Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, april, broj 3
AGROBIZNIS www.agropress.org.rs
Tema broja:
POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
Razvoj seoskog
Srpska poljoprivreda na
turizma u Srbiji uz
početku reforme
podršku UN
Jedinstvena regulacija Nemačke za nultu toleranciju prema GMO
KARKUMA: Začin koji čuva jetru
VESTI IZ SRBIJE NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/
Poskupljuju hleb, prevoz i slatkiši Uvozni pilići bez karabataka Konstituisana Grupacija za ruralni turizam Kina otvorena za američko svinjsko meso
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC
U Švajcarskoj veća zarada od organske poljoprivrede, ali manje seljaka
U BAČKOM JARKU OTVOREN POGON ZA PROIZVODNJU RIBLJE HRANE Izvor: RTV BAČKI JARAK Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić otvorio je danas novu fabriku za proizvodnju riblje hrane, Kompanije “DTD Ribarstvo” u Bačkom Jarku, vrednu više od četiri miliona evra.
VLADA USVOJILA NOVE UREDBE IZ OBLASTI POLJOPRIVREDE I ŠUMARSTVA
"Proizvodi te fabrike, koja će u prvoj fazi zaposliti 50 radnika i angažovati više stotina kooperanata, uglavnom su namenjeni izvozu", izjavio je Pajtić. Ceo tekst možete pročitati na
Usvojene su: Uredba o utvrdjivanju programa zaštite i unapređivanja šuma za 2010. godinu, Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćnjaka, vinove loze i hmelja za 2010. godinu, Uredba o izmenama i dopunama uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12562.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12594.html
RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI UZ PODRŠKU UN Svetska turistička organizacija i Agencija UN za razvoj poljoprivrede FAO počele su rad na izradi strateških dokumenata o razvoju seoskog turizma u Srbiji, kao prateće delatnosti koja treba da podrži revitalizaciju i opstanak sela i seoskih domaćinstava u našoj zemlji. Kako je kazao državni sekretar za turizam Goran Petković, to su dve od pet agencija UN koje učestvuju u realizaciji velikog projekta u Srbiji, koji finansira španska vlada.
U INĐIJI OTVORENA FABRIKA HRANE ZA KUĆNE LJUBIMCE Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić i predsednik opštine Inđija Goran Ješić 13. aprila 2010. godine su u Inđiji pustili u rad prvu fabriku hrane za kućne ljubimce u Srbiji u kojoj će raditi 100 radnika, a gotovo čitava proizvodnja će se izvoziti u Evropsku uniju. Dinkić i Ješić su rekli, obilazeći pogone italijanske fabrike "Farmina pet fuds", koja je još jedna u nizu grinfild investicija u ovoj opštini, da ovakve investicije donose nova radna mesta. U ovoj fabrici trenutno je zaposleno 30 novih radnika, a kada se udvostruči kapacitet proizvodnje, u "Farmina fudu" u Inđiji radiće oko 100 radnika.
Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12587.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12596.html
VESTI IZ SRBIJE PUNA PRIMENA CEFTA SPORAZUMA BENEFITI ZA PRIVREDU SRBIJE Privredna komora Srbije u saradnji sa Centralno evropskim forumom za razvoj – CEDEF organizuovala je panel diskusiju koja imala za cilj da glavnim i odgovornim urednicima i novinarima ekonomskih rubrika na profesionalan, informativan i edukativan način pruži relevantne informacije i predstavi značaj primene CEFTA sporazuma. U godini kada Srbija predsedava CEFTA komitetom potrebno je zainteresovanoj javnosti i privrednicima na najbolji način pružiti sve informacije o benefitima koje puna primena CEFTA sporazuma ima na regionalne trgovinske tokove i integraciju tržišta.
PROCREDIT BANKA ISPLATILA PREKO 200 SUBVENCIONISANIH AGRO KREDITA ProCredit banka, kao vodeća banka u podršci razvoju domaće poljoprivrede, počela je sa isplatom subvencionisanih dugoročnih i kratkoročnih kredita u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i za samo nekoliko dana poljoprivrednim gazdinstvima u našoj zemlji isplatila oko 200 pomenutih kredita, namenjenih nabavci repromaterijala za prolećnu setvu i kupovini nove poljoprivredne mehanizacije. Interesovanje poljoprivrednika za subvencionisanim agro kreditima ProCredit banke je i ove godine izuzetno veliko. Ekspoziture ProCredit banke širom Srbije su za samo tri nedelje primile više od 490 zahteva za kratkoročne kredite u ukupnoj vrednosti preko 224 miliona dinara, kao i više od 220 zahteva za dugoročne kredite u ukupnoj vrednosti većoj od četiri miliona evra. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12513.html
LOZNICA BESKAMATNO FINANSIRA RAZVOJ POLJOPRIVREDE Izvor: S Media Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12556.html
RAST IZVOZA U AGRARU U prva dva meseca ove godine u svet je izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti od 244,6 miliona dolara, uvezeno za 133,9 miliona dolara pa je ostvaren suficit od 104,7 miliona dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, a koji objavljuje časopis ,,Konjukturni trendovi Srbije’’ Privredne komore Srbije, bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa inostranstvom za prva dva meseca 2010. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 244,6 miliona dolara. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12537.html
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE PODSTIČE PROIZVODNJU UKRASNOG BILJA Kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministar Saša Dragin, danas 06.04.2010. godine, posetio je rasadnik ruža i sadnog materijala Milana Topalovića u selu Lipolist kod Šapca. Tom prilikom ministar Dragin je naveo da će Ministarstvo poljoprivrde po prvi put ove godine obezbediti novčana sredstva za podsticanje proizvodnje ukrasnog bilja kroz meru diverzifikacije i to za izgradnju hladnjače od 1.000 do 2.000 m3 i nabavku opreme.
Skupština grada Loznice usvojila je program rada fonda iz koga će sopstvenim budžetskim sredstvima u iznosu od 20 miliona dinara ove godine beskamatno finasirati razvoj poljoprivrede, koja je, uz industriju i turizam, strateški razvojni prioritet. Na osnovu ranije usvojene odluke o formiranju Fonda, zajmovi će se dodeljivati samo registrovanim gazdinstvima, a sredstva će biti ulagana u primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju, preradu i plasman proizvoda, uvodjenje savremene tehologije, edukaciju poljoprivrednika, jačanje udruženih poljoprivrednika i ostvarivanje razvojnih projekata. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12518.html
DRAGIN: NAJBITNIJA JE POMOĆ INDIVIDUALNIM GAZDINSTVIMA Izvor: Glas javnosti Dragin: Ove godine je za 25 odsto veći agrarni budžet, a poljoprivrednicima je time omogućeno da imaju veće subvencije po hektaru, jer će im se isplaćvati po 14.000 dinara, umesto prošlogodišnjih 12.000. U periodu kad još traje svetska ekonomska kriza, najbitnije je da se povede računa o domaćim individualnim gazdinstvima i porodičnim farmama kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin.
Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12538.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12528.html
VESTI IZ SRBIJE ZA DVA MESECA TRGOVINSKI DEFICIT
SRPSKA POLJOPRIVREDA NA POČETKU
SRBIJE 785 MILIONA EVRA Izvor: Beta Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva dva meseca 2010. iznosio je 785 miliona evra, što je za 19,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Kako se navodi u saopštenju, izvoz Srbije u januaru i februaru bio je 872 miliona evra, što je povećanje za 13,3 odsto, dok je uvoz bio 1.658 miliona evra, što je za 5,3 odsto manje nego u prva dva meseca 2009. godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 52,6 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 44 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru iznosila iznosi 2,5 milijardi evra, što je za 0,4 odsto manje nego u istom periodu 2009. godine.
REFORME Milan Stegić, pomoćnik ministra za poljoprivredu, izjavio je za list „Moje Gazdinstvo”, a prenosi „AgroServis”, da su zahtevi poljoprivrednika da se subvencije iz Agrarnog budžeta znaju najmanje tri godine unapred opravdani, ali da to u ovom trenutku u Srbiji nije moguće realizovati. - Evropska unija ima dugoročne programe, to je tačno, i mi ka tome težimo – budžet za tri godine, pa na pet i kada jednom to dogovorite to važi. Da bi primenili ovaj model, neophodno je Agrarni budžet doneti za najmanje tri godine. To znači da uredbe onda važe tri godine i tada znamo koliko para imamo i šta su strateški prioriteti.
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12510.html
VRŠAC NAJSPREMNIJI ZA ULAGAČE Autor: Lj. Bukvić Opština Vršac pobednik je trećeg takmičenja „Investirajte u Srbiju“ u organizaciji Američke agencije za međunarodni razvoj USAID. Vojvođanska opština je na sajmu promocije investicija u lokalnim samoupravama u Srbiji održanom u hotelu Hajyat dobila najviše glasova, dok su drugo i treće mesto ove godine pripali Leskovcu i Užicu. “ Samo vi u lokalnim samoupravama znate šta je najbolje za vas, do sada je centralna vlast malo verovala lokalnoj samoupravi i to mora de se promeni ” - izjavio je potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić dodeljujući glavnu nagradu.
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12499.html
ŠANSA POD PLASTENIKOM Izvor: Večernje novosti REŠENJE za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude podizanje plastenika ili staklenika. Četovoročlana porodica, kako objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12568.html
POVRTARSTVO UNOSAN BIZNIS Izvor: RTV
Ceo tekst možete pročitati na
Agroekološki uslovi u Vojvodini pogoduju razvoju intenzivne povrtarske proizvodnje. Primenom savremenih tehnologija u gajenju povrća ostvaruje se daleko veća zarada u poređenju sa drugim granama biljne proizvodnje. Sve to imao je u vidu Vladimir Pinćir, ugledni povrtar iz Apatina koji se povrtarstvom sa uspehom bavi više od četiri decenije.
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12511.html
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12573.html
Tema broja:
POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
KREDITI ZA KOMBAJNE Garancijski fond AP Vojvodine obezbedio je 300 miliona dinara za odobravanje garancija za obezbeđenje dugoročnih kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici (fizička lica) nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava imaju mogućnost da konkurišu za nabavku kombajna, traktora i priključnih poljoprivrednih mašina. Kredite će odobriti „Metals banka” iz Novog Sada u iznosu od 500.000 do 10.000.000 dinara uz fiksnu kamatnu stopu od 7,5% na godišnjem nivou. Ukoliko učesnik Konkursa ostvari pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije po osnovu podzakonskih akata Vlade Republike Srbije, u obavezi je da iznos naplaćenih sredstava uplati banci na ime prevremene otplate kredita. Na neotplaćeni deo kredita obračunaće se fiksna kamata po stopi od 6,5% na godišnjem nivou. Rok otplate kredita je do 7 godina, u jednakim polugodišnjim anuitetima. Prvi anuitet dospeva za plaćanje 15. decembra 2010. godine, a ostali svakog 15. juna i 15. decembra u godini. Konkurs ostaje otvoren do iskorišćenja garantnog potencijala, a najkasnije do 30. septembra 2010. godine. Garancijski i Fond za razvoj Vojvodine do sada su značajno pomogli nabavku mehanizacije, a vezivanje za podsticaje Ministarstva poljoprivrede olakšaće kupovinu.
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12535.html
NAPREDAK U RAZVOJU AUTOMATIZACIJE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE Tehnološka rešenja za mašine za setvu ove sezone u prvom planu imaju rasterećivanje vozača pomoću poluautomatizovanih funkcija. Na sajmu „SIMA“ proizvođač „New Holland“ je predstavio inteligentan korisnički displej (interfejs). Stalna kontrola svih funkcija i osobina mašine, omogućuju maksimalan učinak tokom kretnja mašine i minimizira gubitake. Kad se dogodi da usled promenljivih uslova funkcije odstupaju od optimalne vrednosti, vozač će na ekranu kompjutera dobiti obaveštenje o greski. Istovrmeno kompjuter predlaže promene odnosno povećenje ili smanjenje intenziveta rada. Vozač može prihvatiti ili odbaciti predloge, odnosno zatražiti alternative. Ovaj sistem dakle predstavlja prvi korak ka poljoprivrednoj mašini koja se potpuno automatski prilagođava radu. HIBRIDNA TEHNOLOGIJA ZA KOMBAJNE SREDNJE VELIČINE Kompanija „Claas“ je uvođenjem „Tucano 470“ i „Tucano 480“ uvela hibridnu tehnologiju u segment kombajna srednje snage. Oba tipa imaju pojedinačni rotor sa prečnikom od 570 mm za berbu kukuruza. Broj obrtaja rotora može se prilagoditi uslovima žetve, nevezano za broj obrtaja sistema za berbu. Širina radnog zahvata iznosi 1,5 m. Za pogon je iskorišćen motor „Mercedes Benz“ od 326 KS (Tucano 470) odnosno motor „Caterpillar“ od 365 KS (Tucano 480).
Tema broja:
POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
TRAKTORSKE KABINE IZ BAČA Donošenjem novog zakona o bezbednosti saobraćaja je regulisano da traktori obavezno moraju da poseduju kabinu ili zaštitni ram sa rotacijom. Tu činjenicu iskoristio je menadžment firme „Arma Met“ iz Bača i prošle jeseni obnovio proizvodnju traktorskih kabina, koje je ranijih godina ova firma radila za programe IMT i „Rakovice“. Na zahtev velikih distributera traktora u prvoj tranši je urađeno 150 kabina, koje su vrlo brzo prodate. Posle toga proizvedeno je još 400 traktorskih kabina za program IMT i 50 kabina za program „Rakovice“. Kabine se sukcesivno isporučuju distributerima, ali se takođe mogu naći i u individualnoj prodaji preko maloprodajne mreže „Arma Meta“ u krugu fabrike u Baču, po cena od 62.000 dinara plus PDV. Na zahtev distributera u „Arma Metu“ su počeli da prve i zaštitne ramove. Tako su „Agropanonki“ iz Novog Sada isporučene kabine za indijske traktore „Mahindra“, a uzorci će moći da se vide na predstojećem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu „Agropanonke“. „Agropanonka“ je planirala da proda 100-150 „Mahindrinih“ traktora, za koje na našem tržištu vlada veliko interesovanje, s obzirom da su vrlo kvalitetni i pouzdani, a cena im je prihvatljiva. Prema dogovoru dve firme, minimum 50 odsto uveženih traktora će imati ugrađenu kabinu „Arma Meta“. Značajan broj tih traktora će nositi i ram iz Bača, koji se radi i za domaće proizvođače. Za poljoprivrednike je takođe ineteresantno da je fabrika „Arma Met“ osvojilila program farmer mreža, koje se rade od pocinkovane žice debljine od 2,1 do 3,1 milimetara u rolnama dužine 25 metara. Ove žice idealne su za ograđivanje imanja, kao i za ogarđivanje autoputeva, ali i brojne druge namene.
„Arma Met“ je u međuvremenu, osvojila program izrade panelnih ograda kao i drugih pocinkovanih i plastificiranih ograda , koje su jako dobro prihvaćene na tržištu i dosta se traže. Značajan deo ograda se izvozi i u Hrvatsku, BIH, Crnu Goru, kao i u Mađarsku, gde „Arma Met“ ima i svog distriburetra. Takođe su pogodne i za postavljanje na razdelnim ostrvima na bulevarima. Na tržištu se jako puno traže i proizvodi iz novog programa tzv gabiona, tj koševa za lomljeni kamen koji se koriste za obezbedjenje priobalja, puteva od odrona, kao i postavljanje u samim ogradama u kombnaciji sa panelima ili drugim tipovima ograda. Sa tim proizvodima „Arma Met“ se pojavljuje na Sajmu građevinarstva u Beogradu, kao i na Kućnom sajmu u Banja Luci u organizaciji firme „Centrum“. Ovaj program je interesantan za putare i za zaštitu priobalja. Prošle godine Arma Met, inače jedina firma u opštini Bač koja upošljava 110 radnika i uspešno radi i živi od svoga rada, otvorila je jedan armirački pogon sa savremenom opremom kupljenom u inostranstvu, što je značajno uposlilo kapacitete fabrike. Trenutno prva smena radi sa punim kapacitetom, a druga sa 50 odsto kapaciteta. Za ovu godinu planirana je izrada 17000 tona armaturnih mreža i oko 2000 tona armaturnih rešetkastih nosača, od čega će značajan deo biti isporučen u Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Mađarsku. Izvoz u martu je bio blizu 300.000 eura. Radnici „Arma Meta“ su angažovani na brojnim gradilištima u zemlji. Tako su u toku završni radovi na ograđivanju velikog Sportskog centra u Staroj Pazovi, Fudbalskog stadiona u Kuli, škole u Odžacima i drugim poslovima.
Tema broja:
POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
REDUKOVANA MAŠINSKA OBRADA ZEMLJIŠTA SVE ZASTUPLJENIJA Sve snažniji kombajni zahtevaju i velike širine površina za rad, kako bi radile efikasno. Zbog velikog volumena rezervoara za kukuruz ovde nastaju veliki tereti na strani prednje osovine, što trajno oštećuje strukturu zemlje. Kako bi smanjili opterećenje prednje osovine, proizvođači sve češće prelaze na laganu obradu zemlje. „Biso Schrattenegger“ je predstavio „Ultralight 800“ silažni kombajn širine radnog zahvata do 15 metara. Elastični aluminijumski pomoćni uređaj pored uštede težine donosi i visoku stabilnost i dug rok trajanja. AUTOMATSKO PRILAGODJAVANJE POLOZAJA LULE KOMBAJNA I PRIKOLICE Kod procesa silaže kukuruza i trave, postavljaju se visoki zahtevi vozaču silo-kombajna. Kako bi se vozač rasteretio, Claas i New Holland su razvili sisteme za automatsko punjenje transportnih vozila. 3D analizom slika kod Claas „AutoFill-a“ i New Holland-a upravljanja lule, prepoznaju se konture vozila koje ide sa strane. Na osnovu analiza dobijenih slika, automatski se reguliše rad lule i poklopca, kako bi se prikolica optimalno punila i smanjili gubici. Na taj način vozač može bolje da se skoncentriše na samu vožnju i upravljanje kontrolnom tablom u kabini. SILAŽNI KOMBAJN ZA OBRAĐIVANJE OVRATINA NJIVA John Deere je predstavio svoji novi top model 7950i iz programa silažnih kombajna. Sa maksimalnom snagom motora od 812 KS, prosečno se može ubrati 300 tona kukuruza za sat vremena. Prema navodina proizvođača ove mašine, potrošnja dizela je oko 0,5 litara po obranoj toni. Inovacija je inteligentni menadžment motora. Kod vožnje sa 1250 do 2100 obrtaja po minutu, moguće je uštedeti do 8 odsto goriva, a u modusu za polja, sistem će spustiti broj obrtaja motora čim mašina prestane da prima plod. U modusu za polja 2, mašina će pogon regulisati tako da se stalno postiže minimalna potrošnja goriva. „AutoLOC“ regulator dužine sečenja sa svojim „HarvestLab“ senzorom za merenje vlažnosti automatski menja dužinu sečenja u zavisnosti od zrelosti ploda.
NOVI KONCEPT ZA VAĐENJE ŠEĆERNE REPE – KOMBAJN KOJI „JURI“ Kompanija „Grimme“ je sa svojim „Rexor 620“ sa 490 KS predstavila kombajn za vađenje šećerne repe sa šasijom sa točkovima, koji se kreće automatski. Ovaj model je prvi kombajn za vađenje šećerne repe na svetu koji je dobio dozvolu za saobraćaj do brzine od 40 km/h. Prema navodima proizvođača, novim okvirnim konceptom se povećava protok ploda, koji se sprovodi kroz prednju osovinu, i to za 70 odsto u odnosu na uobičajne sisteme. Šasija sa točkovima ima dve osovine koje se mogu vrteti, kao i zglobom. Unutrašnji radius obrtanja je 7,5 m. Aktivni dinamični stativ BaSys omogućava da se mašina balansira kod obrađivanja nizbrdica. NOVA TEHNOLOGIJA ZA EFIKASNIJE SILIRANJE KUKURUZA Kompanija „Ropa“ je razvila „EuroNovaro“ maus, kojim se se može razdvojiti lanac silaže od logistike na ulici. Ovim se kombinuju prednosti smanjenja sabijanja zemlje na poljima i efikasan kamionski transport na ulici. „Euro-Navaro“ maus može da pretovari i do 10 m3 po minutu. Ova tehnologija je pored kukuruza pogodna i za usitnjavanje drvne mase. Ovim je omogućeno da se znatno poveća iskorišćenost kapaciteta ove snažne specijalne tehnike. OPTIMIRANI PUNJAČ ZA ČIŠĆENJE Kompanija „Holmer“ je razvila novi sistem „Terra Felis 2“ za čišćenje repe, koji kod širine od 9,5 m može obraditi stazu za čišćenje od 13 m. Posebnost ovog sistema je što se kod visokog radnog intenziteta može povećati obim čišćenja. Ukoliko je potrebno čišćenje koje je štedljivo po zemlju, smanjenjem radnog intenziteta smanjuje obim čišćenja. Promena broja obrtaja usleđuje bez stepenovanja. „VarioCleaner“ kod vađenja manje prljavih repa pokriva instrumente i time obezbeđuje štedljiv Ova transport. mašina ima MAN motor sa pogonom od 340 KS. Visina mašine iznosi oko 6 metara, a širina radnog zahvata je oko 15 metara.
Novo na sajtu AGROPRESS-a
AGROPRESS FOTO SERVIS AGROPRESS u saradnji sa Agrobusiness consultingom vam sa ponosom predstavlja novi servis kojim je obogatio sadrzaj svoje web prezentacije. U pitanju je servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150 dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Na ovaj nacin takodje podrzavate rad AGROPRESS-a i omogucavate razvoj projekata koje AGROPRESS organizuje. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su minimalno 300dpi. Štand Holandije na Zelenoj nedelji u Berlinu
Fabrika duvana
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
"150 AGR 122" na 4828
"150 AGR 129" na 4828
Jabučnjak
Muzej govedarstva u Japanu
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
"150 AGR 228" na 4828
"150 AGR 192" na 4828
OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:
http://shop.agropress.org.rs/fotografije/
Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a
PROMOTIVNI PAKETI za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje saopštenja. Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz agrarnog sektora, privrednim organizacijama, obrazovnim institucijama i Međunarodnim organizacijama.. Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji dnevno ima 1200-1700 posetilaca. Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000 unikatnih poseta! Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno. Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima. Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a: Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz sektora Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne tehnologije Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz agrarnog sektora Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih državnih institucija, kao i nevladinih organizacija Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj, finansijskih institucija Prema statistikama “Google Analytics”: Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6. aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih kontinenata! Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca koji sajt posećuju na dnevnom nivou Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000 stranica Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:
Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu www.agropress.org.rs Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta domaćim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji (5.000 adresa) Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Slanje promotivnog teksta stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik Slanje promotivnog teksta članovima IFAJ-a (Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600 članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa) Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Kombo
paket:
Slanje
promotivnog
teksta
domaćim i stranim medijima Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a (70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima AGROPRESS-a Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik Slanje promotivnog teksta članovima članovima AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko 6.000 adresa) Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca) Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više fotografija: cena po dogovoru. Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na office@agropress.org.rs.
VESTI IZ SVETA PREMINUO DON GOMERY, CLAN IO IFAJ-A Nas dragi kolega Don Gomery, dugogodisnji clan Izvrsnog odbora IFAJ-a iz Velike Britanije preminuo je juce u Londonu nakon krace bolesti. Kolega Gomery bio je veliki prijatelj AGROPRESS-a i postovalac tradiscije srpskog naroda. AGROPRESS izražava najdublje saučešće porodici i prijateljima.
JEDINSTVENA REGULACIJA NEMAČKE ZA NULTU TOLERANCIJU PREMA GMO Nemačka planira da pojednostavi primenu regulative o nultoj toleranciji za genetski modifikovane organizme (GMO), koji nisu dozvoljeni u Evropskoj uniji. Za to će se založiti Vlada Savezne republike Nemačke, javlja agrarzeitung.de. Za početak Vlada planira da sačeka i ispita predlog Evropske komisije o praktičnom ophođenju prema nultoj toleranciji. Ceo tekst možete pročitati na
MIŠEL OBAMA ŽANJE ŠTA POSEJE Prva dama Amerike zalaže se za povećanje konzumiranja voća i povrća uz pomoć školaraca. Sa Mišel Obamom kao glavnom baštovankom, grupa školaraca je drugu godinu za redom sadila voće i povrće u vrtu Bele kuće. Majka dve devojčice, 8 i 11 godina, Mišel Obama vodi kampanju za zdravu ishranu, prevashodno mališana, kojima pokazuje da su voće i povrće jednako interesantni kao hamburgeri i sladoledi.
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12533.html
HRANA KOJA PRIJA STOMAKU Izvor: www.ljepota.ba Znamo da nam neka hrana odgovara više, a neka manje. Donosimo vam 5 namirnica koje naša creva jednostavno vole. 1. Kiseli kupus - Ova namirnica sadrži bacile mlečne kiseline i izuzetno velike količine materija koje podstiču probavu i sprečavaju nastanak zatvora. 2. Urme (datule) - Ukoliko imate tegoba sa probavom svaki dan, dok problem ne prestane, pojedite pet urmi. One su bogate leucinom, aminokiselinom koja podstiče rad creva.
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12543.html
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12540.html
PET NAMIRNICA KOJE BI SVAKA ŽENA TREBALO DA JEDE
KRALJ ZAČINA – BIBER Najpopularniji začin bez kog se nijedna kuhinja ne može zamisliti poreklom je iz Indije, a danas se gaji u zemljama sa tropskom klimom. Biber jedan je od najčešće korišćenih začina u čitavom svetu, a njegovi ekstrakti se već vekovima propisuju kao lek u narodnoj medicini. Oduvek su zrna bibera posebno cenjena, a nekada su čak korišćena kao zamjena za novac. Zavisno od vremena branja i načina sušenja dobija se crni biber (koji je ljući) i beli biber, a nezrele sveže bobice koje se ostavljaju u sirćetu poznate su pod nazivom zeleni biber. Stručnjaci kažu da je najbolje biber kupovati u zrnu, pa pred samu upotrebu mleti ili tucati.
Izvor: S Media Spanać, jogurt, bobičasto voće... Pročitajte koja vam je sve hrana potrebna za zdravlje i vitku liniju Iako postoji mnogo hrane u koju se stručnjaci kunu da čini čuda za naše zdravlje, postoje neke namirnice koje bi trebale biti neizostavan deo jelovnika svake žene... Zeljasto povrće Bez povrća, naravno, ništa. Posebno je zdravo ono zeljasto: spanać, mahune, salata ili brokuli izvori su vlakana, vitamina C i K, te folne kiseline. Žitarice od celog zrna Takve žitarice sadrže do 96 posto više vlakana i osnovnih hranjivih materija od običnih žitarica.
Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12501.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12550.html
VESTI IZ SVETA DOKAZANO: BRZA HRANA JE KAO DROGA! Nikotin, kokain, heroin – i brza hrana? Američki naučnici počeli su da upoređuju masnu ishranu sa uzimanjem droga. Ko neprestano jede masne kobasice, pomfrit ili kolače sa šlagom može postati zavistan kao i narkoman – mozak reaguje na visokokaloričnu hranu na isti način kao i na uzimanje droga. Vezu su utvrdili Pol Keni i Pol Džonson, istraživači Instituta Jupiter u Floridi. U eksperimentu su hranili pacove svim onim što je primamljivo i za ljude: kobasicama, slaninom, kolačima. Neposredno posle početka eksperimenta životinje su se ugojile. Kada im je onda uskraćena kalorična hrana, a umesto nje ponuđeni salata i povrće odbili su da jedu i radije su gladovali.
MAĐARSKI MODEL ZADRUGARSTVA U organizaciji Zadružnog saveza Srbije na Univerzitetu primenjenih nauka “Megatrend” 19. marta održan je seminar o modelu mađarskog zadrugarstva, sa posebnim osvrtom na odnos države prema zemljoradničkom zadrugarstvu u Mađarskoj. Učesnike skupa pozdravio je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. O zadrugarstvu u Mađarskoj govorio je Pol Hodi, predsednik Poljoprivredne komore županije Čongrad i predsednik zadruge “Morakept” u Morahalomu. Ideja vodilja u mađarskom zadrugarstvu, koja datira iz 1927. godine važi i danas, a ona glasi: “Zadatak zadruge je osposobljavanje i omogućavanje onim poljoprivrednicima koji su slabijeg materijalnog stanja da ostvare svoje ciljeve”. U skladu sa ovom vodiljom zadruge u Mađarskoj se osnivaju na međunarodnim principima i bez obzira na visinu udela, s toga se poštuje princip “jedan zadrugar – jedan glas”. Zadružna imovina čini nedeljiv kapital zadrugara. Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12507.html
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12524.html
KARKUMA: ZAČIN KOJI ČUVA JETRU Izvor: www.rts.rs
ŠTA SU PREBIOTICI, A ŠTA PROBIOTICI? Izvor: Mondo Ne treba mešati prebiotike i probiotike. Prebiotici su hrana za korisne bakterije (probiotike) i prirodno se nalaze u majčinom mleku. Prebiotici su nesvarljivi oligosaharidi. Za decu je jedna od ključnih koristi od prebiotika to što oni pomažu apsorpciju važnih koštano-gradivnih minerala: kalcijuma i magnezijuma, piše portal "Yumama". Oni ne samo da izgrađuju kosti, već i onemogućavaju apsorpciju toksičnih elemenata: žive, kadmijuma, mangana. Takođe, imaju značajnu korist kod h i p er k i ne t s k og s i nd r o m a , autizma. Probiotici su sastavni deo složenog sveta hrane koji je važan za zdrav život. To su bakterije i njihovi metaboliti sa osobinama koje unapređuju zdravlje. Najpoznatiji primer je jogurt.
Sastojak karija, kurkuma, delotvoran je protiv oštećenja jetre, utvrdili su austrijski naučnici. Istraživanje sprovedeno na miševima pokazalo je da svakodnevno konzumiranje kurkume smanjuje zapaljenske procese koji mogu da izazovu oštećenje ćelija jetre. Kurkuma, začin koji je uobičajeni sastojak karija, izgleda pomaže da se odloži oštećenje jetre koje vremenom može da dovede do ciroze, zaključili su stručnjaci sa gastroenterološkog i hepatološkog odseka Medicinskog fakulteta u Gracu.
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12530.html
Ceo tekst možete pročitati na http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12512.html
NAJAVE DOGAĐAJA GODIŠNJI KONGRES NOVINARA IFAJ-a 17 - 20. april 2010. godine, Belgija Organizator: IFAJ (Međunarodno udruženje novinara za poljoprivredu)
MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE 14 - 21. maj 2010. godine, Novi Sad Organizator: Novosadski sajam a.d.
KONFERENCIJA O INVESTICIJAMA U AGROBIZNISU SRBIJE
AGROBIZNIS RECEPT PILEĆE GRUDI NA SALATI OD RUKOLE, FETE I PARADAJZA SA PRELIVOM OD AROMATIČNIH TRAVA, MASLINOVOG ULJA, LIMUNA I MEDA Sastojci File od jedne polovine grudi za svaku porciju malo maslinovog ulja morska so, malo sveže mlevenog bibera
Priprema Marinirajte meso začinjeno i sa vrlo malo ulja 1 sat. Ispecite na roštilju ili kombinujte 10 min roštilj pa 10 min rerna.
Za salatu (za jednu osobu): 1 manji paradajz, opran, prepolovljen, očišćen od semena, pa tanko isečen 1 šaka opranih, očišćenih i iskidanih listova rukole 30g feta sira, izmrvljenog Za preliv (za četiri osoba): 1/3 šolje soka od limuna 100ml hladno cedjenog maslinovog ulja nekoliko grančica bosiljka, peršuna, timijana, ruzmarina, mente, par listova žalfije (kod svuh biljaka očistiti tvrđu grančicu od zelenih i listova) 2 sup. kašike meda
AGROBIZNIS HUMOR Dođe veterinar kod doktora i kaže mu doktor: - Dobar dan gospodine, što vas muči? Kaže veterinar: - Eh, lako je tako s pacijentima.
Što rade mladenci prve bračne noći posle svadbe? Broje pare!
Što je to uravnotežena prehrana? Po jedan hamburger u svakoj ruci.
Što je sarma? Najbolji primer simbioze biljnog i životinjskog sveta.
O AGROPRESS-U
Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Do sada, Udruženje je organizovalo više od 70 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milan Škorić, Stepan Bogićević
PRIJATELJI BROJA: