2
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
ГРАДСКА ОПШТИНА СУРЧИН
C
а статусом општине од 2004. године, Сурчин је најмлађи члан у заједници градских општина Београда. Налази се северозападно од централног дела главног града Србије, удаљен је од њега двадесетак километара. Поред Сурчина, као средишњег и највећег насеља, у саставу општине су и Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић и Прогар. Положај овог дела југоисточног Срема уз реку Саву - више је него изванредан. На самом је ободу највећег града у региону и на простору где се сливају све врсте магистралног саобраћаја – друмски, речни, железнички и авионски. Сурчинским атаром пролази аутопут који спаја западну и средњу Европу са Грчком, Малом Азијом, Блиским и Средњим истоком (евро-коридор Е10). Један његов део, усмерењем транзита преко мостова код Остружнице и Обреновца, ускоро ће у потпуности постати брза градска саобраћајница, што општину чини још ближом Београду. . . На сурчинском тлу је и београдски аеродром “Никола Тесла“ па се сви гости који долазе небеским путем са Београдом најпре срећу у – Сурчину. Педесет километара реке Саве сврставају Сурчин и околину на евро-коридор Е5 европски “плави пут“ којим се стиже до северне Европе и Црног мора. Томе треба додати и друмску јужну сремску магистралу која од Београда, преко сурчинских насеља, води ка Руми, граду у самом средишту Срема, подједнако удаљеном од Шапца и Новог Сада. Свестране саобраћајне везе чине овај простор привлачним за многе пословне активности, што је значајна али не и једина претпоставка убрзаног друштвено-економског развоја. Ruma Stara Pazova Novi Banovci
BEOGRAD
Surčin
Kaluđerica
Obrenovac
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
CITY MUNICIPALITY OF SURČIN
H
aving the status of a municipality since 2004, Surčin is the youngest member in the community of municipalities of the City of Belgrade. It is situated to the northwest from the downtown of the capital of Serbia, some twenty kilometers away from it. Apart from Surčin, as the central and the biggest settlement, Bečmen, Boljevci, Dobanovci, Jakovo, Petrovčić, and Progar are also within the complement of the Municipality. The position of this part of southeastern Srem along the Sava River – is more than extraordinary. It is on the actual periphery of the biggest city in the region and on an area where all types of arterial traffic interlink: road, river, railroad, and air traffic. A highway goes over the territory of Surčin, which connects western and central Europe with Greece, Asia Minor, Near and Middle East (Euro-corridor Е10). A part of it, by directing traffic in transit over the bridges nearby Ostružnica and Obrenovac, will soon completely become a fast city communication, which will make the Municipality even closer to Belgrade. . . On Surčin soil there is also the Belgrade airport Nikola Tesla and, therefore, all the guests arriving by air meet Belgrade first in – Surčin. The fifty kilometer stretch of the Sava River place Surčin and its environs on Euro-corridor Е5 - the European ‘blue route’, which leads to northern Europe and to the Black Sea. To this one should also add the southern Srem highway, which leads from Belgrade, via Surčin settlements, to Ruma, the city in the actual center of Srem, equally distant from Šabac and Novi Sad. All types of traffic connections make this area attractive to many business activities, which is a significant but not the only precondition for an accelerated socio-economic development.
5
Сурчинска општина је на ободу Обедске баре – јединственог природног резервата. Сава овде прави два велика меандра па делови атара код Прогара, Бољеваца и Јакова делују као истурена полуострва. Уз познату Бојчинску шуму и шуму Црни луг са ловиштем крупне дивљачи, то пружа изванредне могућности за туризам, спорт, рекреацију, лов, риболов. Општина се простире на око 220 квадратних километара. Огромна већина површина је обрадива. Карактеристике рељефа одређују три морфолошке средине: лесна зараван, лесна тераса и алувијална раван реке Саве. Просечна надморска висина лесне терасе креће се између 75 и 80 метара а алувијалне равни до три метра због чега је један њен део водоплаван и мочваран те је регулисан већим бројем канала међу којима су Петрац, Сурчински, Угриновачки, Михаљевачки, Дечки, Вок, Јарчина, а највећи је Галовица. Клима је континентална са топлим летима и хладним зимама. Летње температуре могу да се попну и изнад 40 Целзијусових степени, а зими жива у термометрима падне и на минус 29. Од ветрова, најкарактеристичнија је кошава са брзином и преко сто километара на сат. Просечна количина падавина је око 600 милиметара по квадратном метру.
Сведочанства из прастарих времена Приобаље Саве одувек је пружало добре услове за живот па се отуда у разним деловима атара сурчинске општине налазе сведочанства о присуству људи и у праисторијским временима. Најпознатији археолошки локалитети су Кормадин, Баштине, Виногради.
6
The Municipality of Surčin is on the perimeter of the Obedska bara-bog – a unique natural reserve. The Sava River is creating there two large meanders and thus parts of the territories of the nearby Progar, Boljevci, and Jakovo look like jutting peninsulas. With the popular Bojčinska forest and Crni lug forest with the big game hunting grounds, this offers extraordinary potentials for tourism, sports, recreation, hunting, and fishing. The Municipality covers around 220 square kilometers. Vast majority of the land is arable. Characteristics of the relief are determined by three morphological settings: a loess plateau, loess terrace, and alluvial plane of the Sava River stretch. Average height above sea level of the loess terrace ranges between 75 and 80 meters, and of the alluvial plane, up to three meters, due to which a part of it is prone to floods and marshy and, therefore, it is regulated by a number of channels, among them being Petrac, Surčin, Ugrinovački, Mihaljevački, Dečki, Vok, Jarčina, and the biggest one Galovica. The climate is continental with hot summers and cold winters. Summer temperatures can go up as high as above 40 degrees Celsius and, in winter, mercury in thermometers drops as low as minus 29. As to the winds, the most characteristic one is the east wind with a speed as much as over a hundred kilometers per hour. An average quantity of precipitation ranges around 600 millimeters per square meter.
Vestiges from Times Immemorial The riparian stretch of the Sava River has always provided good living conditions and, therefore, in various parts of the territory of the Surčin Municipality there are corroborations of the presence of people even in the prehistorical times. The most notable archeological sites are Kormadin, Baštine, and Vinogradi (i. e. Vineyards).
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
9
Оруђа од камена, статуе и орнаментисана керамика из каменог доба потврђују да су тадашњи становници овог краја припадали винчанској култури, пре око седам хиљада година највише распрострањеној на тлу читаве Европе. Уосталом, Винча на Дунаву, по којој је ова култура и добила име, такорећи је у суседству а археолози су поуздано утврдили да су њени житељи још у неолиту обављали размену животних добара и са доста удаљеним крајевима. Тако су, поред осталог, долазили до опсидијана неопходног за израду оруђа а таквог камена нема у ближој околини Београда. Пронађени предмети од животињских костију упућују да су се прастановници јужног Срема, поред обраде земље, бавили ловом и сточарством. Архелошки налази из бронзаног и гвозденог доба указују на рану употребу метала. О значајној насељености поред Саве сведоче и откопани темељи преко сто кућа из гвозденог доба, а, за оно време, густу насељеност и новчану размену у време Келта потврђују налази бронзаног и сребрног новца. Из времена старог Рима ископане су опеке, жртвеник са натписом и новац, а из времена када су овим просторима пролазили припадници разних народа сведоче, поред осталог, и пехари, накит од ћилибара и предмети од керамике из германске некропола пронађена на подручју Јакова.
Насеља са дугом традицијом Према последњем попису из 2011. године на територији Општине Сурчин живи око 45 хиљада становника, а од тога, према последњем попису – 18. 481 у Сурчину, централном и највећем насељу.
10
Implements made of stone, statues, and ornamented pottery from the Stone Age corroborate that the inhabitants of this area at the time belonged to the Vinča culture, the most wide-spread one on the soil of the entire Europe around seven thousand years ago. After all, Vinča by the Danube River, after which this culture actually got its name, is practically in the neighborhood and archeologists have definitely established that its inhabitants bartered goods for everyday life even with quite distant regions way back in the Neolithic. In such a way, among other things, they obtained opsidian indispensible for making implements and there is no such stone in immediate environs of Belgrade. The discovered artifacts made of animal bones indicate that the ancient population of the southern Srem, apart from tiling land, had engaged in hunting and livestock breeding. Archeological finds from the Bronze and Iron Ages indicate early use of metals. The testimony about a significant inhabitation along the Sava River are the excavated foundations of over a hundred houses from the Iron Age and, for those times, a high population density and, pecuniary exchange at the time of Celts is corroborated by the finds of bronze and silver coins. From the times of ancient Rome, bricks, an altar with inscription, and coins have been excavated and, from the times when members of various people passed through these territories, among other things, goblets, jewelry of amber, and objects of pottery from a German necropolis discovered in the territory of Jakovo bear witness to.
Settlements with a Long History According to the latest 2011 census, in the territory of the Municipality of Surčin, there are around 45 thousand inhabitants, and out of that number – 18,481 in Surčin, the central and the largest settlement.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Сва насеља овог краја, иако не велика по броју житеља, имају дугу традицију и богату прошлост. Сурчин се као насеље помиње од 1404. године када је био дарован тада моћној феудалној породици Моровић. Опстао је у читавом периоду када су јужним Сремом владали Турци. Почетком 18. века, мировним уговором закљученим у Пожаревцу 1718. године, прикључен је властелинству земунског грофа Шенборна који је ту саградио двор са пратећим објектима. У близини је био и забран са јеленима. Када је, 1745. године, формиран Петроварадински граничарски пук, Сурчин, у коме је тада живело четрдесетак домаћинстава, постао је саставни део Војне границе. Остало је записано да је већ 1786. имао 152 куће, цркву и школу. У првој половини 19. века овде се насељавају и Хрвати, а потом и Немци. Од 3. 860 становника регистрованих 1931. године, било је 2. 090 Срба, 1. 050 Немаца, 520 Хрвата и 150 Рома. Исте године кад и Сурчин – 1404, у старом мађарском документу помиње се и Јаково које у даљем току историје дели, углавном, судбину Сурчина припадајући тадашњој Војној граници. Село је 1736. имало само 24 домаћинства а његови становници чували су обалу Саве. У ту сврху било је изграђено више чардака – осматрачница. Граничари су за сталну будност као накнаду добијали по 12 јутара земље, 12 откоса ливада, бесплатни огрев и нешто соли. У околини Јакова најпознатији је културно-историјски споменик овог краја – манастир Фенек, једини манастир у јужном Срему. Постоји веровање да су му темељи постављени још у 15. веку, али први писани доказ о манастиру потиче из 1563. године. Пред Први светски рат у Јакову је у 329 домова живело 1. 940 становника. Сваки осми становник страдао је у Другом светском рату али је послератним досељавањем број становника растао:
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
All the settlements of this area, although not big ones judging by the number of inhabitants, have a long history and a rich past. Surčin as а settlement was recorded in 1404, when it was presented to the then powerful feudal family Morović. It survived throughout the period when the Ottomans occupied the southern Srem. In the beginning of the 18th century, further to the peace treaty concluded in Požarevac in 1718, it was annexed to the manorial estate of Zemun’s count Shenborn, who built a castle with auxiliary facilities there. There was also a forest preserve in the vicinity, with deer. When, in 1745, the Petrovaradin Military-border regiment was formed, Surčin, in which there were some forty households at the time, became an integral part of the Military Border. It was recorded that, already in 1786, it had 152 houses, a church, and a school. In the first half of the 19th century, Croats also settled here, and thereafter Germans as well. Out of 3,860 inhabitants registered in 1931, 2,090 were Serbs, 1,050 were Germans, 520 were Croats, and 150 were Roma. In the same year as Surčin – in 1404, in an old Hungarian document, Jakovo was also mentioned, which has, in the further course of history, more or less shared the destiny of Surčin belonging to the Military Border at the time. In 1736, the village had only 24 households and its inhabitants guarded the bank of the Sava River. For that purpose, a number of log watch-towers – observation posts were constructed. Border-guards, for their constant vigilance, as a remuneration each got 12 acres of land, 12 meadow swaths, free firewood, and some salt. In the environs of Jakovo, the most notable cultural and historic monument of this area is Fenek monastery, the only monastery in the southern Srem. According to oral tradition, its foundations were laid way back in the 15th century, but the first written evidence of the monastery dates back to 1563. Just before the First World War, Jakovo had had 329 households with 1,940 inhabitants. Every eighth inhabitant perished in the Second World War but due to the post-war immigration, the number of inhabitants grew: in 1948, there were 2,096, in 1953, 2,249, in 1961
13
14
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
1948. било их је 2. 096, 1953. године 2. 249, 1961 – 2623, а раст је настављен седамдесетих година 20. века и касније. Данас је у Јакову 6. 510 житеља. И Бољевци су насеље на реци Сави. Најпознатији су по томе што су ту, по очевој страни, корени великог српског песника Бранка Радичевића, а у Бољевцима је рођен и Алекса Симић, један од министара просвете у Кнежевини Србији и истакнути уставобранитељ из 19. века. Лоза Радичевића у Бољевцима угашена је 1914. године када је у Петроварадину Илија Радичевић стрељан са читавом породицом. Као и сва околина, и бољевачки атар пружа сведочанства о присутности људи још из предисторијских времена. На локалитету Зидине, до данас су сачувани и остаци средњовековног града Барича који су Турци освојили 1521. године. У то време овде је био стратегијски значајан прелаз преко Саве који је спајао Цариградски са Сребреничким друмом. По одредбама Карловачког мира 1699. године, Бољевци остају под Турцима да би се непуних двадесет година касније нашли у саставу земунског властелинства и АустроУгарске. Попис је овде 1736. регистровао 41 домаћинство а пола века касније у селу су биле 143 куће од плетера, покривене трском и рогозином и поређане “у једну линију“. Од 1847. године, у село се досељавају Словаци па је, уочи Другог светског рата, међу 3. 420 становника било 1. 587 Срба, 356 Словака и мањи број Рома, Немаца и других народности. Данас ово насеље сурчинске општине има 4. 160 становника. Поред аутопута Београд-Загреб, шест километара од Новог Београда, простире се насеље Добановци које се, као и Сурчин, први пут помиње 1404. године али под именом Малетинци. Крајем 17. века, у време турскоаустријског рата окончаног 1699. године Карловачким миром, а и после њега, крај је опустео па је тада на простору данашњих Добановаца било
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
– 2,623, and the growth continued in the seventies of the 20th century and later. Today, Jakovo has 6,510 inhabitants. Boljevci is also a settlement by the Sava River. It is best known by the fact that the great Serbian poet Branko Radičević had his roots in there, on his father’s side, and Aleksa Simić, one of the ministers of education in the Principality of Serbia and a prominent defender of the Constitution from the 19th century was also born in Boljevci. The lineage of Radičević family in Boljevci died out in 1914, when, in Petrovaradin, Ilija Radičević was executed by the firing squad with his entire family. Same as all the environs, the territory of Boljevci also bears witness to the presence of people way back from the prehistorical times. At the site Zidine, ruins of the medieval castle Barič have also been preserved up to the present day, which was seized by the Ottomans in 1521. At that time, there was a strategically important crossing over the Sava River, which connected the Constantinople with the Srebrenica road. According to the provisions of the Karlovac Peace Treaty in 1699, Boljevci had remained under the Ottomans but less than twenty years later it was within the complement of Zemun’s manorial estate and the Austro-Hungarian Empire. The 1736 census registered 41 households there and, half a century later, the village had 143 wattle-and-daub huts, covered with reed and rush matting and arranged “in a single line“. As of 1847, Slovaks settled in the village and, therefore, on the eve of the Second World War, among 3,420 inhabitants, there were 1,587 Serbs, 356 Slovaks, and a small number of Roma, Germans, and other nationalities. Today, this settlement of the Surčin Municipality has 4,160 inhabitants. By the highway Belgrade - Zagreb, six kilometers away from New Belgrade, the settlement of Dobanovci is situated, which was, same as Surčin, for the first time recorded in 1404, but under the name of Maletinci. By the end of the 17th century, at the time of the Ottoman – Austro-Hungarian war, finalized in 1699, by the Karlovački Peace Treaty, as well as after it, the area became deserted and thus there were only
17
18
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
само осам домова. Село је припадало земунском па властелинству Георгија Берната и, на крају, властелинству Војка. Као чисто српско насеље са 26 домова помиње се 1736. Пола века касније, број домова се учетворостручио, а 1791. у Добановцима је живело 1. 411 људи у 173 дома. Током 19. века стижу досељеници из Србије, Лике, Кордуна, као и Словаци и Немци. Током оба светска рата, као и становници околних насеља, Добановчани су били изложени суровим репресалијама и претрпели велике жртве. Пописом из 1921. године регистровано је 3. 036 житеља. После Другог светског рата, одласком Немаца, мења се структура становника и повећава њихов број па их је у Добановцима већ 1961. било преко пет хиљада. Историја Бечмена слична је историји околних сурчинских насеља. И овај атар био је у поседу феудалне породице Моровић. Почетком 18. века, помиње се као пустара Богићев збег. Високи аустријски чиновник Франц Енгел бележи га 1786. године као насеље са 52 куће од плетера. Око 1867. почиње колонизација Немаца. Пред Други светски рат Бечмен има 1. 137 становника међу којима је око 300 Срба. Српско становништво је у оба рата било изложено изгнанству и тортури. После Другог светског рата, број становника непрестано се повећава и данас их је у Бечмену - 3. 825. Данашње насеље Петровчић помиње се 1727. године као пустара, а десет година касније пописом је утврђено да овде живи 21 домаћинство. Читав крај интензивније се насељава у време Велике сеобе Срба, а указом аустријске царице Марије Терезије данашњи Петровчић, под именом Петровци -Толинци, додељује се Вуку Исаковићу за насељавање породица његових војника. Село окружено мочварама почетком 19. века имало је 43 куће са 258 становника. За време Првог светског рата, српско становништво је интернирано у Славонију.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
eight households at the time in the territory of the present-day Dobanovci,. The village belonged to the Zemun’s manorial estate and then to the manorial estate of Georgije Bernat and, finally, to the manorial estate Vojka. As a purely Serbian settlement with 26 households, it was recorded in 1736. Within the following half a century, the number of households quadrupled and, in 1791, in Dobanovci, there lived 1,411 people in 173 households. In the course of the 19th century, there arrived immigrants from Serbia, Lika, Kordun, as well as Slovaks and Germans. During both world wars, same as inhabitants of the surrounding settlements, Dobanovci ethnics were exposed to harsh reprisals and suffered heavy loss of life. The 1921 census registered 3,036 inhabitants. After the Second World War, after Germans retreated, the population structure changed and the number of inhabitants increased so that Dobanovci, already in 1961, had over five thousand inhabitants. The history of Bečmen is similar to the history of surrounding Surčin settlements. This territory was also owned by the feudal Morović family. In the beginning of the 18th century, it was recorded as Bogićev zbeg barren area. A high-ranking Austrian civil servant Franz Engel recorded it, in 1786, as a settlement with 52 wattle-and-daub huts. Around 1867, colonization of Germans started. Just before the Second World War, Bečmen had 1,137 inhabitants among whom there were around 300 Serbs. The Serbian population was subjected to exiling and torture in both wars. After the Second World War, the number of inhabitants has been continuously growing and, today, Bečmen has 3,825 inhabitants. The present-day settlement of Petrovčić was recorded in 1727, as a barren area, and ten years later, the census established that 21 households lived there. The entire area was more intensively inhabited at the time of the Great Migration of Serbs and by a decree of the Austrian Empress Maria Theresa, the present-day Petrovčić, under the name of Petrovci - Tolinci, was granted to Vuk Isaković for settlement of the families of his soldiers. The village surrounded by swamps, in the beginning of
21
У међуратном периоду у Петровчићу је живело нешто изнад 900 људи, а 1948. за 150 мање него 1921. јер је село имало велике жртве и у Другом светском рату. Данас је у њему 1. 413 становника. У Петровчићу је рођен народни херој Душан Вукасовић Диоген који је, у завршним операцијама 1945, погинуо као командант 36. дивизије Народноослободилачке војске Југославије. Мало село дало је 148 бораца од којих је 36 погинуло. На обали Саве, 45 километара узводно од њеног ушћа у Дунав, налази се Прогар, најјужније сремско насеље са данашњих 1. 508 житеља. Док се некад од Београда до Шапца путовало бродом, то је била једна од успутних станица. У околини насеља су шуме Бојчин, Црни луг и Јасенска. Живело су овде и пре нове ере; своје трагове човек је потом оставио кроз читав средњи век. Према попису из 1546. године, Прогар, у то време под Турцима, има 17 кућа и припада Купинској нахији. Од 1717. припада Аустро-Угарској. Број домаћинстава постепено се повећава: 1734 – 36; 1776 – 68; а 1791. године – 80 домова са 360 житеља. Насељавање се наставља у следећем веку: 32 породице долазе 1811. године из Србије, Босне и Лике. Живот на властелинству породице Шенборн је тежак па се сељаци буне и одмећу у хајдуке. Када Прогар постаје истурено насеље Војне границе, аустријске власти откупљују властелинску земљу и деле је сељацима као накнаду за чување границе, што подстиче нова досељавања. У Првом светском рату, Прогар је изложен разарањима, људским жртвама и изгону становништва. Деценију пред Други светски рат има 312 кућа и 1. 545 становника. У овом рату, у партизанским јединицама погинуло је 106 бораца из Прогара, а 123 становника овог села страдала су као жртве фашистичког терора.
22
the 19th century, had 43 houses with 258 inhabitants. During the First World War, the Serbian population was interned to Slavonija. In the period between the two wars, somewhat over 900 people lived in Petrovčić and, in 1948, by 150 less than in 1921, because the village suffered heavy loss of life in the Second World War as well. Today, it has 1,413 inhabitants. In Petrovčić, the national hero Dušan Vukasović Diogen (i. e. Diogenes) was born, who, in the final operations in 1945, was killed as the commander of the 36th division of the National Liberation Army of Yugoslavia. This small village yielded 148 fighters out of whom 36 were killed. Progar is situated on the bank of the Sava River, 45 kilometers upstream from the confluence of the rivers Danube and Sava, being the southernmost Srem settlement with currently 1,508 inhabitants. At the time when people travelled from Belgrade to Šabac by ship, it was one of the stops on the voyage. In the environs of the settlement there are the forests: Bojčin, Crni lug, and Jasenka. Life was present here even before the new era; man left his vestiges after that through the entire middle ages. According to the 1546 census, Progar, at that time under the Turks, had 17 households and belonged to Kupinska nahye. As of 1717, it belonged to the Austro-Hungarian Empire. The number of households gradually increased: in 1734 – 36; in 1776 – 68; and in 1791 – 80 households with 360 inhabitants. Immigration continued in the following century: 32 families came from Serbia, Bosnia, and Lika in 1811. The life on the manorial estate of the Shenborn family was difficult and, therefore, the villagers rebelled and became outlaws, brigands. When Progar became the protruding settlement of the Military Border, the Austrian authorities bought up the manorial estate and shared it to the villagers as remuneration for guarding the border, which stimulated new immigrations. In the First World War, Progar was exposed to ravages, loss of life, and expulsion of the population. A decade before the Second World War, it had had 312 houses and 1,545 inhabitants. In that war, in partisan units, 106 fighters from Progar were killed, and 123 ethnics of this village perished as victims of fascist terror.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
25
Повољан положај и туризам – окосница развоја Плодно земљиште учинили су ратарство и сточарство традиционалном привредном граном на подручју Општине Сурчин. Темељи земљорадничком задругарству ударени су почетком 20. века. Постоје услови да се ова производња повећа и унапреди ширењем постојећих и оснивањем нових сточарских фарми и капацитета за прераду пољопривредних сировина и производњу људске и сточне хране. Око четири хиљаде хектара шуме и речне површине такође су шанса за одговарајуће предузетништво. Највећи развојни потенцијал представљају, међутим, изванредан географски положај у непосредној близини Београда, богато културно наслеђе, природне лепоте и погодности за развој туризма, те магистрални друмски, железнички, ваздушни и речни саобраћај који Сурчин и околину практично повезује са читавом Европом и светом. Добијањем статуса општине Сурчин је постао рај за мало и средње предузетништво најбоље прилагодљиво околностима и искушењима која долазе са глобалном економском кризом. Број ових предузећа у Сурчину и осталим насељима тешко је данас и пребројати а сваки списак већ следећег дана није више актуелан. Добар део ових активности усмерен је на коришћење погодности које природа, историја, споменици али и објекти новијег датума пружају за туризам, спорт, рекреацију, лов и риболов. О томе посебно брине Јавно предузеће за туризам које настоји да се што потпуније користи заинтересованост за понуду сурчинских туристичких бисера међу којима су:
26
Favorable Position and Tourism – Backbone of Development Fertile land has made crop farming and livestock breeding the traditional branch of economy in the territory of the Municipality of Surčin. The foundations of the agricultural cooperative movement were laid in the beginning of the 20th century. There are preconditions for this production to be increased and improved by expansion of the existing and setting up of new cattle farms and capacities for processing of agricultural raw materials and production of human food and animal feed. Around four thousand hectares of forests and river areas are also an opportunity for the corresponding entrepreneurship. However, the biggest development potential are the extraordinary geographical position in a close vicinity of Belgrade, the rich cultural heritage, beauty spots, and favorable conditions for development of tourism, as well as arterial road, railroad, air, and river traffic, which practically connects Surčin and its environs with the entire Europe and the world. By getting the status of a municipality, Surčin has become a paradise for small and medium-sized entrepreneurship best adaptable to the circumstances and challenges coming with the global economic crisis. Today, the number of such enterprises in Surčin and other settlements is difficult to establish and any list would not be current even the following day. Major part of those activities is focused on the utilization of favorable conditions that the nature, history, monuments but also facilities of a more recent date provide for tourism, sports, recreation, hunting, and fishing. This is particularly taken care of by the Public Enterprise for Tourism, which endeavors to make as much as possible use of the interest in the offer of Surčin tourist pearls, among them being:
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
• Манастир Фенек у близини Јакова једини међу фрушкогорским манастирима који се налази у јужном Срему. Према народном веровању основали су га у другој половини 15. столећа деспот Стефан и Ангелина Бранковић али је поузданије новије тумачење да га је подигао деспот Стефан Лазаревић који је Београд први пут у историји уздигао у српску престоницу. Он је подигао цркву Света Три Јерарха, а садашња је посвећена Светој Петки. После слома Првог српског устанка у манастиру Фенек боравили су Карађорђе, поп Лука Лазаревић, архимандрит Мелентије Никшић који је са калуђерима донео мошти првог српског краља Стефана Првовенчаног. Манастир је више пута паљен и рушен, а посебно је страдао у Првом и Другом светском рату. На ободу манастирског земљишта је и спомеик Златни крст као симбол спасења. • Музеј ваздухопловства,, крај сурчинског аеродрома - београдске ваздушне луке “Никола Тесла“, основан 1957. године, неупоредиво је млађи али не мање атрактиван. По броју и вредности експоната, убраја се међу десет највећих у свету. Са 200 авиона, 130 авио-мотора, радарима, ракетама, богатом библиотеком и документацијом, укључујући и преко 200 хиљада фотографија – музеј пружа могућност да се у једном даху прошета целоокупном историјом авијације. • Бојчинска шума,, заштићено природно добро од националног значаја, рибњаци Бечменска бара и Живача Живача, прави су рај за ловце и риболовце али и погодна места за одмор и рекреацију. • Салаш Стремен на јужним обронцима Јаковачке шуме дочарава сремски сеоски амбијент допуњен атрактивним туристичким садржајима. Боравак у природи, војвођанска кухиња, школа јахања, вожња фијакером
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
• The monastery Fenek in the vicinity of Jakovo is the only one among the Fruška Gora Mt. monasteries, which is situated in the southern Srem. According to the folk tradition, it was founded, in the second half of the 15th century, by Despot Stefan and Angelina Branković but more reliable is the recent interpretation that it was constructed by Despot Stefan Lazarević, who promoted Belgrade into the Serbian capital for the first time in history. He had the Church of the Three Great Hierarchs constructed, and the present one is dedicated to Saint Paraskeve. After the debacle of the First Serbian Uprising, in Fenek monastery, there stayed Karađorđe, priest Luka Lazarević, archimandrite Melentije Nikšić, who, with monks, brought the relics of the first Serbian King Stefan the First-crowned. The monastery was torched and demolished several times, and it was particularly stricken in the First and the Second World Wars. On the perimeter of the monastery land, there is also a monument, the Golden Cross as a symbol of salvation. • The Aeronautical Museum,, next to the Surčin airport - Belgrade airport Nikola Tesla,, founded in 1957,, is of a by far more recent date but not less attractive. According to the number and value of exhibits, it is considered to be among the ten biggest in the world. With 200 aircraft, 130 aircraft engines, radars, rockets, a rich library and documentation, including over 200 thousand photographs – the Museum provides the opportunity to walk through the entire history of aviation in one breath. • Bojčin forest,, protected natural good of national importance, fish-ponds Bečmen bara-pond and Živača,, are a true paradise for hunters and anglers but also suitable places for leisure and recreation. • Stremen farm on the southern slopes of Jakovačka forest evokes Srem rural environment supplemented by attractive tourist offers. Stay in nature, Vojvodina’s
29
•
•
• •
и коњобусом, уз више специјализованих манифестација током читаве године – све на једном месту. Стајкова кућа у Бољевцима, Етно-кућа Смиљанић, Етно-кућа Дацевић у Прогару чувају успомену на старе предмете и оруђа дочаравајући традиционални живот Срба, Словака и осталих народа који живе на овом подручју. Сурчин и остала његова насеља пружају велике могућности за рекреативно спортске активности. Аква центри Живковић и “Сењорита“, Спортскорекративни центар у Сурчину, Наутичко село “Бисер“ у Бољевцима, Коњички клуб “Сремац“, Paintball клуб “Душан Силни“ – само су неки од носилаца ове понуде. Атрактивни су и занатско-тржни центри у Сурчину међу којима и “Шећерсокак“ и “Italian Mall“ koji подсећа на прави италијански градић. Туристичку понуду дегустацијама домаћег вина произведеног на традиционални начин употпуњују Винарија Секулић у амбијенту старог летњиковца, као и сплет ресторана међу којима су: “Театар“ у Сурчину, “С-клуб“ и “Срем“ у Јакову, “Савска тераса“ у Бољевцима, “Бојчинска колеба“ и СРК “Пера Бабушка“ у Прогару.
Потенцијали Општине Сурчин интересантни су и за стране улагаче па је у складу с тим општинска делегација посетила Милано и Беч и водила разговоре са италијанским и аустријским привредницима представљајући Сурчин као средину атрактивну за стране инвеститоре.
30
•
•
•
•
cuisine, riding school, ride in a horse cab and a horse bus, with a number of specialized events throughout the year – everything at one place. Stajko’s house in Boljevci, Ethno-house Smiljanić, and Ethno-house Dacević in Progar cherish the memory of antique objects and implements evoking the traditional life of Serbs, Slovaks, and other nations who live in this territory. Surčin and its other settlements provide great opportunities for recreational and sports activities. Аqua centers Živković and Senorita, the Sports and Recreational Center in Surčin, Nautical village Biser (i. e. Pearl) in Boljevci, the Equestrian Club Sremac (i. e. Ethnic of Srem), Paintball Club Dušan Silni (i. e. Dušan the Great) – are just some of suppliers of this offer. Artisan and shopping centers are also attractive in Surčin, among them being Šećer-sokak (i. e. Sugar Lane) and “Italian Mall“, which is reminiscent of a real Italian tiny town. The tourist offer is filled out by tasting of domestic wine produced in the traditional way by the Winery Sekulić in the ambiance of an old villa, as well as by a series of restaurants, among which there are: Teatar (i. e. Theater) in Surčin, С-club, and Srem in Jakovo, Savska terasa (i. e. The Sava River Terrace) in Boljevci, Bojčinska koleba (i. e. Bojčin hut), and PRC Pera Babuška in Progar.
The potentials of the Municipality of Surčin are also interesting to foreign investors and, therefore, in line with that, the municipal delegation paid a visit to Milan and Vienna and had discussions with Italian and Austrian business people promoting Surčin as an environment attractive for foreign investors.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
33
Брига о заједничким потребама грађана О заједничким потребама грађана, комуналној инфраструктури и свестраном развоју Општина Сурчин брину јавна предузећа за комуналне и друге делатности, за послове из области туризма, за изградњу гасоводне мреже, за информисање, за културу и спорт, као и јавно предузеће “Аграр Сурчин“. Предузеће за комуналне делатности, поред редовног чишћења и одржавања јавних површина и саобраћајница, у последње време посебно се ангажовало на изградњи и уређењу тргова у насељима, зелених површина и спортских терена, заштити животне средине. Овим напорима значајно доприноси отварање рециклажне станице у Општини Сурчин која је међу првима у Београду одлучила да на својој територији изгради рециклажни центар. Станица прикупља папир, ПЕТ амбалажу и пластику а изграђена је у оквиру Иницијативе за одрживо управљање отпадом, уз финансијску подршку шведске владе. Јавно предузеће “Сурчин гас“ изградило је на територији општине 285 од 300 километара пројектоване дистрибутивне гасне мреже, закључило око четири и по хиљаде уговора са грађанима и стално на мрежу прикључује нове кориснике. С обзиром на дугу традицију пољопривредне произвиодње и велике могућности за њено унапређење, од изузетног је значаја ангажовање јавног предузећа “Аграр Сурчин“ које пружа услуге и помаже пољопривредним произвођачима у набавци семена, репроматеријала, организује стручну обуку и откуп, доприноси финализацији производње.
34
Caring after Common Needs of Citizens As to the common needs of citizens, utility infrastructure, and overall development of the Municipality of Surčin, they are taken care of by public enterprises engaged in utility and other activities, affairs in the area of tourism, construction of the gas pipeline network, dissemination of information, culture and sports, as well as the public enterprise Agrar Surčin. Surčin The public utility company, apart from regular sanitation and maintenance of public areas and streets/roads, for some time, has been particularly engaged in the construction and development of squares in the settlements, green areas, and sports grounds, and in environmental protection. Significant contribution to those efforts was the opening of a recycling station in the Municipality of Surčin, which, among the first in Belgrade, decided to construct a recycling center in its territory. The station collects paper, PET packaging, and plastics and it was constructed within the Initiative for Sustainable Waste Management, with the financial support from the Swedish Government. The public enterprise Surčin gas has constructed, in the territory of the Municipality, 285 out of 300 kilometers of the designed gas distribution network, concluded around four and a half thousand contracts with citizens, and keeps connecting new users to the network. In view of the long history of agricultural production and great potentials for its improvement, particularly important is the engagement of the public enterprise Agrar Surčin,, which provides services and helps agricultural producers in procurement of seeds, reproduction materials and, by organizing professional training and buying up, contributes to the finalization of production.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Вишевековна традиција школства У здравственој заштини насеља данашње Општине Сурчин, уз своју развијену амбулантну службу, ослањала су се и на здравствене установе великих суседа – Земуна и Београда. То ће се битно изменити отварањем и модерним опремањем сопственог Дома здравља. У школству, негује се традиција чији су темељи постављени пре неколико векова – школе су овде постојале и у временима када се у не много удаљеним крајевима није ни знало шта је школа. Турски пописивач Земунске нахије Ахмер бег још 1566. године помиње да проте Вук и Михајло уче децу да читају и пишу. У време турске окупације а и касније, манастир Фенек био је главни центар писмености и просвећености у читавом крају. Световна школа у Јакову основана је 1872. године а данашњу, која носи име “Вожд Карађорђе“, похађа 596 ученика распоређених у 23 одељења. Трошна школа у Сурчину постоји од 1786. године, а нова зграда подигнута је 1817. Уочи Првог светског рата, паралелно раде српска, хрватска и немачка школа. У новијим временима, осмогодишња основна школа “Вук Караџић“ постала је тесна да би примила све ученике па је формирана и нова - “22. октобар“. Обе су добиле нове зграде. У школи “Вук Караџић“ данас је преко 620 ученика распоређених у 24 одељења, а у “22. октобру“ – преко 740 ученика у 29 одељења. У првим деценијама после Другог светског рата у сурчинске школе ишла су сва деца из околних села, а био је организован и интернатски смештај. У Добановцима прва школа основана је 1735. године. Данашња основна школа “Стеван Сремац“ има 668 ученика а настава се одвија у 24 одељења.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Several Centuries Long History of Education In health care, the settlements of the present-day Municipality of Surčin, apart from having a developed local clinic service on the spot, have relied on the healthcare institutions of the big neighbors – Zemun and Belgrade. This will be significantly changed upon the opening of and by modern equipment in their own Community Health Center. Within the school system, the tradition is carried on, the foundations of which were laid a few centuries ago – schools existed in this area even in the times when no one knew what a school is in not so distant regions. Way back in 1566, the Ottoman census-taker of Zemun nahye Ahmer bey recorded that priests Vuk and Mihajlo taught children to read and write. At the time of Ottoman occupation and even later, Fenek monastery was the hub of literacy and education/enlightenment in the whole territory. The lay school in Jakovo was founded in 1872, and the present day one, which bears the name of Vožd Karađorđe,, is attended by 596 pupils assigned to 23 classes. The dilapidated school in Surčin has been there since 1786, and the new building was constructed in 1817. On the eve of the First World War, the Serbian, Croatian, and German schools had operated in parallel. Recently, the eightgrade elementary school Vuk Karadžić became tight to receive all the pupils and, therefore, a new one was formed as well - 22. Oktobar. Both of them got new buildings. Today, the school Vuk Karadžić has over 620 pupils assigned to 24 classes, and 22. Oktobar – over 740 pupils in 29 classes. In the first decades after the Second World War, Surčin schools were attended by all the children from the surrounding villages, and boarding-type accommodation was also organized. In Dobanovci, the first school was founded in 1735. The present-day elementary school Stevan Sremac has 668 pupils and school-teaching takes place in 24 classes.
37
38
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Од 1806. постоје трагови о школи у Бечмену. Данас основна школа “Душан Вукасовић Диоген“ има 450 ученика у 21 одељењу, од којих су пет издвојена одељења у Петровчићу где је, иначе, у односу на околна сурчинска села, школа млађег датума – настала је “тек“ пре непуних сто година. Прва “вероисповедна општинска народна школа“ у Бољевцима отворена је 1763. године, а у Прогару 1760. Прогарска основна школа “Јован Поповић“ и бољевачка “Бранко Радичевић“ интегрисане су 1970. у једну која носи име познатог песника чији су преци по оцу живели у Бољевцима. Ова школа има данас 24 одељења са укупно 419 ученика при чему је осам одељења у Прогару. Установа за предшколско васпитање и образовање “Сурчин“, као самостална установа, ради од 1. октобра 2011. Данас за преко 1. 100 малишана организује васпитно-образовни рад у четири објекта – “Дуга“, “Патуљак“, “Ластавица“ и “Бамби“ и у још пет основних школа у Сурчину, Петровчићу, Бољевцима и Прогару.
Свестране културне и спортске активности У свим насељима Општине Сурчин изузетно су развијене културне и спортске активности чији су носиоци многобројна културно-уметничка друштва, спортски клубови и удружења. КУД “Душан Вукасовић Диоген“ из Сурчина познато је широм Србије али и у свету. Освојило је преко 80 награда и имало више од 1. 600 наступа у земљи, Јапану, САД-у, Канади, Русији све до Сибира, у Кини, Грчкој, Француској, Норвешкој, Шпанији, Ираку.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Since 1806, there have been vestiges of a school in Bečmen. Today, the elementary school Dušan Vukasović Diogen has 450 pupils in 21 classes, out of which five are branch classes in Petrovčić where, by the way, compared to the surrounding Surčin villages, there is a school of a more recent date – set up “as late as“ less than a hundred years ago. The first “confessional municipal popular school“ in Boljevci was opened in 1763 and, in Progar, in 1760. In 1970, Progar’s elementary school Jovan Popović and Boljevci’s Branko Radičević were integrated into one, which bears the name of the renowned poet whose ancestors, on his father’s side, had lived in Boljevci. Today, this school has 24 classes with a total of 419 pupils whereby eight classes are in Progar. The institution for preschool upbringing and education Surčin, as an independent institution, has been operating since the 1st of October 2011. Today, for over 1,100 kids, it organizes educational work in four facilities – Duga (i. e. Rainbow), Patuljak (i. e. Dwarf ), Lastavica (i. e. Swallow), and Bambi and in additional five elementary schools in Surčin, Petrovčić, Boljevci, and Progar.
Versatile Cultural and Sports Activities In all the settlements of the Municipality of Surčin, cultural and sports activities are particularly developed, and their protagonists are numerous cultural and artistic societies (CASs), sports clubs, and associations. The CAS Dušan Vukasović Diogen from Surčin is well-known across Serbia but also in the world. It has won over 80 awards and they have had more than 1,600 appearances in the country, Japan, the USA, Canada, Russia - all the way to Siberia, China, Greece, France, Norway, Spain, and Iraq.
41
42
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
У Добановцима је омладинско културно-уметничко друштво “Будућност“, у Јакову “Срем“, у Бољевцима “Бранко Радичевић“. Словачку културну баштину негују друштва “Шафарик“ у Добановцима и “Сладкович“ у Бољевцима. У “Арт центру“ у Сурчину, под руководством професорке балета и кореографије Иване Ивановски Илић, ради балетска школа чије су полазнице већ освојиле значајна признања на државним и европским такмичењима. Вајарска и сликарска уметничка колонија организују се у Бојчинској шуми, а у оквиру Библиотеке Београда раде библиотеке у Сурчину и Добановцима. Телевизија Сурчин окосница је информативног система у општини. Могућност прикључења на кабловско-дистрибутивну мрежу Јавног предузећа за информисање и коришћење кабловске телевизије и интернета већ имају становници Сурчина, Јакова и Бечмена, а мрежа се интензивно шири и у другим насељима. Носилац спортских активности у Општини је Спортски савез Сурчин у чијем је саставу 37 клубова и шест основних школа са око три и по хиљаде спортиста. Савез се бави школским, рекреативним, врхунским спортом и спортом за инвалиде. Организовао је преко сто такмичења и спортских манифестација. Поред фудбалског клуба Јединство, основаног још 1928. године, у Сурчину постоје и карате, кошаркашки, џудо, кик-бокс, аикидо, рвачки, бејзбол, куглашки и шаховски клуб, те ловачка секција и риболовачко друштво. Најтрофејнији спортски колектив у Општини је атлетски клуб Сурчин који је, од оснивања 1994, освојио 308 златних медаља на првенствима Балкана, Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Његови такмичари имају 79 наступа у државној репрезентацији, двоструки су државни прваци у кросу, учесници
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
In Dobanovci, there is the youth cultural and artistic society Budućnost (i. e. Future), in Jakovo, there is Srem, in Boljevci, Branko Radičević. The Slovakian cultural heritage is cherished by the societies Šafarik in Dobanovci and Sladkovič in Boljevci. In the Art centar (i. e. Art Center) in Surčin, under the leadership of the teacher of ballet and choreography Ivana Ivanovski Ilić, there operates the ballet school, whose pupils have already won high plaudits at the state and European competitions. The sculptors’ and painters’ art colonies are organized in Bojčinska forest, and the libraries in Surčin and Dobanovci operate within the Library of Belgrade. Surčin Television Station is the backbone of the information system in the Municipality. Inhabitants of Surčin, Jakovo and Bečmen already have the possibility to connect to the cable-distribution network of the Public Enterprise for Information Dissemination and Use of Cable Television and Internet, and the network is being intensively expanded in other settlements as well. The protagonist of sports activities in the Municipality is the Sports Association Surčin, which includes 37 clubs and six elementary schools with around three and a half thousand athletes. The Association is engaged in school, recreational, big-league sports, and sports for the disabled. It has organized over a hundred competitions and sports events. In addition to the soccer club Jedinstvo (i. e. Unity), founded way back in 1928, in Surčin there also exist the karate, basketball, judo, kick-box, aikido, wrestling, baseball, bowling, and chess clubs, as well as a hunting group and anglers’ club. The sports team with the biggest number of trophies in the Municipality is the track-and-field club Surčin, which has won, since its foundation in 1994, 308 gold medals at championships of the Balkans, Yugoslavia, Serbia and Montenegro, and Serbia. Its competitors have had 79 appearances in the national team, and they are double state champions in cross-country races, participants of the Balkan Games,
45
Балканских игара, европских и светских првенстава. Клуб је организовао четири државна кроса и два кроса Балкана, а организатор је и уличне Сурчинске трке мира и Сурчинског Италтесовог дечјег маратона. Фудбалски клуб Будућност из Добановаца наставља традицију започету 1927. године, а у овом насељу су и коњички клуб “Доњи Срем“, ловачка секција и клуб риболоваца. У Јакову су стрељачки клуб Вожд, карате клуб Срем, ловачка и риболовачка секција, а овдашњи фудбалски клуб Срем наставља преко 85 година дугу традицију претходних клубова Борац, Црвена звезда, Душан Вукасовић. Спортски клуб Ставор и фудбалски клубови Посавац, Тишма и Бољевци репрезентују Бољевце, фудбалски клуб Шумадинац (претходно Хајдук и Напредак) - Бечмен у коме је активан и боћарски клуб Троглав. Омладински клуб Петровчић у међувремену је носио и имена Златан и Јелен. У Прогару су фудбалски клуб Борац и клуб за спортове на води чији кајакаши постижу запажене резултате и на државном нивоу. Ловачке и риболовачке секције активне су и у Петровчићу и Прогару.
Цркве, славе, споменици Поред манастира Фенек, свакако најзначајнијег културно-историјског споменика у овом делу јужног Срема, све цркве у насељима Општине Сурчин старог су датума настанка и изузетно вредна сведочанства прошлости и културе. Православна црква у Сурчину постоји од 1786. године, а данашња је грађена од 1788. до 1812. Посвећена је Светој Петки, а слави Малу Госпојину.
46
European and international championships. The club has organized four state-level cross-country races and two Balkan cross-country races, and it is also the organizer of the Surčin street peace race and of the Surčin Italtes’ children’s marathon. The soccer club Budućnost (i. e. Future) from Dobanovci carries on the tradition started in 1927, and in this settlement there are also the equestrian club Donjilower Srem,, the hunting group, and anglers’club. Jakovo has the shooting club Vožd, karate club Srem,, the hunting and anglers’ group, and the local soccer club Srem carries on over 85 years long tradition of the previous clubs: Borac (i. e. Fighter), Crvena zvezda (i. e. Red Star), and Dušan Vukasović. Vukasović The sports club Stavor and the soccer clubs Posavac, Tišma, and Boljevci represent Boljevci, the soccer club Šumadinac (previously Hajduk (i. e. Brigand) and Napredak (i. e. Progress)) - Bečmen in which the lawn-bowling club Troglav is also active. The youth club Petrovčić,, in the meantime, has also borne the names Zlatan (i. e. Golden) and Jelen (i. e. Deer). Progar has the soccer club Borac and the water sports club the kayakers of which have achieved notable results even on the national level. Hunting and anglers’ groups are active both in Petrovčić and in Progar.
Churches, Patron Saint’s Days, Monuments Apart from Fenek monastery, certainly the most important cultural and historical monument in this part of the southern Srem, all the churches in the settlements of the Municipality of Surčin are of old dates of origin and particularly valuable testimonies of the past and culture. The Orthodox Church in Surčin has been there since 1786, and the presentday one was constructed from 1788 to 1812. It is dedicated to Saint Paraskeve,
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
49
Иконостас јој је израдио Марко Вујатовић, сликање и позлату певница Стеван Гавриловић. У Сурчину је и римокатоличка црква Свето Тројство. Слава Општине је Свети Стефан Дечански. Попис из 1546. године сведочи да су Добановци већ тада имали свештеника а првобитна позната црква посвећена Светом Николи саграђена је 1732. Данашња потиче из 1803, а иконостас Петра Чортановића из 1842. године. Традиционална сеоска слава је Преображење. Између 1804. и 1810. у Јакову је изграђена православна црква посвећена Вазнесењу Господњем, а сеоска слава је Света Петка којој је, иначе, посвећен храм у Бољевцима изграђен последњих година 18. века (1797-1800). Сеоска слава Бољеваца је Велика Госпојина. Крајем 19. столећа у овом селу подигнута је и евангелистичка црква – молитвени дом досељених Словака. Црква од дрвета помиње се у Бечмену 1786. Садашња, посвећена Светом Сави, који је и црквена слава, саграђена је 1810. Сеоска слава је Огњена Марија. Прогарска православна црква Светог Арханђела Гаврила потиче из 1799. године. Сеоска слава је Петровдан. Рождеству Светог Јована посвећена је црква у Петровчићу подигнута 1845. године уместо старе трошне богомоље. Слава овог села је Ивандан. С тановници данашње Општине Сурчин претрпели су велике жртве у оба светска рата а многи од њих прикључили су се народнослободилачком покрету. О томе сведоче споменици жртвама терора и палим борцима подигнути у свим насељима, као и споменик погинулим војницима Седмог српског пука у Првом светском рату који се налази на раскрсници пута Бечмен-Сурчин-Јаково.
50
and it observes the feast of the Nativity of the Mother of God. Its icon screen was made by Marko Vujatović, and painting and gilding of the choir-stalls was done by Stevan Gavrilović. In Surčin there is also the Roman Catholic Church of the Holy Trinity. The patron saint’s day of the Municipality is Saint Stefan of Dečani. The 1546 census evidenced that Dobanovci, already at that time, had a priest and the original known church dedicated to Saint Nicholas was constructed in 1732 . The present-day one dates back to 1803, and the icon screen of Petar Čortanović is from 1842. The traditional village’s patron saint’s day is the Transfiguration. Between 1804 and 1810, the Orthodox Church dedicated to the Ascension of Our Lord, the Savoiour was constructed in Jakovo, and the village’s patron saint’s day is Saint Paraskeve to which, by the way, the church in Boljevci is dedicated, constructed in the last years of the 18th century (1797-1800). The village patron saint’s day of Boljevci is the Dormition of Virgin Mary. By the end of the 19th century, the Evangelical Church – the house of prayer of immigrated Slovaks was also constructed in this village. A log-built church was recorded to exist in Bečmen in 1786. The present-day one, dedicated to Saint Sava, which is also the church’s saint patron’s day, was constructed in 1810. The village patron saint’s day is Marina the Great Martyr. The Progar’s Orthodox Church of Saint Gabriel the Archangel dates back to 1799. The village patron saint’s day is Saint Peter’s Day. The church in Petrovčić, dedicated to the Birth of Saint John, was constructed in 1845, in place of the old dilapidated house of God. The patron saint’s day of this village is St. John the Baptist’s Day. The inhabitants of the present-day Municipality of Surčin suffered heavy loss of life in both world wars and many of them joined the national liberation movement. Monuments to the victims of terror and fallen fighters erected in those settlements, as well as the monument to the fallen soldiers of the Seventh Serbian Regiment in the First World War, which is situated at the intersection of the road Bečmen - Surčin – Jakovo, bear witness to that.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Манифестације У оквиру презентације културно-уметничке баштине, актуелног стваралаштва и развијања богате туристичке понуде, у Општини Сурчин сваке године се одржавају многобројне манифестације међу којима су и: • Бојчинско културно лето, на Великој летњој сцени у шуми Бојчин од 1. маја дo 30. септембра; • Сремачки прескок, на салашу Стремен код Јакова у јуну; • Фијакеријаде, 28. јуна у Добановцима и 12. јула у Прогару; • Дани Срема у Бољевцима од 23. до 28. августа; • Дани кошарке у Сурчину од 28. до 30 августа; • Сајам колача са маком у Стајковој кући у Бољевцима 27. августа; • Зелени алманах салаша Стремен; • Сајам старих заната на салашу Стремен; • Фестивал бундеве на салашу Стремен.
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
Events Within the presentation of the cultural and artistic heritage, current creative endeavors, and development of the rich tourist offer, in the Municipality of Surčin, numerous events are organized and held among them being: * Bojčin Cultural Summer, at the Big Summer Stage in Bojčin forest from 1 May to 30 September; * Srem hurdles, on Stremen Farm nearby Jakovo in June; * Horse cab races, on 28 June, in Dobanovci and, in Progar, on 12 July; * Srem Days in Boljevci from 23 to 28 August; * Basketball Days in Surčin from 28 to 30 August; * Fair of cakes with poppy seeds in Stajko’s house in Boljevci on 27 August; * Green Almanac of Stremen farm; * Fair of old handicrafts on Stremen farm; * Pumpkin Festival on Stremen farm.
53
54
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
57
58
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
C I T Y
M U N I C I P A L I T Y
O F
S U R Č I N
71
80