Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, 15. decembar, broj 16
AGROBIZNIS www.agropress.org.rs
Tema broja:
PRAZNICI I SVINJOKOLJ UDAR NA KUĆNI BUDŽET I STOČNI FOND
Investicije u mlečno govedarstvo - uvoz 50.000 muznih grla
Srbijagas postao vlasnik Agroziva
Ipak nuklearna elektrana na Dunavu
Vaši na žitima
VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/
Amtrak-ov voz na govedinu Zbog poplave na pijaci blago poskupela stoka Osa na solarni pogon Rast svetskih zaliha pšenice Mleko iz Subotice može u EU Kraljevska vina čuvaju srce
VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR
Struja od cveća i bakterija! U kafanu sa predznanjem: medovača
ZA RURALNI RAZVOJ 50 MILIONA EVRA IZ EU
PRVA MINI VETROELEKTRANA U TAKOVSKOM KRAJU Ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin izjavio je danas da bi Srbija iz fondova Evropske unije (EU) za razvoj ruralnih oblasti na godišnjem nivou mogla da povuče i do 50 miliona evra. Na otvaranju konferencije o tvining projektu "Jačanje kapaciteta Srbije za prihvatanje fondova EU u oblasti ruralnog razvoja u predpristupnom periodu". Nastavak teksta INVESTICIJE U PROIZVODNJU ORGANSKE HRANE U JUŽNOJ SRBIJI
Prva mini vetroelektrana u takovskom kraju počela je da radi u selu Lozanj, na padinama Rajca. Vlasnik vetroelektrane Pantelija Gačić rekao je za agenciju Beta da je, putujući po svetu, shvatio da Srbija ne pokušava da koristi prirodne povoljnosti u proizvodnji energije. Nastavak teksta BOROVNICA DONOSI OGROMNU ZARADU
Austrijska agencija za razvoj ADA i Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga iz Leskovca potpisali su danas u Beogradu ugovor o realizaciji investicionog projekta za podršku proizvodnji organske hrane u južnoj Srbiji, vrednog 775.000 evra. Ugovor su potpisali direktor kancelarije ADA u Beogradu Klaus Kaper i direktorka Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Biljana Stanković, u prisustvu ambasadora Austrije u Srbiji Klemensa Koje. Nastavak teksta
Članovi zadruge izvezli osam tona ovog voća u Holandiju, i to po ceni od devet evra po kilogramu. Ivan Đuknić iz Belanovice kod Ljiga ima najstariju plantažu borovnice u Srbiji. Uzgojem ovog voća bavi se već 27 godina i tvrdi za Press da je uzgoj ove kulture vrlo profitabilan, unosan posao, od kojeg se lepo zarađuje. Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE SRBIJAGAS PREUZEO AGROZIV
Javno preduzeće "Srbijagas" postalo je danas vlasnik kompanije za proizvodnju mesa "Agroživ", posle sklapanja kupoprodajnog ugovora vrednog 11,3 miliona evra koga su potpisali generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i stečajni upravnik preduzeća "Agroživ" Pančevo Stevan Moldovan. Nastavak teksta
SUVA ŠLJIVA - PROPUŠTENA IZVOZNA ŠANSA
Ugovori za izvoz suve šljive, koje je "Poljootkup" iz Bresnice kod čačka sklopio u nekoliko zemalja, otvaraju mogućnosti za znatno povećanje isporuka, ali su problem nedovoljne količine otkupljenih plodova ovog voća. "Poljootkup" plasira gotovo celokupnu proizvodnju suve šljive na tržišta Nemačke, Rusije, Madjarske, Slovenije i Hrvatske, izjavio je za Tanjug jedan od trojice suvlasnika ovog preduzeća Miloljub Djokić. Nastavak teksta
USPEH FUTOŠKIH POVRTARA
Proizvođači kupusa iz Futoga ove sezone izvešće oko 5.000 tona svežeg kupusa u zemlje Evropske unije i u Ukrajinu, a to je svega oko 15 odsto od ukupne proizvodnje. Nastavak teksta USKORO SUBVENCIJE ZA PROIZVOĐAČE MEDA
Država planira da ulaže u pčelarstvo, u okviru podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, najavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin. Subvencije države, kada je u pitanju otvaranje novih pogona za proizvodnju meda, ići će i do 50 posto vrednosti investicija, kazao je on tokom posete Braničevskom okrugu. Nastavak teksta VIOLETA JOVANOV PEŠTANAC - DOBITNICA NAGRADE ZA IZVEŠTAVANJE IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
11.000 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 70,4 MILIONA EVRA KREDITA
Do sada je oko 11.000 poljoprivrednih proizvodjača preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u ukupnom iznosu od 70,4 miliona evra. U okviru kreditne podrške poljoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa bankama. Nastavak teksta
Urednica informativnog programa Radio Pančeva i članica našeg Udruženja ovogodišnja je dobitnica godišnje novinarske nagrade za izveštavanje o životnoj sredini za 2010. godinu. Nagradu joj je u subotu, 11. decembra u Novom Sadu uručila mr Tatjana Đurić, pomoćnica Sekretara za zaštitu životne sredine AP Vojvodine. Nastavak teksta
„PREDUZETNICE U AGROBIZNISU” – NASTAVAK PROJEKTA AGROPRESS-A RADIONICA „PREDUZETNICE U AGROBIZNISU” ODRŽANA U SELU GLOGONJ KOD PANČEVA AGROPRESS, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, od decembra 2010. godine nastavilo je sa radom na projektu PREDUZETNICE U AGROBIZNISU. Održana je prva u nizu radionica u mesnoj zajednici Glogonj kod Pančeva. Ovoj radionici pored pripadnica lepšeg pola prisustvovali su I članovi Udruženja povrtara Glogonj. Ovaj projekat nastaviće, kako i sam naziv sugeriše, podsticanje ženskog preduzetništva i povezati aktivnosti preduzetnica sa aktivnostima Vlade, privrednih i obrazovnih institucija.
AGROPRESS, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, od decembra 2010. godine nastavlja sa radom na projektu PREDUZETNICE U AGROBIZNISU. Nakon održanih radionica na Kopaoniku, u Beloj Crkvi, Novom Sadu, Leskovcu, Raški i Valjevu, i organizovanog „Sajma ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu“ u Kragujevcu, organizovaće se nova predavanja i radionice za preduzetnice u okolini Pančeva, Loznice, Tutina, Kuršumlije, Beograda i Mionice. Značajno povećanje aktivnosti žena koje žive na selu i sve veće interesovanje javnosti za njihov rad samo su neki od rezultata angažovanja AGROPRESS-ovog tima na ovom projektu. „Jačanje pozicije žena iz ruralnih područja zahteva simultane akcije sa fokusom na ruralni razvoj i jačanje polne ravnopravnosti, a projekat PREDUZETNICE U AGROBIZNISU upravo će se baviti tim aspektima’’, rekla je Jasmina Nikitović Stojilić, menadžer projekta za sajt www.agropress.org.rs. Ovaj projekat će, kako i sam naziv sugeriše, podsticati žensko preduzetništvo i povezati aktivnosti preduzetnica sa aktivnostima Vlade, privrednih i obrazovnih institucija. Predviđeno je da se u okviru radionica ženama iz ruralnih područja, prezentuje zašto i kako da registruju svoja gazdinstva i preduzeća, da povećaju efikasnost i profite svojih preduzeća i poboljšaju opštu poziciju agrobiznisa u Srbiji. Nastavak teksta
Radionicu je otvorila Jasmina Nikitović Stojičić, menadžer projekta, koja je ovom prilikom istakla neophodnost podizanja nivoa aktivizma žena i podsticanja ženskog preduzetništva. „Jačanje pozicije žena iz ruralnih područja zahteva simultane akcije sa fokusom na ruralni razvoj i jačanje polne ravnopravnosti, a projekat PREDUZETNICE U AGROBIZNISU upravo će se baviti tim aspektima’’, rekla je na početku drugog ciklusa radionica koleginica Nikitovic Stojicic. Predavaci na radionici su bili prof. dr Snežana Oljača, Julka Toskić iz Delta Agrara, Snežana Poledica stričnjak za komunikacije, Evica Mihaljević, kordinatorka Asocijacije “Plodovi Srbije”. Na radionici je učestovalo 25 meštana,a kao prvi rezultat za očekivati je osnivanje Udruženja žena kao I poboljšanje prodaje povrća iz ovog kraja.
Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE INVESTICIJE U MLEČNO GOVEDARSTVO UVOZ 50.000 MUZNIH GRLA
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin potpisaće sa direktorima preduzeća „Agromed“ A.D. iz Ruske Federacije i „Ost-Import“ D.O.O. iz Republike Belorusije, Pismo o namerama o saradnji u oblasti stočarstva kojim će biti omogućen uvoz 50.000 muznih grla.
SAŠA DRAGIN: DA SU SVI MINISTRI KAO JA
Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je da će Srbija u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda ove godine ostvariti suficit od više od milijardu evra, što je najbolji rezultat u njenoj istoriji, prenosi Beta. Nastavak teksta ZRENJANIN OTVARA PAORSKI MUZEJ
Nastavak teksta SRPSKO ŽITO - SVEMIRSKE CENE
Cena pšenice na tržištu u Srbiji dostigla, a donekle i prestigla 25 dinara po kilogramu bez PDV. Brašno tip 500, od kojeg se proizvodi hleb, prodaje se i po ceni od 31 do 34 dinara za kilogram, takođe, bez PDV. Nastavak teksta SVETSKO TRŽIŠTE VREDNUJE NAŠE ZNANJE
Narodni muzej u Zrenjaninu dobiće posebno odeljenje posvećeno istoriji zemljoradnje. Zahvaljujući privatnoj zbirci sačuvanih izuzetnih primeraka poljoprivrede mehanizacije grad na Begeju i njegovi gosti moći će da uživaju u eksponatima koji su služili našim precima. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Danijel Petrović, u ime pokrajinske vlade, obećao je direktoru muzeja Božidaru Vorgiću da će vlada AP Vojvodine finansirati otkup eksponata i izgradnju depoa za njihov smeštaj o čemu su potpisani i dokumenti. Nastavak teksta SELJACI DIŽU RUKE OD KRAVA
Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu isključivo na svetskom tržištu može da vrednuje svoja znanja i mogućnosti, jer je "Srbija suviše mala za ostvarivanje naših potencijala", izjavio je danas novi direktor te naučne institucije i najveće domaće semenske kompanije prof. dr Borislav Kobiljski. Nastavak teksta
Porodica Radomira Bagića iz Mošorina, sela poznatog po proizvodnji mleka, gaji 85 goveda, od kojih je muzno njih četrdeset. Svakog dana porodica mlekari isporuči 400 litara mleka. Mogli bi da isporuče i duplo više, kada bi cena mleka omogućila da se krave hrane kvalitetnijom hranom. Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE RIBIZLA NEOPRAVDANO ZAPOSTAVLJENA U SRBIJI
Sa godišnjom proizvodnjom ribizle od stotinak tona, Srbija ne može da zadovolji ni vlastite potrebe, iako postoje svi uslovi da naša zemlja bude jedan od većih proizvodjača tog jagodičastog voća, tvrdi Petar Joković, savetnk za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi "Užice". Nastavak teksta BILJNO VLAKNO ZA OTPORNOST ORGANIZMA
SPAS U UDRUŽIVANJU SITNIH FARMERA U ZADRUGE
Da je situacija u stočarstvu gotovo alarmantna i da su nestašice mleka samo vrh ledenog brega u to niko više ne sumnja. Dovoljno je reći da je u prethodnih deset godina broj mlečnih grla pao sa 817.000 na oko 500.000 (samo ove godine u klanicama je završilo 80.000 muzara) kao i da je udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji niži od 30 odsto. Nastavak teksta SRBIJA BEZ SOLARNIH ELEKTRANA UPRKOS VELIKOM POTENCIJALU
Srećna je zemlja koja može da proizvede dovoljno zdrave hrane za svoje stanovništvo, istaknuto na prezentaciji u PKS. Država koja može da proizvede dovoljno zdrave hrane za svoje stanovništvo, pa čak i za izvoz, može da bude srećna zemlja. To je Srbija danas, jer na svojim prostorima može da proizvede dovoljno ovakve hrane. Nastavak teksta AKTUELNI PROBLEMI POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE
Ministarstvo rudarstva i energetike još nije izdalo ni jednu dozvolu za gradnju solarne elektrane u Srbiji, iako prosečna godišnja vrednost energije sunčevog zračenja za teritoriju naše zemlje iznosi od 1.200 do 1.550 kilovatčasova po metru kvadratnom. Još nema investitora koji su podneli zahtev za dobijanje energetske dozvole za izgradnju elektrane na sunčevo zračenje. Nastavak teksta JEDEMO NAJLOŠIJI HLEB U EVROPI
Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, u petak je održan četrnaesti naučnostručni skup pod nazivom „Aktuelni problemi mehanizacije poljoprivrede“ Nastavak teksta
Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od evropskog proseka. Da je proizvodnja hleba unosan biznis potvrđuje i podatak da u Srbiji ima više od 7.000 zanatskih pekara. Međutim, retko ko zna da se u većini tih pekara proizvodi najnekvalitetniji hleb u Evropi. Pekari podvaljuju na više načina, a najgore je što u testo ubacuju nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, iako je beli. Nastavak teksta
PLAN RADA ZA 2011. GODINU AGROPRESS konferencije u 2011. ► Žene u agrobiznisu Januar 2011, Kragujevac
► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije Mart 2011, Leskovac
► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi Jun 2011, Beograd
► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“ Oktobar 2011, Beograd
► Proizvodnja industrijskog bilja Decembar 2011, Beograd
Balkan Tour Serbia - 2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. maj 2011, Beograd, Novi Sad, Valjevo Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/workshop-serbia-2011.html
Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. Tiraž prvog broja od 100.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima, predstavnicima ministarstva, kompanija, Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave.
► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html
► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama, početak: decembar 2010. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede, šumasrtva i vodoprivrede Srbije
► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva, analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/gazdinstva. Nakon nekoliko meseci, stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme, sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti. Detaljnije: http://www.poljoprivrednaemisija.com/emisija/
► Sajam ruralnog razvoja April 2010, Beograd
► 7. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011, Beograd
Tema broja:
PRAZNICI I SVINJOKOLJ UDAR NA KUĆNI BUDŽET I STOČNI FOND
ZA SLAVU DVE PLATE
SLAVA I OBIČAJI U SRBIJI Period slava i slavskih običaja. Sigurno za neke običaje nikada niste čuli ili ste možda pak zaboravili na njih. Mi ćemo se u narednom periodu se potruditi da napišemo o pojmu Slave i njenom značenju u našem narodu, o nekim običajima, starim načinima spremanja trpeze,postavljanju stola i drugim načinima tradicionalnog spremanja slave. Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan. Slava je praznik "male crkve", osnovne hrišćanske ćelije, porodice, pa svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi, dužan je da proslavlja svog svetitelja, bez obzira što ga i otac i majka slave u starom domu. Pogrešno je shvatanje da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin počinje da slavi tek po smrti očevoj, kao i običaj da Slavu nasleđuje samo najstariji sin. Sin je dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalno proslavljanje Krsnog imena, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca i majke. Slaveći Slavu, mi vršimo spomen na svetitelja koji je zaštitnik naše porodice i naš zastupnik pred Gospodom. U isto vreme mi se molitveno sećamo svih naših predaka koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. To je suština i dubinski smisao srpske Slave. Nastavak teksta
Većina trgovinskih lanaca pripremila dobru ponudu artikala za predstojeće mrsne i posne slave. Praznični ručak košta od 15.000 do 70.000 dinara OVE sezone za bogatu slavsku trpezu sa pečenjem, predjelima, ali i raznim ribljim specijalitetima, kako računica pokazuje treba izdvojiti minimum 15.000 pa do 70.000 dinara, odnosno dve prosečne mesečne zarade!. Većini trgovinskih lanaca spremna je za predstojeće slave, a smenjuju se mrsne i posne. Uoči slavlja mnogi trgovci oborili su i cene pojedinim artiklima od pet do 15 odsto. - Svake godine u periodu slava organizujemo akcijska sniženja do 17 odsto, gde potrošačima nudimo znatno jeftinije meso, ribu, ali i sir, salate, pića, kolače - kaže Vesna Žabić, PR menadžer “Delta Maksija”. Najveći izdatak slavske trpeze svakako je pečenje. Za kilogram prasetine treba izdvojiti od 300 pa do 390, plus plaćanje pečenja, a kilogram varira 40 do 80 zavisno od pečenjare. A, pre toga sledi standardno razne pite, dimljeno meso, rolati, čorba, kupus, sarma... Nastavak teksta
Tema broja:
PRAZNICI I SVINJOKOLJ UDAR NA KUĆNI BUDŽET I STOČNI FOND U DEKORACIJA SLAVSKE TRPEZE
DAN UOČI SLAVE Uoči slave domacica treba da osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pđenicu za žito. Domaćin treba da nabavi slavsku sveću, tamnjan, crveno vino i ulje. Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih, umesi slavski kolač, kao zahvalnost Bogu i svetitelju za život i zdravlje, ali ako kolač sprema neko van kuce, kolac treba da bude pokropljen osvecenom vodicom kad se unosi u kucu. Uoči slave domaćica sa osvećenom vodicom treba da zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za žito. Domaćin kupuje slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin. Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju, što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju dan svoje slave - neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali, ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda ga kada se kući donese treba pokropiti osvećenom vodicom. Poslove oko spremanja za slavu treba tako rasporediti, da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj prilog crkvi, a u spomen Svetitelja). Domaćin tamjanom kadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On ili ko mladji očita molitvu Gospodnju: "Oče naš" Neka njihove molitve budu smerne i iz čistog srca, jer će samo tada biti uslišene. Iako danas neke domacice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, ipak mešenje kolača u kući je i lepa uspomena za decu koja rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi, preneti to u svoju kuću. Ako želite da ostanete u duhu svoje tradicije I običaja i zamesite sami slavski kolač,ja ću vam odati recept za njegovo spremanje,u nadi da ce vam se svideti. Ukoliko Krsna slava pada u mrsan dan, kolac mesiti ovako: prvo zamesiti kvasac. Nastavak teksta
Iako slava u svojoj osnovi predstavlja čuvanje porodične tradicije običajima koji se ne menjaju. Slavska trpeza može biti veoma elegantna, dekorisana sa stilom ukoliko poklonite pažnju detaljima poput presvlake stolice, rasporedu sedenja gostiju, ili aranžmanima na stolu. Uz malo dodatnog truda i pomoći ukućana, stvorićete zaista svečanu atmosferu, gde glavnu ulogu neće imati hrana, već razlog okupljanja, druženje, proslava. Treba poštovati elemente koji su obavezni na slavskom stolu, truditi se da atmosfera bude topla i srdačna, a moderni detalji će samo naglasiti svečani duh slave. Mi ćemo vam predložiti neke od ideja koje možete sami uraditi kod kuće,vama je potrebna samo dobra volja. Nastavak teksta
SVINJOKOLJ U SRBIJI
Širom Srbije u toku je godišnji trаdicionаlni običаj klаnjа svinjа tj. svinjokolj koji rаširen u mnogim oblаstimа Evrope Svinjokolj je neizostavni dekor u ovom periodu, a mnogi majstori, sa nožem i satarom u rukama, dobro i zarade. Obično se obаvljа u zimskim mesecimа, novembаr ili decembаr . Običаj se zаdržаo do dаnаšnjih dаnа, аli modernizаcijа društvа smаnjuje ovаj običаj. Zаdržаli su se još uvek u stаrim domаćinstvimа kаo trаdicijа ili u domаćinstvimа koji slede trаdicionаlne običаje življenjа i gаstronomije lokаlnog područjа.
Nastavak teksta
Tema broja:
PRAZNICI I SVINJOKOLJ UDAR NA KUĆNI BUDŽET I STOČNI FOND
ZIMSKI SPECIJALITETI Da biste mogli isplanirlati preradu, evo šta se dobija od prosečne svinje, težine 125 kilograma žive vage. OBIČAJI NA DAN SLAVE Od 125 kilograma žive vage dobija se oko: 100 kilograma polutke sa kožom, glavom i papcima. Na dan slave domacin zapali kandilo pred ikonom 3,5 kilograma iznutrica svetitelja pa jos sa kojim članom porodice odlazi u crkvu. 21,5 kilograma su creva, krv i ostali gubici prilikom Ako se sečenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u čišćenja. domu, treba odneti slavski kolač, koljivo i crveno vino, a u crkvi nabaviti sveću. Sveštenik blagosilja slavski kolač, koljivo i vino, moleći Boga da primi prinesenu zrtvu u spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolac, seče ga sa donje strane unakrst i zatim ga sa svecarom okrece pričajuci molitvu. Zatim prelome kolač na pola, i drzeći svako svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeći kolač, sveštenik govori: Hristos posred je nas - Hristos medju nama. Ovo se cini tri puta. Kada domaćin donese kola; kući, tada zapali sveću, okadi sveću, ikonu i sve goste i onda se svi zajedno pomole Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoči slave radili. Posle molitve čestitaju slavu jedni drugima i ljube se. Od 100 kilograma polutke dobija se oko: 5 kilograma glave, 2,5 kilograma papaka i repa, 22 kilograma ( zadnje šunke ) meso sa kostima, 13 kilograma ( plećke ) meso sa kostima, 8 kilograma krmenadle sa kostima, 3 kg vrata sa kostima, 10 kilograma mesnate slanine, 2,5 kilograma gronika, 4 kilograma slanine od potrbušine, 19 kilograma slanine leđne, 4 kilograma slanine sa rebrima, 3 kilograma sitnog mesa, 5 kilograma sala. Nastavak teksta
Nastavak teksta
FOND ZA PROMOCIJU SRPSKE POLJOPRIVREDE U SVETU
Imajući u vidu potrebe i iskustvo zemalja kojima je poljoprivreda važan činilac bruto nacionalnog dohotka, ali i jedan od glavnih vidova upošljavanja stanovništva, Upravni odbor Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, doneo je odluku da povodom šest godina od početka rada Udruženja, započne projekat osnivanja fonda u svrhu promocije, srpskih poljoprivrednih proizvoda, ali i poljoprivrede kao delatnosti.
Aktivnostima u okviru ovog projekta mogu se priključiti svi ljudi dobre volje i sa željom da učestvuju u ovom društveno odgovornom poduhvatu. ► Kao početnu aktivnost u okviru ovog projekta, AGROPRESS će promovisati srpsku poljoprivredu u saradnji sa Ministrastvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede na predstojećem najvećem agrobiznis forumu “Zelena nedelja” u Berlinu. Tokom boravka u Berlinu naši predstavnici će razgovarati sa brojnim zvaničnicima država i institucija, kojima će predstavljati potencijale srpske pojoprivrede i mogućnosti za unapređenje saradnje u ovoj oblasti. ► O ovim temama ćemo takođe razgovarati i sa kolegama iz stranih medija, u okviru projekta “Balkan Tour – 2011”, koji realizujemo uz podršku Ministrastva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i USAID agrobiznis projekta. ► U septembru 2011. godine, delegacija AGROPRESS - a boraviće u višednevnoj poseti Kanadi, u okviru koje ćemo učestvovati u radu kongresa novinara koji prate poljoprivredu. Delegacija će imati priliku da upazna kolege iz celog sveta (oko 500 novinara) sa mogućnostima koje pruža srpska poljoprivreda kako u pogledu proizvodnje tako i u pogledu plasmana hrane. ► Želimo da od naših kolega napravimo ambasardore poljoprivrednog sektora Srbije koji će preneti stranim investitorima, ali i potrošačima da je Srbija mesto gde se svaka investicija u poljoprivredu višestruko isplati, a da je hrana koju proizvodimo ukusna i bezbedna. O opravdanosti ovakvog projekta govori i primer Kraljevine Holandije koja prema teritoriji koju zauzima spada u red manjih država, ali joj ta činjenica ne predstavlja prepreku da bude druga u svetu po vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda. Primer ove zemlje uzeli smo jer je karakterističan, a poljoprivreda ove zemlje prepoznatljiva širom sveta. To je postala upravo zahvaljujući inteznivnom radu na promociji agrobiznis sektora u svetu, ali i stalnoj motivaciji Holanđana da se zapošljavaju u ovom sektoru o tome govori i podatak da 10% bruto nacionalnog dohotka Holandije, kao i 10% radnih mesta dolaze upravo iz ovog sektora. Za više informacija o Fondu za promociju srpske poljoprivrede kontaktirajte nas putem e-maila na office@agropress.org.rs
Žiro račun za uplatu sredstava u Fond je: 245-0000000075160-79 Agrobanka AD Beograd Svaka uplata na žiro račun Fonda za razvoj poljoprivrede biće objavljena na internet prezentaciji AGROPRESSa. Svaki potrošeni dinar iz Fonda za razvoj poljoprivrede biće javno obelodanjen na internet prezentaciji AGROPRESS-a.
VESTI IZ REGIONA IPAK NUKLEARNA ELEKTRANA NA DUNAVU
UVOZNA ZAMRZNUTA JAGNJETINA UNIŠTAVA HRVATSKO OVČARSTVO
Bugarska i Rusija sklopile su danas u Sofiji, neočekivano, sporazum o odmrzavanju projekta gradnje nuklearne elektrane. Memorandum o osnivanju kompanije koja će uraditi projekat za gradnju nukelarne elektrane snage 2.000 megavati, potpisan je večeras na marginama regionalnog ekonomskog foruma u Sofiji. Nastavak teksta AGROKOR PRETEKAO MERKATOR I POSTAO
Ovčari pod Papukom, koji u Opštini Voćin danas u stadima imaju više od 5000 ovaca, muku muče s prehranom svojih stada, a ni prodaja mesa im, zbog pada životnog standarda i nelojalne konkurencije, ne ide baš najbolje. Nastavak teksta PROIZVOĐAČI: ZABRANITI UVOZ MESA U BIH
REGIONALNI LIDER U MALOPRODAJI
Lider Adria regije u maloprodaji je hrvatski Agrokor kroz maloprodajne lance Konzum i Idea, pokazao je izvještaj konsultantske kompanije Deloitte za 2009. Agrokor vodi po prihodima s 2,67 milijardi eura, ali mu za "vratom diše" slovenski Mercator s tek tristotinjak miliona evra manjim konsolidovanim prihodima. Nastavak teksta
Udruženja poljoprivrednika, stočara i mesoprerađivača sa područja BiH od novih institucija vlasti tražiće donošenje pravilnika kojim bi bio zabranjen uvoz smrznutog mesa iz evropskih zemalja i država Južne Amerike, starog i po desetak godina. Sekretar Udruženja poljoprivrednika BiH Sead Jeleč u više navrata je upozorio da je neprimjereno dozvoliti da se na tržište mesa u BiH plasiraju tone uvoznog mesa koje u hladnjačama stoji od 2002. godine. Nastavak teksta BADEL UVODI KORLAT NA TRŽIŠTE
ODLOŽENO UVOĐENJE NOVIH PRAVILA I STANDARDA ZA PEKARE U REPUBLICI SRPSKOJ
Novi pravilnik o uslovima za proizvodnju hrane koji je na snagu trebalo da stupi 15. decembra i koji, između ostalog, predviđa obavezu pekara da imaju diplomiranog tehnologa i pekara biće prolongiran do aprila. U resornom ministarstvu kažu da su tako odlučili jer većina pekara u Republici Srpskoj trenutno nije u mogućnosti da ispuni visoke standarde po pitanju kvaliteta i stručne radne snage. Nastavak teksta
Neograničena sadnja vinograda do 2016. jedno je od nekoliko izuzeća koje hrvatski pregovarači nastoje izboriti upravo ovih dana uoči očekivanja i termina o zatvaranju Poglavlja 13. Direktive Europske komisije sadašnjim članicama nove nasade loze dopušta podizati isključivo na prethodno iskrčenim starim vinogradima. Cilj je dostići barem 40.000 hektara, a najveći argument je povijesni podatak s kraja 19. stoljeća o 200.000 hektara pod vinogradima. Nastavak teksta
VESTI IZ REGIONA PIVARI TUŽE DRŽAVU BIH ZBOG "FAVORIZOVANJA UVOZNIH PIVA"
Grupacija pivara Bosne i Hercegovine angažirala je tim advokata koji će u narednom periodu kreirati opsežnu tužbu protiv države Bosne i Hercegovine, zbog dugogodišnjeg vođenja nedomaćinske politike favoriziranja uvoznih piva nauštrb domaće proizvodnje. Nastavak teksta NEMCI POMAŽU ENERGETSKI SEKTOR MAKEDONIJE
DODELJENE DIPLOME PROFESIONALNIM HERCEGOVAČKIM PČELARIMA
Diplome "Profesionalni pčelar" dodeljene su pedeset dvojici pčelara iz 6 hercegovačkih opština. Posebnu važnost ovom događaju daje činjenica da sektor pčelarstva u Bosni i Hercegovini ima veliki potencijal te da je domaći med izvrsnog kvaliteta, ali da BiH trenutno nije na listi zemalja kojima je dozvoljen izvoz meda u zemlje Evropske Unije. Nastavak teksta DRASTIČNO OPADA PRODAJA HRANE U MAKEDONIJI
Za revitalizaciju šest hidroelektrana (HE) i izgradnju vetro-elektrana Bogdanci Nemačka je Makedoniji odobrila zajam od 60 miliona evra. Cilj je da se kroz te projekte poveća energetska efikasnost zemlje i smanji uvoz struje, prenosi agencija Netpres. Nastavak teksta I HRVATI UVOZE MLEKO IZ EVROPSKE UNIJE!
Građani Makedonije kupuju oko 20 odsto manje hrane nego lane dok je prodaja nameštaja i novih automobila opala za 40 procenata, pokazuju rezultati ankete dnevnika "Vreme". Pad prodaje prehrambenih proizvoda započeo je, kako se ističe, još 2008. i od tada nikako da poraste. Nastavak teksta IZ BIH NA TRŽIŠTU EU MED I MLEKO?
Spor između hrvatskih mlekara i proizvođača mleka dobija na intenzitetu, jer su predstavnici mlekara juče poručili da će radije da uvoze mleko iz Evropske unije (EU), nego da proizvođačima povećaju otkupnu cenu, prenose hrvatski mediji. Nastavak teksta
Kancelarija za veterinarstvo BiH očekuje da do kraja godine dobije odgovor od Evropske komisije da li će na tržište EU naredne godine, osim ribe, moći da izvozi i druge proizvode kao što su med, mleko i mlečni proizvodi, te jaja i proizvode od živine, rekao je direktor Kancelarije Drago Nedić. Nastavak teksta
VESTI IZ SVETA ČIŠĆENJE BRIZGALICE: KAKO TO NEMCI
JAPAN: OTKRIVEN PTIČIJI GRIP
RADE?
Da li Vas nervira čišćenje brizgalice? Večito silaženje sa vozila i vreme koje pri tome izgubite? Sa kontinuiranim čišćenjem unutrašnjosti prskalice ovo treba da pripada prošlosti. Nadogradnja košta okruglo 1000 do 1200 Evra i traje dva do tri sata. Nastavak teksta BALEGAR - SVETA BUBA U EGIPTU
Za najmanje 30 pilića koji su ove nedelje uginuli na farmi u zapadnom Japanu potvrđeno je da su bolovali od teškog oblika ptičijeg gripa, saopštio je danas ministar poljoprivrede te zemlje. Još nije izvesno da je oboljenje izazvano visoko patogenim virusom H5N1. Ukoliko bi se potvrdilo da je tako, bio bi to prvi slučaj pojave ovog virusa među japanskom živinom od 2007. godine, preneo je Rojters. Nastavak teksta RAKIJA SE U SRBIJI PROSIPA, A U KINI DOSIPA
Simbol je sunca, duše, uskrsnuća i plodnosti. Balegar kotrlja loptu nastalu od komada balege uzbrdo isto kao što se verovalo da bog Kepri (bog izlazećeg sunca) kotrlja sunce preko neba. Svakoga dana sunce zalazi, da bi sutradan ponovo izašlo. Nastavak teksta AFRIKA BI MOGLA DA OSTVARI PREHRAMBENU SAMODOVOLJNOST
Afričke zemlje bi mogle kroz samo jednu generaciju da se oslobode uvoza hrane i da je proizvode dovoljno da prehrane svoje rastuće stanovništvo, uprkos klimatskim promenama, smatraju stručnjaci. Ovo je poruka medjunarodne studije "Nova žetva, poljoprivredne inovacije u Africi Nastavak teksta
Dok će se ove zime kod nas domaća rakija najverovatnije bacati, u Kini se samo povećava tradicija ispijanja iste. Tradicija pravljenja rakije u Kini postoji već hiljadama godina, ali isto toliko dugo se i konzumira. Konzumiranje alkohola u Kini je u porastu, a tome je dosta pomogala i njima svojevrsna zdravica ganbei. Nastavak teksta GAJENJE USEVA U GRADU POMAŽE SIROMAŠNIMA
Studija slučaja objavljena 2010. godine u Časopisu prirodnih resursa i biomedicinskih nauka od strane profesora na državnom univerzitetu u Vašingtonu, proučava izazove jedne organizacije koja pokušava da održi urbanu baštu. Još od 1995. organizacija Baštenski Radovi Mladih Sijetla je upošljavala mlade beskućnike ili one koji su osuđivani kao maloletnici Nastavak teksta
VESTI IZ SVETA HOLESTEROL DOLAZI „IZ GLAVE“?
Iako većina ljudi danas zna da je tzv. „povišen“ ukupni holesterol u krvi faktor rizika od srčanih oboljenja, manji broj ljudi zna da je važniji odnos tzv. „dobrog“ i „lošeg“ holesterola, a još manji broj zna da na nivoe holesterola direktno utiče - mozak.
PROIZVEDENO PIVO SA UKUSOM SIRA
Poznati britanski brend Stilton od nedavno sa može konzumirati u novom pivu koji je proizveo Belvoar. Pivo je kremasto, a sir se potpuno uklopio sa ukusom piva. Britanska pivaranapravila je ovaj jedninstveni napitak na svetu tako što je surutku Stilton pomešala tokom fermentacije piva i dobila kremasto pivo. Nastavak teksta
Nastavak teksta PRONAĐEN ŽIVOT NA ZEMLJI KAKAV NE POZNAJEMO
NAJSREĆNIJE KRAVE NA SVETU Krave na farmi “Gokul”, u blizini Londona, mužene ručno, kojima je omogućeno da se prirodno razmnožavaju i koje su oslobođene straha od klanja, verovatno spadaju u najsrećnije krave u Velikoj Britaniji, prenosi “Indipendent”. Nastavak teksta VINO, PONOS I DIKA GAUČOSA
Predsednica Argentine Kristina Kirhner proglasila vino nacionalnim pićem te države. Ova južnoamerička zemlja je peti proizvodjač vina na svetu, a od izvoza je samo prošle godine zaradila oko dve milijarde evra. Argentinske vlasti proglaslile su vino nacionalnim pićem te zemlje.
Naučnici američke svemirske agencije NASA otkrili su organizam koji ne samo što preživljava u okolini bogatoj arsenom, već je inkorporirao ovaj element u svoj DNK. Ovo menja sve što znamo o životu na Zemlji i podiže mogućnosti razvoja drugačijih oblika života na našoj planeti, istakli su učesnici konferencije "Astrobiologija: Potraga za životom" održane u četvrtak uveče u Vašingtonu. Nastavak teksta MANJE UNIŠTAVANJE AMAZONSKIH PRAŠUMA
Uništavanje amazonskih prašuma na najnižem nivou u poslednje 22 godine. Uništavanje amazonskih prašuma smanjeno je i sada je na najnižem stupnju za poslednje 22 godine, saopštila je danas brazilska vlada. Nastavak teksta
AGROPRESS ORGANIZUJE
BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA
Št
Termin realizacije: 18 - 23. maj 2011. godine Lokacije: Beograd, Novi Sad, Valjevo Broj učesnika - novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik, a biće obezbeđena asistencija na nemačkom, španskom i japanskom jeziku.
Plan aktivnosti: 18. maj - Dolazak u Srbiju, organizovan prevoz do hotela Beograd - Krstarenje Savom i Dunavom, večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) - Dolazak u hotel 19. maj - Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) - Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma - Obilazak Sajma - Ručak na Sajmu - Poseta proizvođačima industrijskog bilja - Poseta proizvođaču vina - Put za Andrijevo - Dolazak u Andrijevo, Fruška gora 20. maj - Poseta proizvođačima ratarskih kultura, Novi Sad 21. maj - Odlazak u Valjevo - Poseta proizvođačima malina i hladnjačama - Dolazak u Valjevo, odlazak hotel Narcis - Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu, obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom, reka Gradac, Valjevo - Dolazak u hotel Narcis, Valjevo 22. maj - Dolazak u Beograd - Poseta PKB-u - Poseta Avalskom tornju i večera 23. maj – Ispraćanje učesnika
Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku:
SAVETI STRUČNJAKA
RECEPTURA ZA NAJPOZNATIJI GRCKI
JESENJE ĐUBRENJE VOĆAKA
PROIZVOD - FETA SIR Feta je tipični i čuveni beli, punomasni sir koji se proizvodi u Grčkoj, od ovčijeg mleka (ili kozjeg), dok se na zapadu Evrope feta pravi iskljucivo od kravljeg mleka.Feta spada u masnije sireve. Od 2005. godine internacionalno je zaštićeno ime i tehnologija. Feta sir je bele boje, izvanrednog ukusa i mirisa. Ovaj sir potopljen u maslinovom ulju sa mediteranskim travama predstavlja vrhunski specijalitet. Feta sir je blagog ukusa i nije suviše slan, skoro bez šupljika, a prodaje se u obliku cigle. Tekstura je čvrsta, glatka, kremasta, boja snežno bela u unutrašnjosti i na površini. Pravljenje feta sira Kvalitet mleka za feta sir Feta sir se pravi od nekuvanog ili od kuvanog punomasnog mleka. Kvalitet je bolji od nekuvanog mleka. Za izradu fete koristi se ovčije ili kozje mleko. Najbolja feta se proizvodi od svežeg, slatkog mleka. Suviše kiselo mleko i mleko sa dosta nečistoća daje lošu fetu, koja se često i brzo kvari, te nije podesno za izradu fete. Zagrevanje mleka i potsirivanje Temperatura na koju zagrevamo mleko zavisi od kvaliteta primljenog mleka. Sveže mleko se zagreva na temperaturu od 30-40ºC. Količina sirila koja se upotrebljava za zgrušavanje mleka se tako odmeri da se mleko zgruša zimi za sat do sat i po, a leti za 45-55 minuta. Na višoj temperaturi dodaje se manja, a na nižoj temperaturi veća količina sirila. Sa uspehom se može upotrebiti i sirilo u prahu. Nastavak teksta
"Pored jesenjeg oranja đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koju je neophodno sprovesti u fazi mirovanja voćaka. Đubrenje se direktno odražava na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost voćaka prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova". Jesenje đubrenje ima za cilj da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama, jer se tokom vegetacije znatna količina iskoristi za rast i razviće voćaka, tačnije plodova, lisne i drvne mase. Iz tog razloga sve te količine koje su izgubljene treba putem đubrenja vratiti u zemljište, kako bi ponovo bile pristupačne biljkama početkom naredne vegetacije. Nastavak teksta VAŠI NA ŽITIMA Naseljavanje mladih tek poniklih useva vašima, vrstama iz familije Aphididae, počinje već u jesen, da bi u proleće sledeće godine bile zahvaćene i pojedinačne, cele biljke, uključujući i klas. U slučajevima visoke brojnosti na klasovima, u fazi mlečne i mlečno-voštane zrelosti zrna, ona ostaju smežurana i štura, što se direktno odražava na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta. Vaši se ishranjuju ubadanjem u tkivo biljke, pri čemu isisvaju biljne sokove. To su direktne štete i značajne su u slučajevima visoke brojnosti na klasovima, u fazi mlečne i mlečno-voštane zrelosti zrna, koja ostaju smežurana i štura, što se direktno odražava na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova. Nastavak teksta
SAVETI STRUČNJAKA ISTINA O MLEKU
BELI ČAJ ZA HLADNE DANE I VITKU LINIJU Čajevi su odličan izbor koje god doba godine bilo. Mogu se piti hladni ili topli, podjednako su lepi. Različiti čajevi imaju različitu namenu. Tako se neki piju kako biste smršali, neki čajevi su dobri radi ispiranja pluća pušača, a neki snižavaju holesterol. Pa, kada želimo da ostanemo budni, a ne volimo kafu, opet su tu čajevi. U slučaju da je insomnija naš problem, pogodite ko će nam pomoći – čaj! Lekovitost koju čajevi poseduju otkrivena je još na dalekom Istoku, gde se veruje da su ovi napici izvor radosti i mudrosti. Legnda kaže da je čaj nastao tako što je jedan od kineskih careva pio svoj “obrok” tople vode (u Kini inače uvek piju toplu, nikad hladnu vodu koliko god stepeni bilo). S obzirom da je sedeo pod jednim drvetom i da je duvao fini vetrić, liska je pala sa drveta i završila u njegovoj šolji. Kada je probao tada još uvek neobični napitak bio je oduševljen njegovim ukusom i odlučio da ga preporuči čitavom stanovništvu.
Da li je mleko zdravo ili je to samo još jedan napitak koji goji? Poslednjih godina u modi je bila teorija da mleko treba izbegavati, ali nova istraživanja kažu da je ono ipak dobro za zdravlje. Evo nekoliko najčešćih mitova o mleku Mleko sagoreva masti. Izgleda da je ova teorija tačna. Rezultati šestomesečnog istraživanja naučnika sa Univerziteta u Tenesiju su pokazali da su gojazni ljudi koji su tokom dana unosili tri šolje mleka obogaćenog kalcijumom brže gubili masne naslage od onih koji su konzumirali manje mleka. Takođe, utvrđeno je da uzimanje tableta kalcijuma ne daje tako dobre rezultate. Kalcijum pospešuje topljenje masti, ali su drugi aktivni sastojci, kao što su mlečni proteini, zaslužni za dodatno sagorevanje masti. Nastavak teksta ŠUMADIJSKI ČAJ - MIRIS DOBROG RASPOLOŽENJA
Nastavak teksta SKLADIŠTENJE I ČUVANJE KROMPIRA
Ulazimo u period velikih mrazeva i vlažnosti kada postoji najveća opasnost od izmrzavanja i truljenja povrća i voća. To je period kada treba najviše da obratimo pažnju na čuvanje povrća i voća. Mi ćemo vam dati jedan od predloga kako skladištiti i čuvati krompir u uslovima optimalne vlažnosti i temperature. Najpre trebalo bi znati da se krtole vade u punoj zrelosti, po lepom i suvom vremenu, kako bi krtola prilikom vađenja ostala čista i suva. Prilikom vađenja gubici zavise od uslova vađenja i stanja krtola. Nastavak teksta
Topla žestoka alkoholna pića karakteristična su za prostor centralne Srbije, i to je odličan način da se zagrejete i budete nasmejani tokom hladnih zimskih dana. Izuzetno je blаgotvorаn moždа čаk i lekovit, posebno u hlаdnim zimskim dаnimа, to će ti reći svаki srpski seljаk “Šumadijski čaj”. Šumadijski čaj je kolokvijalni naziv za napitak koji se u Srbiji spravlja od kuvane rakije. Čaj se pravi od rakije koja se dobija nakon prve destilacije, tzv. „meke“ rakije. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5%. Ukuvavanjem ove rakije i šećera se dobija tzv. „šumadijski čaj“. Nastavak teksta
NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije
XII SLAVO-GASTRO FESTIVAL 2010 15. decembra 2010. godine, Beograd, Hotel Continental Organizator: Međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva
3. DRŽAVNI PČELARSKI SAJAM 12-13. februara 2011. godine, Beogradski sajam Organizator: Savez pčalarskih organizacija Srbije
AGROBIZNIS RECEPT Abaraš Sastojci: 1 kg krompira, 1 kašika ulja, 4-5 paprika, 1 glavica crnog luka, 4-5 paradajza, 200 g kuvane šunke, 200 g suvog vrata, 100 g slanine, vezica peršina, 4 jaja, 200 ml kiselog mleka 100 ml mleka, 2 kašike brašna Priprema: 1. Na pola skuvati krompir (treba samo malo omekšati) i iseći ga na kolutove. 2. Paradajz kratko stavite u kipuću vodu i brzo izvadite i odstranite kožicu, pa ih isecite na kockice. 3. Luk isecite na kolutove, a crvene paprike na rezance. 4. Zagrejte ulje u dubokoj tavi ili šerpici i na njemu dinstajte iseckani luk. Dodajte papriku i dinastjte oko 5 minuta samu, a zatim dodajteparadajz, slaninu, šunku i suvi vrat, pa kuvajte dok povrće sasvim ne omekša oko 15-20 minuta. 5. U tepsiju složite red krompira i prelijte delom povrća, nastavite i završite redom povrća dok ne utrošite materijal. 6. Staviti da se jelo peče u rernu zagrejanu na 200 stepeni oko pola sata. 7. Pomešati brašno u mleku, dodati jaja i kiselo mleko i preliti preko jela, a zatim vratiti u rernu i dopeći još 10 minuta.
AGROBIZNIS HUMOR Kako deca objašnjavaju šta su krave * Krava je jedna domaća životinja od mesa; rodi se na selu od teleta, muze mleko, daje kajmak i sir, a posle opet pravi tele. * Ima razne krave; tako ima jedna krava što uvek dođe kad imamo goste, da traži nešto od mame. * Krava je ženski vo. * Krava je domaća životinja sa repom za muve. * Krava je najveća stoka u naše selo.
AKTIVNOSTI AGROPRESSA PRIJEM POVODOM RODJENDANA
OBELEŽEN DAN NEZAVISNOSTI FINSKE
JAPANSKOG CARA
Rođendan japanskog cara Akihita obeležen je svečanim prijemom u Skupštini grada Beograda. Proslavi koju je organizovana ambasada Japana, prisustvovali su brojni strani ambasadori, predstavnici političkih stranaka, Vojske Srbije, verskih zajednica.
Ambasador Finske u Beogradu Kari Veijalainen, zajedno sa saradnicima i gostima, obeležio je večeras u Beogradu 93 - godišnjicu proglašenja nezavisnosti zemlje šuma i jezera na severu Evrope. Ambasador Veijalainen je ugostio ličnosti iz javnog, političkog i sveta kulture u Srbiji, kao i članove diplomatskog kora akreditovane u Beogradu. Nastavak teksta
Nastavak teksta
PARTNER AGROPRESS-A
U NAŠEM ATARU, EMISIJA 358: Vađenje šargarepe u Begeču Otkup i prerada mleka u Mlekari Gaj u Goračićima Farma krava sa obnovljivim izvorima energije Proizvodnja kvalitetnog vina u Italiji Voćarska i stočarska proizvodnja u selu Štitar Svaštarenje u poljoprivrednoj proizvodnji
PRIJATELJI BROJA:
10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a