Palilula

Palilula CITY MUNICIPALITY OF PALILULA

Welcome!

Palilula GRADSKA OPŠTINA PALILULA

CITY MUNICIPALITY OF PALILULA

БЕОГРАД 2014.

PRESS EXPRESS O&DJ

ГРАДСКА ОПШТИНА ПАЛИЛУЛА

Г

радска општина Палилула једна је од 17 општина Београда, главног града Републике Србије. Највећа је по површини – простире се на 447 квадратних километара, а у београдској заједници општина јединствена је и по томе што се њена територија налази и на десној и на левој обали Дунава. Регионално и међународно значајан Панчевачки мост, за Палилулу је и општинска саобраћајница, а од краја 2014. Палилулци на панонски део своје општине могу да стигну и преко Земуна, где је Дунав премошћен ка Борчи. Када је 1860. године Београд први пут подељен на шест квартова, један од њих био је – палилулски. Од тада је општина Палилула више пута проширивана, све док није дефинисано садашње подручје. Од некадашњих девет мањих општина постала је једна – Палилула. У њен састав 1956. године ушла је Карабурма, док је Крњача остала посебна општина све до 1966. године. У садашњим границама Општина Палилула установљена је 1977. године. У Службеном листу града Београда 30. септембра 1977. објављена је одлука о њеном формирању, па се тај датум обележава као Дан општине. Палилула слави и 8. мај - Марков дан. У градској зони, границе Палилуле са Старим градом, Врачаром и Звездаром протежу се Таковском, Булеваром краља Александра, Рузвелтовом, Мије Ковачевића, Драгослaва Срејовића. На десну обалу Дунава од Таковске стиже се Цвијићевом ка Вилиним водама, а од Драгослава Срејовића испод Миријева преко насеља Карабурма до атара Вишњице, Сланаца и Великог Села. Градски део Палилуле чине месне заједнице Надежда Петровић, Хаџипоповац, Јован Цвијић, Старина Новак, Стара Палилула и Ташмајдан. На левој дунавској обали Палилули припадају готово сва насеља до Панчева и надомак Зрењанина. Општину, дакле, чине три урбанистичке целине – градска, у центру Београда, приградска и сеоска, те представља за Београд својеврсну симбиозу урбаног и руралног. Према попису из 2011. године у 24 месне заједнице Палилуле живело је нешто мање од 174. 000 становника.

CITY MUNICIPALITY OF PALILULA

T

he City Municipality of Palilula is one of 17 municipalities of Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. It is the largest one judging by the area – it covers 447 square kilometers and, in the Belgrade community of municipalities, it is also unique due to the fact that its territory covers both the right and the left bank of the Danube River. Regionally and internationally important Pančevo Bridge is also a municipal communication to Palilula and, since the end of 2014, Palilula inhabitants can also arrive to the Pannonian part of their Municipality via Zemun, where the Danube is spanned with a bridge towards Borča.

When, in 1860, Belgrade was for the first time divided into six town districts, one of them was – Palilula. Since then, the Municipality of Palilula has been extended several times, until the current territory was defined. Out of the former nine small municipalities, one has been formed – Palilula. In 1956, Karaburma was merged with it, while Krnjača had remained a separate municipality until 1966. The Municipality of Palilula was established within the current boundaries in 1977. On September 30, 1977, the Decision on its formation was published in the Official Gazette of the City of Belgrade and, therefore, that date is marked as the Day of the Municipality. Palilula also celebrates May 8 – St. Mark’s Day. In the urban zone, the boundaries of Palilula with (the municipalities of ) Stari grad, Vračar, and Zvezdara stretch along Takovska Street, Boulevard kralja Aleksandra, Ruzveltova, Mije Kovačevića, and Dragoslava Srejovića Streets. The right bank of the Danube from Takovska Street can be reached going along Cvijićeva Street towards Viline vode and, from Dragoslava Srejovića Street below Mirijevo across the settlement of Karaburma to the districts of Višnjica, Slanci, and Veliko Selo.

The urban part of Palilula consists of the local communities (LC): Nadežda Petrović, Hadžipopovac, Jovan Cvijić, Starina Novak, Stara-Old Palilula, and Tašmajdan.

On the left bank of the Danube, almost all the settlements up to Pančevo and within reach of Zrenjanin belong to Palilula. Therefore, the Municipality consists of three urban development entities – the urban one, in the center of Belgrade, the suburban and rural and, therefore, to Belgrade, it represents a symbiosis of urban and rural of sorts.

According to the 2011 Census, somewhat below 174,000 inhabitants lived in 24 local communities of Palilula.

3

НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ДУНАВА Осам месних заједница општине Палилула налази се на левој обали Дунава на правцима ка Зрењанину и Панчеву. То су: Дунавски венац у чијем је саставу насеље Крњача, Котеж, Стара Борча, Борча Греда, Нова Борча, Овча, Рева и месна заједница Падинска Скела са насељима Јабучки рит, Глогоњски рит, Бесни фок, Врбовско, Дунавац, Товилиште, Ковилово и Прелив. У овом делу општине живи око сто хиљада људи, а то је више од половине њеног укупног становништва. Београдско подручје на левој обали Дунава, оивичено насипом изграђеним 1933. године који га штити од дунавских и тамишких вода, један је од најплоднијих региона у Србији. Панчевачки мост, познат и као „Панчевац“, до изграње моста Борча-Земун био је једини мост преко Дунава у Београду, који повезује главни град са Банатом. Преко њега дневно пређе више од 100.000 возила и више од пола милиона људи. Историја моста почиње 1935. године у Краљевини Југославији када се звао Мост kраља Петра II Карађорђевића. Краљевска војска га је оштетила приликом повлачења 1941. године, а скоро сасвим су га срушили савезници 1944. године. После Другог светског рата, уз помоћ Руса, два пута је обновљен и реконструисан. Обновљени мост пуштен је у саобраћај 29. новембра 1946. године као Мост Црвене армије. Данашњи мост изграђен је 1956. године са два железничка колосека, а тада је срушен стари мост. Возила су пролазила преко шина кад није било воза. Тако је било све до 1960. године, кад су са обе стране моста додате по две траке за друмски саобраћај „Трећи Београд“, како многи називају део Палилуле на левој обали Дунава, располаже великим могућностима за даљи развој пољопривреде, индустрије, посебно прехрамбене, као и становања. Томе битно доприноси и нови мост преко Дунава од Земуна ка Борчи, дугачак 1.482 метра, на који се наставља још 20 километара аутопута са по две траке у оба смера. Тиме се битно унапређује локални, регионални и међународни саобраћај, а транспорт чини бржим, лакшим и јефтинијим.

4

ON THE LEFT BANK OF THE DANUBE Eight local communities of the Municipality of Palilula are situated on the left bank of the Danube in the directions towards Zrenjanin and Pančevo. They are: Dunavski (the Danube) venac, which includes the settlements of Krnjača, Kotež, Stara-Old Borča, Borča Greda, Nova-New Borča, Ovča, Reva, and the local community of Padinska Skela with the settlements of Jabučki rit-Bog, Glogonjski rit-Bog, Besni fok, Vrbovsko, Dunavac, Tovilište, Kovilovo, and Preliv.

This part of the Municipality is inhabited by around a hundred thousand people, which is more than a half of its total population.

The Belgrade territory on the left bank of the Danube, which is bordered by an embankment constructed in 1933, protecting it from the Danube and the Tamiš River waters, is one of the most fertile regions in Serbia. The Pančevo Bridge, also known as Pančevac, up to the construction of the bridge Borča - Zemun, had been the only bridge across the Danube in Belgrade, which connects the capital with Banat. Over a 100,000 vehicles and over a half a million people cross it on a daily basis.

The history of the bridge originated in 1935, in the Kingdom of Yugoslavia, when it was called the Bridge of King Peter II Karadjordjević. The Royal Army damaged it on the occasion of withdrawal in 1941, and it was almost totally demolished by the allies in 1944. After the Second World War, with the help of the Russians, it was refurbished and reconstructed twice. The refurbished bridge was put into service on November 29, 1946, as the Red Army Bridge. The present-day bridge was constructed in 1956, with two railroad tracks, and then the old bridge was demolished. Vehicles used to pass over the rails when there were no trains. That had been the situation until 1960, when two lanes each for road traffic were added on both sides of the bridge.

‘The third Belgrade’, as many call the part of Palilula on the left bank of the Danube, has great potentials for further development of agriculture, industry, particularly foodstuffs industry, as well as dwelling. This is also substantially contributed to by the new bridge across the Danube from Zemun towards Borča, 1,482 meters long, the continuation of which are additional 20 kilometers of the motorway with two lanes each in both directions. This considerably improves the local, regional, and international transportation, and makes it faster, easier, and cheaper.

Све то уграђено је у развојне и урбанистичке пројекције Београда. Дунавска оријентација међу главним је стратегијским циљевима, јер је Дунав један од два најзначајнија коридора који пролазе кроз Србију, а према предвиђањима стручњака у наредних десетак година у овом делу града биће отворено педесет до седамдесет хиљада нових радних места.

ДЕСНА ДУНАВСКА СТРАНА На историјско језгро Палилуле, смештено у кругу популарног београдског трамваја „двојке“ и уз један његов део, наслања се Карабурма - највеће насеље уз десну обалу Дунава. Чини га пет месних заједница: Стара Карабурма, Стеван Христић, Деспот Стефан Лазаревић, Филип Вишњић и месна заједница Карабурма Дунав. На десној дунавској обали у саставу палилулске општине су и села и месне заједнице Сланци, Велико Село и Вишњица, а између Карабурме и МЗ Вишњица су МЗ Роспи Ћуприја и МЗ Вишњичка Бања. Од Панчевачког моста до Вишњице, на десној обали Дунава простире се полуострво Ада Хуја, од центра Београда удаљено четири километра. Некадашње „слепо црево“ и депонија шута, реализацијом нових развојних опредељења има шансе да постане један од природних бисера метрополе. Успостављају се високи еколошки стандарди у циљу заштите и унапређења животне средине и трансформације дунавског приобаља, те Ада Хуја постепено постаје привлачно место за одмор, рекреацију, спорт и наутички туризам. На површини од око 100 хектара изграђени су кеј, спортски терени, трим стаза, постављено соларно осветљење, па је овај простор већ познат по спортским дешавањима и културним манифестацијама. Генералним планом Београда за период до 2021. године планирана је и изградња моста преко Ада Хује који ће Вишњичку улицу повезати са Панчевачким путем и аутопутем код Бубањ потока.

All of the above is incorporated in the development and urban development projections of Belgrade. The focus on the Danube is among the main strategic objectives, because the Danube is one of the two most important corridors passing through Serbia and, according to predictions of experts, in the next ten years, in this part of the city, fifty to seventy thousand of new jobs will be created.

THE RIGHT SIDE OF THE DANUBE Karaburma – the biggest settlement along the right bank of the Danube leans against the historical nucleus of Palilula, situated within the route of the popular Belgrade street car number ‘two’, and against a part of it. It consists of five local communities: Stara-Old Karaburma, Stevan Hristić, Despot Stefan Lazarević, Filip Višnjić, and the local community of Karaburma Dunav (the Danube).

On the right Danube bank, the Municipality of Palilula also includes the villages and the local communities: Slanci, Veliko-Big Selo-Village, and Višnjica and, between Karaburma and the LC of Višnjica, there are the LC of Rospi Ćuprija and the LC of Višnjička Banja-Spa. The peninsula of Ada Huja, four kilometers away from the center of Belgrade, stretches from the Pančevo Bridge to Višnjica, on the right bank of the Danube.

The former ‘blind gut’ and the dumpsite for rubble, by the implementation of new development commitments, it has a chance to become one of the beauty spots of the capital. High ecological standards are being set up for the purpose of protection and improvement of the environment and transformation of the ripparian zone of the Danube River and, therefore, Ada Huja is gradually becoming an attractive place for leisure time, recreation, sports, and nautical tourism. On an area of around 100 hectares, a quay, sports grounds, a trim track have been constructed, solar lighting has been put up and thus this area has already become popular due to sports and cultural events. The Master Plan of Belgrade, for the period up to 2021, also includes a planned construction of a bridge across Ada Huja, which will connect Višnjička Street with Pančevo road and the motorway nearby Bubanj potok.

7

8

ПРЕТЕЧА БЕОГРАДА НА ТЛУ ПАЛИЛУЛЕ У далекој прошлости, када су почеле да се формирају првобитне људске заједнице, шире подручје Београда, па самим тим и данашње Палилуле, представљало је један од најзначајнијих региона Балкана. На то су битно утицали Дунав, Сава и њихове бројне притоке. Археолошки налази потврђују да су насеља постојала и пре више од пет хиљада година пре наше ере и да је управо овде средиште старчевачке културе која припада старијем неолиту и, нешто млађе, винчанске за коју најугледнији археолози, а међу њима и Драгослав Срејовић, чије име носи једна од најдужих палилулских улица, тврде да је у време свог процвата била најраспрострањенија култура на европском континенту. На Карабурми су археолози пронашли трагове из енеолита, прелазног периода од неолита ка металном добу, а на Роспи Ћуприји и другим деловима данашње Карабурме бројна су налазишта из металног доба, то јест из периода између 3000 и 1800 година пре Христа. У трећем веку пре нове ере, келтски Скордисци ударили су темеље данашњем Београду. Не на Калемегдану и око њега, где се у време Римљана и касније град развијао, већ низводно уз Дунав – на Карабурми. Она је, дакле, сведок рађања Сингидунума, претече града који су потом, према неким тумачењима, походили и легендарни аргонаути трагајући за златним руном. И у новијој историји Палилула је подсетник на прохујале векове и миленијуме и стециште крупних догађаја. Ташмајдан је у разним временима био београдско гробље. На његовој северозападној страни налазе се трагови римске некрополе. У околини могу да се нађу и турски гробови, а почетком 18. века ту је било и немачко војничко гробље. Стотинак година касније кнез Милош је наредио да се на Ташмајдан премести гробље са Варош капије, да би и са Ташмајдана почело да се уклања од 1886. године, кад је формирано данашње београдско Ново гробље. Премештање са Ташмајдана окончано је 1927. године. Мада има и других претпоставки о месту на којем су, по наређењу турског великог везира Синан-паше 1595. године спаљене мошти Светог Саве, најуверљивија је она по којој је то учињено негде у околини данашње Маркове цркве на Ташмајдану.

THE FORERUNNER OF BELGRADE ON THE SOIL OF PALILULA In the ancient past, when primitive human societies were started being formed, the wider territory of Belgrade and, thereby of the present-day Palilula as well, was one of the most important regions of the Balkans. Major impact on that had the Danube, the Sava River, and their numerous tributaries.

Archeological finds corroborate that settlements had existed there even before five thousand years B.C. and that this was exactly the seat of the Starčevo culture beloning to the Late Neolithic and, of somewhat younger, Vinča culture for which the most eminent archeologists, among them being Dragoslav Srejović, after whom one of the longest Palilula streets was named, assert that, at the time when it thrived, it was the most widespread culture on the European continent. In Karaburma, archeologists have discovered vestiges from the Eneolithic, the transitional period from the Neolithic towards the Metal Age and, in Rospi Ćuprija and other parts of the present-day Karaburma, there are numerous sites from the Metal Age, i.e. from the period between 3000 and 1800 years before Christ.

In the third century B.C., the Celtic Scordisci laid the foundations of the present-day Belgrade.

Not on Kalemegdan and around it, where the city developed at the time of the Romans and later, but downstream along the Danube – in Karaburma. So, Karaburma was the witness of the birth of Singidunum, the forerunner of the city that was thereafter, according to some interpretations, also visited by the legendary Argonauts on a quest for the golden fleece.

In the recent history as well Palilula is the reminder of bygone centuries and millenniums and the venue of major events. In varous periods of time, Tašmajdan used to be a Belgrade cemetery. On its northwestern side there are vestiges of a Roman necropolis. In its environs, Turkish graves can also be encountered and, in the beginning of the 18th century, there was also a German military cemetery. Some hundred years later, Prince Miloš ordered relocation of a cemetery from Varoš kapija to Tašmajdan, and then it had started being relocated from Tašmajdan as well as of 1886, when the present-day the Belgrade Novo groblje (New Cemetery) was formed. Its relocation from Tašmajdan was finalized in 1927.

Although there are also other hypotheses concerning the place at which, on the order of the Ottoman Grand Vezier Sinan-Pasha, the holy relics of St. Sava were burnt in 1595, the most convincing is the one, according to which it was done somwhere in the environs of the present-day St. Mark’s Church in Tašmajdan. However, it cannot be taken

11

Поуздано се, међутим, то не може тврдити јер сигурно сазнање није стигло ни до српског Попечитељства просвештенија које је 23. јануара 1845. године молило Начелство округа београдског и Управу вароши Београда да се распитају „да ли ко од житеља по предању изврсно зна где је то место“ . Сасвим је, међутим, поуздано да је у јесен 1806. у време одсудних борби за Београд, на Ташмајдану био Карађорђев штаб. Ту су били и борци Васе Чарапића са артиљеријом којом је командовао Радич Петровић. У јуришу на Стамбол-капију тешко рањени Чарапић пренет је на Ташмајдан, где је и умро у Карађорђевом шатору. А за независност српског народа и државе најзначајнији догађај на Ташмајдану везује се за 30. новембар по старом, а 13. децембар 1830. године по новом календару. Тада је овде обнародован Хатишериф којим турски сулатан и Велика порта дају унутрашњу самоуправу Србији и наследно кнежевско достојанство Милошу Обреновићу. Име Ташмајдана – историјског језгра Палилуле – сведочи да је ту од давнина био мајдан – рудник камена и шалитре. Испод ташмајданског платоа налазе се пећине, лагуми који постоје још од римског времена, то јест од пре две хиљаде година, када је ту био каменолом. Овде вађен камен уграђен је у темеље Београда који је настајао изнад ушћа Саве у Дунав, од њега су грађени римски саркофази, споменици и многа здања током прохујалих векова и миленијума. Палилула памти и бомбардовање Београда у више наврата у новијој историји – аустроугарска војска прве нападе на Београд почела је 28. јула 1914. године. Током Другог светског рата Београд је бомбардован више пута. Авијација окупаторске Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941. године, чиме је почела инвазија на Југославију. То се поновило 7, 11. и 12. априла. У бомбардовању Београда 1941. године погинуло је око 2.200 људи. Током 1944. године англоамеричке снаге бомбардовале су Београд 11 пута. Београд је пуних 78 дана 1999. године бомбардовао НАТО агресора из 19. земаља. Прославом 20. октобра 2014. године Београд је обележио 70 година од ослобођења у Другом светском рату.

12

for a fact because a reliable piece of information had not even reached the Serbian Ministry of Education, which on January 23, 1845, asked the Prefecture of the country of Belgrade and the Administration of the town of Belgrade to make enquiries about „whether any of the inhabitants, through oral tradition, definitely know where that place is“.

However, it is quite certain that, in the fall of 1806, at the time of decisive battles for the liberation of Belgrade, Karadjordje’s headquaters ware located in Tašmajdan. There were also the fighters of Vasa Čarapić with the artillery commanded by Radič Petrović. In the attack on the Stambol-kapija-Gate, seriously wounded Čarapić was transferred to Tašmajdan, where he actually died in Karadjordje’s tent.

And for independence of the Serbian people and the state, the most important event in Tašmajdan is linked with November 30th, according to the old, and December 13th 1830, according to the new calendar. That was the time when the Sultan’s Edict was made public there, by which the Turkish Sulatan and the Sublime Porte granted internal self-government to Serbia and the hereditary princeship to Miloš Obrenović.

The name of Tašmajdan – the historical nucleaus of Palilula – bears witness that a mine has been there since ancient times – a stone and saltpeter quarry. Underneath the Tašmajdan plateau there are caves, underground tunnels, which have been there since the Roman times, i.e. since two thousand years ago, when there had been a quarry. Stone explioted there was built in in the foundations of Belgrade, which was emerging above the Sava-Danube confluence, Roman sarcophaguses, monuments, and numerous buildings have been built of it in the course of bygone centuries and millenniums.

Palilula also remembers the bombardment of Belgrade on a number of occasions in the recent history – the Austro-Hungarian army started with the initial attacks on Belgrade on July 28, 1914. In the course of the Second World War, Belgrade was bombarded several times.

Aviation of the occupier Germany bombarded Belgrade on April 6, 1941, which was actually the beginning of the invasion on Yugoslavia. It was repeated on April 7, 11, and 12. In the bombardment of Belgrade in 1941, around 2,200 people were killed. In the course of 1944, Anglo-Aamerican forces bombarded Belgrade 11 times.

In 1999, Belgrade was, for full 78 days, bombarded by NATO aggressor from 19. countries.

By the celebration on October 20, 2014, Belgrade marked 70 years since its liberation in the Second World War.

НАСТАНАК ПАЛИЛУЛЕ И ЊЕНО ИМЕ И пре него што је настало име Палилула, на овом простору постојало је насеље. Како је забележено у старим изворима, на Ташмајдану и око њега била је велика варош „толико начичкана кућама да када би се јаје одозго бацило, не би пало на земљу“. Везује се то за период између 1717. и 1739. године када је Београд био у рукама Аустријанаца који су на простору данашње Палилуле подигли Карлштат – Карлов град, насељен немачким земљорадницима и занатлијама. А када су, после две деценије, Турци поново освојили Београд, Карлштат је расељен и од њега готово да није остао ни траг. Читав век касније овај крај почиње да се обнавља, а његово планско насељавање почиње 1830. по наредби кнеза Милоша који је тадашњу Сава-малу настојао да претвори у „праву варош“. Савамалцима који су желели да се баве баштованством и воћарством он дели бесплатне плацеве у крају око Ташмајдана и то су први Палилулци. По кнежевом одобрењу, придруживаће им се потом Лесковчани, Нишлије, Врањанци, житељи из западне Србије и остали Срби који су у све већем броју стизали у Београд. Главно занимање била им је земљорадња, па је на Палилули главна улица дуго била Баштованска, а једна од главних Ратарска. О настанку имена постоји више тумачења. Пољски књижевник Роман Зморски, који је у Београду боравио 1855. и 1856. године, записао је: „Палилула је гробље са малом црквицом, недалеко од Београда. Да неком истраживачу не би задавало исувише труда одгонетање тог имена, унапред упозоравам да је сасвим обичан. Некада је ту, у близини, становао грнчар који је пекао луле, обично су га звали пали-лула и тај његов надимак временом је прешао на читав крај...“ Виђење овог Пољака подупире чињеница да је на Палилули један од најраспрострањенијих заната био грнчарски јер је глина као основна сировина била на дохват руке захваљујући мајданима на Карабурми, Милићевом и Великом брду. А грнчарија се пекла у пећима са димњацима које су, због облика, звали – луле. Пошто је тада све у вези са Палилулом потицало од кнеза Милоша, чини се најприхватљивијим да ту треба тражити и одговор за име палилуског насеља. Кнез је вероватно,

ORIGIN OF PALILULA AND ITS NAME Even before the name: Palilula originated, there had been a settlement in this territory.

As recorded in the old sources, in Tašmajdan and around it, there had been a large township „so much studded with houses that, had an egg been thrown from above, it would not have fallen on the ground“. This is related to the period between 1717 and 1739, when Belgrade was in the hands of the Austrians, who built Karlshtat – Karl’s town in the territory of the present-day Palilula, colonized by German farmers and craftsmen. And when, after two decades, the Turks occupied Belgrade again, Karlshtat was depopulated and almost no vestige of it has remained up to now.

An entire century later, this area started being restored, and its planned colonization started in 1830 further to the order of Prince Miloš, who endeavored to transform the Savamala at the time into a „true town“. To the inhabitants of Sava-mala, who wished to engage in gardening and fruit-growing, he alloted free plots of land in the area around Tašmajdan and those were the first inhabitants of Palilula. Upon the Prince’s approval, they were later joined by the inhabitants of Leskovac, Niš, Vranje, inhabitants from western Serbia and other Serbs, who were arriving to Belgrade in increasing numbers. Their main occupation was agriculture and, therefore, in Palilula, the main street was Baštovanska (Gardening) for a long time, and one of the main streets was Ratarska (Crop-farming).

There are several interpretations about the origin of the name. The Polish writer Roman Zmorski, who stayed in Belgrade in 1855 and 1856, wrote: „Palilula is a cemetery with a small church, nearby Belgrade. In order to save too much trouble to a researcher in figuring out the name, I warn in advance that it is quite ordinary. A potter once lived there, in the vicinity, who used to bake pipes, they usually called him ‘pali-lula’ (lighting pipe) and that nickname of his was in time passed on the entire area...“ The perception of this Pole is corroborated by the fact that, in Palilula, one of the most widespread crafts was pottery because clay as the main raw material was available within reach owing to the mines in Karaburma, Milićev, and Veliko brdo. And pottery used to be baked in furnaces with chimneys which were, due to their shape, called – pipes.

Since, at the time, everything related to Palilula originated from Prince Miloš, it seems most appropriate that the actual answer concerning the name of the Palilula-paliluskog settlement should be looked for there. Probably the Prince, in order to prevent fires in

15

да би спречио пожаре у вароши, забранио пушење на уским београдским улицама начичканим кућерцима са дрвеним ћепенцима и крововима од сламе и лако запаљивих материјала. Пушачи су своје чибуке и луле смели да запале тек кад изађу из града. Чибуци и луле углавном су нестали, али је име остало.

ЗНАМЕЊА ПАЛИЛУЛЕ Градска општина Палилула има свој основни, средњи и велики грб и своју заставу. Основни грб Палилуле подељен је хоризонтално на два поља, а горње поље је вертикално подељено на два поља, оивичена златним. Горње десно поље је црвено са златном лулом, лево поље је плаво са стилизованом куполом Цркве светог Марка и две вијугаве златне линије. Доње поље је бело са златном стилизованом представом шатора, златним кључем и годином 1830. Средњи грб има додатну златну бедемску круну са три видљива мерлона и златним лавом који у десној шапи држи златни мач. Великом грбу придодати су чувари - десни је Свети првомученик и архиђакон Стефан који придржава хералдички стег града Београда, а леви чувар грба је Свети апостол и јеванђелиста Марко, који придржава хералдички стег Градске општине Палилула. Елементи грба представљају најзначајније симболе Палилуле. На застави квадратног облика понављају се мотиви основног грба.

РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ Географски положај Палилуле велика је шанса за њену будућност. На две је обале Дунава, велике европске пловне магистрале која, уз канал РајнаМајна-Дунав, повезује две стране „старог континента“ – Северно са Црним морем. И путеви преко Дунава, регионалног и међународног значаја, чине околне палилулске просторе више него погодним за развој оних делатности које природно настају уз прометне саобраћајнице, а нарочито крај великих градова, као захвалног тржишта за масовни пласман роба и услуга.

16

the town, prohibited smoking in the narrow Belgrade streets bristling with small wretched houses with wooden doors and windows and straw roofs and higly inflammable materials.

Smokers were allowed to light their chibouks and pipes only after leaving the town. Chibouks and pipes have generally disappeared, but the name has remained.

SYMBOLS OF OF PALILULA The City Municipality of Palilula has its small, medium, and greater coats of arms and its flag. The small coat of arms of Palilula is divided horizontally into two quarterings, and the chief quartering is vertically divided into two quarterings, with golden borders. The chief dexter quartering is red with a golden pipe while the sinister quartering is azure with a stylized dome of St. Mark’s Church and two winding golden lines. The base quartering is white with a golden stylized presentation of a tent, a golden key, and the year 1830. The medium coat of arms has an additional golden mural crown with three visible merlons and a golden lion holding a golden sword in the right paw. To the greater coat of arms guardians have been added – the dexter one is Saint Stephen the Archdeacon and the Protomartyr, who is holding the heraldic flag of the City of Belgrade, and the sinister guardian of the coat of arms is the Holy Apostle and Evangelist Mark, who is holding the heraldic flag of the City Municipality of Palilula. Elements of the coat of arms are the most important symbols of Palilula.

The motives from the small coat of arms are repeated on the flag of square shape.

DEVELOPMENT POTENTIALS The geographical position of Palilula is a great opportunity for its future. It is situated on two banks of the Danube, the big European navigable artery which, in addition to the RhineMein-Danube Canal, interconnects the two sides of the ‘Old continent’ – the North with the Black Sea. Even the roads crossing the Danube, of regional and international importance, make the surrounding Palilula territories more than suitable for the development of those activities that naturally emerge along busy roads, particularly nearby big cities, as an easy market for mass sale of goods and services.

19

Велики комплекс изузетно плодног земљишта у делу Палилуле на левој дунавској обали био је и досад подручје развијеног агробизниса. Данашња ПКБкорпорација својевремено је, као Пољопривредни комбинат Београд, стекла светску славу и у разним периодима била најпоузданији снабдевач главног града Србије пољопривредним производима. Данас је ПКБ највеће пољопривредно друштво у држави које запошљава две хиљаде радника и представља главну сировинску базу индустрије млека и млечних производа, меса, сточне хране, индустријског и другог поврћа. Такође, снабдева сировинама и млинско-пекарску индустрију, као и индустрију шећера и уља у Србији, а тенденција је да непрестано шири своја страна тржишта и повећава извоз. Корпорација располаже са преко тридесет хиљада хектара обрадивог земљишта, од чега 23 хиљаде у државној, а 7.500 у сопственој својини. За ратарску производњу користи се 21.500 хектара, а ПКБ је, са својих девет хиљада крава, највећа фарма у Европи. У процесу транзиције, по оцени консултаната из Светске банке, ПКБ-корпорација једно је од ретких предузећа у Србији које ће успешно спровести реструктурирање. Од тренутка преноса оснивачких права са Републике на Град Београд, предузеће, које је било губитник и дужник, постепено је излазило из кризе, ревитализовало се и потпуно опоравило, при чему ниједан радник није остао без посла, те и даље остаје битан привредни чинилац не само за општину Палилула и Београд, него и за целокупан развој Србије. На Палилули су заступљене готово све привредне делатности - од прехрамбене индустрије, промета и трговине, до свих врста услуга, туризма и угоститељства. Регистровано је преко 11.500 привредних субјеката, углавном малих и средњих предузећа. Запослено је преко 60 хиљада људи, а поред ПКБ-корпорације највећа предузећа су: Имлек, Фриком, Минел-котлоградња, Авала Ада, Термоелектро, Мастерфриго. Палилула има Клуб привредника основан 2007. године, који је 2011. добио признање за најбоље привредно удружење у Београду. Подручје општине погодно је за развој бањског, спортско-рекреативног, наутичког, ловног и риболовног туризма.

20

The a large complex of outstandingly fertile land in the part of Palilula on the left Danube bank has been, even up to now, the area having a developed agrobusiness. The presentday PKB Corporation, at some time past, as the Poljoprivredni kombinat (Agricultural Estate) Belgrade (PKB), had won international glory and, in various periods, it had been the most reliable supplier of agricultural products to the capital of Serbia. Today, the PKB is the biggest agricultural corporation in the state, which employs two thousand workers and represents the main raw materials base of the industry of milk and dairy products, meat, animal feed, industrial and other vegetables. Additionally, it supplies raw materials to the milling and baking industry, as well as to the industries of sugar and oil in Serbia, and its trend is to continuously expand its foreign markets and to increase export.

The Corporation has over thirty thousand hectares of arable land, out of which 23 thousand state-owned, and 7,500 in its own ownership. For crop production, 21,500 hectares are used, and the PKB is, with its nine thousand head of cows, the biggest farm in Europe.

In the process of transition, according to the assessment of the consultants from the World Bank, the PKB Corporation is one of rare enterprises in Serbia, which will successfully undergo restructuring. From the moment of transfer of the founder’s rights from the Republic to the City of Belgrade, the enterprise, which had been a money looser and a debtor, has gradually emerged from the crisis, revitalized itself, and fully recovered, whereby not a single worker has been sacked and, therefore, it still remains an important economic factor, not only to the Municipality of Palilula and Belgrade, but of the overall development of Serbia.

Almost all economic activities are practiced in Palilula - from foodstuffs industry, transportation, and trade, to all types of services, tourism, and catering. Over 11,500 economic operators are registered, mainly small and medium-sized enterprises. Over 60 thousand people are employed and, apart from the PKB Corporation, the biggest companies are: Imlek, Frikom, Minel-kotlogradnja, Avala Ada, Termoelektro, and Masterfrigo.

Palilula has the Businessmen Club founded in 2007, which was awarded as the best business association in Belgrade in 2011.

The territory of the Municipality is suitable for the development of spa, sports and recreational, nautical, hunting, and fishing tourism.

The very name already indicates adequate potentials of Višnjička Banja-Spa, where a spring of mineral water is located, regulated in 1992 and, in Ovča, even before the Second World War,

Већ само име упућује на одговарајуће потенцијале Вишњичке Бање, где се налази извориште лековите воде, уређено 1992. године, а у Овчи је још од пре Другог светског рата познато извориште слане воде, те ово насеље заслужује да добије бањски ранг. Извор воде са 28 минерала и језерце око њега, познато као „каљава бара“, већ деценијама користе оболели од ишијаса, реуме, болести вена, коже и очију. Неоходно је да се коришћење воде са јодом, солима и осталим минералима подигне на виши ниво те је за будући спортско-рекреативни и бањско-туристички комплекс предвиђена површина од 107 хектара коју треба оплеменити одговарајућим садржајима. На предлог и по идеји Градске општине Палилула, Урбанистички завод Београда израдио је урбанистички пројекат за бању у Овчи, што представља пројекат будућности, израђен у складу са детаљним и генералним планом Београда. Уз Дунав, од ушћа Саве па до десне обале Тамиша, простиру се ловни терени Палилуле, а у њима има срна, дивљих свиња, зечева, фазана, пољских јаребица, препелица, грлица, голубова гривњаша, лисица и јазаваца. Ловиштем „Панчевачки рит“, које се простире на преко 39 хиљада хектара, од којих су 20 хиљада хектара ловне површине, газдује Ловачко удружење „Београд“ које стално гаји срне, дивље свиње, зечеве, фазане и пољске јаребице, а располаже са 15 стабилних чека, исто толико на дрвећу, десет хранилишта за крупну дивљач, 80 за фазане и пољске јаребице, 50 солишта и три прихватилишта за фазанчиће. Удружење поседује и фазанерију која се простире на 1,4 хектара, ограђени део ловишта површине 1,3 хектара, шест хектара вишегодишњих ремиза, ловачки дом од седамсто и ловачку кућу од сто квадратних метара. Другим ловиштем, које се зове „Рит“, а простире се на 8.263 хектара газдује Јавно предузеће „Србијашуме“. Удаљено је 15 километара од Београда, смештено у близини насеља Падинска Скела. Овде се, поред лова на срне, дивље свиње и фазане узгајане у слободној природи, обавља и интензиван туристички одстрел фазана одгајаних у фазанерији ловишта које располаже и објектом за смештај ловаца са осам постеља. Панчевачки рит као и подручје Сланци-Велико Село значајан су потенцијал ловног спорта и ловног туризма. Палилулске обале Дунава, његове аде, канали и рукавци – Црвенка, Себеш, Дунавац, Мокри Себеш и други – омиљене су локације београдских и других пецароша.

there had been a popular spring of salt water and, therefore, this settlement deserves to get the rank of a spa. The water spring with 28 minerals and a small lake around it, known as the ‘muddy pond’, has been used for decades by those suffering from sciatica, rheumatism, vein, skin, and eye diseases. It is necessary to raise the exploiation of the water having iodine, salts, and other minerals to a higher level and, therefore, for the future sports and recreational and spa-tourist complex, an area of 107 hectares has been allocated, which needs to be enriched with adequate facilities. At the proposal and according to the idea of the City Municipality of Palilula, the Urban Planning Institute of Belgrade has prepared the urban development project for the spa in Ovča, which is the project of the future, prepared in compliance with the detailed and the master plan of Belgrade.

Hunting grounds of Palilula stretch along the Danube, from the Sava-Danube confluence all the way to the right bank of the Tamiš River, and there are does, wild boars, hares, pheasants, gray partridges, quails, turtle-doves, wood pigeons, foxes, and badgers on them. The Hunting Ground Pančevački rit, which covers over 39 thousand hectares, out of which 20 thousand hectares are hunting grounds, is managed by the Hunter’s Association Belgrade, which constantly breeds does, wild boars, hares, pheasants, and gray partridges, and has 15 stable shooting stands, the same number on trees, ten feeding sites for big game, 80 for pheasants and gray partridges, 50 salt-licks, and three shelters for little pheasants. The Association also has a pheasant farm, which covers 1.4 hectares, a fenced part of the hunting ground of the area of 1.3 hectares, six hectares of perennial coverts, a hunters’ house of seven hundred, and a hunting lodge of a hundred square meters.

The second hunting ground, which is called Rit-Bog, and which covers 8,263 hectares, is managed by the Public Enterprise Srbijašume. It is 15 kilometers away from Belgrade, situated in the vicinity of the settlement of Padinska Skela. Here, apart from hunting does, wild boars, and pheasants bred in natural environment, intensive tourist killing of pheasants bred on the pheasant farm of the hunting ground also takes place, which is also provided with a building for accommodation of hunters with eight beds.

Pančevo rit-Bog as well as the territory of Slanci-Veliko Selo represents a major potential for hunting sport and hunting tourism. Palilula’s banks of the Danube, its river islets, canals, and effluents – Crvenka, Sebeš, Dunavac, Mokri Sebeš, and others – are favorite locations Belgrade and other anglers.

23

ЗНАМЕНИТОСТИ ПАЛИЛУЛЕ На територији Палилуле налазе се многе знаменитости, споменици, грађевине и институције од изузетне вредности и значаја. Црква светог Марка на Ташмајдану један је од најпознатијих и најпрепознатљивијих симбола Београда. Нешто јужније од садашњег здања, налазио се до почетка Другог светског рата првобитни истоимени храм изграђен у доба кнеза Милоша Обреновића. Радовима на изградњи ове мале цркве, као и дворске цркве и кнежевог конака у Топчидеру, руководио је први велики градитељ у обновљеној Србији Хаџи-Никола Живковић. Црквица је страдала у немачком бомбардовању Београда 1941, а претходно су, 1930. године, познати београдски архитекти браћа Петар и Бранко Крстић, професори Архитектонског факултета, израдили пројекат по којем је саграђено садашње здање Маркове цркве у потпуности завршено 1948. године када је извршено и освећење храма. Реч је о монументалној грађевини пројектованој у духу српског средњовековног градитељства по угледу на манастир Грачаницу, задужбину краља Милутина, али много већих размера и са спољашњим зидовима од природног материјала у две боје. Изнад улазних врата на спољној фасади налази се мозаик - икона Светог апостола и евангелисте Марка, дело Вељка Станојевића. Иконостас храма, по пројекту архитекте Зорана Петровића, урађен је у мермеру, а иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радловића. Уз јужни зид храма, десно од улаза, налази се гробница цара Стефана Душана у коју су положене његове мошти пренете из манастира Светих Арханђела код Призрена У крипти је неколико гробова пренетих из првобитног храма, као и гроб патријарха Германа. Ту почивају и посмртни остаци краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин и још неколико припадника породице Обреновић. Ташмајдански парк, уређен по узору на најлепше европске паркове, омиљено је шеталиште и једно од најпопуларнијих средишта спортских активности, забаве и рекреације. После премештања некадашњег гробља постепено је

24

SIGHTS OF PALILULA In the territory of Palilula, there are numerous sights, monuments, buildings, and institutions of outstanding value and importance.

The Church of St. Mark in Tašmajdan is one of the best known ones and the landmarks and symbols of Belgrade. Somewhat further to the sourth from the current building, up to the beginning of the Second World War, the original namesake church had been situated, constucted at the time of Prince Miloš Obrenović. The work on the construction of that small church, as well as of the palatial church and the Prince’s Residence in Topčider, was managed by the first great builder in the restored Serbia, Hadži-Nikola Živković. The little church was struck in German bombardment of Belgrade in 1941, and before that, in 1930, the renowned Belgrade architects Petar and Branko Krstić brothers, Professors of the Faculty of Architecture, had prepared the design according to which the present building of St. Mark’s Church was constructed, which was fullly completed in 1948, when the Church was actually consecrated.

It is a monumental building designed in the spirit of the Serbian medieval architecture on the model of the Monastery of Gračanica, the endowment of King Milutin, but on a much larger scale and with exterior walls of natural materials in two colors.

Above the entrance door on the spoljnoj facade there is a mosaic – the icon of the Holy Apostle and Evangelist Mark, the work of Veljko Stanojević. The icon screen of the Church, according to the design of the architect Zoran Petrović, was made in marble and, the icon on it, in the mosaic technique are the works of the academic painter Djura Radlović. Next to the southern wall of the Church, to the right hand side from the entrance, there is the tomb of Emperor Stefan Dušan in which his relics translated from the Monastery of St. Archangels nearby Prizren were laid to rest.

In the crypt, there are several tombs transferred from the original church, as well as the tomb of Patriarch German. The mortal remains of King Aleksandar Obrenović and Queen Draga Mašin and a few more members of the Obrenović family were also laid to rest in it.

The Tašmajdan Park, landscaped patterned after the most beautiful European parks, is the popular promenade and one of the most popular centers of sports activities, entertainment, and recreation. After the relocation of the former cemetery, it was gradually formed in the

формиран током 20. столећа, а данас се простире на 9.500 квадратних метара. У парку су три дечја игралишта, фитнес-центар, шаховско поље и други рекреативни садржаји за младе и одрасле. Ту је и једина музичка фонтана у Београду, а за кућне љубимце обезбеђен је ограђени простор. Естетски угођај комплетира цветна алеја са сто хиљада садница сезонског цвећа, а парк је и галерија скулптура и украсних фигура међу којима су и: фонтана „Победа“ вајара Јована Њежића; - „Златна шума“, вајарке Мире Јуришић; - „Дон Кихот“, новосадског вајара Јована Солдатовића; - „Вепар“, вајара Николе Вукосављевића - поклон града Кикинде Београду; - „Кућиште“, рад скулптора Ратка Вулановића – поклон црногорских пштина Београду; - Лежећи акт, рад Ангелине Гаталице; - „Жена која седи“, дело вајара Ивана Саболића - поклон Београду заједница општина Вараждин и Бјеловар; - „Асоцијативна фигура“ македонског вајара Васила Василева – поклон Скопља Београду. Последњих година у Ташмајданском парку постављени су споменици великим књижевницима Десанки Максимовић и Милораду Павићу, а у знак захвалности Влади Азербејџана, која је помогла детаљно уређење парка, и некадашњем председнику ове земље Гајдеру Алијеву. Почетком октобра сваке јесени овде се организује велика изложба меда и пчелињих производа, а тада се засади и једна медоносна биљка. Професорска колонија јединствена је културно-историјска целина Палилуле и Београда. Ова градска четврт настала је између 1926. и 1929. године. Основало ју је, у њој живело и стварало више од четрдесет професора Београдског универ-зитета. Изворно језгро су јој делови данашњих улица Љубе Стојановића, Стојана Новаковића, Јаше Продановића и Рачког. Уз кредите Хипотекарне банке и помоћ Београдске општине, професори су своје куће градили на пустом земљишту „с оне стране Булбулдерског

course of the 20th century and, today, it covers 9,500 square meters. In the Park there are three children’s playgounds, a fitness-center, chess field, and other recreational facilities for young ones and adults. There is also the only music fountain in Belgrade and, for pets, a fenced space is provided. The esthetic atmosphere is completed by a flower lane with a hundred thousand nursery plants of seasonal flowers, and the Park is also a gallery of sculptures and decorative figures among them being: - Pobeda (Victory) fountain of the sculptor Jovan Nježić; - Zlatna šuma (Golden Forest), of the woman sculptor Mira Jurišić; - Don Kihot (Don Quixote), of the Novi Sad sculptor Jovan Soldatović; - Vepar (Boar), of the sculptor Nikola Vukosavljević – the gift of the city of Kikinda to Belgrade; - Kućište (Housing), the work of the sculptor Ratko Vulanović – the gift of Montenegrin municialities to Belgrade; - A lying nude, the work of Angelina Gatalica; - Žena koja sedi (A Woman Sitting), the work of the sculptor Ivan Sabolić - the gift to Belgrade from the association of the municipalities of Varaždin and Bjelovar; - Asocijativna figura (Associative Figure), of the Macedonian sculptor Vasil Vasilev – the gift of Skopje to Belgrade.

In the past few years, monuments to the great authors Desanka Maksimović and Milorad Pavić were erected in the Tašmajdan Park and, in token of gratitude to the Government of Azerbaijan, which had helped detailed landscaping of the Park, to the former President of this country Heydar Aliyev.

In the beginning of October each fall, a big exhibition of honey and bee products is organized there, and then one melliferous plant is also planted.

The Professor Colony is a unique cultural and historical entity of Palilula and Belgrade. This city quarter originated between 1926 and 1929. Over forty professors of the Belgrade University had founded it, lived, and created in it. Its original nucleus included parts of the present-day Streets: Ljube Stojanovića, Stojana Novakovića, Jaše Prodanovića, and Račkog. With the credits of the Mortgage Bank and the help of Belgrade municipality, professors built their respective houses on a barren land „on the other side of the Bulbulder Brook“ (the present-day Cvijićeva Street), far behind the

27

28

потока“ (данашње Цвијићеве улице), далеко иза тадашњих градских граница. Таква концентрација врхунских стваралаца на једном месту тешко да је поновљива. Овде су живели професори Београдског универзитета: Александар Јовановић, Александар Леко, Богдан Поповић, Борислав Лоренц, Васиљ Поповић, Виктор Новак, Винко Витезица, Винко Ђуровић, Владимир Петковић, Владимир Ћоровић, Димитрије Коњев, Драгољуб Јовановић, Душан Поповић, Живко Туцаковић, Живојин Ђорђевић, Иван Ђаја, Иван Свишчев, Јеврем Недељковић, Јован Ердељановић, Јован Марков, Јован Томић, Јулије Вагнер, Љубиша Глишић, Милан Будимир, Милан Дражић, Милан Луковић, Миливоје Ракић, Младен Јосифовић, Никола Салтников, Павле Поповић, Павле Стевановић, Петар Булат, Радивоје Кашанин, Роко Вуковић, Синиша Станковић, Светозар Јовановић, Тадија Пејовић, Танасије Митровић, Урош Џонић, Фехим Барјактаревић и Хенрик Барић. Један од од најпознатијих становника Професорске колоније Милутин Миланковић аутор је „Канона осунчавања“, дела које је унело револуцију у науку о Земљи, те га америчка НАСА сврстава међу десет дивова ове научне области. Живео је у улици Љубе Стојановића од 1926. до своје смрти 1958. године. Универзитетска библиотека“Светозар Марковић“ једна је од највећих научних библиотека на Балкану. Води порекло од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије основане 1838. године, чији је први библиотекар био др Јанко Шафарик (1814-1876), филолог и професор историје. Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет, библиотека је расформирана, а њен фонд подељен семинарима одговарајућих факултета. Но, брзо се увидело да је Универзитету потребна општа научна библиотека, али избијање Првог светског рата одлаже њено оснивање. Када је Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, одобрила сто хиљада долара као поклон за градњу и опремање библиотеке у Београду, покренута је шира акција која је омогућила да се по пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића у стилу академизма подигне тада једина зграда у Србији наменски саграђена за библиотеку. Данашња Универзитетска библиотека у новој згради свечано је отворена 24. маја 1926. године. Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године, добила је данашње име. Испред зграде налази се споменик – биста Светозара Марковића, рад Стевана Боднарова.

city boundaries at the time. Such concentration of the first-rate creators at one place is hardly repreatable. There lived the professors of the Belgrade University: Aleksandar Jovanović, Aleksandar Leko, Bogdan Popović, Borislav Lorenc, Vasilj Popović, Viktor Novak, Vinko Vitezica, Vinko Djurović, Vladimir Petković, Vladimir Ćorović, Dimitrije Konjev, Dragoljub Jovanović, Dušan Popović, Živko Tucaković, Živojin Djordjević, Ivan Djaja, Ivan Sviščev, Jevrem Nedeljković, Jovan Erdeljanović, Jovan Markov, Jovan Tomić, Julije Vagner, Ljubiša Glišić, Milan Budimir, Milan Dražić, Milan Luković, Milivoje Rakić, Mladen Josifović, Nikola Saltnikov, Pavle Popović, Pavle Stevanović, Petar Bulat, Radivoje Kašanin, Roko Vuković, Siniša Stanković, Svetozar Jovanović, Tadija Pejović, Tanasije Mitrović, Uroš Džonić, Fehim Barjaktarević, and Henrik Barić. One of od the most eminent inhabitants of the Professor Colony Milutin Milanković is the author of „Canon of the Earth’s Insolation“, the work that revolutionized the Earth Science and, therefore, the US NASA classifies him among ten giants of this scientific area. He lived in Ljube Stojanovića Street from 1926 until he died in 1958.

The University Library Svetozar Marković is one of the biggest scientific libraries in the Balkans. It originated from the library of the Lyceum of the Princedom of Serbia founded in 1838, the first librarian of which had been Dr Janko Šafařík (1814-1876), phylologist and professor of history. When, in 1905, the Elite School became the University, the library was liquidated, and its holdings were distributed to seminars of the relevant faculties. But, soon thereafter it was realized that the University needed a general scientific library, but the break out of the First World War deferred its foundation. When the Carnegie Foundation, which had up to then already constructed a whole series of libraries across the world, approved a hundred thousand Dollars as a donation for the construction and equipping of the library in Belgrade, a wider campaign was lounched, which enabled construction according to the design of the architects Dragutin Djordjević and Nikola Nestorović, in the style of academism, at the time the only building in Serbia constructed specifically for the use as a library. The present-day University Library was formally opened in the new building on May 24, 1926. On the occasion of the commemoration of the hundredth anniversary of the birth of Svetozar Marković in 1946, it got its present name. In front of the building there is the monument – the bust of Svetozar Marković, the work of Stevan Bodnarov.

31

Архив Србије основан је 1898. а са радом је почео две године касније. Налази се у непосредној близини Универзитетске библиотеке у згради која је 1928, у духу академизма, специјално изграђена за ову установу по плановима руског архитекте Николаја Петровича Краснова. У току постојања, више пута је мењао име. Данас је матична установа на челу архивске мреже Републике Србије. Најстарији документ који се чува у Архиву је Дечанска повеља краља Стефана Уроша III Дечанског. Сеизмолошки завод Србије са територије Палилуле прати подрхтавање тла широм света. Прикупљање података о земљотресима почело је у Србији 1893. године, а одлука о изградњи зграде Сеизмолошког завода на Ташмајдану, где се и данас налази, донета је 1906. Први сеизмографи у њој инсталирани су 1909. године, а у јуну 1910. године на инструментима је регистрован први земљотрес. Од 1995. Завод је законом дефинисан као организација која обавља послове од интереса за Републику. Радио-телевизија Србије својим седиштем налази се на ободу Ташмајдана. Данашњи „Јавни сервис грађана Србије“ ТВ-програм почео је да емитује 23. августа 1958. године. У новије време, зграда српске телевизије трагично је уписана у светску историју као једина информативна институција у свету која је плански бомбардована после Другог светског рата. Разорни НАТО-пројектили усмртили су 23. априла 1999. године 16 недужних радника РТС-а. На то подсећа споменик „Зашто“ који се налази у непосредној близини бомбардованог објекта. Архитектонски бисери многе су грађевине Палилуле. Све их је тешко поменути, али неке од њих су незаобилазне као драгуљи српске градитељске баштине. Комплекс техничких факултета изграђен је између 1925. и 1930. године по пројекту архитеката Николе Несторовића и Александра Ђорђевића. Испред овог монументалног објекта 1961. постављен је споменик Николи Тесли, рад вајара Франа Кршинића. Зграда Правног факултета, завршена 1938. по пројекту Петра Бајаловића, један је од најуспешнијих представника београдске школе модерне у архитектури. И оближњи хотел „Метропол“, дело, такође, чувеног представника београдске модерне Драгише Брашована, заузима значајно место у историји

32

The Archive of Serbia was founded in 1898 and it started operating two years later. It is situated in the close vicinity of the University Library in the building which was, in 1928, in the spirit of academism, especially constrcuted for this institution according to the plans of the Russian architect Nikolaï Petrovitch Krasnov. In the course of its existance, it has changed its name several times. Today, it is the parent institution heading the archive network of the Republic of Serbia. The oldest document kept in the Archive is the Dečane Charters of the King Stefan Uroš III of Dečani.

The Seismological Survey of Serbia monitors, from the territory of Palilula, soil tremors across the world. The collection of data on earthquakes started in Serbia in 1893, and the decision on the construction of the building of the Seismological Survey in Tašmajdan, where it is situated today as well, was brought in 1906. The first seismographs were installed in it in 1909 and, in June 1910, the first earthquake was registered on the instruments. As of 1995, the Seismological Survey is defined by the law as the organization engaged in affairs of interest to the Republic.

The Radio and Television of Serbia is, with its seat, situated on the perimeter of Tašmajdan.

The present-day ‘Public Service of the Citizens of Serbia’ TV-program started being broadcast on August 23, 1958. More recently, the building of the Serbian television was tragically registered in the world history as the only informative institution in the world, which was planned to be bombarded after the Second World War. On April 23, 1999, destructive NATO projectiles killed 16 innocent workers of the RTS. The monument Zašto (Why) is the reminder of that, which is situated in the close vicinity of the bombarded facility.

Architectural pearls are numerous buildings of Palilula. It is difficult to mention all of them, but some of them are imperative ones as the treasures of the Serbian building heritage.

The complex of technical faculties was constructed between 1925 and 1930, according to the design of the architects Nikola Nestorović and Aleksandar Djordjević. In front of this monumental building, in 1961, the monument to Nikola Tesla was erected, the work of the sculptor Fran Kršinić.

The building of the Faculty of Law, completed in 1938, according to the design of Petar Bajalović, is one of the most successful representatives of the Belgrade school of Moderne in architecture. The nearby hotel Metropol as well, the work of, also, an eminent representative of the Belgrade Moderne Dragiša Brašovan, has an important place in the history of the Serbian

српске архитектуре. Предвиђен првобитно за друге намене, објекат је 1953. завршен као хотел који ће, дуго као најрепрезентативнији у Београду, угостити велики број чувених светских личности. Главна пошта, такође, импозантна грађевина у центру Београда, изграђена је неколико година пре Другог светског рата. Градња је почела по пројекту Јосипа Пичмана који је победио на јавном конкурсу. Вероватно због тога што је млади аутор преминуо у току градње, извршене су измене које су се одразиле на облик фасаде обликоване по накнадном пројекту Василија Андросова. Дом Народне скупштине Републике Србије је монументално здање на ободу општине Палилула с којом је повезује гранична Таковска улица. Познат је под називом Савезна скупштина из времена СФРЈ и Скупштина државне заједнице СЦГ, а од 23. јула 2006. године постаје званично Дом Народне скупштине Републике Србије. Здање је грађено од 1907. до 1936. године уз промене пројекта и учешће неколико српских архитеката прве половине 20. века. Први пројекат израдио је 1891. године Константин Јовановић, да би на конкурсу за зграду одржаном 1901. године био награђен рад Јована Илкића. Камен темељац 1907. године положио је краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршењу објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Здање је осмишљено и изведено као монументални, репрезентативни објекат решен у симетричној основи уз строго поштовање академских принципа са богатом унутрашњом архитектонском и уметничком декорацијом. Испред главног улаза, са обе стране, постављене су 1939. године скулптуре „Играли се коњи врани“, дело познатог вајара Томе Росандића. Спомен-гробље ослободилаца Београда 1944. свечано је отворено 20. октобра 1954. године. Уређено је по пројекту архитекте Бранка Бона, док је парк унутар гробља пројектовао инжењер хортикултуре Александар Крстић. Вајар Радета Станковић аутор је рељефа на каменој капији. Са унутрашње стране зида исписана су имена јединица Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије које су учествовале у борбама за ослобођење Београда, а ту су и подаци да је у тим борбама погинуло 2.953 партизана и 976 црвеноармејаца, те да је на овом гробљу

architecture. Originally planned for other uses, in 1953, the building was completed as a hotel, which later, as for a long time the best one in Belgrade, hosted a large number of world-famous celebrities.

The Main Post Office, also, an imposing building in the center of Belgrade, was constructed a few years before the Second World War. The constrcution started according to the design of Josip Pičman, who had won at a public competition. Probably because the young author died in the course of the constrcution, modifications were made, which are reflected on the form of the facade shaped according to the subsequent design of Vasilij Androsov.

The House of the National Assembly of the Republic of Serbia is a monumental building on the perimeter of the Municipality of Palilula with which it is connected by the boundary Takovska Street. It is known under the name: the Federal Assembly from the time of the SFRY and the Parliament of the State Union of Serbia and Montenegro and, in July 23, 2006, it officially became the House of the National Assembly of the Republic of Serbia. The building was constructed from 1907 to 1936, with modifications of the design and participation of several Serbian architects from the first half of the 20th century. The first design was prepared by Konstantin Jovanović in 1891, and then, at the competition for the building held in 1901, the work of Jovan Ilkić was awarded.

The foundation stone was laid by King Petar I in 1907. Ilkić died during the First World War, and the plans were lost. New plans, according to the as-built condition, were drawn up by Ilkić’s son Pavle and Nikolaï Krasnov helped in the finalization of the building, particularly of the interior. The building was designed and executed as a monumental, representative building designed with a symmetrical layout strictly adhering to the principles of academism with rich interior architectural and artistic decorations. In front of the main entrance, on both sides, the sculptures Igrali se konji vrani (Black Horses at Play) were erected in 1939, the work of the eminent sculptor Toma Rosandić.

The Memorial Cemetery of the Liberators of Belgrade in 1944 was formally opened on October 20, 1954. It was developed according to the design of the architect Branko Bono, while the park inside the Cemetery was designed by the engineer of horticulture Aleksandar Krstić. The sculptor Radeta Stanković is the author of the relief on the stone gate. On the interior side of the wall, the names of the units of the National Liberation Army of Yugoslavia and of the Red Army that had participated in the battles for liberation

35

сахрањено 1.395 партизана и 808 црвеноармејаца. Унутар гробља налази се скулпптура „Црвеноармејац“, дело вајара Антуна Аугустинчића, а испред гробља је 9. маја 1988. године постављена фигура партизана, чији је аутор Радета Станковић. Споменик је открио Пеко Дапчевић, један од команданата у борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. Сефардско јеврејско гробље налази се поред Гробља ослободилаца Београда. Настало је пресељењем старог јеврејског гробља из Далматинске улице 1925. године. Данас је на њему око четири хиљаде надгробних и комеморативних споменика, а међу њима и: Споменик српским Јеврејима погинулим у ратовима које је водила Србија од 1912. до 1918: Споменик јеврејским жртвама фашизма који је откривен 1952. године, а дело је архитекте Богдана Богдановића; Споменик аустријским Јеврејима који су 1941. убијени у Засавици код Шапца; подигла га је Јеврејска општина Беча према пројекту архитекте Андрије Мешулама након преноса посмртних остатака 800 жртава 1959. године; Споменик подигнут 1928. године над „генизом – скровиштем старих неупотребљивих светих књига и утвара“, украшен отвореним свитком Торе и књигама од камена. Манастири и цркве Поред најпознатије Маркове цркве, на тлу Палилуле налази се више манастира и цркава старијег и новијег датума. Манастир светог Стефана у Сланцима једини је активни метох Хиландара у Србији. Од 15. до 17. века био је познат као „стари манастир“, а народно предање везује га за династију Немањића, при чему постоје две верзије. По једној, основао га је Свети Сава почетком 13. столећа па извор у близини манастира носи име овог свеца. Према другој, ктитор је био краљ Драгутин крајем 13. века. Манастир је доживео напредак за време деспота Ђурђа Бранковића. Тада је у част крсне славе Бранковића почео да празнује светог архиђакона Стефана, а претходно је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. У сланачком манстиру налази

36

of Belgrade are inscribed, and there are also the data that, in those battles, 2,953 partisans and 976 the Red Army soldiers were killed, and that 1,395 partisans and 808 the Red-Army soldiers were buried in this Cemetery. Inside the Cemetery, there is the sculpture Crvenoarmejac (RedArmy Soldier), the work of the sculptor Antun Augustinčić and, in front of the Cemetery, on May 9, 1988, a figure of a partisan was erected, the author of which is Radeta Stanković. The monument was unvailed by Peko Dapčević, one of the commanders in the battles for liberation of Belgrade, in October of 1944.

The Sefer Jewish Cemetery is situated next to the Cemetery of the Liberators of Belgrade. It was formed by relocation of the old Jewish Cemetery from Dalmatinska Street in 1925. Today, there are around four thousand tombstones and commemorative monuments in it, among them being: Monument to the Serbian Jews Fallen in the Wars Waged by Serbia from 1912 to 1918: Monument to Jewish Victims of Fachism, which was unvailed in 1952, the work of the architect Bogdan Bogdanović; Monument to Austrian Jews, who were killed in Zasavica nearby Šabac in 1941; it was erected by the Jewish Coomunity of Vienna according to the design of the architect Andrija Mešulam after the transfer of mortal remains of 800 victims in 1959; Monument erected in 1928 over the „genizah – a storage place for old worn our or discarded holy books and ghosts“, decorated with an open Torah scroll and books of stone.

Monasteries and Churches Apart from the best known St. Mark’s Church, on the soil of Palilula there is a number of monasteries and churches of older and recent dates.

The Monastery of St. Stephen in Slanci is the only active metoch of Chilandar in Serbia.

From the 15th to the 17th century, it was known as the ‘old monastery’ and, according to the tradition, it was tied to the Nemanjić dynasty, whereby there are two versions. According to one, it was founded by St. Sava in the beginning of the 13th century and, therefore, the spring in the vicinity of the monastery was named after this Saint. According to the other, the endower was King Dragutin by the end of the 13th century. The Monastery thrived at the time of Despot Djuradj Branković. At the time, in honor of the family patron saint of the Brankovićes, it started feasting St. Archdeacon Stephen, though it had previously been

39

се копија Богородице Тројеручице, највеће хиландарске светиње. Манастирски комплекс заштићен је као споменик културе и археолошко налазиште. Руски храм Свете Тројице на Ташмајдану, са источне стране Маркове цркве, изграђен је крајем 1924. године по пројекту В. В. Сташевског и са карактеристичним декоративним елементима руске црквене архитектуре. Иконостас је израдио кнез Михаил Сергејевич Путјатин, а живопис барон Мејндорф. Храм је богат реликвијама, нарочито иконама и ћивотима. У њему је сахрањен генерал Врангел, један од истакнутих белогардејских команданата који је, доживевши пораз после Октобарске револуције у Русији, нашао уточиште у Краљевини Југославији. Фебруара 1945. ова руска црква у Београду постала је Подворје Московског Патријатхата. Црква светог Стефана у Великом Селу подигнута је 1834. од материјала срушеног манастира у Сланцима. Две године касније у кругу цркве изграђена је и школа. Храм светог цара Константина и царице Јелене у Овчи румунска је православна црква. Првобитно је, почетком 20. века изграђена од земље и цигле и покривена трском. Данашња је настала између 1931. и 1933. године. Саграђена је у грчковизантијском стилу, са три куполе, а има четири звоника од којих два потичу од старе цркве. Црква светог апостола и евангелисте Луке у Крњачи једна је од новијих, Њене темеље освештао је 2001. патријарх Павле. Пројекат је урадио архитекта Предраг Ристић по угледу на старе српске цркве у српско-византијском стилу. Црква светих апостола Петра и Павла у Котежу - налази се у централном делу овог насеља на левој обали Дунава. По пројекту архитекте Љубице Бошњак изграђена је у рашко-византијском стилу 2009. године прилозима верника и уз велику подршку Градске општине Палилула. Храм сабора српских светитеља на Карабурми освештао је патријарх Герман 13. новембра 1988. године. Живопис у храму донација је уметника Драгомира Марунића и Николе Лубардића који су 1996. урадили и иконе на иконостасу. Црква преноса моштију светог оца Николаја у Борчи изграђена је 1798. године на месту некадашње капеле, а посвећена је светом оцу Николи, заштитнику аласа и морепловаца. Пре пола века храм је страдао у пожару, а нова црква је саграђена уз велико учешће парохијана.

40

dedicated to Entrance of the Theotokos into the Temple. In Slanac Monstery, there is a copy of the Three-handed Theotokos, the crowning icon of Chilandar. The Monastery complex is protected (listed) as the monument of culture and the archeological site.

The Russian Church of the Holy Trinity in Tašmajdan, on the eastern side of St. Mark’s Church, was constructed by the end of 1924, according to the design of V. V. Staševski and with characteristic decorative elements of the Russian church architecture. The icon screen was made by the Prince Mihail Sergejevič Putjatin, and fresco painting by Baron Majendorf. The Church is rich with relics, particularly icons and coffers for the holy relics. General Wrangel was buried in it, one of the prominent White Guard commanders who, having suffered the defeat after the October Revolution in Russia, found refuge in the Kingdom of Yugoslavia. In February 1945, this Russian Church in Belgrade became the Representation of the Moscow Patriarchate.

The Church of St. Stephen in Veliko Selo was constructed of the materials of the demolished monastery in Slanci in 1834. Two year later, a school was constructed on the Church ground as well.

The Church of the Holy Emperor Constantine and Empress Helena in Ovča is the Romanian Orthodox Church. Originally, in the beginning of the 20th century, it had been constructed of earth and brick and covered with reed. The present-day one was constructed between 1931 and 1933. It is built in the Greek-Byzantine style, with three copper-encased domes, and has four belltowers, two of which originate from the old Church, The Church of the Holy Apostle and Evangelist Luka in Krnjača is one of the new ones., Its foundations were consecrated by Patriarch Pavle in 2001. The design had been prepared by the architect Predrag Ristić on the model of old Serbian churches in the Serbian - Byzantine style.

The Church of Holy Apostles Peter and Paul in Kotež – is situated in the central part of this settlement on the left bank of the Danube. According to the design of the architect Ljubica Bošnjak, it was constructed in the Raška-Byzantine style in 2009, with the contributions of the congregation and with a major support of the City Municipality of Palilula.

The Synaxis of Serbian Saints Church in Karaburma was consecrated by Patriarch German on November 13, 1988. Fresco painting in the Church is the donation of the artists Dragomir Marunić and Nikola Lubardić who also painted the icons on the icon screen in 1996.

The Church of Translation of the Relics of Holy Father Nicholas in Borča was constructed in 1798, at the location of the former chapel, and it is dedicated to the Holy Father Nicholas, the

Црква светог оца Николе у Вишњици подигнута је 1838. године, деценију пре школе, па је у том периоду била и учионица за вишњичке ђаке. Фрескоописана је пре двадесетак година. Римокатоличка црква Узнесења светог крижа налази се у Борчи. Месџид и џемат, заједница муслимана такође се налази у Борчи.

ОБРАЗОВАЊЕ Факултети и високе школе - На територији Градске општине Палилула налази се осам факултета Београдског универзитета: Правни, Архитектонски, Грађевински, Електротехнички, Машински, Технолошко-металуршки, Рударскогеолошки и Богословски. Поред факултета, установе високог образовања су и: Висока железничка школа струковних студија, Висока школа струковних студија за информационе и комуникационе технологије, Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент и Висока школа за пословну економију и предузетништво. Основно и средње образовање остварује се у 17 основних и шест средњих школа, а о Палилулцима најмлађег узраста брине Предшколска установа „Бошко Буха“ са седиштем у Прерадовићевој улици. У њеним оквирима ради 30 вртића распоређених на целој територији општине. Основне школе су: „Др Арчибалд Рајс“, „Филип Вишњић“, „Јован Цвијић“, „Јован Поповић“, „Ослободиоци Београда“, „Старина Новак“, „Стеван Дукић“, „Влада Аксентијевић“, „Иван Милутиновић“ са огранцима у Сланцима и Великом Селу, „Милена Павловић Барили“, „Олга Петров“, „Стеван Сремац“, „Васа Пелагић“, „Краљица Марија“, „Раде Драинац“, „Зага Маливук“ и „Јован Ристић“. Средње школе на територији Палилуле су: Пета београдска гимназија, Електротехничка школа „Раде Кончар“, Пољопривредна школа ПК Београд, Техничка ПТТ школа, Средња богословска школа „Свети Сава“, Железничка техничка школа и Прва приватна угоститељско-туристичка школа.

patron saint of river fishers and seafarers. Half a century ago, the Church was struck by fire, and the new Church was constructed with a major participation of parishioners.

The Church of the Holy Father Nicholas in Višnjica was constructed in 1838, a decade before the school and, therefore, in that period, it had also been a classroom for Višnjica pupils. It was fresco painted some twenty years ago.

The Roman Catholic Church of Ascension of the Holy Cross is situated in Borča.

Mesdzid and dzemat, the Community of Muslims is also situated in Borča.

EDUCATION Faculties and Higher Schools – In the territory of the City Municipality of Palilula, there are eight Faculties of the Belgrade University: the Faculties of Law, Architecture, Civil Engineering, Electrical Engineering, Mechanical Engineering, Technology and Metallurgy, Mining and Geology, and the School of Theology.

Apart from the faculties, the institutions of higher education are also: the Higher Railroad School of Vocational Studies, the Higher School of Vocational Studies of Information and Communication Technologies, the Higher Textile Vocational School for Design, Technology, and Management, and the Higher School for Business Economy and Entrepreneurship.

Elementary and secondary level education is provided in 17 elementary and six secondary schools, and the Preschool Establishmet Boško Buha, with the seat in Preradovićeva Street, looks after the youngest Palilula inhabitants. Within it, there operate 30 kindergartens distributed across the entire territory of the Municipality.

Elementary schools are: Dr Arčibald Rajs, Filip Višnjić, Jovan Cvijić, Jovan Popović, Oslobodioci Beograda (Liberators of Belgrade), Starina Novak, Stevan Dukić, Vlada Aksentijević, Ivan Milutinović with branches in Slanci and Veliko Selo, Milena Pavlović Barili, Olga Petrov, Stevan Sremac, Vasa Pelagić, Kraljica Marija, Rade Drainac, Zaga Malivuk, and Jovan Ristić.

Secondary schools in the territory of Palilula are: The Fifth Belgrade Highschool, the Electrotechnical High School Rade Končar, the Agricultural School PK Belgrade, the Technical PTT School, the Secondary Seminary School St. Sava, the Railroad Technical School, and the First Private Catering and Tourist School.

43

КУЛТУРА Установа културе Палилула (објекат некадашњег Народног универзитета Браћа Стаменковић) постала је незаобилазно место у културном животу општине и града отварањем Сцене Стаменковић 2012. године, као прве нове позоришне сцене у Београду после 43 године. Њена изградња почела је у јулу 2010. године уклањањем корова са згаришта десет година раније изгорелог студија који се налазио на месту садашњег театра. Поред позоришног програма, Установа културе Палилула организује богат музички, музичко-сценски, књижевни, изложбени и едукативни програм. Отворена је за све манифестације и програме деце школског узраста и младих и програме удружења и организација особа са инвалидитетом. У оквиру Установе културе Палилула ради и MMI – Modern music instructors – прва школа модерне и савремене музике у којој се првенствено уче технике свирања које се примењују у Rock`n`Roll-у. Окупља младе заинтересоване за музику и пружа им едукацију по највишим стандардима, чиме им помаже да нађу сопствени пут и израз.

Tutti – Светски музички центар Србија, као братска организација норвешке фондације Tutti на основу вишегодишњег присуства те фондације на Балкану, основан је и ради у Установи културе Палилула. Циљ је да се музичким семинарима и концертима са учесницима из целог света ствара основа за стабилну дуготрајну међународну сарадњу. Вођа овог јединственог пројекта је рођени Београђанин, Палилулац композитор Јован Павловић, један од најафирмисанијих активних професионалних хармоникаша у Норвешкој. У Установи културе Палилила седиште је и Националног ансамбла КОЛО, чија је мисија да сакупља, обрађује, чува и промовише народно играчко, певачко и музичко благо. КОЛО је основано 1948. године и у међувремено је стекло велики углед у земљи и широм света. Носилац је највећих домаћих и иностраних признања. Поводом 55 година успешног рада, 2003. године одликовано је Орденом Вука Караџића првог степена.

44

CULTURE The Institution of Culture Palilula (the building of the former People’s University Braća Stamenković) has become an indispensable place in the cultural life of the Municipality and the city by opening the Stamenković Stage in 2012, as the first new theater stage in Belgrade after 43 years. Its construction started in July 2010, by removing weeds from the charred remnants of the studio burnt down ten years earlier, which had been situated at the place of the current theater.

Apart from theatrical programs, the Institution of Culture Palilula Palilula organizes rich musical, music-and-stage, literary, exhibition, and educative programs. It is open for all the events and programs for school-age children and young people and programs of associations and organizations of persons with disabilities/special needs.

Within the Institution of Culture Palilula there also operates the MMI – Modern Music Instructors – the first school of pop and contemporary music in which techniques of playing applied in Rock`n`Roll are primarily learnt. It gathers together young people interested in music and provides them with education according to the highest standards, whereby it helps them find their own path and expression.

Tutti – International Music Center Serbia, as the fraternal organization of the Norwegian Tutti Foundation based on the long-term presence of the Foundation in the Balkans, was founded and operates within the Institution of Culture Palilula. With music seminars and concerts with participants from across the world, the aim is to create a basis for stable longterm international cooperation. The leader of his unique project is proper Belgrader, Palilula inhabitant, the composer Jovan Pavlović, one of the most renowned active professional accordionists in Norway.

The Institution of Culture Palilila is also the seat of the National Folklore Ensemble KOLO, the mission of which is to collect, interpret, safeguard, and promote the folk dancing, singing, and musical heritage. KOLO was founded in 1948 and, in the meantimemeđuvremeno, has won enviable reputation both in the country and across the world.

It is the holder of the highest both domestic and foreign plaudits. On the occasion of marking 55 years of its successful work, it was decorated with the Vuk Karadžić Medal of the First Order in 2003.

Библиотека „Милутин Бојић“ са својих десет огранака широм општине, осим основне библиотечке делатности, организује и друге културне програме, првенствено оне литерарног карактера. Дечји културни центар Београда, чије је седиште на Палилули, основан је 1952. године као Дом пионира Београда. Афирмише стваралаштво деце и младих и организује значајне манифестације међу којима и „Радост Европе“ – дружење деце из свих европских земаља које се сваке јесени догађа у Београду када су мали Београђани домаћини својим вршњацима из иностранства. Мало позориште „Душко Радовић“ на Ташмајдану једно је од најпознатијих и најуспешнијих дечјих позоришта у Србији. Основано је 1948, а зграда у којој се налази изграђена је двадесет година касније са врло успешним уређењем сцене и сале. Поред репертоара за најмлађе, има и вечерњу сцену за младе.

ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛА О здрављу грађана Палилуле брине Дом здравља„Др Милутин Ивковић“ са својих 25 амбуланти и здравствених станица распоређених у свим деловима општине. Основан је 24. априла 1953, а носи име лекара и великог хуманисте напредних идеја Милутина Ивковића, иначе унука војводе Радомира Путника. Ивковић, стрељан на Бањици 1943, био је и један од најбољих српских фудбалера свих времена, а његов лик приближен је младим генерацијама филмом и ТВ-серијом „Монтевидео, бог те видео“. Палилулски Дом здравља са око 800 запослених квалитет услуга гарантује применом стандарда квалитета JUS ISO 9001 и акредитацијом другог степена. Дуги низ година наставна је база за студенте и специјализанте Медицинског и Стоматолошког факултета и Високе медицинске школе. У области социјалног старања делују: Општински центар за социјални рад, Дом за стара лица на Карабурми у оквиру Геронтолошког центра Београд, као и удружења особа са инвалидитетом. Палилулска организација Црвеног крста троструки је првак Европе на такмичењима из прве помоћи.

The Library Milutin Bojić with its ten branches across the Municipality, apart from being engaged in its main librarian activity, also organizes other cultural programs, primarily the ones of literary character.

The Children’s Cultural Center Belgrade, the seat of which is in Palilula, was founded in 1952, as the House of Pioneers of Belgrade. It makes the creative endeavors of children and young people recognized and organizes major events among them being „Joy of Europe“ – companionship of children from all the European countries, which takes place in Belgrade each fall, when little Belgraders are the hosts to their peers from abroad.

The Little Theater Duško Radović in Tašmajdan is one of the most popular and the most successful children’s theaters in Serbia. It was founded in 1948, and the building, in which it is located, was constructed twenty years later with a rather successful design of the stage and the auditorium. Apart from the repertory for the youngest ones, it also has an evening stage for young people.

HEALTHCARE AND SOCIAL WELFARE The Comunity Health Center Dr Milutin Ivković, with its 25 local clinics and local health stations distributed in all parts of the Municipality, looks after the heath of the citizens of Palilula. It was founded on April 24, 1953, and named after the doctor and a great humanist of progressive ideas Milutin Ivković, a grandson of the Field Marshal Radomir Putnik. Ivković, executed in the Banjica camp in 1943, had also been one of the best Serbian soccer players of all times, and his personality was presented to the young generations by the movie and TV-serial „Montevideo, God Bless You“. Palilula Comunity Health Center, with around 800 employees, quarantees the quality of its services by applying the quality standard YUS ISO 9001 and the second level accreditation. For many yeas, it has been the learning center for students and residents of the Schools of Medicine and Dental Medicine and the Higher Medical School.

In the area of social welfare there operate: the Municipal Center for Social Work, the Old Peoples’ Home in Karaburma within the Gerontology Center Belgrade, as well as associations of persons with disabilities/special needs. Palilula’s Red Cross organization is the triple champion of Europe at first aid competitions.

47

48

СПОРТ И у прошлости, и данас Палилула је поприште најзначајнијих спортских збивања у Београду. Пре него што су подигнута монументална здања (Архив, Универзитетска библиотека, технички факултети...), била је ту ледина, а на њој и игралиште БСК-а, све док се овај чувени београдски фудбалски клуб није преселио на Топчидерско брдо. Остала су сведочанства о несвакидашњим утакмицама. У ратним временима, 23. маја 1915, на игралишту БСК-а, пред око хиљаду гледалаца одиграна је фудбалска утакмица у корист Црвеног крста. Тим састављен од играча београдских клубова победио је са 3:1 екипу артиљераца савезничких снага – Енглеза, Француза и Руса који су учествовали у одбрани Београда. Недељу дана касније играла се реванш утакмица. При резултату 1:0 за Београђане, разбежали су се и играчи и публика када је аустријски монитор са Дунава овај крај почео да засипа гранатама... Тенис се на Ташмајдану играо и пре него што је ту, почетком 1954. године, завршена изградња модерног вишенаменског стадиона погодног за културно-забавне манифестације, за мали фудбал, кошарку, одбојку, рукомет, а у салама и за све борилачке спортове. После реконструкције, биће му враћен стари сјај. А у саставу Спортско-рекреативног центра „Ташмајдан“, чији је део и овај стадион, још су и: Отворени базен за око четири хиљаде купача и гледалиштем за 2.500 посетилаца спортских манифестација; Затворени базен са гледалиштем од две хиљаде места, рекреативним центром са три сале за фитнес, кошарку, мали фудбал и одбојку, теретаном и пратећим садржајима; Хала „Пионир“ на Карабурми са корисном површином од 16 хиљада квадратних метара и спортским борилиштима на 2.500 квадрата. Дворана је намењена „малим“ спортовима, културно-забавним и другим манифестацијама; Ледена дворана за хокеј на леду, уметничко и рекреативно клизање са трибином за две хиљаде гледалаца. У фудбалском такмичењу највишег ранга, Палилула има „романтичаре са Карабурме“ – ОФК Београд, а једно време се у истом рангу такмичио и БСК из Борче. А њену спортску репутацију широм света уздижу многи спортисти Палилуле.

SPORTS Both in the past and nowadays, Palilula was and is the venue of the most important sports events in Belgrade. Before the monumental buildings (the Archive, the University Library, technical faculties...) were erected, there had been a fallow ground and, the playground of the BSK (Borča Sports Club) in it, until this famous Belgrade soccer club moved to Topčidersko brdoHill. There have remained the testimonies of unusual matches there. At the time of war, on May 23, 1915, on the playground of the BSK, in front of around a thousand spectators, a soccer match was played in favor of the Red Cross. The team composed of players from Belgrade clubs won with 3:1 over the team of artillerists of the allied forces – the British, the French, and the Russians, who had participated in the defense of Belgrade. A week later, the rematch was played. At the result 1:0 for the Belgraders, both the players and the spectators run in all directions when the Austrian monitor from the Danube started shelling this area with grenades...

Tennis had been played in Tašmajdan even before, in the beginning of 1954, the construction of a modern multi-purpose stadium was completed there, suitable for cultural and entertaining events, for five-a-side soccer, basketball, volleyball, team handball and, in the halls, for all contact sports as well. After the reconstruction, it’s old splendor will be restored. And within the Sports and Recreational Center Tašmajdan, to which this stadium belongs, there are also: An outdoor swimming pool for around four thousand swimmers and the stands for 2,500 visitors of sports events; An indoor swimming pool with the auditorium of two thousand seats, the recreation center with three fitness halls, basketball, five-a-side soccer, and volleyball, a gym, and supporting facilities; Pionir Hall in Karaburma with the useable area of 16 thousand square meters and sports arenas on 2,500 square meters. The Hall is used for ‘indoor’ sports, cultural and entertaining and other events; The ice hall for ice hockey, artistic and recreational skating with the stands for two thousand spectators.

In the soccer competition in the highest league, Palilula has the ‘romantics from Karaburma’ – the OFK (Youth Soccer Club) Belgrade and, for some time, the BSK from Borča also competed within the same league. And its sports reputation across the world is promoted by numerous athletes from Palilula.

51

УПРАВА У СЛУЖБИ ГРАЂАНА Градска општина Палилула има модерну и ефикасну управу са два услужна центра у сваком тренутку доступна грађанима. Услужни центар у седишту општине у Таковској улици, поред писарнице, овере докумената, дежурних комуналних и грађевинских инспектора има и шалтер радних књижица, дежурног правника за имовинско правне односе и матичаре. За потребе становника на левој обали Дунава, исти садржаји постоје у услужном центру у МЗ Стара Борча. Поред тога отворен је шалтер за издавање биометријских личних докумената, као и шалтер Првог основног суда у Београду за оверу купопродајних уговора за земљиште или стан, заложних и хипотекарних изјава и пуномоћја на уговоре о промету непокретности и шалтер Националне службе за запошљавање. У циљу боље комуникације са грађанима и бржег и ефикаснијег решавања њихових проблема, формиран је контакт-центар као услужни сервис за сва питања, примедбе и сугестије који даје брзе одговоре телефоном, смс-ом и мејлом. Канцеларија за брзе информације привреди почела је да ради септебра 2014. године. Њен делокруг посла је брзо давање одговора на питања потенцијалних инвеститора, привредника, предузетника из домена пореске политике, оснивања фирми, комуналних такси и свих проблема које локална самоуправа може да реши или да помогне у њиховом решавању. О свим дешавањима у Управи Градске општине Палилула и на територији општине грађани се информишу преко сајта www.palilula.org.rs и портала – www. palilula.rs, као и читајући информатор Палилула који излази једном месечно. ГИС – Географски информациони систем Градске општине Палилула (www. gis.palilula.rs) омогућава on-line увид у Просторни план општине, План генералне регулације и планове детаљне регулације. Градска општина Палилула има братске односе са градовима Требиње, Пећ и Крф са којима су потписане повеље о сарадњи и братимљењу.

52

ADMINISTRATION IN SERVICE OF CITIZENS The City Municipality of Palilula has a modern and efficient administration with two service centers available to citizens at any moment.

The service center at the seat of the Municipality in Takovska Street, apart from the registry office, certification of documents, on-duty communal and building inspectors, it also has a window for employment record cards, an on-duty layer for property-right relations, and registrars.

For the requirements of the inhabitants on the left bank of the Danube, the same services exist in the service center in the LC Stara-Old Borča. In addition, a window issuing biometric personal ID documents, as well as the window of the First Basic Court in Belgrade for official witnessing of sales contracts for land or apartments, letters of lien and mortgage bonds and powers of attorney for contracts of sale of real estate, and the window of the National Employment Service have been opened.

For the purpose of better communication with the citizens and faster and more efficient resolving of their problems, a contact-center has been formed as a service for all querries, remarks, and suggestions, which provides prompt answers over the telephone, SMS, and E-mail.

The Office for Prompt Information to Economy started operating in September-septebra 2014. Its scope of work includes prompt provision of answers to the querries of potential investors, business people, and entrepreneurs from the domain of the taxation policy, setting up companies, municipal taxes, and all the problems that the local self-government can resolve or assist it their resolution.

On all the developments in the Administration of the City Municipality of Palilula and in the territory of the Municipality, citizens are informed on the Web site www.palilula.org. rs and the portal – www.palilula.rs, as well as by reading the Informer of Palilula, which is published once a month.

The GIS – the Geographical Information System of the City Municipality of Palilula (www. gis.palilula.rs) enables on-line insight in the Spatial Plan of the Municipality, the General Regulation Plan, and detailed regulation plans.

The City Municipality of Palilula has fraternal relations with the cities of Trebinje, Peć and Corfu with which the charters on cooperation and twinning have been signed.

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ Општина Палилула прва је у Београду 2006. године формирала Канцеларију за младе која креира политику према младима и реализује општински Акциони план за младе. Њен је циљ афирмација младих и њихово укључивање у друштво, а бави се организовањем друштвеног живота младих, њиховом едукацијом у различитим областима (неформално образовање, интеркултурално учење, здравље, екологија, поштовање људских права), чиме доприноси вишем квалитету живота младих и њиховом већем друштвеном утицају. Канцеларија има два омладинска клуба – у Цвијићевој улици и у насељу Котеж на левој обали Дунава.

ПРОЈЕКТИ И АКЦИЈЕ ГРАДСКЕ ОПШТНЕ ПАЛИЛУЛА Спортска хала у Падинској Скели највећи је реализовани општински пројекат у последњих неколико деценија. Дуго ишчекивана, хала је отворена у марту 2012. године. Најудаљеније насеље Палилуле добило је савремени објекат од 2.800 квадратних метара са три сале и трибинама са 600 места у централној дворани где се одржавају спортска такмичења, разни скупови и манифестације. Халу користе сви становници Палилуле, а нарочито житељи са леве обале Дунава. Постала је и поприште међународних такмичења па се сврстала међу најважније спортске објекте у Београду. Спортска хала „Радивој Кораћ“, на углу Прерадовићеве и Улице Здравка Челара, у популарној „Жућковој авлији“, где је пут ка светској слави започео Радивој Кораћ, легенда српске, југословенске и светске кошарке, после дводеценијског таворења, биће коначно довршена ангажовањем Градске општине Палилула, при чему је за овај подухват ОКК Београд обезбедио подршку Међународне кошаркашке организације (ФИБЕ). Нове школе - Палилула је последњих година добила три нове основне школе. У насељу Борча дуго је недостајао адекватан школски простор. По европским стандардима изграђена је 2010. године Основна школа „Јован Ристић“ која може да прими око 850 ученика у једној смени.

YOUTH OFFICE The Municipality of Palilula was the first in Belgrade to form, in 2006, the Youth Office, which creates the youth policy and implements the Municipal Action Plan for Youth.

Its objective is making young people recognized and their inclusion in the society, and it is engaged in the organization of social life of young people, their education in various areas (informal education, intercultural learning, health, ecology, respect for human rights), whereby it contributes to a higher quality of life of young people and their higher social impact. The Office has two youth clubs – in Cvijićeva Street and in the settlement of Kotež on the left bank of the Danube.

PROJECTS AND CAMPAIGNS OF THE CITY MUNICIPALITY OF PALILULA The Sports Hall in Padinska Skela is the biggest implemented municipal project in the past several decades. Expected for a long time, the Hall was opened in March 2012.

The remotest settlement of Palilula got a modern facility of 2,800 square meters with three halls and stands with 600 seats in the central hall where sports completitions, various gatherings, and events are held. The Hall is used by all the inhabitants of Palilula, particularly by the inhabitants from the left bank of the Danube. It has also become the venue of international competitions and, therefore, it is ranked among the most important sports facilities in Belgrade.

The Sports Hall Radivoj Korać, on the corner of Preradovićeva and Zdravka Čelara Streets, in the popular ‘Žućko’s (nickname Blonde’s) backyard’, where Radivoj Korać had set out on the glory trail to international stardom, the legend of the Serbian, Yugoslav, and international basketball, after two decades of vegetation, will be finally finished due to the commitment of the City Municipality of Palilula whereby, for this undertaking, the OKK (Youth Backeball Club) Belgrade has ensured the support of the International Basketball Federation (FIBA).

New schools – In the past few years, Palilula got three new elementary schools. In the settlement of Borča, an adequate school space had been lacking for a long time. In 2010, the Elementary School Jovan Ristić was constructed according to the European standards, which can accommodate around 850 pupils in one shift.

55

Две године касније, и Вишњичка Бања добила је школу коју је чекала од постанка насеља осамдесетих година. Основна школа „Милена Павловић Барили“, такође, је изграђена по критеријумима савременог европског образовања. Поглед на Дунав и околину чини је јединственом. У исто време, 1. септембра 2012. године и у Овчи је отворена нова школа – Основна школа „Краљица Марија“.

МАНИФЕСТАЦИЈЕ „Деда Мраз је са Палилуле“- Ова новогодишња манифестација постала је традиционална. У време њеног одржавања поклон-пакетиће добијају сви малишани Палилуле од три до седам година. као и деца која се у време новогодишњих празника затекну у београдским дечјим болницама. Тако је уочи Нове 2014. подељено око девет хиљада слатких пакетића. А врхунац новогодишње радости и славља је богат музички програм у хали Пионир за све мале Палилулце. „Пливај и уживај“ најмасовнија је акција пливања у Београду. То је бесплатна школа пливања за око петнаестак хиљада ученика основних школа са Палилуле коју је већ завршило око три хиљаде основаца. „Улица отвореног срца“ организује се, ангажовањем Градске општине Палилула, већ више година 1. јануара у Борчи, а подржавају је суграђани и привредници. Хиљаде Палилулаца присуствује богатом културно-уметничком програму, пре свега посвећеном деци и уз учешће најмлађих, а сва прикупљена средства иду у хуманитарне сврхе. Школа тениса - Већ десетак година организује се бесплатна школа тениса за најмлађе узраста од седам до 12 година, који лето проводе у Београду, на теренима Тениског клуба Палилула на Ади Хуји. Палилулска олимпијада културе, међу младима популарна као ПОК, традиционална је манифестација, сусрет младих и такмичење у уметничком стваралаштву глуми, сликању, музицирању, певању, рецитовању, снимању филмова и фотографија.

56

Two years later, Višnjička Banja also got a school, which it had waited for since the settlement was constructed in the eighties of the past century. The Eelementary School Milena Pavlović Barili was also constructed according to the criteria of the modern European education. The view of the Danube and environs makes it unique.

At the same time, on September 1, 2012, a new school – Eelementary School Kraljica Marija was also opened in Ovča.

EVENTS „Santa Clause Is from Palilula“- This New Year event has become traditional. At the time it is held, all the little children of Palilula from three to seven years old get gift packages,. as well as the children, who at the time of New year holidays, happen to be in Belgrade children’s hospitals. Thus, on the eve of the New 2014, around nine thousand sweet packages were distributed. And the culmination of the New Year joy and celebration is a rich musical program in Pionir Hall for all the little inhabitants of Palilula. „Swim and Enjoy“ is the largest scale swimming campaign in Belgrade. It is a free-ofcharge swimmming school for some fifteen thousand pupils of elementary schools from Palilula, which around three thousand elementary school pipils have already finished. „The Street of Open Heart“ has been organized, by active participation of the City Municipality of Palilula, for several years now, in Borča on January 1st, and it is supported by fellow-citizen and business people. Thousands of Palilula inhabitants attend a rich cultural and artistic program, first of all dedicated to children and with the participation of the youngest ones, and all the collected funds are used for humanitarian purposes.

Tennis School – For some ten years now, a free-of-charge tennis school is organized for the youngest ones from seven to 12 years of age, who spend their summers in Belgrade, on the courts of the Tennis Club Palilula on Ada Huja.

Palilula Culture Olympics, popular as PCO among the young ones, is a traditional event, an encounter of young people and competition in artistic creative endeavors - acting, painting, playing music, singing, reciting, shooting movies, and taking photographs.

At this Olympic competition, thousands of talented young people have been promoted, who are always cheered up by a large number of their peers.

На овом олимпијском надметању промовисано је на хиљаде младих талентованих људи, које увек бодри велики број њихових вршњака. „Трофеј Видовдана“, такође, је традиционална манифестација на Палилули. То је турнир у малом фудбалу који Градска општина Палилула више од две деценије сваке године организује у Борчи. Турнир окупи десетине екипа из целог Београда, а финале се одржава на Видовдан. Пратећи програми су шаховски турнир и „Видовдански котлић“ - надметање за најбољу рибљу чорбу. Дунавска регата: преко 150 кајакаша из целог света, од Аустралије, САД до Европе, сваке године креће из немачког града Инголштата на пут ка Црном мору дуг преко 2.500 километара. Током пловидбе одморишта имају у земљама дуж Дунава, а у Београду их на својој Ади Хуји дочекује гостољубиви домаћин – Градска општина Палилула која је тако део најстарије, најдуже и највеће кајак, кану и веслачке регате на свету.

„St. Vitus Day Trophy“, is also a traditional event in Palilula. It is a tournament in five-aside soccer, which the City Municipality of Palilula has been organizing in Borča each year, for over two decades. The tournament gathers together dozens of teams from the entire Belgrade, and the finals are held on St. Vitus Day. The supoorting programs are the chess tournament and „St. Vitus Day Trivet“ – competition for the best fisherman’s broth.

The Danube Regatta: each year, over 150 kayakers from across the world, from Australia, the USA to Europe, start from the German City of Ingolstadt on a voyage towards the Black Sea, over 2,500 kilometers long. During the voyage, they have resting-places in the countries along the Danube and, in Belgrade, on its Ada Huja, they are welcomed by the hospitable host – the City Municipality of Palilula, which is thus a part of the oldest, the longest and the biggest kayak, canoe, and rowing regatta in the world.

59