Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, 1. februar 2011, broj 18
AGROBIZNIS www.agropress.org.rs
Tema broja:
76. MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA BERLIN
Agraru iz fondova EU do 50 miliona evra
Bodljikava žica na Bugarskoj granici zbog slinavke
Grci grade najveci solarni park na svetu
Najčudnije vrste pečurki na svetu
VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ Britanski naučnici otkrili veštački ekološki benzin Pomoć poslodavcima, poljoprivrednicima i studentima Rusija povukla ograničenja za uvoz svinjetine iz Nemačke Psi njuškanjem otkrivaju rak sa sigurnošću od 90% Rekordna potrošnja ribe u svetu Država preuzima valjevsku pivaru
VREMENSKA PROGNOZA ZA NOVI SAD
Sahara Forest Project – ozelenjavanje pustinjskog peska u Jordanu Eko-lampe od banana i odbačenih vreća
POVEĆANO INTERESOVANJE ZA INFORMACIJE O POLJOPRIVREDI NA INTERNETU! AGRARU IZ FONDOVA EU DO 50 MILIONA EVRA
Ponedeljak, 17. januar 2011. godine ostaće upamćen po tome što je sajt www.agropress.org.rs posetilo 2.500 jedinstvenih posetilaca od ukupno 495.946 posetilaca od kada postoji sajt. Ovim je apsolutni rekord iz 2010. godine nadmašen preko 100 odsto. Zahvaljujemo vam se na strpljenju i poverenju. Nastavak teksta
Srbija bi po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji godišnje mogla da dobije i do 50 miliona evra iz pretpristupnih fondova za poljoprivredu. Nastavak teksta “RURALNET" - PROJEKAT ZA RURALNI RAZVOJ SRBIJE
NAŠE GLJIVE NA EVROPSKOM TRŽIŠTU
Tražeći neko zanimanje koje je retko, a koje bi moglo doneti zaradu, diplomirani inženjer Miladin Mijatović iz Zvornika počeo je sa sakupljanjem i distribucijom gljiva, te šumskih plodova i lekovitog bilja. Firma je nastala 1992. godine od samostalne radnje za otkup gljiva registrovane osamdesetih godina. Nastavak teksta
U okviru aktivnosti na projektu „RuralNet – Nacionalna mreža za ruralni razvoj, instrument učešća organizacija civilnog društva u kreiranju politike i unapređenja dijaloga sa ruralnim mrežama EU“ govorili su Dragan Roganović menadžer projekta, Jolanda San Hoze predstavnik Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji, Veljko Đorđević rukovodilac grupe za ruralni razvoj u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Dejan Velimanović, predsednik Mreže za ruralni razvoj Srbije. Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE SRBIJA NAČINILA POMAKE U NAUCI
POLJOPRIVREDA NESPREMNA ZA LIBERALIZACIJU, SPAS U UDRUŽIVANJU
Prema istraživanju sajta „Sajens voč” agencije Tomson Rojters, Srbija je treću godinu za redom izdvojena kao zvezda u usponu, saopštilo je danas Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Domaći naučnici istakli su se u naučnim oblastima: poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, računarske nauke, inženjerstvo, nauke o materijalima, matematika, neuronauke, farmakologija i toksikologija, fizika i, na kraju, svemirske nauke. Nastavak teksta
Do potpune liberalizacije trgovine sa EU još samo tri godine, a naša poljoprivreda nije spremna za konkurenciju. Srbija nije cenovno konkurentna i mogla bi se naći u ozbiljnoj krizi. Nastavak teksta VALJEVO: MILION EVRA OD KRZNA ČINČILA
OZRAČENO ĐUBRIVO BAČENO NA NAŠE NJIVE!
U toku cele 2009. godine važio pravilnik koji je dozvoljavao uvoz komponenti za veštačko đubrivo koje se mogu svrstati u nuklearni otpad BEOGRAD - Radioaktivno đubrivo bačeno je na naše njive! Nastavak teksta LIDL ISPITUJE SRPSKO TRŽIŠTE
Nemački diskontni lanac Lidl registrovao je svoje preduzeće u Srbiji, što može da predstavlja najavu poslovnih aktivnosti te kompanije na srpskom tržištu. Nastavak teksta
Dvojica Valjevaca, diplomirani inženjer Miodrag Stanković i njegov sin Nemanja, koji spadaju među najveće odgajivače činčila u Srbiji, osnovali su kompaniju u Srbiji, ali i u Češkoj. Nastavak teksta BEZ POSLA OSTAJE 50.000 PEKARA?
Novi zakon o bezbednosti hrane mogao bi da ostavi bez posla skoro 50.000 radnika u 7.000 privatnih pekara širom Srbije. Po odredbama novog zakona, do 10. juna svi proizvođači namirnica biljnog porekla moraju da imaju uveden takozvani HACCP sistem. Nastavak teksta
PARTNER AGROPRESS-A
VESTI IZ SRBIJE USAID DAJE DOMACEM AGRARU 400 HILJADA DOLARA
Američka agencija za međunardoni razvoj (USAID) bespovratno će sa 400 hiljada dolara podržati poljoprivredno-prehrambene firme i zadruge. USAID Agrobiznis projekat pomaže srpskim poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama da plasiraju svoje proizvode na lokalnom, regionalnom i međunarodnom tržištu. Nastavak teksta SRBIJA LEGALIZUJE GMO
Dok deo stručne javnosti upozorava na “genocidne” posledice koje mogu izazvati genetski modifikovani organizami po zdravlje ljudi, drugi smatraju da je njihova upotreba potpuno bezbedna i da su priče o bolestima koje izazivaju potpune besmislice
REKORD U TROMESEČNOM IZVOZU KUKURUZA IZ SRBIJE
f Srbija je za prva tri meseca ekonomske godine za kukuruz, od oktobra do kraja decembra, na inostrana tržišta plasirala 830.000 tona kukuruza, što predstavlja rekord svih vremena kada je u pitanju kvartalni izvoz te žitarice, izjavio je Tanjugu direktor udruženja "žita Srbije" Vukosav Saković. Nastavak teksta NOVI ZAKON O ZADRUGAMA U SKUPŠTINI SRBIJE NA PROLEĆE
Novi zakon o zadrugama, koji će na moderan način urediti tu oblast i omogućiti otvaranje novih radnih mesta, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.
Nastavak teksta
Nastavak teksta
NOVI SAD NE PREČIŠĆAVA OTPADNE VODE
VRŠIDBA U SREMU
U Novom Sadu se ne prečišćava ni jedan litar otpadnih voda, a slična situacija je i u ostalim mestima u Vojvodini. Ovakvo stanje traje već godinama, a za izgradnju postrojenja za prečišćavanje potrebna su velika ulaganja. Nastavak teksta
Eto, Braća, kad si baš navalio zabeležio bih da se ne zboravi, da utube naši mladi naraštaji sremački. Svetu moj sremački, vojvodjanski, graničarski i ravničarski, šta je sa početkom, mislim na radove oko žita pre meni nezaboravnog dreša ili vršilice. Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE MERAK PIVO OD KARLSBERGA
Kompanija "Carlsberg Srbija" pripremila je još jedno iznenađenje svojim potrošačima, "Merak" pivo koje je od 10. januara dostupno i u povratnoj staklenoj ambalaži 0,5l. "Merak" pivo je nastalo sa namerom da se ponudi brend za prave srpske domaćine, koji pruža najveće uživanje po najpovoljnijoj ceni. Nastavak teksta GUSKE U SREMACKOJ MAGLI
SEĆANJE NA DUDOVE
Iako sam deo detinjstva proveo u krošnji stare šljive koja mi je služila kao skrovište i vidikovac, drvo mog detinjstva je beli i crni dud, Morus albus. Nastavak teksta VEĆE SUBVENCIJE ZA STRANE NEGO SRPSKE KALEMARE - 3 MILIONA DOMAĆIH SADNICA VINOVE LOZE OSTALO NEPRODATO
Rano izjutra čovek ih ne vidi nego samo čuje.U Sremu se od njihovog perja prave najlepši jastuci i jorgani.Od krila peruške, od guščje džigerice supe i paštete. Silne cure, povezane šarenim maramama ,snažnih nogu, teraju bicikle i po širokim šorovima Srema. Laju kere jakovačke dok se sunce lagano diže kroz maglenu koprenu, para tople balege stvara neverovatne figure.
Ministarstvo poljoprivrede posebnom Uredbom stimulisalo je prošle godine sa 120 dinara sadnju svakog uvoznog kalema ili voćne sadnice, a sa 100 dinara sadni materijal domaće proizvodnje.
Nastavak teksta
Nastavak teksta
SLUČAJ "SVETLEĆA PILETINA"
BELOGLAVI SUP SA UVCA ODLETEO U JEMEN
NIŠ - Veterinarska inspekcija Nišavskog okruga izvršila je kontrolu u jednoj niškoj mesari nakon informacije da se u prometu pojavila „svetleća piletina“. Jedan Nišlija je prijavio da je u vreme minulih praznika kupio pileća krilca koja su, dok ih je odmrzavao i pripremao za pečenje, počela da svetle fluoroscentnim sjajem u mraku!? Nastavak teksta
Ornitolozi iz Jemena pronašli su ptića beloglavog supa iz kolonije sa Uvačkog jezera kod Nove Varoši, koji je identifikovan na osnovu prstena, izjavio je direktor preduzeća Rezervat Uvac Slobodan Ljubojević. Pretpostavlja se da je ptić iz rezervata Uvac napustio gnezdo tokom toplih decembarskih dana, a vazdušne struje odnele su ga skoro 3.000 kilometara daleko od Uvačkog jezera, rekao je Ljubojević novinarima. Nastavak teksta
PLAN RADA ZA 2011. GODINU AGROPRESS konferencije u 2011. ► Žene u agrobiznisu Proleće 2011. godine, Kragujevac
► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije Mart 2011, Leskovac
► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi Jun 2011, Beograd
► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“ Oktobar 2011, Beograd
► Proizvodnja industrijskog bilja Decembar 2011, Beograd
Balkan Tour Serbia - 2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. maj 2011, Beograd, Novi Sad, Valjevo Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/workshop-serbia-2011.html
Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. Tiraž prvog broja od 100.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima, predstavnicima ministarstva, kompanija, Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave.
► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html
► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama, početak: decembar 2010. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede, šumasrtva i vodoprivrede Srbije
► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva, analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/gazdinstva. Nakon nekoliko meseci, stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme, sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti. Detaljnije: http://www.poljoprivrednaemisija.com/emisija/
► Sajam ruralnog razvoja April 2010, Beograd
► 7. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011, Beograd
Tema broja:
76. MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA BERLIN
OVOGODIŠNJA MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA U ZNAKU BEZBEDNOSTI HRANE I BORBE PROTIV GLADI Ilse Aigner, nemačka ministarka poljoprivrede i zaštite potrošača, naglasila je da će glavne teme na ovogodišnjoj Zelenoj nedelji u Berlinu biti bezbednost hrane, osiguranje dovoljne snadbevenosti hrane u svetu i borba protiv svetske gladi. Nastavak teksta IDIOKSIN SKANDAL IZAZVAN KRIMINALNIM
POLJSKA ZEMLJA PARTNER NA MEĐUNARODNOJ ZELENOJ NEDELJI BERLIN Pod sloganom „Polska schmeckt“ (Poljska je ukusna), ova zemlja će od 21. do 31. januara dominirati na 76. Međunarodnoj zelenoj nedelji Berlin (IGW 2011), najvećoj svetskoj izložbi za poljoprivredu, prehranu i baštovanstvo. Preko 80 izlagača iz cele Poljske predstavljaće specijalitete, imaće folklorne nastupe i šou kuvanja. „Pozivamo vas na kulinarsko putovanje kroz najlepše regione Poljske, koje još uvek žive u skladu sa prirodom i pripemaju tradicionalnu hranu“, najavio je poljski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Marek Savicki.
AKTIVNOSTIMA Na konferenciji uoči otvaranja Međunarodne zelene nedelje Berlin 2011, nemačka ministarka poljoprivrede i zaštite potrošača Ilse Aigner je govorila o aktuelnom dioksin skandalu u toj zemlji. Istrage su pokazale kriminalno i nemarno ponašanje pojedinaca u oblasti proizvodnje stočne hrane, i Aigner se zalaže da se isti strogo kazne i uklone iz prehrambenog sektora. Nastavak teksta
U hali 11.2, posetioci imaju prilike da probaju proizvode od mesa, ribe ili mleka. Popularno jelo je poljska guska, koja se služi za Božić, ali se i tokom cele godine priprema na veliki broj načina. Poljski beli sir je retkost u celom svetu, i zbog svog neutralnog ukusa ide uz svu ostalu drugu hranu. Tu će biti i druge delikatese poput sira „Oscypek“, dimnjeni ovčiji ili koziji sir. Kao novost, Poljaci će prezentovati piva iz različitih regiona, sa velikim izborom piva sa voćnim ukusima, čak i piva sa ukusom meda. Nastavak teksta
Tema broja:
76. MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA BERLIN
NASTUP MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE NA MEĐUNARODNOM SAJMU POLJOPRIVREDE "ZELENA NEDELJA 2011" U BERLINU Nastup Ministarstva poljoprivrede na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede „Zelena nedelja 2011“ u Berlinu Delegacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predvodjena ministrom dr Sašom Draginom, posetila je u periodu od 20. do 22. januara 2011. godine 76. Medjunarodni sajam poljoprivrede „Zelena nedelja“ u Berlinu. Kao tradicionalni učesnik ovog sajma, Ministarstvo poljoprivrede se predstavilo na nacionalnom štandu Srbije, na kojem su promovisani srpski prehrambeni proizvodi i gde su posetioci sajma mogli da se upoznaju i informišu o poljoprivredi Srbije. Štand Srbije je prilikom zvaničnog obilaska sajma posetila i ministarka poljoprivrede Nemačke g-dja Ilze Aigner. Gost delegacije Ministarstva poljoprivrede na nacionalnom štandu bio je dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade AP Vojvodine. Sajam „Zelena nedelja“ je dogadjaj visokog političkog značaja, na kojem je prisutna većina ministara poljoprivrede iz evropskih, ali i vanevropskih zemalja, kao i predstavnici najznačajnijih medjunarodnih organizacija koji se bave problematikom poljoprivrede i hrane. Nastavak teksta
AGRARNI NOVINARI IZ 22 ZEMLJE UŠESTVOVALI U PROGRAMU ZA „MEĐUNARODNU ZELENU NEDELJU BERLIN“ Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke i Gete institut (Goethe Institut) organizovali su za agrarne novinare iz 22 zemlje četvorodnevni program u vezi sa 76. Međunarodnom zelenom nedeljom Berlin. Novinari su imali priliku da prisustvuju prijemima i konferencijama, razgledaju grad Berlin, kao i da učestvuju u raznim posetama. Iz Evrope, za učešće u programu pozvani su agrarni novinari iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Švajcarske, Rusije, Turske, Poljske, Mađarske, Slovačke, Estonije, Rumunije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana, a iz ostalih kontinenata pozivu su se odazvali novinari iz Egipta, Pakistana, Kirgistana, Uzbekistana, Mongolije, Zambije i Argentine. Prvog dana, 19. januara 2010. godine, novinari su učestovali na svečanoj večeri uoči početka 76. Međunarodne nedelje Berlin, koju su organizovali Ministarstvo spoljnih poslova Savezne republike Nemačke i Sajam Berlin, a na kojoj su gosti bili nemačka ministarka poljoprivrede i zaštite potrošača Ilse Aigner, kao i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljske, zemlje partnera ove manifestacije, Marek Savicki. Tom prilikom, Aigner je izjavila da je cela manifestacija u senci dioksin skandala, i da su ključne teme ovogodišnje Međunarodne zelene nedelje bezbednost hrane, osiguravanje dovoljno hrane za ceo svet i borba protiv gladi u svetu. Nastavak teksta
Tema broja:
76. MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA BERLIN
STAKLENA MLEKARA ZA SAVREMENU PROIZVODNJU ORGANSKOG MLEKA U nemačkom selu Minhehofe (Münchehofe), od januara 2010. godine radi organska mlekara sa kapacitetom proizvodnje od 30 miliona litara sirovog mleka godišnje. Ova mlekara, koja je u vlasništvu dve porodice, specifična je po tome što su proizvodne hale odvojene staklom, a posetioci mogu da prolaze kroz "transparentne prostorije" i posmatraju pojedine procese u uobičajnoj garderobi, bez nošenja specijalne opreme.
prirodnog parka uz reku Špre, oko 50 kilometara udaljeno od Berlina. Beman ističe da je ovaj region pogodan za proizvodnju organskog mleka, zbog čega Staklena mlekara sarađuje sa preko 100 malih i velikih proizvođača mleka, čije mleko prerađuje, pakuje i distribuira za dalju prodaju. Tomas Kreber, direktor proizvodnje, objasnio je da Staklena mlekara osigurava dotok sirovog mleka dugoročnim ugovorima sa poljoprivrednicima. Trenutna otkupna cena za proizvođače sirovog organskog mleka iznosi od 40-41 evro centi po litru sirovog mleka, što je 1213 evro centi više nego otkupna cena konvencionalnog mleka, a trgovina i otkup mleka se obavlja bez uključivanja posrednika. Kirsten Beman objašnjava da je razlika između organskog i konvencionalnog mleka u tome što krave koje daju organsko mleko imaju više prostora za kretnju i češće imaju šetnju, ne daju im se antibiotici ili samo u izuzetnim slučajevima, a i za razliku od krava koje se gaje na konvencionalan način, organske krave se 100% hrane organskom hranom. Mnoge organske mlekare, među koje spada i Staklena mlekara, ne vrše homogenizaciju mleka (skidanje masnoće i kajmaka), pa zato potrošači imaju radost da na vrhu organskog mleka okuse i kajmak. Nastavak teksta
Prema rečima Kirsten Beman (Kirsten Böhmann), direktorke Staklene mlekare, izgradnja Staklene mlekare uz radnju i objekat za rukovodstvo koštala je 12 miliona evra. Ovu investiciju izvršile su porodice vlasnici uz pomoć podsticajnih sredstava država za razvoj preduzetništva, najviše nemačke države Brandenburg. Mlekara se nalazi u regionu šume Šprevald (Spreewald),
Tema broja:
76. MEĐUNARODNA ZELENA NEDELJA BERLIN FOTO GALERIJA
KOMPLETNA FOTO GALERIJA
VESTI IZ REGIONA BODLJIKAVA ŽICA NA BUGARSKOJ GRANICI
KOLAPS HRVATSKE POLJOPRIVREDE
ZBOG SLINAVKE
Bugarska će postaviti ogradu od bodljikave žice duž 143 kilometra granice s Turskom da bi sprečila širenje stočne bolesti šap i slinavka, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede. Ministarstvo je objavilo da će postavljanje ograde prema Turskoj početi "odmah po suzbijanju žarišta šapa i slinavke u selu Režovo". Nastavak teksta U REPUBLICI SRPSKOJ STUPIO NA SNAGU PRAVILNIK O ZAŠTITI ŽIVOTINJA
Hrvatska poljoprivreda uoči samog ulaska u Evropsku uniju gotovo je pred kolapsom. Tvrde to danas mnogi poljoprivrednici, a svoje tvrdnje potkrepljuju sve manjom proizvodnjom poljoprivrednih kultura, te drastičnim padom broja stoke. Posebno zabrinjava činjenica da je pod pšenicom zasejano svega 100.000 do 120.000 ha površina, što je upola manje nego što se inače sejalo , te drastičan pad proizvodnje stoke i sve to u referentnoj godini kada je važan svaki zasejani hektar i proizvedeni kilogram poljoprivrednog proizvoda. Najteže u svinjarstvu Najteže je stanje u svinjarstvu i to više nego alarmantno, a ukidanje podsticaja (osim za krmače koji ostaju) samo će, smatra se, još više doprineti padu te proizvodnje koja je inače izuzetno važan segment poljoprivrede. Nastavak teksta NA PROLEĆE POČINJE GRADNJA PRVE VETRENJAČE ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U BIH
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske /RS/ saopštilo je da je na snagu stupio Pravilnik o zaštiti životinja za držanje i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za držanje životinja kopitara, papkara, peradi i kunića. Nastavak teksta PROTESTI MAKEDONSKIH PROIZVODJAČA DUVANA ISPRED PARLAMENTA
Proizvodjači duvana u Makedoniji, uz podršku poljoprivrednika iz svih regiona zemlje, protestovali su ispred Parlamenta u Skoplju, u očekivanju da poslanici, na zahtev opozicije, raspravljaju o položaju proizvodjača duvana.
TOMISLAVGRAD, Radovi na izgradnji prve vetrenjače za proizvodnju električne energije u BiH na području Mesihovine u opštini Tomislavgrad počinju na proleće – najavio je načelnik opštine Ivan Vukadin. Vukadin je lokalnim medijima u Livnu rekao da je kamentemeljac za izgradnju buduće vetroelektrane položen 29. septembra prošle godine, i da je ova kapitalna investicija u obnovljive izvore električne energije “teška” oko 150 miliona maraka. Investitor projekta vetrenjače za proizvodnju struje u Mesihovini je Javno preduzeće “Elektroprivreda HercegBosne”, koje je veći deo sredstava osigurala putem kredita Nemačke razvojne banke, za čije su vraćanje garanciju potpisale FBiH i država BiH.
Nastavak teksta Nastavak teksta
VESTI IZ REGIONA SARAJEVO OSTAJE BEZ HLEBA?
NIŽE NAKNADE U HRVATSKOJ ZA ZBRINJAVANJE AMBALAŽE
Direktor sarajevske pekarske industrije "Klas" Vahid Pašović upozorio je da je vrlo moguće da će sarajevo ostati bez snabdevanja hlebom, ako ne bude hitnog uvoza pšenice. "Mi kao najveći snabdevač hlebom, sigurno ćemo se dovesti u takvu situaciju ako ne budemo interventno uvezli pšenicu, a da bismo je uvezli interventno, treba nam podrška", rekao je Pašović za "Oslobođenje". Nastavak teksta
U ovoj godini mlekarska će industrija plaćati znatno niže naknade za zbrinjavanje ambalaže za mleko i ostale tekuće mlečne proizvode. Prema odluci ministra zaštite okoline, prostornog uređenja i građevinarstva Branka Bačića ta će naknada iznositi dve lipe umesto dosadašnjih 10 lipa. Ministar je tu odluku donio kao meru pomoći mlekarskoj industriji. Nastavak teksta U BIH DO CENA VOĆA I POVRĆA NA TRŽNICAMA PREKO SMS PORUKA
PRESTAJE S RADOM FABRIKA SUŠENOG VOĆA SEMBERKA
U BiH je napokon uspostavljen sistem tržišnih informacija o cenama voća i povrća koje se prikupljaju sa pet većih tržnica u BiH (Arizona, Bijeljina, Banjaluka, Sarajevo i Čapljina). Ove informacije mogu biti dostupne poljoprivrednim proizvođačima i to putem SMS poruka. Nastavak teksta U SLOVENIJI (SVE) SKUPLJA HRANA Fabrika sušenog povrća Semberka u Janji, jedina ove vrste u BiH, prema svemu sudeći, prestaće s radom već u februaru zbog šteta od poplava, nagomilanih dugova, te izostanka pomoći. Gubitak Semberke na godišnjem novou iznosi 2,5 miliona KM, fabrika već više od dve godine ne isplaćuje plate za 50 radnika i ima problema s vraćanjem kredita i dugova. Tokom prošlogodišnje jesenje kampanje uspeli su proizvesti svega 300 tona sušenog povrća, što je nedovoljno za stabilan rad, a direktorica Semberke Svetlana Manojlović kaže da je izostala obećana pomoć Vlade RS. - Nema preduzeća u regionu koje bi moglo izdržati ovakav finansijski udar kakav smo mi pretrpeli nakon dve poplave. Novi premijer Aleksandar Džombić, nakon nekoliko razgovora u Banjoj Luci, izričito mi je stavio do znanja da od obećane pomoći neće biti ništa. Nastavak teksta
U Sloveniji će skočiti cene mesa i mesnih prerađevina te peradi. Prema najavama iz Pahorove vlade, one bi trebale biti veće od ove nedelje za 5 do 10 posto U Sloveniji većina proizvođača do kraja ovog meseca najavljuje poskupljenje mesa i mleka nakon što su prošle nedelje cene hleba i peciva porasle u proseku za 6,5 posto, što su mlinari obrazložili više nego dvostrukim berzovnim cenama pšenice u odnosu na početak prošle godine. Nastavak teksta
VESTI IZ SVETA GRCI GRADE NAJVECI SOLARNI PARK NA
BABUNI OTKRILI NOVU SORTU POMORANDŽI
SVETU
Solarni park bi snabdevao strujom 55.000 potrošača i smanjio ispuštanje zagadjujućeg gasa CO2 za 300.000 tona godišnje. Grčka je danas saopštila da traži strateškog partnera za investiciju od 600 miliona evra u “fotovoltno postrojenje” za direktnu proizvodnju struje energijom Sunca. Nastavak teksta POVEĆANA PROIZVODNJA VINA U SAD
Grupa babuna je nenamerno otkrila novu sortu citrusa koja je pogodna za uzgajanje. Alvin van der Merve, direktor proizvodnje kompanije ALG Estates blizu Citrusdala, 200 km severno od Kejp Tauna je rekao da je nova sorta, ne samo slađa od normalnih pomorandži već će moći da produži sezonu za najmanje tri nedelje. Nastavak teksta EU: POOŠTRENA KONTOLA STOČNE HRANE
Premda podaci za 2010. još nisu obrađeni, procenjuje se da se potrošnja vina u Sjedinjenim Državama povećava već 17 godina uzastopce. Amerikanci takođe kupuju sve više domaćih, umesto uvoznih vina, pri čemu se to ne odnosi samo na vina iz čuvenih kalifornijskih vinograda. Nastavak teksta NAJVEĆI GRADOVI U SVETU NISU I NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI
Postoje velike razlike u emisiji ugljen dioksida po glavi stanovnika u 100 gradova sveta, a metropole sa najvećim brojem stanovnika nisu automatski i najveći zagađivači, nalazi su istraživanja objavljenog u časopisu "Ekologija i urbanizacija". Nastavak teksta
Ministri poljoprivrede 27 zemalja članica već su dali nalog Evropskoj komisiji da razradi odgovarajuće predloge o nadzoru. Evropska unija odlučila je da nakon afere sa dioksinom u Nemačkoj pooštri kontrolu stočne hrane. Nastavak teksta UGROŽENA ŽITNICA KINE
Najgora suša u poslednjih sto godina pogodila centralne, severne i istočne delove Kine. Ugroženo četiri miliona hektara pod usevima, a više od dva miliona ljudi ostalo je bez dovoljno pijaće vode. Vlasti najavljuju sušu do proleća. Nastavak teksta
VESTI IZ SVETA DECA GOJAZNA I ZBOG REKLAMA
SVETU PRETI NESTAŠICA ČOKOLADE DO 2014?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila na više jezika, 12 neobavezujućih preporuka o prodaji prehrambenih proizvoda namenjenih deci. Preporuke su objavljene radi suzbijanja epidemije dečje gojaznosti, a radi se o podsticanju zemalja članica SZO da preduzmu mere kako bi deca svuda bila zaštićena od reklamiranja suviše masnih, kao i preslanih i prezaslađenih prehrambenih proizvoda.
Svet bi uskoro mogao da se nađe pred nestašicom jedne od omiljenih namirnica – čokolade. Politički nemiri koji potresaju Obalu slonovače, koja uzgaja 40 odsto svetskih zaliha kakao zrna, smanjili su broj farmera koji proizvode ovaj dragoceni slatkiš.
Nastavak teksta Nastavak teksta ALŽIR ZA DVA MESECA KUPIO MILION TONA PŠENICE
Alžirska državna agencija za žzitarice (OAIC) je u poslednja dva meseca kupila oko milion tona pšenice da bi izbegla nestašice u slučaju nemira, saopštava neimenovani izvor u ministarstvu poljoprivrede te zemlje. Od početka januara u nekoliko gradova Alžira, uključujući i istoimenu prestonicu, zabeležene su pobune stanovništva, izazvane znatnim rastom cena hrane. Nastavak teksta KONTROVERZNA ZABRANA IZVOZA KAKAOA IZ OBALE SLONOVAČE
Kakao je juče na Njujorškoj berzi sirovina gotovo dostigao najvišu vrednost za poslednje tri decenije, pošto je Alasan Uatara, pobednik na novembarskim predsedničkim izborima u Obali Slonovače, u nedelju objavio jednomesečnu zabranu izvoza te sirovine. Nastavak teksta
GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA SPAŠAVA SVET?
Gladovanje svetske populacije treba sprečiti, pa bi zato trebalo dozvoliti i veću upotrebu genetski modifikovane hrane, piše "Dejli telegraf". List procenjuje da će u narednih 60 godina broj stanovnika na našoj planeti dostići cifru od 9,2 milijrade. Nastavak teksta RUSIJA GUBI 1,4 MILIJARDI DOLARA ZBOG ILEGALNE VOTKE
Ruski budžet gubi oko 40 milijardi rubalja (1,4 milijardi dolara) godišnje zbog ilegalnog prometa žestokih pića, upozorilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u Moskvi. Nastavak teksta
AGROPRESS ORGANIZUJE
BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA
Št
Termin realizacije: 18 - 23. maj 2011. godine Lokacije: Beograd, Novi Sad, Valjevo Broj učesnika - novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik, a biće obezbeđena asistencija na nemačkom, španskom i japanskom jeziku.
Plan aktivnosti: 18. maj - Dolazak u Srbiju, organizovan prevoz do hotela Beograd - Krstarenje Savom i Dunavom, večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) - Dolazak u hotel 19. maj - Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) - Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma - Obilazak Sajma - Ručak na Sajmu - Poseta proizvođačima industrijskog bilja - Poseta proizvođaču vina - Put za Andrijevo - Dolazak u Andrijevo, Fruška gora 20. maj - Poseta proizvođačima ratarskih kultura, Novi Sad 21. maj - Odlazak u Valjevo - Poseta proizvođačima malina i hladnjačama - Dolazak u Valjevo, odlazak hotel Narcis - Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu, obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom, reka Gradac, Valjevo - Dolazak u hotel Narcis, Valjevo 22. maj - Dolazak u Beograd - Poseta PKB-u - Poseta Avalskom tornju i večera 23. maj – Ispraćanje učesnika
Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku:
SAVETI STRUČNJAKA ZIMSKO PRSKANJE VOĆA Zimsko prskanje voća je obavezna mera u velikom broju proizvodnih područja u Srbiji. Hemijskim prskanjem voća i vinove loze suzbija se veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Štetni organizmi gajenih voćaka su vrlo aktivni u toku čitave vegetacije, kada se izvodi najveći broj tretiranja. Medjutim, sa zaštitom voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina počinje se znatno ranije, još u toku mirovanja vegetacije, sto je voćarima dobro poznato. To je, ustvari, zimsko tretiranje voćaka, koje je veoma značajna mera u proizvodnji voća.
PROIZVODNJA RANOG KUPUSA IZ JESENJE SADNJE Kupus (lat. Brassica oleracea, još poznato kao zelje), kupusnjača, koja pripada porodici krstašica, razvio se iz divljeg kupusa (Brassica oleracea L.) koji raste na kamenitim obalama Evrope, od Sredozemne obale do Irske i još od prethistorijskog doba su ga prastanovnici evropskog obalnog područja upotrebljavali u svojoj prehrani. Rasprostranjenost - Kupus predstavlja ukusno povrce, - Odlicnog je hemijskog sastava, - Može se koristiti svež, ukiseljen, sušen, - Na trpezi je cele godine. - Veoma rasprostranjena kultura, - Gaji se gotovo u celom svetu, - Kod nas se gaji skoro u svim krajevima
Zimski pregledi voćaka su veoma značajni i na osnovu rezultata pregleda utvrdjuje se neophodnost izvodjenja zimskog tretiranja. Na granama, grančicama, u naborima kore ili ispod ispucale kore voćaka, zimu provodi veliki broj štetnih insektskih vrsta. Nastavak teksta PROIZVODNJA SALATE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
Nastavak teksta "Proizvodnja salate ima dugu tradiciju, a poslednjih godina je primećen povećan interes ove kulture kod potrošača. Kad je salata u pitanju, proizvođači svoj interes vide u tome jer mogu da je, uz određene uslove, gaje preko cele godine, a posebno je značajana njena proizvodnja tokom zimskog perioda u zaštićenom prostoru." Zelena salata (Lactuca sativa) je jednogodišnja biljka iz familije glavočika (Asteracea), koja se gaji zbog ukusnog lišća i glavica. Nastavak teksta MAEDI VISNA: VIRUS KOJI MORI OVCE Istraživači Instituta za agrarna istraživanja i razvoj NeikerTecnalia iz Baskije u Španiji uradili su studiju na temu epidemiologije i dijagnostike infekcije koju prouzrokuje ovaj virus i tako izaziva sporu i smrtonosnu bolest ovaca. Infekcija izazvana ovim virusom primarno je povezana sa stanjem hronične pneumonije, ali takođe predstavlja anomalije slične artritisu, zapaljenju mozga i mlečnih žlezda.
Nastavak teksta
SAVETI STRUČNJAKA NAJČUDNIJE VRSTA PEČURKI NA SVETU "Krvavi zub" (Hydnellum pecki)
MEDNA RAKIJA – MEDOVAČA Malo ljudi u stvari zna da je medovača poreklom sa prostora gde su se nastanili Stari Sloveni i da važi za jedno od najstarijih pića. Može se reći da je medovača bila drevno piće Starih Slovena. Za Slovena med je bio ,moglo bi se reći, osnovna namirnica. Medena rakija, liker od meda, medna rakija, medova rakija, medovača … je prirodni tradicionalni napitak naših starih. Proizvodi se u gotovo svim zemljama sveta. Mnogi iz neznanja liker-rakiju od meda pogrešno nazivaju i “Medovina” . Naime medovina je vino sa dodatkom meda dok je medovača – medena rakija ili pravilnije liker od meda (šljivovica, viljamovka, dunjevača, kajsijevača) obogaćena medom. Zavisno od količine , kvaliteta vrste meda koji se stavlja u bazu dobija se izrazito lepa boja sa blagim mirisom meda.
"Đavolja cigareta" (Chorioactis)
"Ćureći rep" (Trametes versicolor)
Nastavak teksta
PINOT NOIR - "SVETI GRAL" MNOGIH PROIZVODJAČA VINA Pinot Noir je dominantna crna sorta grožđa Burgundijskog regiona u Francuskoj, posebno u regionu Côte d’Or. Takodje je od velikog značaja u Šampanji gde se meša sa šardoneom da bi se napravila poznata penušava vina ovog regiona. Ova sorta generalno bolje podnosi hladniju nego toplu, suvu klimu. Loza sama po sebi sporo dostiže plodnost, slabo rađa i plodovi rano sazrevaju.
"Nebesko plava" (Entoloma hochstetteri)
Nastavak teksta
Bioluminescentna pečurka (Mycena chlorophos)
Nastavak teksta
NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije 1. KURS ZA OBUKU LJUBITELJA VINA 31. januara - 26. februara 2011. godine, Sremski Karlovci Organizator: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu PRVI BROJ STRUČNOG POLJOPRIVREDNOG ČASOPISA
AGROBIZNIS MAGAZIN Datum izdvanja: 1. marta 2011. godine Izdavač: AgroBusiness consulting d.o.o. i AGROPRESS
AGROBIZNIS RECEPT KIFLICE SA ORASIMA Priprema 250 gr. putera ili margarin sa mašću pola-pola, 1 jaje celo, malo šećera (oko 50 gr) umutiti. Nastrugati limunovu koricu, i dodati razmućen kvasac u 200 gr. mleka. Dodati brašno oko 600-700 grama. Voditi računa da se testo ne lepi za ruke a pritom ne sme da bude tvrdo. Testo podeliti na više manjih jufkica. Svaku razviti oklagijom i iseći na trouglove. Svaki filovati sa 200 gr. poparenih oraha, malo suvog grožda i kašikom pekmeza. Uvijati u trouglove. Ređati u pleh. Peći. Vruće uvaljati u prah šećer. Izvor: www.mirinirecepti.rs
AGROBIZNIS HUMOR - Na Nojevoj barci negde oko ponoći oglasio se razglas: - "Molimo cvrčke da ućute!" - Ljubav nema granice, reče slon i skoči piletu u naručje. - Šta kaže Džejn kada vidi krdo slonova? - Idu slonovi. Sreli se pile i crv u Crnoj Gori, te crv reče piletu: - "Đe si sokole, nijesam te vidio trista godina!" Na to će pile: - "A đe si ti, zmijo ljuta!" Ulazi u kafanu crnac sa ogromnim papagajem na ramenu. - "Gde si nabavio to čudo?" upita ga konobar. - "U Africi, ima ih na milione", odgovori papagaj.
O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Do sada, Udruženje je organizovalo više od 90 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Udruženje AGROPRESS ima više od 80 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković, Milica Proročić, Snežana Đaković, Aleksandra Savić, Mirko Milošević, Predrag Miletić, Nemanja Trnavac, Miloš Stožinić
U NAŠEM ATARU, NAJNOVIJI PRILOZI:
PARTNER AGROPRESS-A
Zakon o tržistu poljoprivrednih proizvoda Crveno ulje, preparat za zimsko tretiranje voća i vinove loze Kurs Postanite i Vi poznavalac vina Proizvodnja Italijanske šunke San Daniele Proizvodnja jabuka u Kikindi Kakvo se povrće proizvodi u Srbiji Mogućnosti i potrebe proizvodnje svinja u Srbiji Hibrid kukuruza Sycora (FAO 620), Syngenta seeds Farma krava Sava Kovačević
PRIJATELJI BROJA:
10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a