Agrobiznis e-magazin broj 7: Obnovljivi izvori energije by Agrobiznis e-magazin

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. jun 2010, broj 7

AGROBIZNIS www.agropress.org.rs

Tema broja:

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Holanđani ulažu u Srbiju

“Ćelave“ mace novi trend u Britaniji

Industrijski park „Small Steps“ u Malom Iđošu kod Feketića

Trešnja Ukusna i profitabilna

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

PROMOTIVNI PAKETI za direktno oglašavanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja. Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.  Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca.  Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta!  Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.  Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima. Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:  Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora  Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije  Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora  Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača  Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija  Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija. Prema statistikama “Google Analytics”:  Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata!  Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou  Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica  Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije  Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD. Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:

Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta domaćim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Kombo

paket:

Slanje

promotivnog

teksta

domaćim i stranim medijima  Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije  Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a  Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik  Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa)  Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agrobusinessconsulting.com.

AGROPRESS ORGANIZUJE

Čast nam je da Vas u ime Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivrede, Ministarstva rudarstva i energetike, USAID Agrobiznis projekta i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, pozovemo na konferenciju:

„Agrobiznis i obnovljivi izvori energije potencijali i prepreke” 29. jun 2010. | Narodna banka Srbije | 9.00-12.30 Broj učesnika: 200 Obezbeđen simultani prevod na engleski jezik

Molimo Vas da potvrdite dolazak

na e-mail adresu office@agropress.org.rs

ili na telefon

+381 60 0712350 Najkasnije 27. juna do 15 časova – naknadne prijave neće biti prihvaćene

Svako dobro, Goran Đaković ________________________ Predsednik Upravnog odbora Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS Vojvode Stepe 596, 11000 Beograd GSM: +381 (0) 60 07 123 50 Web: www.agropress.org.rs E-mail: office@agropress.org.rs

VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Soja na zeleno 28 dinara Komisija povlači nacrt predloga za organska vina Šabac postaje moćan region U Srbiji se sve manje pije pivo Brazil će predvoditi rast svetske poljoprivrede

VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR

Predstavljamo: Bite Ištvan, uspešan privrednik Hotel od smeća Štand Srbije u Šangaju posetilo pola miliona ljudi ZAVRŠENO RASAĐIVANJE DUVANA Zahvaljujući prestanku padavina, zavrseno je, u planiranom obimu, rasadjivanje duvana u ljubovijskom i lozničkom kraju, delovima Podrinja u kojima se proizvodi ta industrijska biljka. Stručnjak za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Dušan Despotović rekao je danas za Tanjug da se na prostoru delovanja Zavoda, na području Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, duvan tradicionalno najviše uzgaja u Azbukovici, u ljubovijskom kraju. On je precizirao da je ovog proleća na području Ljubovije, za proizvodnju duvana planirano 250 hektara, ali su česte i obilne kiše onemogućavale popljoprivredne prozvodjače da obave rasadjivanje te industrijske biljke. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13060.html

OSNOVAN FOND ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE U BORU Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin posetio je sa saradnicima Bor i tom prilikom potpisao ugovor o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede u tom gradu, saopšteno je danas iz Ministarstva poljoprivrede.

KUKURUZ, ŠEĆER I LEKOVI ADUTI VOJVODINE Izvor:Blic Prošle godine izvezeno kukuruza za 24, a šećera za21 milion dolara. Najved izvoznik šećera kompanija"Sunoko". Vršački "Herhofarm" jedan je odvodećih izvoznika Srbije Već nekoliko godina prvina listi 100 izvoznih proizvoda Srbije je kukuruz.Ukupan izvoz kukuruza doneo je 24 miliona dolara. Na drugom mestu je rafinisani šecer sa 21 milionom dolara,a slede delovi za mašine imaline (17 miliona dolara),va|jani proizvodi presvučeni kalajem (13 miliona dolara),dok su lekovi "Hemofarma" iz Vršca na šestom mestu izvozničkog spiska. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13049.html

HOLANĐANI ULAŽU U SRBIJU Izvor: Politika

Predstavnici ministarstva su juče obišli farmu muznih krava Igora Jankovića u selu Luka, najvećeg proizvodjača mleka u borskoj opštini, a ministar Dragin je sa poljoprivrednicima razgovarao o mogućnostima subvencionisanja kroz set uredbi koje se odnose na stočarstvo. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13059.html

Fabrika stočne hrane „Komponenta“ iz Ćuprije ima najširu lepezu proizvoda u Srbiji. Među više od 50 vrsta hrane za sve životinje, proizvode čak i hranu za kuniće i činčile. Pored toga, ona je zdravija, jer ima povećan procenat omega-3 masnih kiselina, pa životinje koje je konzumiraju daju mleko, meso i jaja sa takozvanim zdravim holesterolom. Fabrika je originalna i po najsavremenijoj laboratorijskoj opremi i tehnologiji, ali i po tome što će u vreme kada svi štede samo do kraja godine u još savremeniju tehnologiju uložiti preko 5.000.000 evra, a u infrastrukturu još 2.000.000 evra. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13025.html

VESTI IZ SRBIJE GREJ: SMANJITI BIROKRATIJU DA BI INVESTICIJE RASLE Izvor: BETA BEOGRAD, 4. juna 2010. (Beta) - Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej (Simon Grey) izjavio je danas da su za rast stranih investicija u Srbiji neophodni smanjenje birokratije, rast konkurencije, nastavak strukturnih refomi i poboljšanje infrastrukture. On je na konferenciji "Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010" kazao da na nizak nivo konkurentnosti Srbije ukazuje to što su izvoz robe i usluga činili 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije dok u Hrvatskoj čcine 40 a u Slovačkoj 80 odsto .

PAORI STRAHUJU OD NISKIH CENA PŠENICE Izvor: Blic Sombor - Do početka žetve pšenice ostalo je još 10-15 dana, a ratare opet muči ista briga - cena. Prema sadašnjim najavama, cena pšenice po kilogramu biće između 9,5 i 11 dinara, što proizvođače vodi u čist gubitak. Paori kažu da bi pozitivne računice bilo samo ako cena dostigne barem 15 dinara. Najgore će proći oni kojima novac treba odmah i koji će pšenicu, bez obzira na cenu, prodati odmah posle žetve. - Prinos će biti dobar, ali ma koliko da rodi, zbog niske cene bićemo u gubitku. Kažu, kilogram pšenice biće do 11 dinara, a za nas proizvođače realno je 16-17 dinara. Velika su ulaganja, sve je skupo i seme i nafta i obrada. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13098.html

FRUŠKA GORA SE SREĐUJE PO RECEPTU IZ HOLANDIJE

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12991.html

"SIROGOJNO KOMPANIJA" OTVARA NOV POGON Jedno od najvećih preduzeća za proizvodnju, otkup i preradu voća u užičkom regionu, zlatiborska "Sirogojno kompanija", u subotu će u požeškom selu Rupeljevu pustiti u rad novosagrađeni pogon za sušenje jagodičastog voća, najbolje opremljen na Balkanu. Kako je kazao direktor i vlasnik "Sirogojno kompanije" Rade Ljubojević, u izgradnju ove sušare, površine 1.000 kvadratnih metara, uloženo je oko milion evra. - Na poslovima pripreme i proizvodnje biće angažovano tridesetak radnika - naveo je on i dodao da će sušeno jagodičasto voće iz ovog pogona naći tržište u SAD, Japanu i Evropi, gde će se u maloprodaji pojaviti u malim pakovanjima, a biće plasirano i u prehrambenu i konditorsku industriju širom sveta. Ceo tekst možete pročitati na

Autor: A. Vukovac Prema rečima direktora NP „Fruška gora” Dobrivoja Antonića, projekat se uklapa u težnje da se u bliskoj budućnosti napravi Master plan do 2022. godine... Dok Vojvodina, kao jedna od najvećih žitnica u Evropi, ima zaostalu i lošu poljoprivredu, Holandija, koja „otima zemlju od mora”, jedna je od najjačih agrarnih zemalja na Starom kontinentu. Ove činjenice razlog su da upravi najlepšeg nacionalnog parka u okruženju, Fruške gore, u naredne dve i po godine pomažu upravo Holanđani. Reč je o projektu „Održivi razvoj NP Fruška gora”, koji je startovao 2. juna 2010. godine. Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12985.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12992.html

POLJOPRIVREDA OSTAVRILA SUFICIT OD

INDIJA POTENCIJALNI INVESTITOR U SRBIJI

260, 4 MILIONA DOLARA Izvor: Tanjug Poljprivredno prehrambeni proizvodi su u spoljnotrgovinskoj razmeni za prva četiri meseca ostvarili suficit od 260,4 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 181,4 odsto, navedeno je u najnovijem biletenu "Konjunkturni trendovi" Privredne komore Srbije. Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i dobroj konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13010.html

Autor/izvor: SEEbiz/RTS Srbija treba da promeni način gledanja na Indiju i uvaži je kao potencijalnog investitora, kaže ambasadorka Indije u Srbiji, Nengča Lovum. Indijska ekonomija ima promet od hiljadu milijardi dolara, jedanaesta je po veličini na svetu, a međunarodne institucije ove godine prognoziraju rast od 10 odsto. Indijska zvaničnica kaže da postoje oblasti gde Indija može da uči od Srbije, a kao primer navela je poljoprivredu. "Najbolji način za srpske firme da uđu na naše tržište jeste da nađu lokalne partnere u Indiji. Srbija treba da promeni način gledanja na Indiju i uvaži je kao potencijalnog investitora. Prva prepreka koja se mora rešiti su vize. To je jedan od glavnih razloga što nema više indijskih kompanija u Srbiji", kazala je Lovum. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12974.html

VESTI IZ SRBIJE ZATVORENE FARME NOJEVA I PUŽEVA PROPALE STOTINE HILJADA EVRA Izvor: Blic, eKapija Peter Guljaš-Oldal iz Subotice, vlasnik preduzeća za preradu mesa "Gumel" i osnivač prve farme nojeva u našoj zemlji, izgubio je više od 100.000 EUR na ovoj investiciji, dok je Savo Zatezalo iz Sombora "bacio" najmanje 10.000 evra na uzgajanje puževa. Ovo nisu retki primeri, pošto je pre nekoliko godina u našoj zemlji bio pravi "bum" kada je reč o osnivanju ovakvih farmi, koje su se brojale u stotinama. Danas se njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke. – Pre nekoliko godina naša firma je takođe doživela veliki bum – i to na nos. Uzeli smo kredit i uložili nenormalno velike pare u izgradnju farme nojeva i proizvodnju prerađevina od njihovog mesa. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13079.html

DEČJA HRANA IZ SRBIJE NE ZAOSTAJE ZA SVETSKOM

AUSTRIJANCI POKREĆU SRPSKE ZADRUGE Izvor: Blic, autor: Predrag Vujanac Valjevo - Nakon što je pre više od jedne decenije u Kolubarskom okrugu propalo i ugašeno na stotine zemljoradničkih zadruga, u valjevskim i osečanskim selima ponovo se osnivaju nove. Udruživanje proizvodnje srpskog seljaka, organizuju dve austrijske firme, „Rauh“ i „Podgorina fruht“, najveći prerađivači voća u ovom delu Srbije, koji su spremni da od proizvođača preko novih zadruga preuzmu čitav rod voća. U planu je i da nove zadruge podignu oko 300 hektara novih zasada voća. Do sada su osnovane su zemljoradničke zadruge u Valjevskoj Kamenici, Miličinici, Donjoj Bukovici i Stavama, a nekoliko zadruga je niklo i na teritoriji opštine Osečina. Plan je da već od naredne jeseni nove zadruge podignu oko 300 hektara novih zasada voća, pre svega maline, jabuke, dunje i jagode. Za te poslove računa se na pomoć Ministarstva za poljoprivredu, povoljne bankarske kredite i na pomoć lokalnih vlasti u vidu regresa za sadni materijal. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12959.html

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA U PERIODU

Izvor: Tanjug Proizvodjači dečje hrane iz Srbije ne zaostaju za evropskim i svetskim kada je u pitanju kvalitet i asortiman, ocenili su danas učesnici stručnog skupa "Dečja hrana iz Srbije - kvalitet za ceo svet", koji je održan u Privrednoj komori Srbije (PKS). Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Milan Prostran rekao je da domaći proizvodjači ne zaostaju za svetskim ni kada je u pitanju proizvodnja mlečnih formula, kašica, sokova i instant proizvoda. On je kazao da su proizvodjači dečje hrane iz Srbije, održavanjem tog skupa, želeli da skrenu pažnju na kvalitet domaće dečje hrane radi njene bolje isporuke na naše ali i na inostrano tržište. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12971.html

OVOG LETA BEZ DOMAĆIH LUBENICA Izvor: FoNet, B92 Novi Sad -- Kiše koje neprestano padaju već par dana imaće pogubne efekte po poljoprivredu. Ne samo da se očekuje pad prinosa, već je rod nekih kultura potpuno uništen. Zemlja je toliko natopljena vodom da koreni biljaka bukvalno plivaju, tvrde stručnjaci. Prosečne padavine u toku maja u ovom području su oko 50 litara po metru kvadratnom, međutim ove godine palo je tri puta više – 150 litara. Samo poslednjeg dana maja palo je 60 litara kiše. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12969.html

JANUAR–APRIL PORASLA ZA 4,8 ODSTO Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u aprilu ove godine veća za 11,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom manja za 1,7 odsto. U saopštenju se navodi da je u periodu januar–april 2010. godine kada se uporedi sa istim periodom 2009. ostvaren rast industrijske proizvodnje od 4,8 odsto. EVROPSKI KOMESAR ZA POLJOPRIVREDU SUSREO SE SA PROIZVOĐAČIMA Evropski komesar za poljoprivredu Dačijen Čološ, na dvodnevnom skupu uzgajivača stoke u Meridi u Španiji, izjavio je da EU strategija za sledećih deset godina planira da postigne održiv, pametan i inkluzivni razvoj podvlačeći da Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) može odigrati ključnu ulogu u postizanju ovog cilja. Komesar je dalje naveo da drveće i travnate površine, kao i inovativne tehnike proizvodnje koje se primenjuju na velikim posedima imaju veliki uticaj na očuvanje životne sredine i biodiverziteta. Ono što je važno jeste da ZPP stimuliše višefunkcionalnu ulogu poljoprivrede, čime će je dovesti do visokog nivoa ekonomske i društvene kompetitivnosti. Za sve to je važno ohrabriti praktičnu primenu novih metoda u poljoprivrednoj proizvodnji. Komesar Čološ je naglasio da se ekonomska kompetitivnost mora uskladiti sa održanjem zdrave životne sredine. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12986.html

VESTI IZ SRBIJE KAMPANJA ZA ORGANSKU PROIZVODNJU HRANE U SRBIJI Izvor: Beta-Ecotopia Nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine pokrenula je danas kampanju za proizvodnju zdrave hrane "Organska poljoprivreda - Dobra za tebe, dobra za prirodu".

U okviru kampanje, svake sedmice od 10. juna pa do kraja septembra, u Novom Sadu će biti organizovana pijaca "Moj salaš", na kojoj će voće i povrće koje je organski proizvedeno izlagati i prodavati proizvodjači iz Vojvodine, kazala je na konferenciji za novinare Olivera Radovanović. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12964.html

DULIĆ: INVESTICIJE AUSTRIJE U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE Izvor: Beta BEČ - Srpski ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić razgovarao je u Beču sa austrijskim ministrom poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine Nikolausom Berlakovićem o produbljivanju saradnje dve zemlje u oblasti životne sredine. Dulić je za agenciju Beta rekao da je tokom trodnevne posete Austriji koja je počela juče imao "veoma konstruktivan sastanak sa Berlakovićem" i plodne razgovore koji će "svakako dovesti do povećanja austrijskih investicija u Srbiji". Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13036.html

DONАCIJA U OKVIRU АKCIJE „HRАNА ZА SVE“

DRAGIN: POMOĆ ZA KUHINJE U KRALJEVU Izvor: B92 Kraljevo -- Ministar poljoprivrede Saša Dragin uručio je pomoć od 25 tona šećera za narodne kuhinje koje se snabdevaju iz magacina Crvenog krsta u Kraljevu. Ministar Dragin kaže da je u akciji "Hrana za sve" prikupljeno 600.000 evra pomoći, a da će narednih nedelja biti obezbeđeno 700 tona brašna i 100 tona testenina. "Moramo obezbediti hranu ljudima koji nemaju novca da sebi priušte obrok svakog dana. Projekat smo najozbiljnije shvatili, jer je naša dužnost da vodimo socijalno odgovornu politiku“, rekao je Dragin. Kraljevačka narodna kuhinja dnevno snabdeva 600 svojih korisnika, mada su potrebe znatno veće, jer je na listi čekanja preko 200 najugroženijuh građana. Mesečni izdatak je oko milion ipo dinara za koje lokalna samouprava nema dovoljno para. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12962.html

BODOVANJE ZA TRAKTORE Ministarstvo poljoprivrede zaključilo je prijem zahteva za subvencionisanje nabavke traktora u iznosu od 30 ili 40 odsto vrednosti odabranih mašina. Evidentirano je 1.280 zahteva i sada je u toku obrada, prema uredbi koja je nedavno raspisana, i prema utvrđenoj listi isplaćivaće se subvencije koje ratari spajaju sa svojim sredstvima ili kreditima banaka. Za ovaj aranžman će se utrošiti, kako sada izgleda, u Ministarstvu poljoprivrede 400 miliona dinara, što će omogućiti da 200 prijavljenih domaćina kupi novu savremenu mehanizaciju. U Udruženju mehanizatora – uvoznika subvencije države smatraju izuzetno korisnim potezom, što potvrđuje, kako navode, broj pristiglih zahteva, ali i dalje misle da su izdvojena sredstva nedovoljna. - Svima je jasno da je ovo mala stavka i da je potrebno da se ona poveća i da više gazdinstava nabavi korisnu i neophodnu mehanizaciju – kaže Đorđe Mišković, predsednik ove asocijacije i predlaže Ministarstvu da do kraja godine raspiše novi krug za ove subvencije i poveća iznos. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12968.html

Izvor: Economy.rs Ministаr poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede dr Sаšа Drаgin je dаnаs, 01. junа 2010. godine uručio donаciju, 25 tonа šećerа Crvenom krstu, mаgаcinu Konаrevo u Krаljevu, u okviru аkcije „Hrаnа zа sve“. Tom priikom ministаr Drаgin je izjаvio: „Zаdovoljstvo mi je što u ime Ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede prisustvujem dаnаs u Krаljevu isporuci donаcije Šećerаne “Sunoko” iz Novog Sаd, 25 tonа šećerа, u okviru projektа „Hrаnа zа sve“ koji imа cilj dа se pruži pomoć ugroženom sloju stаnovništvа, putem nаbаvke određene količine hrаne neophodne zа rаd nаrodnih kuhinjа koje su u sklopu lokаlnih orgаnizаcijа Crvenog krstа Srbije“. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12973.html

POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA URUČENA BESPOVRATNA POMOĆ Izvor: Beta Predstavnici Grada Čačka uručili su 51 poljoprivrednom proizvođaču bespovratna novčana sredstva za razvoj poljoprivrede od ukupno deset miliona dinara. Na konkurs Grada prijavila su se 82 poljoprivredna proizvođača, a subvencije je dobio 51 poljoprivrednik. Nima su pojedinačno dodeljena sredstva u iznosu od 45 do 500 hiljada dinara u zavisnosti od toga kako će utrošiti ta sredstva. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13027.html

Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a

Oglašavanje na veb sajtu AGROPRESS-A Veliki baner Dimenzije: 436px × 72px Cena: -12 meseci 150.000 din. -6 meseci 90.000 din. -3 meseca 50.000 din. -1 mesec 20.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Veliki baner desno: Dimenzije: 190px × 120px Cena: -12 meseci 100.000 din. -6 meseci 60.000 din. -3 meseca 33.000 din. -1 mesec 13.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama Baner na vestima: Dimenzije: 220px × 92px Cena: -12 meseci 120.000 din. -6 meseci 70.000 din. -3 meseca 36.000 din. -1 mesec 15.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i najave događaja mesečno Mali baner desno: Dimenzije: 185px × 76px Cena: -12 meseci 50.000 din. -6 meseci: 30.000 din. -3 meseca: 17.000 din. -1 mesec: 7.000 din. Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”. Kontakt: www.agrobusinessconsulting.com office@agrobusinessconsulting.com +381 64 178 1234 Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija Matični broj 20539666 | PIB 106104749 TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd

Tema broja:

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE POTENCIJALI KORIŠĆENJA BIOMASE U SRBIJI I CRNOJ GORI Izvor: Sci Tech

AKCIONI PLAN BIOMASE SRBIJE Izvor: www.sajam.net Akcioni plan biomase Srbije je završen i očekujemo da ga Vlada Srbije usvoji u naredne dve nedelje, izjavio je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Dejan Stojadinović. Stojadinović je na 77. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu rekao da glavnu sadržinu Akcionog plana čini lociranje svih problema sa kojima se susreću investitori pokušavjući da koriste biomasu kao obnovljivi izvor energije. "Trudili smo se da svaku od prepreka identifikujemo i odredimo rok do kojeg one moraju da se prevaziđu", rekao je Stojadinović i precizirao da je jedan od najvećih problema politika korišćenja šumskog otpada koji se trenutno ne koristi, a predstavlja ogroman potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije. Dodao je da je jedan od velikih problema i otpad na poljoprivrednom zemljištu, jer se ostaci mogu koristiti na najrazličitije načine za proizvodnju biogasa i električne energije. "Pokušaćemo da pronađemo načine kako da uputimo poljoprivrednike da koriste bioamsu na taj način, umesto da je spaljuju na njivama, jer se mogu ostvariti ekonomski, ekološki i energetski efekti", rekao je Stojadinović.

Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. Na ovaj način se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Ova energije može se eksploatisati na razne načine. Sa druge strane, osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobađanje toplote koja pokreće generatore električne energije. Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasa ima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase. Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije za čovečanstvo, uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. I pored toga, biomasa danas učestvuje sa 15% u ukupnoj potrošnji energije, a značajno je da je ovaj udeo znatno veći u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. Ceo tekst možete pročitati na

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12862.html

DRVNA BIOMASA - OPCIJA ZA BUDUĆNOST Izvor: Revija šuma Posmatrajući naslov ovog teksta u svetlu prošlogodišnjih dešavanja vezanih za gasnu krizu, nije potrebno dodatno naglašavati značaj koji će adekvatno korišćenje drvne biomase u Srbiji imati. Prema podacima iz sektora energetike, uvozna zavisnost Srbije od fosilnih goriva iznosi čak 44%, što je na zabrinjavajućem nivou. Mogućnost adekvatnog korišćenja drvne biomase u ublažavanju uvozne zavisnosti od fosilnih goriva je ogromna, i sektor šumarstva i drvne industrije Srbije moraju dati svoj puni doprinos. Prema statističkim pokazateljima, u Srbiji se iskoristi oko 2.000.000 m2 ogrevnog drveta godišnje, uz pretpostavku da su mogućnosti, ali i samo korišćenje mnogo veće. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12797.html

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12671.html

UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Izvor: Sci Tech Obnovljivi i alternativni izvori energije, od kojih su pojedini sasvim novi, a neki se koriste već duže vremena, obuhvataju fotonaponske sisteme, toplotne kolektore, vetro-potencijal, vodeni potencijal, geotermalni potencijal, biomasu, gorivne ćelije, itd. Neki od ovih izvora omogućavaju profitabilnu proizvodnju električne ili termo energije, dok su pojedini još uvek u razvojnoj fazi, pa se Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12520.html

Tema broja:

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ENERGIJA VETRA Izvor: Sci Tech

POTENCIJALI FOTONAPONSKE TEHNOLOGIJE U SICG Izvor: Sci Tech U toku 21. veka Srbija i Crna Gora će morati da primeni mudru energetsku strategiju koja će obuhvatati nekoliko inovativnih mera efikasnog korišćenja energije, brz porast korišćenja obnovljivih energetskih kapaciteta i korišćenje fosilnih goriva uz pridržavanje visokih ekoloških normi u cilju očuvanja prirodne sredine i klimatskih uslova. Uprkos velikom dugoročnom potencijalu, fotonaponska tehnologija će u početku igrati sporednu ulogu, ali će njen doprinos konstantno rasti kako u urbanim tako i najudaljenijim mestima u Srbiji. Procena ukazuje da instalacioni potencijali za fotonaponske sisteme do 2010. godine iznose oko 20 MW. Brz porast fotonaponske industrije u svetu uz porast proizvodnih kapaciteta i pozitivnu političku klimu u zemljama kao što su Japan, Nemačka i Španija, obećavaju dobru perspektivu fotonaponskim tehnologijama i u Srbiji. Međutim, fotonaponska industrija zahteva pogodne i stabilne političke uslove u Srbiji za konstantan i održiv razvoj. Brze ili nagle promene u uslovima i iznosima subvencija te političkim stavovima mogu da dovedu u pitanje pozitivan razvojni trend. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12534.html

Energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i enormno zagađivanje planete uticali su da se industrija za proizvodnju vetrogeneratora (VTG) poslednjih 30 godina razvijala u svetu skoro istom dinamikom kao i industrija računarske opreme, a danas se smatra vrlo stabilnom i perspektivnom. Po predviđanjima mnogobrojnih eksperata, očekuje se dalji intenzivan rast instalisanih kapaciteta, a trendovi daljeg povećanja ekonomičnosti, kao i sve ozbiljnije pogoršanje stanja životne sredine, potvrđuju takve pretpostavke. Do kraja 2001. godine u svetu je instalisano 56.000 vetrogeneratora sa kapacitetom od 25 GW. Prošle godine povećanje kapaciteta iznosilo je 52%. Nemačko tržište ima i dalje najveći udeo, tržište SAD drži drugo, a Španija je došla na treće mesto. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12547.html

ENERGETSKI POTENCIJAL MALIH VODOTOKOVA U SRBIJI Izvor: Sci Tech Projekti koji podrazumevaju korišćenje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova uključuju one instalacije koje imaju mali pad (obično ispod 40 metara) i mali kapacitet (nominalno manje od 16 000 kW). Hidroelektrična energija se dobija kroz dve faze. U prvoj fazi potencijalna energija vodene mase pokreće hidrauličnu turbinu i pretvara se u mehaničku energiju, a u drugoj fazi ova mehanička energija pokreće generator koji je pretvara u električnu energiju. Snaga generisane električne energije zavisi od protoka vodene mase i razlike u nivou između izvora vodotoka i ispusta akumulacije (pad).

OBNOVLJIVE ENERGIJE: SUNČEVA ENERGIJA

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12576.html

ENERGETSKI POTENCIJAL GEOTERMALNIH

Izvor: Sci Tech Energija sunčeve radijacije više je nego dovoljna da zadovolji sve veće energetske zahteve u svetu. U toku jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na zemlju 10.000 puta je veća od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše planete. Oko 37% svetske energetske potražnje zadovoljava se proizvodnjom električne energije (približno oko 16.000 TWh u 2001. godini). Ako bi se ova energija generisala fotonaponskim sistemima skromne godišnje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila površina od 150 x 150 km2 za akumulaciju sunčeve energije. Veliki deo ove apsorpcione površine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi zahtevao dodatne površine na zemlji.

RESURSA SRBIJE Izvor: Sci Tech Geotermalna energija je svuda ispod nas. Negde je lako dostupna ili sama izlazi na površinu zemlje u obliku tople vode ili pare, a negde je na velikoj dubini i praktično nedostupna. Istraživanja su pokazala da Srbija ima značajne mogućnosti za korišćenje geotermalne energije i da u budućnosti treba planirati njeno veće učešće u energetskom bilansu. Postojeći rezultati pokazuju da bi se sa intenzivnim programom razvoja geotermalnih resursa mogao do 2015. godine da postigne nivo zamene od najmanje 500.000 tona uvoznih tečnih goriva godišnje. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12649.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12534.html

Tema broja:

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

NAJVEĆI SOLARNI TORANJ NA SVETU Od 2007. godine, građevina od 115 metara visine izdiže se na andalužanskim poljima i pravi odličnu senografiju za naučno-fantastični film. Betonski toranj, izgleda poput gigantskog obeliska, izdiže se okružen poljima sa 600 solarnih ploča u okolini Sevilje (Španija). Ovaj toranj privlači svetlost Sunca i reflektuje je na ploče, što stvara vizuelni utisak da je čitavo područje obavijeno „nebeskom aurom“. Ovo je prvi energetski pogon na solarnu energiju u Evropi, a sa svojih 40 spratova ujedno i solarna elektrana sa najvećim termalnim solarnim tornjem na svetu. Kapacitet elektrane je 11 MW i može da stvori električnu energiju za 150.000 domaćinstava, a da pritom uopšte ne emituje gasove efekta staklene bašte. Svetlost koja se emituje iz solarnih ploča i ogledala veličine 120m2 toliko je intenzivna da osvetljava vodenu paru i prašinu u vazduhu. Upravo ona greje vodu koja prolazeći kroz duge cevi do tornja pokreće turbine elektrane i stvara čistu energiju. Cilj ovog grandioznog postrojenja je da obezbedi električnu energiju za čitav grad Sevilju i njenu bližu okolinu. Da bi se to postiglo, neophodno je instalirati još solarnih ploča i ogledala. Mašine rade na poravnjanju terena kako bi se to i realizovalo. Pitanje koje se neizbežno postavlja jeste: „Šta se dešava kada nema sunca?” Deo pare može se uskladištiti kako bi se nastavilo generisanje energiju tokom jednog sata. Međutim, postrojenje je zapravo namenjeno za proizvodnju električne energije u najvrelijim periodima kada korišćenje rashladnih uređaja, poput klime, zahtevaju maksimalan učinak u proizvodnji električne energije. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13075.html

SAD KORISTI ENERGIJU VETRA Energija vetra jedan je od energetskih sektora koji se najbrže razvija u Sjedinjenim Američkim Državama i mnoge kompanije ulažu velike napore da osiguraju ulaganja i finansijsku stabilnost sektora obnovljivih izvora energije. Krajem 2009 instalirani kapacitet enegije vetra u SAD-u bio je nešto iznad 35.000 megavata, što znači da su SAD postale svietski lider ispred Nemačke. Ovih 35.000 megavata osigurava oko 1,2% električne energije u zemlji. Teksas je sa 9.410 MW instaliranih kapaciteta najnaprednija savezna država u iskorišćavanju energije vetra. Farma vetrenjača „Roscoe Wind Farm“ iz Teksasa najveća je farma vetrenjača na svetu.Posle Teksasa, Ajova je američka država koja koristi energiju vetra sa kapacitetom od 3.053 MW. U SAD se i dalje vodi debata između dve strane. Jedni smatraju da je energija vetra svetska budućnost, dok drugi strahuju da bi došlo do urušavanja sektora ukoliko vlada ukine trenutno važeće subvencije za energiju vjetra. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13069.html

VESTI IZ SVETA SEKTOR MLEKARSTVA ODGOVORAN ZA 4 ODSTO SVETSKOG ISPUŠTANJA CO2 Svetska organizacija za poljoprivredu i hranu (FAO) je saopštila u izveštaju objavljenom krajem aprila 2010. godine da je sektor mlekarstva odgovoran za četiri odsto emisije gasova staklene bašte, što je 1.969 miliona tona ekvivalenta CO2 po godini. U ovu brojku su obuhvaćene sve emisije proizvodnje, prerade i transporta mleka. Na proizvodnju mleka spada ravno 1.328 miliona tona ekvivalenta CO2, što je na 2,7 odsto na globalnom nivou. Metan sa 52 odsto najviše doprinosi emisijama gasova staklene bašte, a prate ga gas za smejanje (N2O), čija je emisija 27 odsto u zemljama u razvoju i 38 odsto u industrijskim zemljama.

Ceo tekst možete pročitati na

“ĆELAVE“ MACE NOVI TREND U BRITANIJI Izvor: RTS Na Ostrvu vlada prava pomama za bezdlakim mačkama rase sfinks koje izgledaju kao da su sa druge planete. Cena „prava sitnica“ - 3.600 evra. Iako izgledaju poput mešavine gremlina i I-Tija, ili kako pišu pojedini elektronski mediji, kao da je nešto sa specijalnim efektima u Es-Ef filmu pošlo naopako, bezdlake sfinks mačke trenutno u Velikoj Britaniji predstavljaju najnoviji skupi trend za koji treba izdvojiti 3.600 evra. Po životinji, naravno. Ćelave i ružne, naborane mace "sa druge planete" su veoma retka vrsta koja je tek u poslednjih par godina "našla put ka Engleskoj",navodi Dejli mejl. Savršeni su ljubimci za osobe koje pate od astme i one kojima je muka od usisavanja dlaka sa nameštaja. Pem Vilijams iz britanskog Kluba sfinks mačaka kaže: "Njih ili volite ili mrzite, treće nema". Vilijamsova je dodala i da su umiljate, veoma odane i da se više ponašaju poput pasa nego mačaka. Medjutim, njihovi vlasnici moraju biti spremni da ih preko leta mažu kremama za sunčanje jer lako zarade opekotine s obzirom na to da nemaju dlake. Zimi će se priljubiti uz vas i grejati, a što se miševa tiče nema potrebe da ih love, dovoljno je da ih pogledaju i štetočine će "pomreti od straha".

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12994.html

ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE - MAKAZAMA DO KVALITETNIJEG GROŽDJA Autor: Svetlana Kovačević Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova. Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13095.html

PAŽNJA PREMA KRAVI, VIŠE MLEKA Izvor: B92 Zrenjanin - Petar Čorba, proizvođač mleka iz Mužlje kod Zrenjanina, kaže da na kvantitet utiče i odnos prema životinjama - on ih svakodnevno timari, češlja i doteruje. Petar Čorba, vlasnik "krave šampionke", tvrdi da je za pehar na Sajmu u Novom Sadu zaslužna dobra genetika ali i specijani tretman koji njegove krave dobijaju. Prvi put posle 40 godina šampionski pehar Novosadskog Sajma za najbolju kravu simentalske rase je otišao u Vojvodinu. Da krave porodice Čorba iz Mužlje kod Zrenjanina nisu krave - mogle bi da budu glumice. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13015.html

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13008.html

VESTI I ZANIMLJIVOSTI IZ INOSTRANSTVA ROD U SLAVONIJI BI MOGAO BITI MANJI ČAK 70 ODSTO Autor Sergej Trajković – Agroklub Prve grube procene govore o šteti nastale usled kiša u iznosu od 140 miliona €.Poplava nije najgori problem koji je zadesio Slavoniju. Uskoro će se naći u još goroj situaciji jer će temperatura, tvrde meteorolozi, do utorka, skočiti na gotovo 30 stepeni.Visoke temperature će ubrzati razvoj larva komaraca u poplavljenim područjima i prouzrokovati nezapamćenu najezdu tih insekata. Biljke usled takvih uslova ubrzano obolevaju od gljivica i trule. Departman za biologiju osečkog univerziteta pre dve nedelje je objavio istraživanje koje otkriva da se u prosečnoj godini samo na Osijek sjuri oko 20 milijardi komaraca. Taj broj bi zbog poplava, tvrde stručnjaci, mogao bi sada biti i do tri puta veći. Ako se uzme u obzir cela Hrvatska, reč je, tvrde, o barem 300 milijardi komaraca čije larve se već razvijaju. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13005.html

DEŠIFROVAN GENETSKI KOD IZAVIVAČA BOLESTI PLAMENJAČE Švajcarski naučnici dešifrovali su kompletnu genetsku strukturu bakteriozne plamenjače. Uz pomoć ovih gena, pokušaće da pronađu slabe tačke ove voćne bolesti, kako bi u budućnosti bolje zaštitili drva jabuka i krušaka. Dešifrovanje genetskog koda bakteriozne plamenjače uspelo je timu oko Briona Dafija sa Istraživačke ustanove Agroscope (ACW) iz Hangins-Vedensvila, piše u saopštenju ACW. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13040.html

KUBA DOZVOLILA SELJACIMA DA PRODAJU NA PIJACAMA U HAVANI Rukovodstvo Kube je, pod pritiskom javnosti, smenilo ministra poljoprivrede Ulisesa Rosalesa del Tora i najavilo da će dozvoliti farmerima da prodaju više hrane direktno na pijacama u Havani. Poljoprivrednici se, kako je preneo Rojters, odavno bune da država ne uspeva da njihove proizvode na pravi način iznese na tržište, dok se, s druge strane, potrošaci žale na količinu i kvalitet dostupne hrane. Državna televizija je juče javila da se 56 od 400 pijaca u Havani već snabdeva direktno od proizvodjača, a da je i planu da se u ovakav način snabdevanja uključi još 88 njih do jula.

Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13058.html

„JOHN DEERE“ PROIZVODI I U RUSIJI Američki proizvođač poljoprivrednih i građevinskih mašina „Deere“ krajem aprila je otvorio u Domodehovu blizu Moskvi postrojenje za proizvodnju mašina i centar za rezervne delove. To je prema saopštenju „Deere & Company“ do sad najveća investicija ovog koncerna u Rusiji. Samjuel Alan, predsednik Upravnog odbora Deere & Company, prilikom svečanog otvaranja objasnio je da Rusija ima ogromni interes za naprednu tehniku i nove načine proizvodnje u zemljoradnji i šumarstvu. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12993.html

NAUČNICI PROIZVELI "NISKORIZIČNI" KIKIRIKI Izvor: www.poljopartner.rs Londonski "Dejli telegraf" izveštava danas o naučnom otkriću koje bi moglo da olakša život milionima ljudi kikirikiju koji ne izaziva alergiju. Koštunjavo voće jedan je od najčešćih uzroka alergije na hranu, od koje samo u Britaniji pati četvrt miliona ljudi, a kontakt sa samo malim količinama kikirikija u stanju je da izazove reakciju sa fatalnim ishodom.

Alergije prouzrokuju proteini u koštunjavom voću, a naučnici su utvrdili tri glavna proteina koji izazivaju probleme. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13037.html

ZEMLJE U RAZVOJU VODE OPORAVAK, RAZVIJENE ZEMLJE U VELIKIM DUGOVIMA Globalna ekonomija nastavlja da se oporavlja, ali je evropska dužnička kriza stvorila nove prepreke na putu za uspostavljanje održivog srednjeročnog rasta, konstatovano je u izveštaju Svetske banke „Globalne ekonomske perspektive“ objavljenom 10. juna 2010. godine. Nakon pada od 2,1 odsto u 2009. godini, Svetska banka očekuje rast globalnog bruto nacionalnog dohotka za 2010. i 2011. godinu od 2,9 odn. 3,3 odsto, a za 2012. godinu između 3,2 i 3,5 odsto. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13047.html

AGROBIZNIS FOTO SERVIS Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju. Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi.

Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu

Fabrika duvana

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 122" na 4828

"150 AGR 129" na 4828

Jabučnjak

Muzej govedarstva u Japanu

Naručite fotografiju slanjem sms poruke

"150 AGR 228" na 4828

"150 AGR 192" na 4828

OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:

http://shop.agropress.org.rs/fotografije/

AGROPRESS MEĐUNARODNA SARADNJA

PRENOS ISKUSTAVA BELGIJSKIH KOMPANIJA Na inicijativu flamanske vlade u Privrednoj komori Srbije 2. juna 2010. održan seminar: "Prenos iskustava belgijskih kompanija u internacionalizaciji poslovanja i mogućnostima javno-privatnog partnerstva". Seminar je otvorila Radmila Milojević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije, nakon koje je pozdravnu reč imala Nj.E. Deniz de Hauer, ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji. Gospođa De Hauer se učesnicima seminara obratila na tečnom srpskom jeziku i izjavila da je sama izrazila želju da prisustvuje seminaru i da je sigurna da će svi učesnici biti zadovoljni, izvući korist i steći nova iskustva koja će im puno značiti u budućem poslovanju. Uvodnu reč na seminaru imao je Luk Van Lovren, savetnik za EU u Privrednoj komori Antverpen Vasland. Na skupu su govorili: - Jan Opshor, direktor Poslovnog centra Antverpen - Joris De Majter, Flamanski centar znanja za javno privatna partnerstva - Tomas Šlavik, menadžer izvoza u komaniji Frisomat Nakon seminara govornici su diskutovali o perspektivama srpskih preduzeća na međunarodnom tržištu. U ime Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, na ovom seminaru su učestvovali predsednik Upravnog odbora Goran Đaković i saradnik kancelarije Stevan Božinović. Tom prilikom je je razgovarano o uspostavljanju saradnje između AGROPRESSa i belgijskih kompanija i institucija, koja će oblike poprimati u raznim aktivnostima u narednom periodu.

Prezentacije seminara možete preuzeti ovde:

presentation_frisomat11.pdf presentation_abc_fit_belgrado.pdf ppp.pdf

AGROPRESS DOGAĐAJI

INDUSTRIJSKI PARK „SMALL STEPS“ U MALOM IĐOŠU KOD FEKETIĆA Tokom VI Dana sela Feketić i VII Dana feketićkih višanja, pod vođstvom predsednika Opštine Mali Iđoš, organizovan je obilazak industrijskog parka „Small Steps“, čijom izgradnjom se bavi konzorcijum oko austrijskog holdinga „Value Capital“. Obilasku je prisustvovao novinar AGROPRESS-a Nemanja Gagić. Nakon završetka, industrijski park će okupiti više od 10 domaćih i inostranih investitora, što je prema rečima predsednika Opštine Roberta Čorea i generalnog direktora „Small Stepsa“ Aleksandera Samoniga veliki korak u razvoju opštine Mali Iđoš, koja spada među najnerazvijenije opštine u Vojvodini i u kojoj se meštani pretežno bave poljoprivredom. Čore i Samonig su istakli enormni potencijal industrijskog parka, jer se on nalazi na trouglu između autoputa E 75, magistralnog puta M 22 i samog naselja. Oni se zalažu da u opštinu dođu investitori i preduzeća koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, ističući paradoks da se ista u velikoj meri otvaraju u gradskim sredinama kao na primer u Novom Sadu, gde prema njihovim rečima treba da posluju elektronska i industrijska preduzeća. Više o industrijskom parku „Small Steps“ možete pročitati na linku: www.small-steps.biz Prisutnima je pokazana vodna, putna i električna infrastruktura industrijskog parka, kao i fabrika prvog investitora, švajcarsko-nemačkog preduzeća „Mlin“, koji će biti najveći proizvođač brašna i prerađevina od brašna u Srbiji.

VI DANI SELA FEKETIĆ I VII DANI FEKETIĆKIH VIŠANJA U subotu, 12. juna 2010. godine, otvoreni su VI Dani sela Feketić i VII Dani feketićke višnje. Novinar AGROPRESS-a Nemanja Gagić bio je gost ovog događaja koji je tokom 2 dana okupio više hiljada ljudi iz centralnog Banata. Ovu manifestaciju otvorio je predsednik organizacionog komiteta Bela Bojtoš, a prisutne goste su pozdravili predsednik Opštine Mali Iđoš Robert Čore i predsednik Mesne zajednice Mali Iđoš. U Domu kulture u Feketiću razni proizvođači su prodavali torte, kolače, vina, likere i rakije od višanja, a održan je i vašar kod feketićkog bazena, gde su organizovani nastup muzičkog benda, raznih folklor ensambala, kao i takmičenje u pravljenju pasulja u kotliću. Pored toga, na raznim lokacijama su održane pozorišne predstave, takmičenje u malom fudbalu, stonom tenisu, kao i šaljiva takmičenja u pljuvanju košpica u dalj. Organizovana je poseta industrijskom parku u opštini Mali Iđoš, gde je prisutnima pokazana putna, vodna i energetska infrastruktura industrijskog parka, koji se nalazi u fazi izgradnje. U nastavku je organizovana poseta vinskom podrumu porodice Lodi, kao i kućne radionice za proizvodnju alkohola porodice Horkai, gde su prisutni imali prilike da degustiraju vina, likere i rakije od višanja. Organizatori su ovom prilikom najavili da će se u opštini Feketić u julu mesecu 2010. godine organizovati fešta „Domboš“ i simulacija bitke između Srba i Austro-Ugara iz 1848. godine.

INOVACIJE Trešnja - Ukusna i profitabilna Trešnja je voće koje poreklom potiče iz Male Azije, a u Ova trešnja sazreva između 20. i 25. maja, čime je jedna Evropu je stigla u vreme Starih Grka. Ona je jedno od prvih od prvih trešnja u ponudi, što je čini veoma popularnom. voćaka čiji se plodovi ubiraju na proleće. Zbog rane berbe i izuzetne popularnosti u narodu, trešnja na tržištu postiže „Burlat“ je visoko kvalitetna samooplodna trešnja srcastog visoku cenu, zbog čega važi za jednu od najprofitabilnijih oblika, ima sjajnu kožicu tamno crvene boje, slatko-kiselast vrsta voća za privatnu i plantažnu sadnju. ukus i daje crven sok. Njen prosečni prečnik iznosi oko 22 mm, a težina ploda je oko oko 7,4 grama. Kod podizanja zasada trešnje bitnu ulogu igra zemljište, klimatski uslovi regiona i sam izbor sorte. Za izbor sorte od „Burlat“ počinje da plodonosi 4-5 godina nakon sadnje. značaja su karakteristike poput rodnosti, organoleptičkih Ova trešja je osetljiva na hladnoću, pogotovo na kasni jesvojstva, veličina ploda, osetljivost na pucanja plodova, senji mraz, a i plod može da pukne koda u prileće ima kasne prolećn mrazeve u vreme cvatanja i dozrevanja, kao učestalih kiša u fazi sazrevanja. „Burlat“ zahteva dobru otpornost na izazivače bolesti. drenažu vazduha, dosta svetlosti i đubrenja. Preporučuje se sadnja trešnje na jesen , a glavni razlog Zbog navedenih karakteristika, „Burlat“ se može saditi na za[to treb izbegavati prolećnu sadnju je spor rast između i okućnjacima, ali je pogodan i za industrijsku proizvodnju. gubitak vremena u razvoju. Posle sadnje na jesen, stablo se na proleće oreže na 80 cm, nakon čega počinje da se Gisela 5 formira krošnja. Ako se sade sorte trešnje koje nisu samooplodne preporučuje se ujednačeno raspoređivanje stabala Sorta trešnje „Gisela 5“ nastala je u Nemačkoj. To je rana sorte oprašivača u voćnjaku, kojih mora biti najmanje 15 sorta trešnje niskog rasta, što je čini praktičnom i omiljeodsto. nom zbog olakšanog branja zrelih i najkvalitetnijih plodova, koji se obično nalaze na vrhu i krajevima grana. Ova Trešnja važi za sortu koja je otporna na bolesti i na teške trešnja se može zaštititi od ptica stavljanjem mrežice iznad klimatske uslove. Praktična je za uzgoj u raznim klimatskim krošnje. Preporučuje se sadnja u sunčanim područjima, a uslovima, jer njena stabla mogu dobro podneti niske zims- zbog osetljivosti se preporučuje i zaštita od mraza. ke temperature i do -25 °C. Stablu trešnje najveća opasnost preti tokom kasne jeseni, kad temperature mogu dostići i do -15 °C, zatim druga polovina zime i nagli pad temperature tokom proleća. U slučaju lošeg održavanja stabala, ako se rezidbom ne postigne pravilan odnos vegetativnog i regenerativnog dela krošnje, stable će tako izgubiti otpornost i lakše će stradati tokom zime i letnjih vrućina. Naučna istraživanja su pokazala da svetle trešnje bolje podnose niske zimske temperature od tamnih, jer voćke sa tamnijom korom jače upijaju sunčevu toplotu i više se zagreju, da bi tokom noćnog zahlađenja brže pukle. Danas je priznato oko 1500 sorti ovog voća koje se sade širom sveta, a neprestano se razvijaju nove sorte. U ovom Plod sorte„Gisela 5“ je težak oko 7 grama, ima crvenu tekstu predstavićemo jednu staru i jednu nedavno razvijenu boju i sočan, sladak sok. Stablo ove sorte trešnje raste do visine od 2,5 – 3 metra i može se saditi na udaljenosti od sortu trešnje: „Burlat“ i „Gisela 5“. 2,5 – 3 metra, što omogućava gust raspored stabala. Kod ove sorte je moguće kalemljenje tako da se dobiju tzv. paBurlat tuljaste sadnice trešanja. Ovakve trešnje rađaju već drugu Sorta trešnje „Burlat“ (pun naziv Bigarreau Burlat ili Rani godinu nakon sadnje, a pun rod se može ubirati posle 5-6 Burlat) nastala je u Francuskoj i jedna je od najpopularnijih godina. sorti u Evropi. „Burlat“ je karakterističan je po svom bujnom Kao i sorta trošnje „Burlat“, „Gisela 5“ je pogodna za rastu i debeloj kruni sa piramidalnim oblikom. sadnju na okućnicima i na industrijskim plantažama. Prema rečima profesora poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dr Zorana Keserovića trešnja je zanimljiva vrsta voćaka za investicije. On je ovo rekao na nedavno održanoj konferenciji o investicijama u agrobiznis sektror Srbije u organizaciji Udruženja AGROPRESS održanoj tokom 77. Međunarodnog poljoprivrednog sajama u Novom Sadu. Prof. Keserović iz izneo je niz zaniumljivih informacija za sve ljubitelje voćarstva i buduće investitore. Prezentaciju prof. možete preuzeti na ovoj internet adresi: http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12864.html

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A: BESPLATNI PRAVNI SAVETI office@agropress.org.rs ili direktno rudovicnikola@yahoo.com i advjankovic@yahoo.com.

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ). Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

Milan T. iz Kraljeva je pitao: Imam potraživanje od 2.500.000,00 dinara prema preduzeću kome su računi već duže vremena u blokirani. Od skoro je to preduzeće otišlo i u stečaj. NA KOJI NAČIN MOGU DA NAPLATIM SVOJE POTRAŽIVANJE PREMA PREDUZEĆU U STEČAJU I DA LI JE TO SADA UOPŠTE I MOGUĆE? ODGOVOR ADVOKATSKOG TIMA: NAPLATA STEČAJU

POTRAŽIVANJA OD PREDUZEĆA U

Potraživanja prema preduzećima koja su u stečaju se ostvaruju na specifičan način i to isključivo kroz stečajni postupak. Prema zakonu postupak stečaja nad ovakvim

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno. U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

privrednim subjektima sprovodi privredni sud na čijem području stečajni dužnik ima sedište. Ukoliko je vaš dužnik preduzeće iz Kraljeva, svoja prava ćete morati ostvarivati isključivo pred Privrednim sudom u Kraljevu. Ukoliko vaš dužnik ima sedište na području nekog drugog privrednog suda, onda je adresa za ostvarivanje vaših prava upravo taj sud. Da bi odgovorili precizno na vaše pitanje, potrebno je da dobijemo informaciju od kada se vaš dužnik nalazi u postupku stečaja, jer od toga zavisi koji se stečajni zakon primenjuje, a svaki od tih zakona ima različite regule u pogledu samog postupka stečaja. U svakom slučaju, svoje pravo inicijalnog akta - prijave potraživanja.

ostvarujete

preko

Za dodatna objašnjenja kontaktirajte nas putem e-maila ili telefonskim putem.

NAJAVE DOGAĐAJA KONFERENCIJA: AGROBIZNIS I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE potencijali i prepreke 29. jun 2010. godine, Narodna banka Srbije, Beograd Organizator: AGROPRESS, USAID, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Ministarstvo rudarstva i energetike

FORUM "PLANIRAJMO 2011" 23. - 25. jun 2010. godine, Mokra Gora Organizatori: Mokrogorska škola menadžmenta, Privredna komra Srbije

DOMBOŠ FEST 30. jun - 18. jul, Feketić Organizator: Opština Feketić i Mali Iđoš

AGROBIZNIS RECEPT Kubanski kotleti Sastojci:

4. Po kotletima utrljajte smesu sa biberom. Pecite 2 minuta sa svake strane. Sklonite na ivicu roštilja pa pecite još 3 minuta sa svake strane. (Meso treba peći prekriveno, recimo izvrnutom činijom). 5. Stavite na tacnu i ostavite da odstoji 5 minuta. 6. Servirajte sa pireom od manga.

4 kotleta, 1 mango, oljušten i iseckan, 1/4 šoljice svežeg soka od limuna, 1 veći čen belog luka, 1 kašičica soli. 2 kašike rendanog korijandera, 1 kašika semena anisa, 1 kašičica crnog bibera, 1 kašičica soli, 1 kašičica šećera, 3 lašike maslinovog ulja. Priprema: 1. Pripremite roštilj. 2. U mikseru izmešajte mango, sok od limuna, beli luk, so, a na kraju pospite sa korijanderom. 3. U mlinu sameljite biber, seme anisa, so i šećer. Stavite u malu činiju i umešajte maslinovo ulje.

AGROBIZNIS HUMOR Uzela kokoška da čita novine. Sriče ona tekst crne hronike drugoj kokoški: Opet masakr: jedan omlet - četvoro mrtvih. Došli Bred Pit i Anđelina Džoli u Srbiju. Ulaze u jednu pekaru, a Anđelina će: Daćete meni jedan burek, a Bredu pitu! Da li ste znali? da...je fosilizovani ptičji izmet glavni izvozni proizvod ostrvske države Nauru, iz zapadnog Tihog okeana? da... jedna cigara život skraćuje za 2 minuta, jedna čašica rakije za 5 minuta, a jedan radni dan za 9 sati.

O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Stevan Božinović, Stepan Bogićević, Milica Proročić

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a