуре је нарочито његована у Баухаусовој школи архитектуре, док се у овој изложби та тема манифестовала ручном израдом великих књига које садрже радове 2. 3. и 4. године. Тако да се може рећи да Архитектура23 спаја те двије теме и презентује широко поље архитектуре које се његује на нашем факултету. Посебну магију је оставило и предавање професора Радивоја Динуловића на тему Баухауса и свега шта он уствари представља, као и иначе, са великим

9 ентузијазмом, вољом и ,,На раменима Баухауса‘‘ презентовао присутним студентима, наставницима и гостима. Остварена сарадња са Инорињу (Innorenew) институтом из Копра (Словенија). 2019. године започела је сарадња нашег факултета са Истраживачким институтом Innorenew. Овај свега неколико година стар Институт је основан као резулат пројекта ХОРИЗОНТ2020 а ми смо успоставили сарадњу у склопу заједничког пројекта ЕРЕФИТ (EREFIT) - Стратегије за побољшање енергетске ефикасности кроз обнову стамбених зграда – који се бави обновом постојећих стамбених зграда у здравим и обновљивим материјалима. Испред нашег факултета координатор пројекта је доц. Др Дарија Гајић, а тим чини група младих асистената са Архитектуре и Грађевинарства. Наша сарадња се одвија на истраживачким пројектима из предметне области, заједничком учешћу на конференцијама и тренутно је израда заједничке ХОРИЗОНТ2020 апликације.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Архитектонски студентски конкурс

Доце пер Доце

D Пише: Андреа Јаничић

OCEXDOCE је међународно студентско такмичење намијењено студентима основних и мастер студија архитектуре из читаве Европе. Такмичење се одржава трећу годину заредом, а ове године стигло је и у Бању Луку. 06.03.2019. у учионици К2 одржан је међународни студентски конкурс Досе пер Досе (DOCEXDOCE). DOCEXDOCE се базира на неуобичајеном концепту, који подразумијева једнодневну радионицу у трајању од 12 сати, у оквиру чега студенти (који су подијељени у групе од 2 до 4 члана) треба да дају одговор на задату тему. Тема овогодишње радионице била је реконструкција централне градске зоне Цириха. Истовремено, радионица се одржава на скоро свим Европским универзитетима. Колаборација између факултета се дешава он-лине путем. Сви радови се на крају радионице шаљу у дигиталној форми, након чега међународни жири оцјењује радове.

Циљ овог такмичења је повезивање студената на европском нивоу у сврху посматрања савремених урбаних проблема. Тимски рад под оваквим условима такмичења представља добар “тренинг” за будућност каријере сваког појединца. Сналажљивост, „паметна“ комуникација, доношење одлука у веома кратком временском року и заједнички циљ су оно што чини ову радионицу узбудљивом. Радна атмосфера у трајању од 12 часова представља велики изазов за сваког студента да испита али и унаприједи своје вјештине. Ове године учествовала су четредесет два студента са Архитеконско-грађевинскогеодетског факултета у Бањој Луци. Наградни фонд подразумијева три новчане награде (1. 2. и 3. мјесто), осам специјалних награда, а све оне укључују цертификате, пакет БИМ он-лине курсева и часописе за архитектуру.

Скицопут

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Чари Шипова и Приједора

Пише: Александра Јекић

а студенте прве године студијског програма Архитектура организована је посјета Шипова и Приједора, гдје су студенти могли да осјете чари малих мјеста. Посјета Шипову је организована у оквиру предмета Архитектонско пројектовање 2 и Архитектонска графика, у пратњи професора Миленка Станковића и професорице Малине Чворо. Студенти су, поред биљежења простора и просторних елемената око себе, покушавали „ухватити“ и дух мјеста како би лакше савладали завршни задатак из Архитектонског пројектовања 2, чија је локација била управо Ада Сокочница, која се налази у околини Шипова. У раним јутарњим часовима смо кренули на пут и већ

након неколико сати вожње аутобусом стигли у Шипово. Ту смо имали прилику видјети и у нашим блоковима за цртање вјеродостојно приказати манастир Глоговац. Наше истраживење се наставило, а идуће што смо посјетили су очаравајуће Јањске отоке, које су нас све оставиле без даха. То одушевљење је свако од нас покушао пренијети на своје скице, на којима смо приказивали дијелове старих млинова, али и природу која нас је окруживала. Идућа дестинација је биo извор Пливе, гдје смо, поред прелијепог погледа, имали прилику прошетати се туристичким комплексом „Плива“. На самом крају смо дошли на излетиште Ада Сокочница на ком смо направили предах,

али и пар скица. Затим смо се, препуни утисака и одушевљења, вратили кући. Наравно, пар седмица касније, наш обилазак се наставио. За разлику од Шипова, посјета Приједору је организована само у оквиру предмета Архитектонска графика, у пратњи професорице Малине Чворо. У јутарњим часовима смо сјели на воз и појурили у Приједор, гдје смо се, при доласку, вриједно бацили на посао. Шетајући улицама Приједора професорица нас је детаљно упознавала са историјом града, али и објеката које смо приказивали у нашим блоковима за цртање. Као резултат нашег обиласка настао је велики број скица, али и одушевљење овим очаравајућим градом.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Стручна екскурзија са професором Матом Уљаревићем

„Матијада“

Пише: Владимир Дујаковић

рајем мјесеца маја 2019. године организована је стручна екскурзија за студенте завршне године сва три смјера, као и за студенте мастер студија студијског програма Грађевинарство. Студенте су предводили: главни организатор професор Мато Уљаревић, те асистенти Жарко Грујић, Радован Вукомановић и Сњежана Миловановић. Током ове шестодневне екскурзије студенти су имали прилику да виде неке од најзначајнијих инфраструктурних објеката. У даљем тексту биће описане некe од посјета. Првог дана студенти су посјетили фабрику префабрикованих бетонских елемената ‚‘Ширбеговић‘‘ из Грачанице која може да се похвали извођењем изузетно вриједних пројеката у иностранству, као и на домаћем тржишту. Након

тога посјетили су постројење за снадбијевање Тузле питком водом, те веома атрактивно туристичко мјесто, Панонска језера, која имају веома специфичну историју настанка као и сам град. Наиме град је претрпио врло велике промјене у смислу слијења површине терена, а разлог томе јесте експлоатација соли из рудника. Више о овоме студенти су имали прилику да виде и чују приликом шетње кроз град. Другог дана екскурзија се наставља посјетом постројења хидроелектране Бајина Башта на ријеци Дрини, гдје су студенти могли да виде дио постројења заиста велике бране, као и да чују занимљиве чињенице о брани од домаћина и професора. У склопу хидроелектране постоји и вјештачко језеро, чија је улога да сакупља вишак неискоришћене воде. Након тога студенти су могли да се возе популарним Ћиром дуж Шарганске осмице,која је била интересантно искуство за све студенте. Трећи дан био је намијењен за посјету хидроелектране Вишегран у Вишеграду гдје је

одржано и мало предавање везано за историју и рад електране. Након тога пут се наставља према Пљевљима гдје су студенти обилазили термоелектрану Пљевља и брану за одлагање пепела која се налази у близини. Након ТЕ Пљевља студенти су посјетили, по многима један од занимљивијих објеката екскурзије, Мост на Ђурђевића Тари. Овај мост иза себе има интересантну историју, како током периода градње моста тако и током ратних периода. Извођење овог моста је био велики подвиг за вријеме у које је грађен због врло неприступачног терена и врсте конструкције која је морала да се изведе на великој висини гдје је кориштена дрвена оплата. Када је саграђен 1940. године, држао је два свјетска рекорда од којих један држи и данас. Први је распон

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

највећег лука од 116 метара који је у то вријеме био највећи на свијету, а други рекорд који и дан данас није надмашен јесте изградња највеће дрвене скеле чија цијена је износила 40% од укупне вриједности моста. Најхрабрији су имали прилику и да пробају популарни зиплајн(zipline)који се налази тик поред моста. Четврти дан студенти су посјетили изградњу дијела аутопута, који је врло важан инфраструктурни пројекат за Црну Гору као и за цијели Балкан. Аутопут је користан за сва три студијска усмјерења, јер се на самој траси налази велики број тунела и вијадуката који су изграђени или чија је изградња у току. У току четвртог дана студентни су посјетили један вијадукт у изградњи чији стубови прелазе висину од 100 метара и имали прилику да виде како се радови одвијају на њему, а и да чују кратко предавање везано за саму изградњу које је припремила извођачка фирма. Пети дан пут се наставља према Требињу гдје је посјећена пећина „Вјетреница“ највећа

13 пећина у Босни и Херцеговини. Сљедећа станица била је мини хидроелектрана „До“ гдје су студенти могли да виде цијело постројење електране, као и да чују све о раду од стране запослених. Након тога екскурзија се наставила према хидротехничком тунелу „Стражевица“ једном од три тунела предвиђених за снабдјевање хидроелектране „Дабар“. У тренутку посјете тунел је био у фази копања и одвожења материјала, па су студенти могли да виде реалну слику стања на једном таквом градилишту. Пут се даље наставио до клизишта „Чемерно“ које је било разлог измијештања цијеле трасе пута. Клизиште је јако велико и представља реалан проблем у механици тла. Шести дан био је предвиђен за обилазак хидроелектране „Мратиње“ на ријеци Пиви, многима најзанимљивији објекат током цијеле екскурзије. Наиме, ова брана је након завршетка изградње 1975. године, била највећа лучна бетонска брана у Европи са висином од чак 220 метара, а и данас носи епитет једне од

14 највећих бетонских лучних брана на свијету. Студенти су могли да виде цијело електрично постројење које се налази у стијени. Исто тако су могли да прођу кроз тијело бране цијелом висином, преко степеница и да дођу до врха бране одакле се пружа јединствен поглед. Након бране аутобус се упутио према Бањалуци, чиме је завршена стручна екскурзија. Студенти су захвални професору што им је омогућио једно овако квалитетно путовање, као и што их је на неки начин припремио за будући рад након завршетка студија. На овој екскурзији могли су да се виде разни објекти и да се на прави начин заокружи једна садржајна цјелина, а то је стицање звања дипломираног инжењера Грађевинарства.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Стручна екскурзија Беч

Екскурзија са професором Мирославом, „Мићијада“

Пише: Сара Савић

очетком зимског семестра, у периоду 15-19.10.2019. године, организовано је студијско путовање од стране др Мирослава Малиновића, доцента, шефа Катедре за историју и теорију архитектуре и заштиту градитељског наслијеђа. Студенти студијског програма Архитектура су посјетили једну од највећих европских престолница – Беч. Посјета је омогућила студентима да се боље упознају и виде архитектуру ранијих историјских епоха – барока и историцистичких покрета, те савременом архитектуром 19. и 20. вијека. Путовање је отпочело у четвртак у вечерњим часовима. Већ тада се видјело да ће атмосфера у току тих неколико дана бити веома позитивна. Уз звуке гитаре и пјесме, ушли смо у ноћ, али након неколико сати вожње већина је заспала. По преласку границе, у раним јутарњим часовима, већ смо се сви разбудили и врло брзо стигли на наше прво одредиште – Кућа Штајнер (Haus Steiner, 1910.) коју је пројектовао архитекта Адолф Лос (Adolf Loos). Након пар ријечи и фотографија, наставили смо са нашим обиласком путем двије веома познате грађевине Ота Вагнера (Otto Koloman Wagner) – Вила Вагнер I (1888.) и Вила Вагнер II (1913.), а потом наставили у правцу некадашњег царског љетниковца који и даље одаје осјећај и атмосферу монархије на Дунаву – дворца Шонбрун (Schönbrunn, 1696.). Чак и неколико часова нам није било довољна да обиђемо

15 овај барокни комплекс који се састоји од огромног броја паркова, вртова, куће палми, зоолошког врта, лавиринта те наравно и саме палате са великим тргом испред. Ту су се наши студенти по први пут сусрели са чувеним бечким фијакерима које смо касније још неколико пута сусрели и у самом центру. Вечерњи часови су били резервисани за посјету барокног дворца Белведере, љетне резиденције принца Еугена Савојског која се састоји из двије палате (Горњег и Доњег Белведереа) које су претворене у домове аустријске умјетности од средњег вијека до данас. Успут смо још погледали цркву Светог Марка и кућу Мајолику. Други дан смо отпочели обиласком Универзитета у Бечу, Катедре за историју умјетности, гдје су др Максимилијан Хартмут, проф. др Јулија Рудигер и Ајла Бајрамовић одржали предавања о оријенталним утицајима на архитектуру БиХ, као и о реконструкцији Беча на крају 19. вијека. По завршетку смо наставили разгледање града, а посебну пажњу обратили на необарокне музејске палате – Музеј историје умјетности (Kunsthistorisches museum) и Природњачки музеј (Naturhistorisches Museum) изграђених према плановима архитеката Готфрида Семпера и Карла Фон Хазенауера. Они су жељели обновити идеју римског форума са двије симетричне грађевине постављене преко пута царске палате Хофбург и око

16 великог трга – парка Марије Терезије. Прошавши кроз Хелденсплац (Heldensplatz), „избили“ смо тачно на мали трг испред кога се налази још једна грађевина Адолфа Лоса – Куће Лос (Looshaus, 1910 – 1911.) испројектована у вријеме Бечке модерне, која означава одбацивање историцизама, као и украса бечке сецесије. Једини украс на потпуно чистој бијелој фасади представљају саксије са цвијећем које су станари поставили на своје прозоре. На самом крају нашег обиласка тога дана смо посјетили зграду Поштанске штедионице, Ота Вагнера те бечку катедралу у најужем центру града, катедралу Светог Стефана (Stephansdom), која је након неколико разрушавања и обнова напокон добила свој готички изглед 1474. године, каквом је и данас познајемо. Пошто смо скоро цијели дан провели у разгледању, вечерње слободне часове смо одлучили провести „парадно“, у дружењу у хотелском лобију. Наше разгледање у суботу, трећег дана, започели смо у једном насељу такозваног социјалног становања, по коме је Беч познат још од 1920-их кад је почела изградња великих стамбених блокова широм града – обично од 6 до 8 стамбених блокова са заједничким зелени-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

лом. Овдје смо били у прилици да разгледамо огроман стамбени комплекс са мноштвом стамбених блокова, веома различите архитектуре и изгледа који су у сваком тренутку плијенили наше погледе неким новим детаљима. Поред овога, наравно, у комплексу се начазе и велике зелене површине, дјечији паркови, игралишта... Одавде смо се упутили назад у хотел, а навече имали посебно организован обилазак од стране Представништва Републике Српске у Бечу, на челу са господином мр Младеном Филиповићем. У вођеном обиласку „Стопама Срба“ показано је више десетина локација гдје смо имали прилику да се упознамо са животом и радом знаменитих Срба у Бечу, као што су Вук Караџић, Лаза Костић, Доситеј Обрадовић, краљ Милан Обреновић итд. Четврти дан, прије поласка назад кући, искористили смо за још мало обилазака. Поново у организацији Представништва, имали смо прилику да кроз вођени обилазак прођемо кроз цијели универзитетски кампус, тренутно највећи новоизграђени кампус у Европи, Економски универзитет , те да се упознамо са једним од најзначајнијих остварења архитектуре с почетка друге деценије 20. вијека – зградом Библиотеке и

читаоне коју је пројектовала Заха Хадид. Зграда се одликује снажним футуристичким линијама закривљених и издужених форми, каква је и иначе била и архитектура Захе Хадид. Осим овога, поново смо били окружени мноштвом веома различитих објеката, у обликовном смислу и веома занимљивих, несвакидашњих и савремених начина градње и архитектонског изражаја. Посљедња станица нашег путовања је био Дунавски торањ (Donauturm), радио и телекомуникацијски торањ, висок 252 метра што га чини највишим торњем у Бечу. Попевши се на сами врх торња, на плато који је у функцији видиковца, били смо одушевљени панорамом града која нам је омогућила поглед на цијелу аустријску престолницу и ријеку Дунав испод нас. Заправо, можда цијело путовање и нисмо могли да приведемо крају и заокружимо на бољи начин него управо из ове потпуно другачије перспективе и погледа на Беч и његову околину.

Интервју 18 24

Интервју са др Миодрагом Регодићем Интервју са Драганом Тодоровићем

Интервју са др Миодрагом Регодићем

Миодраг Регодић, професор АГГФ-а и руководилац СП Геодезија Пише: Дајана Тодоровић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Пуковник др Миодраг Регодић рођен је 03. новембра 1962. године у Стричићима, општина Бања Лука. У Панчеву је завршио средњу електротехничку школу. Дипломирао је 1987. године на Војној академији копнене војске у Београду, Смер Геодезија (просечна оцена студија - одличан 8.71). Одбранио је дипломски рад из области Картографије. До сада је обављао следеће дужности: • У периоду 1987. до септембра 1992. године био је референт у Одељењу за фотограметрију Сектора за премјер ВГИ Београд. • У периоду октобар 1992. до децембра 1993. године био је асистент на Војној академији Београд за предмет Војна топографија. • Од јуна 2001. године налази се на дужности наставника на Катедри геодетске службе Војне академије Београд. • Од јула 2009. године до октобра 2017. године био је шеф Катедре природно-математичких наука и руководилац Студијског програма ВГИ. Последипломске студије на Грађевинском факултету у Београду завршио је 2000. године на тему „Примена метода аналитичке фотограметрије у процесу израде и вођења радне карте“. Докторирао 15.11.2007. на ПДС ВА на тему „Ажурирање радне карте даљинском детекцијом терена“. Има објављено четири уџбеника, више стручних и научних радова у иностраним и домаћим часописима и учествовао је на више научних скупова и конференција. Објавио је седам радова у часописима са SCI листе. Био је ментор у изради 103 завршна рада, члан комисија за оцену и одбрану више магистарских и докторских радова, као и ментор за два кандидата за израду докторске дисертације. Ожењен је и има троје деце. МОСТ: Професоре, да ли сте до сада давали интервју за наш часопис МОСТ? Шта то за Вас представља? М.Р. До сада нисам био на МОСТ-у, али дошло време и за то, што ме баш радује. МОСТ: Како је бити професор на АГГФ-у? М.Р. Велики је изазов и јака мотивација радити на младом фалултету, какав је наш АГГФ. МОСТ: Предајете на више факултета, код нас и у Србији. Да ли је љепше предавати у цивилним или војним

институцијама? М.Р. Исти је приступ, однос и посвећеност раду на цивилним и војним институцијама. МОСТ: Колико година предајете у војним, а колико у цивилним институцијама? М.Р. У војним институцијама предајем 20 година, а у цивилним 10 година. МОСТ: Шта Вас прво асоцира на помен Геодезије, а шта на помен војске? М.Р. На Геодезију ме асоцира Земља са свим својим

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Да ли је љепши теренски или академски посао у Геодезији? М.Р. Тешко је раздвојити академски и теренски посао у Геодезији, јер послије теренског посла долази академски, а послије академског-опет теренски. МОСТ: Имате много искуства на терену, шта бисте издвојили као најупечатљивије сјећање са терена?

недостацима, а на војскумоје студије и мој радни век.

нисам знао шта је Геодезија. И баш сам њу изабрао-да бих је упознао.

МОСТ: Како је било студирати у Ваше вријеме?

МОСТ: Када бисте поново бирали занимање, да ли бисте опет изабрали Геодезију?

М.Р. Студирање 90-их година прошлог века је било доста захтјевније и са строжијим критеријумима у свим фазама наставног процеса. МОСТ: Шта је то Геодезија и гдје је њено мјесто под звјезданим небом? М.Р. Геодезија је темељ за многе друге науке и научне дисциплине. Без њених резултата не могу се развијати ни друге техничке и природне гране. МОСТ: Откуд љубав према Геодезији? М.Р. У Геодезију сам ушао сасвим случајно. У конкурсу за пријемни испит били су ми познати сви понуђени студијски програми, једино

М.Р. И опет бих сасвим случајно изабрао Геодезију. МОСТ: Шта Геодезију чини једном од најстаријих геонаука? М.Р. Геодезија је најдиректније везана за Земљу, и обе су много старе. МОСТ: Тренутно сте руководилац СП Геодезије на нашем факултету. Колико та позиција изискује времена и пожртвовања? М.Р. Руководилац СП Геодезија је захтевна дужност, јер је СП Геодезија млад програм, који се још увек формира и обликује на материјалном и кадровском подручју.

М.Р. Кад се први пут појавите на неком терену, најлепши је осјећај када одредите своју позицију на Земљи, поготово ноћу, зими и при лошим временским условима. МОСТ: Ви сте професор и на београдском и на нашем факултету. Постоје ли разлике у СП Геодезије на њима или су уједначени? М.Р. Геодезија се уједначено изучава и на београдском и на нашем факултету. СП су подударни у великој мјери, а реализују их и исти наставници. МОСТ: Шта бисте поручили младим људима који желе да студирају Геодезију? М.Р. Млади људи треба да бирају Геодезију, јер ће ову земљу неко морати увијек да премјерава, а боље је да је ми сами премјеравамо. Геодетски послови се никад не завршавају, увијек се обнављају и унапређују.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Ваша ужа научна област је Фотограметрија и даљинска детекција. Колико је ФДД присутна у нашем окружењу, које су њене примјене? М.Р. ФДД је присутна и незаобилазна свуда око нас. Данас се снимањем прате баш све појаве на Земљи. На основу све квалитетнијих снимака и видео записа појаве се прате у фазама њиховог настанка, дјеловања и у време отклањања посљедица њиховог деловања. МОСТ: Који је разлог Ваше одлуке да ужа област Вашег научног дјеловања буде ФДД? М.Р. Након завршених студија, све области научног деловања су биле могуће, али су тада шефови на ВГИ извршили процјену и распоред нових инжењера. Ја сам додељен фотограметрији, а и она мени. МОСТ: Веома сте цијењен професор на нашем факултету. У чему је тајна? М.Р. Управо сам сазнао да сам веома цијењен професор на нашем факултету. Јавна је тајна да своје знање, искуство, време и поштовање равноправно делим са свим студентима. МОСТ: Као ваш студент, морам признати да су Ваша предавања јако занимљива? У чему проналазите инспирацију? М.Р. Инспирацију за свако предавање налазим у жељи и намери да свака следећа генерација геодетских инжењера буде стручно и васпитно боља и успешнија.

21 МОСТ: Свједоци смо рапидног развоја ФДД. Да ли њен развој прати развој осталих области Геодезије? М.Р. Развој ФДД свакако условљава, иницира и омогућава развој свих осталих области Геодезије. Геопросторни подаци, преузети са све квалитетнијих дигиталних снимака, омогућују развој свих осталих области Геодезије. МОСТ: Са којим геодетским институцијама наш СП сарађује? М.Р. Наш СП (преко АГГФ-а и УНИБЛ-а) има успјешну сарадњу са Грађевинским факултетом из Београда, Факултетом техничких наука из Новог Сада, Универзитетом одбране из Београда, РУГИПП-ом и многим приватним геодетским фирмама из Републике Српске. МОСТ: Колико РУГИПП пружа помоћ нашем СП и каква је то врста помоћи? М.Р. Са РУГИПП-ом имамо споразум о сарадњи у областима научног, стручног и наставног рада. Најдиректнија и стална помоћ од стране РУГИПП-а је у организацији стручне праксе студената. МОСТ: Да ли ће се у наредном периоду побољшати услови извођења наставе и праксе на нашем СП-у? М.Р. Из године у годину услови извођења наставе и праксе на СП Геодезија се побољшавају. Сваки нови пројекат омогућује побољшавање материјалне базе наставе, као

22 и стално стручно усавршавање наставничког кадра. МОСТ: Шта конкретно факултет чини да се побољшају услови наставе и праксе? М.Р. Најбољи начин побољшавања услова наставе и праксе је коришћење ресурса факултета код реализације међународних и домаћих пројеката, гдје се средства са тих пројеката у цјелости усмјеравају на побољшање материјалне базе наставе. МОСТ: Сматрате ли да су асистенти и професори СП Геодезија довољно ангажовани у свом послу и односу према студентима? М.Р. Асистенти и професори СП Геодезија, којих још увек нема довољно запослених, су у великој мјери ангажовани у свом послу и односу према студентима. Сви асистенти су и на докторским студијама у Србији, константно имају наставне обавезе преко норме и истовремено раде на реализацији добијених научних и стручних пројеката. Од великог значаја за СП је да дођемо до сопственог наставничког кадра и да што мање зависимо од рада гостујућих професора. МОСТ: Можемо ли у скорије вријеме очекивати стипендије за најуспјешније студенте СП Геодезија од стране РУГИПП-а? М.Р. Руководство РУГИПП-а разматра да у скорије вријеме поново додјељује стипендије за најуспешније студенте СП Геодезија.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Да ли постоји могућност ангажовања студената од стране РУГИПП-а за њихове надолазеће активности попут успостављања нове мреже нивелмана? М.Р. И до сада је, у мањем обиму, било ангажовања студената завршне године на задацима РУГИПП-а. То ангажовање је могуће само преко факултета и пријавом на јавне конкурсе које покреће РУГИПП. Тренутно је у току један такав конкурс, гдје очекујемо да ће АГГФ бити успјешан. План је да тај пројекат реализује, у име АГГФ-а, СП Геодезија, тј. сви запослени и студенти старијих година студија. МОСТ: На колико пројеката је тренутно ангажован СП Геодезија? М.Р. СП Геодезија је јесенас завршио један међународни пројекат и одмах започео реализацију још једног пројекта. У току је конкурс за два пројекта из надлежности нашег ресорног министарства и један конкурс из надлежности РУГИПП-а. МОСТ: Велика жеља наших студената је стручна екскурзија. Постоји ли могућност њеног организовања? М.Р. РУГИПП је помогао реализацију стручних екскурзија за неколико првих генерација, али тренутно не постоји технички начин да издвојимо средства за ту активност. Решење видим у нашем ангажовању на пројекту за који је РУГИПП расписао конкурс.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Извођење вјежби из предмета Геодетска астрономија и Сателитска геодезија је веома тешко из разлога што не можемо ни у једном сегменту градива извести вјежбе практично. Шта се предузима по том питању? М.Р. Управо стручна екскурзија, као и посјета Астрономској опсерваторији у Београду и неким геодетским институцијама у Србији би студентима обогатила знања из области Геодетске астрономије и Сателитске геодезије.

ности за бављење научним дијелом Геодезије? М.Р. Прикупљањем научних референци, кроз учешће на научним пројектима, као и презентовање резултата у научним часописима и на научним скуповима, бављење научним радом на нашем ће постати редовна активност. Запослени на СП Геодезија су баш на том путу. МОСТ: Који дио Геодезије је по вашем мишљењу важнији научни или технички?

МОСТ: У нашој држави мало се зна о научној страни Геодезије, већини је позната као техничка дисциплина. Како да промјенимо ово?

М.Р. Научни и технички дио Геодезије су нераздвојно повезани, условљени и као таква заједница добијају на значају и сталном развоју.

М.Р. Усавршавање наставничког кадра, објављивање радова наставника и студената на научним и стручним скуповима, као и у категорисаним часописима, омогућиће да представи и научна страна Геодезије.

МОСТ: СП Геодезија је најмлађи СП на нашем факултету. Реците нам неш-

МОСТ: Како да се изборимо са стереотипима и неједнакостима између жена и мушкараца у инжењерству? М.Р. Да ли уопште постоји неједнакост жена и мушкараца у инжењерству? Све области, па и инжењерство су отворене за стручне људе, без обзира на пол. МОСТ: Да ли ћемо успјети створити услове на нашем факултету у будућ-

23 то о његовом оснивању? М.Р. Објективна потреба друштва, као и замисао, исправна визија и посвећеност тадашњег декана факултета, професора Владимира Лукића, довели су до оснивања СП Геодезија 2007. године. МОСТ: Ко Вас је највише импресионирао у Вашем раду до сада? М.Р. У досадашњем раду, у области Геодезије, највећи утисак на мене је оставио професор Лукић, својим замислима, праћењем стања и својим чињењем за добробит Геодезије у Републици Српској. А на пољу природе ме импресионира стална даљинска праћења свих природних појава и допринос даљинских снимања код откривања и праћења природних и вјештачки изазваних катастрофа.

Интервју са Драганом Тодоровићем

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Драган Тодоровић, замјеник директора Бањалучког центра за људска права

Пише: Дајана Тодоровић МОСТ: Господине Драгане, да ли сте до сада давали интервју за неки студентски часопис и шта то за Вас представља? Да ли је теже или лакше него одговарати на питања професионалних новинара? Д.Т. До сада сам давао интервју за студентски часопис Правног факултета ,,Јустиција“, тада у својству новоизабраног предјесдника студенстског савеза Правног факултета. То је у ствари једини студентски часопис до сада за који сам давао интервју. У суштитни нема велике разлике између питања

професионалних новинара и студената и једни и други се труде да формулишу добра питања, ја се трудим да дам добре одговоре. Али некако са новинарима студентских часописа је лакше зато што су њихова питања директна питања, а не неке празне фразе, а и генерацијски су ми ближи студентски новинари него професионални. Тако да драже дајем интервјуе студентским него професионалним новинарима. МОСТ: Каква су Ваша сјећања на период Вашег студирања? Да ли је било организованије и забавније него данас?

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Драган Тодоровић, рођен 15.05.1990. у Бановићима. Основну школу је завршио у Брчком у периоду 1997-2005. У Брчком је завршио Гимназију ,,Васо Пелагић“ у периоду 2005-2009. Звање дипломираног правника стекао је на Правном факултету у Бањој Луци у периоду 2009-2015. године. Ваннаставне активности: Члан и предавач у Центру за реторику „Institutio oratoria“ на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци (октобар 2011-јун 2014); Учесник такмичења у бесједништву у организацији Центра за реторику „Institutio oratoria“ на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 2012. 2013. и 2014. Године Лична признања: -Награда публике за говор „Хљеба и игара“ на такмичењу у бесједништву 2012. године - Награда жирија за најбољег говорника у категорији импровизовани говор 2013. године за говор ,,Моћ и правда“ Актуелно радно искуство: -Замјеник директора Бањалучког центра за људска права (октобар2018) -Руководилац Правног одјељења Бањалучког центра за људска права (јул 2017) - Члан Правног одјељења Бањалучког центра за људска права (октобар 2016) - Секретар Високе школе за информационе технологије, економију и предузетништво, Трн, Лакташи (децембар 2015) Претходно радно искуство: - Предсједник Студентског савеза Правног факултета (јун 2015-октобар 2015) - Члан Дисциплинске комисије Правног факултета Универзитета у Бањој Луци (март 2014-октобар 2015) - Секретар Студентског савеза Правног факултета (октобар 2013-јун 2015) - Члан Скупштине Студентског савеза Правног факултета (јануар 2012-октобар 20105) - Члан Скупштинске организације Универзитета у Бањој Луци (април 2013-март 2014) - Члан Управног одбора Студентске организације Универзитета у Бањој Луци (април 2013-март 2014) - Члан комисије за право Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци (јун 2013-јун 2014) Д.Т. Тада сам био доста млађи тако да је мишљење по том питању доста субјективно. Али и у вријеме мог студирања је било и организованих акција и неорганизованог дјеловања тако да у ствари не видим неку стварну разлику. Студенти се већ годинама труде да утичу на процесе и дешавања на Универзитету, али нажалост они трпе због уплива политике, контроле политичких странака над појединим студентским представницима тако да ништа се ту суштински није промјенило. МОСТ: Можете ли нам укратко рећи нешто о

оснивању Бањалучког центра за људска права и Вашој причи везаној за њега? Д.Т. Бањалучки центар за људска права је основан 2015. године, по идеји и на иницијативу садашњег директора Дејана Лучке, који је мој другар са факултета. Ја сам врло брзо приступио тој причи. Идеја се јавила због непостојаности центра који се бави искључиво људским правила, посебно са акцентом на Европску конвенцију за људска права и основне слободе. Визија је била да се оснује центар који ће се бавити баш специфично

питањем људских права и примјеном међународних аката који регулишу област људских права у Босни и Херцеговини. Именован је по узору на Београдски центар за људска права и тако је та прича кренула. МОСТ: Има ли једнакости између жена и мушкараца у науци? Д.Т. Не долазим из области науке, у ужем смислу ријечи, али може се из неког генералног контекста који влада у БиХ друштву видјети да једнакост између мушкараца и жена нема ни у једној области. То показују многи

подаци и статистике око запослености и незапослености, износа плате жена и мушкараца, у броју изабраних представника на нивоу ентитета и државном нивоу. Кад узмете у обзир све те показатеље видјећете да генерално у БиХ друштву жене и мушкарци нису једнаки, а ни у науци. То је чињеница коју морамо прихватити и признати је себи да бисмо могли да радимо на отклањању тог проблема.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Да ли ћемо икада моћи у потпуности створити демократију између жена и мушкараца?

своја права, већ и мушкарци морају да им помогну у томе. Једноставно потребно је да се промјени став у главама већине људи да су жене мање вриједне и да неке послове обављају мање квалитетно него мушкарци. Развијене земље у свијету су давно схватиле ту чињеници, али и чињенида да не можете ништа постићи ако у старту отпишете око 50% своје популације из било каквих озбиљних планова за развој ваше државе. Све док себи не поставимо за примарни циљ једнаку укљученост жена и мушкараца у све друштвене токове нећемо далеко одмаћи.

Д.Т. Хоћемо сигурно, али је потребно радити на томе. То нам неће пасти с неба. Не мислим да је само одговорност на жена да оне морају да се изборе за

МОСТ: Кроз Ваш досадашњи рад колико сте спознали раздор између жена и мушкараца на социјал-културолошком и научном аспекту?

Д.Т. Када год прикупљамо неке податке и исчитавамо литературу видимо да нема једнакости између жена и мушкараца. Моје досадашње искуство бављења тим питањем каже да у БиХ постоји поприлична разлика у нивоу остварености права мушкараца и жена, поготово у јавној сфери. Бањалучки центар се бавио тим питањем, посебно питањем мизогеније и сексизма који се испољава према женама. Организовали смо неке радионице и конференције на ту тему. Имамо и публикацију коју смо издали на тему мизогиније, гдје смо анализирали неке случајеве мизогиније у јавном дискурсу БиХ који су се десили у претходном периоду. Дефинитивно жене и мушкарци се не налазе у једнаком положају у БиХ. МОСТ: Сматрате ли да жене у инжењерству могу бити једнако добре као и мушкарци? Д.Т. Апсолутно могу. То потврђују и примјери успјешних жена у науци и инжењерству из прошлости. Проблем је што их мало има из БиХ, из нашег друштва. Али глобално гледајући жене које су усшпјеле да се етаблирају као успјешни стручњаци у том како се то популарно каже СТЕМП подручју, треба да буду примјер и доказ да жене могу бити једнако успјешне у инжењерству и науци као што су и мушкарци. Ја у то немам никаквих дилема, то је апсолутно сигурно.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ: Вијековни смо свједоци омаловажавања жена у науци. Која је Ваша порука женама?

су мушкарци и жене једнаки и управо та једнакост нам је потребна за развој једног друштва.

Д.Т. Моја порука женама је да не обазиру на омаловажавања, којих и дан данас има, и да погледају свијетле примјере из науке као што су Марија Кири, Милева Марић, Роза Луксембург и многе друге успјешне жене из прошлости, које су успјеле упкрос тешким препрекама да остваре значајне успјехе у науци, техници, инжењерству... Данашње жене имају мање препрека у том погледу и то им треба бити охрабрење да наставе да слиједе своје снове.

МОСТ: Према подацима из 2019. године, жене остварују тек ¾ законских права загарантованих мушкарцима. Какво је Ваше мишљење о томе?

МОСТ: Шта Ви, као мушкарац, мислите о женама? Д.Т. Рекао бих да су жене један од неизоставна два састојка једног друштва. Дакле имамо мушкарце и жене. Не може искључити жене из неких друштвених токова и рећи да имате здраво друштво. Сматрам жене себи равним у сваком погледу. Сматрам да је природа одредила неке разлике између полова у смислу снаге, физичког развоја... које не представљају препреку да мушкарци и жене буду једнаки у свим другим областима. Сматрам да би жене чак неке послове много боље обавиле од мушкараца, иако мушкарци то себи неће признати. МОСТ: Како да се ослободимо хороплета између жена и мушкараца? Д.Т. Требамо себи поставити јасно ствари у глави да

Д.Т. Сви статистички подаци говоре да не постоји једнакост између жена и мушкараца. У области из које ја долазим, дакле у Изборном закону и Закону о равноправности полова БиХ, је прописано да 40% мање заступљеног пола треба да буде на разним листама на изборима, а проценат изабраних жена на локалним изборима 2016. године је био 18,8%. Дакле статистика је неумољива и показује да су жене и даље у запећку и да не остварују у потпуности своја права. Када остваримо да жене имају пуни обим права као и мушкарци тек онда ћемо моћи рећи да имамо остварен пуни потенцијал за развој здравог друштва. МОСТ: Које мјере подузима Бањалучки центар за људска права по питању неједнакости између жена и мушкараца? Д.Т. Прошле године смо се активно бавили питањем мизогеније у БиХ друштву, гдје смо испитали неке случајеве који су били поприлично медијиски испраћени, а који су представљали отворено испољавање мизогиније од стране одређених јавних личности према женама. Направили смо анализу тих случајева и дали

28 смо прије тога један теоријски увод о мизогинији и сексизму. Наш рад је изашао у виду публикације Бањалучког центра за људска права и фондације Фридрих Еберт. Публикација може да се преузме на интернету, бесплатна је. Поред те публикације Бањалучки центар за људска права је организовао неколико конференција и радионица са истом темом. Већ двије године једна од тема на Школи демократије која се одржава у Бања Луци за студенте из Загреба, Подгорице, Бања Луке и Сарајева јесте тема мизогеније и стереотипа који се подгријавају у нашем друштву. До сада смо се доста бавили питањем мизогиније, сексизма и неравноправности између полова и сигурно ћемо се и у наредном периоду бавити тим питањима. МОСТ: Шта мислите у којим сферама се највише осјети неједнакост жема и мушкараца? Д.Т. Тешко је издвојити неку појединачну сферу, али мислим да је у државним тијелима та неједнакост више изражена. МОСТ: Шта Вас прво асоцира на неједнакост полова? Д.Т. Прво ми падне на памет да је негдје почетком 20. вијека у САД-у био издан приручник како жена треба да се понаша према свом мужу. Гдје је било наведено кад може да му се обрати, како може да му се обрати, која је њена улога у породи-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ци и друштву, како треба да се понаша у друштву када је с њим... Овакав приручник је заиста бизарна ствар, али осликава стање друштва у том времену.

везивања жена за приватно, а мушкараца за јавно; јер су жене сматране неспособним за учешће у јавној сфери и особама без рационалних атрибута?

МОСТ: Данас у свијету 2,7 милијарди жена нема исту могућност избора радних мјеста као мушкарци. Како коментаришете ову чињеницу?

Д.Т. То је нешто што је став који и дан данас постоји у менталитету људи, да жене требају бити кући, а мушкарци се требају бавити јавним стварима. Друштво мора да превазиђе те заблуде и да женама подједнаку шансу као и мушкарцима. Приговор да су мушкарци рационалнији од жена не стоји. Убиђен сам да би неки историјски догађаји много другачије изгледали и много мање катастрофа би било да су одлучивале жене умјесто мушкараца.

Д.Т. То је једно посебно питање. Радни однос је посебно важан у животу сваког човјека, жене се данас сусрећу с тиме да теже налазе посао, мање су им плате, обично обављају послове који носе мању дозу одговорности у односу на мушкарце. У овом контексту важно је напоменути да је Исланд инкриминисао кривичним дјелом уколико неки послодавац за исти посао који обављају мушкарци и жене да мању плату жени. Док код нас имате само око 18% жена у самом врху државних институција, а закон налаже 40%. Глобални тренд је да се поправља једнакост жена и мушкараца, али још није остварена у потпуности, скоро нигдје у свијету. МОСТ: По Вашем мишљењу каква је улога жене у друштву и колики је њен значај? Д.Т. Мислим да жене имају подједнако важну и подједнако велику улогу у друштву као и мушкарци. МОСТ: Какво је Ваше мишљење о дихитомији између јавног и приватног, у контексту историјског

МОСТ: Да ли су жене нашег друштва рационалне? Д.Т. Мислим да јесу. Сматрам да не постоје стварне менталне и психичке разлике у половима, изузев физичких тј.природних разлика полова. Сматрам да су жене подједнако рационалне као мушкарци, а да су мушкарци подједнако емотивни као и жене; само испољавање ових карактеристика је индивидуално. МОСТ: Колика је важност жене у данашњем друштву? Д.Т. Мислим да жене имају значајну улогу у данашњем друштву. Са помацима друштва и улога жена у њему се повећава односно постаје све већа. МОСТ: Како тумачите укидање матријархата и

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

увођење патријархалног друштвеног уређења? Д.Т. Када историјски погледате то су двије идеолошке поставке које се некако циклично мијењају. И једна и друга су погрешне у смислу да фаворизују један дио друштва само због његове полне карактеристике. Све док се не нађе компромис у коме ни један пол неће бити доминантан у односу на други нећемо постићи ништа. МОСТ: С обзиром да сте правник какво је Ваше мишљење о полном уговору који почива на потчињености жене мушкарцу? Колико се у Праву даје важност таквом уговору? Д.Т. То су неки рецидиви прошлих времена. Та питања у Праву су више-мање спорна, али мислим да су већ превазиђена и да за такве ствари више нема мјеста у данашњем свијету. МОСТ: Фалагоцентричка позиција се континуирано тежила одржавати и приказивати као природна датост. Колико је она смањена у нашем друштву? Д.Т. Рекао бих да је

смањена, али још увијек у недовољној мјери. Мислим да ће у наредном периоду, када неке нове генерације стасају које су другачије васпитаване, бити још више смањена. МОСТ: Ко има већи утицај на одгој дјеце жене или мушкарци? Д.Т. Тешко је дати коначну оцјену томе, али сматрам да је подједнака улога родитеља у васпитавању дјетета. МОСТ: Шта мислите о феминизму? Колико је он заступљен у нашем друштву? Д.Т. Феминистички покрет у БиХ је заступљен кроз рад разних организација, NVO сектора... Међутим, феминизам није успио да се таблоира у БиХ као неки значајан фактор из разлога што су у БиХ друштву још увијек јаки остаци патријархата и социјалистичког друштва, које није дозвољавало неке елементе које у себи садржи феминизам. Вјерујем да ће се елементи феминизма тек испољити у БиХ друштву када оно достигне неки обим остварености женских права који је приближан садашњен нивоу који је на снази у развијеним државама.

МОСТ: Каква је Ваша порука женама у инжењерству? Како да се боре за равноправност са мушким колегама? Д.Т. Жене морају да својим знањем завријед поштовање мушких колега, као што и мушкарци морају. Разлика је у томе што мушкарци имају бољу стартну позицију. Порука женама је да се посвете свом личном разввоју, науци, стицању знања и да не одустају од тога. МОСТ: Да ли мушкарци заиста имају доминантну улогу или је то само продукт историјског стремљења? Д.Т. У здравом друштвну није природна ничија доминантност. Ако желимо друштво са перспективом напретка онда морамо да се сви ставимо у једнаку почетну позицију и да са ње кренемо. МОСТ: Колико је у нашем друштву истакнут родни идентитет? Д.Т. То је једно доста спорно питање, оно са собом вуче контраверзе. У нашем друштву оно још није отворено, чак и у Европској Унији оно је на почетку. Мислим да БиХ друштво

није спремно да се тренутно позабави питање родног идентитета, још није вријеме да се о њему дискутује. Са питањем родног идентитета ћемо сачекати још извјесно вријеме. МОСТ: Да ли бисте одржали радионице или предавање на тему неједнакост жена и мушкараца у инжењерству студентима АГГФ-а? Д.Т. Наравно, Бањалучки центар за људска права је отворен за сарадњу са свима који желе да причамо о темама људских права. МОСТ: Шта Вас мотивише на рад у центру за људска права? Д.Т. По струци сам дипломирани правник, професионално сам ангажо-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ван на једном другом мјесту, а волонтерски радим у Бањалучком центру за људска права и сама та чињеница Вам говори да постоји лична жеља да се бавим тим питањем. Питање људских права је од изузетног значаја за једно друштво које хоће себе да назове развијеним друштвом, друштвом у коме постоји владавина закона и права. Мотивацију за рад проналазим у важности људских права за друштво и живот сваког појединца и бавим се тиме зато што то желим, а не зато што имам било какву другу корист од тога. МОСТ: Иако сте веома млади, имате дугогодишње искуство у раду с људским правима иза себе. Ко Вас је највише импресионирао у Вашем досадашњем раду? Д.Т. Мени мотивацију дају људи са којима сарађујем.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Рецимо Дејан Лучка, директор нашег центра је човјек који има много енергије и који покреће све око себе када су у питању било које активности. Са њим кад сарађујете он Вас једноставно натјера да пратите његов темпо, такође и друге колеге из центра. Мотив, такође, проналази и у људима који размишљају исто као и ми, али једноставно неким сплетом животних околности нису пронашли начин да се јавно изразе и изнесу своје ставове. Инспирација је и да кажете нешто у име таквих људи. Неког посебног идола не бих могао издвојим, али свака личнност која је историјски успјела да иницира неку промјену у друштву заслужује посебно признање. Од таквих људи можете узети понешто што ће Вас мотивисати да се и ви бавите нечим сличним. МОСТ: Како је радити у Бањалучком центру за људска права? Изискује ли то много пожртвовања? Д.Т. Сви активни чланови Бањалучког центра за људска права су волонтери. Самим тим што раде без накнаде говори да су у старту пристали на неки компромис. Ја професионално обављам неки други посао, тако да морам да уложим додатни напор да бих и обавезе у Бањалучком центру за људска права обављао на вријеме, тако је и мојим колегама из центра. Пожртвовање постоји, али већ сам споменуо да то радим из личне жеље да се бавим тим питањима тако да ми то не пада много тешко. МОСТ: Како видите жене у будућности?

31 Д.Т. Надам се да ћу доживјети да их видим потпуно равноправне мушкарцима у обиму права и обавеза у нашем друштву. Надам се да ће имати исту стартну позицију као и мушкарци. Дакле у будућности видим жене потпуно равноправне мушкарцима. МОСТ: Шта мислите о нашем друштву у глобалу? Д.Т. Наше друштво је помало изгубљено и дезоријентисано, још увијек тражи пут којим би кренуло. БиХ је компикована држава, претрпила је рат којим је трауматизовано наше становништво, нарушени су међунационални и међуљудски односи. Повјерење између три конститутувна народа је једнако нули. Све су то објективне ствари због којих БиХ друштво тренутно не зна гдје да иде и како да се уопште покрене с мртве тачке. Све док конститутивни народи у БиХ не пронађу компромис, наше друштво ће тапкати у мјесту. Тек након што направимо базични компромис како наше друштво треба да изгледа можемо да се бавимо другим проблематичним питањима па самим тим и питањем равноправности полова. Наше друштво је једно поприлично дезоријентисано и неуређено друштво, али са још увијек непотпуно изгубљеним шансама. МОСТ: Колико су у нашем друштву заступљени стереотипи? Д.Т. Стереотипи су јако заступљени као рецидиви прошлости и ранијег уређења друштва. Присутни су у свим сферама живота нашег

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

друштва. Они се преносе с кољена на кољено, с генерације на генерацију, некада и несвјесно. Када погледате који су најпопуларнији вицеви у друштву увидјећете да су препуни стереотипа. Стереотипи у БиХ друштву су дубоко укоријењени, стално се подгријавају и све док то не промјенимо не можемо се надати неком озбиљнијем напретку. МОСТ: Како искоријенити стереотипе из друштва? Д.Т. Сматрам да свако друштво има с тим проблема, само развијенија друштва имају мање проблема са тим. Тешко их је искоријенити ако их константно подгријавате сваки дан. Дакле треба у БиХ да стаса једна генерација која ће бити ослобођена свих баласта прошлости и баласта које им претходне генерације товаре на леђа, кад то кажем мислим управо на стереотипе о другом и другачијем. Стереотипе јесте могуће отклонити, само је потребно много времена за то. Нисам сигуран да их је могуће у потпуности отклонити, али могуће их је отклонити у довољној мјери да нису сметња за напредак друштва. МОСТ: Постоје ли примјери у пракси гдје се види равноправност жена и мушкараца? Д.Т. Увијек имате свијетле примјере и поред свих статистичих података о неравноправности полова. Постоје примјери равноправности полова у пракси, али су још увијек ријетки. Још вијек нисмо успјели да их издигнемо на ниво неког општег примјера који ће ва-

жити за друге, односно општег доброг примјера који ће сви слиједити. Потребно нам је што више таквих примјера. МОСТ: Шта мислите о подјели послова на мушке и женске? Д.Т. То је дио генералног питања подјеле друштвеног положаја на мушки и женски. Мислим да не постоје мушки и женски послови. Постоје послови које мушкарци могу обавити боље и постоје послови које жене могу обавити боље, само гледајући разлику у физичкој конституцији. Када су у питању послови који захтјевају ментални напор ту нема подјеле послова на мушке и женске послове.

Тема броја 34

Првонаграђено рјешење на конкурсу за нови мост у Бањој Луци

Мост у насељу Долац

Пишу: Малина Чворо и Саша Чворо

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

рад Бања Лука је успјешно спровео међународни јавни конкурс за идејно рјешење будућег моста у насељу Долац, који би након изградње, требало да постане један од симбола града за XXI вијек. Побједничко рјешење, између 31 рада из цијелог свијета, а које је недавно представљено, рад је групе бањалучких аутора које је предводио професор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Саша Чворо (Чланови тима су и Малина Чворо, Радован Белеслин, Неда Медић, Маја Медић, Небојша Јеремић, Ђорђе Шебић и Зоран Уљаревић). Начин на који приобаље остварује везе са најзначајнијим просторима у граду одређује степен повезаности града и ријеке. Најважнијe градске улице, тргови и паркови у Бања Луци развијали су се на дистанци од ријеке Врбас. Са главног градског

трга, дјелимично се отварају визуре према тврђави Кастел и посредно, преко тржнице трг је везан за обалу. Ријеку, због природе њених стрмих обала и логике градње, корисници доживљавају тек када се из центра града спусте на неки од мостова. Повећање доступности приобаља из градског центра аутори су видјели као важан изазов. Продужени пјешачки токови са главног градског трга, покрај тржнице и преко пјешачке пасареле прелазе у зону тврђаве и детерминишу комуникационе токове у складу са усвојеним пројектним рјешењем за реконструкцију тврђаве. Пјешак се несметано креће јавним простором у њеном подножју а близина ријеке сада се ставља у први план. Отварањем могућности за интензивније коришћење приобаља у близини Кастела, токови кретања усмјерени су

36 преко крова будућег објекта музеја и пристаништа дајака на ушће Црквене у Врбас и у подмостовље, чиме је омогућено да се испрате дешавања на води, градској плажи или супротној обали ријеке. Дух савременог града присутан је у интервенцијама у простору које прате десну обалу ријеке. Аутори су задржали основне правце и осовине затечене у већ формираној структури обале, поштујући дефинисане правце регулације ријеке али са истакнутом платформом изнад воде, која наглашава мјесто гдје пјешачки мост додирује супротну обалу. Конструктивно рјешење моста Колски дио моста статички представља обострано укљештен рам, на који се на лијевој обали надовезује проста греда. У попречном пресјеку мост је спрегнута конструкција челик-бетон. Челична конструкција је конци-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

пирана као сандучаст пресјек преко којег је посатављена коловозна плоча од армираног бетона. У функционалном смислу својом конфигурацијом мост омогућава одвијање саобраћаја преко четири саобраћајне траке. Сам распон колског моста не тражи велике грађевинске подухвате као што су вертикале, лукови и слично. Пјешачки дио моста је лучни мост од челика на који се качи главна распонска конструкција, планирана као просторна челична решетка која може да обезбједи вертикалну и бочну крутост. Просторна челична решетка се на дијелу изван зоне лука ослања на ослонце који су ван ријечног корита. Мост је опремњен оградом, расвјетом те јасно дефинисаним стазама за пјешаке и бициклисте. У зони изнад ријеке пјешачки мост прелази преко друмског гдје је остварена висинска дистанца од 5м неопходна за неометано одвијање колског саобраћаја.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Нови дух мјеста Начин да се пјешачка комуникација продужи у односу на колски мост, условила је да се ту појави лук, да се читава конструкција дигне изнад колског саорбаћаја. И не само то, већ да се значајно издигне изнад воде и да, заправо, представља видиковац са којег ће се отварати нове на сам Кастел, мостове нашег града али и на будуће обрисе његовог центра. Ово опредјељење вођено је жељом да се у будућности направи препознатљива визуелна тачка Бање Луке. Ако погледамо примјере Београда, Новог Сада и Подгорице, можемо видјети да сви већи потези у граду јесу, заправо, препознатљиви елементи у слици једног града. Овај нови мост, када буде изграђен, треба да буде једна од најупечатљивијих тачка града, дио његовог савременог идентитета за ново стољеће. Посматрамо ли град са његовог руба, ми препознајемо зграду владе, зграду телевизије и Трг крајине. Кастел је ту такође. Међутим, ријека се потпуно губи у матрици града, градећи нови мост наглашавамо њен значај. Заштитом и истицањем атрактивних визура према Кастелу обезбјеђене су посебне вриједности визуелног повезивања ријеке са градом. Подмостовље са погледом на ријеку у љетном периоду може да подржи различите активности: купаче, рекреативце, шетаче, спортске манифестације на води, привремене изложбе и инсталације умјетника на отвореном.

Бициклистички саобраћај Бициклистички саобраћај, који је у граду све више присутан, нема развијену мрежу јасно означених стаза, што је поготово изражено у приобаљу гдје ова врста саобраћаја, фаворизована у циљу очувања животне средине, није јасно одвојена посебним стазама и сигнализацијом. Континуитет, као карактеристика простора приобаља, значајан је по мишљењу аутора и остварује се на нивоу кретања, било пјешачког или колског. Једино када се комуникације остварују без прекида можемо рећи да постоји интеграција града и ријеке а приступачност активностима и садржајима у приобаљу од суштинског је значаја за његово функционисање. Одлука аутора да се планирани мост преко ријеке Врбас раздвоји на основу режима коришћења, даје

37 ново значење постојећем простору и остварује се кроз пoсебно обликовану путању за аутомобиле и дио за слободно кретање пјешака и бициклиста. Пејзажна архитектура Лијева обала ријеке специфична је по релативно уређеном, али неодржаваном партеру испод тврђаве Кастел, са дрворедом јаблана и линијском формацијом врба и црне јохе уз саму обалу. На то се надовезује ушће Црквене у Врбас као деградирана површина. Aмбијентално је вриједна башта извиђачког клуба Скаут са старим стаблима липа. Десна обала од Градског до Венеција моста има изузетно вриједна стара стабла платана и парковски насад у оквиру психијатријске клинике те дрворед липа уз саму ограду клинике. Парковска површина испред универзитетског коплек-

38 са још увијек је неуређена. Конкурсним рјешењем планирано је уређење парка и увођење засада бијелих бреза /Betula pendula/. Обогаћивање затеченог природног фундуса на локацији се интензивно остварује у неколико важних просторних ц јелина. У зони код Кастела уведен је низ стабала јаблана /Populus nigra/ чија је улога да подцртају мјесто значајно у композицији градске матрице. Дрворед уз саобраћајницу Цара Душана дугачки је низ стабала дивљег кестена /Aesculus hippocastanum/. Поред заштитне улоге уведене биљне врсте имају своју улогу као композициони и естетски елементи. Различитог су облика, текстуре и колорита. Уз десну обалу ријеке у дијелу прије комплекса психијатријске клинике уведено је неколико додатних стабала липе сребрнолисте / Tilia tomentosa Moench/ како би се простор оплеменио.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Коментар конкурсне комисије на првонаграђено рјешење Овај рад има највише позитивних карактеристика које гаиздвајају у односу на друге пристигле радове и то су: -иновативна интерпретација односа међу различитим видовима кретања гдје пјешаци и бициклисти имају предност у односу на моторни саобраћај путем могућности избора трасе којом желе прећи ријеку. -иновативна интерпретација видиковца, пјешачкобициклистичког моста, осмишљеног линеарног склопа који нуди неограничен број тачака за посматрање пејзажа. -интерпретација основног елемента нове ведуте града – лука који носи пјешачко-бициклистички мост, који доминира амбијентом својом висином и уочљивошћу не нарушавајући га због своје добро избалансиране геометрије и димензија.

Теорија и пракса

Конкурс за дизајн јавних простора у Новом Саду

42 47 49 51 53 54

Милутин Миланковић

Идејно рјешење платоа Мањаче код језера Шљивно

Конкурс за универзитетски парк

Модел у архитектури

Стручно путовање у Огулин

Простор, тијело и архитектура

Идејно рјешење жичаре Српске Топлице -Бањ Брдо

Теренска настава у Херцеговини

Конкурс за дизајн јавних простора у Новом Саду

Првонаграђено рјешење студената АГГФ-а

Пише: Немања Кршић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

оквиру припрема за 2021. годину, када ће Нови Сад бити Европска престоница културе, 22. августа 2019. године Фондација „Нови Сад 2021“ расписала је урбанистичко-архитектонски конкурс за уређење малих јавних простора под називом „Нова места“. Циљ овог конкурса је да се кроз валоризацију пристиглих рјешења изабере најквалитетније идејно рјешење за уређење урбаних џепова у 4 мјесне заједнице у Новом Саду. Конкурсне локације, као и садржај ових јавних простора, одабрани су партиципацијом грађана, који имају много бољи увид у тренутне начине коришћења тих простора. Крајњи циљ био је повећање квалитета живота у периферним дијеловима града, који тренутно имају мали број квалитетно уређених јавних простора. Средином септембра у просторијама АГГФ-а организован је састанак од стране професорице Диане Ступар, на којем се група студената упознала са пројектним задатком, те заједнички дискуто-

вала о локацијама и могућим рјешењима. Настале су прве скице које су представљале основу у изради идејног рјешења локације 4 са којим су студенти Немања Кршић и Амер Ћуран освојили прву награду. Локалитет у МЗ „Гаврило Принцип“ обухвата јавну блоковску површину на углу улица Бранислава Бороте и Симеона Пишчевића у окружењу вишепородичног становања. Становници блока описују ову јавну површину као прометну, те као идеално мјесто за окупљање дјеце и младих. На локацији се већ налазе игралиште за дјецу и кошаркашки терен, али је у конкурсном задатку наведен недостатак реквизита и садржаја, безбједносне ограде, амфитеатра, као и недостатак садржаја намјењених старијој групи корисника. Концепт за уређење платоа настао је из тежње да се садржаји јавног простора додатно изолују од саобраћаја. Нивелацијом терена формирани су микро-амбијенти за различите старосне групе

корисника, те истовремено створена суптилна граница са образним улицама. Прилагођавајући се зеленој структури и постојећим садржајима на локацији, формиран је већи број малих брежуљака. Њихов природни пад искориштен је за позиционирање амфитеатара орјентисаних на различите активности, како би се подстакла међусобна интеракција. Увођењем бетонских трака за сједење добија се флуидан простор који својом динамиком подстиче кориснике на кретање и његову употребу. Кошаркашки терен замишљен је као мултифункционална површина, која се љети може користити као позорница или биоскоп на отвореном. Структура постојећег дјечијег игралишта и кошаркашког терена задржани су у изворном облику. Пратећи геометрију локације, формиране су кружне површине на које су смјештени нови елементи дјечијег игралишта, те столови за стони тенис. Простор ширег обухвата предвиђен је као терен за мали фудбал.

Милутин Миланковић

Теорија ледених доба

Пише: Дајана Тодоровић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

едено доба је геолошки период са значајним смањењем површинске и атмосферске температуре на Земљи, што за посљедицу има повећање леденог покривача на планети. Ледена доба су важан дио Земљине прошлости у којем су настали многи геоморфолошки облици, биљне и животињске врсте, а на крају човјек. Непосредно након ледених доба обликовали су се климатски појасеви попут данашњих. Данас се лед налази у ледницима планинских предјела или у леденим покривачима на сјеверном и јужном полу. Временом су настајале многе теорије или групе теорија о настанку ледених доба, од којих је већина одбачена. У XIX вијеку теорије о леденом добу завила је тама, јер нико није могао дати концизан доказ за своју теорију...све док један Србин није обасјао цијелу васиону громадом свог научног рада. Тај Србин је био Милутин Миланковић. Милутин Миланковић и његов пријатељ пјесник сједили су у кафани, прослављајући излазак из штампе књиге Миланковићевог пријатеља. Кроз причу Миланковић рече: ,,Желим да дограбим целу васиону и да светлост њену распрострем, те да осветли сваки кутак“. Те вечери Милутин је одлучио да пише нову теорију о леденим добима, године које су дошле пробудиле су снагу тих одлука. Утврдивши да се стазом коју је он намјеравао да слиједи нико прије њега није кретао, Милутин је пажљиво испланирао своје научно путовање ,,кроз васиону и векове“. Само је велики ум могао да замисли такав подухват. Миланковић је своје главне напоре усме-

рио ка астрономском објашњавању поријекла ледених доба плеистоцена. Његово путовање сијече Земљине геолошке ере, кроз планетарну прошлост, кроз живот глобуса што се попут зврка врти облијећући еонима око Сунца, немиран, на удару космичких сила, с површином разапетом између напрезања магматске унутрашњости и Сунчева даха извана. Миланковић је својим духовним очима посматрао Земљу из свемира, још давно прије астронаута. На самом почетку истраживаља све је ишло добро, нису му сметали безбаздушни међупланетски простори. Стигавши у планетске атмосфере које расипају и дјелимично апсорбују Сунчеве зраке чинило му се да је у густом шипрагу. У Земљаним стазама изгубио је сасвим правац, у том тренутку букнуо је Балкански рат и Миланковић се нашао у Дунавској дивизији. Кроз осјећај олује вјетра и сјећања на његов живот пронашао је пут свом раду. Послије Првог свјетског рата Миланковић је објавио књигу ,,Канон осунчавања Земље и његова примјена на проблем ледена доба“. Листајући је наилазимо на џунглу математичких израза, строгог егзактног рачуна који се односи на Земљу и друге планете. Милутин је уочио пукотину у досадашњем размишљању претходника и савременика. Астрономи су пратили механички ход неба и физикалне процесе на Сунцу и звијездама. Метеоролози су бринули о мноштву података из свог прикупљеног шароликог мозаика, пишући временске прогнозе. Док је Милутин направио духовни салто до Сунца. Посматрао је утицај

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

гравитације у планетарној породици, која повезана невидљивим нитима са Сунцем, док су планете играле коло и долазиле у различите међусобне положаје. Милутинов математички пилот кроз узбурканост гравитационог мора био је Њутнов закон гравитације, доведен до савршенства радом Лангранжа, Лапласа, Ле Вериера и плејаде других. Милутина је још занимала енергија Сунца. Спустивши се по зрака Сунца назад на Земљу створио је свој дијаграм осунчавања, којим је могао атерирати у разна доба старости Земље, чиме је доказао у којем периоду старости Земље су се појављивала ледена доба. У плесу Земље око Сунца (ротацији Земље) Миланковић је схватио да је Земља ковачница глобалне климе. Његов модел глобалне климе заснива се на три периодичне промјенљиве којима је Земља подложна: Нагнутост Земљине осе према равни еклиптике, ексцентрицитет,

прецесија. Зависно од њиховог међусобног односа мијења се и укупна годишња количина топлине коју Земља прима од Сунца. Израчунао је утицај Земљиних секуларних орбиталних циклуса (ексцентричност, нагиб еклиптике, прецесија) на инсолацију Земље и посљедични утицај на процес климатских промјена. Ове вишегодишње орбиталне варијације које је узео у обзир, заједно са њиховим утицајем на климу планета, данас се називају Миланковићеви циклуси. У свом чланку из 1912. године „О математичкој теорији климе“, а након тога у шест радова објављених до 1914. године Миланковић је увео први пут напредну математику у климатологију. Универзитетски нацрт, „стицање јединства међу наукама“, био је у потпуном нескладу с преовлађујућом научном специјализацијом и европском културом тог времена, али без те културне посебности проблеми које је исправно ријешио

не би ни били постављени. Сам Миланковић је био увјерен да мистерија леденог доба још увијек није разријешена, јер је његово рјешење било сакривено негдје у међупросторима многих појединих дисциплина. У троуглу између сферне астрономије, небеске механике и теоријске физике Миланковић је био у стању да уочи тај космички проблем, да угледа његову важност и да започне с његовим разјашњавањем. Наставио је посао својих претходника, али на један сасвим другачији начин није тражио узроке ледених доба Земље, већ је покушао да развије општу математичку теорију о клими која би била примјенљива на све планете. Његов циљ је била интегрална, математички тачна теорија која повезује топлотне режиме планета са њиховим кретањем око Сунца. Ослањајући се на небеску механику, теоријску физику и сферну астрономију, климатологију је успоставио као тачну науку. Схватио је да је астрономска теорија прије њега запала не због било какве унутрашње слабости, већ

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

због недовољног познавања небеске механике, несавршене математичке вјештине и недостатка поузданих стратиграфских записа. Била је то једна од најмоћнијих и најпродуктивнијих револуција науке о Земљи почетком XX вијека. Милутинова теорија је међу геолозима била широко прихваћена током тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека, међутим она је у следеће двије деценије изгубила готово све своје присталице. Примједбе су најприје почели да упућују метеоролози који су (поново) тврдили да су промјене у осунчавању изазване осцилацијама астрономских параметара премале да би значајно утицале на климатски систем. Након тога су и палеонтолошки узорци прикупљени на површини Земље и датирани новом методом радиоактивног угљеника C14 показали значајно неслагање са теоријом. Велики повратак отпочео је 1955. године када је Чезаре Емилијани (Cesare Emiliani) утврдио да однос кисеоникових изотопа 18O/16O у фосилним узорцима показује слагање

се Миланковићевом кривом осунчавања потврђујући тако најважнију предност канона осунчавања: он нуди предвиђања која је могуће провјерити. 1962. године на предавању у Инсбруку, тада један од водећих свјетских геолога, Вегенер, током свог излагања нагласио да је од великог значаја то што је Милутин добио рашчлањивање ледених доба које се поклапа с рашчлањивањем које су геолошким путем извели, најпознатији истраживачи ледених доба, Пенк и Брикнер. Коначни преокрет донио потврду Миланковићевог рачуна у току Међународне океанографске декаде у сколопу које се проводи опсежно истраживање међусобних утицаја свјетских океана, атмосфере и тла, те зрачења са Сунца. У склопу тога је пројекат CLIMAP (Climate Long-range Investigation, Mapping and Prediction) у којем су научници са 17 европских и америчких универзитета проучавали дугорочна колебања земаљске климе и настоје развити модел за дугорочне прогнозе. Његов циљ је била реконструкција

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

климе прошлости на основу фосилних остатака у седиментима океанског дна. Резултати објављени 1976. године у једном од водећих свјетских часописа, ,Science чланку под називом Variations in the Earth’s orbit: Pacemaker of the Ice Ages показали су да односи кисеоникових изотопа у љуштурама давно умрлих микроорганизама наталоженим на дну океана потврђују постојање Миланиковићевих циклуса. Hays, Imbri Shackleton су овјавили закључак: ,,Врло је мала вјероватноћа да је уочена правилност случајна“. Били су мишљења да су промјене Земљиног гибања главни узроци глобалних климатских промјена на Земљи. Милутинов модел био је најбољи модел и однио је побједу над сви моделима којима се покушавала објаснити планетарна клима. Године 1988. нови велики пројекат COHMAP (Cooperative Holocene Mapping Project) реконструисао је обрасце глобалних климатских промјена током посљедњих 18.000 година, поново показујући кључну улогу астрономских чинилаца, и откривајући основне механизме одговора климатског система на њихове утицаје. Следећа потврда теорије услиједила је 1989. године, с пројектом SPECMAP (Spectral Mapping Project) који је показао да климатски систем по свој прилици одговара на промјене осунчавања сваког од три астрономска циклуса које је Миланковић разматрао. И док је реакција климатског система на прецесију и нутацију претежно линеарна, климатски ,,одговор“ на промјене ексцентричности орбите је нелинеаран, због великог леденог покривача на сјеверној хемисфери као основног генератора инертности климе. Нови и све бројнији научни увиди у климатску прошлост Земље постављају

45 и низ нових питања са којима се суочава Миланковићева теорија. Тако, постоје геолошки докази и о постојању неких других, неорбиталних спектралних максимума у климатским записима. Године 1999. показано је да варијација изотропског састава кисеоника у седиментима на дну океана заиста слиједи Миланковићева предвиђања. Детаљни механизам трансформације промјене астрономског дејства у климатске промјене још увијек није познат, те није могуће ни прецизно одредити временски распон између промјене астрономских утицаја и почетка њиме изазване промјене климе. Ипак сви проблеми са којима се суочава Канон осунчавања не оспоравају његову вриједност као метода на којем је заснована савремена климатологија. Миланковић је удахнуо живот готово одбаченој астрономској теорији климе и засновао чврсту везу између ње и наука о Земљи. Врхом пера исписао је громаду научног дјела повезујући егзактне науке (небеску механику, сферну астрономију, математичку физику) са дескриптивним наукама (геологијом, метеорологијом, географијом, океанологијом, глацеологијом). Он је засновао поуздан метод за реконструкцију и предвиђање климе који је у основи још увијек ваљан. Потребно је истаћи да је Миланковић имао помоћнике, док је ,,склапао“ компликоване математичке изразе стварајући теорију леденог доба, они су на основу тих израза рачунали рјешења на основу којих су направљене криве и графикони. Остаје чињеница да се основе свих наука повезаних са било каквом теоријом палеоклиме могу наћи у Миланковићевом Канону. Критички читан, он ће заувијек остати камен темељац науке о клими.

46 Захваљујући преданом Миланковићевом раду можемо очекивати да ћемо једном разумјети како Земља као систем ,,одговара“ на астрономске утицаје и како би се могла понашати у будућности. Миланковићева теорија је моћно оруђе у анализи будућности, али много је фактора у игри, потребна је даља анализа и истраживања. Сигурно је једно: ,,леда ће још бити“. Срећом космичка дешавања су јако спора. Многе ће још генерације имати прилику да се позабаве с прогнозама наступајућег времена. Миланковић им је показао пут. Миланковићева теорија ледених доба је најкомплетнија теорија о леденим добима, доказана је неколико пута, користећи различите аспекте истраживања. Њену величину и значај одаје вријеме у којем је створена, у којем је технологија била на веома ниском нивоу у односу на вријеме када је доказана, од стране других научника. Требало му је тридесет година да постави математичку теорију ледених доба. Сматрао је да су небеска механика и сферна астрономија у стању да испитају секуларни ток осунчавања Земље, међутим посљедица тог осунчавања улази у област климатологије, док су њихова свједочанства предмет геологије. Само сарадњом ових наука проблем настанка ледених доба може да се ријеши. Ледена доба нам поклањају вријеме да размишљамо о еонима, космичкој клими, поријеклу живота на Земљи, нелинеарној стварности, климатским промјенама и зато истраживање треба наставити. Милутин Миланковић није био само научник, човијек књижевности, формула и сувопарности. Његове ријечи су поезија, а његове књиге печат научне популаризације на нашим просторима. Читајући његово дје-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ло ,,Кроз васиону и векове“ јасно је какву је љубав гајио ка животу и колико су га инспирисали недокучиви свјетови нашег космоса. Милаковићеве ријечи су живе ријечи, које оплемењују човјекову душу и научне видике. Оставио нам је златом исписан путоказ како се ,,броје звијезде“. Писао је са страшћу поете. Његове ријечи су љековите за наше, по много чему наопако, вријеме. Миланковићеве ријечи су живе, оне дају снагу и остављају јасан путоказ... Био је класични пјесник науке. Његова наука је толико велика, непогрешива и моћна; тешко да постоји већи научник у ХХ вијеку од њега. За Миланковића вријеме као да не постоји. Присутан је свуда и потребно је опет продријети у суштину онога што је крстарећи небеским сводом оставио за собом као свијетли траг.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Конкурс за универзитетски парк

Зелена оаза

Пишу: Данијела Душанић, Маја Матић и Јелена Вуковић

дејно рјешење уређења универзитетског парка радили смо у оквиру предмета “Урбана природа”, изборног предмета из осмог семестра, код доц. Др Љиљана Дошеновић и доц. др Тања Тркуља. Семестрални задатак је био идејно рјешење уређења Универзитетског парка; зелени простор између факултета и Врбаса и атријуме унутар објеката Правног, Технолошког и Машинског факултета. Ово нам је представљало велики изазов зато што смо свакодневни корисници овог простора, а од тада смо га посматрале као креатори. То нам је била олакшица јер смо знале предности и недостатке простора. Идеја од које смо кренуле и развиле концепт била је тежња ка ненарушавању зеленог појаса већ његово обогаћивање вертикалним и хоризонталним биљним структурама. Задржале смо постојеће утабане стазе које смо

прошириле кроз цијели простор и на тај начин створиле мрежу кретања која подсјећа на ток ријеке. Издвојиле смо најфреквентнију стазу која повезује све остале стазе и протеже се кроз простор и која својом бојом, црвеном, чини доминантну структуру у цјелокупном парку. Обогатиле смо овај простор мјестима за сједење, која израстају из стаза и прате њихов ток. Стазе нису само брза комуникација до жељеног циља већ пружају могућност задржавања, одмарања и уживања у амбијентима. Нису сви амбијенти тако уочљиви, неки су скривени у зеленилу и пружају одређену интимност у јавном простору. То су мјеста са посебно креираним мобилијаром за активну и пасивну рекреацију као и читаоница на отвореном која пружа корисницима могућност одмора или учења. Разноврсност амбијената смо постигле покретањем терена на појединим

мјестима и кориштењем различитих висина биљне вегетације. Тежиле смо ка стварању јединствене цјелине објекта и парка у којој парк проистиче из објекта и чини отворени продужетак. Потпуно другачијим концептом смо приступиле уређењу кубичних атријума. Задржале смо њихове постојеће односе зелених и поплочаних површина и дале приједлог материјализације подлоге из које израста кубични мобилијар за сједење. У атријуму Правног факултета смо платнене сунцобране замијениле крошњом платана која ће једног дана стварати хлад и прелијепу визуру са вертикалних комуникација којим се свакодневно крећемо. Покушале смо што боље кроз цртеже и илустрације представити своје идеје и визије о овом простору како бисмо их могле приказати и другима. Успјеле смо материјализовати мисли кроз 3д приказе тако да су и други увидјели квалитет нашег пројекта. Освојиле смо прву награду на конкурсу са својим идејним рјешењем парка.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Модел у архитектури

Модели(г)рање

Пише: Јована Пећанац

забереш га, јер осјећаш да треба. Пошто сам се срела, срећа сретање, на првом часу сам осјетила да ништа не пропуштам тамо негдје, нити ме чека нешто тамо. Већ на првом часу је било овдје и сада. Маја је најљепша педагошкиња; са нама студентима је једнако непосредна као тета у Валдорф вртићу, храбра, присутна. И све што пише у званичном опису предмета је тачно, али ти неће казати ништа. И отишла сам тамо јер сам хтјела и сазнала сам шта сам хтјела. И подсвијест и свијест. Са мојима прелијепима: Биљаном, Надом, Наташом, Николином, Зораном и Стефаном сам откривала, сањала, истраживала модел; моје питање модела као показа и још дражег, модела идеје, на почетку и њеног трајања, које је резултат. Играмо се А4 форматом, пројектујемо задати модел без маказа и љепила, хаптично. То је била столица. Даље, од папира појавност модела, је ли истина оно што нам је досада представљено. „А шта је архитектура“, медиј папир А4, без услова (нема граница). Требала сам 4 листа. Трећи је положен чист лист. Тек четврти је моја жеља, то је оригами птица, која је 4де. Фотографија:

тема - Сусрет. Гледам тебе видим себе. „Нека цвјета хиљаде цвјетова“ . Nude is Normal. Фотографија модела; „Зен макета“, и „Тачка је отишла у шетњу“. Манастир Грачаница. Пењање, изохипсе; припрема SketchUp модела, штампа и склопити макету. Стиропор игралиште. Сјечемо стиропор врућом жицом или га крпатимо, ломимо и додајемо друге материјале. Жица. Дрво расте високо јер оно тако хоће. Механика дрвета. Механика бића. Човјек од жице. SketchUp модел исјечен опет ласером (Universal VLS 6.60). Лампица “Cosmic Flower Power“. Нека буде свјетло. Пројектуј модел улаза. „Портал Бебо“. Колоквијум: употребни предмет А4 (оригами принцип). „Марамица“. Из Космоса камен, на длан папир. Измишљамо нашу представу, дајући покрет свим употребним предметима што смо их моделовали. Групица елемената постаје композиција. Равнотежа. Ритам. Пропорције. Климакс. Хармонија. Ићи њима и у елементу а и односима, цијелом. Јер све је једно цијело, не постоје дијелови. Stop motion. Анимирати (анима, дух, живот, магла). Игра тијелима. Кретање. Motion. Emotion. 1 и 1 је 3. Свијете, Ево Нас!

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Стручно путовање у Огулин

Како настаје опека?

Пише: Тања Вукић

прољеће 2019. године аутобус пун студената,асистената и професора запутио се на једнодневну екскурзију организовану од стране АГГФ-а и предузећа Semmelrock Stein + Design d.o.o. Огулин. Циљ екскурзије је био упознати све заинтересоване са процесом настанка бетонских оплочника и плоча,опеке,цигле и цријепа. Прва дестинација је био погон фабрике опеке Wienerberger у Kарловцу. Екипа из аутобуса, након што је добила заштитну опрему, подијељена је у групе, те је свакој групи додијељен водич. Kренувши од дијела фабрике гдје пристиже полазна сировина за производни процес, обилазак је настављен у дијелу гдје се врши примарна обрада глине. Иако звучи као изузетно неуредан посао, постројење је својом уредношћу оставило другачији утисак. Једино што је било неуредно у свему томе јесу

руке студената које су добиле прилику да осјете структуру загријане глине, која је већ била на пола пута до готовог опекарског производа. Након што је група обишла остатак фабрике, видјела постројење гдје се обликују разне величине нама доступних производа и пећи у којима обликована глина постаје производ за грађење, добровољцима је дата прилика да засучу рукаве и окушају се у грубим грађевинским радовима. Ријеч је о посебним блоковима који својом формом омогућавају да се умјесто малтера за зидање користи једна врста љепила. Веома се брзо суши и веома добро повезује те је иза студената у кратком временском року остао чврст зид. Из Kарловца је аутобус, пун помало уморних путника али и даље доброг расположења, кренуо у Огулин. Чланови предузећа Semmelrock Stein + Design d.o.o. дочекали су нас у изложбеном

52 врту. Врт је поплочан разним врстама њихових производа, уклопљене су различите боје, величине, облици и стилови, одличан начин да купцима прикажу шароликост прилагодљивости природном амбијенту али и модерним захтјевима. Домаћини су нас провели кроз врт и представили карактеристике појединих производа. Након тога, екипа је поново растурена на групе с циљем лакшег обиласка постројења гдје све то изложено у врту и настаје. Складно са употребом, производи су у току производње оплемењени додацима који утичу на њихову отпорност при атмосферским утицајима, као и на отпорност на хабање. Након што су сви обогаћени свим тим подацима, дошло је вријеме да се одмори уз ручак а уједно и напуни енергијом за обилазак Огулина. Још кратко су се сви дружили поред зидина тамошње тврђаве а онда запутили ка Бањалуци. Домаћини су екипу АГГФ-а лијепо испратили, обрадујући свакога појединачно мајицама које су, уз све научено и лијепо дружење, остале као сувенир са овог путовања.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Простор, тијело и архитектура

Истраживање урбаног мобилијара

Пише: Дајана Ружичић

зборни предмет на завршној години факултета, студијског програма архитектура. Један од оних предмета који има савршено другачији концепт од других и који се својом тематиком и планом рада и активности издваја. Тема овог изборног предмета је била стварање мултифункционалног екстерног мобилијара који ће бити у функцији одмора, рекреације и спорта за људе свих профила. Могуће локације поставке су биле Кампус и плато поред

Правног факултета. Мобилијари нису везани за локацију на коју се постављају, те могу бити позиционирани било гдје у граду. У току семестра студенти су пролазили кроз различите фазе како би дошли на крају до финалног продукта рада и размишљања. У првој фази су стварали концепт свог производа и истраживали могуће линије кретања и зонирање мјеста за одмор и рекреацију. Након прве фазе, услиједило је обликовање опипљивим материјалима како би се студент боље повезао са својом креацијом и нашао најбољи начин материјализације и обликовања исте. Кориштени су прво дрво, затим папир и након тога глина. Материјали су својом различитом структуром и мекоћом задавали препреке у обликовању, али стварали нови концепт, нову структуру... На крају семестра, студенти су привели своје радове крају који су до последњег дана расли и добијали нове функције и нови садржај. Финални продукт је био нео-

чекиван. Сваки од студената је створио потпуно другачији мобилијар са личним печатом. Разноликост мобилијара, избора материјализације и концепта кориштења није изостајала. Мобилијари су били разних димензија, начина обликовања и поставке. Од оних лаганих и преносивих, до масивних. Од ортогоналних до флуидних форми. Од оних за једну намјену до мултифункционалних. Студенти су понијели још једно искуство, другачије и смјелије, неограничено зидовима и бетонима.Колико су успјешно обавили своје задатке, свједочи и изложба радова која се организовала у просторијама факултета у кампусу на којој се поред плаката радова могу погледати и макете које су рађене у последњој фази пројектовања пред саму изложбу уз асистенцију професора Тркуља Тање и Алексић Дубравка. Важно је напоменути да су професори учествовали у свим фазама пројектовања у функцији подршке и заједничког тражења рјешења.

Идејно рјешење жичаре Српске Топлице -Бањ Брдо

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Бањ Лајн

Пише: Амер Ћуран

Идејно рјешење жичаре од бања у Српским Топлицама до споменика на Бањ Брду је настало као жеља студената да се проблему позиције споменика на Бањ Брду у односу на град Бању Луку ријеши на савремен и ефикасан начин. Студија је настала као резултат истраживања на изборном предмету „Архитектура данас“, на челу са доц. др Мирославом Малиновићем. Студију је радило четрнаест студената завршне године првог циклуса студија. Рад на пројекту се састојао од широке анализе различитих врста корисника, анкетирање њихових потреба на предметној локацији као и третирање различитих циљних група у односу на број посјета, активности које на локацији обављају и сл. Аспекти који су узети у обзир су друштвени, социолош-

ки, економски, еколошки и архитектонски. Током израде пројекта, добијена је подршка од италијанске фирме Лајтнеr (Leitner) којом је омогућена посјета жичари на Равној планини на Палама, гдје су се детаљи изградње и функционисања овог система могли видјети уживо. У самој изради идејног рјешења коришћена су техничка рјешења исте компаније, која су у складу са природним условима и процјењеним капацитетом примјењена на задатој локацији. Специфичност пројекта јесте да су обје локације национални споменици на нивоу Босне и Херцеговине и као такве су третиране са посебном пажњом. Махала Горњи Шехер, поред аутентичне архитектуре с краја турског периода у Босни и Херцеговини, богата је природним изворима термалних

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

вода, што ју је одувијек чинило атракцијом и на ширем нивоу од самог града. Споменик на Бањ Брду дјело је чувеног Антуна Аугустинчића и један од његових најзначајнијих радова у животном опусу концентрисаном око НОБ-а. Сам објекат жичаре се структурално састоји из двије станице, полазне и долазне, као и тринест пилона који заједно са сајлама чине руту жичаре. Појавност доње станице је замишљена ко форма која има јасну референцу на период настанка објеката и особености локације на којој је смјештена, док је горња станица смјешта у

55 правцу осе споменика као би се приликом доласка до локације пред нама отворио споменик са својом предњом фасадом и понудио нови начин сагледавања и доживљаја споменика, и све то уз минималан визуелни утицај на пејзаж око самог споменика. Студенти који су учествовали на пројекту су: Немања Кршић, Марина Грабовичкић, Гордана Милекић, Ана Јелисијевић, Амер Ћуран, Соња Ћетковић, Дајана Ружичић, Ивана Мирошљевић, Миљана Рикало, Сара Милојевић, Владо Лукић, Маја Капетановић, Наташа Игњатић и Стефан Ристић.

Идејно рјешење платоа Мањаче код језера Шљивно

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Буди као шљивно

Пише: Биљана Пепић

од наставника Тање Тркуље и Милијане Окиљ (предмети: АП11/ РГН) смо на четвртој години као семестрални задарак радили конкурс: Идејно урбанистичко-архитектонско рјешење ужег обухвата туристичкорекреативног комплекса платоа Мањаче, простор језера Шљивно Из конкурсног задатка: На локалитету се налазе велико и мало језеро, неколико понорница, а обилује и пропланцима и стазама кроз шумовити дио предјела. Стога је локалитет погодан за развој руралног, рекреатиног, адреналинског и викенд туризма. Урбанистичко рјешење треба планирати у смјеру стварања атрактивног градског излетишта које нуди многобројне функције као што су нпр. изградња породичних фарми, викенд насеља, хотела, едукативних кампова и других пратећих

објеката, као и спортских терена и простора за екстремне спортове, бициклизам, параглајдинг, планински рели, џипијаде и сл. Циљ је да се простор искористи за развој цијеле регије и сеоског, здравственог, манифестационог и спортско-рекреативног туризма. Шљивно је једно од најближих излетишта граду Бања Лука, са предивним језером и природом би могло угостити кориснике различитих профила. По узору на околну туристичку понуду, увео би се минимум инфраструктуре и у фазама би излетиште расло и добијало нове функције и садржаје. Постепен развој и системска промјена је метода како БУДИМО ШЉИВНО. БУДИ КАО ШЉИВНО. Кроз фазе, развија се 5 дијелова пројекта/локације: 1. ПУЖ са којим почиње прича, прво мјесто на које се

долази по доласку на језеро. Почиње са градском кућом и одмотава се у надстрешнице / ладаре које окружују централни трг са бином. 2. ПРОМЕНАДА је интегрисана улица мириса, плажа, пијаце, спортских терена / ини позорнице која води у ЋОШАК. 3. ЋОШАК је дио језера обрастао у трску. Трска остаје, али се преко планира челична решеткаста конструкција кроз коју би она и расла. Неколико клупа за одмор и шеталиште преко дивљег дијела језера. 4. Са променаде се приступа БУНГАЛОВИМА. У шуми су, планирани са уштедом простора, како би се што више времена проводило вани. 5. С друге стране језера су се у шуми сакриле ШЉИВЕ. „Буди као Шљивно“ је студентски рад Наде, Бориса, Славена и Биљане.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Теренска настава у Херцеговини

У земљи сунца, вина и камена

Пише: Теодора Џатић

склопу предмета Архитектонско пројектовање 11 (АП11) и Ревитализација градитељског насљеђа (РГН), а захваљујући професорицама Тањи Тркуљи и Милијани Окиљ, студенти четврте године студијског програма Архитектура су били на теренској настави у Херцеговини. Тих неколико дана крајем октобра 2019-е године је, најприје, искориштено за обиласке локација, за које су везани студентски пројекти у том, седмом, семестру. Сходно раду на предмету Ревитализација градитељског

насљеђа, студенти су имали прилику да се упознају са природом и архитектуром Херцеговачког краја и њиховим културним добрима, при чему се и семестрални задатак везује за непосредну близину вјерског објекта. Удаљен 50-ак км од Требиња највећи утисак на студенте оставио је управо манастир Завала, који се налази у истоименом селу, под планином Острог, у југозападном дијелу Поповог поља, ка коме је и оријентисан. Са архитектонског становишта, објекат је јако занимљив, јер је сјеверни зид манастирске цркве – стијена, тако да је лијепо и суптилно уклопљен у природни, крашки контекст Херцеговине. Студентски семестрални задатак је оријентисан ка пројектовању помоћног објекта датом манастиру, који би објединио функције манастирске трпезарије и конака. Комплексност задатка се огледа у самој ло-

кацији, специфичној функцији и настојању да се не наруше до сада постигнуте вриједности. Студенти су посјетили и Гацко. Тачније, мјесто Изгоре, због рада на предмету Архитектонско пројектовање 11, које се бави пољопривредним објектима. Локација се налази на 1200 м надморске висине, смјештена између планина Волујак и Зеленгора. Завучено и интимно, мјесто представља повратак природи и прави бијег од савременог града и начина живота. Прилика је да се упознају још неки, и не тако познати, дијелови наше државе, другачији начин живота, нека стара занимања итд. У склопу ове кратке теренске наставе, обишао се и центар града Требиње, Љубиње, спомен – комплекс битке на Сутјесци, на Тјентишту и многе друге успутне атракције и занимљивости.

Грађевинарство у свијету 68 72 75 77

Регионална достигнућа

Национални музеј у Катару

Дом Националне опере и балета у Ослу

Судбина катедрале Нотр Дам у Паризу

Регионална досигнућа

Кратки преглед регионалне сцене а

Пише: Александра Јекић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ашу регију у 2019. години обиљежила су бројна достигнућа. Пишемо о некима од њих. Спомен-музеј старобродским жртвама Освештан је Спомен-музеј старобродским жртвама, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића. Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит, дабробосански Хризостом са свештенством. Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују бијег и улазак српских мајки, са дјецом у наручју, у набујалу Дрину. Спомен-музеј је пројектовао архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић. Архитектонски дијамант на Корчули На живописном острву Корчула у Далмацији, пред саму туристичку сезону отворена је Дајмонд Вила („Diamond Villa“) - једна од најљепших и најлуксузнијих вила на Јадрану.

Импресивна скулптурална фасада налик на брушени дијамант дјело је руку београдског академског умјетника Саше Ивановића, створено у сарадњи са власником виле. Креирана је форма која је наизглед оквир куће, али је заправо умјетничка инсталација која има директан утицај на чула и емоције. Реконструкција Музеја града Београда Након расписаног конкурса коначно смо добили изглед будуће зграде Музеја града Београда, који је усвојен као урбанистички пројекат за реконструкцију и доградњу објекта. Новоизграђени анекс, којег потписују архитекте Јелена Ивановић Војводић, Горан Војводић и Јована Грујевска налазиће се у унутрашњости блока и представљаће проширење централног тракта дуж Ресавске улице. Постојећи објекат

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

и новоизграђени дио биће исте висине, али ће нова ивица бити 5 метара дубље ка дворишту. Стогово 14 у Скопљу Стогово 14 је нова стамбена зграда која својим новим архитектонским изразом визуелно одскаче не само у односу на комшилук већ и у односу на цијели град. По пројекту студија Атика Архитекти на челу са Бојаном Тасевим и Николом Томевским, у Скопљу је подигнута стамбена зграда у окружењу које карактеришу нижи објекти попут куће на двије етаже с двориштем. Нова зграда у комшилуку са 12 станова, кровном терасом и подземном гаражом за возила, иако поштује сва урбанистичка ограничења, издваја се од осталих објеката својим јединственим дизајном. Љетне куће у Котору Љетне куће у насељу Радановићи, у оквиру општине Котор дјело су архитектонског тима Анђеле Карабашевић и Владислава Суџума. Удаљене су десетак километара од морске обале, што им омогућује брзу везу са плажама у Бококоторском заливу и отвореном мору, а истовремено мир, тишину и боравак у природи. Ваздушни простори око куће формирају пријатну љетну микроклиму, а двострана оријентација унутрашњег простора омогућује природно провјетравање и хлађење куће струјањем ваздуха из правца шуме и са мора.

Национални музеј у Катару

Пустињска ружа

Пише: Анастасија Бабић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

акон више од деценије чекања, 28. марта 2019. године у Дохи је уприличено свечано отварање обновљеног Националног музеја. Музеј је дизајнирао прослављени француски архитекта, добитник Прицкерове награде, Жан Новел. Не треба се чудити што је овај културни догађај побудио незапамћен интерес међу, како политичком елитом, тако и најпознатијим свјетским јавним личностима. Својим јединственим архитектонским језиком надахнутим минералним агрегатом „пустињска ружа“, привлачи пажњу на сам поглед на окружење и задржава је; захваљујући поруци коју шири посјетиоцима - култури која не познаје границе. Објекат који је настајао у вријеме када су четири арапске земље Катру наметнуле блокаду, управо служи као примјер како културу одвојити од политичких тензија између земаља. Нови Национални музеј даје глас јединственој причи Катра и његових становника од најранијих времена па све до данас (и према будућности).

Организован је управо тако - у три самосталне ц јелине: Почетак, Живот у Катару и Модерна умјетност Катра. Њиховим јединством представља дух времена - врсту споменика који открива тежак пут сиромашне номадске земље. Самим обликом шаље директну поруку, а не труди се да је прикрије и остави као мистичну тачку, као нешто што се треба докучити. Не; овај објекат је баш у томе посебан. Он није метафора. Архитектура коју је створила сама пустиња, реализована уз помоћ најновије технологије и материјала. Номади Арабије ће Вам рећи да пустињска ружа симболизује наду да се испод пијеска налази вода. То је управо порука коју сам музеј шаље посјетиоцима - oднос између вјечности пустиње и данашњег модерног

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

свијета. Овим радикалним обликом, како објашњава Новел, настојали су изразити прогресивни културни изглед и технолошке способности Катра, који су придонијели његовој брзој експанзији у посљедњих неколико година. „Архитектура је свједочанство времена, а музеј је свједочанство овог времена у Катару, што је врло моћан период“, нагласио је Новел. Дизајн се састоји од 250 000 различитих елемената створених од бетона ојачаног стакленим влакнима с пјесковитом нијансом која имитира пустињски крајолик. Ови елементи су причвршћени за челични оквир. Огромни пресијецајући дискови, њих 539, стварају јединствени облик крова, тако копирајући распоред латица „пијескове руже“. Изглед зграде наглашава јединственост локалитета и као такав је у складу са пјешчаним динама у окружењу. На територији Националног музеја налазе се трговине, ресторани и рекреативна подручја. Састоји се од 11 сталних галерија у којима су заступљени археолошке ископине и дјела умјетности Катра: поезија, музика, сликарство, играни филм. Главна изложба се налази у палати шеика Абдулаха бин Јасима Ал Танија, покојног сина оснивача модерног Катара. Занимљива је и чињеница да дужина појединих изложби досеже чак 1.5 километар. Говори нам много о грандиозности пројекта, уложеном труду, раду, идејама; те како и поред његове величине не постоји дио музеја ком није

посвећена велика пажња. Сваки кутак ствара посебан утисак посјетиоцима. Музеј је окружен уређеним парком површине 112 000 квадратних метара који је дизајнирао пејзажни архитекта Мајкл Десвинјес. Вртови посједују аутохтоне биљке и стабла, па посјетиоци и на овај начин осјете дух државе и њене историје, док су биљке намјенски биране ради саме околине. Улаз у музеј заслужује посебну пажњу. Састоји се из 114 скулптура фонтана смјештених у лагуни дугој 900 метара. Ову врло јединствену формацију створио је Жан-Михел Отонел, имитирајући пустињске дине. Тако је на посебан начин успио препознати и уклопити скулптуре у околину. Сва раскош се тешко описује ријечима, јер оваква структура захтјева присуство, једино тако је могуће осјетити сву њену моћ и јединственост, као и доживјети и схватити поруку коју шаље.

Дом Националне опере и балета у Ослу

На мјесту сусрета са остатком свијета ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Пише: Ања Савић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ада кажемо „на мјесту сусрета са остатком свијета“, на шта нас то прво асоцира? Нека граница? Неки мост? Праг? Праг - то је ријеч за којом трагам. Праг, та ријеч асоцира на двије стране које елемент раздваја или спаја. Праг видимо као спону између воде и тла, односно линију на којој се сусрећу земља и море. У кварту Бјорвика, у централном Ослу, основан је Дом Норвешке Националне опере и балета. Опера у Ослу је дио стратегије ревитализације града за преуређење историјски индустријске риве града у јавни активни простор. С намјером да опера буде приступачна у ширем смислу постављен је „тепих“ хоризонталних и косих површина на врху зграде. Овај тепих је добио зглобну форму, која упућује на градски пејзаж. Тако се зграда интерполирала у своје окружење. Ова форма омогућава пролазницима или посјетиоцима опере да се крећу по самој грађевини. Снохета архитектура је наративна, материјали су специфичне тежине, боје

и текстуре што је било од виталног значаја за дизајн простора. Од почетка су постојала три главна материјала, која ће обликовати простор - бијели камен за тепих, дрво за талас и метални зид. Како је пројекат напредовао, придружио се и четврти материјал - стакло. Са тла се кров опере у Ослу стрмо нагиње, стварајући пространу пјешачку зону уздуж високих стаклених прозора унутрашњег предсобља. Посјетиоци се могу шетати низ падину, стајати директно изнад главног позоришта и уживати у погледу на Осло и фјорд. Пјешачке стазе и кровни платои прекривени су плочама „ла фациата“, сјајног бијелог италијанског мермера. Дизајниране од стране умјетника Кристијана Блистада, Кале Грудеа и Јорун Санес плоче формирају сложену композицију; понављајући низ посјекотина, избочина и текстура. Архитекте из Снохета блиско су сарађивали са умјетницима да би интегрисали детаље који би увидје-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ли игру свјетлости и сјенке. У срцу архитектуре ове грађевине је величанствени таласасти зид, израђен од “пруга” златног храста. Дизајн норвешких градитеља бродица; зид се савија од главног аудиторијума према дрвеним степеницама које воде у горње нивое. Закривљено дрво унутар стакла подсјећа на ЕНПАЦ, експериментални центар за медијске и сценске умјетности у кампусу Политехничког института Ренсселајер из Троје, Њујорк. Као мјесто извођења америчке сценске умјетности изграђено отприлике у исто вријеме (20032008) као и Осло опера Хусет, ЕМПАЦ је описан као дрвени брод наизглед објешен унутар стаклене боце. Зграда се уклапа у околину, а истиче се својим изгледом тек толико да подстакне пролазнике да посјете ово здање, завире и осјете чари овог центра умјетности. Ова грађевина служи као примјер људима у Норвешкој да је умјетност увијек присутна у различитим облицима. Спојила је тло и воду и успјела је поново повезати човјека и умјетност.

Судбина катедрале Нотр Дам у Паризу

Готички пламен

Пишу: Немања Јотановић и Анђела Стојчић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

оком 2018. године, два значајна архитектонска остварења су оштећена у пожарима. Прво дјело које је претрпјело оштећења, иако је објекат и 2014. године захваћен у пожару, јесте Умјетничка школа у Глазгову, шкотског аутора Чарлса Ренеа Мекинтоша и представника умјетничког покрета познатијег као Арт Нуво, док је други оштећени објекат зграда Националног музеја Бразила у Рију де Жанеиру и архив са преко 20 милиона предмета. Година 2019. је показала у којој мјери је културно насљеђе угрожено на примјеру катедрале Нотр Дам у Паризу, симбола француске готичке архитектуре. Наиме, кровну конструкцију катедрале посвећене Богородици је 15. априла 2019. године захватио пожар и том приликом је потпуно уништен кровни покривач, средишњи торањ, тј. стријела и дио саме унутрашњости објекта. Према полицијским изворима, до ове незгоде је дошло усљед квара на електричним инсталацијама. Рестаураторски радови, које је водила фирма Еуропе Екафудаж (Europe Echafaudage), започети су 2018. године и односили су се на обнову стријеле из 19. вијека. Околност која је допринијела распламсавању пожара јесте чињеница да су се радови одвијали на дрвеним скелама, као и неправовремена реакција на противпожарни аларм. У то вријеме, осим фирме Еуропе Екафудаж, радове на уклањању громобрана са торња је изводила и фирма Про Тек Фудре (Pro Tech Foudre). Први аларм се

огласио у 18 сати и 20 минута, док је други зазвонио у 18:43, а тада је и откривена ватра на крову. Иако су све мјере предострожности биле испуњене, на скелама није било прскалица с водом, но било је детектора за кретање који се нису огласили, открио је Ескеназ, представник фирме Еуропе Екафудаж. Активирани су само аларми катедрале, што би исто могло открити гдје је ватра кренула. Након што је објављено да је пожар потпуно угашен, 15 сати након што је избио, секретар министра унутрашњих послова Лаурен Нунез изјавио је како је структура грађевине спашена, али је остала рањива. Недуго након гашења пожара из свих дијелова свијета почела су пристизати новчана средства за обнову катедрале, а то је пратило и расписивање конкурса за идејно рјешење за нови изглед кровне конструкције и стријеле. Многи архитектонски бирои широм свијета су искористили овај конкурс, који је расписала француска влада, као шансу да покажу своју замисао како би нова катедрала могла изгледати. Резултат су многа неконвенционална рјешења у савременом духу, иако има и неких класичних визија налик пређашњем изгледу. Нова рјешења Нотр Дама подразумијевају торањ у облику замрзнутог пожара, кристала, снопа свјетлости, а појавило се и рјешење крова с пчелињаком. Према посљедњим информацијама, француски Сенат је одобрио Владин закон о обнови ка-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

тедрале Нотр Дам у Паризу, али је додао и клаузулу према којој катедрала мора бити враћена у првобитно стање, односно, у посљедње виђено стање. Такође је истакнуто да би катедрала требало да буде обновљена у року од пет година, односно до Олимпијских игара које ће се одржати у Паризу 2024. године. Да би становницима и посјетиоцима Париза пружио утјеху, предвиђено је да се непосредно испред саме грађевине постави привремени павиљон, који би својом композицијом подсјећао на главни брод у основи катедрале. Архитектонска фирма Генслер представила је пројекат павиљона који би требало да се реализује на тргу Парвис. Конструкција објекта била би изграђена од угљеног дрвета, како би му се обезбиједила додатна издржљивост, а тиме би се и нагласила повезаност са пожаром који је уништио кровну конструкцију. Зидови ће бити од провидних поликарбонатних плоча док ће кров бити направљен од лагане пластичне мембране, етилен тетрафлуороетилена.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Катедрала Нотр Дам, посвећена Богородици, изграђена је у Паризу на ријеци Сени, тaчније на југоистоку острва Сите. Изградња објекта је на захтјев бискупа Мориса де Салија започета 1163. године и трајала је с прекидима све до 1345. године. Катедрала је грађена у готичком стилу као петобродна грађевина са низом контрафора, и као таква, била је претеча скелетног система градње у Европи. Након Француске револуције, на катедрали су преузети рестаураторски и реновациони радови које је надгледао архитекта Ежен Виоле ле Дик. Њена фасада је карактеристична због мноштва скулпторалних декорација, розета и витража. Грађевина је вијековима служила као инспирација многим умјетницима, од сликара све до чувеног француског књижевника Виктора Игоа, који је у своме дјелу „Звонар Богородичине цркве у Паризу“ исказао љепоту ове грађевине.

Међународна сарадња 70 77 80

Дани архитектуре БЛ 2019 ЕАСА

ИАЕСТЕ праксе

Дани архитектуре БЛ 2019

RE:Housing

Пишу: Славен Цвијановић и Владана Милановић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

страживачки центар за простор ове године одржао је, пете по реду, Дане архитектуре Бања Лука. Дани архитектуре Бања Лука су један од најзначајнијих архитектонских догађаја на подручју Босне и Херцеговине. Замишљени су као вишедневни догађај који за циљ има стварање солидне и активне локалне архитектонске сцене као дијела глобалне архитектонске заједнице. Иако намијењени прије свега стручној архитетонској публици, обраћају се и широј друштвеној заједници. У тежњи да простор који нас окружује константно преиспитујемо и унапређујемо, Дани архитектуре сваке године разматрају неку од актуелних тема које се тичу архитектуре и урбанизма и уз ослонац на бројне предаваче из локалног поднебља и шире,

пружају стручној јавности и ширем друштву слику у дјеловање архитектуре на међународној сцени и афирмисању постојеће тежње ка формирању архитектонске сцене у контексту Босне и Херцеговине. Под називом RE:Housing, овогодишњи дани су били посвећени промишљању о теми становања. Читав догађај праћен је догађајима и предавањима на више локација у Бањој Луци, у трајању од седам дана од 13.5. до 19.5.2019. Дани су почели у понедјељак 13.5. отварањем изложбе „Становање – хаусинг (housing)“ Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу и уводним предавањем др Браниславе Стојиљковић. У опусу изложбе приказан је изузетан број савремених архитектонских остварења у пољу стамбене архитекту-

ре из бивших социјалистичких земаља. У уторак, Дани су настављени промоцијом књиге „Будућност становања“ аутора Борислава Петровића, Ивана Рашковића, Душана Стојановића, Павла Стаменовића и Далије Дуканац и пратећом дискусијом на тему становања са аспекта одрживости гдје су аутори разговарали са проф. Мајом Милић-Алексић која је имала улогу модераторице дискусије. Сљедећег дана, у сриједу, одржано је предавање Синише Цвијића посвећено стотој годишњици познате школе архитектуре Баухаус, након које је водио урбану шетњу која прати стамбену архитектуру модернизма у Бањој Луци из периода 1929-1941. На тај начин се Бања Лука прикључила глобалном обиљежавању Баухауса, а Синиша Цвијић

је изузетно информативним вођењем урбане шетње публици приближио значајна остварења у стамбеној архитектури модернизма у нашем граду. Круна читавог седмодневног догађаја је симпозијум Дана архитектуре Бања Лука 2019. Током два дана симпозијума, 17. и 18. маја манифестација се наставља у позоришту Јазавац, и посвећена је интензивнијим програмом предавања признатих архитекaта из домена стамбене архитектуре, који су публици представили своја искуства и визије у пољу становања и својих достигнућа у претходној години. Симпозијум је почео у петак проглашењем побједника конкурса RE:Housing, који је одржаван у склопу Дана, у трајању од неколико седмица од почетка манифестације. Идеја је била да се кроз конкурс и пристигле радове преиспитивају промјене у односу према становању, на нивоу дома и ширем урбаном окружењу, условљеним савременим начином живота,

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

гдје се траже нови приступи, иновативна рјешења, нови модели и теме које би се супростављале устаљеним и преовлађујућим обрасцима у мишљењу стамбеног простора. Поред проглашења побједника, тренутак је посвећен и отварању изложбе свих пристиглих радова на конкурс. Након тог одржано је прво предавање у оквиру симпозијума, гдје је публика имала прилику чути архитекта Мирзу Мујезиновића који је, испред бироа MALARCHITECTURE представио њихов пројекат вишепородичног становања MALAHOF у Бечу који је реализован као резултат побједничког рјешења конкурса Еуропан 8. Послије његовог предавања одржана је панел дискусија на тему становања коју је модерирала Невена Новаковић, професорица са архитектонског факултета у Бањој Луци. Учесници панел дискусије су били Мирза Мујезиновић, Нерма Линсбергер, као представница свог архитектонског бироа у Бечу, Зоран Абадић и Јелена

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Богосављевић (1x2СТУДИО) из Србије и Томаж Криштоф (Криштоф студио) из Словеније. На панелу се разговарало о кључним потенцијалима за бољу стамбену архитектуру у будућности, о пријатности, прилагодљивости, идентитету и припадности стамбеног простора. Други дан симпозијума, и посљедњи дан манифестације, је праћен готово ц јелодневним програмом предавања, те је и најсадржајнији дан овогодишњих Дана архитектуре. Први блок од три предавања започео је Лука Корлает из Хрватске, који је представио пројекат стамбеног склопа у загребачкој четврти Јордановац, који је награђен Медаљом за архитектуру Хрватске коморе архитеката, те номинован за награду Мис ван дер Рое. Лука је говорио о специфичности пројекта који се налази у контактној зони једнопородичне изградње и стамбених торњева седамдесетих година. Након његовог излагања, представили су се „АРЕА Офис (АREA OFFICE)“, архи-

73 тектонски биро из Грчке, који су говорили о важности економије у стамбеној изградњи и континуиране интеракције с крајњим корисником. Иза њих постоји низ успјешних и награђиваних пројеката, а 2012. „APEA (AREA)“ је изабрана као једна од перспективних студија за учешће на изложби на Венецијанском бијеналу грчког павиљона. Затим, публици се представила архитектица Нерма Линсбергер, испред свог бироа NERMA LINSBERGER ZTGMBH из Аустрије, која је говорила о својим пројектима стамбене архитектуре и историји и данашњим условима стамбене изградње у Бечу. Прије почетка другог блока предавања, пауза је резервисана за кратке презентације младих ентузијаста из поља архитектуре, гдје су се представили Катја Мартинчич и Примож Павшич испред студентске непрофитне организације „Стреха за все“ из Словеније. Након њих говорило се о „Смол скејл (SMALL SCALE)“, још једном пројекту Истраживачког центра за

74 простор, гдје је између осталог споменут и нови пројекат амфитеатра у природи који ће бити изграђен у септембру. Након њих су Андреа Јаничић и Кристина Комљен, студентице нашег факултета, представиле међународно студентско такмичење DOCExDOCE, којем је почетком године по први пут и наш факултет имао учешће. Након ових презентација, на ред долази посљедњи блок предавања, међу којима су били Зоран Абадић и Јелена Богосављевић (1x2СТУДИО) из Србије, Невенка Манчева Абдижијевска испред Архипункта из Македоније, и Томаж Криштоф (Криштоф студио) из Словеније. Овим су завршени пети Дани архитектуре у Бањој Луци. Током седам дана трајања, интензивно се размишљало о просторима у контексту становања, а Истраживачки центар за простор још једном је показао велики труд, и доказао да се кроз константно унапређивање Дана архитектуре истовремено пружа основа за стварање свијести о важности постојања снажније локалне архитектонске сцене и важности дијалога стручног кадра и опште друштвене заједнице, чији увид у дјеловање струке и повјерење и активизам узроковано тиме у великој мјери може позитивно утицати на развој архитектуре и културе нашег поднебља и стварању нове сцене.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Радионица Small scale Низ малих интервенција реализованих на продручју Бања Луке, чији су аутори били студенти архитектектуре у сарадњи са Истраживачким центром за простор изазвалe су позитивне реакције код грађана, корисника тих простора, те подстакли на даље интервенције. Пројекти оваквог типа уводе студенте у стварни свијет архитектуре, који захтијева да буду дио процеса који креће од осмишљавања концепта до реализације, укључујући сарадњу са другим струкама. Смал скејл(Small Scale), Отворени амфитеатар, окупио је нови тим студената / Архитектонско- гређевинско- геодетског факултета у Бањој Луци, Архитектонског факултета у Сарајеву/ Босна и Херцеговина/ и Архитектонског факултета у Трондхајму (Trondheim),

Норвешка, који су заједно са члановима Истраживачког центра за простор радили на урбанистичко архитектонском рјешењу ове поставке. Концепт Концептуална поставка истиче значај културног насљеђа града Бања Луке, осврћући се на познате обрасце коришћења простора, на епитет зеленог града, те његову недовршеност. Слиједи логику природне структуре, морфгологију терена, правилну геометрију парцеле и геометрију урбанистичке поставке конплекса универзитета, подужно развијање уз ријеку Врбас, постојећу пјешачку и бициклистичку стазу, правац дрвореда и логику кретања пјешака и спонтано формиране утабане пјешачке стазе. Рјешење представља ви-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

шефункционалну модуларну стуктуру погодну за резличите врсте коришћења /игру, вјежбање, одмор, учионица на отвореном, те слободне активности студената/. Позиционирана је на неизграђеној ,зеленој, отвореној површини између комплекса објеката Универзитетат у Бањој Луци и ријеке Врбас у насељу Обилићево. Амфитеатар на отвореном пружа различите осјећаје боравка , градацију и доживљаја од самог приступа, преко краћих и дужих задржавања, групних или појединачних мјеста за боравак, преко вишефункционалног амфитеатра, па све до највише тачке која омогућава уживање у визурама. Конструкција Конструкција је изведена од релативно лаганих монтажно-демонтажних елемената дрвене конструкције,

погодних за релативно лаку обраду и монтажу, уз неисцрпне могућности архитектнонског обликовања. Проста дрвена конструкција у нивоу партера садржи главне и секундарне носаче, те дрвено подашчање вишефункционалне платформе. Тачкасто је ослоњена на систем бетонских темељних стопа, тако да се ц јелокупна конструкција само благо наслања на терен, не нарушавајући његову постојећу конфигурацију. Дрвена конструкција прожета је зеленилом, низом листопадних стабала који стварају угодан хлад за вријеме врућих љетних дана. Реализација Изградња амфитеатара на отвореном планиранa је у јуну 2018. године, међутим због недостатка средстава радови су започети у септембру 2019. након што су средства за изградњу обезбјеђена од

76 стране Тима за мале интервенције. Студенатима који су радили на рјешењу Амфитеатра на отвореном, у фази релизације су се прикључиле колеге са архитектонско-грађевинско-геодетског факултета из Бања Луке и Сарајева. Због падавина, прва фаза ове радионице била је базирана на креативном процесу стварања новог мобилијра,чији су аутори били студенти прве године архитектуре, које је имплементиран у отвореном простору између комплекса објеката Универзитетат у Бањој Луци и ријеке Врбас. Тих дана студенти су имали прилику да чују многа занимљива предавања на тему малих интервенција у простору од стране професора, Унивезрзитета у Бањој Луци. Упркос падавинама и кашњењу извођачких радова ,студенти су били одлучни у томе да пројекат буде завршен на вријеме те су жрвтовали своје слободно вријеме и раније долазили и касније одлазили са градилишта него што је то било продвиђено. Просторнa ширина мјеста реализације омогућила је да се у процес реализације изводи више фаза истовремено. Студенти су добили прилику да од госпође Јованке Розић, дипл.инж. механичке технологије дрвета науче о лакарињу и површинској оради дрвета, те да се на крају и сами окушају у томе. Иако је пројекат био спреман, у процесу реализације захтјевало се неколико импровизаија на терену. У процесу постављања анкера, због непрецизне изградње

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

темељних трака, студенти су били приморани да позиционирају анкере са мањим оступањима од оних који су пројектом предвиђени што у крајњем резултату није примјетно. Упињање греда у анкере назирала су се контуре амфитеатра на отвореном. Амфитеатар је у фази постављања подашчања добио свој потпуни изглед у предвиђеном року захваљујући вољи и ради студената реализатора овог пројекта. Чланови тима: Александар Шепа, Јована Јањић, Наташа Лиздек, Владана Милановић, Стефан Нарић, Лазар Золак, Слађана Момчичевић, Славиша Закић, Момир Станковић, Мирослав Вујасиновић, Зоран Кокеза, Џил Саундерс (Јill Saunders), Стефани Станке (Stefanie Stanke), Асне Квалне (Åsne Kvalne), Ирхана Шеховић, Селма Јукић, Керим Хаџић, Игор Кувач, Радован Вукомановић, Слободан Пеулић, Исидора Каран, Уна Умићевић, Славко Васиљевић, Младен Буразор, Емина Алић, Маркус Швеи (Markus Schwai), Елен Ага Килдал (Ellen Aga Kildal), Ана Грујић, Елма Бегић, Емина Алић, Ламија Омербеговић, Дуња Крвавац , Разија Крушкић, Нада Даниловић, Николина Шупић, Сара Лакић, Драгана Зорић, Дејан Вулић, Александар Марић, Зорица Марковић, Милица Ћетојевић, Николина Ђурђевић, Стефана Марчетић, Марко Ћосић, Биљана Петровић, Славен Цвијановић, Немања Петковић, Александра Јекић, Анастасија Шаренац, Јелена Мамлић.

ЕАСА

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ЕАСА 19:Tурист

Пишy: Миљана Готовац, Борис Драгичевић и Данијела Павичић

ваке године, почевши од 1980.-е, студенти архитектуре се скупљају у некој од земаља Европе. Неколико стотина студената двије седмице заједно ради, једе и спава у дворанама, болницама,складиштима, шаторима,возовима или било ком другом простору који дозволи увијек мали буџет ЕАСЕ. Учесници се петнаест дана предају истраживању централне теме која је сваке године различита кроз неку од тридесет радионица, од којих свака проблематику теме посматра кроз призму архитектуре, сликарства, психологије, умјетности итд.

Овогодишња ЕАСА се бавила темом туризмакако гледати на дејство туризма у свијету у којем је значај туризма све већи и не може се игнорисати не само као економско и културолошко средство, већ сила која мијења лице и наличје простора у којима се одвија и има дубље ефекте него што се може наслутити без дубљег погледа у проблем. Виларс сур Олон, туристички градић у Швајцарској је био локација ЕАСЕ 19мјесто као створено за тему, простор скоро у потпуности искориштен за продавање алпске идиле богатим туристима, мјесто без идентитета сем оног

створеног емулирањем „алпског начина живота“. Тоурист ЕАСА је планирана као велики социолошки експеримент обједињен заједничком темом, дизајниран доживљај проведен не само кроз радионице већ и кроз стављање учесника, у положај атипичног туристе, дијела групе која у скупом одмаралишту спава у циркуском шатору. Радионице су покушавале да се инфилтрирају у околину која обично нема сличне посјетиоце и да свака баци ново свјетло на неки аспект туризма, био он просторни, психолошки,друштвени... Радионице су на

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

најразличитије начине окренуле проблему, користећи се неуобичајеним алатима- перформансом, сликањем, писањем, узнемиравањем локалне заједнице буком и шокирањем старијег дијела становништва. ЕАСА је струјала кроз неколико тачака у Вилару - циркуског шатора гдје је спавао већи дио учесника; Ле Колежа, локалног друштвеног центра који је био спаваоница за остатак еасе, али и једно од најживљих мјеста на еаси јер је садржавало тушеве, тоалете, бежични интернет, али је било гдје се одвијао велики број радионица; Гран Сал, мјесни

културни центар, простор за предавања, забаве и радионице; крафт зона, главни радни простор конструктивних радионица и коначно сами Алпи, на којима су радионице независно радиле своје огледе. Вилар је био дом ЕАСИ првих дванаест дана скупа, све до „Ханибал дана“- успона читаве ЕАСЕ на 2200 метара надморске висине - свих петсто учесника, тутора и организатора заједно са свим материјалима потребним за конструисање новог кампа и наставак рада радионица. Велики дио боравка у кампу 2 је био посвећен конструисању свих потребних простора и инфраструктуре- прављење нових шатора, расклапање тоалета, склапањем кухиње и свих ситница које су осигуравају да боравак петсто људи остави што мањи траг на локалну природу. Доживљај кампа је заокружила огромна логорска ватра која је ноћу била средишње мјесто живота заједнице, а и једини извор топлоте.Након 2 дана, камп је завршен пљуском који је је убрзао растављање кампа и донио много патње. ЕАСА је завршена заједничким представљањем свих презентација у пренатрпаном Гран Салу, показивањем исхода ЕАСЕ, исказивање нових тежњи и концепата за нове ЕАСЕ. По први пут, акценат је био на искуству туризма са друге стране и са кри-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

тичког гледишта које треба да створи став који није једностран и наиван, већ стекнут вишеструким искуством и провучен кроз филтер разних медија, а доживљен и кроз ЕАСА дух. INCM Јато 019 Октобар 2019. године за више од 200 студената архитектуре из цијеле Европе и других дијелова свијета био је у знаку још једног ЕАSА догађаја INCM-а (Intermediate National Contact Meeting). Ове године ЕАSА „јато“ је слетило у село Трпејца, на Охридском језеру и ту се задржало десет дана. Вријеме проведено тамо, мудро је искориштено за размјену знања и доношење важних одлука - помислићете, ништа специјално, карактеристике сваког INCM-а или сличног конгреса. Ипак, овог пута

79 било је другачије и много продуктивније у односу на протеклих неколико година, стога, коначно, о ЕАСА мрежи можете да истражујете посредством јединственог веб сајта (www.easanetwork. org) који сабира све локалне изворе информација, а када се осврнемо на будуће догађаје: JUST INCM 2020 (који се неколико мјесеци након љета проведеног на ЕАSA APATHY 2020 у граду Валга, опет враћа у исти град, Валку, али са „оне стране границе“) и ЕАSА REALITY 2021 (која ће се манифестовати у Србији и Крагујевцу баш да би се у будућности манифестовала по потреби, можда увијек и свуда док размишљамо и дјелујемо о и у стварном и стварности) видимо: Свијет се мијења, а мијења се и ЕАСА, баш мијењајући свијет.

ИАЕСТЕ праксе

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Наши студенти у Пољској, Јордану и Швајцарској

Пишу: Николина Шупић, Наташа Лиздек и Весна Нишић Николина Шупић Пољска Неки кажу да је свијет књига, и да ћете заувијек остати на првој страници ако не путујете. Када сам прије годину дана одлучила да аплицирам на ИАЕСТЕ конкурс за праксу, нисам ни слутила да ће та одлука донијети толико промјена у мом животу. Као ИАЕСТЕ чланица већ сам била упозната са самом процедуром; али и чињеницом да многима ово искуство промијени живот. Нисам размишљала да ћу и ја бити једна од њих. Првог радног дана сам упознала свог ментора Артура. Он ми је даље показао град и пројекат на коме сам радила наредних мјесеци. Два мјесеца, проведена у Јержи

Лутомски Биро Пројектов (Jerzy Lutomski Biuro Projektów), су прошла радно, учећи и упознавајући љепоте народа Пољске. Током ових мјесеци, у новој земљи, покушала сам да се упознам са њиховом културом али и историјом. Викенде сам проводила искориштавајући сваки моменат за путовање. Било је значајно појмити како су различити дијелови историје утицали на њене градове; па у Пољској можемо виђети грађевине под утицајем њемачке, руске и других култура. Пољски народ не заборавља ни тешке тренутке прошлости, те је ту и логор у Аушвицу, који служи да нас брани од животних траума, заједно са реченицом “Никад више”. А док су пролазили радни

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

дани, град Вуђ ( Łódź) ме је освојио својом отвореношћу, животом и промјенама које је спреман да прихвати. Као будућој архитектици, било ми је значајно виђети како се град полако мијења. То није град који је окупан бљештавим сјајем (у свим својим дијеловима), али то је град који је отворен према свима, а који промјене схвата као нешто неопходно да би квалитет живота у граду био задовољавјући. Па тако постоје дијелови града који су запуштени и чекају свој тренутак, да буду обновљени. Ту су и дијелови града који подсјећају на његову индустријску историју и тренутке брзог развоја, а који су, сада, претворени у јавне просторе. Главна улица, Пиотрковска (Piotrkowska), представља примјер уређења једне улице и сјај

81 Вуђа. Као архитекта, ту сам научила о сигнализацији за слијепе која је неопходна у једном граду, о поштовању меморије града, о могућностима изградње улица у којима аутомобил није примарни корисник простора. Пројекат на коме сам радила, током своје праксе, је представљао један мали дио уређења урбаног простора; дијела града који није изграђен, дијела града о коме сви становници, узбуђено, причају као о новом Łóдź-у, дијелу који ће приказати сјај града. Радећи на овом пројекту сам спознала процес, различите аспекте пројектовања, радила сам заједно са електротехничарем, дизајнером свјетла, особама задуженим за видео наџор, водоводне инсталације, итд. Константни састанци са управом града, која је предлагала нова рјешења и захтјеве, показали су ми да град брине о свом простору, али и да упркос бризи, понекад, због недостатка финансијских средстава долази до промјена у пројекту, и промјена задатка пројекта. ИАЕСТЕ искуство ме је научило много тога, али изнова ме стално учи о поштовању своје културе и традиције, о важности да пренесемо своју традицију млађим генерацијама, али и да покажемо свијету (тренутак) шта је то што чини наше градове посебним. Наташа Лиздек - Јордан Изазови. Сусрећемо их и савладавамо сваког дана, мање или више успјешно. За неким трагамо ми, а неки пронађу нас. Некада оставе упечатљив траг за цијели живот, мијењајући искуство, сазнања, мијењајући нас. Старији, искуснији и они који су те године и искуство ис-

82 користили да постану паметнији, кажу да бисмо нешто научили потребно је да изађемо из своје зоне комфора, зоне гдје нам је све познато и гдје нам све одговара. Јордан је управо нудио ту прилику. Промјену, прилагођавање и велику лекцију. Захваљујући ИАЕСТЕ организацији имала сам прилику да љето 2019. године проведем на стручној пракси у Хашемитској краљевини Јордан, у периоду од 06. јула до 16. августа. Та 42 дана донијела су многе лекције, како из области струке, тако и оне животне. Сваки дан је био у знаку учења нечег новог, прилагођавања и усвајања, све у сврху лакшег функционисања, стицања наклоности локалаца и истинског схватања њиховог начина живота. Праксу сам обављала у архитектонском бироу, у склопу Универзитета, у главном граду Аману (Amman). У тиму са још три студента на размјени, радила сам на изради идејног рјешења објекта за образовање који по плану треба да се налази у склопу Универзитетског кампуса. Пројектујући и учећи у новом окружењу, учили смо уједно о људима, начину живота, вјеровањима, традицији, навикама и неким новим правилима из области архитектуре и грађевинарства. Једна од активности у склопу праксе, био је и надзор на градилишту, што је донијело са собом нека нова практична искуства и сазнања. Слободни тренуци су коришћени за путовања и упознавање свих пјешчаних нијанси чудесне земље Јордана. На листи за обилазак нашле су се дестинације које већина људи који га посјете обилазе, али и оне мање познате, више завучене, локалне, оне које показују неко друго лице Јордана.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Неке које ће ми сигурно још дуго остати у сјећању и које су произвеле у мени јаке емоције су: величанствена Петра, сафари и ноћење у пустињи Вади Рум (Wadi Rum), Цитадела и Херкулов храм на узвишењу у Аману, римски амфитеатар, археолошки музеји и паркови у Мадаби, градови Џераш (Jerash) и Салт, Мртво море, планина Небо и љетовалиште Акаба (Aqaba) на Црвеном мору. Постајали смо породица на одређени период. Хотел у којем смо становали, постајао је дом на одређени период. Јордан је био у цјелини једна незаборавна авантура и искуство. Другачији је, доста прљав, али и неизмјерно посебан. Заволите га на неки нови начин, јер памти се и воли оно што је посебно и другачије, а не само оно што је лијепо. Јорданци су ту да тај процес учине још бржим и количину љубави и поноса који осјећају према својој земљи, сваким новим контактом пренесу на вас.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Гдје год да одеш научићеш нешто ново и о себи и о својој струци, зато зграби прилику и направи нову успомену. Весна Нишић - Швајцарска Искуство након праксе је тешко ставити у један текст и пренијети на папир емоције које су се мијењале безброј пута у току те сасвим другачије године у мом животу. Ствари су се мијењале с годишњим добима, мојим жељама, схватањима околине и прилагођавањем начину живота друге културе унутар интернационалног града, какав је Цирих. Свакодневно сам се упознавала с новим стварима, како у пољу архитектуре, тако и у осталим сегментима живота. Како не бих покушавала то уобличити у пар пасуса, задржаћу се на малом сегменту, једног од путовања, које се с првобитном

идејом доласка до Азурне обале, на моје задовољство претворило у путовање Француском, стопама Ле Кобизјеа. Путовање је почело након завршетка рада на једном од конкурса, у току којег сам свакодневно имала прилику уживати у лекцијама о архитектури везаној за реалан контекст, тимским радом са колегама, бившим студентима једног од водећих свјетских техничких универзитета какав је ЕТХ. Capela di Notre-Dame du Haut, на брежуљку малог села Ronchamp на југоистоку Француске, била је моје прво одредиште. Тамо сам се упознала са прецизношћу скулптурног и техничког разумијевања Кобизијеа и њиховој савршеној ситези у изради једног од његових “најфотогеничнијих” дјела. Од прикладности локације на којој се налази и са које се сагледава околина у радијусу круга, до њене унутрашњости, у којој склад пропорција и

игра свјетлости остављају најјачи утисак нечег вишег, светог и спокојног. Даљим путем, преко Лиона и Гренобла гдје стајем и уживам у француским музичким фестивалима, стижем до Марсеја. Прве сате слободног обиласка Unité d‘habitation-а проводим у дивљењу, првенствено грандиозношћу, позицији, а касније и панорами мора која се пружа са крова. Како бих видјела и унутражњост тих давно простудираних модула станова, придружујем се туристичком вођењу кроз објекат, које се одвија на француском, од којег разумијем можда неки од изговорених бројева или боја. И поред тога, при првом контакту са простором, осјећам да разумијем све. Мрачни и широки ходници из којих се ступа у уске али прозрачне и освјетљене станове, високог дуплог стропа, испреплетани са низом јавних функција које се

84 вежу по вертикали, и завршавају отвореним кровом, искуство је које се памти и наводи на дуго размишљање након тога, узимајући у обзир годину изградње јеног у то доба футуристичког модела живота. Дан завршава на једном од скверова Марсеја, гдје случајно упознајем дјевојку, кћерку архитекте, која дијели искуство о свом дјетињству у Фирминију, гдје је одрастала у једном од дотад ми непознатих Корбизјеових Хабитата. Упозајући се са значајем мјеста о којем је говорила, то постаје моје крајње одредиште путовања. Обилазим мјесто њеног дјетињства, изоловано од остатка градића, ушушкано у шумски предио, са предивним мјестима игре на пропланку који се налази иза објекта, чинећи га тако одвојеним од гужве која се осјећа на самом улазу. У подножју града, на раскрсници путева, капела са једне стране, и позориште са друге, са стадионом у средини, уобличавају скулптурно препознатљив Ле Корбизијеов комплекс јавних садржаја. Цијели град и његово становништво, одају дух поноса на своје богато културно насљеђе. Поновним доласком у Цирих, завладао је осјећај враћања у сигурну зону, зону комфора у метрополи утиснутој у наизглед савршени швајцарски пејзаж. Већ следећег дана, на паузи за ручак у току радног дана, бициклом сам отишла до плаже да се освјежим кратким пливањем у Лимату, презалогајим нешто, запишем у свој дневник прве реченице овог текста, како бих што дуже држала живим све утиске са незаборавног путовања и себи дала до знања да у животу желим још много оваквих момената.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

Представљамо 100 102

Тим мале интервенције

Инстаграм као платформа за самопромоцију

Тим мале интервенције

Спој струке, институција и шире јавности

Пишу: Теодора Џатић и Мирјана Михајлица

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

И (Мале Интервенције) је платформа, која је методолошки уређена како би обликовала јавни простор у локалној заједници, уз учешће града, струке и грађана. Пројектни тим за Мале интервенције формиран је у јануару 2019. године и састоји се од 11 независних стручњака из области грађења, а одобрен је од стране Скупштине града и саставни је дио Стратегије развоја града Бања Лука 2018-2027. Тим за Мале интервенције у простору као задатак има израду Студије за активирање просторних потенцијала у центру града и на дијелу обала ријеке Врбас. Рад ове платформе одвија се кроз три фазе: 1) истраживачка и селективна (кандидовање и прихватање пројектног приједлога и уврштавање у Стратегију развоја града); 2) израда студије МИП-БЛ 3) имплементација малих интервенција у наредних пет и више година. Главни циљ овог цјелокупног пројекта јесте да се мали простори демократизују и да се пружи прилика младим људима, првенствено архитектама,

дизајнерима и умјетницима. Кључна ставка је и укључивање грађана у процес уређења града, јер је то простор који припада грађанима и о којем имају и они право да одлучују. Грађани могу да учествују на начин да предлажу локације и пројекте, бирају предожене локације и пројекте, гласају за понуђене дизајн солуције, партиципирају физичким учешћем, партиципирају финансијски кроз донације и задужбинарство за предложене пројекте или да одлучују о прерасподјели буџета за менаџмент јавних простора. Са друге стране постоје стручњаци, који партиципирају на начин да селектују локације и пројекте, предлажу локације и пројекте, дају дизајн солуције кроз облике јавних конкурса и радионица, организују програме и радионице, предлажу граду селектоване пројекте, предлажу расподјелу буџета за менаџмент јавних простора, имплементирају усвојене пројекте уз подршку града, дебатују и вреднују предложена рјешења. Механизми имплементације и партиципације већ су тестирани кроз 5 пилот пројеката.

88 1. пилот пројекат - ПАРКИЋ По хитној интервенцији извршена је корекција постојећег стања. На основу новог идејног рјешења и у трајању од 10 дана, овај дио града добио је нови изглед. 2. пилот пројекат – ПОСПРЕМАЊЕ ГРАДА Овај пројекат је укључивао више различитих активности, као што су измјештање елемената урбаног мобилијара, поспремање трга, бојење клупа, скидање графита, чишћење инокса, садња жардињера, нове позиције штандова, сладоледа, реклама, нове клупе у Господској. Припрема за овај пројекат је трајала 45 дана, а његова реализација један дан, кроз радну акцију грађана. Припрема пројекта подразумијева сагледавање позиције, функције и бонитета елемената поплочања, урбаног мобилијара и малих форми на просторном обухвату од Тржнице до Народног позоришта Републике Српске, са циљем дефинисања акупунктурних тачака за просторне интервенције. У пројекат је укључено преко 150 учесника, 80 волонтера, 4 одјељења, 5 комуналних предузећа и 4 спонзора. Буџет пројекта је 3000 КМ, а реализован је 28. септембра 2019. 3. пилот пројекат - „SMALL SCALE 2“ / ИЦП+МИ АМФИТЕАТАР НА ОТВОРЕНОМ – овај пројекат представља прву фазу реализације просторне структуре на зеленом платоу испред Универзитетског кампуса, гдје се у другој

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

фази следеће године, у склопу пројекта Малих интервенција у простору, уз удружено дјеловање Града и Универзитета, планира формирање Универзитетског парка и оживљавање обала ријеке Врбас. Одабрана интервенција активира шире просторно окружење и генерише нове активности и стимулише студенте на нове правце кретања и боравак у отвореном простору. Пројекат „small scale 2“ настао је 2018. године као резултат међународне радионице студената Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, Архитектонског факултета УниЧланови МИ тима: др Миленко Станковић дипл. инж. арх. др Диана Ступар дипл. инж. арх. др Тања Тркуља дипл. инж. арх. др Јелена Станковић дипл. инж. арх. др Дубравко Алексић дипл. инж. арх. мр Жана Топаловић дипл. инж. грађ. Владимир Ђорђић дипл. инж. грађ. Даријо Купрешак дипл. инж. грађ. Марија Дејановић Вилхелм дипл. пејз. арх. Горан Димитрић дипл. инж. арх. др Исидора Каран дипл. инж. арх.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

верзитета у Сарајеву и Норвешког универзитета за науку и технологију. Планирана интервенција је привременог карактера и представља дио партерног уређења посматраног локалитета. Ментори међународне радионице су: др Игор Кувач, Радован Вукомановић, Слободан Пеулић, др Исидора Каран, Уна Умићевић, др Младен Буразор, Емина Алић, др Маркус Шваји и др Елен Ага Килдал. Процијењена вриједност пројекта је 15 000 КМ, а пројекат је реализован од 22. до 28. септембра 2019. године. 4. пилот пројекат – ТРИ ПАСАЖА Пројекат „Три пасажа“ подразумијева припрему (у трајању 45 дана) и реализацију (у трајању 15 дана) привремених умјетничких инсталација у пасажима: у улици Веселина Маслеше и улици Краља Алфонса, које су дио ужег урбаног центра града Бањалуке и тангирају главну

пјешачку зону. Циљ пројекта је повезивање отворених јавних простора у градском центру, уз истицање алтернативних пјешачких праваца кретања. Кроз овај пројекат се промовише култура и умјетност, подстиче развој локалне умјетничке сцене, а истовремено се тестира механизам позивног конкурса. Друштвени ангажман пројекту је пружило 20 волонтера, 4 умјетника, 3 одјељења, 4 спонзора. Процијењена вриједност пројекта је 8 000 КМ, а пројекат је реализован септембра – октобра 2019. године. 5. пилот пројекат – ВОДА vs ПЛАСТИКА Пилот пројекат „ВОДА vs ПЛАСТИКА“ подразумијева успостављање мреже јавних чесми у ужем подручју центра града Бања Лука. Циљ пројекта је афирмисање приступа бесплатној води за пиће, по принципу доступност за све. На тај начин се развија свијест о заштити животне средине и смањује потрошња фла-

89 ширане воде. Овај пројекат се реализовао кроз конкурс краткe формe, који представља отворeни позив за дизајн јавнe градскe чeсмe,. На тај начин пројекат афирмише учeшћe стручне јавности у пројeктима од јавног значаја, као и учeшћe грађана (њих 1700), који су након селекције стручног жирија директним онлајн гласањем изабрали побједничко рјешење. Процијењена вриједност пројекта је 13 000 КМ, а пројекат је реализован у октобру 2019. године. МИ тим намјерава да настави овај иновативни пројекат „малих интервенција“ и у наредној 2020-ој години, који ће бити подијељен у три групе: - Прва група се односи на радионице са студентима и волонтерима. - Друга група обухвата радне акције за грађане и конкретне активности у простору. - Трећа група подразумијева организацију јавних конкурса за дизајн рјешења одређених локација у граду.

Инстаграм као платформа за промоцију

#talentovanistudenti

Пише: Нада Даниловић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

ођени претходним искуствима нашег часописа, у овогодишњој “јубиларној” рубрици Представљамо, доносимо, помало нови концепт обраћања наших студената својим колегама и професорима. Обично то буде интервју са једном особом, која има посебан таленат, хоби; у суштини нешто чиме се у сатима одмора од факултетских обавеза носи са собом у овом свијету, али овај пут, пронашли смо неколико њих. Данас постоје разне интернет-платформе за учење и многе од њих студентима користе за истраживање додатних знања из области струке, али врло често налетимо и на људе, који разоноду претварају у својеврсни минибизнис, бизнис без бизниса, са алатима данашњег доба. Инстаграм, младима добро познат, као портфолио за животне навике и “тренутке” у којима смо уживали, доноси много разноврсног садржаја, а међу нашим студентима има оних који га користе да би презентовали своје радне навике, љубав према умјетности,

али и разне хобије којима се у своја четири зида баве. Они су нам великодушно и искрено одговорили на питања за десети Мост, и представили своје тајне вјештине, које и поред инжењерске струке врло озбиљно и марљиво одржавају и начине како их преко Инстраграм платформе презентују другима. Представљамо, редом: Срђана Гојковића, студента четврте године грађевинарства (srdjangojkovic) Славена Цвијановића, студента четврте године архитектуре (slaven___) Јовану Леканић, студента треће године архитектуре (_jovana_le) и Александра Марића, студента друге године архитектуре (аrhi.student). Срђан Гојковић - музика МОСТ У опису твог профила на Инстаграму стоји : #music #producer i #audio #engineer, тако да би моје прво питање могло да се везује за виђење односа твоје “real-life” струке, Грађеви-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

нарства и ове којом се представљаш на овој друштвеној мрежи? СРЂАН Једва чекам да завршим факултет да се могу бавити музиком.. МОСТ Каква је то музика коју ствараш? Можеш ли укратко описати процес од инспирације, идеје до дјела? СРЂАН Музика коју стварам је било шта од обичног звука/тона, па све до стварања готових пјесама, реклама, звучних ефеката и слично. Инспирација долази из било чега што чујем и видим било кад и било гдје. Потом се дохватим рачунара, мобилног телефона или музичког инструмента и пробам идеју претворити у дјело. Некад успијем, некад не, али у сваком случају напредујем. МОСТ Као што видимо преко твог профила и higlightsа Беатови, сарађивао си већ досада са доста музичара? Колико се дуго већ бавиш овим, и која су то имена са којима си досада радио? СРЂАН Од основне школе сам се желио бавити тим, али сам тек на првој или другој

години факултета почео детаљно то изучавати и радити озбиљније. Најчешће радим са самим собом, или са својом собом, а понекад и са неким другим људима (најчешће реперима). МОСТ Како видиш Инстаграм као платформу за самопромоцију? Да ли је теби помогао? СРЂАН Мрзим Инстаграм, али добар је за самопромоцију. Јесте ми помогао. МОСТ Можеш ли описати 2 омиљена пројекта на којима си радио, али да један буде музички, а други који си радио на Грађевинарству? Имају ли ова два посла сличности и везу један са другим? СРЂАН Не могу се сјетити свих пројеката, али један од омиљених ми је пјесма БЛуес од Бигџоа јер смо то код мене снимали, а послије сам надмашио самог себе кад сам му радио микс и мастер. Не видим неку сличност између ове двије струке, осим ако нпр. Удараш чекићем у ритму музике или тако нешто. МОСТ Да ли имаш нешто да поручиш овим путем својим

91 колегама/публици? СРЂАН Поручујем својим колегама да је ок бити студент по статусу, али не по начину живота. Грађевинци су паметнији од архитеката. Славен Цвијановић - Фотографија МОСТ Твоје објаве на Инстаграму су исфилтрираног садржаја, без пуно објашњења о томе чиме се ти бавиш уствари. Како би ти описао садржај свог профила? СЛАВЕН Мој профил је испуњен искључиво фотографијама, усликане највише аналогним фотоапаратима, које сам прошле године почео да користим. МОСТ Често на твојим фотографијама видимо мотиве архитектуре. Колико се твој умјетнички рад ослања на позив који си изабрао, да ли ти фотографија користи као алат за истраживање архитектуре? СЛАВЕН Архитектура се најчешће појављује у мојим објавама, али није увијек свјесно мој главни мотив фотографисања. Будући да студирам

92 архитектуру, и стално посматрам различите објекте, вјероватно због тог у архитектури често примјећујем лијепе кадрове за фотографисање. МОСТ У опису фотографија, већином видимо имена аналогних фотоапарата; Да ли је аналогно и данас “ин”? Да ли користиш и дигиталне фотоапарате? СЛАВЕН На свакој фотографији назначим који сам фотоапарат и филм користио. Мој профил је на почетку и био посвећен искључиво аналогној фотографији, али почео сам објављивати и дигиталне фотографије. Аналогни фотоапарати су јако јефтини у поређењу с дигиталним, па је лако стално експериментисати с другачијим моделима, што зна бити јако занимљиво. Филм такође има посебну чар, с обзиром на то да никада не можеш одмах видјети резултат сликања, и тјера те да се више потрудиш око фотографисања. МОСТ Шта по теби карактерише аналогну фотографију, зашто би неко изабрао филм наспрам дигиталне слике? СЛАВЕН Филм више није главни медиј фотографије. Он је годинама замијењен дигиталном фотографијом, али и данас је од стране заљубљеника у филмску фотографију често у употреби. Очигледно је да је дигитална фотографија далеко практичнија од филма, али они су у суштини јако слични. С филмом се могу направити изразито квалитетне фотографије, али дигитални фотоапарати су ипак знатно прилагодљивији различитим условима фотографисања, које филм често није у способности да поднесе на практичан начин.

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

МОСТ Да ли нам можеш описати свој стваралачки процес? Шта те инспирише и мотивише да се настављаш бавити фотографисањем? СЛАВЕН Скоро константно тражим прилику за фотографисање, те због тог носим свој фотоапарат са собом колико год то могу. Немам неки строго развијен стваралачки процес иза тог. Инспирацију проналазим у свему што ме окружује, и у честом експериментисању с различитим фотоапаратима и филмовима, и њиховим комбинацијама, стално тражим лијепе призоре које ћу забиљежити и моменте којих ћу се сјећати. Јована Леканић - музика МОСТ Колико дуго се бавиш музиком? Како видиш себе у свијету музике? Инструмент или пјевање? ЈОВАНА Музиком се бавим цијели свој живот. Од малих ногу музика ме интригира и „купује“ моју пажњу, те оправдава сву љубав коју гајим према истој. Гитару свирам око 10 година, ако не и више. Тешко је пребројати године,

које ми је овај инструмент несебично уљепшавао и поклањао. Самоука сам, тако да смо увијек имале посебан однос. У свијету музике себе видим подједнако, као гитаристу, али као и пјевача. За мене, то су двије теме које је немогуће раздвојити, поготово ако говоримо о компоновању музике као изузетно драгом али и компликованом процесу. МОСТ Који жанр ти највише одговара, а који највише твојој публици? ЈОВАНА Мој омиљени жанр заправо никад није постојао. Волим да уплићем прсте свуда, од тешког метала, рока, стонера до оних најелегантнијих поп балада. Нисам жељела да се ограничим само на пар праваца, јер сматрам да на тај начин сама себи сужавам видике. Сваки жанр нуди понешто ново што даје прилику за раст и развој једног музичара који жели нешто приказати свијету у којем постоји. Публика је увијек разноврсна, па у складу с тим постоје разне реакције на различите жанрове. Публика тражи нешто комерцијал-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

није, нешто мелодичније, те нешто њима препознатљиво, познато. Волим публику извести изван зоне комфора и приказати им нешто што не би никада сами послушали. Реакције су неријетко позитивне, а и постоји узајамно учење једни о другима које је вјечита инспирација. МОСТ Како би објаснила, зашто објављујеш ове аудио/ видео записе на Инстаграм? Ако постоји разлог? Да ли још негдје постоји неки музички материјал који можемо пронаи на интернету, несто сто си

радила у бенду или слично? ЈОВАНА Снимке објављујем на Инстаграму јер данас су друштвене мреже нова “позорница”. Највећи број људи може да приступи вашим достигнућима, таленту, чиме год да се бавите управо на овај начин. Друштвене мреже сматрам “одскочном даском” гдје се стиче публика, гдје се људи упознају са мојим радом. Такође, можете изабрати шта тачно желите приказати. Ви управљате информацијама, те на тај начин пружити публици оно што желе чути никад није

93 било лакше, а ни доступније. Снимке објављујем такође и на Фејсбук, те постоје аудио снимци на Јутјуб каналу под називом “Флинтстонерс”, тј. снимци бенда с којим сам снимала ауторске пјесме и наступала. Такође снимке планирам објављивати и на свој лични Јутјуб канал, који већ постоји са пар објава, те га треба апдејтовати. Јутјуб је јако добра платформа за промоцију, те је дефинитивно желим што више искористити да бих приступила што већем броју људи и приказала оно што желим поручити свијету. МОСТ Да ли волиш да имаш публику и колико је публика битна? Да ли мислиш да је публика битна такође и у архитектури? Колико су музика и архитектура сличне и како ти видиш везу између ове двије умјетности? ЈОВАНА Ако желите бити примјећени, онда је публика нешто од чега апсолутно зависите. Мислим да свака музика може пронаћи одговарајуће слушаоце који ће се пронаћи у оном што подржавају. Сматрам да је то један од најпосебнијих узајамно зависних односа који може донијети пуно тога позитивног, али треба бити спреман и на ону “тамну” страну која представља осуду, неодобравање вашег труда и идеја од апсолутно сваког ко вас слуша. Тај однос је веома комплексан, те треба пронаћи некакав баланс. Оно што пружим, вратиће се енергијом публике кад тад. Публика осјети ако пјевате тужни, уморни или расположени. То је посебна енергија која се треба његовати, те допустити публи-

94 ци да дише, али и држати се свог стила и опредјељења без обзира на туђе мишљење, јер као што рекох, немогуће је да се сваком свиди сваки отпјевани тон. Архитектура и музика су заправо веома повезане. То је један од разлога због којег и студирам овај факултет. Могућност креације, те постављање ствари тачно онако како сам ја то замислила. Архитектура посједује своју душу, своју ритмику и мелодију, те се на исти начин компонује. Та мелодика неће увијек бити одобрена од стране оних који је посматрају и ослушкују. Међутим сматрам док год смо искрени са собом и са својом публиком, били тужни, срећни, осјетљиви или хладни, пронаће се макар усамљена јединка која ће схватити шта је то што смо хтјели рећи, приказати. А то је сасвим довољно. Публика ми је јако важна. Јер сматрам да оно што сам подијелила с другим, који је пронашао себе у мојим ријечима, музици и архитектури, тек тада добија на значају. Ако нисам успјела дотаћи ниједно срце, измамити нечији осмијех или сузе, онда нешто нисам урадила како треба. Повезница ове двије умјетности је јако једноставна – прати себе и свој унутрашњи глас, своје “креативно Ја” и неко ће пронаћи себе у твојим осликавањима ритма, био он ритам неке несвакидашње изграђене форме, или низ отпјеваних тонова. МОСТ Да ли у свом раду на факултету користиш музику као инспирацију, да ли је она саставни дио у процесу учења/пројектовања? Кад би морала да бираш између

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

архитектуре и музике, шта би изабрала? ЈОВАНА Музика ми је велика инспирација, како у животу тако и у раду на факултету. Заправо све се више трудим да је имплементирам у разноразне концепте, јер је то за мене једини начин функционисања. Када кажем једини начин, онда мислим да једино тако знам како приказати своју идеју, како научити другог да поштује ваш рад, али и како прихватити критику, која вас не смије обесхрабрити и уништити оно што сте започели. Музика ме научила да кренем даље, да напустим “лош концепт”, да радим изнова и изнова све док не добијем оно што сам замислила. Научила ме стрпљењу и простору за усавршавање, свему оном изузетно корисном за рад на факултету. Али, једна од најважнијих ствари јесте слобода. Музика ми је дала могућност да будем слободна у креацији, у архитектури, у идеји. Ако се опустимо довољно да прихватимо нова сазнања, мишљења и достигнућа, напредоваћемо, бићемо бољи музичари тј. архитекти. Закључно, музика учи прихватању изазова, ускакању у “живу ватру” и томе да ће на крају све бити сразмјерно уложеном труду и раду. Не желим се још увијек одлучити за само једну “страну”. За сад, музика и архитектура се одлично надопуњују, те су заправо међусобно зависне умјетности у мом животу. Мислим да их обе треба подједнако његовати. Хтјела бих поменути акутелни ауторски бенд “Реверие”, чији су чланови Денис Селимовић (бубањ), Ведран Савић(бас гитара),

Дамјан Пешевић(гитара), Дајан Јошић(гитара) и моја маленкост(вокал). Желим нагласити процес самог стварања музике и колико је заправо битна добра енергија коју стварамо заједно и да без ње ништа не функционише онако како треба. “Реверие” је бенд у којем пјевам од недавно. Стварамо ауторску музику, те мислим да то итекако недостаје бањалучкој сцени, али и генерално сцени на нашим просторима. Јако је битан процес у којем износимо дио себе на сваку пробу, долазећи са новим текстовима, мелодијама, ритмовима, рифовима. Тај процес је изузетно тежак и комплексан, али представља “слатке муке” музичара. За мене лично, инспирација долази у импулисима, те никад не могу знати када ће то бити. Зато, кад год се деси један од таквих импулса, морам то одмах записати, јер то постаје нова пјесма која се уклапа на наредним пробама. Инспирација буди, мучи, пружа и узима, усавршава и руши, али је коријен и почетак свега. Ауторски бенд је оличење слободе стварања и постојања, али и дефинитивно храбрости. Дати дио себе људима са којим свирате тражи много самопоуздања, те вјере у самог себе. Такође, јако је важно да се “енергије поклапају”. Понекад можете свирати са најбољим музичарима свијета чија вам енергија не одговара. Гарантујем вам да нећете написати ниједну добру пјесму. Сматрам да “Реверие” има изузетно добру енергију, харизму, пуно смијеха. На пробу дођете некад срећни, некад исфру-

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

стрирани, јако често преуморни, али управо та позитивна енергија стварања извуче најбоље из вас и преточи сваки грам емоције у тон, ријеч, музику. Желим нагласити слободу жанра коју сам помињала на самом почетку. “Реверие” је управо такав. Ослобођен од “окова” само једног жанра, ослобођен од учесталих шаблона креације. Ова ауторска музика је мјешавина разних врста метала, рока, те свега оног што замислите да може стати у ријеч “музика”. Убрзо ћемо имати прилику да прикажемо свој рад, који ће надамо се бити добро прихваћен. Александар Марић - Дигитални дневник MOСТ Како си у старту замислио дигитални дневник кроз студирање? (пошто си тако описао свој Инстаграм профил) Шта би он требао да значи теби кроз вријеме, а шта твојим пратиоцима? АЛЕКСАНДАР Прва идеја дигиталног дневника је била да то буде мјесто гдје бих могао да постављам све оно што радим на

95 факсу, првенствено се односило на графичке радове, макете и слично. Али пошто сам добио одмах на почетку велику заинтересованост од пратилаца, иако то нисам очекивао, одлучио сам да му дам другу димензију. А то значи да сам омогућио свима да имају увид у оно шта ја радим, како размишљам и како видим архитектуру. Тако да се након сваке године могу вратити назад и погледати свој напредак или стагнирање, а уједно и помоћу Инстаграм статистике и анализа видјети шта је то корисницима било занимљиво. МОСТ Доста тога интимног; твојих пројеката, радних навика, начина размишљања, можемо сазнати преко твог профила. Колико та изложеност на овој друштвеној мрежи утиче на твој доживљај себе, архитектуре и умјетности? АЛЕКСАНДАР Мислим да ту доста утиче моја отвореност као личности, коју још увијек развијам. Од почетка сам имао такав став и прије дигиталног дневника. Мислим да је то поента групног рада који се потенцира на нашем факултету, могућност да имаш увид у нечији рад и начин размишљања и на основу тога да сви учимо једни од других и унапријеђујемо се. А што се тиче изложености на друштвеној мрежи, па тамо сам веома ограничен, немам баш слободе и спонтаности коју у реалном животу имам. На профилу се трудим да то ипак буде нешто едукативно, без грубих ријечи и да је све умјерено а опет занимљиво...Тако да више волим реални свијет. МОСТ Често се осврћеш на неки проблем, ситуацију у граду, факултету, и слично; и „критикујеш“ на сторијима и профилу; да ли је по теби Инста-

грам користан алат у смислу активизма, нпр. анкетирања и окупљања људи са истим или различитим мишљењем о некој теми? АЛЕКСАНДАР Мислим да је Инстаграм један од најбољих и најслободнијих медија преко којег можемо да изразимо свој став, мишљење, задовољство, незадовољство. Можда су најбољи примјери тога објаве за завршетак Нове зграде АГГФ, што је имало добар резултат. Брзина ширења информација путем Инстаграма је фасцинантна, што омoгућава, као што си рекла, да окупи људе истог па и различитог мишљења на једном мјесту. МОСТ Да ли ти Инстаграм помаже у осмишљавању пројеката за факултет или поред факултета, да ли уз помоћ Инстаграма можеш учити више о архитектури? Користиш ли још неке он-лајн платформе за учење? АЛЕКСАНДАР Па и не баш, истина је да даје широк

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

спектар идеја које могу да помогну при рјешавању проблема. Више идеја добијам кад сам у природи, учионици, негдје у граду и окружен људима, у тим стварима тражим своје пројекте. Мислим да не можемо учити преко Инстаграма, јер ипак је он “мрежа момената”. Али нпр. ми је омогућио да преко њега запратим људе из различитих архитектонских школа других земаља и имам увид у њихов рад и виђење архитектуре. Немам одређене платформе за учење на нету, углавном су то теме које мене лично интересују па њих гуглам или тражим у књигама. МОСТ Да ли желиш да успоставиш карактеристичан визуелни идентитет и направиш својеврсни бренд од архи. студента у будућности? Шта све архи.студент може бити? АЛЕКСАНДАР Морао сам се насмијати, мислим да је мој визуелни идентитет качкет и шарене чарапе и сам назив архи.студент јер ме обично тако људи и препознају тако да ћу

вјероватно од тога направити нешто... Али генерално немам нека очекивања, јер нека велика очекивања на крају значе и разочарaње. Тако да архи. студент препуштам времену и својој вољи и расположењу. А оно што ја желим од профила јесте да буде стварно користан, да приказујем више радова својих колега, дешавања на факултету попут радионица и предавања, те изражавања нечијег мишљења, идеје и генерално борбе за права и слободе. Задовољан сам оним што је тренутно и трудим се да свака следећа објава буде нешто ново и занимљиво што сам научио и урадио. И за крај као што то данас јутјубери раде: “Лајк, шер и сускрајб!” Ако смо вас довољно заинтересовали, а нисте од раније упознати са радом ових талентованих људи, посјетите он-лајн профиле наших вриједних и свестраних студената, и не заборавите “Лајк, шер и сускрајб!”.

Знање плус 98 100 102

ЕПК 2024

Унакрсно ламелирано дрво- CLT

Занимљивости

ЕПК 2024

О пројекту и шта из њега можемо научити

Припремиo: Иван Бојанић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

вропска престоница културе је иницијатива Европске уније која истиче богатство и различитост европских култура, слави културне карактеристике Европљана, доприноси осјећају припадности европског становништва заједничком културном подручју и која његује допринос културе развоју европских градова. 2017. године у нашем граду се родила идеја да Бања Лука буде дио те иницијативе. Предана група заљубљеника у Бању Луку (укључујући и људе који су ишли на АГГФ или раде на њему) је у протекле двије године уложила страховито велик труд у пројекат „Бања Лука 2024“, желећи да културну сцену града подигне на један виши, на овом подручју још невиђен, ниво. Резултат њиховог залагања је Бид Бук („Bid Book“), књига у којој је објашњено како ће се пројекат имплементирати у случају освајања титуле Европске престонице културе. Концепт пројекта је одредио мото „Супротности се привлаче“, који је посматрао Бању Луку кроз феномен електромагнетизма – Бања Лука

је неживи предмет, култура је средство спровођења енергије потребне за нови идентитет, а Европска престоница културе покретачка сила у читавом процесу трансформације. Пројекат је подијељен у четири програмске струје – Наизмјенична струја, Искра, Пуњење батерије и Нова енергија. Свака програмска струја има свој циљ и период имплементације. Области културе које су обухваћене пројектом су: филм, архитектура, визуелне умјетности, позориште и опера, музика и звук, дизајн, плес и покрет и књижевност. Аутори једног од пројеката, названог Домаћи студио („Domestic Studio“) су наш, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет и Истраживачки центар за простор. Више о пројекту можете сазнати у Бид Буку. Тим за кандидатуру Бање Луке за ЕПК 2024 је, заједно за градоначелником Бање Луке, крајем септембра ишао у Брисел, гдје су презентовали пројекат Европској комисији. У трци за престижну титулу су били још и Мостар и Боде, град

99 на сјеверу Норвешке. Након дугог вијећања, комисија је, нажалост, титулу додијелила норвешком граду. Помислићете, оде сав труд узалуд. Нетачно. Требамо бити захвални на томе да у Бањој Луци постоји ентузијазам. Ентузијазам за културу, за архитектуру, за помјерање граница, за бољу и љепшу животну средину. Угледајмо се на ЕПК Тим, нека нам то буде примјер да са ентузијазмом, трудом и добром вољом можемо далеко догурати. Некада то на почетку неће тако изгледати – није ни њима. Али када се ту нађе и истрајност, онда се ствари мијењају у нашу корист. Можда град није освојио титулу Европске престонице културе из политичких, финансијских или ма којих разлога, то сада није битно. Битно је да нам Бид Бук и даље стоји на располагању, а у њему пројекти који чекају да угледају свјетло дана. Ја вјерујем да хоће. О томе Европска комисија већ не може да одлучује. За мене су ЕПК Тим и Бања Лука побиједили.

100

Унакрсно ламелирано дрво- CLT

Шперплоча на стероидима

Пише: Сања Кизић

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

накрсно ламелирано дрво – CLT (Cross-Laminated Timber) је префабриковани дрвени производ, који се састоји од више елемената једнаких ширина – ламела, које се лијепе по читавој површини у минимално три слоја, поредана тако да су влакна сусједних слојева међусобно оријентисана управно. Панели су најчешће формирани од три, пет или седам слојева ламела. Вањске ламеле се код подних и кровних CLT носача постављају у правцу ношења оптерећења, док се код зидних панела оријентишу вертикално, у правцу силе гравитације, ради максималног искориштења носивости. Испреплетена влакна резултују смањењем скупљања и бубрења дрвета, као и смањеним угибима носача. Велика крутост у равни елемента, као и релативно мала властита тежина заслужни су за добре карактеристике CLT конструкција током земљотре-

са. Приликом експерименталних испитивања у Јапану на седмоспратном CLT објекту, панели су показали висок степен дуктилности, а ради постизања веће отпорности на потрес велику пажњу треба придавати извођењу и правилном одабиру и димензионисању веза. Као и код осталих дрвених конструкција, кључ дуготрајности CLT-а је одржавање панела сувим. Достава панела на градилиште непосредно прије монтаже, ради смањења времена изградње је један од начина заштите од влаге. Остале методе подразумијевају изградњу привремене кровне конструкције као вид заштите од снијега и кише током изградње објекта. Дрво користи угљен-диоксид за раст, и он практично остаје у њему све док траје конструкција, док га други материјали производе и на тај начин доприносе оптерећењу гасова стаклене баште. Бетон и

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

челик, захтијевају велики утрошак енергије при производњи. Са друге стране дрво, чак и префабриковани CLT елементи који захтијевају додатну енергију приликом резања и пресовања, су много повољнији са еколошког аспекта. Тона опеке захтијева четири пута више енергије за производњу, бетон пет пута, челик 24 пута, а алуминијум чак 126 пута. Дрво је и бољи изолатор, и то пет пута бољи од бетона и 350 пута бољи од челика. Stadthaus у Лондону је једна од највећих дрвених стамбених зграда, која је у потпуности саграђена од готових префабрикованих елемената, укључујући све носиве подове, зидове, те стубиште и степенишно језгро. Четири столара су успјела да за само 27 дана монтирају ову деветоспратну зграду. У поређењу са АБ конструкцијом, избором CLT-a уштеђено је око 30% времена. Тим пројектаната је провео низ тестова и доказао отпорност на пожар за Stadthaus од 90 минута.

101

102

Занимљивости

Да ли сте знали Припремио: Славен Цвијановић 1. Лифтовско окно измишљено је прије првог лифта. Узимајући у обзир нагли пораст броја спратова у новим зградама Менхетна, Питер Купер је сматрао да је појава патента лифта неминовна, a пројекат сједишне зграде његове „Купер јунион фондације” (Cooper Union Foundation) укључио је цилиндрично лифтовско окно. Четири године касније се испоставило да је он био у праву; осим тогa што лифт није био цилиндричног облика како је он предвидио, већ правоугаоног. Питер Купер је очекивао тај облик из разлога што би лифт на тај начин примио највећи број путника. Касније је Отис (Otis) урадио посебан кружни лифт, по мјери, за његову зграду. 2. Најстарија регионална награда за архитектуру била је југословенска награда листа „Борба“. Борбином наградом награђивана су најзначајнија архитектонска остварења на подручју некадашње Југославије. У Бањој Луци се

Година 8 — Број 10 — јун, 2020

налазе три здања одликована том чашћу, робна кућа Боска, хотел Босна и Нова болница на Паприковцу. 3. Филип Петит је акробата познат по свом ходу на ужету између кула близанкиња у Њујорку. За свој нелегални подвиг 400 метара изнад тла искористио је 200 килограма кабла а за балансирање је направио 25 килограма тежак штап. Припрема је трајала годинама и подухват је промишљен до те мјере да је Филип у обзир узимао чак и вертикално помјерање зграда усљед утицаја вјетра, те тако поставио уже на мјеста гдје су ефекти најмањи. Све сличне критичне информације је знао јер се неколико пута ушуњао у градилиште како би проучавао конструкцију Кула. Коначни перформанс је трајао 45 минута, а Филип је дужином кабла “прошетао” осам пута. Све оптужбе против њега су одбачене уз услов да у Централном парку одради перформанс за дјецу.

4. Таџ Махал је градило 22 000 људи у периоду од преко 20 година. Шах(краљ) Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју вољену жену. Сматра се врхунским остварењем могулске архитектуре, и симболом

неизмјерне љубави Шаха према његовој супрузи. Занимљива је чињеница да је конструкција минарета намјерно укривљена ван центра објекта тако да се у случају урушавања објекта, ниједан дио не сруши на гроб његове супруге.

5. Моравски стил српске архитектуре представља аутентични српски стил, за разлику од Рашког и Вардарског који су настајали под директним утицајем романике и архитектуре у Византији. 6. Ријеч „Босна“ потиче од индо-европског коријена „босана“ што значи вода. 7. Буџет за изградњу Опере у Сиднеју премашио је планирану суму за преко 1500%. Коначна цијена објекта износила је тадашњих 102 милиона долара. Опера има напредни систем хлађења и гријања који је омогућен системом од 35 километара цијеви којим циркулише вода директно из морског залива.

АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ