Džoana brendon pozdravi me, ljubavi

D탑oana Brendon

POZDRAVI ME, LJUBAVI

by voki

1.

— Semi!

— Nemoj mi reći da sam ti nedostajala — Samanta Džordan uzvrati uz smeh dok je gledala crvenokosu ženu, koja je stajala na vratima njene male kancelarije.

— Nedostajala si ml! — Dženi Redmond uđe u sobu, očisti ugao Samantinog stola i spusti svoje vitko telo na njega, radosno ignorišući neke papire koji su odlepršali na zlatne i zelene keramičke pločice.

— Trebalo je da me povedeš sa sobom, ti, gaduro. Ovde je bilo kao u zoološkom vrtu.

— Zar nije tako uvek?

Džini prođe prstima kroz kratku, kovrdžavu kosu i reče: — Sad je bilo gore nego obično. — Skupi usne, gledajući zamišljeno papire na podu. Konačno se sažalivši, saže se i podiže ih.

— Naročito otkako je Larijev partner odlučio da izađe iz senke. — Uzdahnu poput osobe koja želi da iz nje izvuku tajnu. Stavi papire isped Samante i ponovo sede.

Taj partner u senci bio je „dobri stari Endi". Prema onome što je Lari pričao o njemu, taj čovek je imao nadljudske sposobnosti i herkulovsku snagu, bio je vatra na fudbalskom terenu, a Kazanova u privatnom životu. Željna da čuje još informacija, Samanta je podstače da priča.

— Pojavio se ovde prošle nedelje kao poslovična zla para. — Džini stavi ruke na koleno, i stade da zuri kroz prozor u oglasnu ploču pričvršćenu na zidu uskog hodnika.

2

by voki

Samanta je odsutno pritiskala gumicu obične olovke na obraz i pokušavala da gleda kuda i Džini. Uskoro, kao da govori sama sa sobom, Džini nastavi.

— Sećaš li se one priče koju namje Lari pričao kako je taj čovek maltene sam doneo svom koledžu titulu prvaka u fudbalu?

— Maglovito — Samantine krupne plave oči zasvetlucaše veselo dok je gledala u Džini. — Lari je to pričao samo sedamsto ili osamsto puta u poslednje četiri godine. Šta s tim?

— Rekla bih da Lari brblja gluposti. Taj čovek nije bivša fudbalska zvezda. Po načinu na koji naređuje svim ljudima ovde i kako je celo ovo mesto ispreturao gore-dole, rekla bih da je on neki penzionisani i frustrirani instruktor. Ako nisi primetila, u tvojoj kancelariji ima nekih stvari kojih nije bilo kada si otišla. — Džini pokaza ka držaču za olovke, za koji je Samanta mislila da je poklon od Larija za dobrodošlicu.

Samanta pažljivo pogleda po kancelariji. Prvi put postala je svesna i drugih stvari koje je samo ovlaš zapazila ušavši u kancelariju.

— Onaj čiviluk tamo — primeti zadrživši pogled na predmetu od drveta i bronze u uglu.

— Od njega.

Samanta klimnu glavom i pogleda nove roletne, koje će zakloniti njen pogled na hodnik kada budu spuštene.

Džini kao da joj je čitala misli.

— I roletne. Zapravo, sve što je ovde novo i čudno, to je njegova ideja.

Bio je to zaposleni mali dabar, a ne partner iz senke. Samanta pogleda novu kancelarijsku stolicu. Njeno tapacirano sedište bilo je prekriveno crnom kožom. Pitam se kakva još iznenađenja taj sprema za mene, upita se Samanta dok je gledala papire na stolu.

Džini nastavi da priča, ali Samanta je više nije slušala. Nije joj trebalo da čuje šta je još taj čovek planirao da učini, jer joj je već bilo jasno da je to neki bučan i užurban tip. Vizija malog čoveka s naočarima i tankom kosom proleta joj kroz misli, i ona se nasmeja.

— Pa, kako taj dobri stari Endi izgleda? — upita Samanta nezainteresovano. Najviše ju je zanimalo da pronađe listu pošiljki za 3

by voki

tu nedelju. Bila je to još jedna loša stvar oko odmora. Ko god bi preuzeo njen posao za dve, tri nedelje, sve bi ispreturao, i pri tom mnogo toga izgubio, naravno.

— Visok je. Ima talasastu crnu kosu i oštre crte lica. Nekim ženama sigurno bi bio veoma privlačan, ali po mom mišljenju suviše je samouveren, suviše arogantan i suviše zapovednički nastrojen. — Džini sleže ramenima i dodade: — Na neki uređen način gleda u tebe onim svojim čudnim sivim očima da se pitaš da li te je celu prozreo.

— Visok, crn i zgodan, šta kažeš? — Samantina vizija malog čoveka s naočarima odmah je iščezla.

Bila je tako zauzeta preturanjem papira da nije ni zapazila sanjaliački pogled svoje prijateljice. Radosno usliknu kada je konačno pronašla papir koji je tražila. Stavi ga na pokrivenu pisaću mašinu, da se ne izgubi.

— Nastavi — reče, šklopivši ruke, željna da čuje još informacija o čoveku koji je tako delovao na inače nezbunjivu Virdžiniju Redmond.

— Nema šta više da se kaže. Bolje ti izađi na videlo s onim „slasnim, snagatorom" o kome si pisala.

Slasni snagator. Samanta se osmehnu. Zar je tako nazvala Julijana?

Oseti nostalgiju na trenutak.

— Nema ni tu šta da se kaže. On je visok, ima divan ten, crnu kosu i velike smeđe oči. I bio je čvrsto odlučio da me povede kući sa sobom.

— Ja bih pošla.

— Ne dolazi u obzir. On je hteo brak, a ja nisam za brak.

— Svako je.

— Zar i ti?

Samanta radoznalo podiže obrvu. Džini se retko sretala s istim muškarcem više od jednom ili dva puta.

— Čak i ja, samo ako bi me pravi muškarac upitao.

Bez upozorenja, Džini skoči sa stola i istrča iz kancelarije. Ko je taj muškarac, upita se Samanta. Prokletstvo, sada će biti radoznala čitavog dana. Nije trebalo da joj priča o Julija-nu.

4

by voki

Podiže poklopac sa pisaće mašine. Tu ju je čekalo još jedno iznenađenje: poruka. Bez sumnje, poruka od „penzionisanog instruktora", kako ga je Džini nazvala. Samanta poče da čita. „Gospođa Kolins je otišla na porodiljsko odsustvo. Njena beba je odlučila da se porodi prošle noći, bez upozorenja. Pokušali smo da nađemo zamenu, ali još uvek bez uspeha. Dotle, snađite se kako znate."

Samanta uzdahnu. Zar baš to da joj se desi prvog dana nakon odmora? Ali, zar je to važno, pomisli. Njena uzrujanost nestade kada je pomislila kako je En sigurno srećna što je njeno čekanje najzad okončano. En i Nik Kolins su već deset godina bili u braku i već su bili izgubili nadu da će imati dete. Samanta se još šire osmehnu kada pomisli kako bi bilo prijatno ići i kupiti neki poklon, ali kada sazna bebin pol i kakve su Enine potrebe. Odluči da kasnije pozove novu majku i sazna sve detalje, Samanta uze poruku, zgužva je i baci.

Sledeća poruka na dnevnom rasporedu obavesti je da su tri njihova vozača bolesni od gripa. To je ostavljalo „Hogan prevoz" sa mnogo posla za malo vozača.

— Trebalo je da odem u Francusku — promrmlja. Kao dispečer, imala je zadatak da sve narudžbenice rasporedi među preostalih jedanaest vozača, tako da sve pošiljke stignu brzo i bezbedno. To nije bio jednostavan zadatak.

Ali, gunđanje i uzdisanje nikada nisu bili njen stil. Osim toga, to joj ne bi pomoglo da reši sve obaveze koje joj je Lari ostavio za taj dan.

Stavlvši čist papir u mašinu, Samanta poče da kuca. U mislima je žonglirala vozačima, pazeći da ne spaja one čije se ličnosti nisu slagale. Iznad svega, morala je da misli i na Džini. Bilo je nekih muškaraca u timu koji nisu želeli da budu u grupi sa ženom.

Samanta konačno prestade s kucanjem. Savi ruke unazad i istegnu se. Prestade kada oseti oštar bol u leđima. Jedna od nezgodnih strana letovanja bila je što nema načina da se istog časa opet pretvori u radnu ženu.

Sanjalački se osmehnu. Trebalo je samo da sklopi oči pa da se vrati u divno mesto gde je letovala. I sada je mogla da oseti izvanrednu

5

by voki

toplinu meksičkog sunca kako dodiruje njenu kožu i svež okeanski povetarac kako joj mrsi kosu.

Izgubljena u mislima, Samanta nije odmah registrovala lake korake, koji su joj se približavali. Ali, kada su je dve snažne ruke uhvatile za ramena i počele nežno da masiraju njene napete mišiće, nasmeši se i ovlaš dotače obrazom hrapavu kožu čovekove desne ruke.

—Mmmmmmmm — uzdahnu, shvativši da ruke pripadaju Diku, njenom favoritu među muškim vozačima. — Imaš dva sata da prestaneš s tim.

Dik je bio visok i vitak, sa šarmantnim dečačkim osmehom i svilenkastom tamnom kosom. — Šteta što sam se odrekla muškaraca.

Inače, oženjen ili ne, bio bi u velikoj nevolji, momče — reče Samanta.

Uživala je da flertuje s Dikom, jer je on shvatao da je to samo šala.

Dubok smeh eksplodirao je kraj Samante, učinivši da joj vibrira čitavo telo. Ona zabaci glavu, dopuštajući dubokom i senzualnom uzdahu zadovoljstva da izađe između njenih mekih usana boje korala. Pošto su Joj oči bile zatvorene, nije mogla da vidi preplanulo lice, koje se naginjalo nad njom. Otvori ih samo trenutak pre nego što se željna usta spustiše na njene usne. Čvrsta i jaka ruka držala ju je oko vitkog struka, priljubivši je za naslon stolice. Bilo je uzaludno boriti se, ali tada, mada nije trebalo da uživa u tom poljupcu, i mada se borila da se kontroliše, ipak se njene usne blago otvoriše, poput cveta, prema toploj sunčevoj svetlosti u pritisku njegovih usana.

Uz tiho, trijumfalno kikotanje, čovek je oslobodi, lako veoma zadovoljan, on se hitro odmače, bez sumnje, predvidevši da će ona reagovati brzo i ljutito.

Samanta se okrete u stolici i ugleda krupnog tamnokosog čoveka, koji se sada naslonio na zid njene kancelarije. Znala je najmanje tri uvredljive opaske koje bi istog trenutka efikasno odbile nametljivca, ali sada je samo sedela, osećajući se da ne može da smisli ni najprostiju rečenicu, makar joj i život od toga zavisio.

— Mali je ovaj svet, zar ne? — upita je Dru Kingston, a zadovoljstvo mu se još videlo na licu. Njegove plavo-sive oči 6

by voki

ispitivale su njeno lice bez žurbe, naročito usredsređene na dve tačke rumenila na njenim obrazima i na munje u njenim safirnim očima.

Još neki trenutak Samanta nastavi da hipnotisano zuri u njega. Širokih ramena i uskog struka, Drg Kingston je zračio čistu muževnost dok je stajao u sportskim pantalonama i svetlo-plavoj svilenoj košulji, koja je izgledala kao da ju je neko ispeglao upravo na njegovom mišićavom trupu. Visok, smeđ i zgodan, to su bili epiteti koji su mu odgovarali.

— Šteta što tvoja ličnost ne odgovara tvom zgodnom izgledu — reče ona ledenim glasom.

Dru je ignorisao njenu primedbu.

— Kako si me našao? — upita ga. Izgledala je sasvim mirno, ali bila je veoma uzbuđena, što se videlo po načinu na koji je prstima nesvesno hvatala i uvrtala pramenove svoje plave kose.

— Voleo bih da mogu reći da sam reinkarnacija Šerloka Holmsa, ali činjenica je da sam pronašao čistom slučajnošću.

— Oh, ne. — Samanta uzdahnu i zatvori oči, nadajući se da će, kada ih otvori, otkriti da je on bio samo košmar njene mašte. Možda je i bio košmar, ali nije nestao kada je ponovo otvorila oči, jer je on i dalje bio nonšalantno naslonjen na zid, i nije izgledao, kao da želi da ispuni njenu skrovitu želju.

— Znači — reče ona, ali glas joj je bio kreštav, zato proguta pljuvačku pre no što nastavi.

— Znači, ti si taj Larijev partner, ,,dobri stari Endi"... moderni Don Žuan, taj Romeo koji je suviše lukav da bi bio zarobljen u bračnim lancima — promrmlja gotovo za sebe.

On klimnu glavom i Samanta zaječa od muke.

— Žao mi je — reče svečano i raširi ruke u na izgled bespomoćnom gestu.

Kada bi poverovala u to, bilo bi to kao da je samo potpisala svoju predaju. Samanta je sumnjičavo posmatrala njegovo lice i nije mogla da nađe ni najmanji trag kajanja. Zapravo, izgledao je kao da se zabavlja.

7

by voki

— Tebi je žao! — Kako sudbina može biti tako surova? Zagrizla je usnu da ne bi vrisnula. Okrenula se i naglo počela da kupi razbacane papire po stolu, a zapravo da bi se našla u poslu dok ne smisli kako dalje da postupa.

U jednom trenutku pomisli da baci nešto teško i oštro na njega i istrči iz zgrade. Ali, odmahnu glavom. Pošto je Dru jedan od šefova, bilo bi joj nemogućno da ostane u „Hogan prevozu", a to nikako ne bi želela, jer je voleja svoj posao. Što je ponosnije mogla, ustade i uze svoju torbicu sa ormarića.

— Vidim. Opet se spremaš da bežiš. — Dru ju je ispitivao lukavim pogledom, uz jedva prometan osmeh.

— Da. Samo što ću ovoga puta otići pre nego što bilo šta učiniš da povredim nekog drugog. — Čula je kako je oštro udahnuo vazduh i znala je da mu se nije svidelo to što je rekla, ali više joj nije bilo važno.

Dru zatrese glavom, fiksirajući je hladnim pogledom.

— Moj jedini greh — reče — bio je što ti nisam govorio sve što radim svakog trenutka, svakog dana i noći.

— A moj greh je što sam ti verovala.

— Ne. Tvoj greh je što si verovala pogrešnom čoveku. Ali, sve je to iza nas. — Krenu prema njoj, ali se zaustavi, jer ga ona preseče hladnim pogledom. — U svakom slučaju, mislim da je četiri godine dovoljno vremena da se zaboravi i oprosti. Četiri godine, dva meseca i devet dana, precizno rečeno. Samanta se očajnički borila da ne misli na povređenu devojku, kakva je bila kada se vratila u Ašlend.

— Ne približavaj mi se, Dru — upozori ga i steže šaku u pesnicu.

— Radila sam veoma naporno da stvorim sebi nov život, u kome nema mesta za tebe. — Govorila je tako tih da ju je Dru jedva mogao čuti, ali sa tolikom uverenošću da nije bilo sumnje u njenu iskrenost.

Bol, krivica i tuga mešali su se dok je Dru posmatrao samosažaljivi izraz koji se na trenutak pojavi na njenom licu. Osećao se neugodno.

Pokušavajući da povrati smirenost; on prekrsti ruke na grudima,

8

by voki

naže se napred i zaustavi pogled na brzim pokretima njenih divno zaokruženih grudi.

— Kako da učinim da me razumeš? — On pređe pogledom po kancelariji, kao da bi tu mogao naći nešto što bi razrešilo njegovu dilemu.

— Ne možeš, ali to više nije važno.

Hladan i neprijateljski ton, bezbojan pogled u njenim očima, tanka linija njenih usana, sve je to učinilo da se Druovo lice namrgodi.

Spusti ruke kraj tela, ne znajući da li je to učinio da bi suzbio naglu želju da joj priđe, uhvati je i drmusa dok joj ne zazveckaju zubi, ili zato što je osećao bolnu potrebu da je zagrli.

Zato što su ga zbunjivale sopstvene emocije, glas mu je bio pun ljutnje: — Zaboga, moram učiniti da me razumeš. Nikada nisam želeo da te povredim, Samanta, to mi moraš verovati, zaista.

Puklo je tanko uže koje je zadržavalo njen bes.

— Đavola nisi! Bio si tako samozadovoljno zaposlen da živiš u skladu sa svojom jeftinom reputacijom, da te nije bilo briga čiji život uz put uništavaš. — On krenu prema njoj i Samanta oseti strah i želju da se sakrije. Ali, njena prirodna tvrdoglavost dade joj snagu da nastavi: — Ali, kao što rekoh, to više nije važno.

— Meni je važno, i te kako. Učinio sam sve što sam mogao da te držim izvan te bedne afere. A nasuprot svim ovim glasinama koje su širile tvoje lukave koleginice s posla, ja nisam činio ono što si mislila.

Ja se ne ponašam tako.

Samanta je mrzela kada je lažu i verovala je da je ovaj čovek usavršio veštinu obmanjivanja veoma rano u njihovoj zlosrećnoj vezi od pre četiri godine.

— Ti si takav lažov! — Srce je bolelo dok je posmatrala svoju kancelariju. Volela je svoj posao, i nedostajaće joj, kao i prijatelji koje je stekla. Ali, ne može ostati. Stavi tašnu pod mišku i krenu prema vratima. Kraljevski je držala glavu i hodala ponosno, ali osećala je potrebu da zaplače i sve teže se kontrolisala.

U dva duga koraka Dru je bio kraj nje. Zgrabi je za ruku i zaustavi je. Samanta je ignorisala slatku toplinu njegovih prstiju i umesto toga 9

by voki

zurila je u vrhove svojih čizama. Duboko uzdahnuvši, ona okrenu ka njemu.

Odjednom se oseti, nespremnom da mu se suprotstavi. Čak i u visokim čizmama, jedva mu je dosezala do ramena. Otkri da se ne može baš lako zadržati ponosno držanje kada je primorana da zabaci glavu, ali neka bude prokleta ako dozvoli da je on pobedi samom svojom veličinom. Netremice je zurila u njegovo privlačno lice.

— Pa, jasno je da još uvek imaš svoj slatki temperament — prodahta on, a onda kada se malo odmakao od nje, đavolski osmeh pređe mu preko lica. — Da te dobro pogledam i vidim da li je i sve ostalo isto. — Spusti ruke na vitke bokove, klizeći pogledom preko nje, od plave kose, pa sve do njenih visokih kožnih čizama.

Samanta vide kako mu se obrve podigoše i kako merka njenu skupu odeću. Osećala se poput nekog dobitka na lutriji, ali kada vide njegov izraz lica, nije mogla a da se gorko ne osmehne. Jedna od njihovih razlika sadržala se i u onome što je on nazivao besramni nedostatak brige za prevelike svote, koje je davala na odeću.

Kada je to zaista i pomenuo, Samanta koraknu unazad i reče s lažnom slatkorečivošću: — Moje čizme? Ručno su izrađene i veoma su skupe, ali sigurna sam da to i sam vidiš, pošto si genije za takve stvari.

On je ćutao, a ona nastavi: — Moj kostim je takođe ručno izrađen specijalno za mene. To je kopija Adolfa i vredi čak dva puta više nego što sam platila. — Rukom blago pređe preko ljupkog tamnozelenog kostima koji je savršeno pristajao njenom krhkom i skladnom telu.

Kada se njegove obrve još više podigoše, Samanta je bila sigurna da je konačno probila njegovu fasadu, ali on je vladao svojim nervima.

— I dalje si prosto predivna, Samanta Džordan, čak i kada si ljuta na mene. — Širok osmeh zablista na njegovom licu dok je gledao u njene napućene usne.

Besna? Osećala se kao da je boli zub. Ako je bilo nečega što ju je više nerviralo nego da je nazovu „macom", najčešće vozači, onda je to bilo da joj kažu kako je predivna kada je ljuta. I sama je veoma dobro

10

by voki

znala da joj se nozdrve šire a ženice skupljaju kada je ljuta, nije joj bilo potrebno da joj to neko govori.

— Tvoj rečnik je žalosno ograničen, ljubavi moja — promrmlja ona. — Podseti me da ti ga proširim ... privatno, naravno. — Smešak koji je titrao u uglu njegovih usana nervirao ju je i želela je da mu kaže da odmah napusti njenu kancelariju, ili je to sada bila njegova kancelarija?

Ona se okrete i ugleda Larija kako ulazi. Osnivač i vlasnik „Hogan prevoza" oklevao je jedan trenutak, stojeći na vratima. Samanti se javi luda pomisao da Lari nije srećan što ih je našao zajedno.

I nije bio srećan, a Dru je to znao. Vide nezadovoljstvo na Larijevom licu, oseti ga u besnom pogledu koji mu je uputio njegov najbolji prijatelj, i na kraju, čuo je kada je Lari rekao: — Vidim da si već upoznao Samantu.

— Samanta i ja smo ... stari prijatelji — odvrati Dru neutralno.

— O! O, odlično! — Larijevo dečačko lice se opusti od olakšanja i toplo se osmehnu kada je stupio u prostoriju. — Dobrodošla nazad, Samanta. Verujem da si se dobro provela. — Ona samo klimnu glavom.

One reči stari prijatelji ironično su joj odjekivale u ušima, ali seti se da je Dru isto tako lako mogao reći da su oni bili tim dok su radili u LID kompaniji u Kaliforniji.

Prijatno se smešeći, Lari krenu napred i nasloni se na ivicu Samantinog stola.

Dru se opet nasloni na zid, prekrsti ruke na grudima i osmehnu se Samanti: — Ja bih se možda i više približio, ali dama ne bi za to marila. — U glasu mu se osećalo žaljenje, ali Samanta nije bila u to sigurna. Osim toga, sumnjala je da je Dru Kingston za bilo čim zažalio za svojih trideset četiri godine.

— Ne znam da li je Endi... izvini, Dru ... da li je imao priliku da ti kaže da je konačno odlučio da pomogne u vođenju naše kompanije.

— Lari joj se osmehnu uz sav šarm dečaka, koji čeka ohrabrenje.

Samo zbog njega, Samanta uzvrati osmeh, pa Lari nastavi jačim glasom: — Rekao sam mu da si ovde najbolja i najpozvanija da ga uputiš u posao.

11

by voki

Samanta pređe preko sobe i utonu u svoju fotelju, osećajući se emotivno potpuno ispražnjenom. Kako da da otkaz Lariju? On je jedan od njenih najstarijih i najboljih prijatelja. Dao joj je posao kada joj je bio potreban i nikada je nije ispitivao o razlozima zašto je tako naglo napustila Kaliforniju.

Lari pročisti grlo i povrati njenu pažnju.

— Dru će preuzeti transport. Ako ima ikakvih problema sa skladištima, isporukama ili kamionima, ti mu reci, to će biti njegov posao. Ali, kod mene dođi oko rasporeda ekipa, računa i svega što se tiče ljudstva.

Nasmeši se Driiu, a onda pogleda Samantu.

— Ostavljam ga tvojoj pažnji, Samanta. — Ustade i izađe iz kancelarije. Čim je bila sigurna da ih Lari ne može čuti, Samanta se okrete Druu, a oči joj zablistaše.

— Gle, gle, kako moćni padaju. Od šefova u jednoj od najvećih korporacija, pa do ... kako je ono Lari rekao? Zadužen za transport u prevoznoj službi, što je i dalje mesto u poslovnom svetu. Malo ponižavajuće, zar ne?

Bilo kakav znak dobrog raspoloženja nestade sa Druovog lica i Samanta je osećala kako mu je neprijatno.

— Izgleda da si zaboravila da ja posedujem jednu polovinu ovog posla.

Bilo je mnogo stvari koje je zaboravila, shvati ona. Jedna od njih je da on nije čovek koji poseduje beskrajno strpljenje.

— Pa, dobro, gospodine Kingston, šta biste želeli da prvo učinim?

Nadala se da će formalna upotreba njegovog imena biti dovoljan znak da njihovi odnosi ovog puta ostanu čisto poslovni.

— Za početak mogla bi da mi objasniš zašto si do đavola pobegla od mene, ne davši mi priliku da ti objasnim.

— Nisam na to mislila i ti to dobro znaš.

— Zašto mi ne daš nekoliko minuta koliko si dala i Gejnoru?

Toliko mi duguješ.

— Ništa ti ja ne dugujem! — gotovo uzviknu i odbi njegove ruke, koje su pokušale da je dodirnu. — Ti si me lagao i iskoristio me.

12

by voki

— A on nije? — Dru spusti ruke pored tela.

— A ako i jeste, da li bi to opravdalo ono što si ti učinio? Samanta spusti prste na slepoočnice, pokušavajući da odagna nadolazeću glavobolju. Napravi grimasu. Nije želela da priziva prošlost. Iz toga nikada ništa dobro nije proizašlo. Želela je samo da živi život koji je sada imala, kao da nikada nije poznavala neki drugi.

Dru je ćutao pun minut i njegove oči ispod spuštenih obrva bile su sive. Kada je konačno progovorio, glas mu je bio bez emocija: — Imao sam posao da uradim, Samanta. Žao mi je što si bila povređena. Dao bih sve na svetu da to sprečim, ali...

— Imao si posao, i kada bi ga imao ponovo, uradio bi isto što si uradio i tada.

Zaboga! Iznenada se seti nečega što nikada ne bi trebalo da zaboravi, čak ni za trenutak. Karakteristike ovog čoveka bile su kao dnevnik plaćenog ubice. On je eliminisao nepoželjne i buntovnike iz mnogih kompanija. Sada je postao šef za transport, ali titula nije važna. Nikada i nije bila. Na kraju, sve se završavalo na jedan način: dovedi Drua Kingstona u kompaniju i neko će odleteti s položaja.

Mahnito je prizvala u svest imena zaposlenih u „Hogan prevozu" i nije mogla ni da zamisli koga bi Dru trebalo da pritisne.

— Za kim ovde juriš, Dru, i zašto? — upita ona. Emocije koje su je obuzimale bile su mešavina uznemirenosti, gneva i bespomoćnosti.

On prođe prstima kroz kosu.

— Ne bi izgubila svoj posao da si birala svoje „prijatelje" s malo više, da kažemo, diskrecije. — Glas mu nije bio prijatan.

Samantin žestok odgovor zaglušilo je zvonjenje telefona. Namršti se na Drua i zgrabi slušalicu.

— „Hogan prevoz". Mogu li vam pomoći?

Začulo se veselo kikotanje.

— Zdravo, lepotice. Kako si ovog divnog dana? — začu glas Bila Gereta i blago se osmehnu. — Vodim te na večeru i u bioskop, da proslavimo tvoj povratak.

— Hvala, ali ne hvala — požele da kaže Bilu, koji je bio napadniji od kuge, ali se seti da je Dru u sobi, pa se predomislila. — Hvala ti, Bile, ali ne večeras. Idem do ujne da joj, hm, pomognem da opere 13

by voki

zidove, jer želi da lepi tapete. — Kasnije, kada bude sama, reći će mu da nije ni najmanje zainteresovana za njegovu ponudu.

— Ali, to uvek možeš, mala. A koliko često možeš da izađeš sa bogatim, zgodnim i strašno šarmantnim đavolom poput mene?

Krajičkom oka Samanta vide kako se Dru namrštio i to joj je prijalo. Okrenu mu leđa. Možda će zažaliti zbog ovoga što radi, ali izraz nelagodnosti na Druovom licu bio je vre-dan svake cene.

Prošapta taman toliko glasno da bi je Dru čuo: — U svako vreme. Ako sam te dobro shvatila, treba samo da pucnem prstom i ti ćeš doći.

— Ali, ako nastaviš da me odbijaš, ja ću pomisliti da stvarno ne želiš da me vidiš. Hajde, mala, reci ujni da ću ja doći i oprati joj zidove sledećeg vikenda ako ti izađeš večeras sa mnom.

— Jadni mali — uzvrati. Duboko dišući, osmehnu se. Opet je osećala da kontroliše situaciju.

— Pa, dobro. Ali, sledećeg puta neću prihvatiti odbijanje. Je li to jasno?

— Ništa ne obećavam. — Rekavši mu doviđenja, spusti slušalicu.

Okrenula se da pogleda Drua, ali vide samo praznu stolicu.

Zapanjeno uzdahnu. Nije ga čak ni čula kada je izašao. „Hvala bogu", pomisli, ali istovremeno je morala i da se bori sa čudnim osećanjem gubitka, koji je prošao kroz nju poput moćnog talasa.

2.

Oslonivši obraz na dlan, Samanta je zurila kroz prozor svoje kancelarije, ogorčena na sebe zato što je dozvolila da gorkoslatka osećanja oslabe njenu odlučnost da konačno ostavi prošlost iza sebe.

— Do đavola s njim — promrmlja, dok su njeni svetloružičasti nokti dobovali po ploči stola. Jednostavno, nije bilo pošteno da Dru i dalje ima moć da joj se zavuče pod kožu.

14

by voki

Onda prestade da se bori protiv sebe i vrati se u prošlost i potraži nešto drugo osim bolno-slatkih sećanja. Možda će ta analiza omogućiti da iz sebe izbaci duhove prošlosti.

Kada je Vins Gejlor upoznao s njom Drua Kingstona tokom jednog ručka pre četiri godine, nije ni sanjala da će za manje od nedelje dana on osvojiti njen život. Veoma visok, zgodan, preplanulog skladnog lica, Dru je izgledao kao san za mladu impresioniranu devojku, kakva je tada bila. Samanta se sećala kako je gledala u njegove srebrnosive oči i nadala se da ta predivna muškarčina nema negde skrivene ženu i decu.

Taj ručak bio je uvod u vrtoglavu vezu. Pored toga što se osećala srećnom što je našla muškarca s kojim je želela da podeli život, Samanta se osećala i malo zbunjeno što je uspela da privuče njegovu pažnju. Bilo je još nekoliko sekretarica, koje su se trudile da ga privuku, ali on je od početka jasno stavio do znanja da želi samo nju. Živela je u konstantnoj omamljenosti dok joj je Dru velikodušno ukazivao svoju pažnju. Nije ličio ni na jednog muškarca koga je ranije upoznala. Istina, i nije mnogo njih bilo s kojima bi ga uporedila, jer je mahom izlazila sa dečacima iz škole, koju je pohađala u Oregonu.

A Dru nije bio dečak! Bilo mu je trideset, ali za nju, naivnu dvadeset dvogodišnjakinju, izgledao je kao da je za generacije stariji.

Bio je iskusan, poznavao je svet. Izgledalo je da uvek zna prave reči koje će da kaže, koji su pravi potezi da ih učini. Pre nego što je i shvatila šta se dešava, bila je toliko zaljubljena u njega da bi se zaklela da Sunce izlazi na zapadu samo ako bi on tako rekao.

I dok je ona bila na sedmom nebu, gledajući svet kroz izmaglicu i zamišljajući da će živeti „srećno zauvek", Dru je pažljivo konstruisao zamku za njenog šefa.

Samanta je u sećanju videla da Dru nije ni morao da taji svoje aktivnosti. On je život izvan kompanije učinio toliko uzbudljivim i punim da Samanta čak nije ni bila radoznala šta on radi kada nisu zajedno.

Sve dok joj se krov maltene srušio na glavu, Samanta nije saznala zbog kakvog je posla Dru bio unajmljen. Tada je shvatila da je on

15

by voki

morao da radi kasno popodne zato što njegov posao i nije počinjao sve dok svi zaposleni ne odu kućama. Čak i danas, Samanti je bilo teško da poveruje da je Vins Gejlor bio izdajnik korporacije, a bio je jedan od osnivača. Bio je nizak, gubio je kosu, malo dežmekast; to nikako nije slika koja bi pala na pamet kada se pomisli na industrijske špijune.

Uhvaćen sa tašnom punom dokumenata o izgradnji novih kanistera za transportovanje izotopa, Vins je mogao da bira: ili da da ostavku, ili da bude izveden pred sud. Izabrao je ono prvo.

Nagla ostavka jednog od šefova, pa još bez ikakvog publiciteta, izazvala je mnogo više reakcija od pukog podizanja obrva. Samo su upućeni znali pravu istinu.o njegovom odlasku, a oni su ćutali kao zaliveni. Ali, to nije zaustavilo glasine. Neki su tvrdili da je Vins uhvaćen sa rukom u blagajni. Drugi su smatrali da je postao suviše star za posao i da je mudro otišao u penziju. A treći su, opet, mislili da je bio primoran da ode, jer je zatečen sa ženom predsednika kompanije.

Samanta je bila suviše zaokupljena proživljavanjem svega što je naučila od Drua da bi obraćala pažnju na skandale. A tada je neko pokrenuo glasine u kojima je biilo istine. Govorili su da je Vins bio osumnjičen da prodaje kompanijine tajne konkurenciji, a da je Dru namerno zaveo Samantu, da bi se približio njenom šefu i došao do podataka. Činjenica da joj Dru nije ništa govorio o svojim poslovima izgledalo je da daje za pravo takvim glasinama.

Trebalo je da Drua tada suoči sa glasinama, umesto što je pobegla.

Ali, tada je bila suviše uplašena, šokirana mogućnošću da su te priče tačne.

I osećala se da ju je izdao. Želeći samo da se sakrije i negde vida svoje rane, Samanta je dala ostavku na mesto u kompaniji i otišla, nikome ne rekavši kuda odlazi. Znala je da nije umešana u ono što je Vins činio, pa je mogla da ode čiste savesti, ako već ne mirnog srca.

Odmorila se u jednom turističkom mestu na jezeru, nadajući se da će joj vesela i frivolna atmosfera pomoći da ublaži bol. Tada se vratila kući u Ešlend, nešto pametnija nego što je bila kada je otišla u osamnaestoj godini.

16

by voki

Ah, sudbino! pomisli i uzdahnu. Protekle četiri godine radila je za Drua, a to nije ni znala.

Ali, to neće ništa izmeniti. Čvrsto odluči da drži Drua daleko od sebe.

S tom čvrstom odlukom ustade od stola i krenu da napravi kopije novog rasporeda za prevoz. Bila je gotovo na vratima kada nalete na Nila Vandermana.

— Ništa ne radiš, Nile? — Samanta ga pogleda i upita se da li je bilo pametno što je molila Larija da zaposli sestrića njenog ujaka.

— Ah, znaš kako je. — Samo raširi ruke i spusti se na stolicu.

Odlično! Opet ga je gonio neki nemir. Samanta uzdahnu. Da ima sedamnaest godina, njegovo ponašanje bi moglo biti protumačeno kao samo jedna faza. Ali, njemu je bilo trideset.

— Kako tvoji časovi letenja? upita ga kada je i sama sela.

— Nikako. Nešto je tu bilo pogrešno. Shvatio sam da nisam rođen za letenje.

— A šta sa ...

— I to sam odustao. Mrzeo sam osećanje da sam zarobljen ispod tona vode.

— Vidim. Pa, šta onda planiraš da radiš?

— Mislio sam, možda, da se priključim tvojoj maloj pozorišnoj družini. Možda mogu nekako da ti pomognem tu.

Samanta oseti iznenađenje i nelagodnost.

— Ne, ne mislim da je to dobra ideja. — Njena trupa bila je sastavljena od studenata prve i druge godine. Njima nije bilo potrebno Nilovo prisustvo da ih izaziva, niti njoj prerastao dečak koji trči za njom.

— Samo sam pitao. — On stavi šake na lice. — Imaš li neki predlog? Nije mi stalo koliko košta, samo da je uzbudljivo. Nemam nikoga i ništa, na šta bih trošio novac. — Pogleda je optužujuće. — Imam previše novca, a ti nećeš da mi pomogneš da ga potrošim.

— Promenimo temu — upozori ga Samanta. Jednom je napravila grešku i izašla s njim, da bi zadovoljila tetku Kloe, ali nikada više.

Samanta se upravo pitala šta sada da radi kada na vratima ugleda krupno Druovo telo.

17

by voki

— Vanderman, nemaš li ti negde svoj sto? — upita Dru gledajući mladića bez simpatija.

— Da, ali došao sam da poželim Samanti dobrodošlicu i vidim ima li nešto što bih mogao da učinim da se ona vrati u društveni život.

Ona nije mogla da vidi Drua, ali bilo joj je jasno po Nilovom izgledu da je njegova reakcija bila povoljna. Nil se osmehnu.

— Drago mi je što si tako kooperativan — reče Dru, naročito naglašavajući reči. Priđe Samantinom stolu, uze raspored prevoza, okrete se i stavi ga u Nilovu ruku. — Počni tako što ćeš napraviti šest kopija ovoga. Stavi jednu u vozačku trpezariju, jednu u hodnik, jednu na oglasnu tablu gospođice Džordan. Jednu daj Lariju, a ostale stavi na moj sto.

— Sve za Semi — reče Nil uslužno. — Vidimo se — dobaci i izađe.

Gledajući kako Nil nestaje brzinom munje, Samanta se gotovo nasmeja. Čak ni Lari nije uspeo nikada da Nil tako brzo krene na posao.

Okrete se ka Druu. Na njegovom licu ogledalo se nezadovoljstvo.

Osećala je želju da se nasmeje, ali mirno progovori: — Ima li nešto što želite, gospodine Kingston?

Na trenutak je izgledao kao da bi ono što želi bilo da je zadavi, ali onda se nasmeja.

— Da, moja draga, gospođice Džordan. Vaše prisustvo, za ručkom, za večerom ... za doručkom, ako želite.

Samanta se gotovo zagrcnu. Natera sebe da se nasmeši, a onda, s ledenom neumoljivošću, reče: — Zaboravi to. Tokom radnog vremena, moje vreme pripada „Hogan prevozu", ali moje slobodno vreme je moje i nameravam da tako i ostane.

— A šta ako kažem da bi to bio poslovni ručak?

— Zar bi bio?

— Zar bih te lagao?

Brzo spusti pogled da bi sakrio đavolsko svetlucanje u očima.

— Lagao bi u sekundi, samo ako bi mislio da to može da prođe.

Nasmejao se toplo, što u Samantu unese dobro raspoloženje, uprkos njenom odupiranju. Ona se blago osmehnu.

18

by voki

— Imaš predivan osmeh, Samanta. Trebalo bi češće da ga koristiš.

— Priđe joj i nežno je uze za ruku i navede je da ustane. Glas mu je bio tako mekan, kao da je blag povetarac koji šapuće kroz njegove usne. Smešeći se, on joj spusti ruke na ramena i privuče sebi. Šta ti se do dešava? Panični tihi glas upozorio je Samantu. Pritisak na njenim ramenima bio je gotovo neznatan, ali ipak toplina njegovih prstiju prodirala je ispod njenog žaketa i svilene košulje, kao da oni i ne postoje.

I Dru je bio žrtva zbunjenosti. Mislio je da joj se može toliko približiti, a da to ne utiče na njega. Ali, njegovo telo nije tako mislilo. Želeo je danas ovu ženu kao nikoga nikada.

— Dođi, gospođice Džordan, hajdemo na ručak pre nego što druga vrsta gladi učini da zaboravim na jelo.

Samantine oči se raširiše. Na trenutak, mozak joj je bio potpuno prazan, i ona je stajala nesposobna da reaguje. Tada shvati da ako dopusti da to samo prođe, on će biti sve više ohrabren, misleći da ona samo koketira i ne želi odmah da se preda.

Pomisli da mu kaže šta može da učini sa svojim pozivom na ručak, svojim izopačenim idejama i svojim poslom, ali nađe drugi način da mu se suprotstavi.

— U redu, sve dok je poslovne prirode. Pošto sam ja ovde sekretarica, moraću da hvatam beleške. — Uze olovku i blok. — Sigurna sam da nemaš ništa protiv vođenja... — pročisti grlo da bi završila sa sarkazmom — ... beležaka.

Iznenađenje se pojavi na Druovom privlačnom licu, a odmah za njim mračno nezadovoljstvo. Oseti se osujećenim, a na to nije bio navikao. Veoma duboko udahnu vazduh da olakša nelagodnost. Bila je to greška. Njen parfem dotače njegova čula svojim bliskim zavodljivim mirisom, podsećajući ga na noći na peščanim plažama.

Osmejak mu se pojavi na usnama.

— Pa, dobro, treba da budem zadovoljan onim što dobijam. — Bar za sada.

— Hajdemo, onda — prebaci joj ruku preko ramena i povede iz kancelarije.

19

by voki

Napolju je topao i zlatan dan naveo Samantu da se priseti bezbrižnih i divnih dana koje je provela u Meksiku. Zažali za njima.

Njene plave oči zatreptaše kada se seti visokog i zabavnog Francuza, koji je te dane učinio nezaboravnim.

— Hoćeš li da podeliš sa mnom. šta je tako zabavno — upita je Dru i dotače je prstom da privuče njenu pažnju.

Nesvesna da je njeno lice odavalo sreću, Samanta ga pogleda iznenađeno.

— Šta? Oh. Ništa naročito, zaista. Samo sam se setila kako je Meksiko divan u ovo doba godine, kako su prijatni ljudi. ..

A naročito onaj „visoki, zgodni Francuz", kako je Samanta pisala, plašeći Larija da će prihvatiti predlog i otići u Francusku. Mišići na Druovoj vilici se zgrčiše, ali uspe da mu glas zazvuči kao da se dosađuje: — Da, i ja sam tako čuo.

Spustivši joj lako ruku na leđa, povede je ka svom crvenom „fordu", parkiranom pored starog Larijevog „linkoln kontinentala".

Krvavocrveni „ford". Kako prikladno, pomisli Samanta. Ispitivala je kola pogledom, pitajući se čiju uništenu karijeru ona predstavljaju.

Setila se kola koja je Dru naručio upravo pre no što je ona napustila Kaliforniju — srebrnoplavog „eldorada". Za ta kola Vins je tvrdio da su kupljena od honorara koji je Dru dobio što je Vinsu upropastio karijeru.

Dru ju je posmatrao dok je otključavao kola.

— Zar ti se ne sviđa? — Samantu iznenadi što čuje razočaranost u njegovom glasu.

Sleže ramenima.

— Nije do mene da mi se sviđaju ili ne bilo koja kola u tvom vlasništvu. — Ušla je u kola svesna da Dru nije nimalo srećan.

Kada je seo za volan, Dru joj predloži jedan restoran.

— Nije mi važno. — Dok ga je gledala kako pali kola, seti se načina na koji su njegove ruke dodirivale njena ramena, seti se topline koju je na svojoj satenskoj koži osećala još dugo nakon toga.

20

by voki

Brzo ga pogleda i vide da mu je vilica zgrčena, kao da je zagrizao zube. Ako je uznemiren što ona ne pokazuje oduševljenje njegovim društvom, to je samo njegova krivica.

Nije mi važno, ponavljao je u mislima Dru njene reči. A to je manje ili više odražavalo i njena osećanja, pretpostavljao je. Lari ga je upozorio da je ona postala hladna i cinična prema muškarcima. Bez sumnje, ti si za to kriv, rekao mu je Lari.

— Proklet bio, Lari — rekao je Dru prvog dana u „Hogan prevozu", kada je na listi zaposlenih spazio Samantino ime. Bilo je to ime žene za koju je mislio da ju je izgubio zauvek. — Znaš da je Samanta devojka o kojoj sam ti pričao, pa zašto mi nikada nisi rekao da ona radi ovde?

Larijev odgovor ga je šokirao: — Nije želela da je nađeš.

— Je li ti ona to rekla?

— Nije ni morala. Video sam po njoj da je veoma povređena. A poznavajući tvoju reputaciju sa ženama.. . — Lari je samo slegao ramenima, bez potrebe da završi rečenicu.

Dru spusti prozor svojih kola, udahnu svež i mirisan vazduh oregonskog proleća j konačno opet zagospodari osećanjima. Nasmeši se Samanti.

— Pričaj mi o toj Plaži del Sol, gde si bila.

Plaža del Sol. Oči su joj zablistale kada se seti bezbrižnih dana provedenih pod meksičkim suncem, dugog dokonog plivanja i divnih noći. Ah, noći! Samanta nije imala nameru da deli ta osećanja s njim, ali nije imala ništa protiv da mu nešto ispriča o tom divnom letovalištu, gde je provela kratko, ali nezaboravno vreme.

Dru je gledao dok je govorila i morao je da prizna da je sada izgledala najsrećnija otkad je ponovo našao. A zašto i ne bi bila srećna? U svojim mislima ona je bila ponovo u Meksiku, a ne pored njega u kolima, na putu ka ručku koji nije želela. Zaškrgutavši zubima nervozno, usredsredi pogled na put, a Samantu prepusti njenim mislima.

Nekoliko minuta kasnije, Dru utera svoja kola na prking. Stajali su pred jednim od najpoznatijih restorana u Ešlednu. Dru isključi 21

by voki

motor, ali ostade u kolima. Umesto toga, okrenu se, osloni lakat na volan i pogleda Samantin profil, njen mali nos, pune usne i nežno zaokruženu bradu.

— Zašto si ovde sa mnom, Samanta?

— Zato što si rekao da je ovo poslovni ručak.

— Ne, nije to razlog. — Nežno joj ukloni kosu koja joj je padala na obraz.

Njene negovane obrve se malo uzdigoše. Spusti pogled na tablu sa instrumentima, a onda ga vrati na Druove ponovo mirne crte lica.

— U redu, onda mi ti reci zašto sam ovde.

— Znaš i sama. Samo si suviše tvrdoglava da to priznaš.

Samanta je znala šta misli, ali odbila je da prizna da je u pravu.

— Žao mi je što ću vas razočarati, gospodine Kingston, ali to je jedini razlog.

— Jesi li sigurna?

Sada već stvarno besna, Samanta gotovo poče da vrišti: — Isto sam tako sigurna da je Lari jedini razlog zašto ti nisam rekla da uzmeš svoj posao i.. .

— Polako!

Samanta se zagleda u njega.

— O, kako dobro poznajem tu tvrdoglavu crtu u tvom karakteru.

Ali, barem ne bacaš stvari na mene. I to je već neki napredak.

Njegove sive oči postadoše gotovo tamne od ciničnog veselja.

Naglo otvori vrata I izađe iz kola.

Napredak! odjekivalo joj je u ušima. Nije znala kako, ali ljubazno se smešila dok joj je otvarao vrata. Dopusti mu da joj pomogne da izađe iz kola, a tada se odmače od njega i krenu ka restoranu.

Unutrašnjost je bila prijatna, gotovo porodična. Na zidovima su visile slike sa scenama iz Šekspirovih drama.

— Pretpostavljam da si ovde ručala dok si još išla u školu — reče Dru, gledajući oko sebe, a njegov pogled je klizio od slike do slike.

— Ponekad.

— A, osim toga, jesi li jela u parku?

Ponekad.

22

by voki

Njegove oči su sa nelagodom gledale u njene hladne crte lice. Igra koju je igrala bila joj je poznata, mada ju je prezirala. Hladno će mu odgovarati sa jednom reči sve dok ga potpuno ne iznervira.

On pročisti grlo i pogled usredsredi na njeno lice.

— Ne želim da ratujem s tobom, Samanta. Pošto ćemo raditi zajedno, ne misliš li da bi trebalo da imam poverenje jedno u drugo?

Zaboravivši da odgovara samo jednom rečju, ona upita: — Na osnovu čega? Pod kojim uslovima?

On se tiho zasmeja i podiže jedno rame.

— Kada bih želeo da se predaš, rekao bih bezuslovno. Ovako, pošto želim poverenje, pristajem na prekid vatre.

Samanta oseti kako joj se jeza spušta niz kičmu. Kakva se igra skriva iza podrugljivog svetlucanja u njegovim očima? Nije znala da kaže, ali slušače svoj instinkt, a on joj je sada govorio da treba da postupa veoma oprezno sa ovim čovekom.

— U redu — reče, misleći da će, ako on život u „Hoganu" učini nepodnošljivim, jednostavno potražiti nov posao.

Kelnerica dođe da uzme porudžbinu. Samanta je odjednom bila veoma gladna. Pokuša da ignoriše slab osmejak na Druovim usnama, kada je naručila hamburger sa svim prilozima i milkšejk od jagoda , kao i sladoled od jagoda.

— Tebe je lako držati ako je ovo hrana u kojoj uživaš — reče kada je njen obrok stigao.

— A tebe treba držati u kavezu, jer se hraniš samo hranom za zečeve — primeti, gledajući salatu ispred Drua.

On brzo spusti pogled. Ispred njega nalazila se privlačna i šarena salata, tanjir je bio pun prženih jaja, krompira, šnitova šunke i sira.

— Zavideo bih svim ostalim zečevima.

Samanta se namršti gledajući kako on sipa biber na salatu toliko da je postala sasvim crna.

— Ti ne jedeš salatu sa biberom već biber sa salatom — dobaci mu.

— Volim biber.

— Ne sećam se da... — naglo prekide da govori i ubrzo oseti kako vrelina od nelagodnosti bije u njenim obrazima. Odmah prenese pažnju na svoje ruke, sklopljene u krilu.

23

by voki

— Hej, u redu je, Samanta — reče Dru, glasom koji je pokazao da razume šta je želela da kaže. Svoju snažnu ruku pruži preko stola i prstima je blago uhvatio za bradu, pa joj podiže glavu.

— Ne daj da stare uspomene izvuku ono najbolje u tebi.

Kakva nesrećna stvar! Stare uspomene.

Ona se seti kako Dru ulazi u njenu kancelariju sa Eldonom Boldvinom, predsednikom LID kompanije i ništa joj ne kaže dok prolazi pored njenog stola i ulazi u kancelariju Vinsa Gejnora. Dru je stajao iza Baldvina dok je ona vadila Vinsov dosje i smeštala ga u fasciklu. Dru je tada zajedno za Baldvinom izašao iz kancelarije, a da joj nije rekao ni reč. Takođe se seti Druovog glasa koji je dopro do nje pre nego što su zatvorili vrata: „Ne, gospodine, gospođica Džordan nikako nije mogla biti svesna šta Gejnor radi. Ja bih to sigurno znao..."

Zadrhta, oseti da joj je hladno. Ko je on sada? Da li je opet u pitanju neka igra? Zar nema nimalo savesti? A Lari? Zna li on šta se dešava? I zašto joj nije poklonio svoje poverenje?

Uostalom, zašto joj Lari nije rekao da je „dobri stari Endi" zapravo Dru Kingsoton, čovek koji joj je naneo toliko bola? Samanta odgurnu svoj tanjir, zgađena muškarcima u principu, a naročito ovom dvojicom.

— Izgubila si apetit? — upita je Dru osmotrivši njen dopola pojedeni hamburger i još uvek punu čašu sa milkšejkom.

— Ne samo za ručkom.

Dru se namršti. Opet je pokazivala neprijateljstvo, i upitao se da li je upropastio svoje šanse kada ju je naterao da pođe na ručak. Šta bi ona rekla kada bi joj rekao da je jedini razlog što je odlučio da ostane u Ešlendu? Da li bi mu poverovala? Snažnim zubima zagrizao je meku i vlažnu unutrašnjost obraza i zagledao se u ženu koja je sedela pred njim. Na površini je izgledala nežna i veoma ženstvena, ali da li je Lari bio u pravu kada je rekao da je postala cinična?

Mučila ga je savest, mada je njegov um tvrdio da je nije on napravio

24

by voki

takvom. Bez obzira, osećao se odgovornim. To nije bilo prijatno osećanje.

— Ni ja odjednom nisam gladan — ustao je i stao pored Samante. I ona ustade i pridruži mu se. Onda su krenuli prema blagajni.

Bilo je pet sati. Kraj radnog vremena za nju. Samanta uzdahnu zadovoljno i pogleda svoj sto. Bila je veoma zadovoljna poslom koji je završila tog popodneva. Nije bilo jednostavno raditi i svoj i Enin posao. Imala je potpuno pravo da bude ponosna na sve što je uradila, pomisli dok je teško ustajala od stola.

Prebaci plastični pokrivač preko pisaće mašine, uze svoj žaket i tašnu sa čiviluka i napusti kancelariju. Dok je išla ka kolima, nekoliko trenutaka kasnije, osećala je veliku uznemirenost, neprijatno osećanje koje nikako nije mogla da odagna. Pogleda preko ramena, delimično očekujući da vidi Drua kako je prati.

Celog popodneva mogla je da uhvati sebe kako osluškuje njegove korake, gledajući kroz prozor, pitajući se kada će se pojaviti da joj upropasti popodne, kao što joj je upropastio jutro.

Ali, nije došao ni sutradan i nije se mogla setiti da ga je uopšte videla celog radnog dana.

— Hvala ti, Bože, na malim poklonima — reče, gledajući u nebo.

Radno vreme se završilo i ona je otišla. Bacivši još jedan pogled na zgradu, otvori vrata i uđe u svoja kola. Naglo upali motor. Gume zaškripaše kada je izlazila s parkinga.

Vozila je kroz svoj Ešlend. Grad se povremeno punio turistima, ali je bilo divno što je ipak zadržao utisak starinskog gradića. Vozila se avenijom obraslom drvećem i prošla poredkoledža koji je nekada pohađala, a tek onda shvati da opet oseća istu onu uznemirenost koja ju je i juče nagnala u bekstvo.

Zaustavi kola, otvori prozor i duboko udahnu vazduh, uživajući u mirisu cveća, koje je raslo u dvorištima starih kuća. Osećala je da se polako relaksira, dopuštajući lepoti ešlendske večeri da joj popravi raspoloženje.

Ponovo upali svoju „hondu" i uključi se na put, ali nije osećala želju da brzo stigne kući.

25

by voki

Oči joj nisu gledale put već drveće i zelenilo. Sanjiv i detinjast osmeh pojavi joj se u uglovima usana.

Glavni park je ležao ispred nje. Prema Samantinoj proceni, to je bila jedna od najlepših tačaka u ćelom Oregonu. Po danu ili noći, bilo je izvanredno zadovoljstvo šetati po njemu. Park je uvek prizivao drage uspomene iz njenog detinjstva.

To je, takođe, bilo mesto gde je njena mala trupa održavala svoje probe i predstave, podsetila se, i sutra uveče trebalo je da se ponovo sastane s njima. Mora dosta da okreće telefone i spremi materijale.

Misleći o svom hobiju, Samanta je osećala kako je umor napušta i kako se budi određeno uzbuđenje koje joj uzburkava krv. Mogla je da ima pozorišnu karijeru samo da nije bilo jedne mane; dobila bi užasnu tremu uvek kada bi se pojavila na bini pred publikom. Ali, volela je sve u vezi sa pozorištem i zato je iskoristila priliku da bude režiser za malu pozorišnu grupu kada je njihov prethodni vođa otišao u Njujork.

Dala je gas i ubrzo se vratila na stari put. Stavivši tašnu pod mišku, Samanta izađe iz kola i gotovo utrča u kuću, razmišljajući s radošću o tuširanju i omiljenom čaju od herbe.

Voda za čaj upravo je vrila kad je zazvonio telefon u kuhinji. Brzo odluči da se ne javi, uplašena da ne otkrije Bila s druge strane.

Opet, mogla je to biti Brina ... Samanta ostavi čajnik i uze slušalicu.

— Halo? — upita oprezno.

— Samanta?

Samanta se pokaja što se javila.

— Šta je bilo, Dru? Jesam li zaboravila da isključim pisaću mašinu?

— glas joj je bio bez osećanja, ali sva čula su joj bila uznemirena. Čula je kako je uzdahnuo i naterao sebe da se nasmeje. Poče nešto da govori, a onda naglo ućuta i Samanta je mogla čuti kako nestrpljivo kucka prstima o slušalicu.

— Jesi li za večeru?

— Žao mi je — poče ona i oseti razočarenje što ga odbija. Ljuta na sebe, nastavi oštro: — Već imam nešto dogovoreno.

— A da otkažeš?

26

by voki

— Ne. U glasu mu se osećalo nezadovoljstvo kada je progovorio: — Žao mi je što sam te uznemirio.

— I meni je žao što me uznemiruješ, pomisli, priznavši sebi da je taj čovek zaista gnjavi.

Iznenadni zvuk u slušalici označio joj je da je Dru prekinuo vezu. S grimasom na licu, vrati slušalicu na mesto, tapkajući prstima po plavom instrumentu.

Zver, promrmlja, udarivši rukom po telefonu. Nikada ranije nije se osećala tako napetom.

Kada je telefon ponovo zazvonio, gotovo iskoči iz kože.

O, ne, ne odgovaram ti opet, gotovo povika. Njena ujna neće zameriti ako se nije presvukla. Brzo izađe iz kuće i sede u kola da se odveze do ujne.

3.

Želela je čisto poslovan odnos, pa zašto se onda oseća tako loše?

Samanta se pitala dok je izlazila iz kola i polako kretala prema velikoj sivoj zgradi koja je krila prostorije „Hogan prevoza".

Upozorila je samu sebe da bude pažljiva šta želi, jer će to i dobiti. Želela je da drži Drua podalje od sebe, ali zapravo je on bio taj koji ju je držao na distanci. Činio je to efikasnije nego što bi ona umela.

Od njihovog nesrećnog ručka, koji kao da je bio večnost udaljen, Dru se držao čisto poslovno, govorio s njom samo kada je bilo neophodno i jedino o stvarima koje su se ticale posla.

Bio je petak ujutro i Samanta je znala da će vikend biti ispunjen.

Kada bude uradila sve što je isplanirala, nadala se da će tada uspeti da zaboravi sve one zabrinjavajuće misli koje su je mučile, koje su je držale budnom više časova.

27

by voki

Čula je zvukove koji su dopirali iz njene kancelarije kada je otvorila vrata. Nije se iznenadila, jer je noćni dispečer često ostajao sve do njenog povratka.

Kada je začula Druov glas, zaledi se i oseti neopisivu želju da se okrene i pobegne napolje. Upita se šta on radi u njenoj kancelariji i ko je još tamo s njim.

Vrata su bila otvorena i dvojica muškaraca u belim mantilima izađoše napolje. Kada su je spazili u hodniku, zaustaviše se.

Mlađi od njih dvojice dobro je pogleda od glave do pete i iskezi se.

Svetiucanje u njegovim očima i grčevit osmeh Samanta je dobro razumela, ali umesto da bude uznemirena, jednostavno ga je ignorisala.

— Dobro jutro, gospođice — reče stariji dok je mlađi nastavio da mužjački zuri u nju. Nasmeši se prijateljski. Šta li je Njegovo Veličanstvo sada promenilo u mojoj kancelariji?

Samanta se nespokojno pitala, ali hrabro se osmehnu.

— Dobro jutro — promrmlja. Stariji muškarac se nakloni, a tada povuče svog partnera prema kraju hodnika.

Osećala je uzrujanost dok je stajala i zurila u svoja vrata, ali nije mogla ništa da učini, osim da uđe. Već je kasnila nekoliko minuta.

Pomirivši se sa sudbinom, Samanta otvori vrata.

Već nakon prvog koraka zaustavi se.

— Oh, ne! U mrtvoj tišini zurila je u promené u njenoj kancelariji, koju je odavno osećala kao privatno vlasništvo. Iščezao je stari sto od hrastovine. Umesto njega, stajao je dugački sto u nekoliko nivoa, sa nekoliko niskih fioka. Na stolu se nalazio kompjuter, koji je tiho zujao, ali njoj je to zvučalo kao grmljavina. Pored njega nalazio se štampač na metalnom postolju.

Na zidu je bila crna plastična košarica za spise, već dopola puna.

Metalni ormarić za dosjee nestao je, umesto njega bio je jedan ogroman, sa šest fioka i ključem.

Samanta je sa nevericom gledala u svoju novu, sofisticiranu kancelariju. Promašila je srećan izraz na Druovom licu kada se on okrenuo prema njoj.

28

by voki

— Ja ...ti...ovaj — samo progovori. Nije bila sposobna da sklopi najobičniju rečenicu, ali to je nije iznenadilo. Naslonivši se na dovratak, ugledala je Drua kako sedi za stolom i smeši se kao dečak.

Izgledao je kao junak iz vestern filmova, obučen u crne farmerke i svetloplavu košulju, koja mu je bila otkopčana a rukavi zavrnuti tako da su otkrivali snažne mišiće njegovih ruku. U tom trenutku, međutim, mogao je biti obučen i u ronilačko odelo, a Samanta bi primetila samo da sedi za njenim stolom, opkoljen raznim mehaničkim monstrumima, koje je uvek uporno odbijala da primi u kancelariju, mada ju je Lari ubeđivao.

— Znači, to sam bila ja sve vreme — reče tihim, patetično dečjim glasom, mada je želela da vrišti. — Moj posao — u grlu joj je zastala knedla i odmahnu glavom, pokušavajući da zadrži suze.

To sam bila ja sve vreme, ponavljao je glas u njoj. Ja! Ni u najluđim snovima ne bi pomislila da je ona bila ta žrtva zbog koje je Dru došao. Usne su joj bile slepljene, ali uspela je da progovori: — Hoćeš mi reći zašto si se okomio na moj posao?

Pošto je Dru samo zurio u nju, Samanta nastavi: — Mislim, ja sam ovde samo dispečer, i povremeno sam zamenjivala En. Kakve bih ja tajne...

— Umukni, Samanta, i dođi ovamo. Želim nešto da ti pokažem.

Bila je suviše uzbuđena da bi primetila veselost u njegovom glasu i suviše besna da bi ga poslušala.

— Tvrdoglava kao i uvek — reče Dru i ustade i priđe joj. — Moraću da te vratim u školu za sekretarice, gde ćeš naučiti da poslušaš kada ti šef nešto kaže. — Pretnja je bila praćena blagim spuštanjem njegovih ruku na njena ramena. Privuče je bliže sebi.

— Ti, mala glupačo! — glas mu je bio nežan, tik uz njeno uho, a njegov dah poput milovanja. — Kako si mogla i pomisliti da bih ja želeo da te se otarasim? Zapravo, samo sam želeo da ti posao učinim lakšim. Dođi, pokazaću ti kako IBM radi.

Zeleni ekran IBM mogao je njen posao da obavi za upola kraće vreme nego što je njoj do sada trebalo. Samanta nije smela ni da pomisli šta je on želeo da ona učini s vremenom koje će joj taj metalni monstrum uštedeti.

29

by voki

„IBM KAŽE DA JE DRU KING-STON VEOMA USAMLJEN I DA BI UŽIVAO U DRUŠTVU NAJSEKSEPILNIJEG DISPEČERA NA SVETU TOKOM RANOG RUČKA!" To je zasvetlelo sa ekrana dok je Dru hitrim prstima prelazio preko tastature.

Pošto ona nije odgovorila, on je otkucao još jednu poruku: KASNI RUČAK? VEČERA? RANI DORUČAK? KASNI KASNI KASNI DORUČAK? SVE NABROJANO? Samanta čvrsto sklopi usne. Kako se usuđivao da je ignoriše danima, a onda ovako da se ponaša? Ne obazirući se na toplinu njegovih širokih leđa na koja se naslonila, Samanta se naže preko njega i brzo otkuca: TILTU! Ne čekajući na njegov odgovor, okrenula se i gotovo stiže do vrata, kada je on zaustavi. Njegove ruke se nežno spustiše na njena ramena, i on je okrenu prema sebi.

— Pa dobro, ljubavi, znaš da ti tiltovanje neće pomoći — reče sa osmehom na licu.

Samanti je disanje bilo otežano zbog furiozna lupanja srca. Nije mogla da govori.

Koristeći njenu ćutljivost, Dru nastavi: — Hajde, dođi sa mnom, da ti pokažem kako je IBM sjajan.

Samanta je znala kada je pobeđena. Uz neuobičajenu krotkost, pratila ga je do stola, sela, kada joj je rekao i slušaia dok joj je objašnjavao koje su sve osobine i mogućnosti njene nove igračke.

Skoro tri časa Samanta je sedela ispred kompjutera dok joj je Dru objašnjavao kako treba da radi s njim. Zajedno su testirali memoriju.

Ona je morala da prizna da ni sama ne bi otkucala bolju stranu kada je printer izbacio savršeno otkucano pismo.

— Vreme za ručak. Hajdemo — reče Dru. Samanta sporo ustade, a puls joj je kucao dvostruko brže. Neće biti lako reći mu da ima drukčije planove. Uz uzdah, okrenula se ka njemu:

30

by voki

— Žao mi je, Dru, ali imam već dogovor za današnji ručak. — Da li je zaista videla, ili je to bila njena želja, kako mu se na licu ukazalo razočaranje?

Verovatno mi se učinilo, pomisli zatim, podrobnije poče da ispituje izraz njegovog lica. U očima mi je svetlucala samo veselost.

Izgledalo je kao da se bori protiv želje da se nasmeje, kada joj predloži: — Ako je onaj s kim se sastaješ daleko, možda ja mogu da te odvezem tamo gde ste se dogovorili.

Samanta se osmehnu na „onaj", jer je to zapravo njena ujna.

— Hvala, ali imam kola. Dru pročisti grlo.

— Ah, hm, bojim se da su upravo tvoja kola ona koja su blokirala dva automobila.

Samanta se borila da ga ujede za ruku. Hladno je gledala u njegovo mirno lice.

— Automobili?

— U stvari, nisu automobili, već dva kamiona. Mislim, 1234 i 1506.

— Vidim. — I verovala mu je. Bez sumnje, on je organizovao da joj dva kompanijina kamiona blokiraju kola. Razmišljala je da pozove ujnu i otkaže ručak. Ali, jedan pogled na tablu s ključevima, koja je visila u hodniku, pokaza joj kako da izigra Druov detinjasti trik.

Ključevi oba kamiona visili su tamo. A ona je znala kako da vozi kamion.

— U tom slučaju, ručaću sa Džini u skladištu. — Uzela je tašnu.

— Ja bih mogao ...

Okrenula se prema njemu da ga pogleda u oči bez ikakvih emocija.

— Ne, hvala ti, Dru. Radije ću ručati sa svojim prijateljima.

Nagrada joj je bio izraz iznenađenja, koji se naglo pojavi na njegovom licu, a smeni ga izraz nelagodnosti.

— Kako želiš — rekao je i Izašao iz kancelarije. Šta ja želim?, upita se Samanta i odmahnu glavom. To ni sama nije znala.

Trideset minuta kasnije kamioni su bili na istom mestu, i Samanta je konačno morala da prizna da je pobeđena. Samo je profesionalni 31

by voki

vozač mogao tako nepogrešivo da joj blokira kola. Jedan kamion je bio tako parkiran da bi I najmanje manevrisanje neiskusnog vozača oštetilo zadnji deo njenih malih kola, dok je drugi kamion izgledao kao obmotan oko prednjeg kraja.

Samanta je prstima dobovala po ogromnom volanu dok je pokušavala da nađe neko rešenje.

— Prokletstvo — izusti. Osetil da bi mogla dobiti nervni slom kada bi on nastavio ovako da je razjaruje. Da je muškarac, drukčije bi to resila s njim. Dopustila je da joj glava padne na ruke ukrštene na volanu.

Jedina joj je uteha bila što Drua nema nigde na vidiku. Nije videla njegova kola kako napuštaju parking, ali znala je da bi, kada bi bio u blizini, već došao da je zadirkuje i smeje joj se zbog poraza.

— Nameravaš da spavaš ovde?— začu se muški glas.

Nikada ranije Dikov hrapavi glas nije zvučao tako šarmantno Samanti. U suprotnosti sa đavolom koji je bio odgovoran za njenu nevolju, Dik, je bio anđeo sa sjajnim nimbusom oko glave. Ona gotovo uzviknu od olakšanja.

— Ne kažem da mi je stalo — nastavi Dik očito u želji da je zadirkuje— ali mislim da to, ipak, nije mesto gde bi jedna tako lepa devojka provela noć.

— Hvala ti. Slažem se s tobom. Jedino kada bi mogao da izvučeš moja kola — reče Samanta i siđe iz kabine.

— Mislio sam da znaš kako da izađeš na kraj sa ovakvim stvarima.

— Dik svojim snažnim rukama uhvati njen vitki struk i vrati je u kabinu. — Budi tu da ti pokažem kako se to radi.

— Smejući se, on se pope i sam u kabinu i nakon nekoliko minuta ve-štog manevrisanja oslobodi njena kola.

— Koji ti je to glupan uradio? — upita je, dok je pomerao i drugi kamion.

— Ne znam — odgovori ona iskreno, ali znala je ko je iza toga, a kada spusti ruke na njega...

— Pa, dobro je što ga Kingston nije uhvatio. Mogao je zato da izgubi posao.

32

by voki

O, samo kada bi znao! pomisli Samanta, ali ne reče ništa. Kada je posao bio završen, zahvalili Diku i požuri u svoja kola.

Kada je Samanta stigla kod nje sa petnaest minuta zakašnjenja, bila je iznenađena našavši staricu kako sedi na verandi. To što je sedela napolju nije bilo iznenađenje, ali to što je na sebi imala predivnu haljinu i nov šešir jeste — To je lep šešir, ujna. Je li nov? Dok se pela na verandu, Samanta primeti i nove cipele, pa iznenađeno podiže obrve. Ujna ustade i zagrli je. — Tako mi je drago što si odlučila i da dođeš, draga.

Otkud je ujna ovako formalna? Samanta se namrgodi, osetivši da nešto a nije u redu.

Njena radoznalost bila je delimično zadovoljena nešto kasnije, kada ju je ujna uvela u kuhinju, i kada je tamo ugledala Drua Kingstona kako se zavalio na stolici. Samanta oseti snažnu želju da šutne stoliću ispod njega, ali se suzdrža, pomislivši da bi dovela ujnu u veliku neprijatnost kada bi se povela za svojim besom.

Zašto si ovde? požele da ga upita, ali bilo je očito da je tu s ujninim dopuštenjem. A bilo bi veoma neljubazno kada bi upitala ujnu otkud ga ona uopšte poznaje i kako se on ponaša tako opušteno u kući koja bi trebalo da mu bude strana.

Zapravo, nije ni želela da zna. Nije ni želela da sazna zašto bi ujna njega pozvala na ručak istog dana kada i nju.

— Drago mi je što si uspela — reče Dru, osmotrivši je. — Znao sam da ćeš već naći neki izlaz iz te nezgode kada dobro razmisliš.

Ujna je samo stajala, spustivši ruke niz telo i izgledala je zbunjeno.

Konačno je upitala — Kakve nezgode?

Gledajući besno Drua, Samanta odvrati — Neka budala s izopačenim smislom za humor ukleštila je moja kola između dva kamiona. Ali, uspela sam da se izvučem Dru se zamisli. Kako je uspela da skloni kamione s puta? Pogleda je, tražeći tragove benzina ili masti. Nije ih bilo, pa je morao da zaključi da joj je neki od vozača pomogao. Zašto ga je ta pomisao uznemiravala?

33

by voki

— Ah, muškarci! — ujna zabaci svoju gustu sedu kosu i uzdahnu.

— Zašto ti uvek rade takve detinjaste stvari?

Dru nervozno pročisti grlo.

— Baš sam rekao tvojoj ujni da je bilo veoma ljubazno da me pozove na ručak istog dana kada i tebe. — Ustade sa stolice i polako dođe do Samante. — Nisam ni imao pojma da je tvoja ujna moja kućevlasnica. lako nije napravio nikakav pokret da je dodirne, Samanta oseti pretnju. Osetl potrebu da se okrene i istrči iz kuće, ali samo je stajala na mestu, skamenjena, i uspela da promrmlja: — Tvoja kućevlasnica?

— Da, iznajmio sam onu kolibu iza kuće — ovlaš je obavesti.

Izgleda da je profesor koji je obično iznajmljuje odlučio da otputuje u Veneciju.

Da je profesor Higins odlučio da duže ostane, pomisli Samanta, ne bi bilo mesta koje bi Dru mogao da okupira.

— Ja sam lično srećan što je gospođa odlučila da će joj dobro doći mala pramena — objavi Dru, uputivši joj ironičan osmeh.

— I treba da budeš — procedi Samanta kroz stisnute zube. Bilo joj je odmah potrebno nešto da radi, pa je pomogla ujni da postavi sto.

Njen šef, a sada i stanar njene ujne. Ne samo da je sudbina protiv nje, već joj se, očito, i podsmeva. Ruke su joj drhtale dok je na stolnjak spuštala tamnozelene platnene ubruse.

— Moram priznati da nisam mislio da ćeš uspeti da izvučeš kola sa onog mesta — reče Dru, a glas mu je bio neprijatno blizu njenog uha.

Bila joj je potrebna sva snaga koju je imala da se uzdrži da ga ne ubode viljuškom, pa je nastavila da slaže escajg isto tako pažljivo, i nije se pojavio pravi izraz njenih osećanja.

— Šta želiš, Dru? — upita ga kada je obišla čitav sto i našla se lice u lice s njim.

— Samo tebe. Je li to previše što tražim?

Samanta oseti vrtoglavicu, čula joj je obuzela želja jer je to poželjno muško telo gotovo dodirivalo.

34

by voki

Neka mi Bog pomogne, želim i ja tebe, pomisli ona. Nagnala je sebe da odstupi od njega. Žestoko se boreći da ovlada svojim uskomešanim osećanjima, Samanta pročisti grlo. — Tražiš previše.

Pre nego što je mogao da reaguje, ujna je ušla i upitala ga da li želi belo ili crno vino uz jelo.

— Ja više volim crno — reče ujna, gledajući u Drua sa toplim osmehom, koji je nervirao Samantu.

— Ja više volim ... belo — odgovori Dru. Smešeći se, podiže ruku ka Samanti, uhvati pramen njene svilene kose, koji je pao na obraz I stavi ga iza uha.

Samanta se poštara da se odmakne od njega. Izabrala je stolicu koja je bila najdalja od njegove. Dru pomože ujni, pa sede i sam.

Dok su jeli salatu, Dru je pokazao Samanti kako se dobro seća njenog razgovora sa Bilom, kada je bio u njenoj kancelariji.

— Upravo sam pričao tvojoj ujni da veoma dobro znam da perem zidove za krečenje.

Dru je to izgovorio pažljivo gledajući u Samantu preko buketa cveća, koje je stajalo na sredini stola. U očima mu je sijala veselost.

Ujna pogleda Samantu, pa ponovo Drua. Njene mrko-smeđe oči odavele su zbunjenost i osmeh joj bio kao zaleđen na licu.

— A zašto bismo krečile, draga moja? — upita je. — Zar se ne sećaš? Pa, okrečile smo kuću upravo pre tvog odmora.

Samantini obrazi se zacrveneše od nelagodnosti. Pogleda Drua.

Njena uznemirenost samo se poveća videvši mu na licu da se zabavlja.

— Ti se baš dobro zabavljaš svim ovim — primeti Samanta, razmišljajući čime da ga gađa.

— Baš mi je drago što vam je zabavno kod nas — reče ujna, potpunopogrešno shvativši situaciju.

— Zovite me jednostavno Dru. — Obrati se on ujni.

Nakon toga, izgledalo je da Samanta i nije u sobi, sudeći po pažnji koju su joj posvećivali ujna i Dru. Samanta je začuđeno klizila pogledom od osmeha na licu svoje ujne do podjednako zadovoljnog Druovog lica. Njih dvoje su se

35

by voki

izvrsno slagali. Da ovo nije videla svojim očima, nikad ne bi poverovala.

Samanta je u jednom trenutku čak razmišljala da udari viljuškom po tanjim, da bi Ih podsetila da je i ona tu. Polako je jela, ljuta na sebe što oseća ljubomoru na pažnju koju su ujna i Dru upućivali jedno drugom. Iz nekog čudnog razloga, njena ujna je očito osećala najtoplije simpatije prema Druu. Zapravo, to i nije tako iznenađujuće, kada se malo bolje razmisli, pomisli Samanta. Taj čovek je veliki šarmer.

— O, pa to je predivno, Dru — reče ujna i trže Samantu baš kada se ova prisećala dana kada je Dru sav svoj šarm posvećivao njoj. — Dru mi je baš rekao da bi voleo da kupi moju kolibu — objasni ona Samanti. Blesak u ujninim očima i izraz njenog lica upućivali su jasnu poruku Samanti: — Iskoristi ovu priliku, draga moja. Sve ovo činim zbog tebe.

Stvarno predivno, pomisli Samanta tužno.

Nešto blisko trijumfu sijalo je u srebrnim dubinama Druovih očiju kada se okrenuo da pogleda Samantu. Njena ujna bila je grozan provodadžija, pa zašto Druu ne bi bilo jasno šta ona radi?

A da li je uopšte provodadžisala? Samanta pogleda njeno nasmejano lice, zatim u njega, koji je isto tako bio nasmejan, i prokle Drua u mislima zato što je tako iskorišćavao nedužne pokušaje njene ujne da ih spoji.

Osmejak se pojavi na Samantinim usnama, a oči joj zasjaše. Pod nekim drugim okolnostima sačekala bi da ujna izađe Iz sobe, a onda mu rekla da više šansi ima grudva snega da se ne istopi u paklu nego on da ponovo stekne njeno poverenje. Ali, potreba da sazna zašto je Dru stvarno došao u Ešlend natera je da igra igru po njegovim pravilima. Mogla je poverovati da se umorio da radi za druge ljude.

Ali da je odlučio da se skrasi, to već nije verovala.

— Mada nikako ne bih volela da krenem, ipak znam da je vreme da se vratim na posao — reče Samanta, a glas joj je gotovo preo. — Šefovi! Oni nemaju nikakvog razumevanja kada jedni prezaposleni dispečer produži svoj sat za pauzu. Osmehnu se dok je ustajala od stola. Naže se i poljubi ujnu u obraz. — Bio je to divan ručak, ujna, 36

by voki

hvala ti. — Uspravi se i polako dodade. — A i društvo je bilo... blistavo.

— Nadoknadićeš ti to meni već, Semi — obeća vrag, smejući se duboko i polako. Skupi viljušku i kašiku i stavi ih na svoj prazan tanjir. Njegov smeh, više nego njegove reči, učini se da se Samanta namršti.

— Mislim da ću ti pustiti da me peške povedeš u obilazak tvog divnog parka, kao i ostatka grada. Bio sam i ranije u Ešlendu, ali samo na brzinu. Nisam još imao prilike da istražujem tvoj divni mali grad — osmehnu se prema ujni. — A nisam imao ni toliko sreće da dobijem tako zanosnu damu kao vašu nećakinju za ličnog vodiča.

Samanta se gotovo zagrcnu. Brzo pobleda prema ujni i otkri da joj je na licu smešak od uha do uha.

— To će biti predivno — složi se ujna.

— A sada, gospođice Džordan, vreme je za povratak na posao. Ja ću ostati ovde i pomoći ujni oko sudova. To će biti prilika da se malo bolje upoznamo.

Nije bilo ničega što bi mogla da učini, Samanta tužno zaključi dok je okretala da pođe. Mogla je samo da se moli i da se nada da njena ujna neće otkriti previše njenih neprijatnih tajni. Ujna, neka je blagosloven njen slatki, ali preterani materinski ponos, uvek je govorila stvari koje bi Samanta najradije zadržala u tajnosti.

Dok se vozila natrag na posao, Samantine misli bile su okupirane poslom koji ju je čekao.

4.

Od Samantinog povratka na posao prošlo je već više od jednog časa kada je Dru ušetao u njenu kancelariju, smešeći se kao da je upravo saznao da je dobio na lutriji, a da mu država neće naplatiti porez. Dogurao je stolicu do njenog stola i seo.

37

by voki

— I kako se ti i tvoja beba snalazite zajedno? — upita je i pruži ruku preko Samantinog ramena, da bi potapšao novi kompjuter.

Onda se još približi i konačno, hrabro, položi svoj obraz da blago dodiruje Samantino rame.

— Ide nekako — odvrati ona i sleže svojim opterećenim ramenima. Izgledalo je da on nema nameru da pomeri obraz odatle.

— Odlično — odobri on. Njegov topli dah vijugao je oko njenog ramena i dodirivao joj obraz poput povetarca. Samanta uzdrhta.

Dru duboko udaznu vazduh dok se Samanta blago izvi, ne bi li mu se okrenula licem u lice. Srce je počelo divlje da joj udara.

Lica su im bila preblizu. Samanta je imala neprijatno osećanje da ako ne napravi veću udljenost između njih, uskoro neće moći da odoli sumanutom porivu da se pokrene i detaljno istraži te usne na samo nekoliko centimetara od njenih. Topla drhtavica prolazila joj je kroz telo, i ona požele da skoči sa stolice i otrči napolje, da bi udahnula svež vazduh, koji nije ispunjen Druovom kolonjskom vodom.

Pogledom je lenjo lutao njenim profilom, blago dotakao njene visoke jagodice, pa se polako spustio prema uglu usana.

To je bilo više nego što je mogla da izdrži. Samanta se naglo povuče unazad i odvoji se od njega. Da bi se ponovo sabrala, gledala je na svetleći ekran kompjutera.

Dru sleže ramenima, osloni bradu na pesnicu i poče da postavlja Samanti pitanja o transportu. Ona je odgovarala kratko i tiho.

— Pretpostavimo da imaš nekoliko minuta da i objasniš kako ulaziš u trag pogrešno poslatim pošiljkama.

— Pogrešno poslatim pošiljkama? Zar smo pogrešno poslali neku?

— Zar sam rekao da jesmo? Mislim, u slučaju kada bi se to dogodilo, kako bi postupila?

Samanta je naterala sebe da se nasmeši. Tema je bila pogrešno poslate pošiljke, a ne recimo Druova prošlost.

— Nikada nam se nije dogodilo da pošiljku pogrešno pošaljemo, zato ti ne mogu reći da li bi naš sistem funkcionisao.

38

by voki

Nadala se da će on promeniti temu, ali on je insistirao da mu objasni. Učinila je to. I dok je objašnjavala različite metode, koje je Lari ustanovio, ustade od stolice i odšeta do prozora.

Dru se napola okrenuo da gleda u nju, ali se nije pomicao. Gledao ju je kako šakama masira ruke i pitao se da li je stvarno tako hladna.

Samanta je razmišljala o nečem drugom. Njene misli su bile veomadaleko, sécala se jedne davne noći, kada su ona i Dru založili malu vatru na plaži ispred kolibe koju je ona iznajmila od Vinsa Gejlora. Dru je i tada postavljao pitanja, koja joj onda nisu imala mnogo smisla.

Ali, sada Im je shvatala smisao.

Dru se polako podiže sa stolice.

— Pa, mislim da je vreme da pogledam šta se dešava u skladištu.

Krenuo je prema Samanti, onda se predomislio i izašao iz kancelarije.

Samanta je slušala kako njegovi koraci iščezavaju, ali se nije makla od prozora. Odbijala je od sebe uspomene koje su dolazile nepozvane. Natera sebe da se zagleda u kamion koji je veoma polako prolazio kroz kapiju. Bio je predaleko da bi mogla videti broj, ali mogla je da pretpostavi da je u pitanju pošiljka iz Nordofa. Stavi je na listu za četiri sata. Četiri sata! O, Bože! Imala je punu korpu pisama koje je morala poslati do pet sati i, ako ne požuri, moraće da ostane do kasno. A to nije mogla ako želi da se večeras sastane sa svojom pozorišnom družinom.

Bacivši se na posao, pomalo panično, Samanta ubrzo zaboravi sumnje koje su u noj izazvala Druova pitanja o pogrešno poslatim pošiljkama. Gorčina koju je osećala uskoro je iščezla i završila je posao za samo nešto više od jednog sata.

Dvadeset minuta nakon pet, Samanta prebaci zaštitne folije preko kompjutera i štampača, zgrabi svoju tašnu i brzo krenu prema parkingu.

Zatekla je Drua naslonjenog na njena kola.

Samanta zagrize usnu od besa.

— Šta sada hoćeš? Nasmešio se poput dečaka uhvaćenog u krađi.

39

by voki

— Mislio sam da bi me odbacila kući. — Pokaza rukom ka praznom mestu gde su inače stajala njegova kola. — Larijeva kola su u servisu, pa sam mu pozajmio svoja. Uverio sam ga da ćeš se ti pobrinuti da stignem kući živ, ako ne zdrav.

— Zašto se nisi odvezao s njim? Ja već kasnim, a... — Zaćutala je, shvativši da je i ovo samo nastavak igre. — Nikad ne odustaješ, zar ne? — Bila je tako umorna da je osećala da bi mogla zaplakati. To sigurno nije bilo odgovarajuće stanje za verbalnu borbu s njim.

Dru potapša njena kola i nasmeja se.

— Kako neko manevriše nečim ovako malim?

Samanta se nije nasmejala.

— Otprilike isto onako kako ti manevrišeš velikim i skupim automobilom koji voziš, samo sa redim odlascima po benzin.

— Tuš! — Nasmeja se, on uhvati je za ruku i povede je prema kolima, ali prema vratima za suvozača. Bila je suviše umorna da bi se bunila.

— Pretpostavljam da mi na ovaj način kažeš da ćeš ti voziti. — Dok je govorila, tražila je po tašni ključeve. Kada ih je izvadila, on ih jednostano uze iz njene ruke.

— Šta misliš da mi se pridružiš za večerom? — upitao je dok je u rikverc izlazio sa parkinga.

— Ne mogu. Idem samo na jedan hamburger, a onda treba da vežbam sa svojom pozorišnom družinom.

— Mogu li s tobom?

— Na hamburger ili na probu?

— I jedno i drugo.

Samanta je posmatrala njegov snažni profil, pitajući se kakvo se đavolstvo krije iza tog navodno nedužnog lica. Očekivao je odgovor, pa mu reče: — Kako hoćeš — ali ne mnogo ljubazno.

—Ako bi radije da ne idem... — usne su mu iskrivile u smešak, od kojeg Samanti puls brže zaigra.

— Da! Ne! Mislim, ako ti to želiš, onda je u redu.

40

by voki

Dugo je čekala na njegov odgovor, jer je bio zaokupljen gustim saobraćajem tipičnim za petak uveče. Tada, kao da se upravo seti, reče: — Moraćeš mi dati propusnicu, jer večeras moram da uzmem kola nazad od Larija.

Preplavi je bez upozorenja čudan osećaj razočaranja. Samanta je zurila pravo ispred sebe, dok nije postala sigurna da joj glas neće odati emocije: — Imamo probe dva puta nedeljno, nekad u amfiteatru u parku, a nekad pored jezera. Dobrodošao si da nam se pridružiš, samo me obavesti na vreme.

— Uvek ću te obavestiti na vreme.

— Evo nas — reče nekoliko minuta kasnije, uteravši njen automobil u dvorište njene ujne. — Hvala ti za vožnju. Možda ću jednog dana moći da ti uzvratim uslugu.

Dok su napuštali kola, Samanta oseti kako je ispunjava ogroman gubitak. Žudela je da mu kaže da ostane s njom, ali zagrize donju usnu i bez reči uze ključeve iz Druove ruke On baci pogled na kuću, spazi njenu ujnu i osmehnu se.

— Bila bi dobra ideja da uđeš i pozdraviš se sa ujnom.

— Naravno — reče Samanta automatski.

Bila je to greška, shvatila je čim je izgovorila te reči. Dru prebaci ruku preko njenog ramena i blago je povede prema kući. Nije mu padalo na pamet da skloni ruku ni kada je ujna izašla na trem.

— Samanta, draga moja! Tako lepo od tebe što si došla. I od tebe, Endriju. Baš sam ispekla kolač po novom receptu koji mi je Kloe poslala, a nema nikoga da ga proba.

Samo jedan pogled na ujnino lice rekao je Samanti da je oduševljena što njih dvoje vidi zajedno. Nevoljni osmeh zatreperi joj u uglu usana. Dobra, slatka, luckasta stara ujna, pomisli Samanta, tako je providna.

— Rado bih ujna, ali zakasniću na probu. A znaš kako su zajedljivi svi iz grupe ako zakasnim.

Izbegavši Druov dodir, izvi se i poljubi ujnu u obraz i gotovo otrča prema kolima.

41

by voki

— Sačekaj!

Dru je uhvati za ruku pre nego je otvorila vrata na kolima. — Mislim da ću, ipak, s tobom na taj hamburger. Lari će već nekako smisliti kako da mi vrati kola. A ako ih ne vrati do nedelje uveče, ja ću tebe stopirati u ponedeljak.

Preko ramena, uputi predivno izvinjenje ujni što odlaze tako naglo i uveri je da će rado pojesti njen kolač drugom prilikom. Naravno, ujna se složila s tim.

Samanta proguta neki otrovan odgovor i u mislima je smišljala najteže kazne za Larija ako ne vrati Druu kola već rano ujutro.

— U redu, svi, hajdete na binu.

Obučena u izbledeii džins, s kosom skupljenom u punđu, Samanta je izgleda kao da je i sama deo grupe dvadesetogodišnjaka koji su se nalazili u amfiterau.

Noćni vazduh je bio malo hladan, ali prijatno mirisan. Ona je duboko disala, smešeći se dok su njeni glumci zauzimali svoja mesta na bini. Dru je stajao pored nje I takođe se smešio.

— Režiraš kao da to voliš. Ona potvrdno klimnu glavom.

— i volim. To je verovatno jedino vreme u mom životu kada mogu da prođem dajući naredbe ovakvim mladim buntovnicima — prošaputa.

— Komad govori o mladoj naslednici kojoj je dosadio gramzivi život oko nje — objasni Samanta Druu. — Preobukla se u sobaricu i otišla da služi na susednom imanju. Tamo se zaljubila u mladog gospodara, i on u nju.

Plavokosi Lotario, koji je igrao gospodara, bio je dobar glumac, ali izgledao je čudno u ljubavnoj sceni. Samanta se namrgodi. To je već treći put da probaju tu scenu, i ona nije mogla reći da li mu loše ide ljubljenje ili uživa da glumi nespretnost.

— Mislim da je potrebno da mu neko odigra tu scenu — reče Dru, i Samanta se okrete ka njemu, ne znajući šta smera.

— Evo, mi ćemo ti pokazati — viknu Dru i bez upozorenja zgrabi Samantu za ruku i odvuče je na binu. Bez reči je uze u ruke i pokaza umetnost ljubljenja.

42

by voki

— Dru, ne mislim... — uspe Samanta da se pobuni, ali nekako s pola srca.

Toplo, poželjno i snažno, njegove usne su se spustile na njene i zagušile njene reči. Njegova mišićava ruka spusti joj se oko struka i privuče je sebi. Njegov poljubac postade dublji, i Samanta na svoj užas otrki da mu odgovara na poljubac.

Grmljavina aplauza, pomešana sa zvižducima i smehom, brzo prizva Samantu u realnost. Osećajući se postiđeno, odmakla se od Drua i odstupila, terajući sebe da diše duboko, kako bi umirila svoje srce.

— Eto, tako gospođica Džordan želi da scena bude odigrana — reče Dru, malo zadihanim glasom. Samanta shvati da je poljubac delovao i na njega, ali to joj nije bila uteha.

— Je li tako treba? — upita plavokosi dečak. Njegove krupne plave oči izgledale su kao da gleda kroz Samantu, a ne u nju, i ona na trenutak pomisli da će ih zamoliti da ponove poljubac.

— Upravo tako — odvrati mu i gurnu ga nasred bine. — Hajde, sada to uradi, pa da svi možemo da idemo kući.

Dru je pratio dok je silazila sa bine. Hodao je lako i sigurno, njegovo visoko i atraktivno telo stalo je odmah pored njenog.

Samanta uzdrhta kada je prebacio ruku preko njenog ramena.

— Naš mladi Kazanova izgleda više neće imati problema — osmehnu se.

— Dečak stvarno ima talenta — odgovori ona. — Je li to rezultat tvojih uputstava, ili je sam došao do toga?

— Na žalost, ne mogu da se opkladim. On je jedan od onih retkih srećnika rođenih sa odgovarajućom kombinacijom talenta, samouverenosti i istrajnosti, da pomenem samo neke od njegovih talenata. Biće jedan od retkih koji će imati šansu, ako odluči da stvara karijeru u pozorištu.

Kada se proba približila samom kraju, Samanta poče da se brine zbog Drua. Izgleda da nije imao nameru da ide kući, svojoj kući.

Aplauz je označio kraj probe, i Samanta oseti da nije srećna što je kraj.

— Izgleda da im predstava mnogo znači — primeti Dru. 43

by voki

— Imaju i razloga — reče ona i zakači olovku iza uha.

Glumci se spustiše s bine i okružiše Drua i Samantu. Svi su postavljali pitanja u jedan glas i nestrpljivo se gurali da bi bili što bliži svom režiseru.

— Jedan po jedan — viknu Dru, a u glasu mu je bilo razdraganosti. — Gospođica Džordan će odgovoriti na svako pitanje samo ako joj date vremena.

Rastrgnuta između mržnje prema njemu što se opet meša u njen posao i smeha što su ga studenti poslušali bez pogovora, Samanta se odvoji od njega i pozva glumce da se popnu s njom na binu, gde će raspravljati o svim problemima.

— Postupaš s tom decom kao profesionalac — reče joj Dru nekoliko minuta kasnije, dok su išli prema parkiranim Samantinim kolima. — Zapanjen sam, moram priznati. Bez ikakvog napora radiš kao dispečer, i kao sekretarica, a onda dođeš ovamo i ovu decu pretvaraš u sjajne glumce.

Samanta je osećala kako njena sujeta raste dok sluša pohvale.

— O, nije sve to moja zasluga. Većina njih i žele da budu profesionalci, i zato su studirali glumu veći deo svog života. Uzmi na primer Kesi, devojku koja igra naslednicu. Majka ju je poslala na časove glume davno pre nego je dete i znalo šta je to pozornica. Umesto u biskop, vodila ju je u pozorište. Umesto da radi stvari koje radi većina devojčica, Kesi je bila poslana u Njujork, kod strine koja ilma neke veze u pozorištu. Ona ju je predstavila piscima, glumcima i ostalima. A tu je onda i Majk ...

— A tu je i Dru — prekide je. Zaustavi je ispod duboke senke starog drveta u punom sjaju i nežno je uze u naručje.

— Dru, ne želim ...

Dva duga prsta spustiše se na njene usne, da spreče svaki protest.

— Bože, kada bi imala i najmanju ideju o mučenju koje doživljavam otkako sam te ponovo video, dok zamišljam kako ležiš pored mene, grliš me, voliš me ... — glas mu utihnu.

— Želela biih da ne pričaš tako.

— Zašto se boriš protiv svojih osećanja, Samanta? Priznaj sebi da me želiš, isto koliko i ja tebe.

44

by voki

Glas mu je bio mek, a prsti kojim joj je podigao bradu bili su snažna ali nežni. Gladne usne kretale su se po željnoj mekoći njenih usana. Uprkos svom razumu koji se bunio, Samanta je uživala u vrelini koja je obuzimala njeno telo.

— Znaš, nisam verovao nijednom muškarcu koji bi mi rekao da može biti samo s jednom ženom, ali poverovao sam kada sam izgubio tebe.

Ovo su bile pogrešne reči. Ciničan osmeh pojavi se na Samantinom licu. Sećala se ona mnogo više o ovom čoveku nego što je on mislio. Ako je dobro zapamtila, mogao je on biti samo s jednom ženom, ali samo dok ne dođe druga na red.

Odgurnu ga i krenu prema kolima.

— Ako uskoro ne stignem kući, nijedno od nas neće spavati — reče idući prema parkingu.

Sudeći prema njegovom ćutanju dok su se vozili prema kolibi Samantine ujne, Dru nije bio osobito srećan kako se veče završilo.

Međutim, nije rekao ništa.

Kratka udaljenost ovog puta Samanti se činila predugačkom.

Osećala je da je blizu nervnog sloma. Baci pogled na Drua i otkri da zuri pravo ispred sebe. U polumraku nije mogla tačno da odredi izraz njegovog lica, ali nije joj se činilo da je zadovoljan.

Ali šta je očekivao? pitala se. Da ću rado uleteti u krevet s njim, kao da se nikada ništa ružno između njih nije dogodilo? Između njih bilo je i dobrog i lošeg i nije sada mogla da proceni šta preovlađuje. A nije to ni želela.

— Evo stigli smo — reče ona, možda suviše veselo kada su se kola konačno zaustavila ispred kolibe.

Dok je čekala da Dru izađe iz kola, Samanta osmotri njegovo privremeno boravište. Uvek je volela kućice s baštom i želela da živi u nekoj. Smeštena na kraju uskog puta, koliba je bila dovoljno daleko od ujnine kuće, pa ne bi morale da osećaju kako nadziru jedna drugu.

Na žalost, kadgod je koliba bila na raspolaganju, Samanta je bila u Kaliforniji.

— Hvala ti za zabavno veće.

45

by voki

— Bilo je, zar ne? — odgovori Samanta Istim usiljenim glasom kao i on. Spusti ruku na menjač i htede da prebaci u rikverc, ali Dru je uhvati za ruku i povuče sebi. Stavi joj prste na bradu i natera je da podigne glavu, a onda se glasno nasmeja dok je spuštao svoje usne na njene.

Uhvaćena u trenutku rasplamsale požude, Samanta nije ni pomislila da izbegne poljubac. Nije pružala nikakav otpor kada su njegove usne pritisle njene. Srce joj je udaralo, a puls ubrzavao, dok joj je Dru ljubio donju usnu, a onda obasuo poljupcima bradu.

Znala je da joj se približio suviše brzo, suviše samouvereno, ali najgore je bilo što mu je ona to dozvoljavala.

— Mmmmmmm, tako si ukusna i tako lepo mirišeš, damo — promrmlja Dru, prešavši usnama na osetljivo područje oko njenog uha. Samanta zabaci glavu, dopuštajući mu bolji pristup vratu, ignorišući glas koji joj je govorio da izaziva katastrofu.

Ruke su joj se našle na tamnoj glavi koja joj je pritiskala ramena.

Prsti su joj se zapleli u njegovoj kovrdžavoj kosi, uživajući u osećaju svilastih uvojaka oko uha.

Negde zalaja pas, a istovremeno se upali velika lampa na tremu ujnine kuće i osvetli automobil i njih dvoje u njemu.

— Zar je ovo noć? — uzdahnu Dru i odvoji usne od njenog uha.

Svetio je palo kao hladan tuš na njene emocije. Samanta je bila bez daha i samo klimnu glavom.

Sporo i sa oklevanjem, Dru se uspravi u sedištu i dobar minut samo je sedeo i gledao u nju. Tada pređe jednim prstom po njenom obrazu. — Lepo spavaj, draga — prošaputa. Naže se i vrlo blago je poljubi u obraz. Zatim izađe iz kola i pažljivo zatvori vrata.

Suznih očiju od uzbuđenja, Samanta ga jejledala kako odmiče prema kolibi. Čula je kako su se vrata zatvorila za njim i tada se upalilo svetio u prostoriji za koju je znala da je kupatilo.

Veoma pažljivo ubaci menjač u rikverc i vrati se na put. Neko čudno osećanje je obuze, ali izbegavala je da mu da ime žalost.

Dok su joj kroz glavu prolazile nepovezane misli, Samanta je jurila velikom brzinom, a pejzaži su samo neopazice promicali pored kola kao slajdovi u projektoru. Put do centra bio joj je isto tako familijaran, 46

by voki

kao i kasniji put koji je vodio do njenog skromnog doma. Sreća da je bilo tako, jer Samantine misli uopšte nisu bile usredsređene na vožnju.

Telefon zazvoni čim je stupila u svoju zamračenu kuću nekoliko minuta kasnije. Probijajući se između mračnog, ali već bliskog nameštaja, uspe da se javi, kada je već sedamnaesti put zazvonio.

Odlučan si, nema šta, pomisli Samanta dok je uzimala slušalicu. — Halo — reče bez daha, i skide torbicu s ramena. Ne gledajući, spustila je na kuhinjsku stolicu i začu kako škliznu s nje i pade na pod. Ako nije bila zakopčana, sve što Samanta poseduje naći će se na podu.

— Zdravo, Semi. Zaboravio sam da ti kažem da me sutra moraš povesti ha turu razgledanja vaše predivne reke. Zato, obuci se prikladno i spusti kosu, u redu?

Samanta se namršti, odvojivši slušalicu od lica i pitajući se da li ga je dobro čula. Imala je ogromnu potrebu da mu kaže kako neće nikuda da ide s njim zato što mu ne veruje. Ali, znala je da više nije to u pitanju. Više nije mogla ni sebi da veruje.

— Semi, jesi li još tamo?

— Ovde sam.

Ako je primetio ravnodušnost u njenom glasu, nije reagovao.

— Pa, u koje vreme da te pokupim?

— Ako ne budem mogla najmanje pet sati da spavam, neću sutra biti ni za šta.

— Znam. Onda ću doći po tebe oko jedanaest. Je li to u redu?

— Dobro je.

— Laku noć, Semi.

O bože, zabrinuti tihi glas negde u njoj upozoravao je. Sada si stvarno uprskala.

Nakon što je spustila slušalicu, Samanta se saže i podiže svoju torbicu. Bilo joj je drago što se ništa nije prosulo na linoleum. Prebaci je preko ramena i ode u kupatilo.

Dok je pripremala toplu kupku, pitala se da li je uradila dobru stvar što je pristala da sa Druom provede čitav dan. Ako ne može da

47

by voki

se izbori s njim za onih nekoliko časova na poslu, kakvu nadu ima da će joj to uspeti kada su čitav dan zajedno?

Zadrhta kada je skinula odeću i ušla u kadu. Ali, nije se naježila od vode, već od pomisli šta se dogodilo te večeri u kolima. Da li je to predskazanje šta će doneti naredni dan? Znala je da nema prikladnu odbranu. Ne može ga držati na dovoljnoj udaljenosti.

A da li to želi? Samantu iznenadi to pitanje. Da li to stvarno želi?

Ona zavrte glavom. Zaista, ni sama ne zna.

5.

Mučne misli pretvorile su se u košmar i uništile dobar deo Samantinog noćnog odmora. Nakon nekoliko sati uzaludne borbe sa čaršavima i sa jastukom koji je čas bio previsok, čak suviše ravan, Samanta odustade od pokušaja da zaspi i uspravi se u krevetu.

Očekivala je da će slatko zaspati nakon tuša koji ju je relaksirao.

Ali, evo je sada, potpuno budna u tri posle ponoći.

Osećala je simpatiju za ljude koji pate od nesanice dok je nameštala jastuk i postavljala ga na uzglavlje. Opet se prižila očekujući da će konačno uspeti da zaspi, ali petnaest minuta kasnije i dalje je bila potpuno budna. Upali lampu pored kreveta i uze da čita.

Nekoliko minuta kasnije, odloži knjigu uz uzdah. Naže se napred, zagrli rukama kolena i spusti bradu na ruke.

Zašto je uopšte pristala da provede čitav dan sa Druom? Nije je čak ni pitao. Jednostavno uzeo je zdravo za gotovo da ga neće odbiti.

I, naravno, nije ga odbila. Da sve bude još gore, nije bila sigurna ni da želi da ga odbije.

Sjajno! Napravi grimasu.

48

by voki

Samanta se borila da se seti lepih trenutaka koje je provela sa Druom: na plaži, u bioskopu, slušajući muziku u sobi njenog iznajmljenog stana, smejući se i gurajući dok su kuvali večeru u njenoj maloj kuhinji. Nežna toplina obuze je dok je evocirala uspomene na muškarca i ženu koji se vole.

Ali, ostale, manje prijatne uspomene probile bi se kroz taj veo i bacile svoju senku.

Samanta zatrepta, zadržavajući suze. Odbaci posteljinu i sede na ivicu kreveta. Neko vreme je samo posmatrala svoje preplanule noge.

Ono što će uraditi, odluči, jeste da prihvati svaki dan kako dolazi i da dobro pazi na svoje korake sa tim muškarcem.

Nakon što je popila čašu toplog mleka, opet se zavukla u krevet, sada odlučna da se odmori za naredni dan. Pokuša sve sumnje i brige da ostavi iza sebe. Ali, i dalje nije mogla da zaspi. Bila je suviše uznemirena. Misli su joj se stalno vraćale na Drua. Setila se kako sedi pored nje i obučava je da postupa sa kompjuterom. Mogla je gotovo da oseti kako je dodiruje, i nozdrve kao da joj opet ispuni njegov miris.

Osetivši novi napad uznemirenosti, ona skoči iz kreveta. Mora nešto da radi ili će eksplodirati.

Brza šetnja će možda pomoći. Hitro ode do kupatila. Nekoliko minuta kasnije, odevena u izbledeli džins, tamnozelenu košulju i patike, napustila je kuću. Nije shvatila koliko je hladno napolju, i čim je počela da džogira u parku, morala je da se vrati kući po trenerku.

Svež vazduh prodirao je kroz košulju, a vlaga sa zemlje prolazila je kroz patike, ali Samanta je nastavljala.

Park je bio pust.

Puštajući noge da je vode parkom, Samanta se prisećala vremena kada su na piknike u isti park išli njena majka, otac i mali brat, tada svi živi. Starija četiri godine od brata Denija, ona mu je bila poput majke, i brinula se da ne jede ništa što bi našao u travi ili da se ne približava jezeru.

Bilo joj je hladno, noge su joj bile mokre, ali sada se osećala dovoljno smirenom da se vrati kući.

49

by voki

Otac joj je jednom rekao da ako is! žena uhvati muški pogled u zoru, bez | šminke, to znači da je stvarno lepa.

Samanta je uhvatila svoj odraz u velikom okruglom ogledalu koje je visilo u hodniku i nasmeja se. Nos joj je bio vlažan i crven, a obrazi su imali boju zrele breskve.

Da li bih mu se sada učinila lepom? upitala se, setivši se da je Majls Džordan uvek govorio da će kada odraste biti čak lepša od svoje krhke i predivne majke.

Samanta ode u kupatilo, i ponovo se istušira.

Kasnije, odevena samo u pastelno žute pantalone i brushalter, stajala je pred ogledalom u kupatilu i šminkala se. Njen lik u ogledalu odjednom je iščezao i ona ugleda Druovo lice. Oči su ispod crnih obrva bile tamne i pune izazova.

Do vraga s tobom, pomisli i snažno zatrese glavom, uspešno oteravši nametljivi lik. Već joj je zaposeo snove, mora li isto učiniti i sa javom?

Dugo se češljala da bi se smirila, i kosa joj se sijala. Odlučila da je ostavi spuštenu, ne zato što je,Dru to želeo, već jednostavno zato što sada nije imala snage da ie vezuje. Šta da obuče, upita se kada se vratila u spavaću sobu. Dvadeset minuta je prekopavala po svom pretrpanom ormanu sa garderobom, trudeći se da nađe podesnu odeću.

Konačno izabra kostim koji nije često nosila. Bio je za nijansu tamniji od plave svilene bluze koju je sašila specijalno za taj kostim.

Praktično ali i šik, pomisli, a oči joj se zablistaše.

Dru će joj verovatno reći da je to pre odeća za večeru nego za šetnju pored reke. Odmah se setila i svih šala koje joj je upućivao zbog tolike opsednutosti garderobom.

Iz elegantne ljubičaste kutije za nakit izvadi jednostavnu srebrnu iglu koju je zakačila za rever. Obu plave kožne cipele, visoke do članaka, i stade pred ogledalo da proveri utisak. Zatim ode u kuhinju i napravi kafu, bila je suviše nervozna da uzme nešto drugo. Dve šoljice kasnije, znala je da će izgristi sve nokte ako ostane unutra. Bila je suviše rano spremna, a uvek ju je izluđivalo kada mora da sedi i čeka.

50

by voki

Samanta izađe iz kuće i poče da se bavi azalejama koje joj je ujna davno dala da ih zasadi ispred svoje kuće. Iščupa nekoliko strukova korova, pokupi suvo lišće i baci ga u plastičnu korpu. Pažljivo i metodično se bavila svojim biljkama. Kada na kraju više ničeg nije bilo da se uradi, osim da biljke zalije, Samanta opra ruke i ode po posudu za zalivanje.

Upravo je odložila vodu, diveći se svom radu, kada je naišao Dru, u sopstvenim kolima. Samanta se osmehnu. Lari nikada neće saznati koliko je bio blizu da bude skalpiran.

Dru je izašao iz kola, zastao kod vrata, spreman da ih zatvori, i dugo se zagledao u Samantu. Pažnja mu je očito bila usmerena na njenu kosu. Sunčevi zraci kao da su igrali po njenoj glavi, bojeći joj kosu u zlato, a blag vetar je lepršao uvojke.

— Izgledaš naročito divna ovog jutra — reče i pažljivo krenu prema njoj.

Samanta se osmehnu, zagledana u snažnog muškarca ispred sebe.

— Izgledam li?

— Apsolutno. A takođe, bez uvrede molim, izgledaš nekako domaće.

Domaće? Namerno ili ne, uvreda je ipak bila tu. Zagrizla se za usnu i obuzda svoj temperament. Ignorisala je taj mamac koji joj je uputio i samo se osmehnula.

— I zaljubljeno. Ili bar za ljubljenje.

Glas mu je bio tih, gotovo kao da se zabavlja. Priđe joj, a pogled mu je bio usredsređen na njene usne. Oseti njegov dah na licu kada joj se približio. Njegove usne se izazivački zau-staviše na samo desetak centimetara od njenih.

Još jednom je Samanta bila prinuđena da kontroliše svoje emocije. Želela je očajnički da smelo prihvati to što joj se nudilo, ali znala je da ga nikako ne srne ohrabrivati.

Dru je ispitivački gledao, tada se uz osmeh njegova ruka spusti na njen vrat, i privuče je k sebi, u lak i sladak poljubac. Tada se odvoji od nje.

51

by voki

— Hoćemo li? — upita je, a Samanta samo klimnu glavom, nemoćna da proceni da li joj je drago što se on zaustavio samo na jednom poljupcu ili je uznemirena što ju je pozvao da krenu.

Stvarno je trebalo da bude zahvalna što on nije koristio situaciju.

Osećala se tako slabom da sigurno ne bi mogla da pruži otpor da se on nije zaustavio samo na jednom poljupcu. Osmehnu mu se i zamoli ga da sačeka dok uzme tašnu i zaključa kuću.

Prijatna, prijateljska tišina vladala je između njih dok su se vozili iz Ešienda. Samanta je zurila kroz prozor, posmatrajući drveće koje je promicalo u nizu duž auto-puta, i osećala se veoma smireno prvi put tog dana.

Okrenula se da prouči muškarca pored sebe. Svideo joj se njegov snažni profil, način na koji je njegova predivna kosa padala, čista linija brade, kao i njegov pravilan nos.

Dru se okrete i shvati da ga ona proučava.

— Dopada li ti se šta vidiš? — upita je.

Samanta se široko osmehnu.

— Prizor je veoma lep — primeti uz dozu nestašluka u glasu.

Oseti uzbuđenje i obrazi joj se zacrveneše.

— Baš sam mislio ...

— O čemu?

— Mislio sam da te kidnapujem preko vikenda.

— Šta?

Samanta ga pogleda i umesto zadirkujućeg osmeha, koji je očekivala, ugleda ozbiljno i odlučno lice. Čak joj je jednu ruku spustio na koleno.

— Ne možeš — prošapta, uplašena i od same pomisli da bi on mogao ostvariti svoju pretnju.

— O? — Dru podiže jednu obrvu u znak izazova.

Progutala je knedlu. Biti kidnapovan preko vikenda značilo je samo jednu stvar, a znala je da nije spremna da podeli krevet s njim.

Ne još. Već i sama pomisao na to uznemiri je. Okrenu se i zagleda u pejzaž. Morala je cla razmisli šta dalje.

— Šta misliš koliko bi nam trebalo odavde da stignemo do matičara? — upita je veselo.

52

by voki

— Zauvek. Ja nisam u potrazi za mužem — reče Samanta i skloni njegovu ruku s kolena.

— Dobro, tu je uvek i Las Vegas. Mogli bismo da kombinujemo posao i zadovoljstvo i sami isporučimo jednu pošiljku. Ti bi vozila, zar ne?

— Naravno, i Lari bi se odmah složio.

Nasmeja se na njenu ironiju.

— Upravo ćemo to uraditi. Uzećemo jedan od kamiona, odvešćemo tovar za Vegas, i venčati se.

— Kakva izvanredna ideja! — uzvrati, više uznemirena svojom radosnom reakcijom na njegovu polušaljivu ponudu, nego samom ponudom. — Moje saučešće za nesrećnu mladu.

Samantina sarkastična primedba zabole Drua duboko. Ali, ako je očekivala da će ga odbiti sarkazmom, čekaju je još mnoga iznenađenja.

— O, ja ne mislim da bi imala razloga da bude nesrećna. Ja planiram da budem pažljiv suprug. Pa, čak i prema namrgođenim ženama.

Bio je stvarno užasan! Samanta je morala da se uzdržava da se ne nasmeje.

— Neće te zaboleti ako se osmehneš.

— Stvarno si grozan — promrmlja, ali je nežan osmeh ipak našao put do njenog lica.

— Tako je već bolje.

Od tog trenutka bili su poput svakog drugog para koji uživa u prirodi i jedno u drugome.

Dok su stajali ispred Druovih kola, a njegova ruka je blago počivala na njenom ramenu, i gledali ka minijaturnom parku gde su pojeli svoj piknik ručak, Samanta je znala da ne želi da se taj dan završi.

Pratili su reku na njenom krivudavom putu, kojeg se Samanta samo maglovito sećala sa srednjoškolskih izleta. U maloj prodavnici pored puta kupili su vino i sir, kojim su se potkrepili u dubokoj senci stare jabuke. Divili su se vidiku. I jedno drugom.

Samanta je osećala da želi da zaustavi ovaj dan.

53

by voki

— Mislim da bi trebalo da krenemo — prošaputa Dru, zagrli je i poljubi u vrh glave.

— Da — uzdahnu razočarano.

— Da — ponovi on njen uzdah i osećanja.

— Hvala ti, ljubavi. Ovo mi je sigurno bio najopušteniji dan posled-njih godina — nastavi Dru i obasu joj čelo nežnim poljupcima.

— I meni, moram reći — složi se Samanta.

— Kada bismo mogli ostati zauvek. Želeći da je ovo tek početak dana, a ne kraj, Samanta je zurila u pomrčinu, optužujući je što im je prekinula uživanje.

— Da li bi provela neko vreme sa mnom, ako uspem da sredim da oboje dobijemo nekoliko slobodnih dana?

Ne! Kosa joj je dodirnula njegova ramena kada je zavrtela glavom.

Nije mu mogla reći pravi razlog za svoje nemušto odbijanje, pa je probala drukčije.

— Već sam iskoristila sve slobodne dane za ovu godinu.

— Šta ako meni to nije prepreka da...

— Šta?

— Da dobijem za tebe još dva dana. Da li bi ih onda provela sa mnom?

Samanta se nasloni na njega, pokušavajući da dobije malo vremena za razmišljanje. Još uvek nije bila spremna da mu da više od nekoliko sati. Istina je da je ovog dana potpuno uživala s njim.

Nijednom se nisu posvađali. Ali, još nije bila spremna da otkrije šta bi se desilo kada bi duže bili zajedno.

— Samanta?

Okrenuo je svoj dugi torzo prema njoj I uzeo njeno lice među ruke.

Njegove oči su je ispitivački gledale kao da je sposoban da joj čita misli.

— Tako si divna — promrmlja, gladeći palčevima njene visoke jagodice. Ruke mu se zatim spustiše na njena ramena i povuče je k sebi. Usne mu se približiše njenim. Samanta zadržava dah.

— Želim te, Samanta. Želim te pored sebe ujutro, u podne, noću, zauvek.

54

by voki

Fascinirana, ona je ostala nepomična, zagledana u njegove oči koje su tamnele od želje. Osećala je njegovu ruku na svom vratu, njegove prste kako je polako miluju i nestaju u kosi, osećala je kako ubrzano diše.

Usnama je dotakao njene, prvo nežno, a zatim očajnički. Sva želja da ga odbije nestade i Samanta se privi uz njega, uz uzdah.

— O, draga — uzdahnu, prsti mu se dublje zabiše u njenu kosu.

Spusti glavu, usne su mu bile odmah uz njene.

Bio je to trenutak u kojem je pomislila da bi se još uvek mogla povući, ali nije. Želela je njegove poljupce, bio joj je potreban gotovo isto toliko kao i vazduh koji je udisala. Prepusti se njegovom poljupcu.

Puna kola tinejdžera prođe pored njih. Trubili su iz sve snage i dobacivali.

Dru se usiljeno nasmeja.

— Deca — reče, a osmeh koji mu se pojavi u uglovima usana malo ublaži besno svetlucanje njegovih očiju.

I Samanta se osmehnu, pokušavajući da neutrališe nelagodnost koju je osećala, jer je bila meta tinejdžerskih šala.

On oseti kako njegova napetost iščezava. Nije bio razočaran što su ga prekinuli. Danas je već napredovao. Ne mnogo, ali dovoljno da oseti nadu. Mora biti zadovoljan.

— Hajdemo kući. Samanta klimnu glavom.

Kada su se ponovo našli na putu, Dru je uhvati za ruku. Ona se nije bunila. Jednim po jednim, pomilovao ju je svim prstima po obrazu. Tad njenu ruku prinese svojim ustima i nežno poljubi svaki prst. Samanta skloni ruku tek kada oseti njegove vrele poljupce na svom palcu.

— Iznenadila bi se šta sve mogu da postignem sa samo jednom rukom — reče Dru. — Hoćeš li da ti opet pokažem?

Pokušao je da je ponovo uzme za ruku.

— Ništa u vezi s tobom me ne bi iznenadilo.

Ruke je držala čvrsto sklopljene u krilu.

— O?! Misliš da me tako dobro znaš?

55

by voki

— Previše dobro. Samanta pokuša da nađe udoban položaj, a onda nasloni glavu na prozor i zatvori oči.

Dru je pogleda i osmehnu se. Kako je ona komplikovana! U jednom trenutku umiljata kao mačka, u drugom sklupčana kao devojčica. Uz uzdah, poklonio je svu pažnju putu.

— Probudi se, uspavana lepotice, stigli smo kući — prošaputa glas koji je bio nekako u neskladu sa snažnim rukama, koje su je drmusale. Samanta odbi da se potpuno rasani.

— Šta je bilo? — promrmlja. Ne otvarajući oči, podiže glavu.

— Stigli smo kući, ljubavi. Druov glas je bio mek i blizak.

— Da? — okrete se prema njegovom glasu.

— Kažem da smo stigli kući. I, na žalost, pada kiša.

Njene sanjive oči zagledaše se u tamne pejzaže izvan kola. Kuća je izgledala kao tamnija mrlja na tamnoj tapiseriji. Nebo je bilo prekriveno mračnim oblacima.

— Planiraš li da provedeš noć u mojim kolima ili da uđemo u kuću? Prijala bi mi šoljica kafe.

O ne, pomisli ona. Pristojnost joj je nalagala da ga pozove unutra, ali joj je instinkt govorio da to ne učini. Ali, nije ga poslušala.

Kada su se našli u kući, Samanta se nervozno zabavi spravljanjem kafe, krećući se bez reči po maloj kuhinji, preplašena da bi mogla reći nešto pogrešno.

— Mogu li da pomognem? Samanta odskoči. Nije čula kada je Dru ustao i došao do nje. Samo odmahnu glavom i ljubazno odbi njegovu pomoć.

— Sve je pod kontrolom.

On obavi ruke oko njenog vitkog struka, i privuče je sebi. Milovao ju je po kosi, sklanjajući svilenkaste uvojke, da bi mogao da je poljubi u vrat.

Samanta je pokušavala da se izvije unatrag, tražeći nešto što bi joj poslužilo kao izgovor da se odvoji od njega. Ali, sve što je našla bila je konzerva tunjevine.

— O, o — reče Dru, pretpostavivši da je to u njenoj ruci neko oružje. On nastavi da je miluje.

56

by voki

Šta sada da radim, pitala se Samanta dok su drhtaji zadovoljstva prolazili njenim telom. U očajanju pomisli da zarije zube u njegovu ruku kojom je držao, ali izabra drukčiju taktiku. Polako je oslobodila ruku kojom je držala tunjevinu. Ispusti konzervu na pod. Druu to na trenutak odvrati pažnju, što ona iskoristi da okrene ka njemu.

— Ne plaši se, Samanta — reče, ali ona odstupi korak unazad, dalje od ruku koje su je tražile.

— Bojim se — priznade ona.

Zašto mu je dopustila da uđe u kuću kada je znaia da će se ovo dogoditi? I zašto je i dalje stajala u dosegu njegovih ruku kada je njen instinkt stalno govorio da se okrene i pobegne?

— Ne boj se, draga. lako su mu ruke bile nežne i tople, bile su i odlučne dok ju je on povlačio k sebi. Njegove usne spustiše se na Samantin već veoma osetljiv vrat.

Ona pokuša da postavi ruke između njih, da odstupi, da protestuje, ali sve je bilo bez uspeha.

— Pssst — Dru spusti prste na njene usne kada je pokušala da govori. Glas mu je zvučao uznemireno. — Veruj mi, draga — stavi ruku na njeno rame, zatim je pomeri na vrat i palcem nežno poče da ga masira.

— Proveo sam mnogo sati razmišljajući o onome što se dogodilo i, iako ne preuzimam punu odgovornost i sve što se dogodilo, smatram da sam mogao bolje da postupim. Ali, sve je to iza nas, Semi. Hajde da pokopamo prošlost i pružimo sebi još leđnu šansu. U životu se ne dešava cesto da imamo drugu šansu. Nemojmo ovu da odbacimo.

Povukao je Samantu k sebi, pritiskajući je uz svoje čvrsto, visoko telo. Ponovo i ponovo, njegove usne su n azile njene, sve dok Samanta nije prestala da pruža otpor. Želja se širila poput vatre kroz njeno telo, udovi su joj postali slabi, osećala se poput krpene lutke, kao da nema kostiju, bila je željna milovanja.

Dru joj je ispunio želju. Bez napora je podiže u naručje, a onda se okrete l pođe polako u njenu spavaću sobu.

57

by voki

Krevet joj je bio u neredu, kako ga je ostavila ujutro, svedok nemirne noći.

— Stare navike teško umiru — reče Dru, spazivši ispremetanu posteljinu.

— Nemoj ti da mi pričaš o starim navikama.

Duboko se nasmejavši, on pređe ostatak puta do njenog kreveta.

Tu su zastali i bacili odeću na pod.

Samanta uzdahnu kada osetila dodir gole kože, njene ruke obuhvatiše njegova leđa, kao da ga time sprečava da napusti.

Oslonivši se na lakat, Dru je pažljivo posmatrao njeno lice dok je slobodnom rukom milovao njene grudi. Samanta ga je gledala kroz veo tamnozlatnih trepavica, uživajući u prizoru njegovog skladnog tela.

Talasi svetla od uličnih svetiljki osvetljavali su njihova naga tela i činili da Samanta vidi svoju ruku kao bledozlatnu dok ga miluje po kosi, i svetlucavu želju u njegovom očima dok je gledao u nju.

— Kosa ti je tako meka — promrmlja on, spustivši se da je poljubi i istovremeno joj razbacujući kosu sve dok nije legla na jastuk, suprotstavljena belini posteljine.

Samanti je srce mahnito kucalo dok ju je on milovao. Želja za njom bila je poput slatke torture, ali već je iz iskustva znala da on ne voli da žuri s njom.

Da li je moguće da je vođenje ljubavi s njim još prijatnije nego što je zapamtila? Dok ju je Dru čvrsto držao u svojim rukama, poznata a ipak nova osećanja kovitlala su se u Samanti. Odgovarala im je bez osećanja krivice, bez straha, želeći samo da mu pruži isto toliko zadovoljstva koliko je on pružao njoj.

Polako i erotično, njene ruke su započele istraživanje, klizeći niz njegovu bronzanu, meku kožu. Više nije brinula da bi je opet mogao povrediti. Ispunjavala ju je jedino želja prema njemu.

Dodir za dodir, poljubac za poljubac, odgvarala mu je sve dok želja nije postala poput bunara punog vatra, koji je povukao oboje u svoje ponore.

58

by voki

— Molim te — uzdahnu ona, nesposobna da više čeka. Želela je da ga baci na madrac i sama preuzme inicijativu. Morala je da se suzdrži.

— Molim te, šta?

— Molim te, voli me.

Vrhovima prstiju klizila je po njegovoj bradi, pa preko jakih obraza, dodirnuta nos, visoke jagodice, tamne obrve.

Dru se opruzi na krevetu, pritiska-jući je čitavim telom. Samanta oseti kako njihova tela postaju jedno.

— Dru — uzdahnu, držeći njegovu ruku između svojih, njeni prsti istraživali su i uživali u osećanju vrele kože, gladila ga je po leđima kružnim pokretima.

Poznato i slasno osećanje poče da raste u Samanti. Osećala se kao da je neka preovlađujuća sila odnosi više ... i više ... i više, sve dok joj se nije učinilo kao da ima krila i lebdi između dugom obasjanih oblaka.

Dru kao da je to osetio snažno je zagrli. Osećala je kako se ne može ni pomaći, osećala njegove snažne mišiće kako se napinju. Svet je postao kaleidoskop boja.

Kada je i Dru potpuno utihnuo, Samanta olabavi stisak, puštajući ruke da se odmaraju na krivini njegovih leđa.

— Neka pada kiša — rekao je Dru kada je napolju odjeknula grmljavina. Kroz prozor je u sobu ulazilo svetio u svim duginim bojama, praćeno novom grmljavinom.

— Pored mene je moja ljubav, koja će me grejati.

Samanta se oseti zadovoljnom i voljenom.

— Voleće me zauvek. — Dru se, oklevajući, odmače na svoju stranu kreveta. Ona se iznenada oseti napuštenom, ali to osećanje brzo iščeze kada je on nežno uze za ruku.

59

by voki

6.

Nešto ju je zadržavalo u krevetu. Samanta je bila maglovito svesna da se nalazi u svojoj sobi, u svom krevetu, i da svetložuti talas svetlosti prolazi kroz razmaknute zavese. Bilo je prohladno u sobi.

Trebalo bi da ustane i zatvori prozor. Ali, ono što ju je zadržavalo u krevetu bilo je suviše teško i nije se mogla izvući.

Tada otvori oči, pogleda ispred sebe, i nađe mušku ruku opruženu na njenom stomaku. Duga i mišićava noga, prekrivena dlakama, ležala je preko njenih bokova. Dru. Sećanje na prethodnu noć sevnu joj pred očima i donese blag osmeh na Samantino lice. Da joj je bilo ko rekao pre nedelju dana da će naći takvo zadovoljstvo u naručju čoveka za koga je uverila sebe da ga mrzi, veravatno bi došla u iskušenje da se nasmeje. Ali, evo je sada, isto toliko zaljubljena u njega koliko je to i pre bila, osećajući sreću za koju je već izgubila nadu da će je ikad naći.

Polako, sićušna sumnja prokrči put do njene svesti. Kuda ćemo sada odavde? Žela je očajnički da pita, ali muškarac čija se glava odmarala na ivici njenog jastuka je spavao.

Odbacivši sumnju, Samanta se opet seti da joj je hladno i da joj treba neki pokrivač. Izvi vrat, pokušavajući da vidi preko Druove ruke. Pitala se zašto on ne pokazuje znake da mu je hladno iako kao i ona nije imao ništa na sebi.

Pogledavši ka otvorenom prozoru, Samanta požele da ustane i zatvori ga, ali nije se usuđivala da se pokrene i probudi Drua. Proklet bio, poklonik svežeg vazduha! Pogleda na dno kreveta, nadajući se da će tamo naći neki pokrivač, ali nije imala sreće.

Još nije bila poražena. Pažljivo ga uhvati za zglob, podiže njegovu ruku i položi oprezno na njegovo bedro. Onda isto tako pažljivo uspe da se oslobodi i njegove noge. Na trenutak je sedela tiho na ivici kreveta, zagledana u Druovo lice pritisnuto na jastuk.

Da se postarala da ga pažljivije zagleda, primetila bi da su njegovi udisaji i izdisaji kontrolisani, da se njegove grudi podižu i spuštaju

60

by voki

suviše ravnomerno, i da diše tiho. Dru ju je posmatrao kroz zavesu svojih trepavica.

Kako je bila predivna dok joj je jutarnje svetio svetlucalo na kosi, a njeni uvojci, razbarušeni od spavanja, padali joj po vitkim ramenima.

Njegove oči su zadovoljno pratile krivine njenog perfektno izvajanog tela. Želeo je da je dosegne, dodirne je, da oseti pod prstima njenu satensku kožu. Žudeo je da je opet uzme u naručje i da opet vodi ljubav s njom, ali zaustavilo ga je nešto u načinu na koji je sedela.

Neko bezimeno osećanje slično usamljenosti prošlo je kroz Samantino telo bez upozorenja. Sedela je nepomično, kao da više nije imala potrebu da nađe pokrivače ili zatvori prozor. Drhtala je, ali um joj je bio negde drugde i nije registrovao da je telu sve hladnije. Da li je iskusila ovo jezovito osećanje istrgnutosti, ovu sa-mosvesnost, i ranije, nakon što je vodila ljubav sa Druom? I da li je to zaboravila?

Okrenula se i pogledala Drua kao da joj njegovo usnulo lice može dati odgovor.

Nevoljna da ostane na tom mestu pokušavajući da pretrese misli i osećanja koja nije mogla da razume i nije ni volela, Samanta je krenula da ustane s kreveta kada se dve snažne ruke nežno obaviše oko njenog struka. Nasmejavši se, Dru je povuče unazad i uklešti je u svom toplom zagrljaju.

— Nisi valjda mislila da me ostaviš?

Kada je osetila njegov dah, vreo i nežan, na svom uhu, kroz nju prođe drhtaj.

- Hladno mi je — reče.

Ja ću se za to pobrinuti. Misleći da je on hteo da kaže da će dohvatiti pokrivače koji su ležali negde oko kreveta, Samanta se malo uzdiže iz njegovog naručja. Ali, Dru je na to pojačao stisak oko njenih bokova i ulovi je svojim telom.

— Dru, hladno mi je!

— Neće ti više biti...

Izvivši se, pokri je svojim telom. Zbunjena, ona podiže oči da bi mu osmotrila lice. Pročita želju u njegovim očima i odmah oseti kako se i njena želja budi.

61

by voki

Prijatna toplina je sporo putovala od Samantinih nogu nagore, i Samanta ubrzo zaboravi da je pre nekoliko trenutaka osećala da će se smrznuti. Druove usne su bile tople i strastvene, njegove ruke nežne i stručne dok je milovao svaki delić njenog tela.

Osećajući zavodljivi dodir njegove vrele kože, Samanta pomeri šake na njegova čvrsta leđa, istražujući pravu liniju njegove kičme, sve do nežnog udubljenja u dnu leđa.

— Mmmmmm, da, draga, miluj me, potrebno mi je da me miluješ.

— Njegove ruke uzdizale su njeno telo, pratile sve krivudave konture, rađajući u njoj jaku želju.

Osećanja tako izuzetna da ih nije bilo moguće opisati strujala su kroz nju kada su opet postali jedno. Ovoga puta vođenje ljubavi nije bilo nežno kao prvog puta. Željna, njihova tela su se kretala prema onom zanosnom momentu koji oboje usreći i iscrpi, sve dok napetost koja je stvorena između njih konačno ne eksplodira u uzvišenom zadovoljstvu.

Zadovoljan i pospan, Dru se prev-rnu na svoju stranu kreveta, povukavši i Samantu sa sobom. Nasloni njenu glavu na svoje grudi, nežno je milujući. Nekako uspe da podigne pokrivače s poda i pokri oboje.

— Spavaj, ljubavi — reče, uzdahnuvši zadovoljno. Spusti nežan poljubac na njeno rame, i posesivno je obgrli jednom rukom.

Nežno se privijajući uz njegovo telo, Samanta se maglovito upita da li to njen ili njegov stomak krči. Kakva smešna stvar da o njoj razmišlja! Nasmeja se samoj sebi i prepusti se snu.

Nekoliko sati kasnije, sunce koje je prodiralo u sobu probudi Samantu iz predivnog sna. Zagunđala je u sanjivom nezadovoljstvu i prevrnula sena stranu da bi zakopala lice u jastuk.

Iznad sebe začu nasmejani muški glas: — A, ne, nećeš.

— Snažne ruke obuhvatiše je oko struka i prevrnuše na leđa.

Samanta se opirala, držeći oči čvrsto zatvorene.

Probudi se, uspavana lepotice. Jutro je, kafa je skuvana, a ja imam iznenađenje za tebe. — Dru se nasmeja kada je bez muke sprečio da se opet okrene na stomak. — Neću ti dozvoliti da ponovo zaspiš, 62

by voki

koliko god se protivila. Dođi. — U igri ju je pljesnuo po zadnjici i otišao.

Nikako nije mogla da shvati kako je on mogao da bude tako prokleto veseo, ali to je bila jedna od onih stvari kod njega koje joj nikada nisu bile jasne. Mogao je da ne spava do pola noći, a opet da se probudi rano i da bude odvratno veseo.

— Ovo je nedelja — promrmlja. — Daj mi još nekoliko minuta.

— Nikad se ne menjaš. Hajde, dodi i tih nekoliko minuta za koje moliš iskoristi da odeš pod tuš. Ja sam to već obavio.

Krenuo je prema vratima spavaće sobe i Samanta se pitala da li ipak da ostane u krevetu tih nekoliko dragocenih minuta.

Aroma skuvane krafe bila je suviše primamljiva da bi Samanta odolela. I pored želje da se lenjo baškari u udobnosti svog kreveta, ona prebaci noge preko ivice kreveta i lenjo ode do kupatila.

Nekoliko minuta bila je obučena u kućne pantalone sivomaslinaste boje i odgovarajuću majicu bez rukava. Dok je stajala ispred ogledala perući zube, razmišljala je da li da kosu skupi u punđu ili da je ostavi puštenu. Na kraju veza kosu u urednu punđu i ode u kuhinju da se pridruži Druu.

Sedeo je za stolom, ispred njega je bila šoljica kafe, i držao je jutarnje novine u ruci.

Osetivši Samantu iza sebe, on se okrenu. Ništa ne propuštajući, njegove oči su pratile njenu figuru, sve do primamljivih usana.

Obuze ga želja da je poljubi. — Izgledaš upravo kao ono što bih hteo za doručak — reče on. Ustade sa stolice i krenu prema njoj, a njegove namere su bile u njegovom osmehu.

— Ako ti je to način da se izvučeš da nam ne napraviš doručak, nemaš sreće. Umirem od gladi, i nema ničeg što bih sada radije od dve kriške tvog čuvenog francuskog tosta.

Ona se blago izvi u bokovima dok je zaobilazila pored njegovih halapljivih ruku, i iz ormarića iznad sudopere izvadila tanjire, čaše i escajg.

— Očekuješ od mene da kuvam?

— U Druovom glasu bila je neverica.

— Sigurno se šališ.

63

by voki

Stajao je, spustivši ruke na vitke bokove, i prelazio pogledom po suncem osvetljenoj kuhinji. Iskoristivši njegovu zbunjenost, Samanta hitro postavi sto.

— Izgleda da se ne šališ. Pa, dobro, spremiću doručak — reče on veselim glasom.

Nekoliko sati kasnije, Samanta je pala na sofu i uz olakšanje zbacila cipele sa nogu. Nakon što su doručkovali i počistili kuhinju, Dru predloži da idu u šetnju. Šetnju? Čak i regruti u armiji ne prelaze toliko i takvim tempom, mislila je dok je masirala bolne noge. Išli su zemljanim putem koji prolazi pored parka i odšetali do kvar-ta sa prodavnicama, a onda, poput turista obišli nekoliko muzeja.

Ne. znam kako on to uspeva, mislila je Samanta, sećajući se da Dru uopšte nije izgledao umorno kao ona. Bio joj je napor da se podigne sa sofe i ode do kupatila. .

Njeni mišići su se bunili protiv takve zloupotrebe dok je polako ulazila pod prohladni tuš. Kosa joj je bila kao od gume i mirisala je na znoj i travu. Oslonivši se leđima na zid, ona uspe da podigne ruke dovoljno visoko da stavi šampon na kosu.

Kasnije, kada je osušila kosu, obukla je spavaćicu i upravo krenu da nađe komfor u svom krevetu kada je začula zvono na vratima.

- Dru, ako si ti, nemaš sreće.

Uze ogrtač iz ormara i sveza ga dok je išla da otvori vrata.

Otvorila je vrata i smrzla se. Tamo je stajala poslednja osoba koju je želela da vidi.

— Čudna stvar sa tim Belovim izumom — reče Bili, a ironija je bila jasna u njegovom glasu. Glasno se nasmeja i stavi svoju veliku nogu na prag, da bi sprečio Samantu da mu zalupi vrata u lice. — Uopšte ne radi ako osoba koju zoveš nije kod kuće da odgovori na tu prokletu stvar. Gde si ti celog dana?

Pogleda u njene noge, pa u lice. Kako nije imao pravo da prati njeno kretanje, nije imao pravo ni na odgovor.

— Veoma je kasno, Bili, i ja sam umorna.

On je nestrpljivo prošao prstima kroz kosu.

— Mogu li da uđem, Semi? — Ne čekajući odgovor, progura se pored nje i kroči u kuću.

64

by voki

Samanta nije stigla ni da se snađe, a on opet progovori: — Prijala bi mi šoljica kafe. Osmehnu joj se i skloni se u stranu da bi ona zatvorila vrata.

— Napraviću ekspres.

Na licu joj se video bes, a u svakom njenom pokretu dok je prolazila pored Bilija jasno se ogledalo šta misli o njegovom upadu.

Otišla je u kuhinju, gunđajući. Ono što joj je bilo potrebno bilo je piće, neko žestoko.

Samanta se okrenu, stade na vrata, sklopi ruke preko grudi, čekajući da joj Bili objasni zašto je tako banuo.

— U redu, Bili, šta hoćeš?

— Samo da budem s tobom.

Na licu mu se pojavi dečački osmeh, koji je uvek tako dobro prolazio kod žena. Međutim, sada nije znao da ga upućuje pogrešnoj ženi.

— Ovo sigurno nije vreme za posete, naročito ne nenajavljene. — Valjda će mu ovo biti dovoljno da ode.

Njegove osmehnute oči prelazile su preko nje, gledajući joj neuređenu kosu, običnu kućnu odeću, bledozlatni noćni ogrtač i članke koji su joj se videli ispod rubova ogrtača.

— Hajde da zaboravimo na kafu i idemo da se vozimo. Imam nova kola. Zbog toga te i zovem celog dana, da se vozimo.

Priđe joj i stavi joj ruke na ramena.

— Već sam ti rekla, Bili. Više nikuda nemam nameru da idem s tobom.

Ni to nije uticalo na njega.

— A ja sam ti već rekao da neću prihvatiti takav odgovor. Ti ćeš već shvatiti da mi pripadaš.

Suviše umorna da mu odgovori onako kako bi zasluživao, Samanta nastavi da sprema kafu. Razmišljajući da ga izbaci nakon jedne šoijice, prosu smeđe kristale u solju i preli ih vrelom vodom.

— Evo tvoje kafe. I nakon što je ispiješ, treba da kreneš. Kasno je, i ja sam umorna, a moram rano ujutro na posao.

Oči mu čudno zasijaše kada ju je pogledao.

65

by voki

— Ti znaš da bi mogla i da ne radiš. Ja imam puno novca veliku praznu kuću sada kada su se Seli i Marsa udale.

— Hvala, ali ne, hvala.

— Oženiću te, ako je to ono što hoćeš.

— Nije to ono što hoću — protivrečila mu je blago. — Ja te ne volim, pa prema tome nije važno da li nudiš brak ili ne.

— Kako si to rekla, mogao bih gotovo da poverujem da je stvarno tako. Ali, ja znam da nije. Ti se suprotstavljaš zato što misliš da ja samo želim da živim s tobom. Ali, ja ću te oženiti.

Samanta se od nemoći ugrize za usnu. Nije joj bilo pomoći. Po običaju, Bili je verovao samo u ono što mu je odgovaralo. Ona uhvati pramen kose koji joj je padao na lice, pa ga zatače za uvo.

— Popij kafu i idi, molim te.

— Sedi pored mene dok je pijem. Uzeo je šoljicu jednom rukom, a drugu je spustio Samanti oko struka. Samanta se ote od njega, i sede za sto, nadajući se da on neće dugo piti kafu.

— Šta ima novo kod Hogana? — upita je.

Uhvatio je šoljicu jednim prstom za dršku i zagledao se u Samantu.

— O, ništa novo. Nije vredno priče.

— Da li Džini još ima problema s momcima?

— Ne više nego obično.

Kroz svoje poluspuštene trepavice Samanta je posmatrala njegovo privlačno lice. Pitala se ima li nekog načina da skrene njegovu pažnju na Džini. To bi rešilo njene probleme.

— To je loše. Rekao bi čovek da bi Lari trebalo malo bolje da pazi.

— Šta misliš time?

On se nasmeja.

— Zar nisi znala za Larija i Džini? Zabavljaju se u sitne sate. To je bilo novo za Samantu, ali uspe da ne pokaže svoje iznenađenje.

Namerno zevnu i ustade. — Vreme a je da kreneš, Bili. Treba mi odmor.

Uze njegovu šoljicu, odnese je do sudopere i opra.

Bili ustade, gladeći se po zadnjem delu vrata, dok mu je lice bilo zamišljeno. Bilo je očigledno da mu nije jasno gde je pogrešio.

66

by voki

— Mora da si stvarno umorna.

Poput uznemirene životinje, Samanta ga je pratila prema vratima, rešena da ga izbaci.

Bili se na vratima okrenuo i nasmešio joj se.

— Vidimo se sutra? Možda za ručak?

— Ne, Bili, ne za ručak, ili za bilo šta, ni sutra niti ikada.

— Videćemo — reče s takvom samouverenošću da požele da ga udari.

Sreća nije bila na njenoj strani te večeri. Kada je otvorila vrata da Bili izađe, ugleda Drua s druge strane, s podignutom pesnicom, kojom je upravo hteo da zakuca na vrata.

Jedan dugi i tihi trenutak Dru i Samanta su se samo gledali.

Osećaia je da joj se utroba okreće, ali izgledala je opušteno i nije pokazala uznemirenost.

— Zdravo, Semi. Bio sam u blizini i pomislih da svratim na šoljicu kafe. — Malo je okrenuo glavu i osmehnuo se Biliju. — Zdravo, Garete.

— Vas dvojica se znate?

— Sreli smo se — hladno odgovori Dru. — Kingston i ja smo se sreli pre nekoliko dana, baš pred tvoj povratak s odmora — dodade Bili.

— Ti si upravo polazio — reče Dru Biliju, a glas mu je više zvučao kao presuda nego kao pitanje.

Na trenutak, dvojica muškaraca su zurili jedan u drugog, kao borci iste snage, obojica svesni Samantine uznemirenosti.

Na kraju, Bili se okrete prema njoj i glasom koji je zvučao kao da samo potvrđuje već dogovoreno rekao: — Dobro, Semi, vidimo se sutra.

— Brzo je otišao, preduhitrivši Samantino protivrečenje.

— Nije potrebno da izgledaš tako tragično, ljubavi — uveri je Dru. U njegovom osmehu bilo je nečeg žalosnog. — Od trenutku kada sam te sreo, pre nekoliko godina, znao sam da ću tu i tamo naletati na tipove poput Bilija Gareta.

— Bez obzira šta je Bili rekao, ja nemam s njim sutra sastanak.

67

by voki

Dru se osmehnu, uz očigledno olakšanje.

— U tom slučaju, draga, ne brini o njemu. Imam ja mnogo opasnijih takmaca od njega. Što se mene tiče, nemaš, mislila je Samanta dok se vraćala u kuhinju. Odjednom je osećala ogromnu potrebu za šoljicom kafe. Čula je Druove lake korake kako prolaze kroz dnevnu sobu, a zatim je ušao u kuhinju.

— Upravo ono što mi treba — reče, videvši da Samanta sprema kafu.

— A ako nemaš ništa protiv, mislim da ću malo pregledati tvoj frižider. Nisam ništa jeo od ručka.

Nakon što je izvadio sve što mu je potrebno za omlet, natera Samantu da se skloni, i narednih nekoliko minuta ona je sedela za stolom i gledala ga. Kretao se po kuhinji sa izvanrednom lakoćom.

— Mislim da ću te unajmiti kao kuvara. — reče kada je Dru stavio tiganj na sto i podelio omlet u dva ta-njira.

— A znam i kakvu bih vrstu plate tražio za to — zadirkivao ju je.

— A ja bih ti rado platila — odvrati, a oči joj zablistaše.

Pola sata kasnije, Dru i Samanta su završili s večerom i prešli u dnevnu sobu, noseći kafu.

— Bilo je izvrsno, Dru. Verovatno najbolji omlet koji sam jela poslednjih godina. — Naslonila se na meki jastuk na sofi i uzdahnula od zadovoljstva.

— Hvala ti.

On je obema šakama obuhvatio šoljicu s kafom i nagao se napred, spustivši laktove na kolena. Ćutao je i Samanta se pitala o čemu sada misli.

Nije ga videla da je spustio šoljicu, ali kada se okrenuo prema njoj, šoljice mu nije bilo u rukamal.

— Zar ti se kafa nije dopala? — upita je, odloživši svoju šoljicu. Za Samantin ukus bila je suviše jaka.

— Imam nešto što bi mnogo radije želeo.

68

by voki

Upola se okrenuvši prema njoj, zagrli je jednom rukom, a drugom joj nežno podiže bradu. Dok se njegovo lice približvalo njenom, promrmlja: — Ali, ti si suviše umorna, ljubavi, pa ću ti samo reći laku noć.

Osećala se tako slabom da je njegova pažljivost gotovo porazila.

Njene usne su se željno otvorile pod nežnim dodirom njegovih.

Obgrli ga oko vrata i privi ga uz sebe.

— Kasno je — reče, ali ona odbi da ga oslobodi zagrljaja. Dru se osmehnu i blago je ugrize za donju usnu. — Već si upućena u moje tajne, draga, pa zato mogu da ti poverim da sam i ja umoran, čak mrtav umoran.

— Jedini razlog — nastavi — što sam došao maločas umesto da zovem telefonom bio je što sam imao neodoljiv osećaj da sam ti potreban. A pokazalo se da sam u pravu. Idi, sada spavaj, videćemo se sutra.

Dru obavi ruke oko njenog obamrlog tela i podiže je kao da je dete. Držeći je sigurno i toplo na grudima, odnese je u spavaću sobu i spusti pažljivo na krevet.

— Laku noć, dušo — reče, izlazeći iz spavaće sobe. — Ne brini. Ja ću zaključati ulazna vrata.

Dok je tonula u san, Samanta je razmišljala o Druu. Bio je tako pažljiv prema njoj. Siguran u svoju muškost, nije se plašio da se pokaže nežan. I njegovo malopređašnje priznanje ... Koliko bi muškaraca smelo da prizna da su suviše umorni da idu u krevet s njom? Samo muškarac poput Drua, koji nikome nije morao da dokazuje da je muškarac.

69

by voki

7.

Samanta se namrgodi kao što je to uvek činila kada bi stigla u kancelariju u ponedeljak ujutro. Prvi dan radne nedelje nije joj bio najomiljeniji. Ali, za razliku od drugih ponedeljaka, koji su joj proticali tako što bi jedva otvarala oči i gunđala sebi čitavim putem do posla, ovog ponedeljka osećala je izvesno ushićenje.

Dugovala je svoju sreću Druu. On je učinio da se ona oseća kao da je na vrhu sveta. Problem njihove zagonetne prošlosti bio je zaboravljen.

Našla je objekt svojih misli kako sedi u njenoj stolici. Izgleda kao kandidat za reklamu za džins, pomisli osećajući malu zbunjenost i ponos što taj zgodni muškarac u crnoj svilenoj košulji i crnim farmerkama pripada njoj.

Karte i mape bile su rasprostrte po njenom radnom stolu, a tu ih sigurno nije bilo prošlog petka. Taj dodatak činio je njenu kancelariju čak nešto manjom, ali to nije bilo važno. Sve što joj je stvarno bilo potrebno je slobodan pristup kompjuteru i prolaz do dosijea.

— Gle, gle, da li ovo znači da mogu da se vratim u krevet i odspavam još četiri sata? — upita Samanta dok je stavljala svoju tašnu i lak pamučni blejzer na čiviluk. Oseti oduševljenje koje se ne može iskazati recima kada Dru reče: — Izgledaš još lepše nego obično i moraću da iznajmim vojsku da bih oterao konkurenciju.

— Da li to znači da ne mogu nazad u krevet?

— Samo ako bih i ja mogao s tobom. I mogu ti reći da sigurno ne bi mogla da spavaš.

— Obećanja, obećanja!

Uvek je pila kafu na poslu, pa je sada krenula po svoju šoljicu, ali me-sto na kome je inače stajala bilo je prazno. Spusti šaku na bok i pogleda po kancelariji.

— Čuj, Dru, jesi li video... Ti si se suviše odomaćio ovde poslednjih nekoliko nedelja — reče zadirkujući ga kada je spazila da 70

by voki

je Dru upotrebio njenu šoljicu kao pritiskao za papir. Obišla je Drua, srećna što ima izgovor da ga dotakne. Nagla se preko njegovog ramena i uzela šoljicu.

— Slušaj, prijatelju, ovo pripada meni i to niko drugi ne srne da upotrebljava.

Pre nego što je stigla da povuče ruku, Dru je naglo zgrabio za podlakticu.

— Samo me pusti i ja ću se još više odomaćiti kod tebe.

Nagao se i poljubio je u golu podlakticu. Samanta je osećala kako joj talasi zadovoljstva klize niz kičmu, a oseti i slabost u kolenima, što je pretilo da je jednostavno sruši. Osloni se na njegova leđa.

— Između devet i pet ti ne samo što moraš da izgledaš kao jedan od šefova ovde, već moraš i tako da se ponašaš — prošaputa tako promuklim glasom da se sama iznenadi. Oseti kako joj obrazi gore.

Sanqa blizina tog čoveka učini da joj se puls ubrza.

— Ti upropastiš svaku zabavu — progunđa Dru, ugrizavši je blago za dlan. Onda joj pusti ruku a njegov smeh bio je tako dubok, i toplog mekog somota da je Samanta osećala kao da se obavija oko nje.

— Ali, dobro, gospođice dispečeru, ponašaću se kako to dolikuje.

Suviše ga dobro znsr'da bi mu tek tako poverovala, pomisli ona kada je napun sekund kasnije on skočio sa stolice i ščepao je. Dok ju je vukao k sebi, Samanta se branila, pomislivši na sramotu koju bi osećala da neki od vozača iznenada uđe i nađe je u šefovom zagrljaju.

— Nemoj da se opireš, ljubavi, znaš da u ovome uživaš koliko i ja — reče spuštajući glavu da bi dopro do njenih usana. Čak i kada joj je telo bilo priljubljeno uz njegovo, misli su joj lutale.

Postoji vreme I mesto za ovo, a sada sigurno nije ni vreme, ni mesto.

Uvijajući se da se oslobodi, ona uspe samo da je on još čvršće stegne.

Bez daha, željna njegovih poljubaca, ali i uznemirena što su bili dostupni pogledu svakog ko bi mogao proći, molila ga je: — Pusti me ...

Dru je samo odmahnuo glavom i nasmejao se.

— Nikad. Trebalo bi da si već naučila da te ne mogu pustiti.

Osećala je kako je njegov vreo dah miluje po licu.

71

by voki

Opkoljena njegovim čvrstim rukama, Samanta se prepusti i priljubi telo uz njegovo. Ote joj se tih uzdah predavanja, zagcli Drua oko vrata, a njeni prsti su željno lutali njegovom kosom. Želja da mu se odupre umrla je u blesku želje. Usne su joj se blago otvorile, .pozivajući ga.

Kada su im se usne dodirnule, Samanta oseti kako joj se snažan bol javi u čitavom telu. Zadrhta od čežnje. Proklinjala je što nije noć, i kancelariju što nije spavaća soba. Druova ruka uglavi se između njihovih tela, pokušavajući da dosegne njene grudi.

Uz ogroman napor, Samanta se povuče unazad, mada je njeno telo tražilo još nežnog milovanja.

— Ne, Dru — zamoli ga i odvoji usne od njegovih.

— Ne? — uzdahnuo je. Jednom rukom joj je blago zabacivao meke uvojke sa ramena, a drugom je ipak stigao do svog cilja, njenih grudi.

Uz samo maglovitu pomisao da ovo nije ni mesto ni vreme, Samanta se nagla na njega tiho uzdahnuvši, uživajući u toplini njegovih snažnih ruku. Ideja o otporu i dalje nije iščezavala iz njene svesti, ali Dru je žestoko zagrli, a usne mu se spustiše na njene, u poljubac za koji se Samanti činilo da će trajati večno.

Samanta polako postade svesna nečijih koraka. Morala je brzo da učini nešto! — Dru, neko dolazi! — prošaputa, a šakama ga snažno odgurnu.

On je pusti iz zagrljaja, nevoljno. Samanta se brzo izvi, bez daha, osećajući se zbujneno, u groznici, potpuno dezorijentisana.

Pokušavajući da se smiri i povrati kontrolu nad sobom, uze svoju šoljicu i usu kafu u nju, koristeći slobodnu ruku da utakne bluzu u suknju.

Bog zna kako mi sada izgleda šminka, pitala se dok je mehanički zurila u gustu crnu tečnost u šoljici.

Pitam se ko je prošao, brinula se, i tada poče da razmišlja o mogućnosti da ih je neko video. Ako ih je neko stvarno video, nikada to neće moći da pobije. Do sada niko nije znao da su njih dvoje ljubavnici. Želela je da tako i ostane.

Odbacivši te uznemirujuće misli, okrete se da pogleda Drua i otkri da se on vratio kartama i mapama. Osmejak mu se video na usnama.

72

by voki

Ona spusti sud s kafom na sto. — Evo. Možeš koliko hoćeš da koristiš ovaj sud, ali očekujem da ga opereš kada završiš s njim i da ga vratiš na njegovo mesto. Jasno?

- Biće mi zadovoljstvo.

Nasmejao se, pružio ruku i obuhvatio Samantu oko vitkog struka.

— Dru, prekini s tim!

Preko ramena zabrinuto pogleda da vidi da li neko dolazi.

— Ovo nije u opisu mog radnog mesta. — Namrštila se na njega, ali on nije mario.

— Hm? Mislim da ću morati nešto da učinim da se to promeni. — U očima mu je videla nemi smeh.

Smešak se pojavi na kraju njenih usana kada joj je nepristojna misao pala na pamet.

— Hoće li tako nešto onda morati da ti rade svi dispečeri? — upita ga slatko, a onda poče da se kikoće, a nakon toga i da se glasno smeje kada vide da se Dru namrgodio.

Pustio ju je i zgrabio posudu s katom. Košulja mu je bila otkopčana na rukavu, pa je Samanta mogla videti njegovu snažnu i preplanulu podlakticu.

Samanta s njegove ruke pređe pogledom na ramena, pa onda na njegovu glavu, zadržavši se na uvojcima tamne kose koji su mu padali na kragnu. Topao i zadovoljan osmeh pojavi joj se na licu.

Prijatelj, ljubavnik, on joj je bio i jedno i drugo.

Pogladavši se vrhovima dva prsta po čelu, Samanta je nevoljno otrgla svoje misli od tog privlačnog i savršenog muškarca, koji je sedeo tako blizu nje.

— Pa, šta to proučavaš? — upita ona, nevoljno skinuvši pogled s njega i uputivši ga ka papirima koji su stajali na stolu ispred njega.

— Ništa naročito, draga. Samo jy sam gledao mogu li uneti malo smisla u nekoliko stvari, koje me muče. Gucnuo je malo kafe dok se mrštio nad mapom koju je potcrtavao crvenom olovkom. — Recimo, neke rute kojima idu naši kamioni.

— Pa, ja sam mislila da to možeš videtk svakog dana u spiskovima.

Da. — Dru samo sleže ramenima.

73

by voki

Među papirima našao je jednu cedulju.

— Da, imala si dva poziva dok nisi stigla. Jedan od tvog prijatelja Bilija Gareta. Drugi je od nekog momka koji ima broj iz Kalifornije i prilično unjkav glas.

Bili. Bože, koliko još puta treba da mu kaže da je više ne zove!

Pogladi se prstima po lepo preplanuloj koži iznad nosa, želeći da može samo da pukne tim istim prstima i nađe rešenje da se oslobodi Bilija. I tada joj pade na pamet da se postavljala sasvim pogrešno prema Biliju. Umesto što ga je molila i objašnjavala mu, treba samo da ga ignoriše i ne odgovara na pozive. To će, valjda, biti efikasnije.

Uskoro primeti da je Dru pažljivo posmatra. Klizio je svojim pogledom po njenom lepom licu, tražeći stvari koje ona i ne sluti.

— Prilično unjkav glas? — reče, prebacivši pažnju na taj nepoznati poziv iz Kalifornije. Pogleda na broj i sleže ramenima. Nije prepoznala ni broj, ni ime onoga ko je zvao. — Pozvaću kasnije — reče odsutno, uze papirić, presavi ga i spusti u džep.

— Učini to odmah. Taj iz Kalifornije je možda važan poziv — reče Dru, a glas kao da mu je bio malo uznemiren.

— Nemam sada vremena.

Uze kartice sa rasporedom za isporuke i izađe iz kancelarije pre nego što je Dru mogao da se pobuni.

Samanta požuri u skladište. Nakon što okači raspored na oglasnoj tabli, otići će u sobu za vozače da potraži svoju prijateljicu Džini.

— Opet zviždiš — primeti Džini kada je začula Samantu i zakoluta očima.

— Šta fali mom zviždanju? — Samanta se kao naljuti.

— Ništa. Jedino je čudno što to radiš mnogo češće otkako je partner iz senke izašao iz senke i ušao u tvoju kancelariju.

— Prekini s tim.

— Da prekinem s čim? — Džini se pravila kao da posmatra svoje cipele, ali Samanta je znala da pokušava da prikrije ironičan osmeh.

— Počni sa ogovaranjem i ja ću uzvratiti istom merom.

U smeđim Džininim očima svetlucala je razdraganost kada je pogledala Samantu. — Vratila bi, zar ne?

— Veruj mi.

74

by voki

— U redu, neću ništa pričati dok mi ti ne daš zeleno svetio.

— Zbog čega osećam da ne treba da ti verujem? — upita je Samanta samosažaljivo.

— Zar bih te ja slagala? — Džini se nasmeja, ustade sa stolice i pređe na drugu stranu prostorije, da izvadi jednu koka-kolu iz automata.

— Samo ako bi mislila da se možeš izvući nekažnjeno. Ali, seti se samo, staviću .te da vdžiš zajedno sa Korbinom i Huanom.

— Obojica bi pre dali otkaz nego što bi pristali da voze sa mnom.

To obe dobro znamo. — Izvadi bocu iz automata i mahnu njome prema Samanti. — Hoćeš jednu?

Samanta odmahnu glavom.

— To me podseća — reče Samanta kada je krenula napolje — sada je tvoj red da se pobrineš za obrok za pauzu. Za mene sir i krekeri.

— O? Prema onome što sam ja čula, tvoje pauze su rezervlsane za partnera iz senke.

Samanta se sledi na vratima.

— Ko to kaže?

— On je rekao.

O, op je rekao, on. Kroz stisnute zube, Samanta samo procedi: — Donesi sir i krekere.

— A šta da donesem za nekog visokog i smeđeg?

— Za njega arsenik s ledom. Džinin veseli smeh odjekivao je za Samantom dok je odlazila niz hodnik. Šta je Dru mislio time što je svima govorio da njene pauze' pripadaju njemu? Samanta se ugrize za unutrašnjost obraza, odlučna da zadrži svoju nezavisnost.

Telefon je zazvonio kada Samanta uđe u kancelariju. Nervozna što Dru nije tu, naglo zgrabi slušalicu.

— „Hogan prevoz", govori Samanta Džordan.

— Gospođice Džordan, ovde je Rej Vagner iz Alta-Maunt kompanije iz Kalifornije.

To je onaj Druov čovek s jakim unjkanjem. Samanta sede, osećajući da će ovo biti dug razgovor. — Da, gospodine Vagner. Šta mogu da učinim za vas?

75

by voki

— Možete mi reći šta se, do đavola, dešava kod vas. Gde je naša isporuka tranzistora?

— Ako mi date trenutak, gospodine Vagner, uzeću dosje.

Mogla je odmah da mu kaže da je isporuka dostavljena prethodnog četvrtka, ali htela je prvo da proveri.

— A šta ćete dobiti time, mlada devojko? Isporuka nije stigla.

Samanta požele da mu se usprotivi, ali ipak se uzdržala. Čovek je već bio prilično besan. U takvom raspoloženju ionako joj ne bi poverovao što god da mu ona kaže. Ono što joj je bilo potrebno je lista na kojoj bi se nalazilo ime onoga ko je u Alta-Maunt kompaniji potpisao da je primio robu. Izvini se što je ljubaznije mogla i požuri po dosje.

Narednih pola sata Samanta je sedela držeći slušalicu između ramena i uha. Nekoliko pokušaja da prekine tiradu tog čoveka bilo je bezuspešno. On je insistirao da pošiljka uopšte nije stigla, a kamoli primljena.

Nakon nekoliko uzaludnih pokušaja, Samanta uspe da ga prekine.

— Gospodine Vagner, potpis na listi je jednog od vaših službenika. To je Ted Daglas. Možda bi trebalo da govorite s njim ...

— Daglas više ne radi kod mene. Njegov poslednji dan bila je sreda. Kako je onda mogao nešto da potpiše u četvrtak?

Samanta je bila zbunjena. Bez obzira da li je Daglas radio poslednji put u sredu, njegov potpis je bio tu, a to je bio četvrtak. To je jasno bilo u papirima pred njom.

— Gospodine Vagner, ja ću vam poslati kopiju ove liste. Kada je vidite, moći ćete da uporedite potpis sa drugim potpisima tog Daglasa.

— Hoću da razgovaram sa vašim šefom!

Stvarno! Jedva se otrgla želji da ne zalupi slušalicu. Imala je neodoljiv utisak da gospodin Vagner želi da razgovara s njenim šefom zato što nije imao poverenja u nju, i to ne zato što bi ona bila nesposobna ili nedo-bronamerna, već zato što je žena.

Hladnokrvno mu reče da su oba njena šefa van kancelarije i da je ona kao dispečer jedina koja mu može pomoći. Zato zaključi sa:

76

by voki

— Kao što sam već pomenula, poslaću vam kopije sa potpisom.

Ako, nakon, što dobijete kopiju i uporedite potpise, i dalje želite da razgoni varate sa mojim šefom, budite slobodni pa pozovite gospodina Drua Kingstona.

Duboko uzdahnu i nastavi: — Žao mi je što je došlo do ovog ... nesporazuma. Mi ovde u „Hogan prevozu" ponosni smo na svoje odeljenje za isporuku i spremni smo da vam pomognemo na svaki mogući način.

Ali, kladim se da su ti glupi tranzistori negde u tvojim skladištima, pomisli. Čovek spusti slušalicu bez ikakvog upozorenja. Ali, Samanti je bilo drago što ga se oslobodila.

Ustade i protegnu utrnule noge. Izvi leđa. MekNil i Kliri bili su među najpouzdanijim vozačima. Nikada ne bi rekli da su isporučili pošiljku ako nisu. Lista je pokazivala da je isporuka izvršena. A tu je bio i potpis.

Odluči da razgovara sa Druom o tom problemu, i ode da iskopira listu s potpisom, rešena da je istog dana pošalje.

Jutro je prošlo brzo i bez drugih komplikacija.

Samanta je bila u odeljenju sa dosjeima, vraćajući dosje kalifornijske kompanije na mesto, kada se Dru pojavi.

— Šta radiš?

— Pretrpana sam poslom.

— Jadna mala — našali se i pogleda preko njenog ramena. — Kada si već tu, kako bi bilo da mi daš račune od prethodne sedmice?

— Zar to nije Larijev posao? Dru samo sleže ramenima. Nasmeja se i uze šoljicu za kafu.

— Znaš ti kako je Lari zaboravan. Ti računi su bili obeleženi plavim oznakama i Samanta ih je lako našla. Nakon što je spustila pun naramak papira na Druov sto, strateški se povuče prema vratima. Ako je nešto mrzeia da radi, to je da proverava račune telefonom, a znala je da joj se lako može desiti da joj tako prođe ostatak dana.

— Ideš nekuda? — upita je Dru i Samanti se činilo da on već zna kuda ona ide i zašto.

77

by voki

Pokazala je prstom otprilike ka Larijevoj kancelariji i osećala se kao seoski idiot pošto nije mogla da smisli išta uverljivije nego: — Larijeva kancelarija, pošto je En otišla je, ovaj, sada veoma prljava. — Očima je pokušavala da da uverljivost svojim recima.

— A ti,si odlučila da je baš sada pravi trenutak da se u njegovoj kancelariji oseti ženska ruka?

Samanta klimnu glavom, i Dru se ironično osmehnu.

— Nije tako. — Skupio je sve račune i stavio ih pred nju. — Ovo čeka na tebe. Znaš, položaj ima neke privilegije. Recimo, ne moraš da radiš ovakve poslove.

— Da, čula sam.

Pokuša da se osmehne, pa sede pred hrpu i poče da okreće telefon.

Zvala je neuredne platiše, a izgovor je uvek bio isti, pomislila je, već veoma umorna, dok je okretala poslednji broj na listi.

Očekujući da čuje glas na centrali, Samanta se iznenadi kada je prilično poznati muški glas rekao: „Sanšajn Botlers, izvolite."

— Volela bih da govorim sa Paulom Ervin iz računovodstva. — Zašto joj je taj glas zvučao tako poznato?

— Ko zove? — Glas je odjednom postao grub i dubok.

— Ovde je Samanta Džordan, govorim u ime „Hogan prevoza" u Ešlendu.

— Šta mogu da učinim za vas, gospođice Džordan? — Glas je i dalje bio uznemiravajuće poznat.

Mogao bi da platiš račun, eto to, pomisli, na trenutak zaboravivši na radoznalost. Umesto toga, njen ljubazni i tihi glas upita da li će možda neravnoteža u računima uskoro biti ispravljena. Čovek s druge strane reče da će videti šta može da učini. Samanta odahnu kada je konačno prekinula vezu.

Dru donese ručak u kancelariju i onda je proveo ostatak dana učeći dispečerski zanat. Kada je konačno stigao kraj radnog vremena, i Samanta mogla da krene kući, osećala se potpuno iscrpljeno.

Uporedivši svoj ručni sat sa belim časovnikom koji je visio na zidu, Samanta shvati da će zakasniti na prvu probu sa kostimima svoje družine, osim ako ne ubrza kupku i večeru.

78

by voki

— Pre nego što kreneš, Samanta, da li bi odnela ove stvari u Larijevu kancelariju?

Samanta ga iznervirano pogleda i uze sve spise od njega. Uze ljutito tašnu ispoda pazuha, napusti kancelariju, a misli su joj već bile sa pozorišnom družinom. Dvoje glumaca nisu mogli da dođu zbog gripa, pa je na mesto jedne od glavnih uloga morao da uskoči glumac koji nije bio za tu ulogu. Uz sve to, bilo je čudno kako se uopšte drže rasporeda. Večernja proba pomoći će joj da se odluči da je predstava već spremna da je vide gledaoci ili su potrebne nove probe.

— Nadam se samo da se ništa više neprijatno neće dogoditi — reče ona naglas.

— Opet pričaš sama sa sobom? — upita je Lari kada je ušla u njegovu kancelariju.

— Zašto i ne bih? Pošto sam ja izgleda jedina ovde od koje dobijam jasne i inteligentne odgovore.

Spusti na Larijev sto časopise koje joj je Dru dao zajedno sa računima.

— Vidim — nasmeja se Lari. — Pošto sam ja Drua opteretio starim računima, on meni zato uzvraća časopisima o alatu.

— Ispravka. On je mene opteretio starim računima, a tebe da proveravaš cene alata.

Rekavši ono što joj je ležalo na srcu, Samanta krenu napolje i stade kao ukopana.

— Samo mi je to trebalo — reče, a u. očima joj se ocrtavala uznemirenost. Srećom, videla je Bilija pre nego on nju, ali morala bi da prođe pored njega, da bi izašla iz zgrade.

— Imali ste svađu, zar ne? — upita je Lari koji je video kuda ona gleda.

Okrenuvši se, nađe ga kako stoji odmah iza nje.

— Ne baš. Stalno mu govorim kako ne želim da ga viđam, ali on ne prihvata. — Slegla je ramenima kao da želi da pokaže da neće više brinuti o tome.

— Ako želiš da ga izbegneš, možeš izaći na stražnja vrata — reče Lari, sažalivši se na Samantu — A ako krene ovuda, ja ću ga zadržati dovoljno dugo dok ti ne kreneš sa parkinga. 79

by voki

— Sjajno. Hvala ti, Lari — reče i poljubi ga u obraz. — Sjajan si.

Ako ti ikako mogu vratiti uslugu ...

— Vratićeš mi, vratićeš ... — Lari je bratski potapša po ramenu.

Samanta se osećala detinjasto i idiotski dok je izlazila na zadnja vrata. Pokušala je da uveri sebe da kukavički beži samo zato što ne srne da zakasni na probu, ali duboko u sebi osećala se krivom.

Dok se vozila prema kući, prestala je razmišljati o Biliju Garetu i koncentrisala se na problem kompanije „Sanšajn botlers". Bila je sigurna da je preko telefona prepoznala glas čoveka s kojim je razgovarala. Još jedino nije mogla da pogodi ko je to bio.

8.

Sledećeg jutra Samanta je bezbrižno ušla u kancelariju. Proba sa kostimima prethodne noći prošla je bez ikakve greške i osećala se sigurnom da će njihova predstava naredne sedmice biti ogroman uspeh.

Napravi kafu, zaoštri sve Druove olovke, zatim otkuca promenjen raspored vožnje tokom odmora i odnese ga u sobu za vozače. Zakači ga na oglasnu tablu, a onda ode u Larijevu kancelariju i pospremi je.

Blago zadihana, odšeta nazad u svoju kancelariju i pogleda posao koji joj je ostao od prethodnog dana. Skinu plastične folije protiv prašine sa kompjutera i štampača, pažljivo ih savi i stavi u fioku.

Uključi kompjuter i poče da razgleda knjigu sa uputstvima. Danas je dan kada treba uneti sve prispele račune u kompjuterski program i Samanta je bila željna da Dru stigne brzo, da bi mogla da nauči kako se to radi. Bilo je lakše naučiti kako se koristi program gledajući Drua kako radi nego prateći komplikovana objašnjenja u knjizi. Kada nauči

80

by voki

čitavu proceduru, neće joj biti potrebno da prolazi kroz knjigu kada se Ev vrati sa odmora. Već će sama znati kako to da radi.

— Zdravo, Džini. Čega ima? — reče, ne dižući pogled da proveri ko to stoji na vratima, jer je prepoznala Džinin parfem.

— Samo Larijeva narav — bio je kiseo odgovor. — Bila sam veoma blizu da mi glava bude otkinuta samo zato što sam zaboravila neke stvari u novom rasporedu. Nema problema. To ću već nadoknaditi narednih dana.

Samanta se kiselo osmehnu. Lari je bio pravi davež kada je u pitanju raspored. Pošto je stalno bio pod budnim okom Odeljenja za transport, i morao je biti strog, ali Samanta je tajno verovala da je ipak previše krut. Bar ponekad. Ali, samo reče: — Biće bolje raspoložen kada se En vrati.

— Sumnjam, ali nije važno. — Džinin glas se vratio na normalu i postade zavodnički dubok. — Kaži mi o onom visokom smeđokosom šefu.

Samanta proguta knedlu i upita se da li bi Džini smela da tako nazove Drua pred njim. — Nema tu ničega što bi se reklo.

Džini je sobom donela doručak, vruće pecivo, i dade Samanti odličan izgovor da je prekine.

— O, sada je na mene red da platim doručak? — upitala je, odmah ustade, ode do svoje tašne. Istresla je sav sitniš iz novčanika u šaku i vratila se do Džini, koja ju je gledala uz strpljiv osmeh na licu.

Lažno se osmehnuvši, Samanta ispruži ruku i stavi novčić ispred Džininog nosa.

— Evo. Džini nije bila zbunjena.

— Lepo. Ali, to te neće spasti da ne izađeš na sunce sa Kingstonom. — Smejući se, uze Samantinu ruku i reče: — Hajde, sada lepo sedi pored mene i ispričaj mi sve. — Oči su joj blistale dok je gledala Samantu.

Mada je Džini uznemirujuće ispitivala pogledom, Samanta uspe da zadrži nevin izraz lica.

— Nema tu ničeg da se kaže. Pročistivši grlo da bi zaustavila neodoljivu želju da se nasmeje, Samanta sede na svoju stolicu.

81

by voki

Pogleda šta je sve Džini donela i odluči da bi joj uz pecivo prijalo hladno mleko.

Pogleda Džini u nameri da je upita da li bi i ona mleko, i otkrila da Džinin pogled luta prema hodniku. Ponesena normalnom ženskom radoznaloš-ću, Samanta je pratila njen pogled i ugledala Larija kako stoji pored oglasne table. Ponovo je pogledala Džini I istog trenutka zažali zbog toga.

Znači, Bili je bio u pravu. Postoji romantična veza između Džini i Larija. Samanta se oseti veoma tužnom. Lari je već bio oženjen i bio je veoma povređen. Imala je neodoljiv utisak da Džini samo gubi vreme. Lari sigurno nema nameru da pokuša sa još jednim brakom.

Do kraja Džinine posete, Samanta se osećala uznemireno i stegnuto, ali bilo joj je drago što Džini nije primetila njen nemir.

Ispusti uzdah olakšanja kada je Džini otišla, ne zato što nije želela da bude s njom, već što nije znala šta da joj kaže. Ostavši sama, sve svoje misli i energiju usredsredi na posao koji se nagomilao.

Pogledala je dosjee i određivala koji treba da idu u arhivu kada ču da je Dru ušao.

— Šta treba da učinim da bih dobio nešto tvog vremena? — upita je.

— Veruj mi, danas bih rado menjala posao sa tvojim.

On pređe preko sobe i sede u njenu stolicu, zanemarivši puckanje koje mu je govorilo da stolica nije projektovana za nekog njegovih dimenzija. Upravo se vraćao od kamiona, gde je neke vozio u okviru rutinske inspekcije, a neke da proveri žalbe vozača.

— Pa, kako si? — upitao je.

— Dobro sam, osim ...

Pogledala je u fioku, gde joj je stajao dosje za kompaniju AltaMaunt i upitala se kako da mu kaže za poziv gospodina Vagnera.

— Dok si već tu, Samanta, daj mi dosje Pelegrini. — Prešao je rukom preko lica i uzdahnuo. — Oni se opet bune protiv našeg povećanja nadoknade. Mislim da bi hteli da im prevozimo pošiljke besplatno.

— I onda bi našli nešto da se žale.

82

by voki

— Znam. Prokletstvo! A kao da već nemamo dovoljno problema.

— Uze dosje i izađe napolje.

Samanta se samo osmehnu. Ovo sigurno nije trenutak da mu kaže o ostalim problemima. Uze dosje Alta-Maunta i stavi ga na sto.

Pre nego što je protekle noći otišla na spavanje, dobro je u mislima pretresla svoj razgovor sa gospodinom Vagnerom. Shvati da je tu definitivno nešto sumnjivo. Znala je da nije pošteno da ljude iz kalifornijske kompanije optužuje za nemarnost bez ikakvih dokaza, ali ona druga mogućnost je bila mnogo strasnija i Samanta je odbijala da uopšte razmišlja o njoj.

Radila je predano, ne dozvolivši ničemu da je omete dok je studirala Alta-Maunt dosje. Prešla ga je ceiog. Alta-Maunt je trgovala sa nekim firmama u Oregonu već tri godine, i gotovo sve pošiljke oregonskih firmi išle su preko „Hogan prevoza".

Samantu je već bolela glava kada je ostavljala dosje kao beznadežan. Čak više i ne mislim ispravno, pomisli ona dok je ustajala sa stolice da bi ispravila zgrčena leđa i ramena. Ono što je prethodne noći počelo kao laka sumnja sada se pretvaralo u osnovanu sumnju, a Samanta nije želela ni da razmišlja o tome.

Bila joj je potrebna neka aktivnost. Samanta je pospremila svoju kancelariju, obrisala prašinu sa svih ormarića sa dosijeima, a kada je završila, sredila je sva pisma, odbacujući ona nevažna i odvajajući ona koja je morao Lari da pregleda.

Ali, misli su joj se istrajno vraćale na nestale tranzistore. Tokom po-slednjih nekoliko godina njena firma je prevozila mnogo vrednije pošiljke za veliki broj kompanija i nikada se nije dogodio nikakav incident. Pa, zašto se nešto dogodilo sa ovom konkretnom pošiljkom?

Samanta je bila odredila na listi da tranzistori stignu u Kallforniju u osam ujutro. Međutim, prema listi potpisa, oni su bili isporučeni u pet ujutro.

To nije imalo nikakvog smisla. MekNil i Kliri su bili dobri vozači i uspevali su da sve pošiljke stignu na a vi'eme. Ali, tri sata pre roka!

To je već bilo u domenu čuda, čak i za njih.

83

by voki

— Ili to nije nikakvo čudo, već ... — reče ona samoj sebi. Prstima je prošla kroz kosu. Ono što je mislila bilo je nelogično, potpuno ludo, ako bi se pokazalo tačnim, to bi značilo...

Ne! Naglo zatvori dosje i zagleda se kroz prozor, u oglasnu tablu koja je visila u hodniku. Sto je više razmišljala o problemima, bila je sve zbunjenija.

Poput deteta koje očajnički traži neko mesto da sakrije komadiće razbijene skupocene vaze, Samanta istrča iz kancelarije, a onda se vrati, shvativši da mora sama još da razmisli. Kružila je kancelarijom, pomalo uspaničena. Želela je da sakrije dosje iza nečega ili da ga stavi u koverat i sahrani u arhivu.

Ali, šta bi joj to dobro donelo čak i da uspešno „izgubi" dosje? To ne bi sprečilo Vagnera da zove ponovo, a, sledećeg puta možda bi bio srećniji pa odmah dobio Larija ili Drua? Ne, mora sama naći rešenje, i to još danas.

Zašto je ovo moralo da se dogodi, pitala se očajno. I to baš sada kada su stvari između nje i Drua tako dobro krenule. Skrstila je ruke na stolu i naslonila glavu na njih. Bila je već sto posto sigurna da su tranzistori bili „kidnapovani" na samom odredištu, u dotičnoj kompaniji u Kaliforniji. Ono što nije mogla da dokuči bilo je kako je krađa izvedena. A glavno pitanje, ko je to učinio, bilo je još misterija, a najviše je oklevala da počne da ga rešava.

— Je li već pauza ili pokušavaš da nadoknadiš noćni odmor?

U svom olakšanju, Samanta nije primetila da Druov glas uopšte nije prijatan i da je lišen svakog humora. Podigla je glavu i osmehnula mu se.

— Upravo muškarac koga sam tražila — reče i pruži ruku, prsti su joj bili ispruženi, želeći njegovu ruku. Osmeh joj se pojavi ponovo na licu kada pomisli: pa, on je sigurno jedan od najboljih rešavača takvih zagonetki u zemlji.

— Baš sam mislila ...

— Nemoj sada, Samanta — prekide je i ignorišući njenu ruku priđe stolu. Mišići su igrali na njegovoj, zgrčenoj vilici. Bilo je očigledno da je loše raspoložen, ali Samanta je ipak bila iznenađena, kada reče: 84

by voki

— Daj mi dosje Alta-Maunt.

Bilo je takođe očigledno da je trebalo da se javi na telefon koji je zvonio dok je ona bila zaokupljena rešavanjem misterije tranzistora.

— Pretpostavljam da je Vagner opet zvao — reče dok je gledala neurednu hrpu papira, koja je predstavljala upravo ono što je Dru tražio — dosje Alta-Maunta.

Do vraga s tim čovekom! pomisli ona gnevno, osećajući mržnju prema tom Vagneru. Čovek koji joj nije dao šansu da sama reši problem. Da li je to bilo zato što je ona samo dispečer i što je hteo da odmah dobije šefove ili zato što je ona žena, a on ne veruje ženama da mogu nešto dobro da urade, to sada nije mogla da razluči. Koji god razlog bio, taj čovek joj se popeo na glavu.

— Bilo bi mi drago da sam o tom problemu čuo ranije, od tebe — reče Dru ljutito.

Samanta se oseti povređena zbog njegovih reči. Posle svega, nije mislila da ga obmane, tako da nije imao prava da se ponaša tako prema njoj.

— Htela sam da ti kažem, ali...

— Kada, Samanta?

On pogleda neuredne papire na njenom stolu i upita: — Je li to taj dosje? — Ona klimnu glavom, a on se zagleda u nju kao da pokušava da joj pogodi misli.

Bez obzira što je sama bila povređena, Samanta je mogla da shvati zašto je on ljut na nju. Mogla je da zamisli kako bi se ona osećala kada bi uloge bile izmenjene i kada bi ona dobila poziv od nekog iznerviranog kupca, poziv na koji bi njena sekretarica morala da je ranije upozori. Napravila je pogrešnu odluku prethodnog dana.

Shvatila je sada da je trebalo odmah da ode kod njega i sve mu ispriča.

— Žao mi je što te je Vagner gnjavio. Trebalo je odmah da ti kažem. Izvini.

— Sada je kasno za izvinjenja. Je li to dosje o kojem govorimo? — Glas mu je bio oštar.

85

by voki

Povređenost i strah zasijaše u njenim očima. Pitala se da li je to isti čovek koji ju je nedavno nežno držao u naručju i onako joj jasno pokazivao da je izuzetno voli.

— Pa, je li?

— Da, da — promuca.

— Šta radi tu?

Ona izgovori prvu stvar koja joj pade na pamet: — Treba mi da napravim kopiju liste s potpisom i pošaljem gospodinu Vagneru.

— Vidim.

Da li stvarno vidiš? upita se ona. Da li stvarno? Pratila ga je pogledom dok je sedao u njenu stolicu.

— Želim i Vendvort dosje, ako ti nije teško. — Glas mu je i dalje bio grub.

— Vendvort dosje? — upita, pokušavajući da joj glas bude smiren.

Pošto Dru nije odgovorio, ona poče i sama da oseća bes ali zadrža takva osećanja za sebe dok je preturala po ormariću za dosjee, tražeći dosje koji je Dru pomenuo.

Osećala je želju da baci fasciklu na njega, ali je veoma pažljivo spusti na sto ispred njega. Tada se povučenazad i nasloni se na zid kancelarije, čekajući, nadajući se da neće proći suviše vremena dok joj Dru ne kaže šta to traži.

Bilo je očigledno zašto je hteo da vidi dosje Alta-Maunt kompanije, .ali šta je bilo posredi kod Vendvort kompanije zbog koje je izgledao tako zabrinut? Ona nije znala ni za kakav problem. Vendvort je tražio uslugu njihovih kamiona veoma retko i uvek je plaćao račune na vreme.

Konačno, nakon što su njene misli počele da lutaju, začu Drua kako je duboko uzdahnuo. Istog trenutka se prenula, očekujući da se nešto dogodi.

Uzdah se ponovio kada se Dru na-gao unazad, potpuno ignorišući proteste stolice, i stavi ruke iza glave.

— Možeš li mi reći zašto je i kada Vendvort naručio pošiljku muzičkih kutija?

86

by voki

— Muzičkih kutija? — prekide ga. Nije se mogla setiti kada je Vendvort poslednji put koristio njihove usluge, ali to sigurno ne bi bilo za muzičke kutije, jer su se oni bavili mašinama za farme.

— Da, muzičkih kutija da budu poslate u Portland i stignu tamo u pola osam ujutro, a stigle su u šest. — On nastavi kao da ona ništa nije rekla. — I zašto su tranzistori za Alta-Maunt bili predviđeni da stignu tamo u osam, a stigli su u pet?

Samanta je i sama imala nekoliko pitanja, ali izgledalo je kao da neće dobiti priliku da ih uopšte postavi. Prema načinu na koji se njegovo lice stvrdnuto u masku, znala je da je on došao do istog zaključka do kojeg i ona nedavno: da neko u „Hogan prevozu" radi ruku pod ruku sa lopovima.

A koji je bolji kandidat za „unutrašnjeg čoveka" od dispečera? Ona najbolje zna koja roba je u kom kamionu, u koliko sati treba da stigne i kojim putem da ide. Jedino, nije se sećala nikakve pošiljke muzičkih kutija.

— Pa? — Šta želiš da kažeš, Dru? — Glas joj nije bio tvrd kako je želela.

— Reci mi šta se ovde događa.

— Volela bih da znam.

— Dru nije bio ganut tužnim izrazom njenog lica. „Hogan prevoz" je već zamenio ukradena dobra firmi Vendvort i bio je spreman da isto učini i za kompaniju Alta-Maunt, ako bude potrebno. Ali šefovi „Hogana" nisu bili nimalo zadovoljni tolikim gubicima. Ako on ne otkrije šta se dešava, i to brzo, sav njihov poslovni ugled biće srušen.

— Zar to nisu tvoje pošiljke? — upita je, češkajući bradu. Gledao je netremice u nju. — Ko još osim tebe, kao dispečera, i onih koji utovaruju, naravno, zna sve o onim nestalim pošiljkama?

— Vozači, naravno, ali...

— To znači vas troje: ti, MekNil i Kliri.

Njegov glas je, ako ništa drugo, bio bez emocija, ali Samanta, oseća-jući se odjednom potpuno nelogično krivom, pomisli da nazire pritajeni ton optuživanja.

Gledala ga je s nevericom.

87

by voki

— Ja, MekNil i Kliri — ponovi glasom u kome se očitovao bol. — Pretpostavljam da kada ne možeš ni na koga da upreš prstom, onda već nađeš neko žrtveno jagnje. A ko je bolji za to nego dispečer i dvojica vozača? — U glasu joj je i dalje odjekivao bol koji je razdirao.

— Samanta, to nije ono što sam mislio.

Nije ga slušala, već nastavi tiho, ali odlučno.

— Nije mi važno šta misliš o meni, ali odbijam čak i nagoveštaj da su njih dvojica bilo kako umešani u neku krađu. Oni su ovde najbolji vozači.

Oni su u ovoj firmi otkako je osnovana. Kada su neki od ostalih vozača hteli da sve prepuste nekim sumnjivim sindikalistima, njih dvojica su ih odgovorili. Kadgod bi Lariju bilo teško da isplati sve plate na vreme, onda bi njih dvojica čekali dok ne stignu na red.

— I zato te molim — nastavi ona — da ne uništavaš njihove živote samo da bi tvoja besprekorna reputacija ostala i dalje takva.

Drupvo lice se namrgodi, ali pre nego je stigao nešto da kaže, u kancelariju uđe Bili Garet.

Pozdravi Samantu sa otrcanim „zdravo, draga", ponašajući se kao da je njegovo prirodno pravo da tu bude i poljubi Samantu u obraz.

— Sta ti radiš ovde? — prosikta Samanta, boreći se sa neodoljivom željom da ga udari iz sve snage.

— Zdravo, Kingstone — nastavi Bili, kao da ona nije ništa rekla.

Potpuno hladnim glasom, Dru uzvrati pozdrav i besno pogleda na Samantu.

Uprkos snazi volje, Samanta je osećala kako joj se crvenilo pojavljuje na licu. Čelo joj se mrštilo dok se pitala šta sada da uradi.

Otvori usta, ali nikako nije mogla da smisli bilo šta što bi rekla.

— Jesi li spremna? — vikao joj je Bili upravo pored uha.

— Za šta?

— Za ručak, draga, ručak. Hajdemo, umirem od gladi.

Nesposobna da poveruje u toliku drskost, Samanta je samo zurila u njega. A tada, da bi se ona osećala još neprijatnije, Bili joj priđe i prebaci joj ruku preko ramena. Pokušao je tako da je izvede iz kancelarije. Samanta se opirala, odbijajući da čini što nije želela, čak i ako je druga mogućnost bila da ostane tu i svađa se sa Druom.

88

by voki

Zašto mu jednostavno ne kaže da se izgubi? Dru se nemo pitao, prikovavši svoj pogled na Samantino lice. Ali, Samanta je izgledala sasvim mirno, ne pokazujući da ima ikakvu na-meru da mu to kaže.

— Ne daj da te ja zadržavam, „draga" — reče Dru glasom kao da se dosađuje. — Posao može lepo da čeka dok ne prođu tvoje aktivnosti.

Aktivnosti? Samanta se namrgodi na tu reč. Želela je da vikne na njega, da ga povredi isto koliko je on povredio nju svojim optužbama. Ali, zadrža se zato što je Bili pažljivo gledao kako će ona reagovati, a nije želela da mu pruži to zadovoljstvo da vidi kako se ona svađa se Druom.

— Radije bih završila ono što smo mi radili, Dru — reče kontrolišući glas tako da ne zvuči ni Ijutito, ni pomirljivo. Uspe da skloni Bilijevu ruku sa sebe i koraknu prema Druu.

Postavivši joj se na put, Bili je ponovo uhvati za ruku, mada je ona pokušavala da mu se otrgne.

— Dođi, ovamo, mačkice. Čuješ da ti tvoj poslodavac daje dozvolu da ideš.

Uhvativši je i za drugu ruku, povuče je k sebi.

— Dođi, ljubavi, naručio sam da boca tvog omiljenog vina bude na ledu, a Nino je odvojio nekoliko jastoga samo za nas. — Nasmeja se i uštinu je za obraz.

— Hajde, znam koliko voliš jastoge.

Pogledavši Drua, dodade: — Nadam se da ćete nas izviniti. Ne smemo dozvoliti da nas Nino čeka. On je užasno temperamentan, ali već je sa Garetima decenijama, pa mu dozvoljavamo male ekstravagancije.

— Naravno da ću vas izviniti — reče Dru smireno, ali bilo je nečeg ubilačkog u njegovom pogledu dok je zurio u Samantino iznenađeno lice. Zašto tako insistiraš da odem, želela je da krikne na Drua. Bila je u iskušenju da ode sa Bilijem samo da bi Dru dobio lekciju.

Njena zbunjenost i šok polako su jenjavali, i na površinu je izbijao jaro-sni bes. Osećala se kako je vuku na dve strane. Shvata da bi neke žene uživale da budu predmet takve ubilačke mržnje između dva muškarca, ali ona je bila zapanjena.

89

by voki

— Bili, ja nikuda ne idem s tobom, ni sada, ni bilo kada.

— Isto to važi i za tebe — okrenu se i reče Druu u lice. — Ne želim više nikad da te vidim.

Polako priđe čiviluku, uze svoju ta-šnu i dok su je dvojica muškaraca gledali u neverici, ona gotovo istrča iz kancelarije.

Od potrebe da plače već su je bolele oči i grlo. Ali, ophrvala se želji da sve smiri suzama. Jednostavno otvori vrata svojih kola, sede za volan i odveze se što je brže mogla. *** Njen telefon je povremeno zvonio čitavog dana, ali se Samanta nije javljala. Nije bila raspoložena da priča sa bilo kim, najmanje sa Druom ili Bilijem. Obojica su se neoprostivo ponašala i bila je uverena da ne želi da vidi nijednog od njih.

Bednoj i povređenoj, bio joj je potreban neki ventil za osećanja.

Našla ga je jureći kroz kuću kao neki podivljali beli tornado, čisteći svaki komad nameštaja, a neke dva i tri puta, kako bi već naišla na njih. Umesto da razmišlja o svojim problemima emotivne prirode, mislila je na krađe. Ponovo i ponovo, pretresala je u mislima sve podatke koje je imala, a nije ih imala mnogo, i svakog puta dolazila je do istog zaključka: neko iz njene firme bio je povezan sa pljačkašima.

Ali ko je to? To pitanje joj se stalno vraćalo i ostavljalo je zbunjenu, jer nije mogla naći nikakav zadovoljavajući odgovor. Nije bilo nijednog imena koje joj se pojavilo u glavi, a da ga nije odmah odbacila.

Do večeri je već bila potpuno sigurna da je ovo što doživljava košmar iz kojeg se neće brzo ni lako probuditi.

Upravo je sela da večera šniclu i salatu kada začu zvono na vratima. Odluči da ne otvori, osećajući se bespomoćnom da razgovara sa bilo kim.

Njen nepozvani posetilac pokazao je veliku upornost. Zvono se opet začu, ovoga puta praćeno snažnim lupanjem o vrata. Svako naredno zvonjenje ili udaranje slalo je poruku da taj ko je pred vratima nema nameru da odustane.

90

by voki

Samanta nije mogla reći da bubnjanje u njenim slepoočnicama potiče od udaranja o vrata koje je odjekivalo kroz praznu kuću ili je to rezultat nervoze koju je osećala dok neko pokušava da provali u njenu kuću.

Mršteći se, ustade od stola i nevoljno ode do vrata. Samo je Dru tako uporan.

Otključa vrata, onda se okrete i vrati se u kuhinju. Ono malo apetita što je imala, nestade. Zamota šniclu u staniol, a ostatak salate baci u koš. Uze gutljaj kafe što joj je ostala, onda sve posuđe odnese, u kuhinju.

Voda koja je tekla dok je Samanta prala posuđe nije mogla da priguši Druov tvrd i ljutit glas: — To je baš bilo pametno. Čak i u ovako malom gradu našao bi se već neki idiot koji bi jedva čekao tako otvorena vrata.

Pravi idiot je zapravo bio u kući, prao sudove i pitao se zašto nije poslušao svoj prvi impuls pre nekoliko nedelja, impuls koji joj je govorio da smesta da ostavku i pobegne od Drua.

Okrenula se i ugledala Drua kako ruskrečen stoji u kuhinjskom dovratku, a ruke je izazivački spustio na bokove. Nije se mogla setiti kada ga je videla tako besnog.

— Barem bih znala šta taj hoće odgovori na njegovu primedbu o idiotima.

— Kakvu glupu stvar si rekla! Šta se to dešava s tobom, Samanta?

— TI si moj problem! Ti! Kada bi i rekao da si ovde da loviš prestupnike? Da li bi mi to uopšte i rekao?

On je pogleda zbunjeno.

— Zašto bih ti to rekao kada to nije istina? Došao sam u firmu jednostavno zato što mi je rekao Lari da radim za njega ili da prodam svoj deo. Došao sam, spreman da pogledam dobro kako stoji firma i da mu prodam ako je ponuda poštena, a onda sam otkrio da tu radiš ti, pa sam odlučio da ostanem.

Neću reći da mi dugogodišnje iskustvo u ovakvim slučajevima neće pomoći da uhvatim lopova, ili lopove, i da pronađem ukradenu robu. Zašto ne bih iskoristio svoje sposobnosti da sredim ovu zbrku?

Ova firma je pola moja, to dobro znaš.

91

by voki

Njegove reči učiniše da se Samanta oseća nelagodno, kao dete.

— Znao si da je nestanak muzičkih kutija naveo Larija da te pozove. Zašto mi nisi rekao?

Zašto mi nisi rekao, Dru? — ponovi Samanta. Glas joj je drhtao od bola. Da Vagner nije zvao ili da je zahtevao da govori sa šefom umesto da njoj drži bukvicu, ona bi možda još uvek bila u mraku. Da je... Ovo „da je" uticalo je da Samanta više nije mogla da se snađe.

Nije ni mogla da prati sve mogućnosti. Ostajala je činjenica da su i Lari i Dru znali za nestale muzičke kutije, a nijedan od njih ?e nije potrudio da joj to kaže. Sta drugo da pomisli već da je od samog početka bila osumnjičena?

Dru se osmehnu, ali oči su mu bile ozbiljne.

— Želeo sam da ti kažem, Samanta, iskreno. Ali, bio sam uplašen da ako ti kažem da sam ovde da istražujem nestanak pošiljke, pre bi pustila da svet propadne nego što bi mi poverovala da mi daš... da nam daš... još jednu šansu.

On bojažljivo spusti ruke na njena ramena, i osetila je njihov vreo dodir.

— Molim te, pokušaj da razumeš. Imao sam posao da obavim i što manje ljudi zna za njega, lakše mi je da resim taj ludi problem.

Dru uskoro oseti da se Samantini mišići ispod njegovih ruku grče, a kada je primetio da besne munje sevaju u njenim očima, pusti je i odmače korak.

— Mogu li da dobijem šoljicu kafe?

Samanta je bila rastrgnuta između gostoljubivosti i besa. Na kraju je bes pobedio.

— Reci šta imaš da kažeš, Dru, i onda idi.

Povuče se, nasloni se na zid i prekrsti ruke preko grudi.

Dru je uzdahnuo i seo u jednu od četiri stolice koje su bile poredane oko kuhinjskog stola.

— Pa, dobro, kako hoćeš. Reci mi sve što znaš o nestaloj pošiljci.

— Dok Vagner nije juče zvao, nisam imala pojma da nešto nedostaje.

— I šta misliš da se dogodilo?

— Pomislila sam da Vagner hoće da nas prevari.

92

by voki

Dru odmahnu glavom.

— I sam samJo pomislio u prvo vreme. I zato sam otišao da ih pose-tim, pokušavajući da vidim mogu li nešto da iskopam što bi dokazalo da oni imaju običaj da „gube" stvari da bi izbegli plaćanje.

— Firmu vode dvojica braće koji liče na čovekolike majmune i verujem da bi prodali veštačko zubalo svoje babe samo kada bi bili sigurni da ih neće uhvatiti. Ali, njihovo skladište je samo nešto veće od tvoje kancelarije, teško da u njega može stati petnaest kutija. Dalja istraga pokazala mi je da nema mesta gde bi oni sigurno sakrili muzičke kutije.

— Moram da priznam, potpuno sam zubunjen — priznade Dru. — Ako je pošiljka ukradena, ne mogu ni da zamislim kako je to urađeno.

Nije mogla ni Samanta.

Duga i neprijatna tišina ispreči se između njih. Da bi našla nešto da radi, Samanta se okretala po kuhinji. Kada joj oči napraviše čitav krug, ona ponovo ugleda Drua kako je posmatra.

Iznenadi je šta je ugledala. Na njegovom licu ugleda ono na šta nije navikla, zamor i brigu, čak i prve bore. Samanta oseti žaljenje što vidi očite znake njegovog nespokojstva.

Kao da je u tom trenutku doneo odluku, Dru ustade od stola.

— Hajde da zaboravimo posao i da prošetamo.

Pruži joj ruku i Samanta je oklevala samo trehutak. Onda, uz tih uzdah predaje, uze njegovu ruku među svoje i stavi je na svoje usne.

— Šta je sada ovo? — Iznenađenje ubrzo zameni izraz olakšanja na Druovom licu kada je pogledao Sa-mantu. Blag osmejak se pojavi na njegovom licu. Osećao se kao da je upravo prošao jedno od najvećih iskušenja u svom životu.

— Hajdemo u šetnju. — Uze je za ruku, poljubi je, i povede u mesečinom obasjanu oregonsku noć.

93

by voki

9.

Sledećeg jutra Samanta je bila budna pre nego je sat zazvonio.

Protegla je ruke, uzdahnula zadovoljno i onda jednu ruku stavila pod,glavu. Setila se divne noći koja je bila iza nje, i osmeh joj se pojavi u uglovima usana i ugreja plave dubine njenih očiju.

Pored nje, Dru se stresao, ali se nije probudio. Samanta se okrete na stranu, nasloni obraz na ruku i proučavala je Druovo usnulo lice, dok se njeno pamćenje bavilo proteklom noći.

Neko vreme šetali su parkom i bili su toliko oprezni jedno s drugim, čak se u početku nisu ni držali za ruke. Kao da je njihova veza tako krhka da bi je čak i neki jednostavan gest mogao ugroziti.

Razgovarali su, bili potpuno otvoreni i iskreni jedno prema drugom, i Samanta shvati da je to ono što im je nedostajalo još od prvog susreta. On joj je priznao, mada nevoljno, da je isto toliko u mraku oko krađe koliko i ona. I Samanta mu je poverovala.

Poslovni razgovor nije bio jedino što ih je okupiralo dok su šetali kroz park, seti se Samanta i smešak joj se opet pojavio na licu. Kada je on predložio da malo sednu pored jezera, Samanta je posumnjala da će nastaviti da je ispituje. Međutim, on je imao neke druge, mnogo prijatnije, stvari na umu.

Samanta pređe vrhovima prstiju preko njegovog obraza i brade.

— Probudi se, spavalice. Skoro je jutro i ako želiš da se obriješ, moraćeš da ideš kući ako uskoro ne ustaneš.

Pokrenuo se, ali samo da prebaci ruku preko očiju.

— Već sam kod kuće — reče i stavi drugu ruku ispod glave.

Godinama se nije osećao ovako opušteno.

Njegov odgovor je bio ono što je Samanta mogla samo poželeti.

Njene meke usne zaokružiše se, a oči su joj sijaše od sreće. Kako je savršena njihova ljubav, pomisli, kako ih oboje ispunjava. Oči su joj klizile po njegovom licu. On se nije samo osećao kod kuće u njenom krevetu, već je osećao da mu je to jedina kuća.

Ali, izgleda da se osećao suviše komotno.

94

by voki

Dobro, u tom slučaju, moraćeš ilii koristiš moj brijač. — Samanta se uhusno nasmeja. Nikada nije koristila brijač, a bila je sasvim sigurna da on bi hteo da na lice stavi njen losion za depilaciju. Još više se nasmeja kada zamisli kakve bi komentare vozači davali kada bi na šefu osetili da miriše ha limun. Komentare iza Druovih leđa, naravno.

— Mislim da se neću brijati — promrmlja on.

Kada se ona zadovoljno nasmeja, on prebaci ruku preko njenog ramena. — Razmišljao sam nešto ...

— O, sada smo u nevolji.

— Veoma duhovito. — Ruka mu se vrati ispod glave. — Dakle, razmišljao sam. Počeću opet da vozim kamion. Nekako, biće to uskoro, nadam se, ubvatiću na delu te lopuže, želim da vidim sve svojim očima i lično ih uhvatim.

Koliko god da želi da ostane u krevetu s njom, nije mogao. Sada, kada je konačno smislio plan, morao je što pre da ga ostvari. Naglo je ustao.

Dok je Dru čvrstim i sigurnim korakom išao prema kupatilu, Samanta je imala maglovito osećanje da je on već otišao od nje. U svojim mislima on je već bio u kožom obloženoj kabini nekog kamiona, okretao teški volan, slušao kako radio krčka od statičkog elektriciteta i kako bestelesni glasovi daju obaveštenja, a stereo tiho svira.

Sarhanta je uz uzdah odbacila posteljinu i spustila noge ppred kreveta. Na trenutak, samo je sedela i zurilaispred sebe. Čula je kako se Dru tušira i bila je u velikom iskušenju da mu se pridruži, ali nešto je zadrža. Umesto da sedi i analizira šta je to nešto što je zadržalo, ona prođe kroz sobu, otvori orman i narednih nekoliko minuta provede preturajući po svojoj garderobi.

Odlučivši se za bordo kostim od lanenog platna, Samanta nastavi da pretura po ormanu, ne bi li našla kremkastu svilenu košulju, koja joj se slagala uz kostim. Tada začu kako se vrata kupatila otvaraju i ponovo zatvaraju.

— Samanta!

— Da. 95

by voki

— Gde si?

— Ovde. Gledam garderobu.

— To sam i mislio. — Dru je požurio, i našao je kod ormana. Zadržao se veoma kratko, tek da joj kaže da se vraća u svoju kućicu i da će se videti na poslu. Pre nego što je ona mogla da se pobuni, on je nestao.

Samanta sleže ramenima, odlučna da joj njegov nagli odlazak ne pokvari dobro raspoloženje. Uze svu potrebnu odeću, stavi je na krevet i otide da se istušira.

Kasnije, dok se vozila na posao, razmišljala je kako da otkrije da li se Dru ipak na. kraju obrijao. On nije bio lud za garderobom poput nje, ali šta bi god obukao, to nikada nije bilo nešto neprikladno.

Dru se nije obrijao. Kada je Samanta parkirala svoja kola, odmah iza njegovih i otvorila vraja da izađe, spazila ga je kako stoji na prozoru njene kancelarije. Čak i sa tolike udaljenosti, bilo joj je jasno da je neobrijan.

Kada je nekoliko sekundi kasnije stigla do svoje kancelarije, zastala je na vratima. Tada, dok je išla prema čiviluku da obesi blejzer i tašnu, reče: — Dala bih ti svoj sapun za liceako nemaš u svojoj kolibi. — Dok je prolazila pored njega, potapša ga po obrazu.

Na trenutak je stajao bez reči, a na licu mu se ogledala mešavina iznenađenja i iritiranosti.

— Ako si sada završila sa izlaganjem svojih osećanja nad mojim izgledom, jesi li spremna da se baciš na posao?

Okrenuo se prema prozoru.

— Nisam li uvek spremna? Okrenuo se polako i pogledao je sa neodobravanjem.

— Da budem sasvim iskren, više izgledaš kao da si krenula na popodnevni čaj.

Dakle, tu smo, pomisli Samanta, a s lica joj nestade vedar izraz.

Počeo je sa svojim uvredljivim šalama na račun njene odeće još kada je imala dvadeset i dve godine i bila toliko zaljubljena u njega da nije mogla da shvati neke stvari o njemu. Međutim, ovoga puta mu to neće dozvoliti.

96

by voki

— Ne sviđa ti se moja odeća?

Koraknuo je prema njoj, stavio ruke na grudi, i neprijatno proučavao pogledom njenu figuru. Konačno se lukavo osmehnuo.

Svet se Samanti opet učinio lepim. Osećala je kako je ispunjava radost, kada je on prošaptao: — Sviđa mi se, a još više ono što je ispod nje.

Priđe joj i poljubi je.

— Ti si veoma zgodna, seksi žena, ali sada oboje imamo mnogo posla.

Uhvati je za ramena, okrenu i posadi na stolicu.

Samanta duboko udahnu, uživajući u njegovoj omamljujućoj i skupoj kolonjskoj vodi.

— U redu, kapetane, ali ne zaboravi. Imam dve pauze i jedan sat za ručak. A nikakav posao neće me zadržati nakon pet popodne, jer imam sastanak sa grupicom ekscentričnih glumaca.

Tokom jutra, Dru je ulazio i izlazio iz njene kancelarije.

Zaokupljena svojim poslom, Samanta nije obraćala pažnju na njegove dolaske i odlaske, i bila je iznenađena kada je začula kako nešto proklinje iza njenih leđa.

— Šta je bilo? — upita ona i okrenu se. Pogledala je Drua preko ramena. Njena tašna bila je na podu, sav sadržaj rasut oko nje, a Dru je klečao na kolenima, pitajući se kako sve da vrati u tašnu.

Uzdržavši se da se ne nasmeje, ona kleknu pored njega da mu pomogne.

— Bože! Sve te stvari koje vi žene nosite u tašni! — Samo vrhovima prstiju, kao da mu je gadno da dodiruje te stvari, podiže s poda ruž, olovku za obrve i pudrijeru. — Za nekoga ko je gotovo bolesno pedantan sa odećom, ovo je suviše neuredna tašna. — Kratko je pogleda kao da očekuje njeno neslaganje.

Samanta nije mogla da se ne složi, i to je učini povređenom i ljutom.

— Kada već nosiš tašnu, onda stavljaš u nju sve što ti je potrebno.

U međuvremenu, pomozi da sve vratimo unutra.

97

by voki

Olovke koje je već trebalo da baci, ukosnice, bezbrojni ključevi, razne sitnice. Dru se osmehnuo. Stare poruke ... Malo radoznao, podiže jednu od cedulja.

Nešto je kliknulo u Samantinom mozgu kada je on počeo da odmotava cedulju. Komadići zagonetke polako su došli na svoje mesto. Ali, bili su to pogrešni komadići, htela je da uzvikne. Setila se da su to poruke koje su došle od Nila. Bile su dve poruke i sada su one bile zarobljene u Druovoj šaci. Jedna je bila ostavljena na njenom stolu nekoliko dana pre nego je otišla na odmor, druga je bila zakačena za njen telefon nekoliko i lana pre nego što je trebalo da pošiljka tranzistora krene za kompaniju u Kaliforniji. Poruke su bile identične i tražile su od nje da izmeni rasporede u prevozu. A te promené su očito l muzičke kutije i tranzistore odvele u pogrešne ruke.

To saznanje je bukvalno udari u grudi i ona ostade bez daha.

Jedan trenutak Dru je nemo gledao u nju.

— Nema potrebe da budeš tako uspaničena — obavesti je mirnim glasom. Onda uze njenu ruku, stavi obe cedulje u nju i natera je da sklopi pesnicu. Zatim ustade, i krenu prema vratima. — Spali ih, Samanta, i otarasi se muškarca koji ih je pisao.

Obrazi joj se zacrveneše. Požele da kaže Druu da pogleda poruke i uveri se da ih nije poslao neki nasrtljivi udvarač. Ali, ruka joj ostade zatvorena, a onda je bilo prekasno. Dru je izašao.

Samanta ostade na podu dugo nakon što je utihnuo bat Druovih koraka. O, Bože, sada sam stvarno uprskala, pomisli. Lice joj se mrštilo dok je gledala u pod.

Prsti su joj drhtali dok je stavljala preostale stvari u tašnu. Ali, sada su joj se tresli zato što je bila ljuta. Bila je prevarom uvučena u skretanje dve ili više pošiljki. I kao da to nije bilo dovoljno, već je taj nesrećan sticaj okolnosti stvorio nov problem između nje i Drua.

Oseti želju da odnese Druu obe cedulje i da pusti Nilu da ih objasni što bolje ume. Ali, nije to učinila. Dru nije voleo Nila. Znala je da je Dru pošten, ali njegov malopređašnji izraz ljubomore sigurno bi kasnije uticao na njegovu objektivnost.

98

by voki

Nije želela da poveruje da je Nil bio umešan u potkradanje firme, ali šta je drugo mogla da pomisli? Beleške koje je imala napisane su njegovom rukom i bile su sasvim nedvosmislene.

To je smešno! Samanta odlučno zavrte glavom, odbacivši sumnje i optužbe. Bar kada je Nil u pitanju. On nije mogao biti „unutrašnji čovek" ništa više nego ona sama.

Mogla je učiniti samo jednu stvar. Ustala je, uzela tašnu sa bronzane kuke čivuluka i krenula iz kancelarije. Razgovaraće sa Nilom, pitaće ga otvoreno da li je umešan u zaveru protiv Larija.

Interkom se začuo, i Samanta mu nevoljno priđe. Bio je to Lari, tražio je od nje da dođe kod njega. Čim je Samanta kročila kod njega, on je počeo da opisuje plan koji su on i Dru smislili, zamisao da otkriju na delu one koji ih potkradaju. Svakom novom rečju koju je izgovarao, Samanta je bila sve sumnjičavija, ali nijedan od njih dvojice nije obraćao pažnju kada je pokušavala da se umeša u razgovor.

— Mi ćemo dopustiti onome ko rukovodi ovom malom igrom, ma ko to bio, da misli da mu uopšte nismo na tragu. Već sada smo sigurni da oni izigravaju naše dispečere, i smislili smo način da ih uhvatimo na delu.

Izigravaju, pomisli Samanta. Manipulišu! I sa velikom prepredenošću, takođe, oni, koriste jadnog Nila da to učini za njih.

Nije joj bila uteha saznanje da je Nil takođe iskorišćen, shvatila je dok je pričala svojim šefovima o ceduljama zbog kojih je promenila raspored isporuka.

Pre nego što je završila, izrazi uverenje da je Nil nevin koliko i ona.

Iznenađujuće, Dru se složio.

— Znaš, sklon sam da poverujem da ko god bio iza svih ovih krađa, on želi da uništi našu firmu. — Okrenuose Larijii i nastavio: — Neko prolazi kroz mnogo nevolja u želji da ti izbije tlo ispod nogu.

— Da ga izbije ispod obojice — dodade Lari.

— Sve što treba da uradimo jeste da otkrijemo ko želi da nas izaći iz ovog posla — reče Dru. — Ali, ko to može biti? — javi se Samanta.

99

by voki

— Neko ko žarko želi da nas izbaci iz ovog posla, ali i neko ko veoma mrzi tvog sestrića Nila Vandermana.

Samanta se zagleda u Drua. Očito je nešto imao na umu, ali šta?

— Nil nema neprijatelja — reče, iznenađena što ga tako žustro brani.

Dru je takođe bio iznenađen i ne osobito zadovoljan.

— Ima jednog, barem — progunđa i okrenu se, gledajući kroz Larijev prozor.

I ja znam ko je taj neko, taj jedan neprijatelj, pomislio je dok mu je pogled bio usredsređen na poznatu figuru Bilija Gareta, koji je išao kroz zgradu. Hladan i tvrd pogled pratio je svaki Bilijev pokret sve dok ovaj nije nestao iza vrata skladišta.

— Mislim da ću otići da se postaram za nekoliko stvari u skladištu — reče Dru. Lari ga brzo pogleda, njihove oči su se srele, i Samanti se učini da je neka poruka razmenjena i prihvaćena.

Malo povređena što se osećala izostavljenom, ona oprezno upita da li imaju nameru da kažu Nilu za poruke.

Dru se zaustavi na vratima i okrenu se prema njoj. — Za sada, ovaj prokleti posao će ostati ovde, u okviru Larijeve kancelarije.

— To nije pošteno prema Nilu ...

— Pošteno? Šta je pošteno? U ovom paklenom poslu ništa nije pošteno.

Ponašao se kao da je ona napravila čitav problem. Samanta ga je dugo netremice gledala, pitajući se šta bi mogla da mu odgovori a da to ne prouzrokuje svađu.

— Ne, nije, Dru. Ali, Nil je umešan i nije pošteno ostaviti ga u mraku, da ne sazna kako je izmanipulisan. Mislim da mu treba reći.

— A ja ne mislim.

— Grešiš.

Dru je govorio kroz stisnute zube.

— Možda i grešim, ali sve dok ja odlučujem o ovome, ti Vandermanu nečeš reći ništa. Razumeš?

Pod ovim okolnostima, Samanta nije mogla ništa da uradi nego da se složi. Nije to volela, ali dok ne smisli nešto, neki bolji plan, morala je da se povinuje Druovim željama. Ili, tačnije, komandama.

100

by voki

— Izvinite me — reče ona, naglo se okrete i gotovo istrča iz kancelarije. Bila je besna, bila je povređena a, povrh svega, osećala se krivom što Nilom manipulišu i lopovi i njeni poslodavci.

Na pola puta do svoje kancelarije promenila je mišljenje o Druovim komandama. Pogleda preko ramena da se uveri da je niko ne osmatra, a onda požuri prema zadnjem izlazu. Kada se našla napolju, obišla je zgradu okolnim putem, i prišla skladištu sa strane.

— Zašto se šunjaš?

Samanta gotovo iskoči iz kože i okrenu se da bi spazila nasmejano Džinino lice.

— Preplašila si me do smrti! — viknu na nju. — I ja se ne šunjam.

— Ako se ne šunjaš, zašto onda dolaziš sa te strane? Ili se možda kriješ od Kingstona?

— Ne budi smešna!

Samanta požuri u sobu za vozače, nadajući se da će tamo naći Nila. Još nije znala šta da mu kaže kada ga nađe, ali soba je bila prazna.

Okrenu se i opet ugleda Džini. Ova se nasmeja i pređe preko sobe do bi uzela hladno piće iz automata.

— Hoćeš jedno? — Samanta zavilo glavom.

— Ne, hvala. Meni treba Nil. Jesi N ga videla?

— Jesam. I izgleda užasno. Da li li znaš šta se dešava? Nil izgleda kao da je spavao u odeći. Čak je pričao da će otići iz Oregona.

To su bile novosti za Samantu.

— Kada si ga poslednji put videla i gde?

— Spavao je u svojim kolima.

Samanta se okrete, istrča iz prostorije, a onda iz skladišta. Požuri do parkinga, gde nađe Nilova kola, ali ne i njega.

Međutim, tu su bili njegovi koferi, koje je jasno videla kroz prozor.

Tužna, Samanta zaključi da je on saznao za ukradene pošiljke.

Idiot! Prokle ga u mislima. Šta je to sa njim? Zar nije shvatao da bi ga sada iznenadni odlazak samo učinio krivim? Odmahnu glavom.

On je uradio nekoliko veoma glupih stvari u prošlosti, ali sada je uspeo sve da prevaziđe.

101

by voki

Pitajući se kuda je otišao i zašto, Samanta polako odšeta nazad do zgrade.

Tokom čitavog jutra, njene misli su se vraćale na Nila. Bila je nestrpljiva da sazna gde je on i besna što je tako neodgovoran.

Do pola jedan došla je do zaključka da će sasvim propasti.ako nečim drugim ne okupira misli osim slučajeva krađa, — Vreme za hranjenje životinja — začu Druov glas kada je stupio u njenu kancelariju. Prišao je čiviluku, skinuo njen blejzer i tašnu, i sačekao da Samanta ugasi kompjuter i štampač.

— Zar nisi uplašena da budeš viđena sa mnom? — upita je on ironično. — Lopovi sigurno motre na čitavo ovo mesto, i ako vide mene i tebe zajedno, to bi moglo da ih uplaši i otera pre nego što ti resiš slučaj i dodaš ih svojoj kolekciji trofeja.

— Rizikovaću.. Hajdemo.

— Kuda idemo?

— Vodim te kod mene kući — reče, pridržavajući joj blejzer.

— Ujna će se obradovati.

— Neće. Neće čak ni znati da si došla, pošto je sadđvna ručku sa nekim svojim prijateljima iz crkve. Proverio sam jutros. Bila je veoma srećna što je njena prijateljica Bet prebrodila neki virus, pa neće morati da otkazuju svoj dogovor.

— Veoma zgodno za tebe, sigurna sam. Ali, ako misliš da ću plaćati ručak sa malo zabave, onda se veoma varaš. Nahranićeš me, i onda ćeš me dovesti nazad ovamo. Jasno?

— Nismo čak ni venčani, a ti si već počela da zvocaš. — Gunđao je, ali videlo se da se zabavlja.

Kada su stigli do kolibe, Samanta je bila već nešto bolje raspoložena. Znala je da će Dru biti pažljiv prema njoj sve dok oseća da je ona uznemirena, ali ipak želela je samo da brzo ruča i vrati se na posao.

Dru otključa vrata kolibe i stade sa strane, puštajući je da uđe.

— Hvala ti — prošapta dok je prolazila pored njega. Otišla je pravo do kuhinje i bila iznenađena kada je otkrila da je mali sto već postavljen. — Ti si sve ovo ranije isplanirao — primeti ona.

— Uvek gledam u budućnost — nasmeja se i ode do frižidera.

102

by voki

Samanta ga je pratila, nagla se i počela da po frižideru traži salatu.

Tada oseti Druove ruke oko struka.

— Ja uvek prvo volim dezert — prošapta i povuče je unazad.

Njegova kolonjska voda delovalaje kao afrodizijak na Samantu, ali ona odbi da padne na njenu zavodljivu aromu. Nervozno se nasmeja i podseti ga na svoje reči. — Samo ručak, Dru. Ja nemam nameru da budem tvoj dezert, ni pre ni posle ručka.

Spojio je palčeve na njenom stomaku i pritisnuo ih tek toliko da Sa-manta oseti dodir. Otrgla se, uzela salatu i zalupila vrata frižidera.

Dru nije bio spreman da lako odustane, shvatila je Samanta nekoliko trenutaka kasnije kada ju je snažno povukao unazad i priljubio uza se. Sklonio joj je kosu i počeo da je ljubi u vrat. Samantu obuzeše jako prijatna, ali neželjena osećanja.

— Ne predajem se, dušo — promrmlja on osetivši kako joj se napinju ramena. Znao je da se ona bori da bude ravnodušna prema njemu, i želeo je da slomi taj otpor.

— Gladna sam — protestovala je boreći se sa željom da se okrene u njegovom naručju i udari ga salatom po licu. Zadrhta od blagih električnih udara koje su njegova milovanja izazivala po njenom telu.

— I ja sam — odgovori on, milujući je.

Bilo je beznadežno pokušavati i boriti se protiv njega, to Samanta konačno shvati. Otvori frižider, vrati salatu i okrete se prema Druu.

Podigla je lice, čekajući njegov poljubac. Ne gledajući, podiže ruke i polako otkopča njegovu košulju. Otvorivši je, smelo uvuče ruke u nju, osećajući pod prstima snažne mišiće njegovih leđa i vrata.

Dru je tada podiže u naručje i ponese je u spavaću sobu. Samanta u magnovenju pomisli da će to biti prvi put da leži na krevetu u kolibi. Prekrasan starinski gvozdeni krevet uvek je bio njen favorit, ali nikada nije spavala u njemu.

Dru je nežno spusti na krevet, onda se hitro oslobodio odeće.

Polako, kao da uživa da je muči, klekao je na ivicu kreveta i počeo da je svlači. Počeo je sa cipelama, koje je pažljivo spustio na pod, a završio sa uskom ljubičastom trakom, koja joj je ukrašavala vrat.

— Predivna si — prošapta on. Oči su mu pratile prste dok je senzualno klizio njima od njenih stopala do bedara. Zastajao je, 103

by voki

oklevao i vraćao se, namerno dovodeći Samantu u stanje neizdržljive želje.

— Predivna — ponovi on, glas mu je bio duboko u grlu. Nagao se i uzeo je u naručje, držeći je tako snažno da je ona morala da se bori da dođe do daha.

— Volim te, Samanta, volim te.

— Volim i ja tebe — odgpvori ona, kao eho, dok su joj ruke uzimale njegovo lice i ljubila ga je.

— Bolje bi ti bilo — poljubio je, a njegove ruke kružile su po njenom telu.

Kasnije, mnogo kasnije, Samanta se lenjo osmehnu u njegovom naručju.

— Ne znam za tebe, ali ja sam gladna — reče.

— U tom slučaju, bolje bi bilo da te nahranim. — Pogleda na sat i uzdahnu. — Izgleda da ćemo morati da jedemo na brzinu.

— Dok ti spremaš hranu, ja ću do kupatila — nasmeja se i skoči iz kreveta da bi izbegla njegove nasrtljive ruke, pa otišla da se istušira.

Oblačila se polako, posmatrajući svoj odraz u ovalnom ogledalu na zidu. Obuče košulju, malo je olabavivši oko struka. Očetka blejzer i ispravi dlanom neke bore. Konačno priveza traku oko vrata.

Niko ne bi mogao da pogodi da su ona i Dru iskoristili dobar deo pauze za ručak da bi vodili ljubav, pomisli dok je rasplitala kosu.

Pažljivo je ispitivala lice u ogledalu i zaključi da njeni zajapureni obrazi mogu izgledati kao da je stavila rumenilo.

Obula je cipele i dala se u potragu za Druom, ručkom i tašnom.

Izašao joj je u susret, smešeći se.

— Izgledaš kao žena koja je upravo vodila ljubav. — Vrhom prsta dotače joj obraz, a onda se odmače da je osmotri. — Lice ti ima neki blistav sjaj koji nikada ne može biti protumačen kao kozmetika.

Osmehnu se.

— A ti izgledaš kao čovek koji je odgovoran za taj blistav sjaj.

On odmahnu glavom.

— Nije to do mene, već do ljubavi.

Zadrhtala je.

— Nije li to sjajno? Više nisam gladna.

104

by voki

Dru se nasmejao i onda izađoše napolje. Dru se zaustavi samo da zaključa vrata kolibe. I dok su ulazili u njegova kola, Samanti se ote uzdah zadovoljstva.

Sve će biti baš kako treba, pomisli dok je vezivala pojas. Baš kako treba.

10

Samanta se osećala kao zombi kada se probudila sledećeg jutra.

Isto se osećala i kada je stigla na posao. Prethodna noć izgledala joj je beskrajna, jer su njeni glumci zaboravljali tekst, upadali jedan drugome u reč, i ponašali se gore nego grupa srednjoškolaca.

Konačno je morala da ih smiri i zaključi da još uvek nisu spremni za predstavu kakvu je ona zamislila.

Ušla je u kancelariju sa entuzijazmom nekoga ko ide na Strašni sud. Pogleda s gađenjem u kompjuter i štampač i požele da se okrene i ode kući na još nekoliko časova sna. Gotovo da je to učinila.

Začu bat koraka, iza sebe i ukoči se. Znala je da je Dru upravo ušao u njenu kancelariju, ali u tom trenutku to uopšte nije želela.

— Šta nije u redu, Semi? Protekla noć?

— Kao da nisi znao?

— Čudno. Ja sam spavao kao beba.

Sećala se toga. Kao beba koja je nahranjena i uljuljkana u san. Dru se ovio svojim snažnim telom oko nje i zaspao istog časa nakon što su vodili ljubav. Ona je ostala budna i brinula se zbog Nila, zbog te užasne zbrke na poslu, i zbog pravog razloga zašto je Dru došao u Ešiend.

— Je li ti potrebna neka pomoć da počneš s poslom jutros? — upita je pokroviteljski. Samanta podiže ta-šnu kao da je odlučila da je baci na njega. On se nasmeja i izađe iz kancelarije.

105

by voki

Jutro je beskonačno trajalo dok je Samanta pokušavala da se udubi u posao i pokušavala da ne brine i ne razmišlja kuda je to Nil otišao, i da neće Dru zbog njegovog dugog odsustvovanja da posumnja u njega.

Ručala je u kancelariji, sama.

Sa olakšanjem je pozdravila kraj radnog vremena. Očistila je svoj sto, pokrila kompjuter i štampač, uzela tašnu i napustila kancelariju.

Dok je išla prema kolima, odbaci sve brige i srećno poče da razmišlja o probi. Kako da podeli uloge? Majk je sada bio suviše nedisclplinovan da igra naslovnu ulogu opet, a Fil je suviše stidljiv.

Bio joj je potreban neko kao Ted, visok, snažan, sa autoritetom.

Dvadeset minuta kasnije, parkirala je kola u svom dvorištu, a dva minuta nakon toga nalazila se u kuhinji, gde je pristavila vodu za čaj.

Onda je otišla u kupatilo da se brzo istušira. Skidala je odeću dok je išla kroz spavaću sobu. Mora se brzo naći na probi. Kasnije će se polako i opušteno tuširati, a sada mora da žuri.

Bilo je nešto posle sedam kada je Samanta spazila Drua kako prolazi parkom prema amfiteatru. Osmehnula mu se i mahnula mu je, srećna što je došao. Njegovo prisustvo na probama donosilo je nešto reda u uobičajeni haos. Glumci su izgledali zadivljeni njime.

Shvatila je njegov uti-caj na njih. I samoj joj je srce udaralo.

Ponudi mu obraz da je poljubi.

— Hmmm? Da li ovo znači da si srećna što me vidiš?

— Nisam mislila da ću te videti večeras — reče okrenuvši se glumcima. Našla je mesto u drami, rekla glumcima odakle da počnu, a onda se opet okrenula Druu.

— Završio sam rano s poslom, pa sam odlučio da ti pomognem. — Prebacio joj je ruku preko ramena i privukao je sebi. Ćutke je posmatrao prvi čin, a na kraju reče: — Izgleda da se popravljaju.

— Popravljaju se — složi se ona, osećajući se ponosnom, jer je radila kao pas da ih dovede tako daleko. — Osim toga, ti si ovde, pa moraju da daju sve od sebe da bi te impresionirali. Zato sam ti večno zahvalna.

— Je li to sve za šta sam ti potreban?

106

by voki

— Zaboga, ne! Ti imaš mnogo drugih veoma prijatnih funkcija.

— Na primer?

- Jako dobro pereš leđa - nasmeja se i ode da popriča sa glumcima.

Dva sata kasnije, pozdravili su se sa glumcima i napustili park.

Samantu je probudilo ptičje pevanje. Osmehnula se, setivši se kako se budila tokom noći, smeštala se u Druovo naručje i nežno ga milovala.

— Ti, agresivna ženo, zar mi nećeš dozvoliti da bar malo odspavam noćas? — Zagrli je i poljubi u čelo.

— Vrati se u snove, ali bolje bi bilo da su oni o meni — reče ona i ušu-ška se među njegove zaštitničke ruke.

Seti se sada da nije odmah mogla da zaspi. Malo je razmišljala o predstavi, a onda o zbrci na poslu. Ali, sada, gledajući muškarca koji je topao ležao pored nje, mogla je da oseća samo spokojstvo, sreću i zadovoljstvo. Nežno je uzdahnula.

— Je l' nešto nije u redu? — sanjivo je upita on, ne potrudivši se da otvori oči.

— Svrbi me nos. — Pritisnula je nos na njegove grudi, uživajući u otkucajima njegovog srca. Podigla je glavu i poljubila ga u obraz.

— Fuj! Zašto se ne briješ?

— Hoću, dušo, čim se vratimo iz Portlanda.

— Portland? — Podiže se na lakat i osmotri ga. — Kada idemo u Portland i zašto?

— Zato što će tamo biti ukradena sledeća pošiljka.

Glas mu je bio tako miran, tako nezainte reso van, da ona požele da ga udari.

— Otkud to znaš? I koja će to pošiljka biti?

— Zato, gospođice dispečaru, zato što tvoj prijatelj Garet i njegovi drugovi iz „Sanšajn botlersa"...

— Šta? — uspravi se u krevetu i zagleda se u njega, ne verujući da ga je dobro čula.

Pre nego što je mogla da shvati šta namerava, on je uhvati za ramena i ponovo spusti na krevet.

— Polako. Sada mirno lezi tu i ja ću ti ispričati sve što bi želela da znaš.

107

by voki

— Dobro. — Bila je nestrpljiva da sve čuje, ali prisili sebe da mirno leži pored njega. I više ga nije prekidala, čak ni onda kada njegova objašnjenja nisu bila dovoljna za pitanja koja je želela da postavi.

— Sve je to počelo kada je telefon zazvonio... — Dru otpoče priču, stavivši ruke iza glave.

Otišao je u Nilovu kancelariju. Ni-lov telefon je zvonio.

Nestrpljiv što nema nikoga ko bi se javio, Dru podiže slušalicu. Bio je iznenađen kada je začuo da neko želi da promeni raspored pošiljki.

— Taj neko se požalio da dispečera nema nikada na svom radnom mestu kada zove i izvinio se što mora da zove u skladište. U svakom slučaju, uverio sam ga da ću ti preneti poruku i da će raspored biti izmenjen, pa će pošiljka stići u Portland u šest sati ujutro.

Dru je pogleda, a mišići na licu mu se zgrčiše.

— Njihov plan je tako jednostavan da sam to morao shvatiti pre nego što smo izgubili drugu pošiljku. Vidiš, oni bi se odlučili za jednu pošiljku, onda bi pozvali Nila i rekli mu da promeni raspored.

Samanta je osećala kako joj mišići u stomaku igraju i vezuju se u čvorove.

— I morao je to da bude Nil s kim su razgovarali. Zato što se on nikada ne bi setio da pita za šifre pošiljki, i, naravno, zato što se ti nikada ne bi setila da proveriš promene koje ti on predloži.

Bio je u pravu. Nil nije pitao za šifre pošiljki, a Samanta je pravila promene bez pitanja, kadgod bi joj zatražio. Osećala se i ljutom i krivom.

— Šta je trebalo da radim, Dru? Da ispitujem sve što mi se kaže da uradim?

— Ne sve što ti bilo ko kaže, Samanta, ali od sada ne želim nikakve izmene rasporeda koje ja sam ne odobrim.

— Razumem, gospodine!

Jedan neprijatno dugačak trenutak, Dru je samo zurio u nju, a onda duboko udahnu vazduh i nastavi: — U svakom slučaju, kad bismo jednom sredili da pošiljka ide u ono vreme koje su oni želeli, javili su svojim ljudima da je presretnu.

108

by voki

— Naši vozači nisu imali razloga da sumnjaju da pošiljke daju u ruke pogrešnim ljudima. Kada bi roba bila isporučena, lopovi bi sačekali da naši ljudi odu, pa bi je onda utovarili u svoje kamione.

Samanta nije više mogla da čeka.

— Sve to zvuči u redu, ali kako si zaključio da su krivi Bili Garet i ljudi iz kompanije „Sanšajn botlers"?

— Zar se nikada nisi zapitala zašto se Garet pojavljuje tako verno baš u one dane kada ti praviš raspored?

— On je obično upadao u kancelariju kadgod bi mu palo na pamet.

— A palo bi mu na pamet onda kada ti praviš raspored i šifriraš pošiljke.

— Kada smo već kod toga, jednom sam mu zapretila da ne dolazi.

— Zašto? Zbog mene?

— Ne zato da bih poštedela tvoja osećanja. Učinila sam to zato što sam otkrila da njuška po mojim dosjeima drugi dan kada sam se vratila s odmora.

— Pa, kao što rekoh, postao sam radoznao oko njega, pa sam ga pro-verio. Otkrio sam mnoge stvari. Između ostalog, on je vlasnik pomenute kompanije. Ima veliko skladište izvan Olbanija. Trebalo bi da bude prazno, ali privatni detektiv kojeg sam unajmio kaže da nije prazno. — Kaže da ta zgrada izgleda napušteno, potrebna je popravka krova. Primetio je da se jedan ugao skladišta srušio. Kroz polomljen prozor ugledao je kartonske kutije. Nisu sve naše. Mnoge od njih nose imena drugih oregonskih firmi.

— Jesi li siguran? Štogod da je Bili, on ipak nije lopov. On ne mora da krade. Veoma je bogat.

— Siromaštvo nije jedini motiv da ljudi kradu, dušo. Ljudi poput Gareta rade to iz gramzivosti. Imaju dovoljno novca, ali grabe još i još, sve dok njihova gramzivost ne postane opsesija.

Samanta zagrize donju usnu, zu-reći u tavanicu. Znala je da Dru ne laže, ali nije mogla da poveruje da je Bili lopov. Ljudi iz „Sanšajn botlers" bili su nešto drugo. Oni su joj bili stranci, ništa drugo do dosje. Cak bi i mogla da razume zašto kradu. Ali, Bili?!

109

by voki

— Jesi li dobro? — upita je Dru. Ona odmahnu glavom. Nije bila dobro. Bili ju je izneverio, iskoristio je, i to je bolelo. Osećala je da će zaplakati.

Dru ju nežno zagrli.

— Uskoro će sve biti gotovo, ljubavi. A nakon toga, moći ćemo da se posvetimo našim životima. A koliko god je to u mojoj moći, više niko neće moći da te povredi, obećavam ti.

— Šta moramo da uradimo?

— Prvo moramo da ustanemo. Mada se ona bunila, Dru skloni pokrivače i spusti svoje duge noge niz krevet.

— Bolje će biti da krenemo — reče i potapša Samantu koja je opet navukla pokrivač. — Ne želim da lopovi moraju da nas čekaju.

Samanta nije reagovala. Neko vreme je samo ležala i proučavala linije njegovog snažnog torza, dugo i lenjo. Okrenula se i spazila da je on posmatra s iščekivanjem.

— Hajde, idemo. Imamo posao da obavimo.

Napravila je grimasu, ali je ipak ustala iz kreveta i otišla u kuhinju da skuva kafu, dok se Dru tušira.

Samanta nije bila avanturističkog duha. Nije želela sada da ide s njim i da učestvuje u svemu tome. Međutim, znala je da nema izbora.

Kada bi Dru nešto odlučio, ni buldožer ga ne bi skrenuo s tog puta. lako joj se uopšte nije išlo u Por-tland, naročito ne u to vreme, Samanta se ipak istušira, što joj veoma popravi raspoloženje, obuče se i namesti krevet.

Pridružila se Dru u kuhinji, a on je u međuvremenu napunio termos katom da imaju za put. Tost i omlet čekali su na stolu. *** Teška magla ležala je na Portlandu dok je Dru parkirao njihov kamion na pristaništu. Celo područje bilo je slabo osvetljeno, i magla i jutarnji časovi učinili su da izgleda još turobnije.

— Šta se dogodilo sa našim predivnim jutrom? — upita Samanta, a Dru samo odmahnu glavom. Pažnja mu je bila usmerena na čoveka koji ih je čekao na doku.

110

by voki

Tama je bila na strani lopova. Bilo ih je trojica, odeveni u crne kombinezone, a kape su im zaklanjale glave i bacale senke na lica.

Brzo su prišli njihovom kamionu i počeli da ga prazne.

— Sada ti nastupaš, ljubavi — šapnu Dru. Znala je šta treba da radi. Uzela je formular koji je trebalo potpisati u tri primerka. Mada će onaj koji potpisuje sigurno upotrebiti lažno ime, Dru je hteo da sve teče po proceduri.

— Traži onog ko je glavni — posavetova je Dru dok je izlazila iz kabine.

Začudo, nije osećala strah dok je li prema kriminalcima. Pitala se šta iru misli i oseća dok je posmatra iz Mirnim i hladnim glasom koji joj nije ni najmanje odgovarao, Samanta upita radnike da li može da vidi upravnika skladišta.

Nekoliko mučnih trenutaka, tri para očiju je gledalo, i ona se uplaši da neće pristati.

Tada se jedan on njih okrenu. - Hej, Denise, traže te ovde!

Još jedna silueta pojavi se iz mraku i polako krenu prema njima.

— Šta mogu da učinim za vas? — glas mu je bio miran i učtiv.

Odahnula je pošto nije ugledala nikakav znak da ju je taj čovek prepoznao dok joj se smešio.

Ne da nije verovala Druu, ali kada je ugledala rođaka Bilija Gareta kako stoji ispred nje, sve njene sumnje bile su potvrđene. Samanta mu brzo, plašeći se da bi se on ipak mogao setiti ako bude odugovlačila, pruži formular i zamoli ga da potpiše.

Onda se okrenula prema Dru, zapanjena, Denis Hok se čak nije potrudio ni da upiše lažno ime.

Bez reči, ona pruži formular Druu, dok joj je on pomagao da se popne u kabinu i sedne na svoje sedište. Glavobolja je bila sve jača.

Pretpostavljala je da će olakšanje doći kada sve bude gotovo.

— Poznaješ jednog od njih?

— Denis Hok je Bilijev rođak. Dru se zamisli nad tim podatkom, kao da mu je posebno važan, a onda prestade da razmišlja o lopovima, to je bilo očigledno. Njegove reči su to samo potvrdile.

111

by voki

— Sada, kada je sve gotovo, možemo da se vratimo našim životima. Šta misliš da se venčamo u Vegasu i provedemo medeni mesec u Akapulku?

— Kada?

— Recimo, sledeće subote. Možemo se venčati i odvojiti nekoliko dana da razgledamo Vegas i malo se kockamo, a onda da sednemo u avion i odemo u Akapulko na nekoliko nedelja.

Onda je dodao: — Ili možemo da odemo na Plažu del Sol. Ako se dobro sećam, tamo ti se toliko dopalo da se zamalo nisi vratila.

Samanta se osmehnu. Lari mu je sigurno ispričao za Julijanu i za mogućnost da ode s njim u Francusku.

— Akapulko će biti u redu — reče. — Čak savršen.

— Znači, Akapulko.

Pričajući, već su stigli do kapije. Tada Dru naglo zakoči i stade.

— Kao što sam i pretpostavio. Otvorio je prozor, proturio glavu napolje i pogledao niz put kojim su došli. — Našu robu prebacuju u drugi kamion.

— Želiš li da se vratiš nazad i uhvatiš ih na delu? Ja bih mogla...

On gotovo udari glavom kada se ispravio i pogledao pravo u nju.

— Zar misliš da bih rizikovao da te uvlačim u takvu avanturu?

— Hej, samo sam se šalila. Njegovo lice dobi blaži izraz ali nije se osmehnuo.

— Pa, kao što kažu, ko se poslednji smeje...

Uključio je i isključio svetla.

— Kome daješ signale?

— Zar sam to radio?

— Jesi. Videla sam.

— Pa, draga, ionako bi saznala. Pozvao sam policiju čim sam shvatio da će ova pošiljka biti ukradena. Stići će ovamo za koji tren.

A do sada Garet je sigurno uhapšen.

— Znaš, i dalje mi je teško da poverujem da je on bio vođa ovakvog groznog posla.

Izgledalo je da je Dru razume. Uzeo je za ruku i pomilovao je. — Nemoj gubiti vreme osećajući sažaljenje prema njemu, draga. Samo njegova gramzivost dovela ga je u ovakve nevolje.

112

by voki

— Mislim da bih trebalo da budem srećna što mene ili Nila nije još dublje uvalio u sve ovo.

— Kada već govorimo o Nilu, on se neće vraćati u našu firmu.

Nadam se da razumeš zašto.

— Gde je on? Dru se nasmeja.

— Krije se kod tvoje tetke Kloe i Olbaniju. Rekao je da bi čak i glup čovek došao do zaključka da je on umešan u krađe, pa je bolje da se ne pojavljuje.

— Lari i ja smo razgovarali o njemu — nastavi Dru. i obojica smo se složili da bi bolje bilo da se ne vrati. Na njega se ne možeš osloniti.

Ubacio je menjač u brzinu i kamion je polako krenuo sa doka. Nekoliko minuta kasnije, spazili su policijska kola. Prošla su pored njih i jedan od policajaca mahnuo je Dru dok su se mimoilazili.

— Voleo bi da budeš tamo sa policijom, zar ne? — upita Samanta.

— Kada se on okrenuo ka njoj i kada je ugledala željan izraz na njegovom licu, ona nastavi: — Pa, zašto se onda ne vratiš i poslednji se ne nasmeješ?

— Ne bi ti smetalo da me ovde sačekaš?

— Ne bih ti onda ni predložila.

— Ti si pređivna, znaš li to? Poljubi je i onda iskoči iz kabine.

Samanta se zavali u sedištu, zatvori oči, zamišljajući kako vodi ljubav s njim.

Nakon nekoliko minuta, začula je odlučan bat koraka. Vrata kabine se otvoriše. i Dru je opet bio pored nje.

— Gotovo je! — reče.

— Odlično.

Krenuli su nazad, i kada je kamion stao na semaforu, a kočnice mu zasvirale kao brodska sirena, Dru se okrete ka njoj.

— Nešto sam razmišljao. Kako bi bilo da izvadiš svoju dozvolu i za kamione, pa da putuješ zajedno sa mnom?

— Misliš da vozim ovakvu stvar i da mi to bude posao? Radije ću biti dispečar. Sigurnije je.

— Kukavice.

113

by voki

Nastavili su dalje i Dru nije više nastavio razgovor na tu temu, što joj je prijalo, jer je do smrti plašila i sama pomisao da vozi takvo metalno čudovište.

Uskoro su napustili Portland. Samanta je pokušavala da ostane budna, ali uzalud. Zabacila je glavu i zatvorila oči.

Dru se osmehnuo. Njen najbolji razlog da ne vozi kamion bio je što nije mogla da ostane budna. A nije se čak ni setila da ga pomene.

Osećao se spreman da vozi sve do Teksasa. Mali gradovi su promicali pored njihovog kamiona, temperatura vazduha se menjala, i kako se približavao obali, trava je postojala zelenija. Kada je konačno stigao do odredišta, ugasio je motor i pogledao Samantu.

— Stigli smo — blago je pozva. Otvorila je jedno oko i tupo ga pogledala. Osmehnula se.

— Zar već?

— Upravo na vreme. Pada kiša. Samanta pogleda kroz prozor, ali nije mogla videti daleko zbog izmaglice. Ipak, bilo joj je jasno da nisu u „Hogan prevozu", niti ispred njene kuće, niti ispred njegove kolibe.

— Gde smo mi? — promrmlja i protrlja oči.

— Kod prijatelja. Smatrao sam da nam treba pauza. Pošto je on na poslu, plaža je tu samo za nas.

On otvori vrata, izađe napolje, pa otvori i njena vrata.

— Dođi, draga. — Raširio je ruke i Samanta nije čekala da se baci u njegovo naručje.

Samo je na trenutak pogledala kuću, zaklonjenu borovima, i onda postade svesna šuma okeana. Istog trenutka požele da bosa trči preko peščane plaže.

— Hajdemo. Želim da šetam po plaži.

Dru zavrte glavom i pogleda u oblake koji su prekrivali nebo. — Nadam se da ti ne smeta šetnja po kiši. - Uze je za ruku i povede uskom stazom prema okeanu.

Kiša je padala na njih poput lake izmaglice. Samanta je osećala svežinu na licu. Poput deteta, ona otvori usta, osećajući kako joj kišne kapi vlaže jezik.

114

by voki

— Je li to poziv? — upita je Dru i zaustavi je. Poljubi je, osećajući hladne kišne kapi na njenim usnama, i njeno telo kako se uzbuđujuće privija uz njegovo.

Munja ih osvetli jasno; začuli su i udaljenu grmljavinu.

— Ne mislim da je ovo bila baš topla ideja — prošaputa Samanta, uze Drua za ruku i poljubi ga.

— Možemo li sada da se vratimo?

— Uplašila si se groma, devojčice? — zadirkivao ju je Dru. Ipak, okrenuo se i pošli su prema kući.

— Ne, samo mi je hladno.

— Pa, za to ćemo se odmah pobrinuti.

Samanta se namrgodi. Dobro je znala kako on misli da je ugreje.

Uzeli su se za ruke i krenuli nazad stazom. Kada su konačno stigli do kamiona, oboje su bili bez daha i potpuno mokri. Kiša je bila nemilosrdna. Željna da se skloni od kiše i da bude sa Druom, Samanta se brzo uvuče u kamion. Skide cipele, sede na krevet i povuče čaršave preko sebe, da ublaži drhtavicu.

I Dru je bio tu, skidajući odeću pre nego što se uvukao pored nje.

— Suviše si odevena, ne misliš li? Samanta je zaboravila da joj je hladno. Želela je da bude s Druom, da vodi ljubav s njim. Ta želja je bila tako snažna da je drhtala od uzbuđenja. Oseti njegov dah na licu, a zatim i njegove usne kako su blago dotakle njene i razdvojile ih.

Dru je polako milovao njena ramena ispod meke svile njene košulje. Njegove brkove i bradu, posledicu višednevne neobrijanosti, osećala je kao životinjsko krzno na svojoj koži. Samanta zadrhta dok su talasi čežnje prolazili kroz njeno telo. Duboko dišući, zagrli ga i odgovori na njegove poljupce.

Svukao joj je odeću nežno i polako, spuštajući meke poljupce na svaki delić njene kože.

Potpuno mu se prepustila, telo joj je bilo tako osetljivo da je svaki dodir njegovih prstiju slao talase vatre kroz čitavo njeno telo. Kada ju je konačno oslobodio sve odeće, rukama joj je podigao lice.

— Volim te, Samanta Džordan. Volim te mnogo, zauvek. Poljubi je.

115

by voki

— Volim i ja tebe, zauvek.

KRAJ

By Voki

ekstaza broj 120

116