Prevareni - Alex Nash

Aex Nash

0

Aex Nash

1

Aex Nash

…zagušljiva kafana, glasna kantri muzika, i pedeseta čašica jeftinog burbona vraća me na ono mesto.

Imam osećaj kao da je prošla cela decenija, ali jok, nije, tek tri bolne godine. Tada sam bio srećan, bio mlad i naivan, smatrao sam ako nekome poklonim srce da će mi uzvratiti isto, ali prešao sam se i izgubio sve. I Nju i ljubav i volju za takmičenjem, izgubio sam onog momenta kada sam se usudio da pomislim da imam sve.

Onaj gore te spusti, povuče za rukav i kaže “ne može sve biraj,” a kada bih ja birao, uvek, baš uvek bi izabrao nju, ali nažalost ona nije birala mene.

I tako sam ja ovde u ovoj zagušljivoj rupi i čekam narednu napirlitanu curu, napadno kratke suknje sa prepoznatljivim čizmama da dođe i pokupi ovog oronulog kauboja. Nije da mi smeta, naprotiv muško sam, ali smeta mi što ni jedna od njih nije ona.

Ona sa najlepšom crnom kosom, preplanulom kožom od sunca, sa najdužim nogama na svetu i najcrnjim očima koje ste u životu videli. Oči u kojima sam se ogledao od kada znam za sebe, koje su me milovale i gledale sa bezgraničnom ljubavlju sve dok jednom nisu prestale.

Volim je nek' sam proklet! Volim svako njeno pućenje usnica, svaku malu pegicu na njenom licu. Volim svaku prokletu sitnicu.

Još uvek pamtim beleg na desnoj butini u obliku srca, jer sam je puno puta baš tu poljubio, baš tu jer sam znao da je to njen znak, ona je bila moje srce, moja duša, moj život, moje sve i uopšte ne znam kako preživljavam bez nje... “Šta radiš na ovakvom mestu?” Čujem glas ženske osobe koja karakteristično oteže, znači ovdašnja.

Preko mojih usana izašla je pijana reč “Pijem.” Okrenem se prema glasu, ali pogled sam usmerio u patos i polako ga počeo podizati, duž lepo oblikovanih nogu, kratkom šorcu od belog teksas platna, preko malo golišavog stomaka i zatim nešto što bi se trebalo nazvati majicom i par lepih malo većih grudi, kada sam pogledom stigao do ramena shvatio sam, još jedna plavuša. Nazdravlje!

Nije ružna, čak naprotiv, lepe pune usne, koje još bolje ističe taj sjaj koje žene koriste, zatim prćast nosić i oči braon boje lepog iskošenog oblika, ali džaba.

2

Aex Nash Crno mi treba, crno.

“Mogu li ti se pridružiti?”

“Sam' izvoli, meni ne smeta. Šta piješ?”

“Isto što i ti, možda pomogne, tako sam usamljena večeras.”

Vidim joj u očima požudu i da joj se i ovako odvaljen dopadam pa bi bila šteta da večeras odem kući sam...

Taman sam hteo da joj ponudim malo hvatanja u uličici pored kafane začuo sam onaj iritirajući glas “Šetaj mala, ovaj kreten nije sposoban da piša stojeći, a kamoli da zadovolji, pa tvoje potrebe.”

“Jay ne seri, baš nam je lepo, zar ne baybe?

“Kao što rekoh, šetaj mala!”

Pogledala je u nas dvojicu, slegla ramenima i samo se ćutke premestila kod drugog odvaljenog jadnika željnog pažnje.

Bes je počeo da kulja u meni, opšte poznato je da retko pijem, ali isto tako svi znaju i zašto, ja nisam veseljak, niti naporni pijanac, ja sam onaj agresivni, koji upravo sada ima nameru svom najboljem drugu, bratu i menadžeru da razbije lajavu gubicu.

“Koji kurac hoćeš Jay? Zar nisi samo mogao da me pustiš na miru?!”

“Mogao sam, ali nisam! Čoveče jesi li svestan da za dva dana voziš?!

Hoćeš li da pogineš? Hoćeš da te skidaju špaklom?”

Pogledao sam u njegove oči koje su u mojima pročitale bol..

“O brate, jebeno mi je žao! To je danas zar ne? Uvek zaboravim da taj događaj ima datum, jer mi se čini da si konstantno depresivan i pijan. Briane slušaj me, nje nema, gotovo je brate, prošle su tri godine!”

“Nije me htela, da jeste..”

“Dosta više tog sranja! Ne mogu te slušati, koliko puta ti treba ponoviti da bi ti se vratila? Otišla je da studira! Ko je mogao da zna da će se avion srušiti i da će poginuti?? Dokle da te ubeđujem čoveče, trgni se više! Ne mogu da te gledam tako. Plašiš me, imam utisak da i ova pijančenja pred svaku trku nisu jebena slučajnost, nego da hoćeš da pogineš!”

Opet sam ćutao, šta bi mu i rekao, mislim da mu je sve jasno.

“O jebem ti sve! Pa znao sam, ti stvarno nisi normalan, šta misliš da ćeš postići sa tim? Pogineš i šta? Misliš li da bi ona to htela?? Ne bi kretenu jedan, ta cura je bila spremna i život da, da za tebe, a ti šta? Odustaješ? Vidi ovako, ne dok sam ja tu! I ne u mojoj smeni! Diži dupe propalice, vreme je za spavanje!”

3

Aex Nash “Ostavi me na miru Jay!” otrgao sam rame iz njegovog stiska kojim je pokušao da me podigne na noge.

“Jebeno neću Bray, reskiraću iščašenu vilicu, koji klimav zub, masnicu na oku, ali te ovde ne ostavljam! Znaš li da si šupak? Šta misliš kako sam te pronašao? Naivan ja mislio sam da si kod one sponzorušice i da joj pokazuješ svoju kitu, a ti ločeš u ovoj smrdljivoj rupi.”

“Ona ti je rekla?”

“Naravno da jeste, prvo šta si mislio kada si je doveo na ovakvo mesto?

Mislio si da će ostati? Ona? Ta mala je klasična sponzoruša, navikla na pare i moć i uopšte se ne čudim što je zbrisala kući. Ali jedno joj moram priznati, koliko god volela tvoj novac imala je pameti da me nazove i kaže gde se nalaziš i u kakvom stanju.”

“Pametna mala, čuva svoju pokretnu kreditnu karticu!”

“Pa, šta ako je i tako? Što ne nađeš neku normalnu nego se večito vucaraš sa onima za koje znaš šta hoće od tebe.”

“Ne mogu brate, rano je i…”

“Kurac moj je rano Bray, tri jebene godine te gledam kako ne mariš za svoj život! Kada si zadnji put nazvao roditelje?! Sramota me je da ih lažem, e da znaš, mama ti je poručila da ako joj se uskoro ne javiš dolaze u posetu.”

E samo mi je to trebalo, intervencija roditelja, kao da mi je pet, a ne trideset godina. Zastenjao sam jer se po svemu sudeći polako počinjem trezniti, sam pomen moje mame tera me da dođem sebi.

“Sutra neću voziti.”

“Da znaš i da nećeš!! Sutra nećeš biti ni za kurac, nego ćeš lepo kada se otrezniš otići do radionice i pregledaćeš vozilo sa momcima, a na tvoju sreću prekosutra imaš ceo dan za treniranje, biće čupavo, ali to je tvoj manir. Diži se sad!”

Skliznuo sam sa barske stolice i automatski sam posrnuo, da nije bilo Jaya da me uhvati prostreo bi se po ovom štrokavom podu koliko sam dugačak.

Sreća pa imam njega, inače bi mi stvarno bilo sve jedno. I za trku, za ranč za jebenu sponzorušu, za pobedu, novac i život.

Imam sve, a opet nemam ništa.

4

Aex Nash

Brundanje motora automobila me smiruje kao i prljavština ulja i benzina na rukama, taj opori miris u nozdrvama me prosto održava u životu.

Satima bi mogao ležati ispod automobila i samo razmišljati.

Automobili me fasciniraju od kada znam za sebe, ali nisam počeo sa njima, nego sa konjima, na našem malom ranču.

Prvi put kada sam čuo ujaka, maminog brata kako se hvali sa svojim novim ljubimcem, nazvao ga je Mustang, a njegovu snagu merio je konjima, pitao sam se kakav je to konj koji je jak kao 150 konja i to sam i pitao, ne moram vam govoriti da su mi se svi smejali, a jedino je ujak imao potrebu da mi objasni, govoreći da mi je ljubav prema brzini, prostranstvu i metalnim zverima u krvi.

“Bray, ti si moj naslednik, i kao takav moraš od malih nogu naučiti sve što se može znati o četvorotočkašima.

Kao prvo Mustang je automobil, ovaj moj je zverka iz '75 godine i ima 141 konjsku snagu. Najviše bi voleo kada bi te mogao provozati u njemu da vidiš šta to znači, ali si još uvek mali i tvoja bi mi majka mogla zavrnuti šiju, jer ti uopšte punim glavu time.”

“A gde su mu ti svi konji ujko?? Nisam ih video da te vuku.”

“Ahhahha e lepi moj, kada odrasteš pokazaću ti sada je još rano za to, tek su ti tri godine. Nego kaži ti meni, kako onaj tvoj poni što ti je tata kupio na sajmu..”

I tek tako promenio je temu misleći da će mi time skrenuti pažnju, ali nije.

Svaki put kada je tata popravljao krntiju od našeg kamioneta virio sam ispod haube tražeći te konje, ali uzalud, nije bilo ni jednog.

Posle dvadesetpet godina naučio sam sve što se može znati o tim “zverima” kako ih je ujak zvao. Benzin u krvi koji mi je ostavio u nasledstvo kolao je mojim venama i zato danas vozim trke za Nascar.

Hranim se brzinom, živim opasnim životom bez obzira na sve. Pre par godina je ujak poginuo kao jedan od najboljih vozača Nascar-a, a ja sam se zavetovao da ću krenuti njegovim stopama.

Ne moram reći da su mi to pokušali zabraniti i otac i majka, ali uzalud.

Da bi mirno spavali odlučio sam da vodim dvostruki život. Menadžerima i deoničarima sam isuviše dragocen pa su pristali na sve moje uslove.

5

Aex Nash Ja sam The Ghost višestruki prvak, ne Brian Walker kauboj sa malog ranča. Čuvaju moj identitet kao da sam poslednji živi dinosaurus. Imam čitave P.R. timove koji se pojavljuju tamo gde neću ja. I to mi odgovara.

Meni slava ne treba, pare isto tako, treba mi volan, dobra mašina, četiri točka i tada činim nemoguće.

Oni koji su mi blizu znaju ili bar pretpostavljaju zašto je to tako.. Tačno je, digao sam ruke od svega pa tako i od života. Rizikujem tamo gde ni jedan normalan vozač ne bi i to mi konstantno donosi pobedu.

Sve je u riziku. A ja se ne bojim da rizikujem, zato sam i najbolji, zato sam nezamenjiv i veoma dragocen pohlepnim bogatašima koji i pored sve love koju imaju uvek žele još, još i još.

Izlazim ispod auta i nabijam glavu pod haubu, povlačim sajlu za gas i uživam u zvuku još jačeg brundanja, nije mi dovoljno, želim jače, ulazim u njega i sedam na kožna sedišta koja su juče stigla. Ni pomisliti ne smem na iznos koji sam keširao za njih, ali ko ga jebe, ionako imam novca koje ni za dva života neću moći potrošiti jer sam obični stanovnik, običnog Teksaškog gradića tek pola sata udaljenog od Dallasa.

Malo popustim gas i u tom momentu začujem glas neke ženske koja se iz sve snage dere.

“Alo majstore!!!”

Namerno se pravim da je ne čujem jer, pa, može mi se.

Još jednom stisnem papučicu gasa, a motor automobila zaurla pri tom ni frizirani auspuh ne pomaže, jer se time mašina još glasnije čuje, naglo pustim gas i ugasim vozilo i naravno čujem salvu psovki “...koji jebeni kreten, derem se ovde kao manijak!”

“Kreten je ovde gospođice, sada imam vremena za vas, izvolite.”

I dalje ne izlazim iz kola nego je pustim da mi sama dođe na noge. Poučen iskustvom sve one dođu, pre ili kasnije. Čujem bat malih koraka i imam utisak da mi u susret dolazi dete, a ne odrasla osoba, bez obzira što koraci odaju da je ispunjena nezadovoljstvom i besom. E pa dušice u životu nije sve kako bi ti želela.

Gledam u komandnu tablu i razmišljam kada sam zadnji put upisao kilometražu ovog auta, dok čekam da se ova pojavi kod vrata.

“Vi sve mušterije ovako dočekujete? Umesto da se vi meni uvlačite ja treba vas da ganjam po radionici! Šta bi vaš poslodavac rekao na ovo? Treba li da se žalim ili da odem kod drugog mehaničara?”

6

Aex Nash I dalje sedim u kolima okrenut prema volanu i zamišljam onaj mali kožni volan koji sam naručio, izgledaće super kada ga jednom postavim.

“Alo! Čuješ li ti mene?” “Čujem te, imaš toliko iritirajući glas da ne mogu da ga ne čujem, što se pitanja tiče, dozvoli da ti odgovorim..”

Izbacim nogu iz kola te izađem onako štrokav, mastan i lepljiv od znoja i gledam reakciju, oči joj sjaje, rumenilo se pojavljuje u njenim obrazima, kako predvidljivo. Svaki jebeni put ista priča, no to nije važno “Kao prvo gazdu boli kurac za posao, ovo mu je hobi. Kao drugo, ovo je privatna radionica i mi nemamo mušterije, kao treće budi fina ukoliko želiš da ti pogledam ispod... khm haube inače ćeš morati zvati KDSD, jer ovo je jedina radionica u gradu. Znači, moliću te da sada začepiš i odgovaraš samo na ono što te pitam.”

Pogledam je i čekam odgovor, pametno neko biće, zagrizla je donju usnu i samo klimnula glavom.

“Odlično! Volim pametne i razumne žene.”

Krenem da izlazim iz prostrane radionice i na prvi pogled znam šta je sa vozilom. Puši se kao da je neko zapalio, okrenem se prema njoj i pitam “Koliko dugo si ga vozila u ovom stanju?”

“Oko dva sata, ali imala sam vode pa sam…”

“Ne bitno, otišao ti je hladnjak, imam jedan ovde i mogu ga popraviti dođi za četiri dana.”

“Ali ne mogu ja nisam odavde, idem za Dallas, ovuda samo prolazim i ...”

Podigao sam ruku i rekao.

“Suviše ne bitnih informacija, kao što rekoh, popravke kola ne vršimo uslužno, učiniću ti jer me mama učila da budem džentlmen i pomognem damama u nevolji. Ti odlučuješ ostavljaš ga ili ga odvlači KDSD?” “O kako si arogantan! Imam utisak kao da učestvujem u oružanoj pljački!

Jel' mogu da nazovem sestru i vidim da li može doći po mene ili pak poslati taxi? Daj mi pet minuta.”

“Ma luče moje, uzmi i sat vremena, meni je tako svejedno.”

Ušao sam u mračnu radionicu i opet se podvukao ispod auta, taman sam se namestio, dohvatio francuski ključ i krenuo da odvrćem zapečenu maticu neko mi je šutnuo nogu. Auuu jebote, baš ima hrabrosti!

Odgurnem se rukama i isklizim napolje kad ugledam Jay-a.

7

Aex Nash “Je li šupak, nisi li ti trebao biti na proveri kola? Ceo tim te čeka u pitu.

Koji kurac opet izvodiš?”

“Rekli smo oko deset.”

“Yap, ali sada je jedanaest.”

“I?” “Šta i?”

“Deset je oko jedanaest.”

“E ajde, nemoj me zajebavati, nego se idi presvuci i dovuci guzicu na stazu. Ej i ko ti je ona mala? Nešto mi je poznata.”

“Niti znam, niti me interesuje, zalutala, sjebalo joj se hlađenje i zaustavila se u prvu radionicu na koju je naišla.”

“I?” “Rekao sam joj da ću joj ga pogledati, popraviti i sada traži prevoz valjda.

Zove neku sestru, u suštini pojma nemam, niti me zanima.”

“Ti ćeš joj popraviti kola?! U jebote, čudima nikad kraja.”

“Ne seri, znaš...”

Taman sam hteo da mu održim predavanje kada je cura ušla unutra, prvi put sam je dobro pogledao i jebeš mi sve delovala mi je poznato, mada se sa ovakvima nisam družio. Smeđa kosa, plave oči, neuredna punđa na sred glave, olovka iza uveta, trenerka i obična majica sa natpisom nekog koledža, toliko isprana da se ne vidi koji je u pitanju, ali me stvarno podseća na nekoga.

“Izvinite što vas prekidam, ima li u ovoj zabiti taxi? Sestra mi se ne javlja na telefon?” čujemo je kako pita normalnim glasom, da bi ga spustila do samog šapata i rekla, “Sigurno jaše neku matoru drtinu za novu dijamantnu ogrlicu.”

Na to smo se obojica nakašljali, ali je Jay bio brži i prekinuo je zajedljiv komentar koji sam krenuo da ispalim.

“Dobar dan gospođice!” Rekao je i pružio joj je ruku. “Ja sam Jay, gde treba da idete, mislim, gde putujete?”

“Dallas, taman sam tu, ali eto, nemam sreće.”

“Ko kaže da nemate gospođice…?”

“Zoya.”

“E pa gospođice Zoya, imate sreće pa ste danas naleteli na dva džentlmena. Jedan će vam popraviti auto, drugi će vas povesti u grad, jer se tamo i sam zaputio. Molim vas idite do onog automobila metalik sive boje i sačekajte me, može?”

8

Aex Nash “Hvala vam puno i vama hvala za popravku, dajte mi parče papira da vam napišem broj telefona pa da mi javite koliko će me koštati usluga.”

Pružio sam joj blok, a ona je već uvežbano izvadila olovku iza uveta i napisala broj te mi ga je pružila nazad.

“Idem ja sad, očekujem vaš poziv, hvala vam još jednom.”

Izašla je iz radionice, a nas dvojica smo se opet pogledali znajući da nam je obojici ista stvar na pameti, znamo je, ali ne znamo odakle. Tišinu je prekinuo Jay “Slušaj, imaš pola sata da se nacrtaš na stazi inače sutra izlaziš u tim kolima bez obzira u kom se stanju nalaze. Rekao sam ti, pola sata.”

Okrenuo se na peti i otišao, a ja sam sporim korakom odvukao do kupatila da se dovedem u red, jer ono što sada sledi je dobro uvežbana uloga duha koji je rođen da pobeđuje.

9

Aex Nash

Život jedne dvadesetpetogodišnjakinje koja je tek postala diplomirani biolog uopšte nije lak.

Dan danas se pitam gde mi je bila pamet da upišem baš taj smer, ali jebiga.

Ljubav prema cveću, drveću, generalno o životu uvek me je nekako vuklo, još iz perioda kada sam kao mala umesto lutaka vukla ogroman plastični kamion sa kutijom punom buba.

Ne moram vam ni pričati koliko puta je moja majka prestravljeno vrištala kada sam pokušala da joj pokažem svog novog drugara, bila to buba, ptica, mačka ili pas. Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, psi i mačke su bili najbolji od svega odabranog.

Moj otac je nekako jedini imao razumevanja za mene, čak i kada sam plačući dotrčala kući sa osom u zatvorenoj ruci.

S’ obzirom da me je ubola onog momenta kada sam je uhvatila u šaku ja sam je stisnula i grčevito je držala zatvorenu dok sam uplakana trčala kući.

Ni dan danas ne znam, da li sam plakala jer me je njena odbrambena žaoka ubola ili zato što sam je ubila. No to sada nije ni bitno.

Bitno je da sam ja završila taj fakultet kao jedna od boljih u klasi, ali nisam našla posao u struci.

Nemojte verovati svemu što čujete, jer znam da ja više neću. Obećavali su mi kule i gradove, kancelariju, laboratoriju, bukvalno sve! Moje je bilo da učim, učim i samo učim, jer se zapošljavaju samo učenici generacije.

Svoj zadatak shvatila sam ozbiljno, ništa zabava, samo učenje, biblioteka, vanškolske aktivnosti i laboratorija.

Ali, danas, kada pogledam da ni posle mesec dana nisam dobila odgovor na molbu za posao, tačno mi se vrišti.

Iz tog razloga sam primorana da se vratim u svoj rodni grad. Puno vremena mi je trebalo da se odlučim na ovaj potez i to samo iz jednog razloga. Nemam se gde vratiti, jer ovo nije trebalo ovako ispasti.

Moji roditelji su se pre pet godina preselili u Rusiju, moja majka je poželela svoju zemlju, ali je kao prima balerina dobila posao u jednoj ženskoj školi za male bogatašice. Moj otac je toliko zaljubljen u moju majku da bi sa njom otišao i na kraj sveta.

10

Aex Nash Tako su njih dvoje odlučili da ona radi ono što voli, a on da životari u penziji obilazeći celu Moskvu uzduž i popreko.

Sigurno ste se zapitali kako je jedna prima balerina mogla roditi dete poput mene, e pa lepo. Nisam jedina, mislim ima nas dve, jednojajčane blizanke, znate onu priču?

Jedna dobra, druga loša, jedna lepa, druga baš i ne? Nije vam jasno?

Jednojajčane a različitog izgleda?! Pa i nije tako čudno iz razloga, jer nam se karakteri razlikuju.

Ja sam ona pametna, Kasja je ona plitka, ja sam… pa neugledna, tu bi danas reč upotrebili kao politički korektnu, a ona, e ona je boginja. Ja sam nevina, da, dobro ste čuli. Dvadesetpetogodišnja devica, koja se jebala sa knjigama i tablicama par godina dok je njena sestra izučavala najstariji zanat.

To se nekada zvalo kurvanje, a te žene kurve, a danas ih nazivamo sponzoruše!

Ne osuđujem, ali mi nije jasno kakav želudac žena treba da ima da daje svoje telo tamo nekom kretenu za blanko ček, a verujte mi kada vam kažem da o želucima sve znam.

Ali ništa o svojoj sestri. Nekako smo uvek bile dve različite osobe. Naša majka nas je do treće godine oblačila u istu garderobicu, ali posle toga smo se počele razlikovati i više nije bilo smisla. Ona večita drama kraljica, mamina i tatina princezica, bez ijedne fleke na haljinici, uvek uspravnog držanja, elegantnog hoda, ma kopija moje majke.

A ja, ja sam bila sušta suprotnost koja nije ličila čak ni na roditelje nego na tatinog dedu, ni manje ni više kauboja.

Večito prljava, blatnjava, sa dve leve noge i neizbežnim masnicama i ogrebotinama na telu jer se na to drvo, zbog te ptice valjalo popeti, a niko nije rekao da će biti lako.

I tako, nas dve smo imale različite poglede na svet. Ona je trpela za lepotu, satima je sedela mirno dok joj je majka plela pletenice ili komplikovane riblje kosti, a ja sam za lepotu leptira uletala u najveća žbunja i koprive.

Blizanke, jaka stvar..

Stomak počinje polako da mi treperi od straha, jer polako vidim da se problem sa dimom pod haubom ponovo vraća.

Imam još samo jednu bočicu vode i nekoliko milja do narednog mesta u kom se nadam da će mi napokon objasniti šta treba da radim sa tom dimčinom. Verujem da to što zaustavim šklopociju dignem haubu i svuda redom prosipam vodu ne činim ništa, ali se barem dosada hladio, da li zbog 11

Aex Nash vode ili što je ugašen? E to je misterija koju ću razrešiti kada se jednom dočepam mehaničara, nadam se uskoro.

Gledam oko sebe i bukvalno sam sama na ovom putu, jeste da je dan, ali stotine pogledanih horor filmova nateraju curu da bude oprezna i u sred bela dana.

O moj Bože, mogu li biti veća jebena kukavica?

Od kako sam krenula kući konstantno se za nešto plašim. Prvo hoću li stići u jednom komadu do Dallasa, drugo hoće li kola izdržati ovaj suludi maraton i treće, ali ipak najvažnije da li će me sestra primiti kod sebe dok ne nađem posao ili neki stančić za stanovanje.

U to zadnje nekako sumnjam, ali opet nada umire zadnja.

Odlučna da što pre saznam šta mi je sudbina spremila za večeru sedam za volan i obavim jednu nesuvislu molitvu da se dovučem do tog gradića ispred sebe.

Nisam prošla ni tri milje kada mi se ukazala ogromna, pretenciozna tabla gradića sa kičastim slovima na kojoj je pisalo:

“Dobro došli u Sunnyvale Gde je svaki dan sunčan, a građani nasmejani!!!

Populacija: 5803” Nadam se da ću naleteti na jednog takvog veselog mehaničara koji će me zaseniti osmehom i magičnim dodirom otkloniti svaki jebeni problem koji ova krntija ima.

Puši se, Bože kako se samo puši, smeta mi ova pažnja, imam utisak da svi bulje u mene i očekuju da ću eksplodirati i rasuti se po njihovoj savršeno uređenoj glavnoj ulici! Dođe mi da dreknem. “Gledajte svoja posla!” Ali ne mogu, moram biti pristojna i pitati za pravac prve mehaničarske radnje, pod uslovom da je imaju naravno. Ovde je sve tako savršeno da prosto ne mogu da verujem da im se automobili usude pokvariti.

Stajem na ljupkom semaforu, jebote!!! Ljupki semafor! Ne mogu da verujem da je ukrašen cvetićima, listovima bršljana i mašnicama u beloj boji.

Koji moj rade ovi ljudi?!

Dok sam tako blenula u dekoraciju semafora nisam primetila da se svetlo na njemu promenilo, te mi je neko pokucao na prozor, 12

Aex Nash “Gospođice, imate li kakvih problema, da li ste se izgubili?”

Okrenem se prema prozoru i tako zapanjena otvorenih usta pogledam u čikicu sa miroljubivim očima i jebeš mi sve, izgleda kao Deda Mraz! Čekaj malo, gde je ono sivonjsko trubljenje, urlanje iz kola da sam nesposobno žensko, da me jebo onaj ko mi dade dozvolu... izgleda da ga u savršenom Sunnyvaleu nema!

Spustim prozor i ovlažim nervozne usne “Ummm, u stvari da! Treba mi pomoć i da, malo sam se pogub... mislim izgubila. Možete li mi reći gde je najbliža mehaničarska radionica?”

“Eh, pomislio sam zbog tog dima da baš to tražiš, vidi ovako, sada skreni levo, zatim u sledeću ulicu isto levo i nekih dvesta metara od znaka za obavezno skretanje ti je radionica, mada...” “Šta?”

“Ništa, kada bolje razmislim samo idi, jesi li zapamtila put ili da krenem ispred tebe i otpratim te?”

Pa ne mogu da verujem!

“Ne hvala dobri gospodine, zapamtila sam! Doviđenja!”

Zatvorila sam prozor i drugi put danas pomolila se Bogu da ova krntija upali, nešto mi se čini da ću danas pronaći izgubljenu veru u Boga, jer se u životu nisam toliko puta pomolila.

Jedva sam se odvukla donde i kao po komandi šklopocija se zaustavila baš ispred garažnih vrata. Spustila sam glavu na volan i odahnula, sada će sve biti OK. Izašla sam iz kola na vreo letnji dan i uputila se prema garaži. Pažljivo sam ušla unutra, ali tamo nije bilo nikoga osim čoveka koji je sedeo u automobilu i pravio je nesnosnu buku koja je iritirala moje bubne opne u toj meri da sam imala neki golicav osećaj unutar njih.

“Dobar dan majstore!”

Ništa, ni pomerio se nije.

“Majstore!!” Opet ništa.

Stala sam čvrsto na obe noge i iz petnih žila zaurlala “HALO!!

MAJSTORE!!? Koji jebeni kreten, derem se ovde kao manijak!”

“Kreten je ovde gospođice, sada imam vremena za vas, izvolite.”

U celoj toj salvi uvreda koje sam izrekla na njegov račun nisam ni shvatila tišinu u prostoriji. Čekala sam da se napokon upristoji i izađe iz kola, ali kada sam shvatila da nema nameru, besno sam odmarširala do vozačevih vrata, spustila sam glavu i pogledala unutra te rekla 13

Aex Nash “Vi sve mušterije ovako dočekujete? Umesto da se vi meni uvlačite ja treba vas da ganjam po radionici! Šta bi vaš poslodavac rekao na ovo? Treba li da se žalim ili da odem kod drugog mehaničara?”

Jebeš mi sve, dok sam se ja upljuvala da ga dozovem pameti on je sedeo na mestu vozača i opčinjeno gledao u volan, kao ljubavnik svoju veliku ljubav. Jebote, u ovom gradu su svi opaljeni.

“Alo! Čuješ li ti mene?” “Čujem te, imaš toliko iritirajući glas da ne mogu da ga ne čujem, što se pitanja tiče, dozvoli da ti odgovorim..”

Polako je izbacio stopalo iz kola te se leno, poput uspavane mačke izvio iz vozila i u trenu se našao tik ispred mene.

O Moj…O. MOJ. BOŽE! Ovaj muškarac je Bog, doduše jeste malko štrokav, ali ništa što malo sapuna, jedan sunđer i malo vode ne bi sredili. Rado bi se prijavila da mu rešim taj problem… da mu operem svaki jebeni deo tela, dok se sapunica spušta niže, pa još niže do samog..

Jesam li normalna?! Jebote o čemu ja to maštam? O mehaničaru? Izgleda da mi je ovo sunce ubilo moć pametnog razmišljanja… ne mogu da verujem da sam sebi dozvolila da imam seksualnu maštariju na sred radionice.

“Kao prvo gazdu boli kurac za posao, ovo mu je hobi. Kao drugo, ovo je privatna radionica i mi nemamo mušterije, kao treće budi fina ukoliko želiš da ti pogledam ispod... khm... haube inače ćeš morati zvati KDSD, jer ovo je jedina radionica u gradu. Znači, moliću te da sada začepiš i odgovaraš samo na ono što te pitam.”

Oo, ovaj je jedan od onih što uživaju da budu glavni! E jebeš mi sve kauboju naišao si na ravnopravnog suparnika koji sticajem okolnosti mora da drži usta zatvorena, ali vratiću ti kad tad! Da mu ne bi odbrusila na sve ovo, samo sam se ujela za usnu i lagano klimnula.

“Odlično! Volim pametne i razumne žene.”

Nemaš ti pojma!

“Koliko dugo si ga vozila u ovom stanju?”

“Oko dva sata, ali imala sam vode pa sam…”

Zašto se ne čudim što me je prekinuo?! Joj mrzim ovakve likove koji imaju kompleks više vrednosti i koji su umislili da su Bogom dani, ako majstore, samo ti meni sredi prevoz pa da te moje oči više ne vide.

“Nebitno, otišao ti je hladnjak, imam jedan ovde i mogu ga popraviti, dođi za četiri dana.”

14

Aex Nash “Ali ne mogu ja nisam odavde, idem za Dallas, ovuda samo prolazim i ...”

Opet je podigao ruku! Pa jebem ti sve, ako me još samo jednom tako nekulturno i bahato prekine ima da mu je odgrizem ili ću da skočim na njega i da ga davim i davim..

I onda ću da mu otkopčam farmerice i da mu izvadim...

PRESTANI GLUPAČO NAPALJENA! “Suviše nebitnih informacija, kao što rekoh, popravke kola ne vršimo uslužno, učiniću ti jer me mama učila da budem džentlmen i pomognem damama u nevolji. Ti odlučuješ ostavljaš ga ili ga odvlači KDSD?” “O kako si arogantan! Imam utisak kao da učestvujem u oružanoj pljački!

Jel' mogu da nazovem sestru i vidim da li može doći po mene ili pak poslati taxi? Daj mi pet minuta.”

Izvadila sam mobilni iz zadnjeg džepa i pokazala mu, na šta je on opušteno rekao “Ma luče moje, uzmi i sat vremena, meni je tako svejedno.”

Luče moje.. kako to lepo zvuči kada pređe preko tih senzualnih usana, bez obzira što znam da kompliment nije bio upućen meni nego mu je ovo više kao uzrečica. Ali to nije bitno, bitno je da su se meni gaćice navlažile, a da to nije zbog sparine.

To je zbog njegovih prelepih plavih očiju i onog dubokog glasa sa onim promuklim zvukom, dovoljno je jebozovan da mi šalje trnce požude kroz celo telo.

Moram se udaljiti odavde, jer ako ostanem u ovom polumraku sa njim rizikovaću da skočim na njega i da ga izjebem ovde, sada i to bez obzira na to što sam jebena devica. Sa ovim likom ne bi propustila seks ni na štrokavom podu radionice, toliko mi je zavrteo pamet.

Izlazim iz radionice i na samim vratima mimoiđem se sa još jednim vrhunskim primerkom muškarca. Doduše, za razliku od onog seronje, ovaj drži do svog izgleda. Elegantne lanene pantalone boje mastila, gore bela majičica toliko tanka da izgleda kao paukova mreža, pa čak ne smeta što na ovoj žegi nosi duge rukave...

E izgleda da u savršenom Sunnyvale-u rastu ni manje ni više rasni muškarci.

Stajem kod svojih kola i po ko zna koji put biram sestrin broj, ali ne javlja se!

15

Aex Nash Ne bi se čudila da kučka namerno izbegava da se javi! Ali nema veze!

Glupača se zajebala, zaboravila je da se pohvalila novim stanom koji joj je najnoviji jebač obezbedio.

Nije propustila priliku da mi nabije na nos luksuznu četvrt u kojoj se nalaze samo najbolje sponzoruše.

Dvadeseti put odzvoni i ponovo čujem sekretaricu i njen jebeni glas, onaj sivonja da ga čuje svršio bi momentalno, ne bi se drečio na mene i govorio mi da ga iritiram čim progovorim.

“Hej... Kasja ovde... trenutno, pa ne mogu da se javim... malo sam khm sprečena. Ostavi poruku pa čim svršim sve poslove javim ti se... važi?

Ljubim.”

Zastenjem još jednom na ovu poruku koju sam doživela kao jebeni hot line, ali jedno joj moram priznati, koristi sve svoje atribute na najbolji mogući način. Tatina i mamina princeza! Ha! Vraćam se u radionicu i primetim da se ona dvojica svađaju, pardon, lepi se puši od besa dok ga štrokavi gleda blago, telećim pogledom, kao da ga vidi prvi put, ali to nije istina, bar se toliko vidi po načinu na koji mu se lepi obraća.

Dolazim skoro do njih i čujem samo delić razgovora.

“Ti ćeš joj popraviti kola?! U jebote, čudima nikad kraja.”

“Ne seri, znaš…”

Nisam mu htela dozvoliti da nastavi rečenicu, jer sam sigurna da bi uputio neku uvredu na moj račun i tada bi mu stvarno morala naneti teške telesne povrede. Pročistila sam grlo i pokušala sam izimitirati Kasjin glas te počela govoriti seksi tonom, bar je meni zazvučao sexy, a opet meni je sexy i onaj štrokavi. Toliko o tome.

“Izvinite što vas prekidam, ima li u ovoj zabiti taxi? Sestra mi se ne javlja na telefon?”

Podignem glavu prema plafonu i duboko udahnem da bi se smirila, ali mi đavo me da mira te više za sebe kažem “Sigurno jaše neku matoru drtinu za novu dijamantnu ogrlicu.”

Iznenadila sam se jer sam shvatila da su me čuli i obojica su zapanjeno gledali u mene.

Po izgledu mehaničareve face lako sam mogla da zaključim da se sprema da odvali neku zajedljivu rečenicu i ma koliko to smešno zvučalo nisam htela da uvrede na račun moje sestre izađu iz njegovih usta.

16

Aex Nash Ekskluzivno pravo na vređanje te drolje imam samo ja! Nije prošlo više od par sekundi potpune tišine, a napetost se mogla seći u vazduhu. Baš zbog tih ne izgovorenih reči kada sam čula glas drugog mladića.

“Dobar dan gospođice!” Rekao je i pružio mi ruku “Ja sam Jay, gde treba da idete, mislim, gde putujete?”

Zbunjeno sam pogledala u njega i odgovorila “Dallas, taman sam tu, ali eto, nemam sreće.”

“Ko kaže da nemate gospođice…?”

“Zoya.”

“E pa gospođice Zoya, imate sreće pa ste danas naleteli na dva džentlmena. Jedan će vam popraviti auto, drugi će vas povesti u grad jer se tamo i sam zaputio. Molim vas idite do onog automobila metalik sive boje i sačekajte me, može?”

“Hvala vam puno i vama hvala za popravku, dajte mi parče papira da vam napišem broj telefona pa da mi javite koliko će me koštati usluga.” Štrokavi mi je pružio jedan blok sav umrljan od ulja, ali sam uspela pronaći deo koji je bio čist, dohvatila sam olovku za koju sam znala da stoji iza moga uveta, jeste da ne izgleda privlačno, ali je korisno. U mom poslu, sveska i olovka su neophodni, jer nikada ne znaš na šta ćeš naleteti i imati potrebu da zapišeš. Svesku nemam uvek, ali je zato olovka tu. Nekada u kosi dok mi pridržava punđu, a nekada iza uveta.

Napisala sam broj i ime te mu vratila blok.

“Idem ja sad, očekujem vaš poziv, hvala vam još jednom.”

Nisam im dozvolila da me prekinu opet nekom pričom te sam se okrenula na peti i izašla iz garaže da bi stala pored “metalik sivog automobila” kao da nije mogao reći Ferrari, mislim ko u današnje vreme ne zna marke automobila. Očito me obojica smatraju za neku šupogljavicu, e kako bi se samo iznenadili...

17

Aex Nash

Put od savršenog Sunnyvale-a protekao je iznenađujuće prijatno, jer Jay uopšte nije loš lik.

Par puta mi se izvinio u ime svog najboljeg druga… o da, onaj neotesanac je najbolji drug ovom uglađenom i finom momku.

“Hej! Sada me ljutiš, par puta sam ti rekla da ti nisi odgovoran za njegovo ponašanje. Nisi mu ni roditelj, a ni staratelj. On je punoletan, njegove reči i ponašanje su njegova odgovornost. Sem toga, nije bio bezobrazan, više nekulturan, ali opet shvatam ga. Nije baš najbolje biti običan mehaničar, sa verovatno malom platom. I sama sam u istoj situaciji pa ga donekle mogu razumeti.”

Zbunjeno me je pogledao otvorenih usta i imala sam utisak da je hteo nešto drugo reći, ali je odmahnuo glavom i promenio temu.

“Reče da ideš kod sestre?! U posetu ili da živiš kod nje?”

Pogledala sam ga i pomislila koliko toga treba da mu otkrijem, možda je neki psihopata, ali opet, o tome sam trebala ranije razmišljati. I onako mu već sedim u kolima.

“Uff dobro pitanje…” umorno sam uzdahnula.

“Kako to misliš? Ona zna da dolaziš, jel tako?”

Mora da je pročitao odgovor u mojim očima kada je rekao “Ah… znači tako. Ona pojma nema da dolaziš, ti sada ne znaš njenu reakciju, a po tvojim ranije izrečenim rečima rekao bih da baš i niste bliske.”

“Znaš kako, nije mi baš najprijatnije deliti lične informacije sa tipom kojeg sam srela pre samo sat vremena, mislim, bez obzira što si sladak.”

Namignula sam mu na šta se ovaj prelepi čovek zacrveneo, nisam mogla, a da ga ne nastavim zadirkivati.

“Jao! Pa nemoj mi reći da ti ni jedna cura nije rekla da si sladak?! “ “Khm, pa jesu, ali kada dođe od nekoga poput tebe…”

“A šta to meni fali? Imam oči jel' tako?”

Podigao je obe ruke u vazduh kao da se brani.

“Wooow, nisam to mislio kao uvredu, zaboga! Nego prosto nisi profil cura na koje sam navikao, a one znaju preterano negovati moju sujetu, jer imaju koristi od toga, znaš na šta mislim?”

Sada je on meni namignuo i šeretski se osmehnuo, 18

Aex Nash “Na žalost znam…”

“Nećemo o tome, voleo bih da te bolje upoznam pa ti pružam šansu da me pitaš sve što želiš da znaš o meni.”

“Hej, hej! Odmah da se dogovorimo, nema muvanja, možemo biti prijatelji, Bog zna da će mi to trebati.”

“Pošteno! Pucaj!”

“Kako to da si ti tako... pa kulturan, a onaj tvoj prijatelj nije.”

“Uff, i mislio sam da ćeš me to prvo pitati. Ja ti mogu pričati o sebi, a što se njega tiče reći ću ti samo da mu nije lako. Ako se nastavimo družiti i ako stekne tvoje poverenje reći će ti sam, može?”

Klimnula sam, jer je to bio dobar odgovor, dobar prijatelj nikada ne bi izneverio tuđe poverenje, to mi se sviđa kod ovog momka. “Što se mene tiče, recimo da mi je ljubaznost, sarađivanje sa ljudima, čitanje istih u opisu posla. Po zanimanju sam menadžer, radim za jednog relly-vozača koji vozi za NASCAR.” “Ima li taj vozač ime? Možda sam čula za njega?”

“Ime ima, ali ga niko ne zna, jer vozi pod imenom The Ghost. Štiti svoju privatnost i niko o njemu ništa ne zna, čak ni kako izgleda.”

“Pa nije li to malo nezgodno? Raditi za tipa za kog ne znaš ni ko je, ni šta je, a ni kako izgleda?”

“Ko kaže da ne znam? Ja sam rekao da ljudi ne znaju.”

“Pa znaš li?”

“E ako ti kažem...” završili smo u glas “...moraću te ubiti.”

Prasnuli smo i smeh te me je pitao, “Imaš li još neko pitanje? Nestrpljiv sam da saznam kakav je to odnos koji imaš sa sestrom?”

Odmahnula sam glavom i počela “To ti je vrlo komplikovano. Odnos… to se tako čak ne može ni nazvati odnosom, to je pre prihvatanje postojanja one druge. Ja sam štreber i prosečna cura, dok je ona lepa, zgodna i poželjna” “Hoćeš reći šupogljava?”

“Pa tako nekako. Ona svojom lepotom postiže ono što sam ja teškim radom i učenjem, ali ni to nije tako strašno. Ne! Strašno je što se ona time hvali i ponosi više nego ja sa doktorskom diplomom.”

“Ti si doktor?!”

19

Aex Nash “Ne zaleći se! Ne taj doktor, ja ti dođem nešto kao doktor za biljke, ja sam biolog.”

Klimnuo je pa sam nastavila, nisam dalje htela da ga opterećujem svojim zanimanjem i postignućima, jer osobe koje nisu iz tog sveta ne uživaju u ovoj temi.

“Roditelji nam žive u inostranstvu, imovinu koju su imali, prodali su i otišli da žive u Rusiju. Moja majka je odande. E sada, obema su nam pomogli sa školovanjem, ponudili su da sa njima krenemo u novi život, novu zemlju, ali obe smo to odbile. Moja sestra je “model”, a ja sam biolog. Nisam dobila odgovor na moje molbe za posao i tako… kada je najam za stan istekao krenula sam kući... pa kod sestre, a odande videću, kuda ću i šta ću.”

“Veoma hrabro, ako mene pitaš, a šta ćeš ako te odbije?”

“Hoćeš iskreno?! Pojma nemam, do sada sam imala auto pa sam mogla spavati u njemu, ali ga više nemam.”

Okrenula sam glavu prema prozoru i naslonila sam čelo na hladno staklo i teško sam uzdahnula.

Kako to da o tome nisam promislila, šta ako mi stvarno zalupi vrata pred nosom? Šta ako me prosto ismeje?

“Hej, nisam tako mislio, ja u suštini ne znam tvoju sestru, brata nemam, mada je neotesanac najbliže bratu kojeg sam imao. A gledaj nas. Ja mu praštam, puštam ga bez obzira na sve, a oboje znamo da zna biti seronja. Je li tako?”

“Zapravo, u pravu si. Kada tako spojiš, ti imaš dobar odnos sa njim, ja bih volela isto to makar na samo četiri dana.”

“Znaš šta? Ja ovo nikada ne radim, ali… otvori pregradu ispred sebe.”

Otvorila sam je i ugledala brdo žvakaćih guma, kao i veliku količinu kondoma i nekoliko vizit karti. Pogledala sam u njega sa podignutom obrvom na šta se on grohotom nasmejao i rekao “Šta da ti kažem, imam stresan posao, praktično mi je auto kancelarija.

Gume su mi antistres terapija.” Namignuo mi je šeretski i prebacio pogled na put ispred nas.

“Okej, nadam se da sada nisi pod stresom, jesi li?”

Pogledala sam u njega sa dozom opreza. A on se opet zasmejao kao da sam ispričala najbolji vic ikada.

“Kako god, blesačo jedna, ne nisam pod stresom, nego sam hteo da uzmeš vizitku i da mi se javiš ukoliko zapadneš u neku nevolju. Voleo bih da ti pomognem.”

20

Aex Nash Zinula sam i pogledala ga zapanjeno, ovaj čovek kao da je pao sa Marsa.

“Hvala ti, ali mislim da stvarno nema smisla da te zovem. Pa zaboga znamo se koliko?! Sat vremena!”

“Vidiš, imam tu deformaciju, profesionalnu šupke, propalice i varalice namirišem u dvadeset sekundi.”

Spustila sam nos ispod pazuha i pomirisala, zatim podigla okovratnik majice i njega ponjušila, opet ništa.

To moje njuškanje je posmatrao sa izrazom opšteg veselja. Te sam se pridružila i rekla mu Jok kauboju, nema ovde takvih smradova!”

Počeli smo se smejati i nismo prestajali, prvi put od kako znam za sebe nisam se stidela svoje duhovitosti, nisam mislila na to kako ću izgledati u nečijim očima, prosto sam se opustila i prvi put sam bila svoja.

“E curo… to je ono što obožavam kod tebe i zato hoću da ti pomognem!

Nemoj me pogrešno shvatiti, ali iako si žensko mislim da ćeš mi biti sjajan ortak! Sada uzmi to papirče sa brojem i turi ga u džep da te ne bi obilazio i proveravao kako si… uštedi mi vreme, a i živce.”

“Pa nećemo dozvoliti da se moj jedini, najbolji ortak pretvori u uhodu zar ne?”

Uzela sam vizit kartu i šeretski se nasmejala pa je tutnula u sportski grudnjak.

“Alo mala, ako sam rekao da si mi ortak nisam mislio da te gledam kao muškarca, zato smanji doživljaj! Pravo si osveženje i mogla bi mi se dopasti, a to je ono što ne želiš je li tako?”

“Izvini… tako je. Nego koliko nam još treba do grada?”

“Još pet minuta, ali što si se odjednom tako uozbiljila? Zbog ovoga što sam rekao?!”

“Pa… tako nekako..” “Što? Ne voliš da ti se udvaraju sexy, slobodni momci puni para?” Opet se osmehnuo ne bi li razvedrio moje odjednom izgubljeno dobro raspoloženje.

“Pa čuj, sexy arogantni kauboju, nije da ne volim nego prosto nema svrhe, nemam se nameru dugo zadržavati, a nisam tip cure za “neobavezno”.”

Pogledao me je i klimnuo te smo ostatak vožnje proveli u tišini svako u svojim mislima. *** 21

Aex Nash Kada smo stigli ispred zgrade Jayevo lice bilo je zamišljeno, pitala sam se o čemu li razmišlja, ali se nisam usudila da ga pitam, ali me je preduhitrio i rekao.

“Neverovatno! U ovoj istoj zgradi jedan moj prijatelj ima stan, izgleda da ćemo se viđati češće nego što sam mislio.”

“Nadam se tome! U svakom slučaju, drži fige da se sestra bogatašica smiluje beskućnici.” “ Oki doki! U svakom slučaju broj imaš, pa ako negde zapne javi mi. Imam neki mali stančić, više garsonjeru u kojoj možeš biti dok se ne snađeš. “ Pogledala sam u njega i rekla “Važi! Prihvatam i idemo odmah!”

“Hajde, hajde, ne može biti takva kučka pa da se bojiš da uđeš i da je posetiš. Možda se promenila, možda će te primiti raširenih ruku sa suzama u očima, jer žali za izgubljenim vremenom?”

“Aha… ne nadaj se, ta bi pre zaplakala zbog loše frizure i polomljenog nokta, možda čak i zbog izgubljenog termina za masažu, ali zbog mene?!

Nikad! Ali nemoj je kriviti, odavno mi nismo sestre nego potpuni stranci.

Moram sada ići, tebi hvala što si me dovezao i što si bio fin prema meni. U slučaju da stvarno nemam izbora, nazvaću te.”

Nagnula sam se prema njemu i poljubila sam ga u obraz. Opet su mu se obrazi zarumeneli, ali s' obzirom da nisam htela više da ga zadržavam, nisam komentarisala njegovu reakciju.

Izašla sam iz kola, pokupila ranac i kofer sa zadnjeg sedišta te se spustila do prozora na suvozačevoj strani i blago pokucala na prozor. U sekundi ga je spustio i ja sam rekla “Hvala ti Jay, puno ti hvala! Videćemo se!”

Dohvatila sam ručku kofera i povukla je napolje ne bi li kofer vukla umesto da ga teglim. Ušla sam u lepo uređen hodnik, a u samom uglu stajala je masivna recepcija, nalik na one iz hotela.

Prišla sam čoveku koji je sedeo iza nje, blago mu se osmehnula te se predstavila. Rekla sam ime i prezime i kod koga sam došla.

Dok sam čekala da dođe do moje sestre ja sam istraživala hodnik. Zidovi su boje bele kafe sa lepim crnim lampama koje su bile zakačene na zid.

Između svake lampe stajala je uokvirena crno bela slika poznatih znamenitosti koje su dolazile iz celog S.A.D.-a.

22

Aex Nash Od Golden Gate mosta u San Francisku do Linkolnove statue u Washingtonu, i moram priznati jako mi se dopalo, ali mi nije jasno kakve veze to sve ima sa silikonskom dolinom.

Nije prošlo mnogo kada sam čula portira.

“Izvinite gospođice Zoya, gospođica Kasja će vas primiti sada. Idite liftom na peti sprat, stan 40b.”

“Hvala vam!”

“Nema na čemu gospođice, to mi je posao.”

Ušla sam u lift i pritisnula dugme za peti sprat, spustila sam glavu i duboko udahnula i zamislite, opet sam se pomolila.

Kada su se vrata lifta otvorila i kada sam ušla u hodnik videla sam da su vrata stana 40b širom otvorena. Dobrodošlica, ne bih baš rekla. Stala sam na samom ulazu i pozvala je “Kasi! Kas…” Iz neke prostorije se čuo njen glas, “Ovde sam, zatvori prokleta vrata ubi me promaja!”

I počinjemo…

Razlika broj jedan, “zatvori prokleta vrata”, ne daj Bože da opsuje! Ja bi to onako sočno sa sve “zatvori jebena vrata” ali ona je fina, a ja ne.

Zatvorila sam “prokleta” vrata kada me je obavestila da je u kupatilu, “Dođi ovamo, moram se srediti i nemam vremena za čavrljanje, moraćemo ovako.”

Ušla sam u kupatilo i stala zapanjena. Ne zato što je kupatilo bilo ogromno, svo u mermeru i bronzi, nego zato što je moja sestra pozirala tik do prozora koji se prostirao od poda do plafona, širom otvoren, a ona kao od majke rođena. Stajala je kao neki model i mazala mleko po svojim savršenim nogama. Stala sam ispred nje i tako sam videla prizor. Ha! Mogla sam misliti!

U zgradi preko puta nje, na velikoj terasi stajao je čovek u svojim četrdesetim godinama, savršene građe, sav u mišićima. Na sebi je imao bade mantil koji je bio svezan u struku, ali je ispod pojasa bio razmaknut. Vidno podignut kurac u neznančevoj ruci išao je gore dole. Pa ne mogu da verujem, ona pravi predstavu za ovog lika namerno!

“Kasi pobogu šta to radiš?!”

Pogledala je u mene onim nevinim okicama i samo zatreptala “Šta radim sekana?”

“Pa jebote, onaj tamo odvaljuje kitu od drkanja, a ti mu pomažeš?”

23

Aex Nash “Pa šta, ne radim ništa loše, pomažem čoveku da se napali pa da može da svrši u ženu, znaš, nisu srećni, nemaju dece… ovo ti dođe kao društveno koristan rad, borimo se protiv nataliteta.”

“Mortaliteta ludačo!”

“Kako god.”

“Kako te nije strah?! Možda je neki psihopata?!”

“On? Ma joj, ne budi smešna, poznajem ga i njega i ženu, fini ljudi.”

Gledala sam je zapanjeno i pokušavala sam da suzbijem potrebu da počupam svu kosu od frustracije.

“Hej, opusti se, ako ne veruješ meni, pogledaj.”

Pogledala sam kroz prozor i ladno sam ugledala ženu prebačenu preko naslona kauča i lika kako je trpa od pozadi, pao mi je mrak na oči onog momenta kada je žena podigla palac gore.

Ima li ovde normalnih???

“Kas, moramo razgo…”

Podigla je ruku i zaustavila me u pola rečenice “Ako ti nešto stvarno jako treba, zovi me Kasja, Kas je tako… seljački i ljuti me… jako, a kada sam ljuta onda ne činim usluge, nikome, ni sestri, blizanki.”

Ujela sam se za jezik, opet! Sreća pa se brzo regeneriše inače slaba vajda od njega.

“Kasja, treba mi pomoć, tačnije, treba mi mesto gde ću biti narednih par dana dok ne pronađem posao ili stan.” “Šta, nemaš posao? Ona tvoja fenci škola doktorko nije obezbedila posao posle diplomiranja? Strašno!”

Teatralno je podigla ruku na srce i time dokazala da je stvarno boli đoka za mene.

“Vidi ovako, neću da se svađam sa tobom, sve znaš, tražim pomoć. Ako ćeš mi pomoći u redu, ako nećeš opet u redu, ali me nemoj vući za jezik jer to nikada ništa dobro nije donelo.”

“Jezikom znaš baratati, ali šteta za tebe, ne na pravi način.”

“Kasja!!”

“U redu! Koliko je to tačno dana?” “Šta znam... nedelju, dve.”

“Nedelju ili dve?”

“Nedelju dana!” Vrlo sam optimistična, jer više vremena provedenog sa njom od mene će napraviti ubicu.

24

Aex Nash “Dobro, nedelju dana, toliko ga mogu držati podalje od stana, ipak je ovo naše ljubavno gnezdo, a on ne voli strance, bez obzira što bi baš uživao u nama dvema, onako… da napravimo grupnjak, ali ja neću da delim. Ovaj je lep, mlad i bogat i prvi koji mi se ne gadi. Znači moj! Imaš nedelju dana da se snađeš, posle toga Charlie će te ispratiti do izlaza iz zgrade.”

“Dogovorile smo se!”

Jednim delom sam odahnula, ali drugim... ako ovo preživim ima da napravim žurku.

Ono što je sada prioritet su novine i oglasi, traženje posla ili stana, sve ostalo, moraće da sačeka.

25

Aex Nash

Jedino mesto gde se čovek kao ja oseća normalno, spokojno je ova staza.

Ovaj asfalt na temperaturi od 60 stepeni, miris spaljenih guma mi je terapija i način da umirim nemirni duh. Jedino ovde sam spokojan.

Sigurno se pitate kako neko ko vozi 180 km na sat i drži rekord 0:0:22:542 stotinke po jednom krugu može biti spokojan. Koji uleće u lakat krivine koje su pod uglom od 24 stepena, a da uspori samo na sekund?

Pa lepo, nema razlog zbog kojeg bi prestao da rizikuje. Mi, vozači ili idemo na sve ili gubimo. Tu nema puno prostora za manevrisanje i kalkulisanje. Čuli ste onu, bez rizika nema profita? E to mi je vodilja.

Dobro, to i ovih 12.000 ljudi koji stoje na ovoj žegi i navijaju za nekoga koga u suštini ni ne poznaju. Sviđa im se ono što vide.

Ova vožnja se sadrži od četiri kruga, a jedan ima 2.45 kilometra i dok ja vozim samo da bih vozio, drugi vijaju i ganjaju onu malu kockastu zastavicu.

Nisu ni svesni da ih ona ograničava, da sputava njihove sposobnosti i ne dozvoljava im da imaju bolji rezultat.

Ime The Ghost sam izabrao, jer stazu vidim kao izmaglicu. Onog momenta kada upalim motor, ubacim u brzinu i stisnem gas sve oko mene prestaje da postoji. Nema ljudi, nema brojeva, nema ni tajmera nema ni drugih učesnika samo put.

Nije bitno da li ću biti prvi, poenta nije u tome, slava, bogatstvo i žene mi ne trebaju, treba mi mir. A njega jedino pronalazim u takmičenju.

Po mojoj proceni ostao je još jedan krug, onaj koji određuje vožnju.

Fokusiram pogled i pažnju ispred sebe, pomilujem te naglo stisnem volan i papučicu gasa pritisnem do kraja. Tada se mom telu dešava neverovatna stvar. Srce počne da mi tuče kao ludo, krv mi jurne kroz vene, obuzme me neka euforija, a pred očima osim staze ne vidim ništa, oko mene sve je šareno kao duga posle kiše. Tada znam da je uskoro kraj. Moje telo je već naviklo na ovo i samo mi, bez obzira na zastavicu najavljuje kraj vožnje.

Prolazim kroz cilj i polako usporavam vozilo koje se, imam utisak trese, ali ne, to nije auto, to sam ja.

Polako se zaustavljam u pit-stopu Green Tima i samo sedim u njemu ne bi li mi se puls normalizovao. Obliva me hladan znoj i jedva čekam da se 26

Aex Nash rešim ovog odela, ali je još rano. Čekam da neko priđe i da mi pomogne da izađem iz vozila, ali dok se neko ne pojavi skidam kacigu sa glave da bi mogao normalno da dišem. Na licu mi i dalje ostaje kapa koja je moj zaštiti znak.

The Ghosta niko nije video bez nje. Jedino što su i videli bile su oči i usta.

Usta lišena osmeha. Čak i kada pobedim nikada se ne smejem, zašto bih?

Osetim trzaje i znam da momci iz pita skidaju točkove koje će kasnije zameniti novim.

Još dva minuta i Jay će se pojaviti, znam ga, to je naš ritual. Sada me pušta da se smirim i opustim. Treba mi ovo vreme nasamo jer sledi ludnica. Deo koji mi se gadi, a zašto? Uskoro ćete imati prilike saznati.

Vrata se naglo otvaraju i vidim Jaya kako mi pruža ruku. Hvatamo jedan drugog za podlaktice i izvlači me napolje te se iz sve snage zagrlimo.

Kada ovako reaguje nikada ne znam da li sam pobedio ili je samo srećan, jer sam preživeo i ovu trku.

“O čoveče, mislio sam da ćeš se na onoj zadnjoj krivini slupati, nisi usporio ni malo! Pobogu zašto to radiš?”

“Zašto da ne? I uostalom što mi postavljaš pitanja čiji odgovori ti se neće svideti. Mogu da radim šta hoću, dokle hoću. Ti si mi drug, brat i menadžer.

Kao menadžeru bi ti trebalo biti drago, jer imaš drkadžiju kojeg boli kurac za sve i za kojeg se lepi lova brzinom svetlosti, kao drugu i bratu… pa hajde tu te i razumem, pomalo. A opet bi i kao takav trebao da me pustiš da radim sa svojim životom šta hoću. Ruku na srce ni ja tebi ne određujem.”

Odmakao se od mene sekao me pogledom i onda je odjednom počeo da tapše kao nenormalan.

“Bravo!! Bravo kretenu jedan, izvini što mi je stalo do tvoje depresivne guzice! I znaš šta, za deset minuta je proglašenje pobednika pa se pojavi.”

Okrenuo se i krenuo te se naglo zaustavio i rekao.

“E da, pobedio si… opet! Iako to u suštini i nije bitno. Bilo bi ti draže da si se slupao…”

Nastavio je da korača, a ja sam čuo i ono što nije mislio da hoću. “...jebeni kreten od čoveka, nezahvalni drkadžija...”

Znam da mu je pun kurac i mene i mog ponašanja, ali je za ove tri godine mogao da se navikne. Bilo kako bilo idem da pokupim i taj pehar pa da napokon skinem ovo odelo ukoliko ne želim da dobijem toplotni udar. Jedno je smrt u kolima, a nešto sasvim drugo u odelu.

27

Aex Nash Ha! Stvarno sam đubre!

Polako se dovlačim do pobedničkog postolja i naravno grupa devojaka me saleti, te potpiši mi se ovde, te na grudi, hajde na kuk, hajde na leđa, evo na ruku želim tetovažu sa tvojim imenom. Evo ti broj, vodi me kod sebe, napravi mi dete... uvek isto jebeno sranje.

Mislite li da me vole zbog mene?! Jebeno ne! Ne znaju one ni ko sam ni šta sam… niko ne zna, jedino je ona znala.

Ona koje više nema...

Kipim u sebi jer obezbeđenje nije uradilo posao, lepo sam im rekao da uklone ove lujke, ali niko me ne jebe ni pet posto. Taman kada sam hteo da zaurlam do mene je stao Jay i osmehom i šarmom uspeo je da rastera ovu hordu napaljenih glupača.

Penjem se na postolje i pružim ruku dvojici koji su na cilj stigli posle mene.

Na vrat mi kače venac te mi dodaju pehar, znaju da ljubljenje i preterano čestitanje ne volim pa se sve svodi na rukovanje. Tada kreće slikanje i neizostavno prskanje preskupim šampanjcem.

Kao i obično ispred nas su opet sve te glupače željne pažnje u belim majicama i čekaju momenat kada ću prodrmati šampanjac i isprskati ih posvuda, onda im se kao slučajno provide sise, sevaju bradavice, a one jadne i naivne potpuno nesvesne toga.

Smaraju me, smaraju svi.

Kada je ceo cirkus bio gotov, a ja napokon mogao da odem žurio sam prema autobusu, jer dam bio previše nestrpljiv da sa sebe skinem sve ovo.

Onog momenta kada su se vrata za mnom zatvorila strgao sam kapu sa glave i duboko udahnuo, napokon mogu da dišem!

Otkopčao sam cipzar zaštitnog odela i krenuo sam da ga svlačim ali sam bio gola voda i jednostavno se materijal lepio za mene. Došlo mi je da vrištim od frustriranosti. Jebote ne mogu ni da se skinem bez nečije pomoći! Sranje!!

Taman sam počeo da divljam i šutam nameštaj po prostoriji kada je uleteo Jay vidno uplašen.

“Jebote pa ti nisi normalan! Koji ti je kurac, tačno sam pomislio da te napao neki psihopata koliko se ovaj jebeni autobus pomerao!”

“Ne mogu... ja više ne mogu Jay... umoran sam i dosta mi je svega...”

“Znam čoveče, ali niko te ne tera na ovo. Prestani, idi odmaraj, posveti se ranču, počni da živiš…” “Čuješ li šta ti govorim?? Ne mogu, dosta mi je svega!!”

28

Aex Nash “Šta hoćeš ti od mene?? Pa zaboga nisam mađioničar niti čudotvorac pa da je oživim! Ja ti mogu pomoći da nađeš svrhu u životu, ali ti Coru ne mogu vratiti, niko ne može!”

“Nju niko nikada neće moći zameniti shvati to!”

“Neće kada si se okružio glupačama!!! Tebi kada je normalna cura pred nosom ti je ne primećuješ!”

“Ma šta pričaš jebote!! Kada? Gde?? Znaš i sam kako dolazim do tih glupača! Kada mi se zadnji put neka normalna obratila?”

“Prekjuče.”

“Molim?”

“Prekjuče ti se obratila.”

“Gde bre? Šta pričaš ti?”

“Da li se ti drogiraš? Hoćeš li izvući glavu iz guzice i pogledati oko sebe?

Pre dva dana sam bio prisutan kada je devojka došla kod tebe sa pokvarenim kolima. Normalna cura, simpatična, vrlo duhovita i veoma prizemna.”

“Koja?! Ona lajava? Pa ta ne liči ni na šta!”

“Eeeee slepac moj! Glup si kao kurac, da si je bolje pogledao i da si joj ponudio prevoz umesto što si se prema njoj ponašao kao šupak shvatio bi isto što i ja.” “Šta bre?! Ne proseravaj se nego govori!”

“Pa slepac moj, u toku vožnje upoznao sam curu. E sada pazi, ima sestru bliznakinju, koja, čuj ovo živi u tvojoj zgradi, u tvom stanu!”

“Ma šta pričaš? I to ti je ona rekla?”

“Ne! Ona mi je rekla da ima sestru, odvezao sam je do tvoje zgrade i dok smo pričali povezao sam. Rekao sam ti da me podseća na nekog, ali nisam znao na koga. Doduše sa Kasjom ne može da se meri, jer je ona tvoja teška kategorija sponzoruše, ali Zoya je fina, mila i normalna osoba, što bi i sam shvatio da si popričao sa njom kao čovek.”

“Ma vidi, vidi… ko bi rekao, ja joj jebem sestru, ha!”

“E da. Baš to radiš, a ovamo se žališ. Kada smo već kod Kasje spremaj se čeka te na ranču. Kao vrše deratizaciju u stanu, ali ja znam da je Zoya kod nje i da neće da se sretnete. Pohlepna kuja.”

“Jedna iz te familije je dovoljna, hvala lepo! I molim te da ne pričamo o tome više. Idem pod tuš, a ti joj javi da stižemo za četrdeset pet minuta.”

“Vidim ja da sa tobom ne vredi pričati. Idem i zaboravi da sam ti išta rekao.”

29

Aex Nash Izleteo je iz autobusa, a ja sam zaboravio da nisam skinuo odelo do kraja, koji sam debil! Umesto da mi pomogne oko skidanja ove prokletinje mi raspravljamo o nečemu što se neće desiti ni za sto godina.

“Normalno” nije za mene...

“Normalno” ne zaslužujem..

30

Aex Nash

Dodir nečijih usana na mojim grudima me prene iz sna i trenutno mrzim to, jer sam sanjao nju.

Mesečeva svetlost obasjava krevet i kada napokon otvorim oči vidim Kasju kako mi se pohlepno smeje. Znam uzeće sve i daće mi sve.

Puštam je, ionako se od jebenih snova ne živi.

Zatvaram oči i prepuštam se i ovaj put, pramenovi njene duge kose miluju mi stomak dok se ona poigrava svojim usnama i jezikom..

O ovo će ići polako, do sada je već naučila šta volim i kako volim. U stvari, jedino to i zna, i ono što je napisano u ugovoru, što se mene tiče i to je previše.

Da se ne lažemo, obožavam njeno telo, obožavam i njeno lice, a i konstantnu potrebu da mi udovolji. Da nije takva kučka i da je prosto sposobna da voli još nekoga osim sebe, možda… možda bi mi se čak i dopala, možda bi mi mogla biti još nešto osim rupe za pražnjenje, možda bi je mogao poljubiti, možda...

Ali onda ipak ne, ljubav boli, osećanja te skrše u toliko delova da se nikada ne uspeš sastaviti, sećanje na Corine poljupce i danas je živo, čak i posle tri jebene godine. Zato ja ni posle njih, imam utisak hiljadu, koje su prošle kroz moj krevet nisam dobio onu neizdrživu potrebu da nekoga poljubim. Samo poljubim.

Kasja se ne predaje, miluje i ljubi svaki delić moga tela i čeka da se pokrenem, ali kada vidi da joj polako plan propada spušta se niže i uzima me celog u usta. Gotov sam, samo to je potrebno da oživim. Žena koja zna šta hoće, koja se ne plaši to da uzme, topla usta i veoma, veoma izvežban jezik. Savršeno.. Šišteći kroz zube dajem joj na znanje da mi prija to što radi, osetim da joj se usne izvijaju u prepreden osmeh i tada ga izvlači iz usta i krene da ga miluje prstima “Znala sam da si budan… zašto me ignorišeš kada znaš da sam tu za tebe...”

“Jebeno začepi i nastavi gde si stala!”

Po komandi se obrušava na moju već sada bolnu erekciju i počinje da divlja, verovatno se naljutila, ali koji moj ću joj ja, lepo sam joj rekao da me ne interesuje čavrljanje. Ispunjavam joj svaku jebenu želju samo da ćuti i da 31

Aex Nash me zadovoljava. Usluga za uslugu. Taman sam pomislio da smo se sporazumeli kada je opet progovorila. “Ali srce, ja sam samo…”

I tu je mom strpljenju došao kraj, uhvatio sam je za kosu i podigao glavu te kroz zube procedio. “Otvori!”

Kada je otvorila lajava usta nabio sam je na kitu toliko duboko da sam čuo kako se davi, nadam se da je napokon shvatila. Popustio sam stisak i pustio je da obavi posao.

Zahvalna kučka kakva jeste počela je da ga obrađuje kao nikada do sad.

Znao sam da voli grubo, znao sam i da me samo provocira ne bi li joj pružio ono što joj treba, mrzite me, ali dao sam joj to.

Nisam onaj koji voli grubu igru, ali se još kako znam prilagoditi, zar ne znaju svi?

Jebala me ustima sve do momenta kada sam osetio trnce u kičmi, znao sam da je gotovo, ali bez obzira koliko mi se ova zajebancija gadila u ovom trenutku, jednostavno je nisam mogao pustiti da ona vodi igru.

Sklonio sam je sa sebe i rekao. “Hajdmo mala na ruke i kolena.”

Nisam morao ponavljati jer je u roku od dve sekunde bila nameštena, sa guzom visoko podignutom i pogledom uperenim u mene preko ramena, jebote kako dobro izgleda..

Nisam je mogao pustiti previše da čeka pa sam požurio da je kaznim zbog predugog jezika.

Dlanovima sam prelazio preko njene guze, milujući je dok se ona nekontrolisano vrpoljila i tražila više, ali ne, još uvek nisam bio spreman da joj udovoljim.

Ovde sam glavni ja, a ne ona. Pružio sam ruku i dohvatio njeno samo središte dok se tresla u frustraciji, dražio sam je, milovao malo sporo pa onda brže sve dok nisam čuo njen cvilež, znao sam da smo došli do same tačke njenog pucanja, ali ne! Još nije vreme. Sklonio sam ruku kada je dreknula.

“Molim te Bray…”

“Ne! Da se nisi usudila da mi izgovoriš ime!”

Bez ikakve najave namestio sam se na njen ulaz i nabio ga iz sve snage, toliko duboko da sam imao utisak da nikada nisam bio dublje. Oooo kako je volela to. Koliko god duboko bio nikada joj nije bilo dovoljno, nabijala se na mene tom jačinom da sam ponovo gubio kontrolu nad samim sobom.

Naglo sam se izvukao napolje i rekao. “Ti si jedna mala droljica koja će uraditi sve za mene, je li tako?”

“Tako je... da... tako je… molim te…”

32

Aex Nash Telo joj se izvijalo, trzalo, izgledala je tako željno svega što sam mogao da joj pružim, pa hajde onda da joj udovoljim. Nabio sam se ponovo u nju uživajući u njenim orgazmičnim grčevima koji su me tako jebeno izluđivali. Želeo sam ih više, želeo sam sve što mogu da uzmem. Išao sam na brzo i silovito, jer je to ono što je trebala. Nabijao sam se toliko da sam prosto zaboravio da imam živo biće ispod sebe, nisam mario za nju, vijao sam samo svoje zadovoljstvo.

Momenat kada je moje telo najavilo orgazam bio je onaj zbog kog sam sve ovo radio, tada sam na par sekundi zaboravljao svu svoju tugu, bes i očaj.

Još jedna stvar koju posle Core nisam uradio je svršavanje u tuđe telo.

Suviše intimno kao i poljubac, a samim tim nedostojno ovih likuša, teralo me je svaki put da ga ranije izvadim i svoj orgazam doživim sam. Njena guza je ponovo bila isprskana onim što sam tako teško davao. Čuo sam je kako zadovoljno prede i nasmešio se. Podigao sam glavu te me je pogled nečijih očiju spržio.

Jebeno nisam mogao da verujem! U malenom topu i samo u gaćicama na vratima sobe stajala je kopija žene sa kojom sam upravo završio.

Raščupana od sna, rumena od požude, sa blago razmaknutim usnama i veoma ubrzanim disanjem… o lutkice, pa ti si nas gledala zar ne?

Podigao sam obrvu i tek tada je shvatila da gledam u nju, zabezeknuto je otvorila oči i video sam strah, ali to nije ono što želim. Želim ih obe i želim ih sada.

“Kasja, čini mi se da imamo publiku.”

“Ups, nadam se da te nismo probudili, a i ako jesmo, pa zabole nas.”

“Nemoj biti nekulturna srce, šta misliš bi li nam se pridružila da je pozovemo?”

Lice ove cure, ako je ikako moguće još se više zarumenelo, imao sam utisak da se sva krv koju poseduje skupila u njenim obrazima, odmaknuo sam se od Kasje i seo sam na svoje pete te rekao. “Hajde malena, znam da to želiš..”

Video sam joj u pogledu dvoumljenje, ali nisam hteo da je pustim, pružio sam ruku i pokazao joj da dođe. Nije joj trebalo mnogo. Zakoračila je u sobu i vrlo nesigurno se zaputila prema meni te me uhvatila za vrhove prstiju.

Pogledao sam u taj prizor i kroz mene je prošla neka struja, protresao sam glavom ne bi li taj osećaj izbacio iz nje.

“Hajde Kasja, vreme je da otpakujemo ovo prijatno iznenađenje.”

33

Aex Nash Prišla joj je sa leđa i polako joj je dohvatila rub majice, te je povukla na gore. Prizor ravnog, malo preplanulog stomaka sevao mi je pred očima, zatim su se pojavile grudi sa veoma napetim bradavicama, dok sam ja kao opčinjen buljio u njih majica je bila skinuta, a meni se voda počela skupljati u ustima.

Kako dve tako iste žene mogu probuditi različite osećaje u meni??

Kasja je polagano klizila prstima po njenom telu i u momentu kada je rukom dotakla napeti vršak nešto se u meni pobunilo. Osećaj gađenja, zamenio je osećaj duboke posesivnosti.

U sebi sam se borio da ne dreknem “NE DOĐAVOLA!” dok sam gledao lice ove lepotice, polako kao u izmaglici njeno lice poprimilo je oblik Corinog, baš ovako je izgledala svaki put kada bi se napalila, čuo sam je kako govori, “O baby, kako te volim…”

U momentu sam odskočio i shvatio da je u sobi dan, stajao sam go pored kreveta, duboko i prestrašeno dišući sa samo jednim pitanjem u mislima. Šta se koji kurac desilo?

U jebote, ovo je bio san, samo jedan bolesno čudan san.

Uzimam mobilni sa stola i vidim da je pola deset i da imam dvadeset propuštenih poziva.

Naravno svi su od Kasje, očigledno je nešto hitno, jer nikada me ovoliko puta nije zvala, odgovorim na poziv i čekam da se javi.

Javlja se posle drugog zvona čujno zadihana “Ej ti si! Super što si se javio, već sam digla ruke.” “Šta se dešava?”

“O ništa, imam hitan slučaj, ovde u butiku je sniženje louboutinki koje moram da imam, zaboravila sam karticu pa treba da uletiš.”

“Koliko?!”

“Tri para, jako su slatke i...”

Jebeš mi sve glupa je ko kurac!

“Koliko love Kasja?” “Šta znam, zaokruži na 6000.”

“6000 čega?!”

“Dolara srce, sigurno ne funti, hajde, nemoj biti cicija, voliš te cipele jednako kao i ja, zamisli me samo u njima, golu… srećnu… voljnu...”

“Dobro, samo prestani, poslaću Jaya da reguliše račun. Kada si kući?”

“O pa ne još par sati, moram na masažu kod “Phiija” čekam ovaj tretman dva meseca, ali kod tebe sam oko sedam. Važi srce??”

34

Aex Nash “Ma važi.”

Spustio sam joj slušalicu i poslao sam Jayu poruku da nazove glupaču i reši sve njene trenutne probleme.

Seo sam na krevet i umorno uzdahnuo. Nemoćan da izbijem ovaj san iz glave morao sam da uradim nešto, onaj osećaj koji sam doživeo u snu nije mi dao mira, moram da saznam da li sam umislio ili je Jay u pravu.

Sve imam, ključevi od njenih kola su kod mene, hladnjak je zamenjen i baš bih joj ih mogao odneti, onako usput mi je.

Skočio sam na noge ispunjen nekom novom snagom i elanom da sam sam sebe iznenadio. Požurio sam na tuširanje, jer sam bio nestrpljiv da proverim Jayevu tvrdnju.

Pola sata nakon toga sedeo sam u svojim kolima i dumao da li da odem ili ostanem. Ona sigurno ne zna ko sam, Katja nije kući, adresu sam saznao od Jaya i doneo sam joj ključeve. Odlično. Sve je pokriveno.

Ulazim u zgradu i javljam se portirima koji prave smenu i ne obraćaju pažnju na mene, savršeno. Ulazim u lift i penjem se gore.

Kako se lift pomera tako meni kuva u stomaku, koji mi je dođavola, kao da mi je četrnaest, pa ne idem kod prve cure, nego kod tamo neke da proverim nešto što sam svakako umislio...

Koji sam ja debil!

Dobro sad nazad nema. Došao sam do vrata i pokucao..

Ništa, probam još jednom, opet ništa.

Umesto da se okrenem i odem izvadim ključ iz farmerica i otključam vrata, te normalnim glasom pozovem nekoga za koga znam da nije tu.

“Kasja… srce!”

Opet ništa, ali u blizini čujem nečije sporo disanje, noge mi same kreću u tom pravcu o zaustavljam se na pragu gostinjske sobe.

O.MOJ.JEBENI.BOŽE!!

Prelepa cura golih leđa leži na stomaku okružena brdom listova iz raznih novina. Na krevetu je još odložena šoljica sa kafom, a u ruci joj je olovka sa kojom je očigledno švrljala po oglasima. Čoveče, ne mogu da verujem da mi se ovaj prizor svideo u tolikoj meri da sam se opet uzbudio.

Prilazim joj polako sa leđa i dodirujem joj golu nogu, čisto da proverim koliko čvrsto spava, ali kada se nije ni pomerila, moj prst je postao odvažniji pa sam dodao još jedan. Taman sam se oslobodio milujući joj glatku kožu noge kada ih je ona nesvesno samo malo razmaknula.

35

Aex Nash Nisam mogao da odolim već sam se uputio baš tamo gde me je želela.

Bolno polako sam se penjao gore dok vrhovima prstiju nisam osetio vlagu.

JEBOTE!!! Ona je svršila u snu? Od dodira?? Jednog jedinog dodira??

Kada sam začuo jecaj koji joj je izašao iz usta u momentu sam došao sebi te sam se naglo okrenuo i izjurio iz stana..

Dođavola, ovo mi nije trebalo!

Ova cura je opasna!

36

Aex Nash

Toplo mi je, moj Bože kako mi je toplo, sigurno je to zbog ove preskupe svile koja polagano klizi niz moje telo i stvara osećaj kao da me neko miluje…

Pored ovakve posteljine ko bi uopšte poželeo tuđe ruke, prste… dovoljan je samo jedan milimetar da se pomerim, a ona se razlije po meni kao oblak, samo još malo ću da uživam u ovom osećaju, jer ko zna kada ću ga opet doživeti… možda... možda da ukradem sestri ovog ljubavnika bele boje, jer i onako ih ima previše... hmmmmm... Širim noge i osetim kako se pokrivač lagano spušta između mojih nogu… kako je dobar osećaj.

Duboko udahnem miris lavande koja se zadržala na materijalu. Znam da ležim na novinama jer mi se lepe na obraze, ali prosto nemam srca da prekinem ovaj odnos sa najboljim pokrivačem na svetu.

Izležavanje mi u svakom slučaju neće rešiti probleme, svakim danom sve je bliži dan kada ću morati otići odavde, a ja nisam pronašla ni stan ni posao… dođavola!

Naglo sam se podigla da se šoljica sa kafom malo zatresla, ali na moju sreću nije se prosula. Oblio me hladan znoj, jer sam pomislila na Kasjinu reakciju na fleku veličine redovnog jastuka… uff ovo je bilo blizu.

Uspravila sam se i dohvatila šoljicu te je drhtavim rukama spustila na noćni stolić. E tako, tu je na sigurnom.

Jastuke sam podigla i stavila iz svojih leđa te skupila novine sa zaokruženim oglasima.

Gledajući u njih znala sam da sam nadrljala. Nije tu samo problem cena najma najmanjeg stana u najgorem kvartu. Nije čak problem što ću raditi posao koji je daleko ispod moje struke, problem je što je sve to raštrkano po celom gradu, a ja nemam prevoz...

E da, zar nije onaj mehaničar rekao za četiri dana? Danas je peti. Što li ne zove? Mislim i ja sam dileja kada nisam uzela njegov broj, već vidim da je izgubio i broj i blok, nadam se da nije i onu krntiju zaturio, jer kakva god da je, moja je.

Uzela sam novčanik sa stolića i izvadila Jayevu podsetnicu. Zurila sam u nju jedno vreme i prisećala se jučerašnjeg dana.

37

Aex Nash Sedela sam sa sestrom u njenoj dnevnoj sobi koja ke odisala luksuzom, znate ono, krzna umesto tepiha, crno beli moderan stil, uklopljen sa pokojim antikvitetom tipa prelepi ramovi, ali prazni bez slika. Mislim nije loše, čak šta više prelepi su, ali nekako mi nije to, to. Mada kada bolje razmislim, boja bi ugrozila ovaj crni zid i ne bi više bilo savršeno uklopljeno. Ne mogu da se otrgnem misli da je ti ramovi savršeno predstavljaju… prazna...

Na stranu to, zapanjila sam se kada sam shvatila, to jest bolje reći, kada mi se pohvalila da je Jayev klijent čuveni Ghost njen dečko… mislim, stvarno?!

“O da Zoi, obrađuje me već neko vreme ahhahha, a i ja njega, bonus su čvrsta muda, ravan stomak i nepresušni izvor čekova.” Namignula mi je kao da očekuje da joj se pridružim u oduševljenju.

Na njenu žalost, ili možda pak na svoju nisam mogla da joj oćutim pa sam počela mirnim glasom i tonom punim želje da saznam zašto? Čemu sve to??

“Kas?” Namrštila se i skrenula je pogled sa ekrana. “Šta sam ti rekla za to?”

“OK. Nemoj da se mrštiš, napravićeš boru pa ću ja biti kriva…”

Vrisnula je i skočila sa kauča te odletela do susednog zida na kojem je, naravno, bilo ogledalo i uzdahnula u olakšanju.

“Nemoj da se šališ sa mnom ovako jer jebeno nije smešno!”

“Izvini, nisam znala da te reč, koju nećemo pominjati, dovodi do ruba nervnog sloma, no na stranu to, kaži mi, iskreno, zašto to radiš?”

“Koje?” Njeno lice odavalo je izraz čistog nerazumevanja.

“To! To ponašanje plitke, glupe plavušice koja mari samo za novce, status u društvu i izgled.”

“A mogu li ja tebi postaviti pitanje, pa kada ti odgovoriš na moje, ja ću na tvoje?”

Nije mi se sviđao ovaj njen odgovor, ali sam ga i očekivala, jer verujte mi, moja sestra je sve, samo ne glupa. Prosto se pravi takva jer time postiže puno više…

“Pucaj!”

“Ti si doktor, zar ne? Godinama si žuljala dupe za to, odricala se svega zarad diplome, i gde te je to dovelo?”

Mrzela sam što ima pravo, dovelo me je kod nje i njen stan, da spavam u njenom krevetu, sa predivnom posteljinom, jedem njenu hranu... ili bolje reći njegovu?!

38

Aex Nash “Vidi Zoi, znam da ne podržavaš način na koji živim, ali zar jednostavno ne možeš da pređeš preko toga i budeš srećna, zbog mene? Ipak smo sestre i treba da se držimo zajedno, a sa druge strane ni ja ne mislim ovako doveka.

Mislim da sam najzad našla rudnik zlata koji nemam nameru da izgubim.

Pazi šta ti kažem, biću ja više od trofeja, biću i majka, domaćica, razvoziću svoju i tuđu decu do škole, ići ću na utakmice... A sve to će mi priuštiti on!”

Pokazala je savršeno manikiranim prstom u TV, a na snimku je bio lik u belom zaštitnom odelu sa kapom na glavi gde su se videli samo nos i usta.

Na prvi pogled izgledao je previše bahato i arogantno. Njegove oči koje su snimatelji zumirali, jer drugo se nije moglo videti bile su ledeno plave i lišene bilo kakve emocije.

Znate onaj osećaj nelagode koji se probudi u vama kada vas neko gleda sa visoka, e tako su se osećali svi gledaoci koji su pratili ovaj prenos.

Sada su mi neke stvari bile jasnije. Definitivno su pristajali jedno uz drugo.

Jedino mi nije bilo jasno kako?! Zar Jay nije rekao da mu klijent štiti privatnost i da niko ne zna ko je…

“Kasja?”

“Mmmm?”

“Ko je taj čovek? Zašto nosi masku i da li ti uopšte znaš kako izgleda?”

“Naravno da znam, me misliš valjda da me jebe sa tom kapom na glavi... iako ne bi bilo loše da isprobamo i to, no o tome ne smem da pričam.

Potpisala sam ugovor i ako odam bilo koju informaciju što se njegovog identiteta tiče, mogu da najebem. Što znači, moje su usne zapečaćene!”

Pogledala sam u nju kao da su joj u momentu izrasle dve glave.

“Hajde sad! Nemoj izgledati tako iznenađeno, to je standardna procedura kod bogataša. Neki vole grubo i sve one sado-mazo stvarčice, neki su opet oženjeni pa se plaše da ženice ne saznaju, a ima i ovakvih, koji čuvaju svoj identitet, mada je ovo prvi koji je poznat, a ne želi da se zna ko je.”

“Znaš, meni je sve ovo malo previše i ja bi da promenimo temu.”

“Još bolje, ostavljam te samu, idem kod njega na slavljenički seks, obično dođe, ali nećemo da sazna da si tu, zar ne?!”

Namignula mi je i otišla u svoju sobu da se spremi.

Evo čak je ni sada nema, pitanje je, da li se uopšte i vraćala kući, ali… to nije moja stvar, zar ne?

39

Aex Nash Bacila sam pogled na Jayevu karticu te sam uzela mobilni sa stolića i krenula da okrenem njegov broj, ako neko zna mehaničarev broj onda je to njegov najbolji drug.

Taman sam htela da pritisnem taster za pozivanje kada je telefon počeo da vibrira u mojoj ruci. Nepoznat lokalni broj, nije valjda neko od 350 molbi za posao rešio da mi odgovori??

Javila sam se sa “Halo…” sa premalo entuzijazma, jer znam da su svi poslovi na koje sam aplicirala sranje.

“Ovde Bray- mehaničar, rešio sam ti auto možeš ga preuzeti u radionici.”

Odsečan glas prepun mrzovolje parao mi je uši. Pa dobro, pa i nije neka dušica ako ćemo pošteno. Ipak je dripac.

“Oo. Pa hvala ti što si mi javio, već sam htela zvati Jaya i pitati za tvoj broj.”

“Jaya?! Koji kurac njega? Šta ti imaš sa njim??”

Ooookej ovo nije bilo cool i naravno da ću mu to reći, obavezno na svoj jedinstven način.

“Slušaj me ti snobovska guzice, iako ne znam odakle ti pravo da budeš snob jer si isti kao i ja, razlika je u tome što sam ja čista i bez love, a ti običan prljavi nadničar sa platom sa kojom očigledno ne možeš da priuštiš ni jebeni deterdžent da spereš tu štroku sa sebe…”

“Alo mala- ” “Ne! Ja pričam ti ćutiš, znači, svoje nezadovoljstvo leči na drugima, a mene pusti na miru! To što je Jay meni dao broj telefona nije nešto što se tebe tiče. Kao drugo, to što si mi popravio auto ne znači da ću te pustiti da me vređaš i kao treće koliko košta tvoj trud? Ja skotovima ne ostajem dužna!

Nikad! Ikad!”

“Znaš šta? Kako god, dođi po njega u radionicu danas ili ću ga poslati na otpad!”

Spustio je slušalicu?! Jebeni gmaz mi je spustio slušalicu! A neće to moći tako, uđem u primljene pozive i nazovem ga.

Zvoni, zvoni, skot namerno pušta da čekam!

“Da, molim? Štrokavi mehaničar na vezi, kako mogu da vam pomognem?”

“Ne možeš ga odvući na otpad! Treba mi taj auto!”

“Ko je to?” pita kao da ne zna, drkadžija!

40

Aex Nash “Hej, dobro je, pokazao si da si jači i OK! Kao da je to neka velika stvar, biti jači od jedne male, bespomoćne žene, koja na svetu nema ništa osim tih kola.”

Napravila sam tužnu facu i počela sam patetično da se prenemažem.

Jedno vreme je ćutao, a onda je počeo da se smeje kao nenormalan.

“Ova ti je dobra ahhahhaah bespomoćna žena ahhahha za malo si me prešla ahh, žao mi je mala, danas dođi ili ga odvlačim.” “Čekaj! Stani, kako misliš odvlačiš?! Zar nisi rekao da si ga popravio?”

“Ti si stvarno jedno blentavo žensko? Pa zar misliš da ću savršeno ispravan hladnjak baciti na otpad zajedno sa tvojom krntijom? A ne!

Hladnjak skidam. Zapamti, imaš fore do kraja dana.”

Opet mi je spustio slušalicu, a ja sam ostala bez reči da zurim u nju. Bože dragi šta ću sad?

41

Aex Nash

Ne bi ja bila ja da pustim k’ vragu onog kretena. Prosto budi u meni onu potrebu da ga davim, da mu kopam oči, da ga vređam i da izazivam… zašto?!

Evo da me ubijete, pojma nemam. Šta mi je trebalo da pustim jezičinu i kažem mu sve u jednu dušicu kada znam da je govno i da ću tim potezom samo sebi podmetnuti nogu.

Sada je 16:45, a ja još nisam našla prevoz do jebenog Sunnyvalea. Ove zjake nema, a Jay se ne javlja na telefon.

Mrzim ovakve situacije, sada ću morati pojesti govno i nazvati ga, te ga ponizno zamoliti da mi doveze auto na sestrinu adresu… koja sam tuka pa to nema nigde!

Uzimam telefon u ruke i još jednom proveravam da nisam slučajno propustila poziv od bilo koga od njih dvoje, ali džaba se nadam. Jebeno ništa!

Okrećem broj i molim Boga da se javi, a ne da me ispali. Svesna sam da ga boli ona stvar za moj auto, ali se uzdam u njegovu ljudskost.

Ma šta ljudskost, on to nema. Bahato stvorenje je operisano od toga.

Zvuk uspostave poziva se oglašava i sada čekam da se javi. Naravno da zvoni do besvesti i da se on ne javlja. Taman sam htela prekinuti puna nade da se neću morati do kraja poniziti kada začujem njegovo specifično otezanje “Da, molim?!”

“Zdravo, Zoya ovde.”

“Koja Zoya?”

“Ti baš ne umeš lepo zar ne?! Koliko ih poznaješ pobogu čoveče?!”

“Ne baš mnogo… to jest samo jednu, iritantnu i vrlo nekulturnu ženskicu, ali nemoguće da si ta. Znaš, ta se ne bi usudila da me zove već bi dovlačila dupe po kola… ističe joj vreme. Ja sam u radionici svakog dana do pet, a sada je... ooooo vidi deset minuta do pet.”

“Molim te, saslušaj me! Nisam našla prevoz i - ” “A to je moj problem jer…?”

“Nije tvoj problem, ali apelujem na tvoj osećaj za ispravno. Treba mi taj auto, ozbiljno. Ovo je jedan ogroman grad, a ako hoću da nađem posao moram se vozati od jednog mesta do drugog na razgovore i -” Opet me je prekinuo 42

Aex Nash “Auuu jebote! Prestani da pričaš nerviraš me. Ako nešto mrzim onda su to žene koje nisu sposobne da zaćute, ili još bolje da shvate razliku između bitnih i nebitnih informacija! Boli me ćošak za tvoje probleme, razumeš? E to je vrlo bitna činjenica. Ono što me interesuje je sledeće: dolaziš li po auto ili ne? Ponavljam, da ili ne?”

“Ne…” “Znači ne dolaziš?”

“Nije tako jednostavno zaboga! Što si takav, kažem ti nemam kako da dođem! To je jedan od razloga što sam te zvala.”

“Govori, kratko!”

“Ufff, imamo par opcija, prva da dođem sutra, druga da mi ga dovezeš i treća da dođeš po mene i odvezeš me po njega.”

“Lepo si to smislila, nema šta, u svakom slučaju ja sam u šemi jel' da? Što znači da mi dođeš uslugu… ja obožavam kada su mi ženske dužne. Čekaj, stani! Ti reče da ne duguješ nikome, kako ćemo sada?”

“Tako lepo, ja ću da pojedem govno i da te zamolim da mi pomogneš.”

“Ne, ne i da.”

“Ne razumem, šta ti to sad znači?”

“To su odgovori na tvoja pitanja, biseru moj.”

“Hoćeš da kažeš da si od svega navedenog izabrao da dođeš po mene, ti?”

“Da, pa? Meni je u cilju da te se rešim, pa ću da izaberem najlakšu opciju.

Dođem po tebe, ti preuzmeš vozilo i napokon mi se skineš sa dnevnog reda…”

“Uuu kako si predusetljiv, u jednoj rečenici me uvrediš i ponašaš se kao gospodin, pa tačno ne znam, treba li da ti se zahvalim ili da te napadnem.”

“Znaš kako, ovo poslednje ti baš ne bi preporučio jer… kao što znaš…” “…moj/tvoj auto je kod tebe/mene…”

Oboje smo završili u isto vreme.

“Ništa, ćutim onda kao riba, zapiši adresu i dođi kad hoćeš čekaću te.”

“Nema potrebe, rekao mi je Jay gde si i dolazim po tebe za petnaest minuta.”

Ni zdravo, ni vidimo se! Spustio mi je slušalicu taj nevaspitani neotesanac. Šta sad, vreme je da se presvučem, naoštrim strpljenjem, jer ono što predstoji verujem da neće proći glatko.

Gledam u svoj kofer i razmišljam šta bi mogla obući, o da, stvari su mi još uvek u koferu, jer gajim nadu da ću odavde otići brzinom svetlosti. Uzimam 43

Aex Nash farmerke od tamnog teksasa i običnu belu majicu te crvene starke. Znam da je ovo prestonica kaubojskih čizmica, ali to prosto nije moj fazon. Svoju kosu kupim na temenu u neurednu punđu i vežem maramu oko glave jer je napolju 1000 stepeni, a vlažnost vazduha prevelika za moju kosu. Za pola sata pretvorila bi se u kovrdžavu ovcu.

Uzimam novčanik i taman ga otvorim kada se čuje interfon, jebote, ovaj je baš brz. Pogledam u novčanik i imam šta da vidim, celih 32$ sreća pa na kreditnoj imam oko 200, taman ću imati za popravku i onda...

Onda ću da se molim Bogu da nađem posao. Ako ništa drugo, imam auto u kojem mogu spavati, ako to jest, kada Kasji pukne film i kaže mi da odem.

Zaključavam stan i izlazim na vrelo, sparno predvečerje. Mrzim ovo vreme, mrzim ovaj grad i mrzim onog lika koji nonšalantno sedi u kolima i izgleda tako jebenooo dobro!

Ovaj put nije prljav i mastan. Ovaj put je tako zgodan da prosto ne mogu da verujem. Izgleda da je ona moja kritika urodila plodom. Ako ništa drugo bar se oprao.

Jedna noga mu je na vrelom asfaltu i to kakva noga… u bledim farmericama sa rupom na kolenu ušuškane u svetlo braon, naravno, kaubojske čizme. Bela majčica dugih rukava koja podseća na zimsku potkošulju, a na glavi kaubojski šešir. Opa! Ovako više liči na čoveka.

Ne znam u kom momentu je primetio da mu se približavam, ali znam da je već neko vreme svestan da ga odmeravam. Kako to znam?

Pa lepo, taj njegov arogantni cerek mi sve govori. Budući da mi je sada njegova pomoć potrebna, samoj sebi obećam da ću prestati sa zajedljivim podbadanjima.

“Zdravo! Hvala ti na ovome, stvarno cenim to što si mi izašao u susret.”

“Aha…” “Samo, “Aha”, osnovno zdravo, ništa? Nije to ništa… nema na čemu??

Samo Aha??”

Gledala sam ga dok me je odmeravao i čekala sam da odgovori… dok je on očima šarao po mom telu ja sam imala osećaj da mi hiljadu mrava prelazi istim putem kojim i njegove oči. Nisam mogla više da podnesem taj ispitivački pogled te sam pogledala u njegov prevoz.

Nisam neki poznavaoc automobila, ali je ovo definitivno neki old timer.

Tako ušminkan da imam utisak da vredi milione, ali otkud ovom krelcu takav auto?! Sigurno ga popravlja pa ga je izvezao na test vožnju. E da, to je logično objašnjenje.

44

Aex Nash “Meni se čini da smo mi negde pošli?!”

Prekinuo je moj monolog u glavi. Pogledala sam ga kao neka ćurka, a on je uzdahnuo sa nekom dozom dosade.

“Mala, nije da mi ne prija to tvoje odmeravanje i balavljenje, ali imam posla i trebali bi krenuti, po auto, tvoj… sećaš se… brm, brm, bii biip!”

“Nemoj da si kreten, znam gde idemo i nisam te odmeravala, nego pogledala.”

“To se kod vas tako zove?! I sada kada jesi, sviđa li ti se ono što vidiš?”

“Taman posla, ali mogu ti reći, nešto si mi čudan znaš, tako… čist.” Čim sam to rekla ujela sam se za svoj predugi jezik. O moj Bože, toliko o tome da neću biti zajedljiva..

Prvi put od kako sam ga upoznala videla sam osmeh na tom večito natmurenom licu... i to kakav osmeh?!

Znate ono kada se neko smeje, a oči im poprime iskričavu svetlost?! E tako se on smeje. Moram priznati, sviđa mi se ovakav. Opušten i malo manje namćorast.

“Ti si jedna čudna ženska da znaš! Hajde upadaj, vreme je da krenemo, kao što rekoh, nemam ceo dan.”

Pomerila sam se i krenula okolo automobila te otvorila suvozačeva vrata i sela. Sedeli smo tako par minuta te sam se okrenula prema njemu da pitam šta sada čeka, ali me je preduhitrio “Pojas lepa.”

“Aha, dobro. A šta je sa tobom?” “Šta sa mnom?”

“Ti se nećeš vezati?! Mislim za sve ista pravila važe.”

“Moja kola, moja pravila. Ja ne moram ti moraš.”

“Aha, tvoja kola, moš' mislit' ha!”

“A šta kao, ovaj automobil ne može biti moj?”

“Može ako si dobio na lotu, ovako, kauboju bojim se da ga možeš posedovati jedino u snu.”

Nasmejala sam se iz sve snage, a on mi se pridružio i rekao, “Imaš pravo, ali... to je jedan jebeno dobar san.”

Okrenuo je ključ u bravi, a ova metalna zver je zaprela, malo glasnije od onog na šta sam navikla.

Odjednom je nagazio na gas papučicu i krenuli smo uz škripu guma. U momentu mi je pripala muka, imala sam utisak da ću poginuti na prvoj 45

Aex Nash krivini, ali ne… kako smo gutali kilometre moj strah je nestajao, a telo mi se opuštalo.

Sećate se onog bučnog predenja motora što sam vam pominjala? E to je pravi doživljaj. Moje telo se treslo i vibriralo, a moje uske farmerice i šav između nogu mi uopšte nije pomagao… nisam mogla da verujem.

Moje telo se napelo i imala sam utisak da ću svršiti iste sekunde, morala sam da se dozovem pameti pa sam krenula da se migoljim, nameštam, prebacujem nogu preko noge, ali prokleta bila, još sam gore prolazila.

Nisam želela da vidi, nisam htela da oseti šta mi radi pa sam se još jednom promeškoljila na šta je on dodao gas, a to je rezultiralo nemogućem.

Moja seksualno ugrožena maca, ove nadražaje primila je široko otvorenih ruku i tako mi svega svršila sam kao nikada u životu. Stegnula sam sedište sa obe ruke i zatvorila sam oči. Ali iz tog transa izbavile su me njegove zajedljive reči i podjebljiv pogled, sigurno je shvatio.

“Mala se boji brze vožnje?!”

O hvala ti Bože, glasnije nego što sam htela dreknula sam oduševljeno.

“Da!” Na šta me je pogledao kao da nisam normalna.

“Znaš, da me jebeš ništa te ne razumem, tvoje ponašanje govori jedno, telo drugo, a ti, ti nešto sasvim treće. Ali nema veze, sad bar znam kako da te nateram da ćutiš.”

Namignuo mi je i nabacio je prelepi osmeh, opet. Ćutala sam kao zalivena, jer bolje da misli i da sam kukavica nego neka napaljena ženska koju uzbudi vibracija jebenih kola.

Nije prošlo mnogo kada smo stigli pred radionicu. Zaustavio je auto i ugasio je motor te je izašao iz kola ostavljajući me da sama izlazim iz njih.

Ovom momku stvarno fali lepih manira.

Izašla sam iz kola, a odeća na meni se lepila, što od znoja što od neplaniranog orgazma. Pogledala sam u levo i tamo me je čekala moja krntija.

Bila sam jako srećna što je vidim, bez obzira na sve, ta ulubljena, metalna šklopocija mi je nedostajala.

Ušla sam u mračnu radionicu i zatekla ga kako kod radnog stola sebi sipa kafu u šoljicu. Pomislili bi ste da je sipa meni, ali ne, sebičnjak sipa samo sebi i seda na kancelarijsku stolicu i diže noge na sto.

“Hvala ne bi kafu,” rekla sam zajedljivo.

“Znam, zato ti je nisam ni nudio.” Opet mi je namignuo, a meni je došlo da ga povredim, a onda opet… majka me nije tako vaspitala.

46

Aex Nash Stala sam ispred stola pošto naravno nisam imala gde da sednem i pitala, “Dobro majstore koliko sam ti dužna? Kaži pa da se razilazimo.”

“Ništa,” rekao je sa dosadom u glasu pijuckajući onu svoju kafu, a ne nećeš.

“Ne dolazi u obzir. Kaži koliko? Ja nikome ne ostajem dužna!”

“Ne budi glupa, rekao sam ništa!”

“Nisam glupa i hoću da platim!”

“Baš hoćeš?!”

“Hoću!!”

“Pazi ovako, hladnjak ti je 180$ moje ruke, skidanje i vraćanje su 100, ulje, nove kočnice i krpljenje gume 20$.”

“Ko ti je rekao da menjaš kočnice, ulje i da krpiš gumu??”

“Niko, ali iz moje radionice, auto kojem ne valjaju kočnice neće izaći. Da te nosim na duši tako smotanu, šanse nema!”

“I šta ja sada treba da radim? Pa pobogu čoveče ja nemam toliko!”

“Pa kada sam rekao “ništa” ti si zapela da platiš, e sada ja to isto želim, neko te mora naučiti pameti.”

“Uuuu i to ćeš biti ti??”

“A ko će ako ja neću. 300$ mi dođeš, plati pa da se “razilazimo” to beše reč?”

“A kako bi bilo da ti odmah dam 235$, a ostatak od prve plate?”

Brzo sam izvadila novčanik, a iz njega keš i karticu, on se nasmejao i odmahnuo glavom “Šta?” pitala sam.

“Kartice ne primamo, ne pružamo usluge popravke automobila i nemamo aparat… žao mi je.” Napravio je tužnu facu. Kao da mu verujem da mu je stvarno žao. Kako da ne!

“I šta ćemo sada?”

“Sada ćemo zvati gazdu i videti da li možeš da odradiš dug.”

“Ja?! Gde?! Ovde?! Ma jesi li ti ozbiljan??”

“O daaa! Veoma sam ozbiljan, znaš, gazda je hteo da nađe nekog klinca da pomaže ovde. Da pere delove, da sklanja alat, slaže gume, ali ako sve to može dete... možeš i ti… damice.”

Gledao je u moju uspaničenu facu i verovatno je mislio kako se bojim posla, ali na žalost ne može biti dalje od istine, ne bojim se ja toga, ja se bojim sebe i njegove blizine. Ali… 47

Aex Nash Šta sam tražila to sam dobila, ja i moja dugačka jezičina, ja i moj jebeni ponos.

Stisnula sam zube i rekla, “Nema potrebe da ga uznemiravamo, pokaži mi šta treba da radim počinjem odmah!”

Podigao se sa stolice i otvorio je orman te pogledao u mene. Odmerio me i izvadio je majčicu u kesi te mi je pružio i rekao, “Presvuci se, da ne upropastiš tu... besprekorno belu majicu.”

Otrgla sam mu je besno iz ruku, a on je izašao iz radionice. Nisam ga ni pitala gde je WC nego sam na sred radionice skinula svoju i obukla radnu.

Izletela sam iz radionice, a on je popalio svetla u dvorištu. I pokazao mi na gomilu guma te rekao, “Tvoj posao je da sortiraš gume na uredne gomile, znači, po veličini. Srećno i nemoj da se umoriš!”

Okrenuo se i otišao dok se grohotom smejao, a ja sam krenula sa svojim novim, neočekivanim i neželjenim poslom. Razvlačila sam te gume, besna, umorna i prljava. Obećala sam sebi da ću mu kad tad vratiti za ovo. Jer ko se zadnji smeje, najslađe se smeje?

48

Aex Nash

Od svega u životu najviše me nervira brzopletost i gordost koju posedujem. Hiljadu puta do sada mi je to napravilo problem, ali nikako da naučim.

Evo i sada zbog svoje predugačke jezičine, ležim na krevetu i ne mogu da se pomaknem. Sve me boliiii. Imam osećaj da me i pramen kose boli.

Mišiće na nogama ne osećam, ruke su mi toliko umorne da ni kašiku podići ne mogu, a jezik… umorio se od psovki, jednostrane svađe koja je trajala puna tri sata koliko i moj prvi radni dan.

O da, za tri sata sam se uspela skršiti toliko da ni iz kreveta ne mogu da ustanem, a o promeni posteljine da ne pričam. Juče sam je stavila na pranje ne znajući za svoj angažman kod jebenog užeglog mehaničara.

Sada ležim na golom dušeku i molim sve svece, čak mi je palo na pamet da se obratim i babuškama, svih deset da mi priteknu u pomoć i magičnim putem srede ovaj krevet jer ja neću moći.

O Bože raspadam se, polako, bolno i ljuto!

O da, toliko sam besna da sam u jednom momentu nesvesno udarila šakom o dušek i prebrojala sve zvezde. Zašto?! Zato što sam izlomila svaki prokleti nokat na prstima i to do živca. Živca koji mi bolno pulsira.

Mrzim ga, mrzim i to njegovo lepo lice i podjebljiv osmeh. Mrzim i njegov smeh kojim me je ispratio kada sam se kretala u pravcu neudobne krntije od mojih kola, a najviše mrzim rečenicu kojom me je ispratio, a ona je bila, “Vidimo se sutra!”

“Da seronjo, vidimo se.” Bilo je sve što sam mu uspela reći, jer sam morala naterati mozak da komanduje klecavim nogama koje su polako želele da pokleknu i dopuste mi da se prostrem po prašnjavom putu te do sutra odspavam baš tu, samo na tren. A opet, ja sam dama, doktor, akademski građanin i ćerka svoje majke bez obzira što ličim na tamo nekog dedu kauboja.

Pogledam na sat i vidim da je sedam ujutru. Pretpostavljam da radim od devet, u svakom slučaju ima sreće što ću se ovakva pojaviti tamo, tako da ne brinem za tačnost. Osim toga, nije mi rekao u koliko sati treba da dođem, ili možda jeste... ma ko ga jebe.

49

Aex Nash Bolno polako iz ležećeg prelazim u sedeći položaj te se hvatam za nešto što sam još juče zvala kičmom, danas... danas je to najbolniji deo moga tela.

Toliko dugo sam bila pognuta da uopšte ni sanjala nisam da će to ostaviti ovakve posledice. Hvatam se za zadnji deo leđa i polako ga masiram, ali ne postižem ništa, jer me prsti opet bole.

Suze bola, besa i nemoći liju mi niz obraze, ali ni to me neće sprečiti da se predam, da proglasim njegovu pobedu, da mu pokažem da me je uspeo uplašiti i slomiti, ne!

Odlučno ustajem sa kreveta i ispod glasa zarežim iz čiste frustracije.

Polako se dovučem do kupatila i nekako se svučem te stanem ispod tuša.

Pustim vruću vodu da mi šiba po bolnim leđima i samo stojim dok mi se suze mešaju sa vodom. Gde sam pogrešila? Zašto uvek iz dobre namere naletim na nekog sadistu koji uživa da se iživljava na meni?

Ovo me podsetilo na mog kolegu Iana. Tri godine smo bili u istom timu za istraživanja. Kao jedino žensko uvek sam se trudila da budem precizna, uredna u svojim izveštajima, čak sam i njihove zadatke prepisivala i ispravljala greške, ali sve su to pogrešno protumačili.

Ian me je čak optužio da sam previše ambiciozna i željna slave, pa čak i ako to znači da budem najbolja u grupi i bacim ljagu na njih.

Naravno, to nije bilo tačno, ali hajde ti to objasni sujetnim šovinistima.

Dođavola! Probala sam, ali mi nisu verovali.

Jesam malo takmičarski nastrojena, ali da mi kolega kaže da sam “nabeđena kraljica željna muških muda” e to stvarno nisam.

Stajala sam tako sve dok nisam potrošila zadnju kap vruće vode. Izašla sam u malo boljem stanju, te se uz puno “uff”, “joj”, “majko mila kako boli” napokon sam se uspela obući. Danas sam na sebe navukla samo osnovno, teksas šorc, majicu, maramu i patike. Juče sam bila gola voda danas neću.

Lekcija je naučena.

Stomak je počeo da mi krči kao da sam radila u rudniku a ne u automehaničarskoj radnji. Zato sam sebi napravila rudarski doručak koji sam pojela, ne, progutala te prljave sude stavila u mašinu.

Uzela sam ključeve i torbu te bacila pogled na tužni dušek i stvarno se ponadala da će babuške rešiti problem dok se ne vratim kući. *** Drugi radni dan je protekao relativno dobro. Kako?! Pa lepo.

50

Aex Nash Seronja me pustio na miru. Nije mi se cerio, nije me urnisao, rekao mi je šta da radim i četiri duga sata nije progovorio ni reč. Znala sam da je nadrndan, mislim, nije mis sunašce ni inače, ali stezanje njegove vilice, mrmljanje u bradu i česta psovanja naterala su me da se držim podalje od njega.

On se naravno pravio kao da ne postojim, što je meni savršeno odgovaralo.

Njegovo ponašanje, ako je i moglo, postalo je gore onog momenta kada se Jay pojavio.

Ljudi moji, ne mogu vam objasniti kako sam se dobro osećala kada sam videla nasmejano, prijateljsko lice. Toliko da sam zaboravila na bolne prste koje je pojeo benzin sa kojim sam prala i trljala prljave auto delove.

To je toliko smrdelo i isparavalo da sam bila blago naduvana, to jest drogirana, pa je moja reakcija na Jaya bila prilično komična.

Bacila sam se oduševljeno na njega, te ga grlila kao brata i najboljeg druga kojeg poznajem sto godina, a ne tek jedan, prokleti dan.

“Hej lepotice, kome treba da zahvalim na ovom dočeku? Pretpostavljam da si se smorila kao puž pored mog prijatelja.”

“Smorila?! Ooo moj Bože, to čak nije ni desetina onoga kako se osećam.

Da radim u mrtvačnici više bi se zabavila ili čak u klanici, e da, i tamo ima neke akcije… ovde?? Ovde je tako doooosadnooooo! On je tako dosadan i nadrkan i zamara me!”

Pokazala sam u pravcu štrokavog i zatresla glavom, jer sam u datom momentu videla dvojicu istih, besnih mehaničara. A to nije moguće, ipak sam drogirana…

“Jasno mi je da je seronja, zato sam došao, da vidim da li ste još uvek u komadu, ipak ovde ima previše oštrih predmeta kojim bi se mogli međusobno poubijati.”

“A ne! Prvo ću da odradim pa ću da ga ubijem!” I tek tako počela sam da se smejem kao opičena, gledali su me kao da sam skrenula, a ja sam pokušala da im kroz smeh objasnim šta mi je smešno “Shvatiš, odradim ahhahhahha pa onda ubijem ahhahhahha” Nije upalilo i dalje su me gledali isto, ko ih šiša, bitno da je meni lepo!

“Dooobrooo… vreme je za malo svežeg vazduha.”

Jay me je uhvatio za ruku i vukao me na dvorište, a ja sam dobila napad objašnjavanja i predavanja kako svež vazduh ne postoji. Mlela sam i mlela “...svež vazduh je mit, čista glupost i tako nešto ne postoji, pogotovo ne ovde.

51

Aex Nash Ovo ti je predeo gde je najveća koncentracija naftnih bušotina, po ovoj temperaturi nafta takođe isparava i stvara zagađenje. Sem toga ima brate previše jebene prašine. Pogledaj me, oznojila sam se i sve se zalepilo za mene…” pomakla sam majicu na bretele i pokazala mu kožu ispod majice, a moj svetlo zeleni brus je sevao na sve strane. “...vidiš kako se zalepio za mene tako sitne čestice lete u vazduhu i ulaze u naša pluća i to kroz nos, sada ću odmah da ti demonstriram.”

Izvadila sam maramicu iz džepa i dunula u nju, prašina i slina iz mog nosa ostala je na snežno beloj maramici te sam je otvorila, ciknula jer je moja tvrdnja bila tačna i tu istu maramicu gurnula Jayu pred oči. Verujte, kada dođem sebi i setim se ovoga poželeću da me zemlja proguta od stida. Sada nadrogirana, ne vidim ništa loše. Ja sam naučnik i ovo je naučni ogled.

“OK naučnice, mislim da sam shvatio. Ne mogu da verujem da si me u petnaest sekundi uspela napaliti i zgranuti. Ozbiljno, u momentu se digao i spustio.”

Zagrcnula sam se od smeha “Ti nisi normalan kao i ja, pali te naučno eksperimentisanje?”

“Ne! Budalo mala, napalila si me ti sa pokazivanjem sisa, isto tako si me i ohladila sa pokazivanjem slinaca, malo je mnogo za mene.”

“Napalio si se na moje sise?! O Bože ti si onda zagoreo više nego ja ahhahhahha.”

“Ne razumem.”

“Ako je tebe ovo napalilo…” opet sam mu pokazala moje jadne male grudi u brusu “onda si ti čoveče zagoreo. Ovo može da napali nekoga ko pičke u životu video nije.”

Gledao je u mene i samo od jednom počeo je da se smeje kao nenormalan.

“Ja sam hteo da te pozovem da izađemo na piće, ali mislim kako bi bolja ideja bila da prespavaš ovo ludilo.”

“Ne!” “Ne?” “Ne, hoću da izađem, dugo nisam izlazila sada mi je lepo i hoću da mi bude lepše. Neću više da budem devica i hoću da se napijem i da se izjebem sa nekim i skinem ovu bedu sa grbače. Dopizdilo mi je da budem dobra, najbolja. Hoću da budem nevaljala.”

Namignula sam mu, a on se naslonio rukama na svoja kolena i još jače se počeo smejati. U neko doba se čak uhvatio za stomak, jer ga je očigledno zaboleo.

52

Aex Nash Nisam htela da se predomisli pa sam navalila “I kauboju, gde me vodiš?”

“Gde hoćeš.”

“Znam gde neću, neću na ona fensi mesta na koja moja sestra ide. Hoću u neki bar. Negde gde se igra. Ima li tako nešto u savršenom Sunnyvaleu?”

“Ima, ali ipak ćemo naći neko mesto u Dallasu. Ovo je malo mesto, ne bi htela sutra da budeš tema tračeva, zar ne?”

“Daleko bilo, ja sam doktor!” Ubeđeno sam mu rekla, na šta se on još jače nasmejao. U tom momentu mi se koža naježila i znala sam da je štrokavi iza mene, a to je potvrdilo i njegovo podjebljivo unkanje. “Šta ste se vas dvoje tako raspričali? Ti mala ako ovako nastaviš radićeš godinu dana za jedan dug.”

“A što mi žao, čekaj, mislim da nije. Što duže ostanem više ću te drkati pa ti možda dojadi ta maska jebenog namćora.”

“Ja nisam namćor, a ti nisi mađioničar.”

“Ko zna, možda i jesam. U svakom slučaju ti me ne poznaješ i ne znaš šta sam.”

“Znam da si bol u mom dupetu.'

“E onda nabeđeni šefe ne ideš sa nama na piće. Ostani tu i uživaj u mrgođenju.”

“Kakvo piće?!”

“Jay i ja izlazimo večeras, a s' obzirom da ti je muka od mene ti nisi pozvan!”

“Kao da bi išao i da ste me zvali. Imam ja pametnijeg posla i lepšeg društva.”

“Lepšeg da, ali pametnijeg čisto sumnjam. Ta koja se sa tobom druži plića je i od plehanog tanjira.”

“Hej, hej sada ste preterali. Ti mala idi u moj auto vozim te kući da se otrezniš i dođeš sebi. A ti druže spusti loptu jebote. Zar ne vidiš da je odlepila od isparavanja?”

“Niko nije rekao da je lako biti mehaničar zar ne?”

Slušala sam njihovo prepucavanje i umešala se još jednom. Prišla sam mu i pružila ruku te promrmljala “Primirje?”

Gledao je u moju ruku nekoliko sekundi i taman kada sam se htela povući i sasuti mu bujicu uvreda u lice, zgrabio je moju ruku, a kroz moje telo je prostrujalo nešto nalik udaru struje od nekoliko volti.

53

Aex Nash Otrgla sam ruku i u momentu sam došla sebi, ako i nisam bila sto posto trezna, njegove sledeće reči su me otreznile “Vidimo se večeras, mačkice.” *** Naravno da babuške, Deda Mrazovi pomagači pa čak ni mali irski vilenjaci nisu namestili moj krevet, i naravno da sam sve morala ja, ali verujte, nije mi onako naduvanoj smetalo, ali uopšte.

Onog momenta kada me je Jay ubacio u auto i dovezao kući uz puno muke, jer nisam htela kući da se spremam, verovala sam da je to gubitak vremena, da se razumemo i dalje nisam bila svoja, uspela sam srediti i krevet i suđe. Istuširala sam se, to jest sa žuljala sam svu prljavštinu sa tela, što je bio veoma bolan proces, ali hej! Ako je ikako moguće koža mi je sada mekša i lepša. Jest' malo crvena, ali za lepotu mora da se trpi.

Pre par dana Kasja mi je dala punu crnu kesu za smeće stvari koje je ona odbacila, pod izgovorom da njoj te krpe neće trebati pa ako nađem šta za sebe neka to i zadržim.

Niste propustili dašak ironije?! Džak za smeće… e da. Kao beskućniku i socijalnom slučaju moja sestra je udelila par krpica…

Mada se ni jedan komad te odeće ne može nazvati tako. Svaka ta “krpa” bila je markirana i jebeš mi sve ako u ovoj kesi nema oko 10.000 dolara.

Ja nisam neko ko je izlazio, a ne. Ako izbacimo školske plesove i ceremoniju deljenja diplome sa obaveznim svečanim prijemom, moje dupe se baš nije vrpoljilo po popularnim klubovima.

E pa krajnje je vreme da to promenimo.

Iz kese sam izbacila sve stvari i krenula da biram nešto u čemu ću se bar večeras osećati sexy. Bože moj Bože, u bilo čemu od ove garderobe postigla bi jednak učinak, mada… tanka je crta između sexy i droljastog. Moram povesti računa, stoga biram najčednije od svega.

Bela košuljica bez rukava, i kratki crni šorc je bila idealna kombinacija.

Naravno, iako sam rekla da u životu neću obući kaubojske čizme, prosto nisam mogla da odolim ovim malim belim udobnim komadom neba.

Dovoljno razgažene, za pola broja veće... omb nikada ih neću skinuti.

Naravno uz te čizme ide i odgovarajući šešir koji je moja sestra takođe otpisala. Taj sirotančić krasiće moju glavu, ne mogu da dozvolim da bude napušten, zar ne?

54

Aex Nash Sa šminkom i frizurom nisam preterivala, jer večeras ne želim da razmišljam o razmazanoj maskari, o opuštenim loknama, pa sam tako lice namazala hidratrantnom kremom, a usne balzamom, dok sam čistu, suvu kosu pustila slobodno da pada.

To je bilo to. Moje spremanje je bilo završeno.

Jay je bio tačan. Nije se penjao gore nego mi je poslao poruku da me čeka dole niz ulicu, jer je morao da pokupi neka dokumenta kod klijenta koji, koje li slučajnosti živi u ovom kraju.

Nije mi smetala šetnja, čak šta više, dašak hladnog vazduha koji je strujao gradom godio je mojoj užarenoj koži.

Kada sam stigla do kola, kucnula sam na prozor, a Jay se prenerazio. U momentu sam počela da gledam po svojoj garderobi. Svi dugmići na košulji su zakopčani, znači sise nisu, pogledala sam u šlic te prstom povukla po metalnim zubcima i zaključila da je i on zatvoren, pa sam vidno izrevoltirana digla ruke i pitala “Šta ne valja?! U vražiju mater u čemu je problem?!”

Otvorio je vrata i izleteo napolje i dalje ne skidajući pogled sa mene “Ajme... izvini, ali ništa ti ne fali, nego si me iznenadila naučnice. Znaš, nisi ti tako loša. I imam osećaj da će ovo biti jedno zanimljivo veče.”

“A toooo, pa dobro, to nije loša stvar ne vidim razlog za mrštenje zaboga.”

“Sada ga luče moje ne vidiš, ali do kraja ove noći, pa recimo, da će ti sve biti jasnije.”

“Da nećeš da me muvaš?” Pitala sam ga iz zajebancije, a on je slegao ramenima i rekao, “Možda hoću, možda neću, ali ti obećavam jedno zanimljivo veče.”

Kao što je i obećao, odveo me je u jedan kaubojski bar, toliko autentičan da mi je došlo da zaplačem od sreće.

Znate ono, mesto za vezivanje konja sa obaveznim pojilom za vodu?

Ima i to, mada niko nije došao sa konjem, ali je bilo par muškaraca naslonjeno na tu gredu dok su se cure vešale na njih, mogli bi ih lako zameniti za konjine, jer se vidi šta te cure traže. Popeli smo se drvenim stepenicama do ulaza i stali pred vrata koja su verovali ili ne ona što se “onako” otvaraju.

Otrgla sam se porivu da kao malo dete prođem jedno 4-5-6 puta kroz njih, pa sam sebe zamislila kao damu iz 18 veka sa prelepom haljinom koja dostojanstveno ulazi u bar.

55

Aex Nash Mada, da je osamnaesti vek, ženama koje su držale do sebe nikada ne bi palo na pamet da uđu u tu “rupu, punu greha i bluda”. A ja to sve znam, jer sam pročitala punooooo istorijskih romana.

Bar je bio predivan iznutra. Sve je bilo od neprerađenog drveta, osim šanka, on je jedini bio prelakiran bezbojnim lakom. Sa tavanice na debelim lancima, visili su točkovi nekadašnjih zaprežnih kola, a neko je bio pametan te uveo struju u njih te je na svakom tom točku bilo po deset golih, malih sijalica. U desnom uglu bili su muzičari, a preko puta njih ogroman podijum sa otprilike dvadesetoro ljudi koji su igrali kao jedan.

Bila sam fascinirana, poželela sam da im se pridružim, ali sa ove dve leve noge bojim se da ću preskočiti blamiranje.

Seli smo za šank i to na insistiranje deteta, to jest mene lično. Iako je bilo bar deset praznih separea, ova klinka se odlučila za šank. Zašto?

Prosto zbog šankera, o da!

Dva macana su bila iza šanka u kariranim košuljama bez rukava u uskim farmericama i tamo su stvarali magiju. Dovoljno je bilo da drekneš narudžbinu i ona je klizeći stigla do tebe.

Tako sam popila prvi burbon.

Doduše da nije bilo Jaya moje piće bi završilo nekome u krilu, ali sreća moja njegovi su refleksi brži od mojih. Ruku na srce, imam reflekse kao mrtav konj.

Kako je veče proticalo, broj popijenih pića se povećavao tako je i moja hrabrost rasla. Usudila sam se da zaigram na podijumu vođena Jayem i nekim vrlo ljubaznim damama, naravno, to nije imalo veze sa mnom nego sa njim, jer bože moj izgledao je tako dobro.

Izmorena, znojna i puna elana jedva sam se složila sa njim da se vratimo na svoje mesto. Kukao je i molio kao malo dete. Jebeš mi sve, koliko može teško da padne muškarcu kada ga zgodne žene hvataju za dupe?! Eto, izgleda da je Jay došao do svoje granice.

“Osećam se silovano, iskorišćeno i odbačeno,” uzdahnuo je.

“Aha, moš' mislit', hoće ti biti bolje ako se odvalimo od alkohola?”

“Možda…” namignuo mi je i osmehnuo se, taman sam nam naručila turu kada se začuo gong. Pojma nisam imala šta to znači, kada su odjednom sve devojke koje su sedele na šanku skočile na njega. Pesma je krenula i one su počele da igraju onako kako su mene učili to veče.

Jay se nagnuo prema meni o rekao “Ajmo u dve ture da ne smeš gore.”

56

Aex Nash “A ne! Nema šanse, ja sam doktor zaboga, nisam šipvarica.”

Prasnuo je u smeh zbog mog pristojnog, ali veoma pijanog odgovora te rekao “Kukavice, koko da, kookooo da, kok…”

“Batali uvrede mali, ja nisam kukavica.” Đipila sam sa one stolice kao raketa na mlazni pogon i skočila na šank.

Gledala sam druge cure, hvatala korake u hodu, smejala se kao nikada do tad sve dok na samom ulazu u bar nisam srela dva plava oka koja su sijala kao farovi. Osećala sam se kao jelen pred njima. U momentu me je oblio znoj, a moje telo je počelo nekontrolisano da se trese.

Otkud on ovde?!

Moja reakcija na njega i njegovu pojavu bila je smešna. Šta me se tiče što izgleda kao Bog, u tim iscepanim uzanim farmericama, sa ogromnom kopčom kaiša koja te tera da lascivno gledaš samo u jedno mesto. U toj majci koja ti dozvoljava da vidiš svaki jebeni mišić koji se ocrtava, te ruke, tako lepo oblikovane, prošarane žilama koje… DOSTA! Došla sam ovde da se zabavim i to ću i uraditi, nastavila sam da igram, dok je masa muškaraca dobacivala, zviždala i mamila nas. Zaboravila sam na sve probleme i samo se prepustila.

Sve bi bilo OK, da sam nastavila da radim što sam i do tada, ali ne, meni đavo nije dao mira i ponovo sam ga morala potražiti očima.

U momentu je sledio šamar otrežnjenja. Pored arogantnog seronje bila je ne jedna, nego tri napaljene krave, koje se malo počupale nisu.

Svaku je pomilovao, poljubio i zagrlio, te im nešto prošaputao na uvo, pa su se jedna po jedna kao na komandu okrenule i otišle.

Mogu da zamislim šta im je rekao i obećao. Moram priznati, iako mi se uopšte ne sviđa njegovo ponašanje, telo ima izvanredno.

Bilo mi je dosta svega, taman kada sam pomislila da se kao glupača spustim sa šanka i sednem dole na svoje mesto, spasila me je pesma. Došla je do kraja, a bend je najavio pauzu. Eto ti, taman da se udaljim od njega.

Sišla sam za šanka i u tom momentu nečije ruke su me zagrlile otpozadi.

“Woooow kauboju!”

“Znaš li koliko si sexy?” Nepoznat glas me je upitao. Okrenula sam glavu i ugledala tipa crne kose i crnih očiju koji je izgledao kao Grand kanjon.

Ooooogroman!

Veći za dve glave od mene, sa grudima veličine bilborda, a lice... lepše nisam videla.

57

Aex Nash “Izvini, da li se znamo?”

“Jok, ali ćemo se upoznati.”

“Iiiiii evo ga još jedan! Pa dobro majku mu, čime li vas hrane kada ste tako arogantni?”

“Nisam arogantan, nego preduzetan.” Njegov dubok glas slao je trnce duž moje kičme.

“E pa kauboju na pogrešno drvo laješ, nisam zainteresovana za kratak flert i intimna upoznavanja.”

“Možda nisi, ali bićeš, dobar sam pregovarač.”

“A kako da znam da nisi manijak? Sav tako velik i nabildovan?”

I tek tako, izvadio je svoju značku i shvatila sam da je policajac.

“Dužnost mi je da štitim i služim, a tebe bi rado čuvao…”

“Khm, pa dobro šerife ubedio si me, ali samo izlazak, bez nekih veliki očekivanja, može?”

“Svakako ćemo krenuti odatle.”

Izvadio je svoj telefon i zapisao moj broj.

“Moje ime je Derek, a ti lutko? Kako se zoveš?”

“Zoya...” mutava, glupava Zoya.

“Pa Zoya čućemo se kada ugrabim slobodan dan. Idem sada kod svog društva, a tebe ostavljam da se zabavljaš, dok si slobodna.”

Namignuo mi je i otišao.

“Opa mala, ti baš ne gubiš vreme.” Šapnuo mi je Jay na uvo.

“Nisam ja ništa uradila, pozvao me je, deluje OK, ne bi bilo učtivo da sam ga odbila. Zamisli šta bi to uradilo njegovom egu?!”

“Da, da naučnice, to svakako ima veze sa njegovim egom i samopoštovanjem.”

“Znaš šta, odo ja u WC, a ti zajebavaj nekog drugog! E da, naruči mi piće, lepi!”

Red do WC-a bio je nenormalno dug, imam utisak da sam stajala pola sata u njemu. Kada sam se napokon dohvatila WC šolje uzdahnula sam sa olakšanjem, a moj mehur je pevao od sreće.

Kada sam izašla iz kabine bila sam sama, napokon, bez onih nalickanih ženskica, pa sam se umila, očešljala i krenula napolje. Čim su se vrata za mnom zatvorila bila sam pribijena uz zid. Mračni hodnik mi nije dozvoljavao da vidim ko se usudio da me tako grubo odbaci, ali onog 58

Aex Nash momenta kada mi se približio, kada sam osetila njegov miris i čula glas koji je besno rekao “Nek' sam proklet!” Znala sam da je to štrokavi.

Nisam se ni snašla, a njegove usne su pustošile moje. Grubim, posesivnim, predivnim poljupcem. Prepustila sam mu se na par sekundi, ali sam vrlo brzo došla sebi te ga odgurnula i dreknula “Stvarno?! Stvarno?? Ti si jebeni, hodajući klišej! Koji ti je đavo??”

“Veruj mi da ne znam! Pojma nemam šta radim! Ali nemoj delovati uvređeno, jebeno si uživala!”

“Aha, jesam! Kao u veneričnoj bolesti! Slušaj me bahati, žao mi je što ću ti ovo reći, ali muške kurve ne volim u svom krevetu. Možemo biti u društvu, bez mnogo pipanja, ali inače, drži se podalje od mene!”

“Oo kako si samo fina! Jedan te vodi na piće, drugi ti daje broj telefona, a treći te ljubi ispred WC-a. Imam i ja naziv za to, a taj je DRO...”

PAFFFF! Prvi put sam nekom zveknula šamarčinu, dlan mi bridi, ali nema veze, vredelo je videti njegovu iznenađenu facu, sa crvenim otiskom moje ruke.

Podigla sam prst i pripretila mu njime. “Da se nikada više nisi usudio da mi se obratiš tim rečima! Jasno???”

Okrenula sam se i izmarširala do svog mesta, te sam dohvatila čašicu sa pićem i istresla sam sadržaj u usta, bučno sam udarila po šanku sa njom i pomislila BIO JE OVO JEDAN JEBENO DOBAR POLJUBAC!!

59

Aex Nash

Malo pre ponoći stigao sam “Kod veselog kauboja” bez puno razmišljanja ušao sam u objekat koji odavno imam u svom vlasništvu, jeste da sam tihi partner, ali to ne menja činjenicu da je pedeset jedan posto ovoga moje.

Ako ćemo pošteno, kupio sam ga jer sam se jedne noći ožderao i polupao pola kafane.

I sada vam nije jasno kako sam od razbijanja stigao do većinskog vlasništva?! Pa lepo, kafana je bila rupčaga na rubu propasti, gazda dobar, ali veoma naivan lik dozvoljavao je piće na veresiju, tuče u objektu, posle kojih mu je ostalo tek par stolica i dva stola.

Nesvesno je sebe doveo do bankrota. Te noći ja sam bio taj koji je i to malo inventara polupao. Kada sam završio seo sam u ugao kafane i zadremao.

Pustio me je da odspavam i da se otreznim.

Kada sam se napokon probudio video sam čoveka naslonjenog na šank preko puta mene kako sedi i pije pivo iz flaše.

Prešao sam pogledom po celoj prostoriji, bilo je tu stakla, krhotina ogledala, drvenih delova stolica i stolova, ništa mi nije bilo jasno.

O da, ja sam onaj koji se ničega ne seća kada se opije.

Pogledao sam u čoveka te ga zbunjeno upitao “Šta se ovde desilo?”

Učinilo mi se da sam čuo “hm”, ali kada je posle par sekundi nastavio bilo mi je jasno da sam ga dobro čuo.

“Ti si se desio.”

“Kako molim?”

“Lepo, ti si se desio, ne znam šta ti je kvrcnulo u glavi, mirno si se nalivao alkoholom celo veče, niko ti nije prilazio, niko te nije dirao, ali džabe, u nekom momentu si poludeo i sve ovo napravio. Moram ti priznati, nikada brži fajront niko nije napravio.”

“Bar nešto dobro… nego ne brini, platiću ti štetu i...”

“Nema svrhe.”

“Kako to misliš?”

“Lepo, šta mi znače tri stolice, dva stola, nekoliko flaša i ogledalo kada sam ionako bankrot. Mislim OK, sa tim bi radio do neke sledeće prilike dok

60

Aex Nash ne dođe neko drugi, sve to ponovo demolira, a nije u mogućnosti da plati.

Ionako sam ti loš gazda.”

Bolela me je mamurna glava, ali me to nije zaustavilo da ovom bezvoljnom čoveku postavim još par pitanja.

“Pa ako je tako što si držao bar?”

“Nasledio sam ga. Ovo je bio bar mog starog, bio je ovo njegov život, kada je umro prešao je na mene, a ja umesto da ga prodam, ja sam ga sveo na ovo…” rukom je pokazao po ne baš lepom prizoru “...rupu koja izgleda ovako. A što je najgore, ovaj bar ima istoriju, u mojoj porodici je generacijama. Slobodno me možeš nazvati sentimentalnom budalom, ali dao bi sve da ponovo bude kao pre.”

“Opet, kako to misliš? Opet bi ga zadržao?!”

“O da, bih! Ali bi to drugačije uradio, doveo bi nekoga ko bi imao jebenog pojma šta radi, jer ja, Bog mi je svedok pojma nemam. Kada bi mi se pružila još jedna šansa ovde bi uveo restoran i bavio bi se time, ali... to su pusti snovi.

Para za obnovu nemam, za adaptiranje prostora i kuhinje treba brdo para koje ja nemam, tako da ne vredi pričati o tome. Nego, ako si došao sebi vreme je da se igramo razlaza.” “Šta ako nisam?”

“Ako nisi svestan si i znaš gde živiš. Reći ćeš mi adresu i odvešću te kući.”

“Tek tako?!”

“Tek tako, nije da imam nekog drugog posla.”

Nisam posle toga puno razmišljao šta mi je činiti, nego kada sam došao sebi nazvao sam mog finansijskog savetnika i odveo ga na lokaciju u koju sam želeo da uložim. Naravno, kao tihi partner, bez neke velike uloge i mešanja u poslovanje bara. Malo je reći da me je lik gledao kao da sam izgubio razum, ali danas, kada stojim ovde i posmatram očima gosta znam da sam uradio pravu stvar. Sve je onako kako je John zamislio.

Naravno, ja nisam ovde da bih proverio svoju investiciju, nego zbog one male. Znam da je Jay doveo ovde, jer ovih dana ima potrebu da me gura do krajnjih granica. Koje su to, samo on zna.

Bilo kako bilo, ušao sam u dobro osvetljen bar, samo što sam zakoračio u njega presrele su me Mendy, Lusy i Jane moja pijana osvajanja. Sve bi to bilo super da nisu počele da me svojataju i prave ljubomorne scene, što veoma lepo opisuje njihovu plitkost. Koliko je teško shvatiti rečenicu “Jednom i nikad više”?

61

Aex Nash Njima očigledno to ne dopire do mozga pa se ovde kidaju preda mnom, vređaju se kao uličarke, a što je najgore, najbolje su drugarice.

Mislim da sam to zaboravio da napomenem.

E da, zato se svakoj obratim na fin način, udelim koji kompliment, kažem da su sjajne, pristojno im se osmehnem i malo smirim situaciju.

Taman kada sam hteo da se odmaknem od njih buka kod šanka mi je privukla pažnju. O da, počinje obavezno đuskanje na šanku. Inače volim ovaj deo. To mi dođe kao švedski sto, moje je da izaberem sa kojom ću da se počastim.

Pogled mi pada na jednu lepo zaobljenu guzu, crni šorc u koji je upakovana prosto te mami da zaviriš šta se to nalazi ispod… duge, lepo izvajane noge samo su dodatak tome i već mogu da ih zamislim oko svoga struka. Bubnjevi udaraju, muzika trešti, a ona se okreće, gledam i ne verujem. Na desnoj butini ugledam mali mladež koji mi danima ne da mira, naglo podižem pogled i susrećem se sa očima koje ne mogu da izbijem iz glave.

Malo je reći da je i ona iznenađena, posmatra me širom otvorenih očiju te njima šara po mom društvu, nije mi teško palo još malo se poslužiti društvom ove tri blesače. Dok im objašnjavam kako mi je žao što sam “preležao prehladu” od koje sam još iscrpljen, gledam u nju.

Osetio sam njeno povlačenje i želju za begom, ali na njenu sreću pesma je završila i sišla je sa šanka, ali u ruke onog nadobudnog šerifa.

Nije mi jasna ljubomorna reakcija, stezanje pesnica i škrgutanje zubima, ali je sve to izašlo iz mene.

Gledao sam kako joj oči sjaje od nestašluka, video i da kao svako žensko zavodi kosom i osmehom, gledao sam i kako razmenjuju brojeve i kako je dodiruje...

Bes je rastao. Zašto pojma nemam, ona mi se čak ni ne sviđa! Previše brblja, previše pametuje, puna je dosetki i zamara me, a opet...

Nije mi jasno zašto me ljuti prisustvo muškarca u njenom društvu.

Taman kada sam ubedio sebe da sam dobro i da je ovo samo nešto beznačajno krenuo sam prema njima. U tom trenutku ona se nasmejala Jayu, dobacila mu da joj naruči piće i otišla je u pravcu WC-a.

Prišao sam mu kada je otišla te ga rukom udario po leđima, i to u momentu kada je prineo čašu ustima, čak i pored buke čuo sam kako su mu zubi udarili o debelo staklo čaše, besno se okrenuo prema meni i ošinuo me pogledom 62

Aex Nash “Da li si ti normalan? Hoćeš da ostanem bez zuba?”

“O naravno da to ne želim, ali šta mogu, ljubav prema bratu me tera da je ispoljavam na neki čudan način.”

“Aha, e pa brate tvoja ljubav boli i pre nego što od mene napraviš bezubog lika, kontroliši i kanališi tu svoju ljubav na neki drugi način, na primer povisi mi procenat zarade od ovog mesta.”

Namignuo mi je i znam da me zajebava, jer ima odrešene ruke da upravlja svime što posedujem.

“Oo pretvaramo li se mi to u nezasitog gada odjednom?”

“Ma ne, nego prosto, nađi drugi način da mi pokažeš svoju ljubav, odlazak kod zubara po veštake nije to!”

“OK. Sad mi kaži kako se provodiš? Jel' te smorila?”

“Ko? Zoya?? Ti si lud, sa njom nikada nije dosadno, evo i sada, sedim ovde kao dileja i gledam kako se pola kafane napalilo na nju, a ona toga nije ni svesna. Sada je bio i šerif, ladno joj se nabacivao, a znaš da je on malo na svoju ruku što se žena tiče. Posle Meryll nisam ga baš viđao u ženskom društvu, a ono, ipak ga je naša mala zavela.”

“Vidi ti to, pojma nisam imao.”

Naravno da jesam, sve sam to gledao iz prve ruke, ali bolje da ćutim. Jay me predobro poznaje i shvatio bi u sekundi šta se dešava u mojoj glavi.

“I? Gde je sada naša nevino-fatalna zavodnica?”

“Otišla je u WC, toliko je skakala i igrala, a bogami i pila da je logičan nastavak WC.” “Ej, eno ga Jason, idem da mu se javim, a ti mi uzmi viski, odmah se vraćam!”

“Aha, kako god!” Namignuo mi je opet i nacerio se kao da zna nešto što ja ne znam.

OK, priznajem, Jason mi je poslednja rupa na svirali i nikada nisam odlazio da mu se javim, možda je to ono što me je odalo. Jesam, javio sam mu se, ali u prolazu, na putu do odredišta.

Hodnik je prazan na moju sreću, po koja cura izađe iz WC-a, ali ona koju čekam ne žuri, kao da zna da je čekam, ovde, u mraku.

Onog momenta kada je izašla iz njega palo je u vodu svako moje planiranje. Hteo sam da je pozdravim u prolazu, hteo sam da budem učtiv, da se izvinim za sva sranja koja sam joj priredio jer shvatam da sam preterao, a onda…

63

Aex Nash Sve je to palo u vodu, njena blizina, njen miris u meni je probudio bes, nemoćan sam da priznam da me interesuje šta je to što me tako privlači kod nje, a onda, onda se desilo nešto što nisam želeo, nikad.

Poljubio sam je onako kako nisam već tri godine, poljubio sam je, a nisam povratio. Nisam se rasplakao i nisam prekinuo. Ljubio sam je gladno, željno i posesivno. Njen ukus u meni je stvarao zavisnost i znao sam da je neću pustiti.

Tolike godine sam proveo u mraku, toliko sam usamljen bio, a ovaj jedan poljubac pokazao mi je da ipak nisam mrtav iznutra i neka sam proklet ako joj dozvolim da ode!

Otrgla se iz mojih ruku i gledala me kao da sam nešto prljavo te je počela da besni.

“Stvarno?! Stvarno?? Ti si jebeni, hodajući klišej! Koji ti je đavo??”

“Veruj mi da ne znam! Pojma nemam šta radim! Ali nemoj delovati uvređeno, jebeno si uživala!”

“Aha, jesam! Kao u veneričnoj bolesti! Slušaj me bahati, žao mi je što ću ti ovo reći, ali muške kurve ne volim u svom krevetu. Možemo biti u društvu, bez mnogo pipanja, ali inače, drži se podalje od mene!”

“Oo kako si samo fina! Jedan te vodi na piće, drugi ti daje broj telefona, a treći te ljubi ispred WC-a. Imam i ja naziv za to, a taj je DRO...”

PAFFFF! Ladno mi je zveknula šamarčinu, koliko sam jadan ako priznam da mi se svidelo?!

Podigla je svoj smešni prstić i rekla: “Da se nikada više nisi usudio da mi se obratiš tim rečima! Jasno???”

Okrenula mi je leđa, a njeno besno okretanje glave rezultiralo je još jednim šamarom, ovaj put malo mekšim, ošinula me je svojom mirišljavom kosom koja je mom bridećem obrazu došla kao melem. Šta mi se to dešava?! Ja ne ljubim cure, ja ih ne vijam, one dolaze kod mene...

Stajao sam tako zapanjen neko vreme i to njenom reakcijom već svojom, koji mi je đavo?

Moram se držati podalje od male aspide inače…

Krećem polako i ponosno sa otiskom njene male ruke na mom desnom obrazu, to će mi biti podsetnik da se klonim.

Prilazim šanku i namerno stajem sa Jayeve leve strane, treba nam tampon zona, a on će poslužiti.

64

Aex Nash “Gde je moje piće,” pitam ga malo besnijim tonom od onog kakvog sam hteo da upotrebim.

Bacio je pogled preko ramena te se u momentu okrenuo na stolici širom otvorenih očiju. “Šta se tebi desilo?? Šta ti je to na obrazu?? Opet si se sa nekim igrao toplo, hladno?!”

“Hajde da se i sa tobom poigram, imam savršenu igru, igraćemo se zamišljanja. Zamisli da si... šta ja znam... kengur na primer. Jesi zamislio?” klimnuo je bez reči i počeo je da se ceri “… odlično, znači sada si kengur pa možeš da odjebeš u skokovima!”

Odvalio se smejati tolikim intenzitetom da sam mislio da će pasti sa jebene stolice. Bacim pogled na doktorku, ne gleda u mene, ali vidim da se trudi da sakrije osmeh.

“Ah, vidim da ti je taj šamar povratio nešto šarma i duhovitosti, da mi je znati ko te je tako udesio pa da ga častim turom pića.”

“Niko vredan pomena, desio se mali nesporazum, blago gubljenje kontrole, ali ništa vredno pažnje.”

“To mi je jasno, da je muško ovde bi bio haos što me navodi na pomisao da ti je to napravila ženska osoba, a opet, previše puta sam video ruž na tom obrazu umesto pljeske pa bih voleo da upoznam onu koja se odvažila na to.”

Namrštio sam se i ponovo pogledao u doktoricu što Jayu naravno nije promaklo. “Čekaj malo... nek' sam proklet! Zoya?” Okrenuo se prema njoj na šta je ona samo slegnula ramenima. “Šta da kažem, nisam vakcinisana protiv veneričnih bolesti, isto tako sam sklona žvalama pa ne volim da me ljube muške ku… oni koji promene više cura nedeljno od donjeg veša.”

“Ti si je poljubio?! Ti. Si. Nju. Poljubio.??? Ti nikoga ne ljubiš!!!!”

Nakašljala se te nabacila pogled mačke koja je progutala kanarinca te rekla, “Bojim se da su ti promakle tri koke na ulazu. Njih je isto poljubio, danas je valjda njegov dan pa je dao sebi oduška.”

“Gde?!”

Pogledala je u Jayevu facu koja je pokazivala izbezumljenost pa se i ona uozbiljila. “Šta gde?”

“Gde ih je poljubio ženo draga?!”

“Na ulazu u bar!”

65

Aex Nash Jay je uzdahnuo od silne frustracije “Za doktorku si vrlo bukvalna i ograničena, dušo moja da preformulišem pitanje, u šta ih je poljubio??”

“U obraz jebote, šta je to bitno??!”

“A tebe?”

“U usta, mada mi to uopšte nije prijalo, evo i sada kada pomislim na one tri dođe mi da usta operem varikinom!”

Namerno sam ćutao i pustio ih da se prepucavaju, neću na tu temu reći ni reč.

Jay je bio komičan sa izrazom neverice na licu. Izgledao je kao da je posmatrač na teniskom turniru.

“Ozbiljno druže? Nju? U usta?”

“Hej, hej! Stani malo! Šta to meni fali? Priznajem nisam neka lepotica, ali sam ljubljiva! Čekaj stani, jel' ljubljiva uopšte reč?? Nije ni bitno, uostalom poljubio me je, nije me povalio!”

“Dušice moja, da te je povalio to mi ne bi bilo čudno, čak naprotiv, ali on je tebe poljubio!”

“A jesi naporan više!”

“Jay prestani sa iščuđavanjem, a ti mala zaboravi, i onako nije vredno pamćenja!”

“A ko si ti da mi govoriš šta da radim? Prestani da me gledaš sa visoka!”

“A ti prestani da od ničega praviš nešto!” “Čuješ li ti sebe mamlaze! Ne pravim ja nego tvoj drug, ako ti smeta reakcija nemoj da me ljubiš, ali ako opet pokušaš desiće ti se isto!”

“Da, da, sreća moja pa me nemaš čime izazvati inače bi videli kome, šta i koliko smeta!”

“Slušaj me kauboju, to što ti imaš suviše visoko mišljenje o sebi ne mora da znači da ga ostali dele sa tobom. A ja!” ubola je sebe palcem između grudi “Ako želim da zavedem, to i mogu, ali neću, jer nisi vredan truda.”

“Možeš moj kurac!”

“Hoćeš da se kladimo?”

“U šta?”

“Ako te navedem da me opet poljubiš još večeras, prestajem da radim u radionici, taman ću moći da se prijavim na onaj oglas tamo.” Pokazala je prstom u pravcu table u šanku gde je pisalo potreban radnik. Opaljena mala, ne može da shvati da bežeći odande ovamo, ponovo radi za mene. Uputio sam joj osmeh i pružio ruku te rekao.

66

Aex Nash “Dogovoreno!”

Rukovali smo se, dok je Jay prevrtao očima i vikao da ga svi čuju “Dame i gospodo, treći svetski rat je na pomolu!”

Pa ako ćemo pošteno, to možemo i tako nazvati, jer se sigurno neću predati bez borbe.

Piće za pićem, pesma za pesmom i loše podeljene karte što se sudbine tiče i nažalost, popustile su moje brane samokontrole.

Nije mi bilo od pomoći ni to što joj krešem sestru, moj bolesni mozak stalno je razmišljao o tome kako je Zoya na Kasjinom mestu. Što me je sve više palilo.

Kada su muzičari najavili pesmu sa onim tako dosadnim rečima da dame biraju, mala je poskočila i ciknula.

“O moj Bože, tako volim ovu pesmu, šteta što baš tebe moram izabrati.”

Uhvatila me je za zglob i krenula me vući prema podijumu.

Prepoznajem ovu pesmu, čuo sam je par puta, ali u meni nije izazvala nikakav efekat, srednje brza, sa dobrim ritmom, ali nikako nešto što bi me zavelo, a onda se ona okrenula prema meni sa do sada ne viđenim osmehom.

Tada sam shvatio…

Tako sam gotov.

Spustila je moje ruke na svoje bokove i zabacila je svoju kosu iza leđa i počela je da se kreće u ritmu muzike. Trnci koji su prolazili kroz moje telo naveli su me da je zagrlim oko struka, ali ni to mi nije bilo dovoljno, Golicanje njene kose moje prste je teralo da je stegnem bliže sebi. Trljala se o mene, lagano i stvarno je uživala u pesmi, tako bi bilo da je bilo ko na mom mestu, a to me je razbesnelo.

Gledao sam njene zatvorene oči i pratio pokrete njenog tela i svakom sekundom pesme postajao sam posesivniji. Nije mi promaklo kako je mnogi prate i skidaju pogledom. E to je ono što me je izazvalo da je opet poljubim.

I dalje su joj oči bile zatvorene, a usne blago napućene, nije mi trebalo mnogo, opet sam uradio to.

Kroz celu drugu strofu ljubio sam je i uživao u ukusu, u glavi su mi bubnjale reči pesme koje su je tako dobro opisivale.

If you ain't a ten you're a nine point nine Tippin' n' spillin' that home made wine On your tied up T-shirt Every little kiss is drivin' me wild 67

Aex Nash Thrown little cherry bombs into my fire Good God all mighty Girl you make my speakers go boom boom Dancin' on the tailgate in a full moon That kinda thing makes a man go mm mmm You're lookin' so good in what's left of those blue jeans Drip of honey on the money make it gotta be The best buzz I'm ever gonna find Hey, I'm a little drunk on you And high on summertime So let's slip on out where it's a little bit darker And when it gets a little bit hotter We'll take it off on out in the water Prepustila mi se, verujem da nikada u svom životu nije bila opuštenija, a to me je teralo da nastavim sa ovim prokleto dobrim poljupcem. Grabio sam pramenove njene kose u ruke i čvrsto ih stiskao, jer sam se bojao ako je ne budem dovoljno jako držao da će pobeći.

Polako postajem zavistan od njenog ukusa i taman sam hteo da se odvojim od nje ona mi se nasmejala na usnama.

Otvorili smo oči i polako se udaljili jedno od drugog, ali sam nastavio da je držim oko struka, bukvalno opijen i to je trajalo dok nije otvorila usta i rekla.

“Ti gubiš!”

Taman kada se probudila moja zajedljiva strana neko me je potapšao po ramenu, malo sam se odmakao od zmije i pogledao preko ramena. Oo zar to nije šerif lično. Spustio sam ruke dole i klimnuo glavom, a on je progovorio onim arogantnim glasom.

“Mala, izgleda da nisam dobro obavešten, ti si zauzeta?”

“Naravno da nisam, ovo je samo mala demonstracija sile.”

“OK. Drago mi je, ostavljam vas sad, a tebe ću nazvati.”

Dotakao je čelo kažiprstom i tako se pozdravio sa nama. Okrenuo sam se prema njoj spreman da je pokidam rečima, a onda... kome to treba.

Odmakao sam se od nje i okrenuo joj leđa, polako sam izašao iz lokala te došao do svojih kola. Iz sve snage sam šutnuo gumu ne bi li izbacio nagomilani bes iz sebe. Naslonio sam se rukama na krov automobila i duboko uzdahnuo. Bože, tri godine su prošle, a i dalje mi nedostaje.

68

Aex Nash Što je najgore, svakim danom njena slika bledi u mom sećanju, a zamenjuje ga ova mala, moram ovo završiti i zaboraviti.

Prosto moram!

69

Aex Nash

Šalje: Jay Gde nestade?

03:20 Šalje: Jay Seronjo javi se na telefon!

03:30 Šalje: Jay Naći ću te svakako, uštedi mi vreme i lepo kaži gde si?

03:40 Šalje: Jay Koji si ti drkadžija.

03:45

Jay Nikada mi nije bilo jasno kako neki ljudi mogu biti slepi kod očiju.

Razumem nečiju tugu i žaljenje za prošlošću, ali ovo što se Brayu dešava, to jest, ono što on sam sebi dozvoljava prevazilazi sve granice zdravog razuma.

Priznajem, nikada nisam bio zaljubljen, ali, tako mi svega ako to znači da se čovek svede na olupinu, ukoliko stvari ne idu onim pravcem kojim si hteo, ni ne želim da zavolim.

Tri godine... gledam tri jebene godine momka koji mi je kao brat kako se svesno uništava.

Na stranu ta njegova opsednutost pokojnom curom, koja je isto tako odrastala sa mnom kao sa njim i koja mi nedostaje, prosto ga više ne prepoznajem. Priznajem, opet, fali mi, mi smo bili tri praseta, pa tri musketara, i na kraju troje šaljivdžije. Sve smo prošli zajedno, prve boginje, prvo padanje sa konja, prvo plivanje, čak i prvu tuču... ali nje više nema, a ja želim svog druga nazad. Onog dana kada smo je izgubili, izgubio sam i njega. Živ je, tu je, ali više nije onaj isti Bray. Nisam ga video da se smeje od tog dana. Bude tu šale, zajebancije, podbadanja, ali sve to mi miriše na cinizam.

70

Aex Nash Puštao sam ga, danima, mesecima, godinama da izliže svoje rane, ali poboljšanja nema. Predložio sam mu i terapiju, predložio i anonimno udruženje ožalošćenih, ali tvrdoglavi magarac neće da čuje.

Lakše mu je da rizikuje, da vozi i me brine za posledice, da se opija, tuče.

Sklapa ugovore sa sponzorušama iako to ne bi uopšte trebao raditi, ali...

Pa radi.

Ali ako ćemo pošteno u njemu se nešto napokon pokrenulo, a ja ću biti taj koji će to nastaviti da gura pa makar mi se obilo o glavu.

Danas nisam mogao da verujem kada mi je Zoya rekla da je poljubio.

Da naporni Jay opet načinje tu temu, ali da bi me shvatili, morate znati o čemu se radi.

Ako vam kažem da su se njih dvoje sa šest godina prvi put venčali nećete mi verovati, doduše, dečije venčanje je bilo u pitanju, a opet... oni su znali da pripadaju jedno drugome Sa osamnaest su se verili, a ta veridba je trajala sve dok se nije desila nesreća.

Ako vam kažem da moj prijatelj nije poljubio ni jednu devojku osim nje, hoćete li mi poverovati?

Ako vam kažem da je puno puta pokušao, a da je to u njemu stvaralo otpor i nagon za povraćanjem, hoćete li ga razumeti?

Retki da, ali veliki broj vas neće. Ja sam u toj grupi koja ne veruje. Iako ga gledam, iako sam mu blizak i dalje ga ne shvatam. Takvu ljubav ne bi želeo za sebe. Ne! Otuda moje interesovanje, zbunjenost i neverica potiču. On je nju poljubio.

Mala, slatka cura oštrog jezika, izgrađenog karaktera naterala ga je na nešto što ja pokušavam toliki niz godina. Posle današnjeg dana nekako sam siguran da je ona ta koja će ga iščupati iz letargije, koja će ga izlečiti od depresije jer ga gura. Pomera mu granice one koje ja nisam mogao, a verujte da sam se trudio i dao sve od sebe.

Zato ga i tražim, znam da je sam, zbunjen i besan, a kada je u tom stanju on je tempirana bomba, zato se svim srcem nadam da ću ga naći na jedinom mestu koje ga smiruje…

71

Aex Nash Brian Walker Mrkli mrak, tvrda plastična stolica i tek po koja svetiljka koja osvetljava auto stazu deset metara od mene. Sedeo sam ovde toliko puta jer mi je tama prijala, prijala mi je tišina i samoća, ali po prvi put to ovde ne nalazim.

I dalje mi se u glavi vrti sećanje na Zoyine usne, da ovde i samo noćas ona će za mene biti Zoya.

Neće biti naučnica, aspida, aždaja, alapača, a ni smaračica. Jedino ovde i sada sam sebi mogu priznati da je ona ta koja me tera da pizdim, histerišem i razmišljam.

Kada smo već kod razmišljanja, nikako mi ne ide u glavu šta je to što ona ima, a ni jedna pre nje nije.

Jeste lepa, ali bilo je lepših, jeste zanimljiva, ali bilo je boljih, jeste nevina i naivna, a bilo je dobro istreniranih kurvi… i šta je to što me vuče njoj.

Nije crna, nije visoka, nije slatka i umiljata, ona je sušta suprotnost svega što sam voleo i želeo za ceo život, ali šta??

Pridigao sam se iz neudobne stolice te svoje laktove naslonio na butine, a glavu smestio u dlanove. Nisam pametan, jer da jesam na ova pitanja bi lako odgovorio.

Začuo sam korake i znao sam ko mi dolazi u susret, onaj od kojeg nisam nikada uspeo da pobegnem. Onaj koji me je dizao kada sam padao, koji me je držao kada sam plakao.

“Hej stari!”

“Hej.” Seo je pored mene i samo je ćutao, ali ako sam nešto u životu naučio to je da kada ćuti tada nešto nije dobro.

“I? Šta se desilo ili bolje reći, šta te je nateralo da dođeš za mnom?”

“Ti, Bray. Ti si se desio.” “Šta sam sad uradio jebote?”

“Iskreno, ništa što nisi radio proteklih godina, ali ja mislim da je bilo dosta. Smatram da je vreme da nastaviš dalje. Ovako više ne ide.”

“Pa nastavio sam.”

“Nisi čoveče i ne laži više ni sebe ni mene. Doduše, mene više ne možeš, ali najgore je obmanjivati samog sebe.”

“Izvinite doktore, da li ste vi to završili psihologiju dok sam ja lutao okolo otrovan tugom?”

72

Aex Nash “Batali cinizam, dosta sam se naslušao tvojih podjebljivih doskočica.

Možemo li nas dvojica barem jednom popričati kao dva odrasla muškarca?

Većinu vremena se ponašamo kao klinci i to je super, ali treba nekada i uozbiljiti situaciju.”

“Slušaj me sada dobro, jedino ja svemu onome što mi se desilo dajem dozu ozbiljnosti, svi vi ste nastavili dalje, a ja- ” “Ti izigravaš majmuna koji nikako da shvati da od patetisanja nema vajde! Hoćeš da te žalimo?! Hoćeš da te živog pokopamo sa njom? Hoćeš da plačemo narednih dvadeset godina? Šta hoćeš jebote?”

“Hoću da me ostavite na miru u kurac!!”

“Bray, čak su i njeni roditelji nastavili dalje… hoćeš da kažeš da im nije stalo do rođenog deteta? Da si je ti više voleo od njih? Od mene? Kada smo je izgubili, svi smo izgubili parče srca, ali onaj drugi deo je još uvek živ, kako ne razumeš?? Nije hrabar onaj koji pati, hrabar je onaj koji posle svega nastavi da živi.” “ Ja prosto ne znam kako?”

“Znaš, ali nećeš!!!” Zaurlao je, a njegov glas se orio na tribini. “Nećeš jer ti je lakše ići linijom manjeg otpora. Voziš kao sumanut, kao da sutra nećeš doživeti, jebeš pod ugovorom, trošiš pare na propale barove, dobre devojke vređaš, prijatelje je tvoje ponašanje oteralo, i ko ti je osim mene i roditelja ostao??? Niko kretenu!”

“Možda sam tako hteo? Možda to želim, moj život je moja stvar!”

“Nije! Nikada neće biti, dokle god ima onih kojima je stalo do tebe! Dobar si momak, ali si sebičan do bola, a meni je pomalo dosta svega.” Tiho je rekao.

Odjednom je zavladala mrtva tišina, obojica smo bili u svojim mislima.

Moram priznati sebi, jer njemu nikada neću, da stvarno ima istine u svakoj reči koju je rekao. Istina je, digao sam ruke od svega. “Šta ti bi da je poljubiš?” upitao me je ozbiljno.

“Ne znam Jay, bes, izopačenost, činjenica da mogu, otkud znam…”

“I ? Je li ti bilo loše?”

“Ne, ovaj put je bilo kako treba.”

“Znao sam!”

Udario je rukom o butinu i počeo je da se smeje…

“Woooow uspori malo, to ništa ne znači!”

“Kurac moj ne znači! Bio sam svedok kada si bukvalno bljuvao od gađenja iako mislim da je to bilo na psihičkoj bazi. Ova mala je uspela da te uzdrma.”

73

Aex Nash “Jeste, ne poričem, ali to ne menja činjenicu da joj jebem sestru.”

“Jebote, na to sam potpuno zaboravio? I šta ćeš sada?”

“Ništa.”

“Ti si lud! Kako ništa, zašto ništa? Kakve veze Kasja ima sa njom? Njih dve su nebo i zemlja! Kasja je sponzoruša, glupa, ograničena drolja koja te koristi, kao i ti nju. Zoya je dobra cura, jednostavna, obrazovana, drži do sebe, ima karakter i jezičinu kojom te vrlo brzo spusti na zemlju. Da me jebeš ja ne znam šta ti još treba?”

“Plašim se Jay. Bojim se sebe, nisam normalan kada se vežem. Znaš i sam da sam posesivan, sebičan i brzoplet. A opet kada dajem, dajem sve… šta ako sve opet izgubim? Veruj mi, drugi put to ne bi preživeo. Zato mi je lakše sa Kasjom i takvim dogovorom.”

“Jasno mi je, dođavola i sam se ponekada plašim, ali kako ti ono kažeš za vožnju, “bez rizika nema dobitka” e pa to možeš primeniti i u životu.”

“Ne ozbiljno? Kada si postao tako pametan?” Nasmejao sam mu se, a on mi je nasmejano i odgovorio.

“Odavno brate, samo što me nisi slušao nego si me ignorisao kao uostalom i sve one koji su ti želeli dobro u životu.” “Šta ćemo sa njom? Znaš da je besna kao ris? Pogotovo što si otišao onako.

Da si je video…” nasmešio se, a njegovo lice pokazivalo je duboku naklonost, dok je odmahivao glavom.

“Sviđa ti se?!”

“Da, ali ne tako kao tebi. Volim biti u njenom društvu. Da imam sestru voleo bih da je kao ona. Muškarača u bombastičnom telu. Shvataš li ti da ona sebe uopšte ne doživljava kao lepoticu? A opet... Uopšte se ne čudim, blizanka je, Kasja je pokupila svu samoživost, a ova mala pamet. Mislim da je dobro prošla, ti?”

“Znam da Kasju ne mogu očima da vidim, a ovu malu bi držao kao malo vode na dlanu.” Rekao sam, što je najbolje to sam i mislio.

“Svestan si da sutra neće doći u radionicu? Juče je kada si otišao pričala sa Johnom, naravno, slatka je i dobila je posao.”

Stegnuo sam pesnice, a ona posesivnost koju sam osećao ranije vratila se punom snagom. Dođavola, kako ću preživeti njeno konobarisanje, muvanje među gubitnicima koji tamo dolaze?

Ono što znam je da neće dugo raditi tamo, za nju imam sasvim druge planove.

“Bray…”

74

Aex Nash “Molim Jay?” “Moraš otkačiti Kasju. To ti je jasno zar ne??”

Znao sam to i bez da mi je rekao, samo nisam znao kako... ***

Zoya Osvanula je i prva zora overena mamurlukom, pokušala sam da se smirim i da nastavim da spavam, ali mi slike prošle noći nisu dale mira.

Okretala sam se i prevrtala po krevetu te sam najzad digla ruke. Ustala sam i počela sam da se šetam po sobi, gušila me je pa sam izašla iz nje u dnevnu.

Koračala sam brzo, mahnito jer drugačije nisam znala, glupa sam! Glupa!

Kako sam mogla da mu dozvolim da me poljubi? Dva puta?? Još da ja izigravam paćenicu koja se nudi ženskarošu??

Bacila sam se na kauč i prebacila sam ruku preko bolne glave. Pulsirala je u ritmu mog srca, a ovo sunce uopšte nije pomagalo. Htela sam da se uvučem u neku rupu i samo da umrem. Od bola, poniženja, jebene jezičine koja nema fiter… Šta sada da radim? Kako ću ih ikada pogledati u oči?

Sreća moja pa se u radionicu više ne vraćam! Tako je, da!

Ovaj dan neće biti ni upola tako loš kako sam zamišljala.

75

Aex Nash

Da li postoji dan u vašem životu koji bi voleli da izbrišete?

Moj jučerašnji je bio takav. Za dvadesetčetiri kratka časa uspela sam da se naduvam i pokažem sline iz nosa, da prihvatim broj telefona čoveka koji izgleda kao planina, da se napijem do te mere da se kladim u svoje umeće zavođenja...

Dođe mi da prosto legnem i umrem od blama.

Možda bi ja sve to i potisnula negde u svoju podsvest da nije Jaya i one nadobudne budale koje će mi to non-stop stavljati pod nos. A hoće jer je to neizbežno.

Još uvek se razvlačim po stanu kao prebijena mačka i čekam momenat kada ću otići na razgovor za posao. Sve je tako isto i zamorno uz jedan izuzetak. Moja sestra je kod kuće.

Wow, nisam je danima videla ili mi se samo tako čini, doduše, ne vidim je ni sada, ali čujem kako lupa vratima, baca stvari, zveči loncima i sve to da bi me naterala da joj priđem i pitam šta se dešava, a ona??

Ona bi u tom momentu istresla svu frustraciju na meni. Vi ne znate??

O da, neki imaju lepa srednja imena kojima se ponose, moje je Zoya “izduvni ventil” Whiteley. Što će reći da je mojoj dragoj sestri uvek bilo lakše ubediti mene da sam kriva za svaku jebenu stvar koja joj se desi u životu.

Naravno, samo one loše.

Neko bi pomislio da se sa lupanjem, psovanjem i svađanjem same sa sobom istutnjila, ali jok, ono najgore tek sledi i to onog momenta kada čujem njeno iritantno vrištanje mog imena “Zoya!!!!!” od kojeg su se zatresli i prozori u celokupnom stanu.

Ne preterujem, stvarno jesu.

“Kasja. Zvala si me?”

“O da! Jesam! Dokle misliš ostati? Rekla si nedelju dana, prošlo je tri. Ja ovako više ne mogu. Jutros me je zvao i saopštio mi je da razmišlja o raskidanju ugovora? Zašto?? Pitam se zašto?”

“Otkud ja znam Kas, ja ga ni ne poznajem!”

“Znam ja!! Problem si ti! Ti mi uvek smetaš kao prokleti svrab! On hoće raskid, jer mu ne dozvoljavam da svrati da tebe ne bi sreo, kao što vidiš TI.SI.PROBLEM.OPET.!”

76

Aex Nash “Žao mi je što tako misliš, mogla si mu reći za mene, verujem da mu ne bi smetalo!”

“Ne bi! U tome i jeste problem, balio bi nad tobom jer si ti tako dobra, mila, duhovita, a ja bi opet ispala praznoglava lepotica!” “Čekaj stani, otkud ti pomisao da bi ti ja otela dečka? Pa ja takve sa kakvima se ti družiš ne bi ni štapom za selfee takla!”

“O moralisto moj, oni ti se gade, njihove pare su prljave jel da?”

“Ne! Gade mi se oni koji koriste cure koje izgledaju kao ti za trofeje, za sopstvene užitke, dok kod kuće imaju ženu i decu! Za mene su oni luzeri, a glupače koje im to dozvoljavaju su paćenice!”

“Ti to mene nazivaš paćenicom?!”

Prostrelila me je pogledom i znala sam da je vreme da se pakujem, ali ne još! Ne dok joj ne kažem sve što mislim, dosta je jebenog ćutanja!

“Ja sam rekla cure, množina! Ima vas ohoho! Nisi jedina, ali ako se pronalaziš u tome, to je u redu jer si itekako jedna od njih. Paćenica koje svoje telo daje onome koji najviše ponudi!”

Uvukla je vazduh i taman se dovoljno zacrvenela, a ja sam znala da je gotovo. Podigla sam ruku i zaustavila je.

“Ja sada idem na razgovor za posao, kada se vratim pokupiću svoje stvari i nestaću, a ti se pozabavi svojim sponzorom i gledaj da ga zadržiš, jer ti sestra neće stajati na putu.”

Okrenula sam se i izmarširala iz dnevne prema svojoj sobi. Kada sam ušla u nju iz sve snage sam zalupila vratima te sela na krevet sa rukama na obrazima.

Samo da dobijem ovaj posao. Molim te, samo da ga dobijem. *** Sedela sam u svojoj krntiji pred prepunom baštom bara. Ovo mesto je izgleda dubke puno i danju i noću, nije ni čudo što im treba još radnika.

Jedini problem u svemu ovome je što imam neki čudan predosećaj u vezi ovog mesta. Zašto, pojma nemam, nazovimo to ženskom intuicijom.

Razgovor za posao zakazan mi je za dva sata, ali ja prosto nisam mogla ostati u stanu i slušati Kasijinu histeriju. Bolje ovde da otpadam i malo se upoznam sa mestom.

Odlučnim pokretom ruke otvorila sam vrata te izašla iz kola. Nisam ih zaključala jer je dan, a i verujem da ovakva krntija ne treba nikome pa je neće 77

Aex Nash dirati. Primetila sam da ima puno više boljih automobila, pa ti moj dođe kao kopriva među ružama. Da, neće ga niko ukrasti.

Obrisala sam znojave dlanove i počela se probijati kroz masu koja se zbog lepog vremena sjatila u baštu, a unutra, unutra je bilo prazno. Bukvalno prazno.

Izabrala sam šank stolicu i čekala sam da se neko pojavi. Sedela sam tako deset minuta sama i nisam mogla da verujem. Da sam neko drugi mogla sam ih pokrasti i niko ne bi imao pojma. Okrenula sam leđa šanku i počela da procenjujem mesto. Idealna prilika da shvatim gde se šta nalazi sada kada je prazno.

Taman sam počela da brojim stolove kada se neko iza mene nakašljao.

Zavrtela sam se na stolici prema tom zvuku i prepoznala konobara koji nas je sinoć posluživao.

Nasmešio mi se na šta nisam mogla da ostanem imuna te sam mu uzvratila i rekla “Danas je baš gužva zar ne?”

“Ništa manja i ništa veća nego inače. Šta ćeš popiti?”

Setila sam se svog salda na kreditnoj kartici i odgovorila.

“Limunadu.”

Pogledao me je začuđeno, jer ovde izgleda svi piju alkohol bez obzira što je prošlo podne.

“Jedna limunada OK. Čekaš li nekoga ili da ti je odmah donesem?”

“Ne čekam nikoga, tačnije čekam, ovaj, u dva sata imam razgovor za posao, pa eto.”

“U dva??? Pa ti si baš poranila onda! Kakav je to razgovor za posao u kafani?”

“Pa za konobaricu.”

“Ovde?!” “Što? Zar ne odgovaram?”

“Ne, nisam to mislio. Ako si primetila ovde rade muškarci i to ne zato što je to uslov, nego ima puno boljih i lakših poslova od ovoga, pa žene beže.”

“E pa ja neću. Ti dugo radiš ovde? I veoma često koliko sam primetila.”

“Da, zbog manjka ljudstva uzimamo svi duple smene, nekada se osećam kao inventar. Tačno mi dođe da kada radim obračun u rubriku razno dodam imena konobara.” Namignuo mi je i pružio čašu sa limunadom.

“Koliko dođem?”

“Ništa, možda ćeš nam biti koleginica i nije u redu da plaćaš.”

78

Aex Nash “A ne! Kaži koliko, a ako dobijem posao dozvoliću ti da me častiš.”

“Dogovoreno!”

Taman je uzeo moj novac sa šanka i krenuo da ga stavlja u kasu kada mu je zazvonio telefon Bacio je pogled na njega i zbunio se, a zatim se javio na telefon. Nekoliko puta je rekao da, jednom u redu i spustio je slušalicu.

Pogledao je u mene i samo rekao, “Izvini me na trenutak” i nestao je iza vrata u šanku.

Koja lujka ni kasu nije zatvorio, a otišao je. Ko zna zbog čega, samo da nisam ja problem. Neko ne voli druženje sa mušterijama. Nadam se samo da gazda nije neki gad koji ne dozvoljava da se zaposleni druže sa gostima. To bi mi bio veliki problem. Imam potrebu za komunikacijom sa ljudima i mislim da ne bi mogla ignorisati nekoga.

U svakom slučaju videćemo.

Umirala sam od dosade, konobari su ulazili, izlazili, pitali me koji put želim li još nešto popiti i vraćali se svome poslu, a jebenu kasu su ostavljali otvorenu. Tek tada mi je sinulo! Pročulo se da sam nova radnica i ovo je test!

Ha! Nemaju oni pojma kako volim testove!

Ustala sam od šanka i zaputila se prema njoj. Stala sam pored te uzela novine koje su tamo stajale i zatvorila kasu.

Vratila sam se na svoje mesto, otvorila novine i pravila se da čitam.

Okretala sam stranice i pokušavala sam da ostanem ozbiljna sve dok nisam čula vrata da se otvaraju.

Podigla sam pogled, a ispred mene je stajao konobar i neki čovek koji je izgledao kao izbacivač. Jebote, nisam ništa radila! Neće me valjda zbog glupih novina izbaciti napolje pre razgovora?!

Pročistila sam grlo i rekla “Trebali bi povesti računa o kasi. Nije pametno ostavljati je otvorenu. Ja sam je zatvorila i usput se poslužila novinama. Nadam se da nije problem?”

“Cale mi kaže da si ovde zbog posla?”

“Da! Sinoć sam razgovarala sa menadžerom i rekao mi je da dođem u dva.”

“Sada je lutko pola jedan. Malo si uranila? Što će reći da si očajna.”

Uvukla sam zapanjeni uzdah u sebe i taman kada sam mu htela reći da je bezobrazan i da nema pravo sa mnom tako razgovarati, zastala sam jer… pa u pravu je.

79

Aex Nash Klimnula sam glavom i rekla “Pa da, prilično sam očajna. I šta sada? Kod vas rade milioneri kojima ne treba keš nego ovde rade za osmehe?!”

Obojica su prasnuli u smeh. Bilo mi je malo dosta ovog ponašanja pa sam nastavila. “Šta se smejete? To što sam žensko ne znači da nisam dobar radnik! U svakom slučaju ne poznajete me, da me znate ne bi ste mi radili ovakva sranja. Znate šta?! Nabijte si ovaj posao u dupe, odlazim!” Ščepala sam ključeve od auta i okrenula se u mestu na stolici kada me je neko zgrabio za ručni zglob. Ne jako nego onako... čisto da me zaustavi.

Pogledala sam u ruku pa u njega, a izbacivač me je nasmejano posmatrao i odmahivao je glavom te rekao.

“Oprosti, nije nam namera bila da te uvredimo. Prosto nismo navikli na cure koje tako reaguju kao ti. Do sada smo sve i jednu rasplakali.”

“Vama se sviđa kada žene plaču?” pitala sam u neverici.

“Jok! Nego ovde ima svakakvih kretena. Kada su trezni možeš ih podneti, kada su pijani teško. Ako nemaš muda i čvrst stav oteraće te za dva dana.

No, međutim, ti nisi kao druge. Znaš se zauzeti za sebe što znači da si prošla oba testa i počinješ da radiš.”

“Aha, ne znam da li vam je ranije polazilo za rukom da pređete nekoga sa otvorenom kasom, ali ja sam vas odmah provalila. Ali ovaj drugi moram priznati nisam videla da dolazi.”

“Naravno da nisi. I šta kažeš, prihvataš li posao?”

“Prihvatam, da, naravno!”

“Dobro, za sada se upoznaj sa prostorom i šankom. Preko dana kada su gužve manje radićeš na stolovima, ali vikendom kada je ovde masa ljudi ostaješ u šanku.”

“Važi gospodine…??”

“Jebaji to gospodine, ja sam John. Ti?” “Zoya, Zoya Whiteley.”

“E pa Zoya nadam se da ćemo lepo sarađivati, ostavljam te sa Calom da ti pokaže kako se radi. Kada kreneš kući dođi do moje kancelarije da ti objasnim uslove rada, kako funkcionišu napojnice, da se dogovorimo za platu i potpišemo ugovor o radu. Ta jebena papirologija oduzima mi svo vreme. Valjda ću iznabadati ugovor dok ne završiš.”

Nasmejala sam mu se i klimnula glavom, kada je nestao iza vrata u šanku skočila sam sa stolice i odigrala sam svoj pobednički ples. Cale me je 80

Aex Nash zabavljeno posmatrao i naglas konstatovao. “Ti si jedna opaljena cura i verujem da ćeš se super uklopiti sa nama ludacima!”

Vreme je prolazilo u upoznavanju ostalih momaka koji su bili jednako blesavi kao i ja. Polako je počelo padati veče, a ja sam zaboravila na sve svoje probleme pa i na Kasju i obećanje da ću se iseliti do kraja dana.

Kako mi se to moglo desiti? Pa lepo, u neko doba pojavio se šerif koji mi je posvećivao punu pažnju i radio je ono što do sada niko nije. Flertovao je sa mnom. O da, ja sam ona jadnica kojoj je tako malo dovoljno.

Pričali smo viceve, smejali se, točila sam pivo, prvi put u svom životu sam imala tu spravu u rukama i nisam bila baš nežna, što je rezultiralo dobranog natapanja moje majice. Umirali su mi od smeha, jer sam uvela nešto novo prvi radni dan. Izbor za miss mokre majice.

Nije mi bilo neprijatno, jer sam se osećala kao da tu pripadam. Momci su se nekako zaštitnički postavili prema meni pa mi niko sem šerifa nije prišao.

“I šta kažeš na večeru za vikend?”

“Kažem da ćemo videti.”

Teatralno se uhvatio za grudi kao da sam ga ranila na šta sam se od srca nasmejala. “Šerife, ne odbijam te nego nisam dogovorila smene i ne znam hoću li biti slobodna.”

“E to moj ego može da podnese.”

“Naravno da može, mislim postoji li neko ko bi tebi rekao ne?”

Nasmejala sam mu se, a on se naglo uozbiljio. “Šta?! Šta sam rekla?!”

“Ništa, nije važno. Nego daj još jednu turu ovamo i uzmi sebi šta ćeš popiti.”

“Tebi piće ide, a ja ne pijem na dužnosti!” namignula sam mu i otišla po piće dok se on grleno smejao.

“Znaš šta malena, ti si melem za moju dušu. Jednostavno te moram imati za sebe pa makar čekao sto godina.”

Malo sam se lecnula na te njegove reči, OK, shvatam, svidela sam mu se i on se meni dopao, ali nešto mi tu fali... nije kao sa...

81

Aex Nash

Zoya Prvi radni dan, upoznavanje sa radom bara i osobljem u njemu protekao je savršeno. Svi su bili divni prema meni i bez obzira što već imam dovoljno godina tek sad sam osetila pravo pripadanje i prihvatanje mene takva kakva jesam. Negde oko ponoći pozvana sam kod Johna da potpišem ugovor o radu i shvatila sam da, iako je ovo kafana od nje ću moći lepo da živim. Ovde se ne radi na procenat nego za fiksnu platu, plus napojnice koje se skupljaju u ogromnom okruglom akvarijumu i dele se na onoliko delova koliko konobara radi to veče.

Sa takvom platom i tim uslovima neće mi biti teško naći neki mali stan u gradu, jer ako ćemo pošteno to je još jedna stvar koju treba da rešim i onda sam na konju.

Kada sam potpisala ugovor bila sam euforična i prilično srećna, znam, ovo nije posao za koji sam se školovala, ali nije ni tako loš. Donosiće hleb na sto i što je najvažnije neću više biti bol u dupetu njenom uzvišenom sponzorisanom dupetu.

Onog momenta kada mi je John dao avans, ja sam se zaljubila u njega. Ne emotivno, više sam ga smatrala za brata, jer kada me je pitao zašto neko ko je doktor ima potrebu da radi kao konobar, a ja mu ispričala svoju polutužnu priču o zloj sestri uz puno smeha i po kojom suzom besa čovek mi je izašao u susret i isplatio mi je celu prvu platu unapred da pronađem stan.

To nije uradio na ljigav način da mi pogazi ponos, nego je to u ugovoru naveo kao avans. Kada sam mu rekla da za to nema potrebe, podigao je ruku kao znak da se zaustavim u pričanju i samo rekao. “Zaradićeš i odradićeš ti to, nema problema.”

I tako sam ja, počev od današnjeg dana zaposlena žena.

Naravno, trebala sam znati da je dan bio prosto savršen i da se tako neće završiti, elem, moj život je pun uspona i padova pa mi ni dani nisu izuzetak.

Oko četiri ujutru kada sam se vraćala u Kasjin stan bila sam srećna, vesela.

Iz starog cd pleyera u mojim kolima treštala je muzika, pevala sam iz svega glasa i preskakala tamo gde i on, jer mu shock dugme odavno pokvareno, pa svaka rupa na koju sam naišla označila je pesmu sa ponavljanjem, nije mi ni to smetalo, ali onog momenta kada sam ušla u hol sestrine zgrade došlo mi je da plačem i vrištim u isto vreme.

82

Aex Nash Kretenuša je izbacila moje stvari iz stana.

Onog momenta kada je portir saosećajno pogledao u mene znala sam da je gostoprimstvo kod moje sestre okončano. Išutirana sam iz stana.

“Dobro veče gospođice Whiteley.” klimnuo je glavom prema mom jadnom i iscepanom koferu te rekao “Vaša sestra, gospođica Kasja naložila mi je da vam pričuvam stvari. Rekla je da ćete doći po njih.”

Nasmešio se kao da je pojeo nešto kiselo i znala sam da je ovo ulepšana verzija svega onoga što je moja draga sestra izgovorila. “Žao mi je što vas je opteretila sa tim.”

“Nije, uopšte mi nije bilo teško.”

“U svakom slučaju, hvala vam puno. Nemam mnogo, ali mi je i to neophodno.” Namignula sam mu i počela sam da vučem svoje koferče koje je cvililo od težine.

Jebeš mi sve imala sam utisak da plače i otima se, jer mu je u onom stanu bilo lepo. Tačno mi je došlo da ga zagrlim i kažem. “Neka mili moj, bićemo mi dobro i daleko od zle sestre blizanke.” Naravno da nisam, mislio bi čovek da sam skrenula.

Otišla sam na parking zgrade otključala vrata, ubacila kofer na suvozačevo mesto i spustila glavu na volan.

Gde ću sada zaboga?

Mnoge zore sam dočekala budna i nije mi to problem, problem je što nemam stalni krov nad glavom.

Duboko sam udahnula, okrenula ključ u bravici i izvezla se sa parkinga.

Da me je neko pitao šta tražim ne bih mu znala reći, ali čim to ugledam znaću.

Pola sata kasnije zaustavila sam svoju krntiju ispred nekog malog slatkog restorana na kojem je pisalo 24/7.

Ušla sam unutra i kao da sam završila u paralelnom svetu. Ogroman džubox stajao je kod ulaza, mesingani okrugli stolovi strateški su bili razbacani po čitavom restoranu i gde koji separe. Sve je bilo crveno-crnobelo. Tablice raznih država i gradova bile su zakačene na ogromnom zidu, a prednji deo Mustanga bio je pričvršćen na suprotnom zidu, urađen tako da izgleda kao da je prošao kroz njega. Sjajno, bravo za ideju jer je izgledalo stvarno moćno.

Za sebe sam odabrala separe u ćošku koji gleda na ulicu. Sela sam i naslonila se na naslon te duboko udahnula. U jednom momentu predosetila 83

Aex Nash sam da više nisam sama. Otvorila sam oči i samo pustila glavu da opušteno padne na desnu stranu.

Malo mi oči nisu iskočile. Ispred mene je stajala stvarna verzija pin up cure. Bila je prelepa. Imala je obline na svim pravim mestima. Kratki šorc visokog struka naglašavao sve njene atribute. Ravan stomak, oblu guzu, duge, predugačke noge. Odgore je imala belu košuljicu bez rukava koju je svezala u struku, a gore je ostavila tri dugmeta otkopčana, ne vulgarno, ali dovoljno zavodljivo. Na desnoj ruci na mišici imala je prelepu tetovažu leptira u koju sam se naprosto zaljubila jer je delovala tako stvarno, kao da je tog momenta sleteo na njenu ruku.

Kada sam joj napokon došla do lica shvatila sam da sam fascinirana. Lice joj je išlo uz telo. Pune usne namazane prepoznatljivim crvenim karminom, tamna senka na očima išla joj je uz krupne zelene oči i uz crnu kosu u kojoj je imala crveni cvet hibiskusa. Kao što rekoh, savršena je. Da sam muško ili čak da naginjem na “onu” stranu, jebeš mi sve, startovala bi je.

Nakašljala se i ja sam shvatila da sam predugo buljila u nju. Podigla je ruku više i tek tada sam shvatila da u ruci nosi bokal sa kafom. Podigla je obrve, a ja sam klimnula. Okrenula se gipko i dohvatila je čistu šolju sa šanka te je stavila na sto ispred mene i napunila je do vrha. Pomirisala sam kafu i ispustila uzdah olakšanja.

“Jesi li svesna da je taj zvuk prva stvar koju si proizvela od kako si ušla.

Da nisi gluvo-nema. Mislim ne osuđujem nego prosto sam radoznala.”

Pogledala sam u nju iznenađeno širom otvorenih očiju i napokon progovorila, “Ufff ovo je prvi put da se neko čudi što ćutim, mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, ali prilično sam lajava i rečita pa me u većini slučaja pitaju “gde se gasim”, a ti si mislila da sam nema. Nema veze, ne poznaješ me.”

Namignula sam joj, a ona je rekla, “E pa dozvoli da se predstavim i upoznam sa tobom, ime mi je Suzzeth, tvoje?”

“Zoya, ime mi je Zoya.”

“Strankinja?! Ruskinja? Divno, ne poznajem ni jednog rusa.”

“Delom Ruskinja, otac mi je Amerikanac oženjen jednom.”

“Nema veze, to je skoro pa čistokrvno, ja sam 27% Indijanka, iz plemena Čiroki. Ponosim se time.”

“Naravno. I treba, sada kada te gledam i imaš sličnosti sa njima. Struktura kostiju, određen tip vilice i karakteristične kockaste zube, crnu kosu, jedino ti oči “kvare” prosek, to si nasledila od majčine porodice, jel tako?”

84

Aex Nash “Wow! Šta si ti? FBI profajler?”

“Ja?! Ahhhahhha daleko bilo, ja sam ti štreber.” Namignula sam joj.

“Obožavam da proučavam i čitam, znači puna sam beskorisnih informacija koje kao što vidiš ponekad dobro dođu.”

“Pa sa takvim mozgom, mogla si biti doktor.”

“Ko kaže da nisam?! Doduše, nisam doktor medicine niti bilo koje srodne grane, ali sam biolog. Znaš ono, cveće, drveće, insekti, ptice i ostalo. Zato ti odmah moram reći, osoba koja ima istetoviranog Kraljevskog leptira na svojoj mišici ima kod mene ogroman plus.”

“Pojma nisam imala da on stvarno postoji, iskrena da budem zaljubila sam se u boju i dizajn šara.”

“Pa ako ćemo pošteno, prilično je redak, nije ih mnogo ostalo, a u veštačkim, zatvorenim i kontrolisanim uslovima neće da se razmnožavaju. Što znači da će uskoro izumreti. Izvini, profesionalna deformacija, neću te smarati sa detaljima.”

“Ne! OK je, sada ću bar znati da objasnim koju vrstu leptira nosim na ruci, do sada je bio “samo” leptir. Pa doktorice, gde radiš, u muzeju?”

“Ha! To bi bilo super, ali ne! Zapravo smo koleginice. I ja konobarišem, od juče u onom kaubojskom baru u 48 ulici.”

“Ozbiljna si???” Tamo? Kako si to uspela? Koga si ubila za mesto??”

“Kako to misliš? Nisam nikoga ubila, prijavila sam se na oglas. Jedno veče sam izašla tamo, videla oglas, pričala sa menadžerom, otišla na razgovor, probni rad, potpisala ugovor o radu… prilično standardna procedura.”

“Pa jebemu sve! Levu ruku bi dala da radim tamo. Dosadilo mi je ovo mesto. Bazdim na mast i prženje, plus se moram ovako oblačiti i izigravati idiota… uhhh” “Pa ako hoćeš daj mi svoj broj pa ako se otvori novo radno mesto javim ti pa pokušaj, prelepa si, pa ako su mene primili ti ćeš im doći kao premija.”

“Lupaš gluposti, što se izgleda tiče, ali ajde. Daću ti broj, pa mi javi, možemo i koji put izaći zajedno, ako si raspoložena.”

“Dođavola da! I onako sam nova u gradu i nikoga ne poznajem osim moje lude sestre, Jaya i mehaničara. Prilično bedna grupica, ako mene pitaš.”

“Da zbilja, otkud ti u ovo doba? “ “Da skratim smornu priču, otišla sam na razgovor za posao, dobila ga, sestra me je isterala iz stana, jer smo se popičkale i tako. Videla sam da ovo mesto radi non-stop, skrenula sam na šolju kafe i novine da vidim oglase za stan jer sam praktično beskućnik.”

85

Aex Nash “Sjajno!!” “Šta je kog đavola sjajno u svemu ovome što sam rekla?”

“OK, malo sam se zanela, ali sjajno je to što si dobila posao, znači kreditno si sposobna, doktor si po zanimanju, iako ne radiš u struci, a to znači da si odgovorna, pedantna i pametna, sestra te je izbacila napolje, ti si došla ovde i sada život postaje sjajan!”

Gledala sam je belo kao da je sa Marsa pala, to je shvatila i rekla, sačekaj sekundu. Otrčala je do oglasne table, skinula je papir sa nje te dotrčala do mene, stavila je papir pred mene i počela je da skakuće i tapše.

Bože ova cura je luda, bilo je prvo što mi je palo na pamet dok nisam videla oglas koji je glasio: “Potreban cimer/cimerka!

Za sve informacije obratiti se konobarici Suzzeth!”

Munjevitom brzinom sam podigla pogled, a na njenom licu je bio oduševljen izraz.

“Ti tražiš cimerku?”

Klimnula je glavom više puta kao neka curica koja želi šećernu vatu.

“Pa ako su uslovi realni smatraj da je imaš.”

“Uslovi su savršeni, drago mi je da sam naletela na tebe istog dana kada sam postavila oglas jer mi se sviđaš. Znači, stan je tri bloka odavde, u zgradi na trećem spratu. Ima tri sobe, dva kupatila spojena sa glavnim spavaćim sobama i jednu gostinjsku, dnevni boravak, terasu u svakoj sobi, kuhinju i garažu. Ja ne vozim pa mi garaža služi za skladištenje nepotrebnih stvari, ali vidim da ti imaš auto pa ćemo je raščistiti. Može?” “Čekaj, stani malo, kako to da ti treba cimer, mislim, sada? Ranije nije?”

“Ranije sam tamo živela sa sada već bivšim dečkom, prevarantskom guzicom pa sam ga isterala i treba mi neko ko će mi pomoći u troškovima.

Kirija je 200$ mesečno plus komunalije, otprilike 400$ ukupno.”

Počela sam da razmišljam. Moja plata je negde oko 800 bez napojnica, a sa ostatkom mogu fino da živim, malo da se stisnem, a opet na to sam navikla pa mi neće biti teško.

“U redu, kada mogu da ga vidim?”

“U šest ujutru završavam posao, do sedam smo kući. Ostani ovde da se bolje upoznamo pa ćemo zajedno tamo. Može?”

86

Aex Nash “Naravno i onako nemam gde da idem. Ostajem, ali pod uslovom da mi naspeš još kafe jer ću se u suprotnom onesvestiti ovde.”

“Stiže kafa cimeru moj.”

Namignula mi je i nestala iza šanka. Izgleda da ovo jutro što se leno budi i neće biti tako loše... ***

Brian “Šta ćeš ti ovde? Zar ti nisi vladar iz senke?”

Pitao me je John onog momenta kada je ušao u njegovu kancelariju u baru.

O da, ovo je prvi put da sam ovde i kako sam seo za kancelarijski sto nekog svog posla. Prosto nisam rođen da budem gazda i tačka. Ovde sam iz nekog sasvim drugog razloga.

Razlog koji mi stvara nervozu u stomaku i zato se dižem sa stolice i odlazim do police sa žestokim pićima. Čovek sam koji voli pivo, ali danas se okrećem viskiju. Sipao sam dva prsta te tečnosti u čašu i iskapio je, zatim sam sipao drugu. Sve to John je posmatrao širom otvorenih očiju.

“Koji ti je? Zadnji put kada sam te video da tako piješ demolirao si mi bar.

Treba li da se uplašim i zaključam te ovde?! Ono napolju mi se jako sviđa i ne bi voleo da mestu promeniš lični opis.”

“Ne seri! Neću demolirati sopstveni bar, bio bi to veoma glup poslovni potez.”

“Da znaš, a opet… tamo niz ulicu otvorena je slična kafana, nije nam konkurencija, ali ako ikada bude, voleo bih da tamo odeš i napiješ se.”

Grohotom se nasmejao na glupu šalu, jer je odavno shvatio da više ne pijem u tim količinama i da mu od mene ne preti nikakva opasnost.

“I? Otkud ti ovde?”

“Došao sam da proverim nešto pa odo.”

“OK.” Ustao je sa stola i otišao je do sefa. Ukucao je šifru te izvadio hrpetinu knjiga i stavio ih ispred mene na sto. Pogledao sam ga belo u nerazumevanju. “Šta je ovo dođavola?”

“Poslovne knjige. Ova plava je ulaz inventara, crvena izlaz, crna ti je knjiga prometa…”

87

Aex Nash “Šta ću ja sa tim?!”

“Pa da proveriš!”

“Ma ne to! Neću to da proveravam, znam koliko je dva plus dva i tu staje moja potreba za računanjem. Niti znam niti me to interesuje, za to je Jay zadužen. Meni trebaju sigurnosni snimci šanka.” “Šanka?!”

“Aha, šanka, imaš li to pri ruci? Želim to da pogledam.”

“Misliš da nas neko potkrada? To je u pitanju?” “Što si dosadan, ne, ne mislim da nas potkradaju prosto želim da vidim jebenu jučerašnju snimku, jel' problem.”

“Ne, ne nikako, ali mi nije jasno.”

“Ma u suštini to ti nije ni važno. Snimak je u računaru?”

“Jeste imaš više foldera, šank je, zamisli u folderu “Šank-kamera” nađi jučerašnji datum i to ti je to.”

“OK pametnjakoviću.”

Pritisnuo sam mišem na folder kamere šanka izabrao zadnji snimljen video. Pokrenuo sam ga i ubrzavao dok nisam naišao na nju. Delovala je tako usamljeno, tako tužno, ali ubrzana verzija snimka pokazala mi je i kada je shvatila za kasu, kada je pogledala u kameru u očima samo na tren zasvetleo je trijumf, vratio sam snimak u nazad i zaustavio na tom momentu. Buljio sam u tačkasti snimak i upijao sam svaki detalj na tom lepom i prirodnom licu. Tako zadubljen nisam primetio da mi John stoji sa desne strane i gleda u istu stvar.

“Nova mala. Znaš je? Je li nevolja?”

“Nije, ona je samo...”

“Aha… sada mi je jasno. Jay je rekao da je zaposlim, nisam postavljao pitanja. To je neko tebi poseban?”

“Ne, nije! Ne! Ne znam čoveče, zbunjuje me, nije nešto na šta sam navikao.

Gura me tamo gde ne želim da idem i zato mi je interesantna.”

“Drolja nije, to je sigurno, prirodna je koketa, ali toga nije svesna. Lepo se uklopila sa momcima i...”

“Kojim momcima?!?!?!”

“Kako kojim? Pa momcima što rade ovde, znaš da nemamo ženskog osoblja jebote.”

“E pa onda ga zaposli!”

“Pa ne ide to tako, ne treba nam, sve je pokriveno.”

88

Aex Nash “Jebeno izmisli radno mesto, neću da bude okružena momcima čitavo vreme! “ “A ona je tebi šta?”

“Nije mi ništa koji ti je kurac? Ali neću da bude jedino žensko ovde, hoću još jednu zgodniju i lepšu da skrene pažnju sa nje!”

“I zvanično je! Skrenuo si definitivno!”

“John? Da li sam se ikada mešao u posao? Nisam! Da li sam ikada koristio svoj status većinskog vlasnika? Nisam! Dođavola, možeš li jednom uraditi nešto što ti tražim, a da ne preispituješ moju naredbu?”

“Mogu. Ali malo teže ću naći nekoga ko će je zaseniti, mislim pogledaj! Čak je i šerif poludeo za njom.”

Pogledao sam u ekran nesvestan da sam nekako ponovo pokrenuo brzo premotavanje snimka i puklo mi je pred očima. Gledao sam kako joj se šugavac nabacuje, a u meni je rastao bes. Što su se oni više smeškali jedno drugome ja sam jače stezao čašu. Onog momenta kada je poljubio u obraz, čaša je jednostavno pukla. Njen sadržaj se prosuo po tastaturi.

“Jebeno savršeno, od svega u ovoj kancelariji ti si sjebao najnoviju stvar, jebenu tastaturu! Tačno sam znao da ćeš nešto demolirati.”

“Kupiću novu!”

“Ma nije poenta u tome. Lepo sam te pitao da li ti je nešto? Rekao si nije.

Ne možeš ići okolo i besneti zbog cure koja ne zna da ti se sviđa!” “Šta pričaš ti? Ko je rekao da mi se sviđa? Ja sam rekao zbunjuje i možda intrigira, daleko je to od sviđanja!”

“Uf, uf, neko nam jaše na talasu zablude, a kauboju?”

“More, znaš šta, jebi se, koji kurac ja sa tobom pričam kada ne želiš da shvatiš?!”

“Ma shvatio sam ja malac. Ja čekam da i ti shvatiš ono što ja već jesam. Čekaću i uživaću u tome da te gledam kako padaš na to svoje slatko dupe.”

Ošinuo sam ga pogledom, jer mrzim taj epitet koji mi je ženski deo redovnih mušterija dao, te sam izleteo iz kancelarije i uputio se u konkurentski bar malo dole niz ulicu. Vreme je da isperem gorak ukus istine iz svojih usta.

89

Aex Nash

“Postoje trenuci koji nas zauvek promene. Ponekad su krupni i dramatični, tragični i lepi zbog toga koliko su žestoki. A nekad su tihi i mali, kao koraci koji utihnjuju iza zatvorenih vrata. Suptilnost takvih trenutaka može da prikrije koliko će uticati na nas.

Nekada snažno osetimo taj uticaj, ali niko oko nas ne primeti tišinu trenutka tako da se usamljenost pridružuje patnji.

Prvi put sam zavolela nekoga.

A on ne voli mene...

Zatvaram knjigu i nehajno je bacam na stakleni stolić, što izaziva popriličan tresak. Besna, jer se baš tako i sama osećam, naravno, izuzev onog dela o zaljubljenosti. Ja se mogu okarakterisati kao žešće zacopana i prilično napaljena, ali ne, ne volim ga.

Bučno bacanje knjige dovodi moju preterano radoznalu cimerkukoleginicu u dnevni boravak. O da, od pre nedelju dana radimo u istom baru i moram da napomenem da i dalje ima obe ruke. Nisam joj tražila levu.

Prilazi stoliću i uzima knjigu u ruke te je privija uz sebe.

“Kako možeš biti tako okrutna prema Samanthi? Pretpostavljam da ti se nije svidela.”

“Ne, nije to. Svidela mi se, ceo serijal je super, samo taj jedan deo me je, hajmo reći naterao u razmišljanje. Počela sam da razmišljam o glupostima, a to mi ne priliči. Razumna sam, a ova knjiga me tera da cmoljim i ne sviđa mi se trenutno stanje u kojem sam.”

“A to stanje ima veze sa lepim, razvijenim i veoma bezobraznim mehaničarem?! Što mu dozvoljavaš da ti drma kavez?!”

“Pa pokušala sam da ga ignorišem, što se ja više pravim luda on više provocira, a priznaćeš, za ovih par nedelja shvatila si da baš nisam jedna od onih koji umeju da odole izazovu bilo koje vrste.”

“Sviđa li ti se?!”

“A šta misliš?! Nisam slepa. Samo bih volela da je on barem malo manje kreten.”

“A šta misliš da je tvoje ponašanje na mestu?!”

“Koje moje ponašanje? Pa ja ga ignorišem zaboga!”

90

Aex Nash “Baš tako. Ono što sam ja videla je, da ste vas dvoje veoma sličnog karaktera i osobina. Oboje ste odlučili da mrzite ono drugo i ne odstupate od toga. Da li si ikada bila ljubazna prema njemu?”

“E jesam! Prvi put kada sam ga srela. I onda je on prvi počeo i ja sam oberučke prihvatila takav odnos. On nije cvećka, bez obzira na izgled!” “Živimo zajedno koliko... tri nedelje, moram ti priznati da sam te za veoma kratko vreme upoznala pa ću rizikovati i reći da si ista kao on.”

“Molim?! Ne lupetaj!”

“Ali jesi mila, kada si ga upoznala bio je kreten, OK. Možda je imao loš dan, možda je bio besan pa si se ti tu pronašla, a on iskoristio priliku da izbaci svoje nezadovoljstvo na tebi… i umesto da mu pružiš šansu da se popravi ti si šta uradila? Odlučila si da ga “mrziš” i sada se stalno nadmudrujete. Ja to obožavam, dođe mi kao sapunica u 1000 nastavaka i jedva čekam šta će on reći, a šta mu ti odgovoriti. Ali to nije rešenje, sviđa ti se, gajiš neka osećanja prema njemu, a ovamo si zmija otrovnica.”

“E baš nisam! Kako možeš tako nešto da kažeš?!”

“O jebote! Odrasti više, ponašate se kao klinci, vređate jedno drugo, a ovamo nabijeni ste seksualnom tenzijom. Mislim da ti nisi kriva zbog toga jer nemaš baš neko iskustvo, ali ja ti kažem da je bilo dosta. Od danas okrećeš drugi list!”

“Kako to misliš?!”

“Moje je da znam, a tvoje da saznaš.”

“Hej, ne sviđaju mi se teorije zavere, a ni tipične ženske igrice!”

“A šta ti se sviđa?! Da lik koji u tebi izaziva potrebu da skočiš na njega reži i sikće svaki put kada te sretne? Da se preko šanka gledate kao preko nišana?! Treba ti samo malo dorade i onako je 50% već pao na tebe.”

“Drogiraš se zar ne?! To je pravi razlog što si ovako šašava.”

“Auuuuu kako si tupava! Da li ti se sviđa? Da li ti se svideo poljubac? Da li si ljubomorna kada ga vidiš sa drugom curom svako veče? Da li? Nemoj meni odgovarati, odgovori sebi, pa šta god da odlučiš reći ćeš mi. Čekam te sa odraslom odlukom u svojoj sobi. Imaš par sati da odlučiš jer večeras izlazimo.”

“Ali… ali ja...”

“Razmisli dobro!”

Dva sata kasnije...

91

Aex Nash Čak i pored svakog valjanog razloga da se manem igrica nešto mi nije dalo mira. Želim ga… istina je.

Ova ludača se ježi svaki put kada pomisli na onaj kratki poljubac i vatru koju je to upalilo u dnu mog stomaka. Jesam popizdila, jesam bila ljuta, ali ne mogu osporiti strast koja se za kratko vreme razvila između nas.

Ne moram ni priznavati nikome osim sebi da se tako nikada nisam osećala zbog nekog muškarca. Baš bukvalno ni jednog i to me plaši do krajnjih granica. Da li da odustanem i pustim ili da idem na sve ili ništa…?

Trebala bi dići ruke i tražiti nekog sigurnijeg, nekog manje atraktivnog, manje arogantnog, ali sam isto tako svesna da to neće biti to jer me “sigurno” ne privlači. Čitav život idem linijom manjeg otpora, ali tada nisam bila istinski srećna.

Bojim se da će me ubiti ono “šta ako” ili “šta bi bilo…”, ne!

Takvih situacija imam i previše, takvih pitanja pun kamion i decidirano odbijam prigrliti još jednu.

Rizikovaću! Po prvi put u svom životu ići ću na sve ili ništa, a usput ću se moliti da mi srce ne bude razbijeno u milion parčića.

Vrlo odlučno sam koračala do Suzzethine sobe i stala kao ukopana kada sam videla na šta liči. Jebote, izgledala je kao dečiji izbljuvak, a i mirisala je tako.

“Jebote!! Na šta to ličiš??”

Ni lecnula se nije i jedino što je rekla bilo je “Mmm movam da mivujem. Ovo ne sme da se mmmm pomera jer će popucati, nemoj mi reći da nikada nisi stavljava masku za lice…” “Ćuti, plašiš me! Ne razumem koji će ti to đavo?!”

“Videćeš, mmmm jesi odvučiva?”

“Jesam, prepuštam se tvojoj milosti!”

“Odvično, piči na tuširanje pa se vrati ovamo kada zavšiš. Bviši!!”

Svako naređenje sam dočekala sa izbačenim kandžama, ali danas sam odlučila da to neću raditi. Rekla sam da ću se prepustiti i tako će biti.

Ulazim u moje kupatilo i brzo skidam sve sa sebe, sa police pored ogledala uzimam svoj omiljeni gel za tuširanje koji mi mama šalje, odakle joj pojma nemam jer se proizvodi i prodaje isključivo u Francuskoj, ali je to jedina stvar koja mene kao žensko raduje te mi je nabavlja.

Druge žene gomilaju šminki, parfeme garderobu i cipele, ali ja, kao ne tipično žensko imam samo jednu strast. Gel za tuširanje sa mirisom lavande.

92

Aex Nash Istrljala sam svaki delić svoga tela, neke malo bolje u slučaju da mi se posreći, ono što najviše mrzim su dlačice, te sam dohvatila brijač i sve ih uklonila sa sebe.

Kada sam napokon završila izašla sam iz tuš kabine, obrisala se i samo navukla bade mantil. Kao prebijena mačka vukla sam se do Suzzine sobe jer sam znala da ću se smoriti.

Sudarile smo se na ulazu u njenu sobu i obe ciknule od straha.

“O to si ti?!”

“A koga si očekivala Fredija Krugera?”

“Ne budalo! Tebe, ali nisam mislila da ćeš biti tako brzo gotova.”

“Oooo ti si jedna od onih..”

Suzzeth me je pogledala sa nerazumevanjem pa sam joj pojasnila.

“Jedna od onih koja dok ne potroši svu vodu iz bojlera ne izlazi.”

“Ha ha, baš si vickasta. Šta fali tome što volim da budem čista?!” “Čista sam i ja sa mnogo manje ribanja, neko bi pomislio da ne izlaziš iz svinjca kada se toliko pereš.”

“Ostala mi navika jebote! Treba li da te podsećam da sam do juče radila u onoj smrdljivoj pečenjari? Stalno sam imala utisak da bazdim na ulje i prženje.”

“OK, izvini. Nekada preteram kada se neko nemarno odnosi prema vodi, znaš li da 80% Amerikanaca…”

“Wooow, zajebi! Danas nema statističkih podataka štreberko!

Zabranjujem tvom mozgu da radi jer te strahovito sputava. Mozak na ler i hajdemo polako da se spremamo.”

Jebiga, kada me neko ovako saseče naravno da ću ućutati, mada... šta ima tako loše ako baratam sa informacijama, mislim, možda nekada preteram, ali se barem ne perem sat vremena.

Ošinula sam je besnim pogledom, ali nisam progovorila ni reč. Isto zeleno sranje zvano “maska” nanela je na moje lice, smrdljivu smesu na moju kosu, a kada je posegnula za trakama za depilaciju morala sam da protestujem.

“Stani! Nema potvebe, rešila sam to!”

“Joj što si medena, ne podnosiš malo bola?!”

“Jebi se ti znaš, mene to bovi i ja to neću, imam sasvim dobvu zamenu i meni je to dosta.”

“Ali srećo to nije isto!”

“Bez obziva! Neću! Sklanjaj to od mene odmah!”

93

Aex Nash “Dobro plačipičko! Neko bi pomislio da sam predložila da ti brenerom spržim dlačice.”

“Isto svanje!”

Ovo su bila najdužih četrdeset pet minuta u mom životu. Sve se svelo na čupanje, peglanje, mazanje, sušenje i ogromnu količinu bola. Ono što me najviše boli su jebene obrve. Te male odvratne zarasle kučke.

Kada je završila sa mučenjem, prešla je na šminkanje i uvijanjem moje kose, polako mi je sve to išlo na živce, ali sam se po ko zna koji put ujela za jezik.

Htela ne htela morala sam da ćutim jer sam na ovo sama pristala. Kada je završila sa šminkanjem isterala me je iz kupatila, a da mi nije dozvolila ni da se pogledam.

Posela me je na krevet i počela je da osmatra svoj orman pa je izvadila nešto što bi trebalo biti haljina.

Odlučno i bez reči odmahivala sam glavom, ali isto tako, nemo i očima mi je poručivala da neće odustati. Ustala sam sa kreveta i sa njenog kažiprsta sam skinula krpicu te besno skinula bade mantil i obukla je na svoje nago telo. Nisam marila da li će joj biti neugodno zbog golotinje, iskreno ko je šiša, igrala mi se sa živcima svo vreme i došlo je do naplate.

“Jebote! Curo izgledaš odlično!!”

“Daj ne seri, osećam se kao drolja, ovo je tako otvoreno. Osećam se golo i izloženo, pravo da ti kažem sama sebi izgledam kao lepo ispisana pozivnica za silovanje.”

“Joj kako si glupa. To je poenta, treba uvek da izgledaš ovako, sem toga nećeš biti sama, sa tobom ću biti ja, tako da... do tebe će doći samo preko mene. Idem sada i ja da se skockam pa da krenemo u “lov”. ” Namignula mi je i odjurila u kupatilo. Dok se ona spremala ja sam se divila svom izgledu gledajući se u ogromnom ogledalu.

Moram priznati da mi se sviđa kako izgledam, ali nekako… ovo nisam ja, ovo je...

“Gotova sam! Evo ti ove salonke obuj ih pa da krenemo. Imaš izraz na licu koji mi poručuje da ako uskoro ne krenemo da ćeš odustati, a to bi bila prava šteta.”

“Imaš pravo, požuri jer sam na granici da počnem da vrištim.”

Onog momenta kada sam kročila u prepuni bar znala sam da sam pogrešila. Preterala sam.

94

Aex Nash Nisam osoba koja uživa u muškoj pažnji, a sada me, imam utisak stotine radoznalih pogleda prate.

Haljina, kao haljina nije preterano kratka, ali je sva isečena. Na struku su dva proreza koja imaju vezice, leđa su polu otvorena, a prednji deo haljine skroz zatvoren. Kada me čovek pogleda, haljina spreda izgleda veoma čedno, ali zato sa strane golo, zbog toga ni gaćice nisam mogla obući, a to me čini prilično nervoznom.” *** Piće za pićem, pesma za pesmom i osećaj je bio fantastičan. Popustile su sve kočnice i mozak mi je bio tamo negde... sedmo, ružičasto nebo ispunjeno lelujavošću i bezbrižnosti. Bolelo me moje slatko dupe za sve, i za poglede i za dobacivanja. Prosto, bilo mi je super i evo, sada se pitam što mi je toliko trebalo?

Zašto se nikada nisam ovako zabavljala. Čekala sam ga, leptirići su mi igrali u stomaku. Želela sam da me vidi u ovom izdanju i nekim drugim očima. Poželela sam da me želi, da me ščepa kao prošli put i ne pušta, ali isto tako sam znala da se to više neće desiti zato, ovaj put ja ću biti ta koja će napraviti prvi korak.

Onog momenta kada sam ga videla na ulazu u bar naručila sam još jedno piće te ga sasula u grlo. Moje kolege su bile iznenađene. Kao prvo izgledom, kao drugo ponašanjem i kao treće, novim samopouzdanjem.

Kada bi znali da to piće iz mene govori, a da sam ja jedna najobičnija varalica zgrozili bi se.

Nije ni važno jer ovo će biti jednom odigran šou, od sutra se vraćam svojoj staroj ja.

Videla sam ga kada je naleteo na neku žensku koja je držala svoje piće u rukama i sasvim slučajno je sav sadržaj čaše završio na njegovoj majici.

Videla sam i kada se besno počeo kretati u pravcu WC-a i znala sam, ovo je moj trenutak.

Sada je idealno vreme da mu napravim identičnu zasedu.

Trčala sam prema hodniku, jer nisam htela da me novostečena hrabrost napusti te sam stala na suprotnu stranu zida od onog koji je vodio u muški toalet i polako smirivala ubrzano disanje proisteklo od uzbuđenja i trčanja.

I tada se desilo.

95

Aex Nash Vrata od WC-a su se otvorila i on je izašao napolje glave pognute gledajući u majicu.

Kao da je osetio da ga posmatram podigao je pogled u kojem sam videla zaprepašćenost i iznenađenje. To mi je bio znak da navalim.

Zaletela sam se i bukvalno sam ga ugurala unutra ponovo. Uhvatio me je za struk te je zabio glavu u moju kosu, a rukama je krenuo da mi diže suknju. Činilo mi se malo prebrzo, a opet, šta ja znam.

Dozvolila sam mu da je podigne, da se svojim prstima igra sa najbolnijim delom moga uzavrelog bića. Pustila sam ga jer je osećaj bio jebeno brutalan…

Ruka, prsti i usne bile su mu usklađene, dok je jezikom i usnama prelazio od moga vrata prema ukrućenim bradavicama, rukom mi je milovao guzu, a bolno polako milovao je moje središte.

O moj Bože, prvi put sam začula cvilež koji je pobegao iz mojih usta, to mu je dalo znak da ću uskoro završiti. Grčila sam se, nabijala i tražila oslobođenje, ali to nije želeo da mi da.

Naglo je izvukao prste iz mene i bacio se na kolena, sa obe ruke podigao je moju haljinu i držeći je tako da mu ne smeta nabio je svoj jezik tamo gde nikada niko nije prišao, naježila sam se od siline osećanja. Spustila sam ruke na njegovu glavu i taman kada sam pomislila da ću se raspasti u hiljadu komada on se ukočio i zaustavio.

Izbezumljena, napuštena i prilično željna orgazma pogledala sam u njega i ono što sam videla nije mi se svidelo.

Bio je bled kao krpa. Ćutala sam jer nisam znala koji mu je đavo odjednom...

A onda sam začula “Zoya?”

“Mmm… molim?”

“Jebote!”

Naglo je ustao i oteturao se prema vratima, izleteo je iz WC-a kao oparen, a ja?

Ja sam ostala da stojim kao poslednja kurva naslonjena na zid, nezadovoljena, napuštena i prilično... povređena.

96

Aex Nash

Ne! To nije moguće!!

Jebeni mladež na butini!

Kako sam mogao biti tako glup?! Kako nisam razmislio pre nego sam se napaljen bacio na kolena?!

Gledano sa ove distance, naravno da to nije Kasja, ta kučka nikada ne bi ušla na ovakvo mesto, ali izgledala je kao ona!!

Zašto?! Jebeno zašto??

Zamalo da nisam napravio glupost svog života i nevinu devojku pojebao u štrokavom WC-u bara. Devojku sa kojom sam želeo nešto više. Što je najgore, znam da sam pogrešio, grešim konstantno sa njom. Kao prvo igram dvostruku igru, Kasji sam rekao da smo završili, ali čekam advokate da naprave ugovor u kojem se odričem stana u njenu korist, a u zamenu za ćutanje.

To je bio njen zahtev. Olako se predala i time mi je strašno sumnjiva, a opet, dobila je stan i verujem da bi to svakom normalnom čoveku trebalo biti dovoljno.

Ne mogu reći da se pomirila, još uvek pokušava da me zavede i zato sam pomislio da je ona ta koja me je presrela u hodniku.

Ko bi rekao da štreberka može da povede igru?! Neka sam proklet, ali ja nisam mislio.

Ono, na čemu sam zahvalan je znak, taj mali znak na butini koji mi je sevnuo pred očima i sprečio me da uradim neoprostivo. Ako ćemo pošteno, ni ovaj odlazak iz WC-a mi neće zaboraviti, ali bolje i to nego da me mrzi i proklinje zbog mesta i mog ponašanje prema njoj.

Da je na njenom mestu bila, bilo koja druga ne bih oklevao, ovako…

Dobro je što sam u poslednjem trenutku iskoristio poslednje zrno razuma.

A tako mi je malo falilo, jako, malo…

Ali jebote… gde sam krenuo?! Što bežim od nje kao poslednja pičkica?

Zašto joj dajem razlog da me ponovo mrzi?

Okrećem se i vraćam odlučnijim i bržim korakom, ali mi se ovaj jebeni hodnik čini miljama dugačak.

97

Aex Nash Ulećem u WC i čujem jecaje, ali je ne vidim. Pretpostavim da je u jednoj od kabina, te tihim i drhtavim glasom zazovem njeno ime.

“Zoya..?”

Ne znam šta sam očekivao da će se desiti, ali moram priznati da na ovakav razvoj situacije nisam računao. Vrata kabine su se sa treskom otvorila, a ona je iz nje izjurila kao furija.

“Proklet bio!! Kako se usuđuješ?!”

“Zoya, ja...”

“Umukni!!! Ne obraćaj mi se!”

“Ne, saslušaj me, ja..”

“Aaaaaaaaaaaaaaa!!!!!”

Počela je da vrišti koliko je grlo nosilo, ali na njenu žalost muzika koja je gruvala u baru nije dozvolila da taj vrisak čuju ostali. Da bi bio siguran da ga niko nije čuo naglo sam otvorio vrata WC-a te odahnuo.

Zalupio sam vrata i polako sam se počeo približavati jedinoj ženi koja me je izluđivala. Iz njenih očiju sevale su munje, suze su se slivale niz njene prelepe obraze i znao sam da su ovo suze besa.

Bilo mi je drago što sam se vratio, sada sam shvatio, da sam otišao to bi bilo to.

Povredio sam je, ranio tamo gde je najviše bolelo i samo sam otišao. Gad… eto to sam ja.

Bio sam i ranije, povređivao sam i ranije, ali jedino me njen bol dotiče, jedino me njene suze bole…

“Ja nisam…”

“Prestani jebote u svaku rečenicu stavljati sebe sebični gade! Ja, ja, ja, ja!! Šta ti? Predomislio si se pa si se ipak vratio na turu divljeg seksa u prljavom WC-u prepunog bara? Ha?? Šta, shvatio si da ipak nisam toliko ružna i bezlična pa si se ipak vratio? Hoćeš da donji deo haljine prebacim preko glave jer je svaka pička ista? Kaži! Šta hoćeš?!”

Nisam mogao da verujem šta priča, zar je stvarno toliko tupava da ne shvata kako izgleda?! Zar nije shvatila koliko sam se napalio i da mi je trebao svaki atom snage i volje da se odmaknem od nje??

Prišao sam joj tako brzo da nije uspela čak ni da trepne. Uhvatio sam je za ruku i prislonio je na moju bolnu kitu. Jeste da mi se digla jer sam je pomešao sa Kasjom, ali ona to ne mora da zna, zar ne?? Dovoljno je što sam postao još čvršći kada sam saznao da sam pogrešio.

98

Aex Nash “Ovako ne izgleda kita čoveka kada mu se neka žena ne sviđa. Možemo se nas dvoje ujedati do ujutru, ali moja reakcija na tebe… nije gađenje ludo mala.” Čuo sam glasan uzdah koji joj se oteo, znak da se zaprepastila, bio je ispisan preko celog lepog lica. Svestan njenog neiskustva pomislio sam da sam preterao, a onda, onda me je oborila sa nogu. Uhvatila da je sa svojom malom rukom i počela ga milovati. Pokreti njene ruke bili su okrutno spori da mi se u momentu zamračilo pred očima.

Uhvatio sam je čvršće za ruku i pomerio je od sebe, na šta je ona besno zarežala i rekla, “Koji ti je kurac čoveče??”

“Dokazujem ti da se ne gadim, ali tu prestajemo!” “Šta prestaje?! Pa ne možeš to raditi! Nateraš me da te dotaknem, a da budem iskrena to nisam htela, onda kada me napališ i ja ti priđem ti me odgurneš! Ti si podvojena ličnost! Hoćeš li me ili ne?”

“Hoću…”

“Odlično!!”

Opet je nasrnula na mene, ruka joj se ponovo našla na mojim pantalonama, ali sam je nanovo odmaknuo, ovaj put puno nežnije. Video sam joj zbunjenost u očima pre nego je ponovo popizdila. Taman je htela da počne da se svađa kada sam joj usta zapušio svojim.

Ukus njenih usana bio je tako sladak. Osećao se trag nekog slatkog koktela od malina pomešan sa burbonom i opijala me je.

Tri godine nisam uživao u poljupcu, tri godine sam sebi uskraćivao tuđe usne, ali ovu ženu… sa njom ću da nadoknadim sve.

Grickao sam joj donju usnu dok se polako opuštala u mojim rukama, lickao sam i zadirkivao njen mali jezik, ispitivao sam i istraživao svaki delić njenih usana, uživao u ukusu, ali onog momenta kada sam osetio da mi se potpuno predala zaustavio sam se.

Polako je otvorila oči, a ja sam stegnutog grla rekao. “Želim te, ali ne ovako… vrednija si od brze ševe na ovakvom mestu. Ti si stvorena za ljubljenje, za uživanje, a ja imam nameru još dugo da uživam u tebi.”

“Mm… mnogo si mi ti samouveren znaš?” drhtavim glasom, pomućenim razumom nastavila je dalje. “A šta ako ja nisam za zadržati? Šta ako sam ja htela samo kres kombinaciju, šta ćemo onda?”

“Onda mala… nisi na pravom mestu.”

99

Aex Nash “Šta?! Jesi li ti pao na glavu u međuvremenu?!”

Taman sam hteo da joj odgovorim kada su se vrata WC-a otvorila, a unutra je ušao neki grmalj koji je samo pitao, “Sve u redu?” zaplitao je jezikom i znao sam da je mrtav pijan, ćutao sam na to njegovo pitanje, jer nije ga postavio meni nego njoj, a i ona bolje da je ćutala jer čim je progovorila došlo mi je da je udavim.

“Pa recimo da sam dobro, a onda opet baš i nisam. Znaš, malo sam se napalila i poželela da me ovaj ovde opali, ali kao što vidiš… ćorak.”

“Jebote, ortak, žao mi je, ali čuj, desi se to svakom, pre ili kasnije.” “Šta se desi?!”

“Pa to, da ne može da ti se digne, čuj, imaš tu neku tableticu u apoteci, nije vijagra, ali je nešto slično, a može da se uzme bez recepta.”

“A ti to iz iskustva?!” upitao sam ga kroz zube?

“A jok, ja sam farmaceut, moja apoteka je ona dole niz ulicu.”

“Sjajno!” rekao sam zajedljivo, ali on takav pijan nije uočio taj mali detalj, nego je nastavio da priča “Najbolje od svega je što radi 24 sata.”

“Ma jel' tako? Onda je najbolje da odmah odemo tamo!” Ščepao sam malu lajavicu za ruku i krenuo da je izvlačim napolje kada sam začuo njegov glas “Ej, srećno!!”

Gunđao sam i psovao dok se ona cerekala i uživala u svojoj maloj pobedi.

Jebeno je uživala u svakom deliću mog poniženja. Neka je, ako je to cena ovog osmeha neka se smeje mom “poniženju” u svakom slučaju “ko se zadnji smeje...”

Ušli smo u salu bara i taman sam se uputio prema izlazu kada mi je njena drugarica stala na put.

“Ej kauboju, gde misliš da si pošao sa mojom cimerkom?!” Stavila je ruke na bokove i podigla je jednu obrvu u vis.

“A to je tvoj posao jer…?”

“Jer mi plaća kiriju, jer mi je drugarica i jer mi je stalo do nje.”

“E pa kada to tako kažeš imaš pravo da znaš, idem da ti izjebem prijateljicu tako da tri dana neće moći da hoda!”

“Toooooooo!!!!!! Slobodni ste!”

Pogledao sam je kao da nije normalna i odmahnuo glavom dok se druga lujka iza mojih leđa smejala kao nenormalna. Jebeš mi sve ako su njih dve normalne.

100

Aex Nash “Mogu li?” pitao sam i pokazao sam u pravcu vrata, ona mi se sklonila i naklonila te rekla “Budi nežan kauboju.”

Izašli smo iz bara, a ja sam je i dalje vukao do svojih kola, svakim korakom bio sam odlučniji u tome da je više nikada ne pustim. Budila je u meni sve moguće osećaje, znate ono?

Da je ubijem, milujem, ljubim pa da galamim, da je ostavim, da je zaštitim i ne razumem sebe ni svoje ponašanje. Toliko je oprečno kao da sam jebena podvojena ličnost. Ugurao sam je u kamionet i zalupio vratima te užurbanim koracima vratio sam se do mesta za vozača. Na kratko sam se zaustavio ispred vrata i zavukao sam ruke u kosu. Šta da radim sa njom? Pritiska mi sve dugmiće, ja bi sporo ona žuri, ja bi sve, ona samo jedno, ja bi sa njom ona sa bilo kim… i šta sada?

“Ulaziš li ili ne? Ako ti je neprijatno da uđeš u apoteku i tražiš rešenje za svoj problem, ući ću ja.” Opet je počela da se smeje kao luda, to je to, dilema je rešena!

Uleteo sam u auto i onog momenta kada sam startovao motor dodao sam gas i uz škripu guma izvezao sam se sa parkinga. Vozili smo jedno vreme, a onda je viknula.

“Alo kauboju, prošao si pored apoteke!”

Ošinuo sam je pogledom i nastavio sam samo da vozim, gde pojma nemam, ali sam znao, vozio bih bilo gde jer sam sa njom drugačiji.

Pored nje sam živ!

Kao po navici vozio sam do svog ranča i zaustavio se na mestu na kom se najbolje videla mesečina. Zvuci muzike koju je pustila onog momenta kada joj je tišina dosadila i dalje je svirala, a ona je i ritmu cupkala i njihala svoje telo. Izluđivala me je svakim novim pokretom, u farmericama mi je bilo suviše tesno i onog momenta kada sam zaustavio vozilo izleteo sam iz njega.

Došao sam do zadnjeg dela, skinuo ciradu, besno je bacio u ugao te sam spustio vrata i seo na njih.

Nije prošlo mnogo kada je i sama izašla iz auta, došla je i sela pored mene.

“Kako je mirno ovde, čuje se samo voda i po koji skakavac, ali zar nismo na tuđem posedu?”

“Nismo, na mom smo.”

“Aha, pa dobro. Negooo, koji je tvoj problem?”

“A otkud ti to da ja imam problem?”

101

Aex Nash “Pa po principu eliminacije. Znaš ono, napalio si se, ali ne želiš seks, želiš me, ali onda ipak ne, nećeš seks, a hoćeš da se ljubiš… i tako. Sve to mi govori da ili nisi čist u glavi ili imaš problem. I eto… ja te pitam koji je tvoj problem.”

Duboko sam udahnuo i rekao “Da, imam problem, ali neću o tome. Činjenica je da te želim, ali hoću polako, neću da žurim.”

“Koja razlika je između mene i ostalih koje su ti bile dobre samo za seks?”

“Tebe mogu da ljubim…”

“A to je bitno zato što…”

“O tome ćemo drugi put.”

“I? Šta ćemo sada?”

“Sada ću kao školarac da nadoknadim propušteno…”

Polako sam se primakao njenim usnama i započeo sam nešto što sam znao da nikada neću moći da završim, ukus njenih usana stvarao je zavisnost.

Ječala je i mumlala nešto nesuvislo u mojim ustima, a ja sam poželeo da taj zvuk slušam... zauvek... Na kratko se udaljila od mene i zatvorenih očiju tiho me je upitala.

“Ti hoćeš da ti budem devojka?”

“Pa ja sam izašao iz štosa što se toga tiče, ali ako to znači izlaženje, bioskop, držanje za ruke, ljubljenje i sve što ide uz to, onda da. Želim da mi budeš devojka.”

“Devojka? A kriješ od mene nešto bitno.. kako misliš da gradimo vezu?

Kako kada je na samom startu osuđena na propast?”

“To što treba da podelim sa tobom je deo moje prošlosti, daleke i nije od presudnog značaja, zato ne brini.”

“Kako da ne brinem kada vrlo lako možeš da mi slomiš srce.”

“Isto kao i ti moje, ali… bez rizika nema dobitka…”

“Mhmmm, na tvoju žalost nisam neki kockar, ali baš danas sam odlučila da više ne idem na sigurno. Voljna sam da rizikujem, zato me poljubi kauboju da sve to zapečatimo.”

102

Aex Nash

“Da rezimiramo, dve nedelje ste zajedno, viđate se svaki drugi dan, idete na večere, igranke, idete u bioskop, na izlete van grada i došli ste do jebenog poljupca?!”

Moja nova i jedina najbolja prijateljica urlala je po celom stanu, šetkala se sa jedne strane stana na drugi, sa rukom na slepoočnici. O da, napokon sam poklekla i rekla razlog svoje dugotrajne frustracije.

“Znaš Suzz, nije da nisam htela, mislim jesam, par puta smo čak bili jako blizu, no, onda se on nekako povuče i nađe neki razlog da se udalji.”

“Da nije tragično bilo bi komično!”

“Ne! Prosto mislim da ga ne privlačim u seksualnom smislu. Nisam mu dovoljno prsata, šta znam…”

“Lupaš gluposti svojstvene nama ženama, što ne pomisliš da je možda u njemu problem, možda nije sposoban.”

“Mi pričamo o istom čoveku?! Koji đavo misliš da bi ga onoliki red ženski čekao i vrebao priliku da ga sretnu nasamo?! Zato što mu se ne diže pa da ga uteše?! Ne! U meni je problem. OK, simpatična sam mu, suprotnost sam svim onim jednoličnim lepoticama, izazivam ga, kontriram u svemu, ali tu nema strasti. Mislim ima, ljubi se za desetku, ali ja nisam klinka da se ljubim po uličicama, na plaži uz vatricu ili u mračnom bioskopu.”

“Ma ja njega generalno ne razumem, jesi li ga pitala gde odlazi kada ga nema po ceo dan?” “Šta ti pada na pamet, pa odakle mi pravo?”

“Jebote, kako si glupa?! Pa naravno da treba da ga pitaš, šta ako ti iza leđa troši neku blajhanu kobilu?!”

“Ne verujem, zašto bi?! Pa nisam ja insistirala na vezi, nisam ja ta koja isključuje sex, on je taj. Ma, znaš šta? Neću da razmišljam o tome i u tom pravcu. A i ti njegovi nestanci... sigurno ima dobro objašnjenje, ali meni nije dovoljno stalo da ga pitam.”

“Ma sisu moju ti nije stalo! Ljutiš me tuko i ljutiš me jako! Koliko ćeš poricati da si pala na njega? Hajde, kao da je to nešto strašno, nisi ni prva ni poslednja!”

“Nisam Suzz, ali sam definitivno matora devica, prerasla sam doba za očaj. Trebao mi je neko u tinejdžerskim godinama slomiti srce, sada... ako se 103

Aex Nash to desi biću uništena. I pre nego što bilo šta kažeš na proročanske reči, veruj mi, osećam da će me povrediti, osećam to svim svojim bićem!”

“Neće dušice, to strah govori kroz sebe i činjenica da si još uvek nesigurna u sebe. Jeste, ni malo ne pomaže što si nevina, što imaš dosta godina, što se prvi put zaljubljuješ, ali veruj mi, jednom ti se to moralo desiti. Gadno je to što si odrasla osoba i zato se bojiš. Ali gledaj to sa vedrije strane, možda ćeš ti njega šutnuti…” “Čisto sumnjam, pogotovo što uopšte nije onakav kakvim sam ga zamišljala. Nije uobraženi i nadmeni krelac. Sve je to maska kojom se štiti, ali mi nije jasno zašto glumi toliko?! Zašto insistira na ljubljenju i što me neće? Gde nestaje i zašto mi ne kaže zašto?”

“Pokvario te draga moja! Zbog toga ga mrzim, ti nikada nisi bila ovako nesigurna. Opusti se, molim te! Pusti neka teče pa ćeš videti gde te vodi.”

“Pa sada sve i da hoću ne mogu sebe naterati da prestanem, previše mi znači. Znaš ono, kada smo zajedno stalno se podbadamo ili ljubimo, a kada ode, tako mi nedostaje i...”

“Ti si tako gotova, mila moja žalim što ću biti ta koja će ti reći, ali tvoja zaljubljenost je prerasla u nešto više!”

“Ne!!!! Nije!”

“O da jeste, ali nema veze, dozvoliću ti da još malo poričeš.” Namignula mi je i nagnula se nad kauč gde sam sedela te mi utisnula poljubac na čelo i brižno se nasmešila.

“Ti si moja duša, ako te povredi, njegova kaubojska muda visiće u sred bara. Ništa ne brini, čuvam ti leđa.”

Zašto svoju lajavu gubicu nisam mogla držati zatvorenu?! Što li sam joj sve ovo morala ispričati?!

Tolike godine sam provela ćuteći o svojim osećanjima i sada sam poklekla i sve istrtljala.

Ima pravo… bar u trideset posto svega što je rekla, ali kako da joj objasnim da se bojim bilo šta da mu zahtevam kada osećam da ću tada biti povređena.

Znam da nije normalno što da ni jednom nisam pitala gde nestaje i zašto, što me sve to ždere kao crv koru, ali prosto ne mogu.

Juče ga nisam videla i znam da je bio odsutan zbog tog njegovog posla, ljuti me što sam kukavica! Mrzim što se toliko bojim, ali kao što Suzzeth kaže, bolje je to raščistiti odmah na početku nego čekati da se sve ovo otrgne kontroli.

104

Aex Nash Dižem se sa kauča i odlazim u svoju sobu neodlučnija, depresivnija nego što sam ikada bila.

Stajem ispred velikog ogledala i blenem u očajnicu ispred sebe. Tamni podočnjaci narušavaju, moj, već i onako bledunjav ten. Posledica neprospavane noći usled napada odvratne zelene grozote zvane “ljubomora”.

O, moj Bože! Nikada u svom životu nisam bila ljubomorna, a sada, čim zatvorim oči pomislim na neku rasnu plavušu koja se naslađuje njegovim telom i dobija sve ono što bi trebala ja!

A ne! To neće moći! Zajebao se ako misli da ću sedeti kod kuće i čekati da mi udeli malo svog vremena, ja nisam vikend cura i to nikada neću biti!

“Suzzeth!!!!!”

Zaurlala sam iz petnih žila kada je unezvereno uletela u moju sobu. “Šta se koji kurac dereš?! Jesi li normalna? Hoćeš srce da mi stane?”

“Ne, izvini! Hoću da me središ, idemo u grad.”

“Kako molim?!”

“Tako lepo, hoću da izađem i da se provodim, ne želim više ni minuta da ga čekam.”

“Kada treba da dođe po tebe?!”

“Ne znam, obično mi pošalje poruku popodne, ali danas nije. Ja da ga čekam dok se on prazni na drugom mestu neću!”

“Hej, hej! Otkud to sad? Mi ne znamo da li te on vara, nemoj da me grize savest što sam ti rekla da ga moraš pitati gde nestaje! Ja sam to rekla da bi se pokrenula i počela se ponašati razumno. Nikome takva sloboda nije donela ništa dobro i ...”

“Suzzeth?”

“Molim dušo?”

“Umukni!”

“Važi, hoću, ali prvo mi obećaj da ovo tvoje ponašanje nema veze sa onim što sam rekla!”

“Kada bi to rekla, lagala bih. Tvoje reči me jesu naterale da razmislim i jesam. Hoću da izađemo, hoću da uživam u igri i piću i želim na kratko da zaboravim na Briana “štrokavog mehaničara” koji jebe sve što se kreće.”

“Ali dušo, to ne mora da...”

“Suzzeth dođavola! Jebeš me u zdrav mozak, malo mi pominješ druge ženske sa kojima me možda vara, onda ga posle deset minuta braniš o 105

Aex Nash govoriš da ne bi on to uradio, hajde se saberi i odluči! Da li jebava neku drugu ili ne??”

“Ja to ne znam! Izvini što sam bila glupa i pretpostavila nešto, zaboravila sam da je tebi sve ovo novo i da si osetljiva.”

“Osetljiva sam moj kurac, trenutno bi bila kadra nekome iskopati oči. Ideš li sa mnom ili ne?!”

“Kada sam te već sjebala, bilo bi lepo i da te popravim. Idemo se spremiti pa ćemo sesti u voz za opuštanje.”

“Mani me tih tvojih poređenja, kakav voz?! Idem da se napijem i tačka i ne, neću da se opuštam, hoću da se izdivljam!” *** Bar je oko ponoći bio fino popunjen, ljudi su đuskali, smejali se i pružali mi preko potreban mir. Ko bi rekao da mi fale ljudi, meni?! Ja sam ona koja je uvek bežala od njih, a evo me sada, okružena sam neznancima i osećam se sjajno.

Stajala sam kod šanka dok je Suzz uletela u šank da pomogne momcima, jer je danas veče nekog alkoholnog uvoznog pića, da me ubiješ ne znam o kojem se radi osim da je dobrog ukusa i da ne udara u noge nego u glavu.

Baš mi je lepo, baš mi je super, njišem bokovima u ritmu muzike i otpijam još jedan gutljaj mog od sada omiljenog pića. Taman kada sam shvatila da od kada smo došli ovamo nisam pomislila na Braya, osetila sam njegovu prisutnost. Sva sam se naježila, odjednom me je spopala neobična vrućina, svuda...

Pogledala sam preko ramena i shvatila, na vratima pogleda uprtog u mene stajao je on. Pored njega je bio Jay koji mu je nešto pričao i smejao se, ali Brian nije delovao kao da ga sluša. Jok, delovao je kao da pokušava da me ubije pogledom.

Tako sam gotova!

Nagnula sam se preko šanka i viknula Suzzeth, kada je stala pred mene viknula sam, glasnije nego što je bilo potrebno, da mi da bocu ovog fantastičnog pića za poneti.

Zabuljila se u mene kao da me vidi prvi put, a kada sam joj pogledom poručila da neću odustati od svoje namere ispod šanka je dohvatila bocu, gurnula je u papirnu vrećicu i dodala mi je.

Namignula sam joj i rekla.

106

Aex Nash “ Vidimo se kod kuće lepa! E da i definitivno uradi ono što ja ni večeras neću.”

Ostala je da gleda za mnom kao da sam sa Marsa pala, dok sam se ja probijala kroz masu prema izlazu u slučaju nužde. Naravno da ću pobeći od njega. Naravno da mu neću pružiti priliku da mi se približi, jer kada mi je blizu, tada moj mozak postaje ružičasta lepljiva masa..

Izašla sam iz bara i završila u mračnoj i prljavoj uličici. Kartonske kutije bile su razbacane na sve strane, kontejner je bio prepun praznih flaša, koje su zveckale, jer ih je neka bakica prevrtala tražeći one koje joj mogu doneti zaradu. Kolica iz supermarketa stajala su blizu nje, a flaše unutar njih bile su strateški poslagane da što više stane. Kada sam joj krenula u susret, ratoborno ih je povukla sebi, a u očima joj je zasjao strah.

“Dobro veče!” rekla sam i nasmešila sam joj se.

“Odlazi, ovo je moj kontejner, prva sam ga videla!”

“Izvinite?”

“Nemoj se izvinjavati nego produži!”

Gledala sam u njene oči sa nevericom, ali sam progutala svaku reč objašnjenja da joj uopšte nisam pretnja, ni njoj ni njenoj zaradi.

Sjajno! Tako dobro izgledam da me je i baba zamenila za klošarku…

Spustila sam pogled na svoju odeću, jeste da nisam uložila baš neki napor u svoj izgled, ali izbledele uzane farmerice, bela majica na široke bretele i bele starke teško da su preobuka nekog uličara, a opet...

Ova flaša u papirnoj vrećici govori stotinu drugih reči… kao na primer da sam alkoholičar, što nisam, ali mi se sviđa stanje nirvane u kojem se nalazim i želim još samo malo da uživam u tome.

Idući tako shvatila sam da sam u suštini daleko izvan svoje lige što se njega tiče, šta je to što ga je uopšte privuklo na meni?

Samo to nadmudrivanje i ništa više.

Ja mu nisam dovoljno dobra..

Došla sam do deonice ulice koja je bila u potpunom mraku, uzela sam kartonsku kutiju bacila je kod zida, a zatim se i sama sručila na nju. Jadna kutija, pod mojom težinom se spljoštila, a ja sam počela nekontrolisano da se kikoćem. Ha! Ubila sam kutiju!! Kutija 0 - Zoya 1.

Od silnog smeha koji ni meni samoj nije bio jasan krenule su mi suze.

Otirala sam ih dlanom i verovatno sam razmazivala jebenu maskaru po celoj faci, ali ko još mari za maskaru?! To govno više na oči neću staviti dok sam živa.

107

Aex Nash Taman sam prestala da se smejem i duboko sam uzdahnula te nagnula flašu da otpijem malo kada je neko zaurlao na mene.

“Koji kurac radiš?!”

O, da, dobro sam poznavala vlasnika ovog glasa. Zatvorila sam oči u nadi da će nestati isto onako kako se stvorio. Ali jok...

“Tebe pitam luda ženo?!”

Ovaj put je vikanje bilo glasnije jer je, pogađate? Bio tik ispred mene.

Polako sam otvorila oči i pogledala ga te se podsmehnula.

“A tebe se to tiče jer...?”

“Izvini?”

“Pitaš me koji kurac radim, a ja tebe šta te se tiče?!”

“Zaboga! Šta se dešava sa tobom, bila si normalna prekjuče? Šta je ušlo u tebe?!

“Ti sigurno nisi! Ali nije ti zameriti, ne možeš da puniš svaku dostupnu rupu. Treba da budem zahvalna što mi se vraćaš i što sam češće na repertoaru od ostalih, ali nisam. Ja ovo ne mogu i neću!”

“Jebeš mi sve ako ja tebe razumem, o čemu pričaš?!”

“Pričam o tvom jebenom misterioznom nestajanju, pričam o drugim ženskama koje verovatno trošiš dok se sa mnom samo ljubiš, izgleda da sam dobra za ljubljenje, ali ne i za jebanje! A ja neću više da se ljubim kao tinejdžerka hoću da se...”

“Prekini da prostačiš i da se ponašaš kao pomahnitala kokoška! Ništa te ne razumem, želim da mi pojasniš! Ne, ne želim, zahtevam!!!”

“Ma ko si ti da nešto zahtevaš?! Isti si kao i svi ostali, vodate fine cure okolo, za reklamu, a iza leđa im jebavate one malo manje dobre, one što vole da šire noge.”

“Ufffff, u redu, hajmo ispočetka. Šta sam uradio, kada i sa kim?”

“Spavao si i spavaš sa nekom drugom!”

“Sa kim i kada?!” pitao je kroz zube.

“Kada nisi sa mnom sa njima si, a ko su one? E pa ne znam, to ti znaš.”

“A tebi je to rekao... ko?”

“Niko, niko ne mora ništa da mi kaže, znaš ja sam prilično inteligentna i pronicljiva osoba i sama sam došla do tog rešenja.” Namignula sam mu iako je to delovalo kao da mi je nešto upalo i oko, ali i onako je mrak, pa verujem da nije ni video.

“Ti si jedna glupača, ti si pijana glupača koja ne zna o čemu priča. Hajde mi molim te još reci kada si došla do tog genijalnog zaključka?”

108

Aex Nash “Danas, kada sam shvatila da nestaješ svaki drugi dan, da se tada ne javljaš i ne zoveš.”

“A tebi nije palo na pamet da me možda... šta ja znam... JEBENO PITAŠ ŠTA RADIM I GDE IDEM???” Zaurlao je još jednom toliko glasno da mi je pomerio šiške na stranu.

“Bože sačuvaj! Ja nemam prava da te pitam tako nešto!”

“Nemaš prava?! Nemaš prava?! Da li se ti drogiraš? Vidi ovako, nemaš pravo to ti priznajem, ali ne u tome nego u optuživanju. Nemaš prava da pretpostavljaš, nego me pitaj sve što želiš da znaš! Jasno?”

“Zašto nećeš da spavaš sa mnom?! Jesam li ti toliko odbojna? Ili to ima veze što nisam iskusna pa misliš da te neću zadovoljiti? Kaži mi, sve mi ispričaj i pokaži mi, štreber sam i dobra učenica i znam da ću dati sve od sebe da te zadovoljim i...”

“Prestani!! Samo ućuti na minut!”

Kao po komandi ućutala sam, on je duboko uzdahnuo i seo pored mene.

Oteo mi je flašu iz ruke i nategao je, onako pošteno. Kada je završio spustio je sebi između nogu i pitao “Kakvo je ovo sranje?”

“Nije sranje, dobro je piće, danas je promocija i prvi put sam ga pila.

Dopalo mi se jer...”

“O jebote! Ajde ćuti malo! Pitao sam kakvo je, nisam tražio elaborat o poreklu, sastavu i proizvodnji.”

Prezrivo sam frknula i rekla, “Ni za sto godina ne bi mislila da znaš šta reč “elaborat” znači.”

“To je zato što me uopšte ne poznaješ, jer da me poznaješ ne bi mi pravila ova sranja.”

“OK. Hajde sad hoću da te upoznam pa napokon shvatim na čemu sam.”

“Mislio sam da te interesuje gde sam kada nisam sa tobom?”

“I to me interesuje, ali ovo me više ždere i kopka, ne mogu više o tome da razmišljam pa ti pružam priliku da se izvučeš iz svega ovoga.”

“Kako to misliš izvučem?!”

“Pa tako lepo, ako nisam ono što ti treba, bolje da to sada raščistimo nego kada se zatelebam u tebe još više.”

“Hoćeš da kažeš da si se “zatelebala”? Šta to uopšte znači?!”

“To znači da mi je stalo, ali da nisam potpuno i beznadežno zaljubljena u tebe. Hajde sad pričaj, uradi to kao da skidaš flaster.”

109

Aex Nash “O moj Bože, ti si tako opaljena! Ali dobro. Evo ovako, imao sam devojku…”

“Imao si više od jedne!” Prekinula sam ga, a on me je ošinuo pogledom.

“Kao što rekoh, imao sam devojku, ceo svoj život, od kada znam za sebe voleo sam samo nju. Bila mi je prva ljubav, prvi poljubac, prvi sex, sve prvo bilo je sa njom...”

Nisam mogla da verujem, ljubomora je počela da me izjeda, saznanje da postoji cura koja je sa njim provela veći deo svog života u meni je stvorilo knedlu veličine Kanade. “...mi smo odrastali zajedno, ona Jay i ja. Išli smo u istu školu, živeli smo u istoj ulici, izlazili smo zajedno u grad, bukvalno sve, nikada se nismo razdvajali, meni je bila devojka, a Jay je nju gledao kao mlađu sestru iako je bila samo par dana mlađa od njega. Imali smo planove, želeli smo da otvorimo mehaničarsku radionicu sa malim drive-in restoranom. Studiranje nam nikome nije padalo na pamet jer... pa nismo bili u mogućnosti da finansiramo sve to.

I tako, ja sam počeo da radim više poslova odjednom, Jay isto tako, ona je radila u kafiću, svi smo štedeli za zajednički san, e onda se desilo nešto neplanirano. Cora je poslala svoje papire na tri Univerziteta na drugom kraju Amerike i bila je primljena na jedan koji joj je dao stipendiju za školovanje i mesto u domu za studente. Ceo svet mi se okrenuo naopačke, mislio sam da ću umreti...”

Dohvatio je bocu i ponovo je uzeo par gutljaja alkohola te uzdahnuo.

Dubina njegovog bola i izgubljene prve ljubavi naveo mi je da pogazim ponos i progutam knedlu. Uhvatila sam ga za ruku i stisnula je utešno o rekla “Nemoj očajavati Bray, pa vratiće se kući, ispravićete sve. Verujem da ni njoj nije lako i...”

Zaustavila sam se u pola rečenice, jer sam videla kako odmahnjuje glavom.

“Ne, neće…”

“To ne možeš znati, ti…”

“Mogu Zoya, jebeno mogu! Znaš zašto?! Vratila se!!!”

U momentu mi se zamračilo pred očima, ona je ovde, ona je ovde, on je voli i pomiriće se, a ja ću ostati sa slomljenim srcem i... jebote!

“Pa dobro, ako se vratila potrudi se da je ponovo osvojiš, mislim, koliko teško tebi to može biti?”

110

Aex Nash “Mrtva je!”

Molim?!?! Šta?!

“Izvini?!”

“Mrtva je Zoya, nema je više… ima je tamo na onom brdu, ispod onog jebenog drveta i spomenika, ali nema je stvarno.” Ćutala sam jedno vreme i pustila sam sve ove informacije da se ugnezde u mom mozgu. Ona je mrtva...

“Reskiraću da ispadnem sebična i bezosećajna kučka, ali kakve to veze ima sa ljubljenjem i manjkom seksa, barem u mom slučaju?”

“Posle nje... tri godine nisam poljubio nikoga… jebao jesam, ali ljubio nisam.”

Zinula sam iz sve snage pogođena svime što mi je rekao i samo sam prošaputala “Nikoga?”

“Nikoga.” Odgovorio mi je jednako tiho. Duboko sam udahnula, a on je nastavio svoju priču.

“Posle tri godine jebanja bez emocija u moj život je kao furija uletela žena koju sam poželeo da ljubim, a ta žena si ti Zoya Whiteley. Neurotična, dosadna, prepametna, iritantna ti! Prvi put nisam povratio od nečijeg poljupca, prvi put sam poželeo nešto više od sirove strasti, a ti me izluđuješ.

Ako misliš da mi nisi privlačna zajebala si se! Ali isto tako si mi vredna, suviše, neću da igram igrice sa tobom. Sa tobom želim polako.”

Gledala sam u njega kao da ga vidim prvi put u životu na šta se on grleno nasmejao. Skočio je na svoje noge i pružio mi ruku te rekao, “Jebeš mi sve uspeo sam!! Napokon nemaš odgovor na sve ovo što sam rekao. Ćutiš i to mi se sviđa! Daj ruku lepa, idemo kod tebe da spavamo, ujutru sam ti dužan još jedan razgovor. Sada ako ti još nešto kažem, bojim se da ću te zauvek ućutkati, a to ne želim jer, ako mi se nešto sviđa to je tvoj britki jezik.”

Da bi mi dokazao svoju tvrdnju cimnuo mi je ruku te sam se brzinom svetlosti našla u njegovim rukama sa njegovim jezikom u ustima koji je brisao svaku suvislu misao iz moje glave kao i svaku sumnju koju sam imala...

111

Aex Nash

Jutro je, opijen mirisom lavande odbijam da otvorim oči još uvek, znam gde sam i sa kime sam i to mi je trenutno najbitnije.

Onog momenta kada smo završili u njenom krevetu, kada sam je posmatrao kako spava shvatio sam da ni na jednom drugom mestu ne želim da budem.

Samo ovde i samo sa njom.

Ono što se od mene očekuje su reči, reči koje ni sam ne znam kako da izgovorim, a da je u potpunosti ne oteram od sebe, jer budimo realni…

Koja bi devojka prešla preko činjenice da sam joj prašio sestru, retko koja, ali Zoya?! Ne, nikako.

Ponosna i luckasta kakva jeste, bacila bi mi u lice neku šalu, navela bi mi hiljadu razloga zašto nije pametno da budemo zajedno, nahranila bi me i to bi bio naš kraj.

To, jednostavno ne mogu da dozvolim, tako da se odlučujem na polu istinu.

Onaj dosadni glasić u mojoj glavi konstantno mi govori kako to nije dobra ideja, ali odbijam da ga slušam.

Istina je teška za prežvakati, meni, a njoj će biti dodatni razlog koji će potkrepiti ono ludilo od juče.

Ne mogu da verujem da je toliko nesvesna sebe i svog izgleda, ne mogu da shvatim kako neko može da bude tako naivan… Ona i Kasja su dva različita sveta, dok jedna manipuliše ljudima uz pomoć lepote i uzima sve što može na osnovu nje, druga je totalno nesvesna i smatra da u životu sve treba da se zasluži i zaradi... e to je ono što me vuče njoj.

Ta nesebična crta prelepe devojke koja zna šta hoće, a ne boji se teškog rada ulaganja truda i svih svojih osećanja.

Kada pogledate u Zoyine oči, vidite sve. Znate šta misli, znate šta oseća, bukvalno vidite sve njene emocije.

Proklet bio ako to ičim ugrozim.

Otvaram oči u momentu kada osetim njen pogled na sebi. Stoji u dovratku sa rukama na kukovima i vrti glavom levo desno. Izdignem se malo da bi se naslonio na uzglavlje kreveta i pitam, “Šta?” glas koji izlazi iz mojih usta je poprilično kreštav, a opet takav je uvek kada ustanem.

112

Aex Nash “Nisi zaslužio pravo da se izležavaš u tom krevetu do podneva jer, ruku na srce nije bilo nikakvog umaranja sa tvoje strane.”

“Ooo hoćeš da kažeš da se ležanje u tvom krevetu naplaćuje?”

“Naravno! Šta si mislio?! Doduše, jutros sam malo razmišljala o tome i došla sam do zaključka da želim da naplatim. S’ obzirom na činjenicu da u njemu nikada niko nije sa mnom spavao moram, nije u redu da ga zbunjujem.”

“Jebeš mi sve ako te ja išta razumem, ti mi dođeš kao neko sa druge planete i teško pratim sve te tvoje lude ispade. Nije u redu da zbunjuješ krevet, ali je u redu da to radiš meni?! Kakvu naplatu si smislila u toj svojoj luckastoj glavi?”

“Reskiraću da ispadnem napaljenica i reći da isplatu želim isključivo u naturi…”

Skočio sam iz kreveta i uhvatio Je taman kada je mislila da pobegne, prebacio sam je preko ramena i doneo pred krevet te je ni malo nežno bacio na njega.

Prekrio sam njeno telo svojim i malo se promeškoljio na njoj tek toliko da oseti moju jutarnju erekciju. Spustio sam glavu do njenog uveta i šapnuo.

“Na ovo ste mislili, doktorice?”

Duboko je udahnula i samo klimnula glavom.

“Znam da jesi dušice, ali ja prosto ne mogu. Ne želim da brzam, vidiš, nisam ravnodušan na tebe, na to tvoje malo sexy telo, ali želim da ga upoznajem veoma, veoma polako i da uživam u svakom deliću tebe.”

“Koliko dugo? Dok ga ne upoznaš i shvatiš da ti nije dovoljno lepo i privlačno?”

“Bože kako si naporna sa tim. Da li znaš da sam te već upoznao na neki način, a da ti se nisam uvukao u gaćice?! Ne moraš biti gola da vidim oblik tvoje guze koja mi pomuti razum svaki put kada ideš ispred mene. Tvoje grudi u uzanoj majici… moj Bože kada te dodirnem ili poljubim, one bukvalno nabujaju pred mojim očima, a te tvoje malene bradavice strše i mame me da ih uzmem u usta, isto tako taj tvoj mladež na butini, kad god obučeš kratku suknju dođe mi da padnem na kolena i da te molim za milost…”

Podigao sam usne od njenog uveta i pogledao je u oči koje su bile zamućene od strasti, teško je disala i znao sam da sam pogrešio. Doveo sam je tamo gde nisam želeo. Umesto da je umirim i kažem joj nešto lepo, opet 113

Aex Nash sam je doveo tamo gde sam najmanje želeo da bude. Trebao mi je sekund da odolim njenom vrelom pogledu i tada sam ispalio.

“Moramo da razgovaramo, zato sam ostao sa tobom.”

Njeno lice je u momentu promenilo izraz, od napaljenog do uplašenog.

Polako sam se izdigao i pitao “Spremna?”

Zaklimala je glavom i pokazala u pravcu vrata.

“Sprem... khm… spremila sam nam doručak na stolu je.”

Ustao sam sa nje i stao pored kreveta te joj pružio ruku. Oklevala je na čas i pomislio sam da sam zeznuo celu situaciju dok je ona prebacivala pogled sa mojih očiju na ispruženu ruku. Gledao sam je kako se dvoumi i onog časa kada je spustila svoju toplu malenu ruku u moju... znao sam... previše mi veruje za svoje dobro, a ja sam gad koji će to iskoristiti, upravo sada.

Poveo sam je u kuhinju nagađajući koja je to prostorija, kada smo ušli na stolu nas je dočekao karton sa ostacima pice i dva tanjira.

Nabacio sam osmeh i očaran pogledao u nju.

“Pica? To je doručak?”

“U Italiji sigurno jeste, mada je univerzalno jelo, istraživanja su pokazala da Amerikanci jedu picu u bilo kom obroku i...”

“Ahhahhhahh ti i ta tvoja istraživanja, ti prosto ne možeš sebe da kontrolišeš! A doktorka?”

Slegnula je ramenima, pustila mi je ruku te se spustila na stolicu preko puta mene.

Shvatio sam da tim potezom stvara distancu između nas i pustio sam je.

Seo sam nasuprot nje i intenzivno sam posmatrao njene pokrete. Uzimala je parče pice i odgrizla je komadić te ga je kao vrapčić žvakala, gledajući svuda samo ne u mene. Kada je zalogaj bio sažvakan jezikom je pokupila ostatak pice koji joj se zatekao na usnama. Frustrirano sam uzdahnuo te se naglo izdigao iz stolice što je prouzrokovalo glasnu škripu, zarežao sam i dubokim glasom obojen čistom požudom rekao.

“Jebeš ovo!!”

Podigao sam svoj tanjir i ni malo nežno spustio ga pored njenog, te sam došao do nje, ščepao je za struk, podigao je sa njenog mesta, smestio svoju guzicu na stolicu, a nju, opet, ni malo nežno spustio i svoje krilo. “Šta ti je?! Jesi sišao s’ uma?”

114

Aex Nash “Nisam, polako gubim kontrolu. Sledeći put kada ti se nešto od priloga nađe na usnama ja ću biti taj koji će ga skinuti. Uzeo sam prilično siromašno parče, a kod tebe ima i viška, nadam se da nemaš ništa protiv deljenja?!”

“Nemam i onako si mi dužan neke informacije pa ćemo krenuti sa tim deljenjem.” Namignula mi je zaigrano a ja sam spustio brzu pusu na njene usne.

“Ko bi rekao da si čovek za puse!”

“Eh da, ja sam arogantni, štrokavi mehaničar koji sve gleda sa visoka?!

Opet ne mogu se duriti, jer sam baš tako hteo da me gledaš.”

“I jesam i samo sam pala na to tvoje ponašanje, ali ko bi rekao da će hronični zavodnik i neko ko ne može svoju opremu da drži u farmericama pronaći svoju veru kada dođe red na mene?!”

“Koja si ti čudakinja! “Oprema” je u redu samo vlasnik ima neke preduslove.”

“A to bi bilo??”

“Da me najpre upoznaš, ono sinoć je bio deo lakšeg prtljaga koji vučem iz prošlosti, ali ima tu i težih, puno težih.”

“Pretvorila sam se u uvo i čekam da ga istovariš!”

“A ne! Ne tako brzo, idemo dan po dan. Sinoć te je zanimalo gde nestajem, je ‘l tako?”

Pogledao sam u nju i video strepnju, kao da u najmanju ruku očekuje da ću reći da dilujem drogu. Gorak ukus laži koje sam se spremao da izbacim preko usana gušio me je, ali bolje je ovako, zar ne?

“Znaš da radim u radionici? E to mi nije primarni posao. Tamo sam kada gazda hoće da mu pogledam neke od ličnih automobila u njegovom vlasništvu. Nije dozvoljeno svima da prčkaju po njegovim kolima.”

Ispod glasa je rekla, “Snob!”

Nasmejao sam se i nastavio.

“Dobar sam mehaničar, zato radim kao vodeći mehaničar zelenog tipa vozača poznatijeg kao “The Ghost”.”

Otvorila je usta pa zatvorila, osetio sam olakšanje koje je prošlo kroz njeno telo i onda je rekla.

“Razumljivo, Jay radi isto za njega, a vas dvojica ste nerazdvojni. Ali on ne taji da radi za njega, zašto si ti to čuvao kao tajnu?”

“Nisam, nisi me pitala, a ja nisam našao prigodnu temu da ubacim taj sitan detalj u naš razgovor.”

“Ej! Znaš da je on momak moje sestre??”

115

Aex Nash Ovaj put je došao red na mene da glumim ribu, bezglasno sam otvarao i zatvarao usta, a ona je nastavila.

“Vidim da nisi znao, e pa ako nisi gadljiv na tračarenje, imam par informacija o tvome šefu.” Ćutao sam kao budala i čekao ono što ima da mi kaže dok mi je srce lupalo brzinom svetlosti, šta li joj je glupača napričala??

“E pa ovako, kao prvo, on veoma vodi računa o svojoj privatnosti.

Naterao je onu ludaču da potpiše ugovor o privatnosti, ili kako se to već zove. Kaže da je obdaren kao konj, da ispisuje blanko čekove i da je ona na putu da bude nešto više od sponzoruše, ako znaš na šta mislim. Nije mi jasno kakav jadnik moraš biti da kupuješ ženu na taj način.”

Teško sam progutao i rekao, “To je previše informacija za mene, promenimo temu. Kaži mi šta ćemo raditi danas?”

“Pa pretpostavljam da valjanje po krevetu, goli, ne dolazi u obzir pa sam sasvim sigurna da mi je svejedno. Radićemo šta god hoćeš.”

U tom trenutku mi je zazvonio mobilni, izdigao sam nas sa stolice i posegnuo sam u zadnji džep farmerica da dohvatim mobilni. Pogledali smo displej zajedno i shvatili da zove Jay. Podigla se sa mene i rekla, “Javi se, pozdravi ga puno!”

Kliznuo sam preko ekrana prstom i javio se, dok je ona sklanjala ostatke pice i prljave tanjire sa stola.

“Jay druže, kaži!”

“Hej, upravo me zvao onaj lik za Forda iz 1974, odlučio se ipak da ti ga proda. Rekao sam mu da ga odvuče do radionice, ali trebao bi neko da ga preuzme. Jebiga, imam neka posla pa ne mogu ja tako da ćeš morati ti.”

“A ta posla?! Uključuju li neku vrelu picu?!”

“Jeste li ti i Zoya završili posao, ili je ovo potez očajnika koji pokušava da se reši svoje seksualne frustracije preko mene?!”

“Jebi se!”

“Ja sigurno hoću, a ti? Dokle ćeš se držati celibata?!”

“Dokle god mogu da izdržim.”

“Pa srećno sa tim! Idi do radionice i čekaj auto, nemoj da mi meseci ubeđivanja onog matorog prdonje propadnu. Mogao bi da se predomisli ako te ne zatekne tamo. Lik se ponaša prema kolima kao da mu je dete.”

“Važi se, hvala Jay!” “Da, da, znam da me voliš! Pozdravi petardu!”

“Petardu?”

116

Aex Nash “Da, Zoyu! Od kada je eksplodirala u tvojoj blizini ponašaš se kao da je svaki dan četvrti juli.”

“Pozdravila je i ona tebe, ne sumnjam da bi ova tvoja šala našla odziv kod nje! Nestani!”

Prekidajući poziv slušao sam Jayevo nekontrolisano smejanje. Pogledao sam u Zoyu koja mi je bila okrenuta leđima i prala je tanjire od doručka dok je pevušila neku melodiju. Prišao sam joj i obema rukama se naslonio na sudoperu. Spustio sam glas do šapata i rekao na njeno uvo.

“Jesam li ti rekao koliko me ta tvoja guza mami?” Duboko sam udahnuo miris njene kose dok sam joj posmatrao kožu na ramenima. Naježila se.

“Bojim se da sam doneo odluku gde ćemo popodne. Gazdi stižu neka kola i moram pogledati ispod haube. Ti imaš izbor, možeš sa mnom ili ostaješ kući.”

“I da propustim tvoje čarobnjačke sposobnosti?! Ni za živu glavu, idem sa tobom. Želim da vidim magiju!”

Nasmejao sam se i zarobio njene usne koje mi je pružila preko ramena, kada sam prekinuo poljubac pogledao sam u njene sjajne oči i rekao.

“Ti si tako čudna!”

117

Aex Nash

“Dodaj mi Francuza broj trinaest.” Čujem njegov glas prigušen tonom metala koji se nalazi iznad njega.

“Ukoliko to nije šifra za neku seksualnu pozu odbijam da učestvujem.”

“Ahhhahhhahhha!!”

“Smej se ti, samo se smej dok ja ovde crkavam od dosade!”

“Dođi ispod kod mene, možda ti se posreći!”

“Aha, imala sam želju da iznad sebe imam nešto toplije i malo lakše od te metalne kante.”

U momentu je izleteo ispod auta, jer je bio kao na nekom skejtu. Tačnije daska sa šest točkova.

“To izgleda zabavno!”

Pokazala sam rukom na dasku na kojoj je klizio. Prostrelio me pogledom, seo na nju i stavio ruke na kolena. “Šta reče?! Kanta?! Kanta??? Ovo je curo moja klasika! Ne dozvoljavam ti da ga naziva kantom, pogotovo neko ko se razume u kola koliko beba u sex!”

“Fuj!!! Odvratno ti je poređenje!!”

“Jeste, ali je istinito! Ni ti nemaš pojma o kolima!! Ova bebica je…”

“Tvoja nova ljubav?! Znala sam!! Izgubila sam te od strane metalne praistorijske konzerve!!”

“Zaboravi! Nisi zaslužila da čuješ ništa! Neću ti objasniti zbog čega je posebna…”

“Oooo majo smo se najutili?”

“Začepi gusko!!”

“Hajde objasni maloj guski po čemu je ova kanta zaslužila da dođe na moje mesto, ako odgovor bude odgovarajući možda vas ostavim nasamo.”

“Bože, kako si bolesna! Osećam se napastvovano! Kod tebe se izgleda sve svodi na sex i prosto nemaš razumevanja za mene. Ja bi da razgovaramo, da se upoznamo, a ti samo tražiš način da me odvučeš u krevet, da me iskoristiš i šutneš, tipično muško.” Namignuo mi je te nastavio žmirkati i pućiti usnice kao neka ženska dok sam se ja valjala od smeha.

“Dobro si naučio taj monolog. Ne sumnjam uopšte da si ga toliko puno puta čuo da ga znaš napamet. Ali u pravu si, želim da te iskoristim i tebe i

118

Aex Nash tvoje iskustvo. Štreber sam i želim da učim od najboljeg. Ali pre toga pričaj mi o ovoj lepotici.”

“Ne! Nisi zaslužila, reći ću ti samo da je prokleto dobar auto.”

“O kako smo razdražljivi, da nisu oni dani u pitanju?! Znaš, neke ribe imaju mogućnost da promene pol ako u njihovoj blizini nema dovoljan broj jedinki za parenje. To znači ako ima deset ženki, a tri mužjaka neke od ženki će promeniti pol. Da se to ne događa tebi???? A onda opet ne, to se dešava ženkama, one dobiju sićušni penis. Vidiš kako smo prilagodljive, nedostatak penisa zamenimo svojim ili vibratorom, nije ni čudo što želiš biti žensko.

Kada dođeš kod mene podseti me da ti dam haljinu i štikle da vidiš kako je dobar osećaj kada ti svila prijanja uz telo ahhahhahhahha.”

“Dobro de! Dosta zajebancije, dokazala si svoje, pametnjakovićko!” “Šta ćemo sad?”

“Sada ću ti doneti tu “stvarčicu” sa točkićima da se zabaviš dok ja odradim pregled auspuha.”

“Jupi!!”

Skakala sam i tapšala rukama kao malo dete dok je on prstom kružio malo dalje od svog uveta. To vam je dragi moji, univerzalni znak za one koji su, hajmo reći opaljeni.

Spustio je dasku pored njegove, zatim je legao na svoju i pratila sam svaki njegov potez. Uhvatio se rukama o branik i odgurnuo se ispod automobila.

Prateći njegov primer legla sam na dasku i ponovila sam svaki njegov pokret, jedno 100-150-200 puta. Svaki put sam ga ramenom udarila u ruku u kojoj je držao alat. Uživala sam u njegovom nemom gunđanju, prekim pogledima i frustriranom frktanju.

Bilo mi je zabavno, volela sam da ga živciram. Kao ona dosadna pčela, znate ona, koja vam se vrzma oko usta kada jedete nešto, koju bi najrađe ubili, a onda razmislite i shvatite, ako uradim to, ko će praviti med. Stvarno sam čudna!

Trebalo bi malo da korektujem svoje ponašanje i to laprdanje, ali kada se setim sinoćnjeg i jutrošnjeg iskrenog razgovora prosto ne bi da se pravim da sam nešto što nisam.

Neka vidi da sam čudakinja, bolje to nego da budem licemer.

Pojma nisam imala da mu je cura umrla, prosto nisam mogla ni da pretpostavim da je prošao takav užas. Sada mi je mnogo jasnije njegovo ponašanje arogantnog kretena. Ko bi rekao da takav čovek pati?!

119

Aex Nash Još jednom sam se spustila i podigla kada se njegova ruka našla na mom bedru tik do prepona, te je stegnuo malo jače i kroz zube rekao.

“Dosta je bilo!”

“Ali meni je ovo zabavno! Osim ako nemaš neku nameru bolje skloni tu ruku sa mene u suprotnom ne odgovaram za posledice.”

“Uzmi ključ 21 i odvrni ovu maticu.”

Pokazao mi je na skup matica i dodao mi ključ. Zurila sam u matice i po sistemu eci peci pec odvrnula sam onu koja je ostala poslednja. Odvrtala sam je polako, jer je bila poprilično zarđala i onog momenta kada je ispala iz rupe pogodila me u čelo, a sadržaj koji se nalazio iza nje ljuljnuo mi je u facu.

Ljigava, smrdljiva masa. Počela sam da se davim, jer sam od šoka otvorila usta, a nje je bilo toliko da mi je preplavila i nos i usta.

Izvukao me je za noge napolje i pre nego sam shvatila šta se dešava podigao me je i presamitio u struku te me je udarao po leđima.

“Izgleda da ti neće trebati medicinski zahvat “usta na usta” prosto nemam želudac za to, uopšte nisi sexy ahhhahhha.”

“Slušaj me ti, odvratni gmazu, ovo si namerno uradio! Mogla sam da se udavim!”

“Preteruješ, nije tako strašno!” “Đavola nije, kaži to mojim plućima! Boli me kada dišem… ne… mogu… da dišem… ja...” kolena su mi zaklecala i samo sam se srušila.

“Zoya! Jebote Zoya šta ti je?? ZOYA!!!”

Spustio se na kolena brzinom svetlosti i počeo je da masira moje grudi dok sam ja zadržavala vazduh u plućima. Onog momenta kada je imao nameru da udahne vazduh u moja pluća ja sam iz sve snage dunula svoj u njega. Njegove oči su se razrogačile, a obrazi su se naduvali kao veverici. Pao je na dupe i počeo je da psuje dok sam se ja previjala od smeha.

“Jebeš mi sve ako si ti normalna!! Koji ti je kurac, mislio sam da si alergična ili nešto, a ti se foliraš! Prestani da se smeješ ubiću te!”

“To ti je zato što si mi uništio potpuno novu majicu! Osveta!!” prošaputala sam zloglasno kao da sam klinac koji obožava horor filmove. Uhvatila sam kraj majice i skinula je u jednom potezu sa sebe te sam sa čistim krajem istrljala kosu koja je bila masna do bola zatim sam je bacila na drugi kraj radionice i frustrirano uzdahnula, sve dok nisam osetila njegovo prisustvo iza sebe.

Instinktivno sam se okrenula, a to je bilo dovoljno da me uhvati ispod kolena i podigne me kao mladu te me spusti na haubu nekog Mercedesa.

120

Aex Nash Hladan metal izazvao je šok u mom telu, pogotovo jer sam bila samo u grudnjaku. Ni malo nežno legao je na mene i zarobio mi obe ruke.

“Ne pomeraj se!!” zarežao je i počeo da mi otkopčava dugmiće na farmericama. Ćutala sam kao zalivena i likovala dok sam u sebi govorila “to je to, napokon biću jebana”.

Kada sam ostala samo u grudnjaku i boksericama počeo je da miluje moje telo vrhovima žuljevitih prstiju... nikada nisam više mrzela sebe, jer sam obukla rasparen donji veš, ali njegovi vešti prsti tu pomisao oterali su iz moje glave. Nežno je zavukao prste u korpicu moga grudnjaka te je polako spustio niže, taman toliko da vršak uhvati svojim zubima. Kada se dovoljno napela, lagano je jezikom kružio oko nje dok sam se ja izdizala i pokušavala mu pomoći da ima bolji pristup. Niko mi nije rekao da je ovaj osećaj božanstven.

Kada sam pomislila da umirem, drugom rukom je posegnuo u moje gaćice i bolno polako počeo je da masira moje središte, mučio me je, dražio, jednom rukom mi je držao ruke, druga mu je bila u mojim boksericama, a jezikom i zubima mi je dražio bradavicu.

Te tri kombinacije dovele su me do takvog vrhunca da sam vrisnula i uplašila se same sebe.

Polako se izdigao, izvukao je ruku iz mojih gaćica, a taj vlažan prst gurnuo je u svoja usta. Noge su mi bile kao žele i nisam mogla da pričam, nego sam samo ubrzano disala..

“Nadam se da će ti ovaj orgazam pomoći i da ćeš biti malo manje kučka.”

Ostavio me je samu na haubi Mercedesa dok je on odšetao na svoje radno mesto. Tek tada mi je došlo do mozga, moj prvi orgazam doživela sam u ovoj štrokavoj radionici, na haubi raštimovanog auta i sa podignutim garažnim vratima tako da je bilo ko to mogao da vidi, a Boga mi i čuje.

Koji kreten!!Ti jadni čoveče pored kučke nisi ni stajao, a to ću ti dokazati!

Kada je nestao ispod auta, obukla sam farmerice i iz ormana pored mene izvukla sam novu majicu za koju sam znala da se nalazi tu još od prošlog puta. Sela sam na pisaći sto i razmišljala sam o novoj psini. Trebalo mi je nekoliko minuta da mu vratim milo za drago.

Sišla sam sa stola i odšetala sam do garažnih vrata kod kojih je bio protivpožarni aparat. Polako sam ga podigla sa zemlje i skinula sam osigurač sa njega te ga uperila u njegove nabrekle pantalone. Iz sve snage sam pritisnula dugme i mlaz one bele pene završio je na njegovoj erekciji. Čula sam ga kako je vrisnuo i prestala sam da prskam kada je zaurlao. “Šta radiš koji kurac?!?!?”

121

Aex Nash “Pomislila sam da ti treba pomoć oko “opreme”, a pošto sam poprilično neiskusna jedino mi je ovo palo na pamet.”

“Koje si ti dete?!”

“To mi kažeš ti koji znaš da prihvatiš šalu?!”

“Vidim da ti treba još koji orgazam, teško je kučku isterati iz tebe, ali ne mari, sada ću da započnem isterivanje đavola, zovi me otac Brian.”

Krenuo je da me vija po čitavoj radionici u mokrim farmericama, smejali smo se kao ludi, mogu vam reći da u životu nisam bila srećnija. Ko zna, možda je do orgazma, a možda do njega. U svakom slučaju obožavam ga…

122

Aex Nash

Brian Walker Jutra na selu i u malim gradovima prilično su opuštena, naravno, ukoliko niste rančer, poljoprivrednik pa vam obaveze ne dozvoljavaju izležavanje do podneva.

Naravno, nisam od onih koji se ubijaju od posla, ali imam ovaj ranč zemlju oko njega, ali i ljude koji znaju šta rade i za to su dobro plaćeni. Danas je dan za mesečni redovan sastanak i već osećam da ono što ću čuti neće biti ni malo dobro.

Sinoć sam sreo matorog Chasea koji mi je napomenuo da ima ozbiljnih problema oko voćnjaka, izgleda, ako sam dobro razumeo njegovo mrzovoljno mrmljanje da je nešto napalo jabukova drva, a opet možda mi se učinilo.

U svakom slučaju rešićemo, uvek je tako. Ne mogu se požaliti na bankovni račun, tako da će mi to u svakom slučaju pomoći, a da su mi problemi trebali i to par dana pre trke i nisu. Nikada mi se nije desilo da se potresam oko nečega… doduše jeste, ali ranije... jedan vremenski period sam bio otupeo, a sada mi se spušta gard i počinjem ponovo da osećam.

Jebeš mi sve, to mi se uopšte ne sviđa!

Tome mogu da zahvalim onoj luckastoj devojci koja je srušila sve moguće mostove i ima me tamo gde su me sve htele. Na kolenima!

O da, još uvek je nisam osetio na pravi način, ali je jesam okusio i ako ću pošteno, taj jedan jedini put stvorio je takvu zavisnost kod mene da mi treba sva snaga volje da se oduprem porivu...

Divljem porivu večnog posedovanja...

Lud sam!! Mora da sam skrenuo pameću jer mi je ovo tako strano. Da! Cora mi je pripadala na sve moguće načine, svi su to znali, oduvek smo bili mi, ona i ja.

Toliko smo srasli jedno sa drugim da nikada nismo imali problema tipa, ljubomore, besnih ispada, muvanja od strane drugih ljudi, jer su svi naprosto znali da nemaju šanse, niko, nikada.

Ovo sa Zoyom je sasvim novi nivo... pre svega jer uopšte ne zna kako utiče na muškarce, što flertuje, a nije ni svesna toga... što me izluđuje ta njena opuštenost i spoznaja da još uvek nije samo moja.

123

Aex Nash A kako to da joj tražim?! Kako, kada joj ni sam ne pripadam celim srcem.

Kako da tražim njeno, kada je moje još uvek sa nekom drugom. To što Core više nema nije prepreka da i dalje osećam bol u grudima kada pomislim na sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno.

Kada se setim svih planova, nerođene dece i njihovih imena, kako da zaboravim na Bradena koji je po pravilu trebao da liči na mene i na Lucy malu kopiju svoje majke?!

Moj život je jedna velika zbrka i pitanje je da li imam pravo da je zavedem, a da znam da nikada neću moći da volim.

Bacam pogled na zid ispred kreveta. Tamo gde mnogima stoji televizor kod mene je ogromna uramljena slika Core i mene... leto pre nesreće, tada smo mislili da imamo svet pod nogama, tada smo bili najjači, tada smo bili mi...

Blago kucanje na mojim vratima sobe prenulo me iz samosažaljenja i momentalno me je vratilo u stvarnost.

Znao sam da je to Mary nikada, pa čak ni da kuća gori ona ne bi jače pokucala, u slučaju da spavam da me ne probudi.

“Napred… ” “Dobro jutro gazda.” Rekla je tihim glasom jer je naprosto navikla. Jedan dugi period, kojeg se ne ponosim, bio sam pijan, očajno mamuran i kao takav bio sam gad prema ovoj divnoj ženi. Poučena iskustvom i mojim rđavim temperamentom naučila je da u mojoj blizini bude malo glasnija od jebenog šapata. Kajem se... zbilja se kajem, rekao sam joj hiljadu puta da je to vreme prošlo, ali ona kao da očekuje momenat kada ću ponovo početi da se izdirem i praznim na njoj.

Jednom treznom prilikom sam je pitao zašto ostaje pored mene… zašto ne pobegne glavom bez obzira? A njen odgovor je bio: “Ti dete moje patiš, a svako to radi na svoj način. Bog ti je uzeo nešto vredno, ali ti je poslao dobre ljude koji će ti pomoći da zalečiš tu ranu. Niko nije rekao da će biti lako, ni tebi ni nama, ali... ti si dobar dečko i potrebno ti je da osetiš ljubav, nažalost, to nije ona koju ti želiš, ali ljubav je ljubav. Ona će te zalečiti, a kada budeš spreman naći ćeš nekoga ko će te izlečiti. Do tada... tu sam i ne idem nigde.”

Od tog dana sam se trudio da budem bolji, obzirniji, trezniji... i uspeo sam.

“Verujem da su se svi skupili i da čekaju samo mene?” uzdahnuo sam .

“U pravu si, ali nemoj da žuriš, spremila sam im doručak i skuvala sam lonče kafe, imaš pola sata fore da siđeš, ali ne garantujem da će ti išta ostati.

124

Aex Nash Kunem se Red i Wolf jedu kao da su u razvoju. Zajedno imaju 250 kila i 100 godina, a kadri su pojesti pola vola.”

“Mislim ja da to nema veze sa razvojem, to ima veze sa kuvaricom. Da li se još uvek ponašaju kao dva petlića kada si im u blizini?!”

“Nikada se oni tako nisu ponašali!”

“O da, jesu! Samo što ti odbijaš da vidiš, nemoj mi reći da toliko vremena radite zajedno, a da te ni jedan nije pozvao da izađete?!”

“Jesu, istina, ali ja sam matora i sem toga, udovica sam i nisam više za izlaske. Ne treba meni više niko…”

“Aham, a ja ću da zanemarim tvoje rumene obraze kada ti Red udeli kompliment. “ “Ćuti tu mangupe jedan! To nije istina i nemoj tako da pričaš, čuće te neko i onda neću moći da živim od njih i onako ponekad imam utisak da me prate kao štenci.”

“A ovamo, nisi primetila?! Tako si uhvaćena!!”

“Diži se istog momenta jer ovo zadirkivanje... koštaće te doručka, čak i ako oni termiti ne pojedu sve ostatke ću baciti psima!”

“O kako si okrutna! Evo ustajem!”

Okrenula se i krenula je prema vratima kada sam je pozvao, “Mary?”

Pogledala je u mene preko ramena, a ja sam progutao knedlu i rekao: “Volim te znaš... žao mi je što sam bio kreten prema tebi, ranije... nadam se da ćeš mi oprostiti...”

Rumenilo je oblilo njene obraze, a oči su joj zasuzile te je promuklim glasom izgovorila.

“Volim i ja tebe Bray, ti si mi kao sin kojeg nisam stigla da imam, znala sam da ti samo treba vremena, nikada ti nisam zamerila pa nemam šta da ti oprostim.”

Onog momenta kada je zatvorila vrata za sobom iskočio sam iz kreveta i otvorio sam ormar. Izvukao sam čiste farmerice i belu majicu, ali dok sam pokušavao da otvorim donji deo fioke zakačio sam nogavicu mog kombinezona za trke. Podigao sam pogled i zurio sam u tu belu tkaninu kao omamljen. Prvi put mi je palo na pamet da više ništa neće biti kao ranije.

Pre Zoye, moj život je bio prilično jednoličan, ustajanje, vožnja, treninzi, prčkanje po ranču, opijanje, spavanje...

Trke... hoću li ikada više sesti za volan i ne misliti na svoj život?! Ili je pak Zoyin ulazak u njega doneo strepnju za sutrašnji dan?!

125

Aex Nash O Bože... tako sam zbunjen... zašto se morala pojaviti ta lajavica i sve mi zakomplikovati?!

Jedno prigušeno “Gazda!!” začulo se sa dna stepeništa i znao sam da im je strpljenje pri kraju. Pravim radnicima uvek i jeste. Nisu navikli da sede i čekaju i zato će me svakih par minuta neko od njih zvati, nikada isti u slučaju ako nisam dobre volje da ne strada samo on nego i svi ostali. Opet i to rade jer su poučeni iskustvom, pitam se da li ću ih ikada više moći ubediti da sam sada drugi čovek...

Izlazim iz sobe i silazim vijugavim stepenicama. Umesto da se kao i svako jutro uputim u kuhinju, ovaj put odlazim u trpezariju jer znam da me tamo čeka bar desetoro ljudi. To je i inače naš ritual.

Ulazim u prostoriju i tamo me čekaju bukvalno svi. Chase me gleda sa dozom blage uznemirenosti i vidim da je nestrpljiv, umesto da mu priđem i pitam šta se dešava ja sedam na prvu slobodnu stolicu te uzimam čistu, pripremljenu šolju i sipam sebi kafu.

Chase me je gledao preko stola i jebeš mi sve čekao sam momenat kada će kao u crtanom filmu da prsne, da se razleti od nestrpljenja.

“Kaži Chase, staro momče kakav problem imamo?”

“Nešto je napalo stablo jabuke, do sada su se četiri stabla osušila, a šest su na putu ka tome, ostatak nikako nije siguran.”

“Pa dobro, šta je deset stabala, izvadićemo i zasadićemo nova, ostatak prskajte onim insekticidom što vam je uvalio onaj stručnjak, do sada je sve bilo u redu.”

“Do sada jeste gazda, ali to više ne važi! Ta stabla nisu se osušila za godinu dana, nego za par meseci, najviše dva.”

“Ma šta pričaš?! To je nemoguće!”

“Moguće je, inače ne bi dolazio kod tebe nego bi rešavao sve kao i do sada!”

“I šta ćemo sad?”

“Ne znam, gospon Berrison nije u zemlji, kao ni njegov zamenik, otišli su na neki seminar. Nove ljude koji se razumeju u te stvari teško je zaposliti, jer su poprilično zauzeti. Zato sam i hteo sa vama da se posavetujem.”

“I šta kažeš? Nema više dostupnih stručnjaka?”

“To kažem!”

“E pa onda imaš sreće što ja znam jednog, urnisaće nas i ubiti u pojam, ali verujem da će nam pomoći u ovome.”

“Vi znate nekoga doktora?”

126

Aex Nash “Ne doktora, doktoricu… neka nam je Bog u pomoći kada počne sa naučnim istraživanjima, statistikama i jebenim predavanima, ali ako zna bilo koju metodu za lečenje, verujem da će nam pomoći.” ***

Zoya Whiteley Mrzim jutra i to od onog dana kada sam počela da radim u baru. Jutros smo stigle kući u tri, a legla sam u četiri...

Sada je deset, a ja sam u svojim kolima i putujem u jebeni Sunnyvale jer po Brianovim rečima oni imaju hitnu situaciju, a koja je meni bliska. Ako je ovo nova psina ubiću ga na licu mesta, jer toliko mi se spava da mi ni ova šoljetina kafe nije dovoljna.

Jeste, da, volim auto i nosim keramičku šolju sa sobom, toliko o prisebnosti. Kada sam izašla iz stana nisam ni primetila da je nosim, jer mi je to postala navika. Na Univerzitetu kada sam bila imala sam onu termos šolju, ali sam je bacila, šolju više nemam, ali navika je još uvek tu.

Znači ja, pospana, vrela šolja kafe i veoma usporen mozak krećemo se prema Brianovoj radionici, tamo će me neko čekati ko će me odvesti na ranč.

Nadam se da neće biti on, jer za njegovu zajedljivu guzicu nemam živaca.

Doduše, što sam bliže tom gradiću sve mi se čini da je ovo zajebancija, jer kakvu stručnu uslugu on može da očekuje od mene? Baš nikakvu, ovo je vraćanje duga za onaj protivpožarni aparat.

Stižem ispred radionice, visok, sed čovek stoji ispred starinske verzije kamioneta, sav zarđao, oguljene boje i izudaran priča priču o boljim vremenima. Čovekovo lice se ozari onog momenta kada sam izašla iz kola i krenula prema njemu.

“Dobro jutro gospodine!”

“Dobro jutro gospojice! Vi ste Zoya?”

“Da, Zoya Whiteley. Molim vas bez tog gospojica, zovite me Zoya.”

“U redu, kako želite.”

“I bez persiranja! Sudeći po izgledu ne možete mi biti baš otac, ali možete mi biti mlađi ujak. Predlažem da pređemo na ti, s' obzirom da ćemo sarađivati, sarađivaćemo zar ne?”

“Dobro, isto važi i za tebe, zovi me Red. Naravno da ćemo sarađivati, pa nismo vas... pardon, te cimali za džabe.”

127

Aex Nash “Za tebe ne znam, ali za Briana ne garantujem, taj je sposoban za svakakve spačke!”

“Gazda Brian?!”

“Pa sad, ne znam da li ti je gazda, ali da, taj. Ne bi mu bio prvi put u svakom slučaju.”

Gledala sam u napola zbunjenog, a napola zabavljenog čoveka koji kao da je tek sada obratio pažnju na mene. Nakrivio je glavu u stranu i počeo me proučavati. Kada sam ga pitala “Šta?!” samo mi je namignuo i odveo me do kamioneta.

Vozili smo se neko vreme, a dok je ta vožnja trajala iskoristila sam priliku da ga ispitam o toj hitnoj situaciji. Tek posle par minuta shvatila sam da je njihov problem itekako stvaran i jedva sam čekala da stignemo na ranč.

Prvi put posle završetka školovanja zapravo sam shvatila koliko mi nedostaje posao u struci, koliko mi fali uzbuđenje i istraživanja pa sam u jednom trenutku bila i sretna i setna. Prosto volim ovaj posao!

Kada smo se zaustavili na prilazu ogromne prizemne kuće bila sam zapanjena. Ne zbog veličine nego zbog autentičnosti. Kada pomislim na Texas ovako zamišljam kuće, stil divljeg zapada, kolibe napravljene od debala, sa vrlo malo savremenih detalja. Ko bi rekao da jedan mehaničar ima ovako nešto.

“Lepa kuća!” Rekla sam zadivljeno.

“Khm hvala...”

Okrenula sam se prema poznatom glasu. Brian je stajao par koraka iza mene, jednu ruku je držao u džepu farmerica, a drugom se stidljivo češkao po potiljku.

“Ozbiljno, ovo je nešto najlepše što sam ikada videla, verujem da si veoma ponosan na nju.”

“Ponosan jesam, veoma.”

“Danas nisi nešto razgovorljiv. Kao da sam ja tebe podigla iz kreveta posle samo pet sati sna!”

“Izvini zbog toga, ali stvarno imamo veliki problem, verujem da te je Red uputio u situaciju?”

“Naravno da jeste, imam dobru sliku o čemu se radi, ali ne bih da brzam sa zaključcima. Prvo da vidimo pa ćemo da rešavamo.”

“Dobro! Do tamo ćemo ići konjima jer je lakše, a i prijatnije, nadam se da ti to nije problem?!”

128

Aex Nash “Problem?! Ha! Mora da se šališ, ja sam ti kauboju potomak jednog opakog rančera, to jest, moja mama bi ti rekla da sam njegova ženska replika.” Namignula sam mu jer mi je bio tako sladak kada se zabrinuo za mene, on i dalje ne shvata da ja nisam žensko, žensko, meni ne smeta miris konja, ne bojim ih se, neću pasti u nesvest...

Nema veze, shvatiće.

Onog momenta kada se pojavio još jedan kauboj, ali bez sve šale, ovaj čovek stvarno to jeste, sa uzdama u rukama od dva rasna konja, shvatila sam da ovi ljudi žive za svoj posao.

Predstavio se kao Wulf i tek tada smo krenuli na odredište. Naravno, i Wulf mi je objasnio kako mi je dao najmirniju kobilu iz konjušnice i da se ne sekiram da će mi se nešto desiti.

Mislim da ih je moj pristup i penjanje na konja iznenadilo, jer su sva trojica bila vidno iznenađena. “Šta me pobogu tako gledate kao da nikada niste videli u sedlu?”

“Jesmo ovdašnje žene, ali ne i gradsku curu.”

“E pa naviknite se na to, a i na činjenicu da ja baš nisam, sasvim gradska cura. Kojim putem?!”

Sva trojica su me i dalje gledali sa oprezom, kao da čekaju da ću svakog časa ljuljnuti sa konja.

Nasmejala sam se njihovom manjku poverenja te sam podbola konja i jurnula u onom pravcu koji su mi sva trojica u isto vreme pokazali.

Nije prošlo mnogo, pored mene se stvorio Brian, nasmejao mi se i samo rekao “Dobra si!”. To je bilo dovoljno da mi srce ispuni toplina. Prvi put čujem pohvalu na račun mog neženstvenog ponašanja i to mi se mnogo sviđa.

Nije trebalo mnogo da uočim ogroman voćnjak i nažalost odmah sam uočila problem, “crveni pauk” moralo je biti baš to! Od svih ušljivih insekata ovi su najotporniji i najbrojniji, što znači da će i tretiranje morati biti agresivno. Toliko agresivno da je pitanje da li će ove godine uopšte biti roda.

Na žalost insekticid kojim se ova gamad prskaju je škodljiv i za cvet, ali...

Zaustavila sam konja te sišla sa njega. Okrenula sam se prema mojim saputnicima. Stavila sam ruke na kukove i pričekala sam da se svi približe, a zatim sam počela ono za šta su me pozvali.

“Evo ovako. Ono sa čime se ovde suočavamo je koprivina grinja (Tetranychus urticae) ili ti “crveni pauk” redovna je štetočina u suvim i toplim godinama. Odrasla ženka je žute ili narandžaste boje duga 0,6 mm s 129

Aex Nash dve tamne pege na leđima. Štete izaziva sisanjem soka na listu i plodovima.

Na listovima se najpre primećuju sitne beličaste pege. Kasnije list menja boju u crvenkastu, suši se i propada. Plodovi su deformisani, zaostaju u rastu i okamene se. Kod jakog napada zakržlja čitavo drvo. U zasadu se najpre pojavljuju žarišta, a nakon toga se štetočina brzo proširi i može uništiti čitavi zasad. Što znači dragi moji imam dobru i lošu vest.”

Sva trojica su me gledala sa razjapljenim ustima, a kada ni jedan nije progovorio nastavila sam sama.

“Loša vest je da ove godine verovatno neće biti jabuka, ali dobra vest je da od sledeće, ako se budete pridržavali saveta imaćete i rod, a oni vam više neće biti pretnja. Jednom kada ih se rešimo više se neće pojavljivati.”

Sva trojica su se nakašljala, a onda mi se Red obratio: “Ali kako?! Mislim nisi ni prišla drvetu, kako? Dođavola! Kako znaš, a gledaš odavde, deset metara udaljena?!”

“Rekoh ti da imam stručnjaka, a ti mi nisi verovao. Pa pametnice, šta ćemo sad? Osim što ćemo morati pustiti moje ljude par minuta da dođu sebi??

Nisu navikli na stručne žene, njih dvojica su starog kova, smatraju da je ženama mesto pored šporeta.”

Pogledala sam u Reda i Wulfa i videla sam rumenilo na njihovim licima, što znači da su stvarno tako konzervativni. Nisam htela da ih još više posramljujem pa sam im se slatko nasmejala i rekla: “Ništa strašno, navikla sam da kršim pravila, samim tim ću vam pokazati da žena može biti jednako dobra, možda čak i bolja u ovom poslu od muškaraca. Dovoljno mi je da vidim list drveta i sa koje strane počinje da propada i to je to.”

“Već si bolja, onaj doktor bi kružio oko drveta tri dana, uzimao bi uzorke kore, lista i insekata pa bi nosio na analize. Meni samo nije jasno kako si ti sve ovo shvatila odavde? Jesi li sigurna, da se nisi prešla?!”

“U postavljenu dijagnozu sam sigurna kao u svoje ime. Znači, od vas se očekuje da mi verujete i obezbedite 20 galona insekticida “Borilax verde” i prepustite sve meni. Daću vam rok do sutra ujutru. Kada više ne bude rose krećemo sa prskanjem.”

“Kakve veze ima rosa?” pitao je Red. “Prema naučnim istraživanjima...” čim sam izgovorila tu rečenicu Brian je počeo da se kikoće i prevrće očima dok su me ova dvojica gledala sa zanimanjem.

130

Aex Nash “...dokazano je da rosa stvara kontra efekat, to jest razvodnjava otrov.

Slično principu da se ništa ne prska ako ima uslova za kišu, prosto se spere, je li tako?”

“U pravu si.”

“E ako smo završili, mislim da sam svoj posao za danas završila i da zaslužujem doručak i kafu?!”

Sva trojica su veselo klimali glavama, a samo je Brian odgovorio: “Zaslužuješ kafu i doručak, a možda i još nešto.” Namignuo mi je.

“Da mi mi nećeš pokazati možda raspored soba u kući, ako nisi shvatio, jednu posebno imam na pameti.”

“Nećemo preterivati, moraćeš se zadovoljiti kafom, doručkom i pitom od prošlogodišnjih jabuka i prestani da me podvodiš!”

Grohotom smo se svi nasmejali, tek tada sam se setila da nismo sami i da su ovaj razgovor slušala i ova dva starija čoveka. Rumenih obraza, spuštenog, stidljivog osmeha zajahala sam svog konja i odlučila da ću prestati da se ponašam kao napaljena kobila.

131

Aex Nash

Brian Walker Miris trave i poljskog cveća ispunjava mi nosnice. Miris konja i znoja u meni budi onaj mušku potrebu za divljim jahanjem, dokazivanjem. Još nije ni podne, a mene puca adrenalin, zašto?

Zato što imam potrebu da se dokazujem ovom malenom čupavom stvorenju. O da, jaše ispred mene i mami me onom sexy guzom.

Stopila se sa kobilom, kao da je u najmanju ruku rođena u sedlu, uopšte ne obraća pažnju na svet oko sebe, nikako, ona je u svojoj nekoj priči i prosto me izluđuje, jer ne znam o čemu razmišlja...

Kladim se da nam se razmišljanja razilaze, ona razmišlja o otrovima, prskanju i dobrim rezultatima, a ja... O moj Bože, jedino o čemu mogu da mislim su te duge noge, obavijene oko moga struka ili pak, ni da me zajaše ne bi bilo loše, jer sam video svaki jebeni pokret i znam da bi to bilo najbolje jahanje ikad...

Iz tih misli me prene zvuk mobilnog telefona, vadim ga iz zadnjeg džepa farmerica i na displeju ugledam nepoznat, a opet vrlo poznat broj telefona.

Dovoljno puta sam ga video i okrenuo da mi se ucrta u mali mozak.

Kasja...

Dok razmišljam da li da joj se javim ili ignorišem poziv privlačim pažnju, njenu, ali i mojih radnika. Red se nakašljava i pita: “Treba li ti malo privatnosti? Hteli smo gospojici pokazati zapadni pašnjak i novu telad.”

“Poziv nije toliko bitan, ali naučnici svakako pokažite sve, verujem da će joj to biti kao poseta Disneyland-u.”

Nacerio sam se kada sam video njen pogled.

“Dokle ćeš mi se obraćati sa “naučnica” ? Mislim da mi više nije smešno, a ni zanimljivo,” rekla je.

“Dokle god ti to bude smetalo, obožavam da te ljutim...”

“OK. Važi štrokavi!” podarila mi je najlepši osmeh koji sam video, prebacio sam pogled na Wulfa i Reda koji su izgledali kao da su videli sedmo svetsko čudo. Nakašljao sam se upozoravajuće i nadam se da su shvatili poruku.

Telefon je ponovo zazvonio u mojoj ruci, opet Kasja, jebote baš je uporna.

132

Aex Nash “Hajde vi idite narode ja ću vas stići, nema šanse da će ovo prestati dok se ne javim!”

“Trkamo se!!! Ko bude zadnji, plaća večeru!!” čuo sam Zoyu kada je dreknula, podbola konja i jurnula, nisam stigao ni da zaurlam da bude pažljiva već je bila suviše daleko.

Ispunjen srdžbom zbog njenog detinjastog ponašanja besno sam se javio na telefon. “Šta hoćeš koji kurac? Nismo li mi završili???”

“Moramo da razgovaramo!” rekla je molećivo.

“Ne!” “Molim te ljubavi, moram nešto da ti kažem!”

“Ne! Kao prvo, tako da me nisi nazvala više nikad! Drugo, sve je rečeno između tebe i mog advokata!”

“Nije, nije! Ovo ne mogu da rešim sa njim, moram sa tobom, moraš me primiti nazad inače ću...”

“Da se nisi usudila!!! Da se nisi našalila da me uceniš!”

“Ne razumeš, ja...”

“TI. SI. ZAVRŠILA.!!!Prekinuo sam vezu i taman sam hteo da razbijem telefon, kada mi Jay padne na pamet. Okrenem broj i sačekam da se javi...

“Hej brate, šta ima?!”

“Nazovi onog kurčevog advokata i reci mu da se ne zajebava sa mnom, objasni mu da, kada je počeo da radi za mene kao da je počeo da sarađuje sa samim đavolom, kaži mu da se tako ponaša! Ako me ona kuja nazove još samo jednom dolazim po njegova muda!!”

“Polako jebote! Šta je bilo?!”

“Ništa, ali će biti svašta ukoliko svi ne počnu da rade posao za koji su plaćeni!! E da još jedna stvar, hoću novi broj i novi telefon!”

Zavitlao sam telefon u daljinu te okrenuo konja u pravcu zapadnog pašnjaka.

Ne mogu da verujem, kučka se usudila da mi preti! Ona će, ona će šta?!

Misli da sa mnom može na taj način da se zajebava?! Služiće svakoj kučki za primer samo ako bude ponovo pogledala u mom pravcu, pa jebote, dam joj stan, potrošio sam brdo para na lujku, pojebao je par puta, odmah joj stavio do znanja da je tu samo da bi meni bila na raspolaganju, kad hoću, gde hoću i sada ona ima zahteve???

133

Aex Nash Ceo svet je otišao u kurac kada ni kurvu ne možeš više da isplatiš, ona bi brak, decu?! Ko zna kakve je sve planove imala i kovala u toj svojoj šupljoj glavi!!

Joj ima sreće što je daleko inače bi je zadavio golim rukama, pa neka je i sestra onoj naučnici... o jebote opet sam zaboravio!!

Koji mi je đavo trebao da se uopšte petljam sa njima.

Svestan sam da će ispasti sranje onog momenta kada saznaju jedna za drugu, ali prosto, od Zoye neću da odustanem, nešto u vezi sa njom me je ščepalo i ne pušta me. Šta tačno, jebi me ako znam.

Nikada zapravo nisam uživao u onome što imam, prvi put sam postao svestan svoga poseda kada sam nju video na njemu. Njen osmeh, pogled pun obožavanja rekao mi je mnogo. Stvarno mi je stalo da joj se sve svidi, zašto, ni to ne znam...

U poslednje vreme na mnoga pitanja nemam odgovor, a to me dovodi do ludila. Da li mi se život toliko promenio od dana kada je ova pametnica ušla u njega. Počeo sam da se bavim stvarima o kojima ranije ni pijan nisam razmišljao. Bolelo me dupe da li se nekome dopadan, jesam li mu zabavan, a gledaj me sad?! Brinem da joj ne bude dosadno dok se ja natežem sa njenom ograničenom sestrom.

Prilazim im sa leđa i stajem ispred ograde. Prizor koji mi se ukazao pred očima oduvao me je sa nogu. Mala pametnica sedi na travi dok se dva teleta nadmeću za njenu pažnju...

Ova dva morona zaljubljeno gledaju u nju sedeći na drvenoj ogradi dok joj telići od 120 kila unose u lice, ližu je, vuku za nogavice, generalno se prema njoj ponašaju kao da je u najmanju ruku bala sena. “Šta to radiš jebemu sve!!!!” zagrmeo sam.

Sve tri glave su se okrenule u mom pravcu i zapanjeno su buljili u mene. “Šta se dereš ludaku jedan?! Pa šta mi mogu ove dve bebe, vidi kako su slatki!! Dođite ovamo slatkiši moji maji!”

“Ti si luda ženo! Ti slatkiši, svaki od njih ima preko sto kila, prestani da se ponašaš prema njima kao da su štenci jer nisu! Oni će vrlo brzo završiti u nečijoj hladnjači!” “Ćuti kretenu glupi!! Nemoj da te čuju!!” uhvatila je jedno tele za obraze i rekla, “On je lud i nije to mislio ozbiljno, nećete vi završiti kao nečiji odrezak na tanjiru.”

Frknuo sam i rekao.

134

Aex Nash “Ma ja njih hranim da mi glume ikebanu jednog dana, da mi seru i jedu po ovoj livadi i đubre je dok su živi jer volim travu...”

“O umukni!”

“Pa šta je sad, ni ikebane ne voliš?”

Ustala je orna za svađu, videlo se po govoru njenog tela i rukama na bokovima, iz očiju su joj vrcale one iskre koje sam zavoleo i krenula je sa predavanjem...

“Prema naučnim istraživanjimaaaaaaaaaaaaa.....!!!”

I odjednom je više nije bilo, Red i Wolf su skočili da pomognu budali koja je okrenula leđa teletu, koje je opet to shvatilo kao igru te se zaletelo i udarilo je sa leđa.

U momentu mi je došlo i da se smejem i da plačem, Bože ona je hodajuća nevolja. Čuo sam Reda i Wulfa kako joj naizmenično postavljaju pitanja, “Jesi li dobro, boli li te šta, nisi ništa slomila, vrti li ti se u glavi?!?”

“A što je ispitujete?! Njene bebe, pardon štenci nisu opasni, malo su je voleli i iz ljubavi je srušili. Nije to ništa, jel' da Zoya??”

“Jašta! Hvala obojici, ali zbilja mi nije ništa...” gledala je sve vreme u mene izazivajući me da prozborim još samo jednu reč pa da se sruči na mene koliko je teška i dugačka… ali ja sam pametniji, ne igram se sa nepredvidivim stvorovima, nešto što bi i ona mogla početi primenjivati u životu.

A opet, nisam kukavica, okrenem joj leđa i krenem prema svome konju te joj dobacim preko ramena, “Ubuduće, zaobiđi naučna istraživanja jer ih izgleda zamaraš, njihovi mozgovi nisu sposobni upiti tu vrstu informacija!”

“Slušaj me ti...”

“A ne! Mene čeka...” pogledao sam na sat “...sad već ručak na stolu. Ako si gotova sa izležavanjem savetujem ti da kreneš sa mnom, to jest, ako ti ta trava nije bila dovoljna!”

Podboo sam konja i bez osvrtanja sam se uputio prema ranču, ona dvojica će se postarati da se u jednom komadu vrati kući. Valjda... *** Ručak je protekao u miru i tišini i to ne zato što je mila naučnica naučila da živi bez pametnih doskočica, nego zato što se nije ni pojavila. Odbio sam 135

Aex Nash da brinem, odbio i da pitam gde je jer priznajem, pomalo se plašim odgovora na to pitanje. “Čujem da imamo gošću na ranču? Mislila sam da ćeš je dovesti na ručak?”

“Aham...” je bilo jedino što je izašlo iz mojih usta.

“I gde je sad?”

“Ko?” “Zaboga, šta se sa tobom dešava, pa gošća.”

“Nije ona nikakva gošća, ta cura je hodajuća nevolja i ime joj je Zoya! Što se mene tiče može da ostane gladna tamo gde se zadržala.”

“Aham, znači posebna?!”

“A po čemu si to zaključila svega ti?!”

“Po tvom gunđanju, da je nebitna ne bi ti sada sedeo ovde i durio se.”

“Ma ne durim se, nego me nervira, kako neko ko je odrasla osoba može da bude tako detinjasta? Jebote, kao da nikada nije videla tele, konja i kokošku, ide okolo i sve ih mazi kao da su kućni ljubimci, a ne hrana!”

“Vidim ja da ću morati da se umešam, tvoj divni šarm opet isplivava, ne bih volela da oteraš tu jadnu devojku svojim lepršavim raspoloženjem!”

“Ha ha baš si smešna, ako ne budem pazio možda te unajme da budeš stend ap komičar!”

“Stend šta?!”

“Ništa, zaboravi! Fora i onako nije bila neka, izvini!”

Odmahnula je glavom i izašla je iz kuhinje te sam začuo lupanje vratima i prigušene glasove. Znao sam, Red ili Wulf su uvek u blizini kuće i takmiče se za Marynu pažnju.

Nije prošlo mnogo kada se vratila unutra sve zajapurena, nisam odoleo, a da je ne podbodem.. “ Oo opet pali komplimenti, koji je ovaj put bio brži?! Crveni ili divlji?!”

Ako je ikako mogla još više je pocrvenela, odmahnula rukom te obe svoje ruke stavila na obraze ne bi li ih ohladila.

“Ponašaju se kao dva tinejdžera i stvarno ne znam šta ću sa njima, ponekad poželim da je samo jedan, tako bi se još i mogla odbraniti, ovako..”

“A ja bi voleo da dođe treći i da te obori sa nogu ahhahhahh.”

“Kako si bezobrazan, bolje idi u konjušnicu po onu tvoju curu, nije joj mesto tamo kada se kobila ždrebi, a koliko sam čula ona je u prvim linijama, dočekuje ždrebe...”

136

Aex Nash Nije uspela ni završiti započetu rečenicu ja sam već kao manijak trčao prema njima.

Pa ja ne mogu da verujem! Imali li mozga u toj njenoj glavi i koji kurac je onoj dvojici, tačno imam utisak da mi sve ovo namerno rade.

Utrčavam unutra i stajem kod vrata ne bi li mi se oči navikle na mrak, jasno čujem rzanje i otežalo disanje te šapate troje ljudi. Polako se primičem boksu i srce mi staje. Antonio drži kobilinu glavu u krilu, a Red i Zoya kod zadnjih nogu dočekuju ždrebe, taman kada sam hteo da im skrenem pažnju na sebe kobila se uznemirila i ritnula je zadnjim nogama, toliko brzo i jako da je zadnje levo kopito pomaklo šiške na Zoyinoj glavi.

Oblio me hladan znoj, noge su mi klecnule i pao sam na kolena. Jebote, taj jedan sekund, taj kratki milimetar bio bi dovoljan da je liši života.

Od tada sve ide munjevitom brzinom, kobila se napela, Red je povukao uže i ždrebe je bilo napolju. Gledao sam ih sve u neverici i polako sam tražio svoj, od straha izgubljeni glas.

Pročistio sam grlo i tek tada su shvatili da sam sve video. Brzo su svi prebledeli, prljavi, krvavi, sa zalepljenom slamom svuda po licima i garderobi izgledali su komično, ali možda u nekoj drugoj priči, sada su gotovi!

“Pa dobro? Ima li ovde iko normalan?!” počeo sam tiho i dok sam došao do reči normalan vikao sam toliko glasno da je novopečena mama skočila na noge i uplašeno se udaljila u drugi kraj boksa. “Šta se dereš?! Hoćeš da nas poubija?”

Oooo, to pitanje je došlo od pametnice i ovaj put se neće izvući.

“Imaš li ti mozga u svojoj glavi?! Kako neko toliko pametan može da se ponaša toliko glupo?!” krenula je da mi odgovori, ali sam dreknuo “Ne! Začepi jer tako mi svega nalupaću te ovde pred svima! Da sam na tvom mestu pokupio bi se i istog momenta bi otišao u kuću! I da se nisi usudila da odeš svojoj kući, uvređena! Jer naći ću te i onda si najebala! Da li sam bio jasan?”

Ona je ćutala, svi su ćutali i to me je razjarilo “Jesam li bio jasan??????!!!!”

Pogledala je u mene sa suzama i kajanjem u očima i na ivici plača je rekla, “Kristalno.” Podigla je svoju prkosnu bradu i izašla je iz boksa, čim nam je bila van dometa pogleda počela je da trči.

Red je pogledao u mene i počeo je da govori.

137

Aex Nash “Gazda, nisi morao biti tako grub imal...” i pafff odvalio sam ga toliko jako da je u momentu pao na pod.

“Slušaj me ti debilu! Ako misliš da nisam video kada joj je kopito prošlo pored glave zajebao si se jer jesam! Mogla je da pogine, a vi se ovde pravite ludi, to jest mene pravite ludim! JA sam ovde gazda i JA delim plate!! Ima da radite svoj posao bez njenog asistiranja je li to jasno?! Ako nije, kupite prnje i gubite se odavde!!”

“Ona je htela...” ubacio se Antonio, zakoračio sam prema njemu, a on se povukao. “ONA ovde nije glavna! Nema ona je htela, ona hoće, jeste li razumeli?!” klimnuli su glavama i samo sam rekao, “Sredite ovaj jebeni nered i danas mi se više ne pojavljujte pred očima!”

Besan, kako nikada u životu bio nisam izlazim iz konjušnice i šutam sve što mi se nađe na putu, moram da se smirim, moram! Inače ima da udavim nekoga.

Naravno da sa njom nisam ni približno završio, ako misli da ću pasti na njene suze prevarila se, tek zbog njih ima da mi plati, odakle joj pravo da cmizdri?! Skratila mi je život za deset godina i ona place?! Ona je uvređena zbog vikanja?! Mislio sam da ću i nju izgubiti, da će poginuti i da ću opet ostati sam... sam?! Šta ja to pričam?! Šta?

Ja sam već sam, ona ništa ne menja, ona… ona je još samo jedna u nizu.

Ulazim u kuću i zatičem Mary samu u kuhinji, ne dužim priču nego je kroz zube pitam “Gde je?!”

“Gore u tvom kupatilu tamo sam je odvela da se opere i dala sam joj nešto svoje da se presvuče, Bray sine...” nisam ostao da čujem predavanje nego sam se sa stisnutim pesnicama uputio gore. Kada sam stigao ispred vrata shvatio sam da su odškrinuta, iza njih se čulo tiho jecanje. Polako sam ih otvorio i pogledao sam u tuš kabinu. Stajala je ispod tuša glave spuštene na pločice dok su joj celo telo potresali jecaji. Ovaj prizor me je dotukao.

Preterao sam jebote! Koji sam kreten!!

Tiho i mirno sam skidao odeću sa sebe, samo da me ne bi videla i pobegla glavom bez obzira. Kada sam ostao u boksericama polako sam se približio vratima naglo sam ih otvorio i ušao unutra.

“Gubi se!” Bilo je sve što je rekla, a da me nije ni pogledala. Prišao sam joj blizu i samo sam je zagrlio, pokušala je da se otme, ali mala tuš kabina je osujetila svaki njen pokušaj bega.

“Ostavi me na miru!!”

138

Aex Nash “Ne pada mi na pamet! Ovaj put sam u pravu! Kriva si, rizikovala si svoj život na tako glup način, bio sam besan, uplašio sam se! Jebote, smrzlo se govno u meni i moja reakcija je bila očekivana.”

Promumlala je nešto što je ličilo na izvinjenje, ali da bi bio siguran pitao sam. “ Šta reče?”

“Izvini, ponekad se zanesem i ne razmišljam o posledicama...”

“Nemoj da pričaš?! Ti?! Stvarno??”

Ispustila je neki kikot nalik roktanju iz sebe, a ramena su joj se vidno opustila. Okrenuo sam je prema sebi i kažiprstom sam joj podigao bradu da me pogleda u oči. Kada su nam se pogledi sreli rekao sam.

“Nikada!! Nikada više da nisi tako nešto uradila, dobro?!”

Klimnula je glavom i skrenula je pogled koji joj se maglio od suza, ponovo sam je uhvatio ispod brade te je pogledao u oči i rekao.

“Izvini... Nisam trebao da vičem na tebe, ali... jebiga uplašio sam se i to je bio jedini način da se istresem, bolje to nego da sam te stvarno prebacio preko kolena pred Redom i Antoniom. Veruj mi malo mi je falilo. No, nas dvoje ćemo to zaboraviti i nastaviti dalje. Ti ćeš prestati da praviš sranja, a ja ću se naoružati strpljenjem. Što znači, očekivaćemo najgore, a nadati se najboljem.”

Nasmejala mi se plačnim osmehom i više nisam mogao da joj odolim, spustio sam usne na njene i uživao sam u ovom kratkom momentu spokoja.

139

Aex Nash

Zoya Whiteley “Kakav je to pogled?”

“Nikad nisam to radila. Mislim, jesam, ali mi nijedan tip nije to uradio.”

Cereka se. Još uvek me okružuje, još uvek su mu prsti u meni. “Šališ se, zar ne?”

Neprijatno mi je i telo mi se koči. Pitam se zašto nemam filter pred njim. Sve što mislim, izgovorim.

“Treba da, uf, isključimo tuš,” kažem u njegovo rame. To nije laž.

Para izlazi iz kupatila.

“Zoya, pogledaj me.”

“Samo kažem da ne treba da potrošimo svu toplu vodu.”

“Zoya poslednji put ti govorim, pogledaj me.”

Pogledam ga, stidljivo. Imam utisak da su mi obrazi potpuno rumeni i to nema nikakve veze sa tuširanjem i vrućom vodom. Stavlja svoj veliki dlan na moj obraz i ljubi me nežno.

“Nikada ne treba da ti bude neprijatno ispred mene. Veruj mi, jebeno sam zahvalan što sam te jedini video takvu.” Zabijam lice u njegov vrat.

“Okej,” šapućem. Pored njega se osećam prelepo i specijalno, kao da ga znam oduvek, a ne samo nekoliko nedelja.

“Hajde da se istuširamo do kraja...” podiže me. Noge su mi obmotane oko njega i osećam njegovu erekciju kako me dodiruje, te ispustim neki zvuk sličan jecaju.

“Nasapunjaćeš se i igrati sa sobom dok ja gledam.” “Šta?! Ti si lud, ne neću to raditi!” Nervozna sam i uzbuđena. “Čula si me! Ovo je način da mi se odužiš za pretrpljeni strah, puta dva!!

Hodajuća nevoljo...” njuška mi vrat. Spustio me, stavio pod tuš, dodao mi gel za tuširanje i sunđer. Sapunjala sam se i igrala sa sobom, malo je reći da sam u početku umirala od srama, ali vremenom... vremenom sam se opustila.

Onda se on igrao sa mnom. Pa ja sa njim... Kad smo se obrisali, odneo me u krevet golu. Obmotao se oko mene i zaspali smo. To je bio ujedno najgori i najbolji dan mog života.

140

Aex Nash *** Zvuk ptičica i prohladan vazduh prene me iz sna, otvaram oči i treba mi par sekundi, paničnih sekundi da shvatim gde sam i onda odahnem.

Polako mi se u sećanje vraćaju sve aktivnosti od juče i sada shvatam zašto me boli svaka kost. Napravila sam par veoma glupih odluka i nije ni čudo što je Brian onako postupio. Svaka njegova reč me je bolela, bilo je to kao da sam petogodišnje dete koje je upalo u gadnu nevolju, ali ga razumem.

Ne znam da li da se plašim ili da mi imponuje njegova preterana reakcija, jer sve ono od juče govori da mu je stalo, međutim, takav kakav jeste to nikada ne bi priznao. O ne, da ga postavite na električnu stolicu i pitate ga da li mu značim nešto, kategorički bi tvrdio da je to normalna reakcija svakog čoveka, da se uplašio za mene, jer je odgovoran za mene dokle god sam na njegovom ranču, ali ja znam istinu.

Istinu koja mi je dovoljna da shvatim i prestanem da ga izazivam...

Mada... Neću prestati sa svime samo zato što se on boji, nego ću prosto morati dozirati i strateški birati svoje aktivnosti, to jest, ako se posle jučerašnjeg dana ikada više vratim ovamo. Nije isključeno da će me držati podalje.

Ustajem iz kreveta i masiram zadnji deo leđa, onaj deo gde me je juče ono blesavo tele udarilo, pogledam na fotelju i shvatim da su moje stvari oprane i složene na njoj. Neko se baš potrudio da me sredi za polazak, ali neka.

Pretpostavljam da sam unela zbrku u njihove živote i ne mogu da se ljutim što žele da me se reše. Ja sam ljudima uvek bila previše..

Previše opuštena, previše svoja, previše tvrdoglava, a to nisu spremni mnogi da trpe.

Ustajem i navlačim odeću na sebe, radim to veoma sporo jer mi se dole ne silazi. Pojma nemam šta me čeka, hoće li me dočekati sa mrzovoljnim izrazima lica ili će mi se učtivo smeškati željni da mi vide leđa što pre.

Izlazim iz njegove sobe i silazim niz stepenice, onog momenta kada sam dotakla zadnju ispred mene se stvorio pas, izgledao je kao mešanac haskija i vuka. Sive boje, sa pametnim crnim očima znatiželjno me je posmatrao. Sve ono što sam znala o psima palo je u vodu, jer ovaj je bio nepomičan. Znate ono osnovno pravilo o repu? Mož' se slikati, rep je bio nepomičan. Da ga nisam videla kako je sam došao do stepenica tačno bi pomislila da je prepariran.

Skupila sam hrabrost i sišla sam sa te zadnje stepenice. Gledali smo se u oči i ni jedno od nas nije trepnulo, zatim su se njegove nozdrve raširile te je 141

Aex Nash duboko udahnuo, sklopio je oči, a kada ih je ponovo otvorio brzinom munje je skočio na mene, takvom silinom da sam pala na stepenicu i sela. Opet sam udarila isto mesto i sada znam da ću sigurno imati masnicu veličine Texasa iznad dupeta.

Nesvesno sam vrisnula kada su se njegove čeljusti razjapile, a njegov dugački jezik stao umivati moje lice. Čula sam ubrzane korake nekoliko ljudi i znala sam da smo opet u nevolji, a u to me je uverila oštra Brianova naredba.

“Brown dole!”

Istog momenta pas je prestao sa lizanjem i spustio se u ležeći položaj sa sve glavom na šapama. Neverovatno!!

Nisam znala da sam to izgovorila na glas sve dok nisam podigla pogled i videla kako me iznenađeno posmatraju.

Tu je stajala domaćica Mary, Red sa ogromnom masnicom na oku i Brian. “Šta je tako neverovatno Nevoljo?!”

“Kako te sluša, čak mu je i ime čudno, mislim Brown (braon eng.) on je siv zaboga!!”

“To je sve što te muči?!”

“Ne to me ne muči ali mi nije jasno, više me ljuti taj moj novostečeni nadimak. Nevolja?! Mislim stvarno?! Ništa originalnije nisi mogao da smisliš? I čekaj!” pogledala sam u Reda i tek tada mi je došlo do mozga...

“Odakle ti ta masnica Red?” pitala sam.

“Ovo?! Ma nije to ništa gospojice, dešava se i najboljima.”

“Opet smo na “gospojice”, što znači da ta nova boja na tvom oku, moram dodati koja ti uopšte ne stoji, ima veze sa mnom, je li tako gospodine Red?!”

“Ja... Hm, pa... Znate...”

“Zaboravi, sve mi je jasno! Žao mi je što ti se to desilo i izvini! Sad ako bi ste bili ljubazni gospodine Red, volela bih da idem kući pa bi vam bila zahvalna da me vratite do radionice gde sam ostavila auto.”

Svo vreme dok sam pričala ni jednom nisam pogledala u gada! Odakle mu pravo da udara druge zbog mene, šta on zamišlja?! Ako plaća ljude da ima pravo da ih tuče?!

Osećala sam da je besan, jer je jačina njegovog pogleda pržila celu levu stranu moga lica. Taman kada je udahnuo vazduh, verovatno spremajući novu salvu predavanja umešala se Mary.

142

Aex Nash “Gos... Mislim Zoya, pripremila sam doručak i prosto vas ne puštam na put praznog stomaka, molim vas, nećete valjda otići i ne probati ono što sam za vas spremila. Ustala sam rano jutros da bi sve to bilo sveže.”

O dobra je, dobar stari način “nabijanje krivice”, ova žena mi se dopada!

Nije ni čudo kako uspeva opstati na ranču punom mačo muškaraca.

Nasmešila sam joj se i time joj dala do znanja da sam je provalila. Obrazi su joj buknuli i posramila se, ali s' obzirom da sam vaspitana drugačije, poštujući njen trud klimnula sam glavom u znak slaganja.

Krenula sam da ustanem, ali sam se zbog bola u leđima malo lecnula, Brian je koraknuo da mi pomogne, a ja sam ga ošinula pogledom i kroz stisnute zube sam izgovorila “ Briši!! Sa siledžijama ne razgovaram!”

“Zoya!!” zarežao je i krenuo je prema meni, a ja sam ponovila.

“Ostani gde si inače me ni sva manipulacija ove divne žene neće sprečiti da se peške zaputim u grad! Jasno?!”

“Zoya...”

“O umukni!”

Umarširala sam u kuhinju kroz koju sam sinoć samo protrčala, jer sam bila povređena, ali sada sam mogla slobodno da joj se divim. Veća je i modernija od mog zadnjeg stana u kom sam živela dve godine. Tek sad sam uvidela da je moja koleginica imala pravo kada je govorila da joj moj stan stvara klaustrofobiju. Sela sam sa strane prostranog ostrva na kom je bio postavljen doručak, namerno, moram da dodam, da se ne bi opet mogao naći pored mene. Red je seo u sredinu, a Brianu je ostalo mesto do njega. Naravno da ga to nije sprečilo.

Malo dalje od nas nalazio se trpezarijski sto, Brian je otišao do njega i uzeo je stolicu te je stavio do mene i seo.

Kada su ga svi upitno pogledali rekao je da očekuje Jaya na doručku i da Mary doda još jedan tanjir.

“Ali Bray ne možeš sedeti tu, te stolice nisu namenjene za sedenje za ostrvom, niže su bar deset santimetara!” Mary je rekla ono što nam je svima bilo očigledno, jer je izgledao kao dete koje sedi za stolom sa odraslima, samo mu je glava virila iznad ploče.

“O neka, osećam se kao klinac koji je debelo zasr... Pardon!! Debelo zgrešio pa neka ovo bude moja kazna, možda će mi se gospojica Zoya smilovati.” Nacerio se prepredeno, a meni nije bilo teško te sam ga pogledala kao nestašno dete i rekla.

143

Aex Nash “Nemoj se nadati previše, tvoj “nestašluk” ne bi pokrio ni sto “zdravo Marija” ni klečanje na kukuruzu sedam dana. Udariti nekoga?! Zbog nečega što sam ja uradila je... Pa glupo!” okrenula sam se prema Redu i rekla mu iskreno, “Jako mi je žao što vas je udario zbog mene, ja sam kriva i izvinjavam vam se. Molim vas da mi oprostite što ste bili žrtva nečega što je bilo namenjeno meni.”

“Kako to misliš?!” Pitao me je Red zapanjeno.

“Pa tako lepo, taj gnev je bio namenjen meni i umesto mene da izgrdi, udari ili pošalje odavde on se iskalio na vama.”

“Dobro je što je tako postupio!” Ponosno je rekao Red gledajući Briana kao zadovoljan roditelj.

“Kako molim?! Vi podržavate to što vas je udario?! Zbog mene?!”

“Jašta! Pa kakav bi on muškarac bio kada bi se okomio na tebe?! Mi ga nismo tako učili, normalno je da svoj bes iskali na nekome i ja sam zadovoljan što sam mogao da poslužim za to. Ako bolje razmisliš ja i jesam kriv jer sam ti dozvolio da se nađeš u opasnim situacijama, ne jednom, nego dva puta.”

“O Bože vi ste svi ludi!!” Pogledala sam u Mary i videla sam njen zapanjen izraz lica te sam se brzo ispravila.

“Vi ne Mary, nego ovi vaši muškarci!” Kako sam to izgovorila ona je još više razjapila usta i još jače otvorila usta! Ajme majko, samo pogoršavam već lošu situaciju.

U tom momentu u kuhinju su ušli Wulf i Jay, a Brian se počeo još jače kikotati. Ošinula sam ga pogledom, a on je digao ruke iznad ostrva i sakrio je glavu i kroz smeh je rekao.

“Evo još dva Maryna muškarca!”

Red se napeo, a Wulf je tužno uzdahnuo te se čeznutljivo zagledao u Mary… aha... Znači Red i Wulf su zaljubljeni u Mary?! O moj Bože, mrzim što sam mu dala oružje da zadirkuje tu divnu ženu.

S' obzirom da sam opet ja kriva za to, na brzinu sam smislila temu da skrenem pažnju na sebe.

“Hm, hoće li mi neko objasniti zašto sivog psa zovete Brown?”

Mary se nasmešila i zahvalno mi klimnula glavom. Jay mi je prišao sa leđa i poljubio me u teme i blago mi je stisnuo ramena i rekao dobro jutro. Mirisao mi je nekako... poznato, a opet, to je Jay naravno da mi je njegov miris poznat.

144

Aex Nash Brian se napeo pored mene i stisnuo mi bedro jače nego što je bilo potrebno, okrenula sam se prema njemu i dreknula “Šta??” on se samo nasmejao i nastavio da jede svoj doručak.

“I?! Ko će mi reći?!”

Jay je pogledao u mene i rekao, “ Evo ja ću. Mada i ja znam samo iz priče, nisam bio prisutan. Kada su Brian, Red i Wulf pre dve godine vraćali stoku sa ispaše izgubili su jednog psa. Ni dan danas ne znamo šta mu se desilo, u jednom trenutku je bio tu u drugom više nije, da li je otrčao jer je osetio vuka ne znam, ono što svi znamo je da se nije vratio. Negde na pola puta do ranča naišlo je to malo klupko sive dlake, lajalo je i trčalo je okolo goveda stvarajući savršen krug. Tako nešto nisu radili ni dresirani psi, ovaj ovde...” pokazao je na Browna koji je ležao u uglu kuhinje “...to je jednostavno imao u krvi. Pošto su imali manjka pasa pustili su ga da im se pridruži, onog momenta kada su stigli na ranč i kada su ga nahranili nikada više nije poželeo da ode. Brown je ime koje su mu smislili u putu. B je za Brian, R je za Red, W je za Wulf, a N je za north (severnu) ispašu. Nije previše maštovito, ali se on odaziva na to.”

“Priča je super! Obično ljudi ne udomljavaju životinje koje nađu na ulici, ali vi ste ga primili tek tako.”

“On nije ulična džukela, on je radnik, zato je i ostao.” Rekao je Wulf ponosno. “Ne stvara probleme, ne tuče se sa drugim psima, ima svoj box kao i svi ostali, ali nekako nađe način da izađe iz njega, kao jebeni Hudini! Uvek je sa nekim od nas, ili sa mnom ili Redom, jer Brian nije stalno ovde. Većinu vremena provodi u gradu. Mislim nije da nije pokušao da mu se uvali, jer jeste. Par puta se gazda vraćao kući, jer mu se ovaj lopov uvaljivao u zadnji deo kamioneta. Sada prvo proverimo pa se tek onda gazda odveze. “ “Kako to da ti nisi stalno ovde?! Mislim, ovde je sjajno!! Ja da imam sve ovo nikada ne bi odlazila odavde!!”

Svi su ućutali i počeli su da gledaju svuda samo ne u njega, očito je rečeno više nego što je bilo dopušteno, barem u mom društvu. Brian se nakašljao i izrevoltiranim glasom je počeo, “Ono što je Wulf hteo da kaže je da sam poprilično zauzet svojim poslom na trkačkoj stazi.”

“Znam, rekao si mi da si mehaničar u pit-u.” Pogledala sam u Jaya koji je prezrivo posmatrao Braya i jedva primetno je odmahivao glavom. “Ali opet, ranč nije tako daleko od Dallasa šta te sprečava da se vraćaš kući?”

145

Aex Nash “Ranije sam imao posao, a posle... pa tebe. Daleko je da se vozam svako malo, ti si naučnik i ti se zalažeš za što manje zagađenja i eto, odlučio sam da budem u gradu.”

Jay je frknuo i rekao “Moš' mislit'” svi su se nasmejali, a meni nije promakao pogled koji mu je Brian uputio, to me je navelo da pomislim da se tu krije nešto što nije za moje uši, ali sam dovoljno pametna da tu temu ne načinjem ovaj put.

Kada mi je stomak bio pun, a vilica blago iščašena od smejanja pričama koje su se nizale, pogled mi je pao na sat iznad šporeta. Jebote!! Tri sata je! U četiri moram biti na poslu. Naglo sam ustala i na brzinu rekla.

“Društvo, bilo mi je zadovoljstvo, ali ja sada moram na posao, imam taman toliko vremena da odem kući i da se presvučem. Jedino će me spasiti ako neko ume da vozi auto kao Ghost.”

Dok sam se ja kikotala Jay je gutljaj kafe koji je otpio pljunuo ispred sebe.

Svi su gledali svuda samo ne u mene što je bilo jako čudno, a opet nisam imala vremena da se upuštam u dijalog.

Jay je obrisao usta i nered koji je napravio ispred sebe i rekao, “Nisam The Ghost ali imam iskustva u brzoj vožnji. Pa sa vašim dopuštenjem...” pogledao je u Briana “...povešću mladu damu kući.”

Brian je klimnuo, a ja sam odahnula, jer nisam želela da me on vozi, baš iz razloga jer sam još uvek besna na njega zbog modrice koja krasi Redovo lice.

“Mary, sve je bilo ukusno, odavno nisam ovako dobro jela, nadam se da ćemo se videti još koji put.”

Prišla mi je te me je majčinski zagrlila i prošaputala, “Ja sam sigurna da ćemo se češće viđati.”

Okrenula sam se prema Redu koji je učtivo ustao od stola kao pravi džentlmen. Prišla sam mu i poljubila ga u modri deo te ponovila po ko zna koji put da mi je žao što je ispaštao zbog mene. Zarumeneo se kao tinejdžer i samo se osmehnuo.

Svima sam poželela prijatan ostatak dana i uputila sam se prema ulaznim vratima. Jay me je prestigao i izašao je ispred mene. Dok sam stigla do kola shvatila sam da će padati kiša, smrklo se kao da je veče. Jay je upalio kola i farovi su zasvetleli prema meni. Taman kada sam htela da skrenem prema suvozačevim vratima neko me je grubo uhvatio za ruku i povukao me je prema sebi. Ćutala sam nisam mu htela reći ni reč, gledali smo jedno drugo ravno u oči i vodili smo nemi rat.

146

Aex Nash Uzdahnuo je i samo me je poljubio. Ne grubo, ne posednički nego mirno, polako kao da sam nešto lomljivo. Ta nežnost me je potresla do srži, kada se odmakao od mene vetar je počeo jače da duva i bilo mi je hladno, da li je ta hladnoća bila uzrok vetra ili zbog gubitka njegove blizine ne znam, znam samo da mu je moja reakcija izazvala osmeh na licu. Podigao je ruku i zagladio je pramen moje kose iza uveta te je prošaputao, “Idi sad Nevoljo jer ako ne odeš za par sekundi, nećeš otići nikada više.”

Znala sam da misli ozbiljno, njegov pogled mi je to rekao. Podigla sam se na prste i polako ga poljubila u usne te sam se okrenula i ušla u auto. Kako smo se udaljavali njegov osmeh na licu je bledeo. Kada smo došli do kapije pogledala sam u njega i videla reakciju koja mi nije bila jasna. Besno, nogom je šutnuo šljunak ispred sebe te je uleteo u kuću i zalupio je vratima.

Pogledala sam u Jaya i videla sam da gleda istu scenu kao i ja. Prošaputala sam za sebe.

“Koji mu je đavo sad?”

Na šta se Jay nasmešio i odgovorio.

“Moj brat je na mestu gde najmanje želi da bude.”

“Misliš na ranču?!”

“Ne, ne mislim. Nije ni važno, stići ćeš do zaključka sama... vremenom.”

Namignuo mi je i ubacio u brzinu te smo krenuli za Dallas..

147

Aex Nash

“Hm... Sinoć nisi došla kući?!”

“To je pitanje ili konstatacija?” nasmejala sam se mojoj drugarici i nastavila sam da poliram čašu.

“OK, “konstatacija” ??? Možeš li da iskvariš taj svoj rečnik? Činiš nas nervoznima ovde, svi žale što su u životu pročitali samo obaveznu školsku lektiru. Osećaju se inferiorno pored tebe. Jesam li upotrebila dobru reč?!

Vidiš!! Čak se i ja trudim da zvučim pametno! Daj jebote! Pun bar kauboja koji skraćuju i razvlače govor, a ti se ne daš! Hajde da probamo ovako, kaži: “Haudi ma'am! O'š mi dat' jedno pivo?”

“Ni u kom slučaju!” Rekla sam zgranuto. “Nisam godinama grejala stolicu da bi sada zvučala kao neobrazovana seljačina!”

“Oh... E to je bolelo! Ti si takav snob!”

“Snob ili ne, ti me voliš!” Namignula sam joj dok sam odlagala čašu.

“O da, volim te, ne! Ispravka, obožavam te! Dokle god plaćaš kiriju imaš moju ljubav. To je više nego što je moj bivši radio.”

Pogledala sam u nju i videla bljesak bola, prišla sam joj i zagrlila je, te je poljubila u čelo. “Ššš... on je kreten, a ti zaslužuje bolje.”

“Hej, hej! Bez toga u šanku.” John je dobacio u prolazu kroz lokal. “Čega šefe?” pitala sam ga, nevino trepćući okicama.

“Grljenja, ljubljenja, maženja! I onako imam previše posla da držim sve ove jebače podalje od vas, a sa tim pipkanjem ne pomažete, odavde vidim da su se bar desetorici “napele gaće”...” namignuo mi je “...a to nije usluga koju pružamo uz piće, besplatan kikiriki ide uz alkohol.” “ Mi nismo odgovorne za tuđe nastrane misli.”

“Možda nisi, ali ja sam odgovoran za tebe! Zato prekini!”

“U kom smislu si “odgovoran” za mene?!” pitala sam ga oprezno i shvatila sam da se malo lecnuo. Zatvorio je oči i znala sam da pokušava da smisli odgovor.

“Mislio sam reći odgovoran za vas, vas dve, kao jedine žene koje rade u baru. Da! Baš To sam mislio!!” Videlo se po njemu da je srećan jer se uspeo izvući u trenu, ali mi i dalje nije bilo jasno. Pogledala sam u Suzzeth koja je isto tako uvidela da nešto nije u redu, ali je slegnula ramenima i rekla.

148

Aex Nash “Dovoljno dobar razlog, ako mene pitaš!”

Ušao je u šank i sa police je dohvatio viski, sipao je sebi jednu čašu i iskapio je u dahu. Prišla sam mu bliže i pitala.

“Jesi li dobro Jo?” “Jesam! Sjajno sam… a u kuruc! Čini mi se da ću biti još bolje!!” Sipao je još jedan viski i ispio ga. Uzela sam mu flašu iz ruke i stavila je na radnu ploču dalje od njega te prošaputala.

“Znam da nisi i da me lažeš, prilično si loš u tome. Molim te reci mi šta ti je? Možda, samo možda mogu da pomognem?”

“E tu si u pravu! Možeš li prestati biti tako slatka i uviđavna?! Tako jebeno pristupačna svima?! Tako naivna?!”

Njegove reči su me zabolele, jer naprosto nisam imala pojma o čemu govori. Stajala sam tamo sa izrazom neverice koju je on primetio te je ublažio svoj ton, podigao je ruku, pomilovao me je po obrazu i rekao.

“Izvini malena, sviđaš mi se, sviđa mi se tvoja smelost i dugački jezik, ja te gledam kao naivnu devojčicu u bari punoj krokodila i to mi se ne sviđa. Ja znam da ti nisi svesna kako te muškarci doživljavaju, ali jedno ću ti reći, molim te shvati ovo kao dobronameran savet. Ne igraj se sa Brianom. Ako si sa njim, moraš to dati na znanje svim mačorima koji su u teranju. Razumeš li me?!”

Nasmejala sam se na to njegovo poređenje i samo klimnula glavom.

“Znaš, to što sam sa njim ne znači da me poseduje, ali razumem šta govoriš, samo mi nije jasno zbog čega?”

“Ja ti to govorim ranije da sebe ne bi dovela u situaciju za koju sam siguran da ćeš dopasti, kasnije ili pre.”

Namrštio se i pogledao je negde iza moga ramena, a zatim umorno uzdahnuo i rekao... “Čini mi se da će biti pre... Pre nego kasnije...” odmahnuo je glavom, okrenuo mi je leđa i umorno se odvukao u svoju kancelariju.

Ostala sam da stojim i gledam u vrata iza kojih je nestao, nemoćna da shvatim koji se đavo dešava. I čekaj malo... otkud on zna za Briana?!

Taman sam htela da krenem za Johnom i da tražim, ne! Da zahtevam objašnjenje, nečija me ruka zaustavila.

“Hej, lepotice! Kud' si to pošla tako besna?” Čim je progovorio znala sam da sam opet... pogađate??

U nevolji.

149

Aex Nash Okrenula sam se prema tom zavodljivom glasu i namestila sam najlepši osmeh, tačno onakav kakav mi je Jo rekao da izbegavam.

“Ooo šerife! Dugo se nismo videli, je li porasla stopa kriminala u poslednje vreme pa vas zato nema?”

O da! Flertovaću sa njim dok mi jezik ne otpadne ako će to pacove izmamiti iz rupe... tačnije... Jednog... posebno zgodnog pacova.

“Nisam vas videla, pa ima više od nedelju dana, zar ne?”

“Tako je lutko. Imao sam brdo papirologije koju sam morao da uradim.

Nagomilalo se, znaš, svi misle da su policajci ili šerifi zaduženi za hvatanje ološa, a ružnija strana posla je jebena birokratija.”

“A zašto je to tako teško, mislim sediš, pišeš i odmaraš, za promenu.”

Namignula sam mu i nasmešila se koketno. U momentu je zastenjao i nastavio sa objašnjavanjem.

“Vidiš li moje prste?! Zamisli kako izgleda kuckanje na tastaturi sa ovim mrcinama, priznajem, više volim da ih upotrebljavam na drugačiji način...

Znaš, onaj... na obostrano zadovoljstvo.”

Rekao je to na takav način, da sam shvatila sugestiju. Pocrvenela sam do korena kose, na šta se on grleno nasmejao.

“Slatka si kada se tako postidiš, znaš to?!”

“Da, mislim ne, čekaj, stani! Ne mogu ti biti slatka!”

Ponovo se nasmejao i rekao.

“Vidiš, o tome pričam, nego kaži mi, daj mi jedan dobar razlog da te ne smatram slatkom.”

“Vidi, znam da smo se dogovarali da izađemo i sve to, ali.. Pa tebe dugo nije bilo, a ja sam... pa sa nekim od pre par dana... I tako. Znaš nije mi bila namera da te zavlačim, prosto, desilo se i žao mi je ako sam te sada uvredila.

Mislim, bolje je da ti ja kažem nego da saznaš od nekog drugog.”

“A što misliš da me brine to što si zauzeta?? Nisi se udala je li tako? Dokle god na tom lepom sićušnom prstiću ne vidim burmu za mene igra nije gotova.”

“Kako to misliš?!”

Pitala sam ga tiho u neverici.

“Tako lepo, ja sam odrastao muškarac. Malo zdrave konkurencije me ne plaši, a u ljubavi i ratu je sve dozvoljeno, zar ne... lepa?”

O moj Bože, u takvoj sam nevolji! Koji mu je đavo, mislim, kakvi ratovi, kakva ljubav! Nisam ja neka šiparica da se oko mene bore dva alfa mužjaka.

150

Aex Nash Taman kada sam mu to htela staviti na znanje prekinuo me je Brianov hladan glas.

“Opa šerife, nisam znao da imam konkurenciju?!”

Tada sam znala, sve je otišlo dođavola. Na brzinu sam zaobišla šank imajući utisak da je miljama dugačak i stala sam između njih dvojice. Pojma nisam imala šta sam time želela da postignem, ali eto, nešto me je nateralo da to uradim. Glupost, čista glupost, jer onog momenta kada sam se našla u Brianovoj blizini dala sam mu oružje da upotrebi protiv ovog, nimalo bezopasnog čoveka.

Uhvatio me je oko struka te me ni malo nežno postavio ispred sebe, naslonio je usne na vrh moje glave i blago me poljubio, a zatim je bradu naslonio na vrh moje glave i nastavio sa provociranjem.

“Nisam znao, zbilja nisam. Kada bolje razmislim, shvatam da je Zoya probudila interesovanje među...” pokazao je nonšalantno rukom po lokalu “...ali nisam znao da postoje i oni uporni, kojima nije bitno to što je ona moja.”

“Ja nisam tv-...” “ŠŠŠ, srećo, pusti me da rešim ovo sa ovim dobrim čovekom.”

“Da lepa, pusti nas da se dogovorimo.”

“Slušajte vas dvojica!! Ja nisam komad mesa pa da vam dozvolim da se kao dva džukca koljete ovde zbog mene!! Kao što rekoh! Šerife, veoma sam polaskana...” nasmešila sam mu se i smatrala da je taj osmeh dovoljno utešan, dok me je sirovina iza mene posesivno stezala oko struka. Podigla sam svoje ruke i obuhvatila sam njegove pokušavajući osloboditi se tog smrtnog stiska. Kada sam shvatila da ni to ne pomaže nabila sam mu sve nokte u kožu i nastavila sam krvnički da stiskam “...stvarno jesam, ali kao što sam vam već rekla, zauzeta sam i nema smisla sve ovo.”

“Važi, srećo! Evo ja ću se sada povući, ali samo na kratko, sačekaću da ovaj ovde sjebe nešto i tada ću zahtevati jednaku šansu.”

“Slušaj me ti kop-” upala sam mu u reč i malo glasnije nego što sam želela obratila sam se ovom upornom čoveku.

“Dogovorili smo se, ako vam se toliko sviđa čekanje vi onda postupite tako.”

Klimnuo mi je glavom u znak pozdrava i otišao. “Šta radiš ludače jedan!” Otrgla sam se iz Brianovog zagrljaja i počela sam da sikćem.

151

Aex Nash “Da li si ti normalan?! Ja ovde radim idiote!! To jebeno takmičenje mora da prestane! Sve sam mogla sama da rešim, ali ne! Ti moraš da dođeš ovde i sve pokvariš! To je kao da biku mašeš crvenom maramom pred nosom! Sada će taj isti bik dolaziti ovamo i jebaće me u zdrav mozak! Zašto? Zato što mu se može, sada će da me zavodi iako ne želim da budem zavedena!! Koliki ti je mozak?! Verovatno veličine -” “Pilećeg?!” rekao je i nacerio se.

“Nije smešno konjino! Aaaaaaaaa koji mi je kurac?! Ceo dan slušam i pričam o životinjama! Te mačori u teranju, te džukele, pilići, konji, tačno ste me izludili!!”

“A ti mačori u teranju?! To je aluzija na?!”

“Moj kurac!! Eto! Naterao si me da psujem! To za mačore pitaj onoga ko te je zvao da dođeš ovamo i razbucaš ta konstantna obigravanja oko mene!”

“Niko me nije zvao i ne znam o čemu pričaš luda ženo! Dovezao sam ti auto da večeras ne idete peške kući, naleteo sam na vruću scenu i stao da odbranim ono što je moje!”

“E da! Kada smo već kod toga, ja nisam tvoja!! Ja sam svoja i mogu biti samo sa tobom! Ti me ne poseduješ!! I da se nisi umešao ja bih to na fin način uspela da rešim!”

“O da!! Divna ti je taktika, odbijanje besomučnim flertovanjem!”

Napravio je facu koja je trebala da predstavi mene stavio je ruke na kukove i krenuo da se krevelji...

“Znate šerife ja sam polaskana, ali trenutno sam, znate indisponirana, znate imam tog dečka i malo je seljački nastrojen pa znate, smeta mu kada se oko mene muvaju kojekakvi likovi, mislim, ne kažem ja za vas da ste sumnjivi nego je on prosto ljubomoran pa ne bi volela da vam promeni lični opis ako vas zatekne sa mnom. Znate, imate jako lepo lice i bila bi šteta...”

Nije završio svoju tiradu, a ja sam shvatila da je u lokalu mrtva tišina, onog momenta kada je završio sa sprdačinom i počeo da trepće kao neka ženska, osoblje, gosti pa čak i par drolja počeli su da se smeju kao ludi, bilo je tu i grcanja i kikotanja, gromoglasnog smeha... svega, a mene?! Mene je oblio hladan znoj poniženja.

Udahnula sam duboko dok su mi se drugi i dalje smejali, pogledala sam u sve njih pa vratila pogled na njega i mirno, bez i jedne jedine emocije rekla: “Završili smo.”

Zinuo je iz sve snage i prestao je da se smeška, nisam ostala dovoljno dugo da vidim šta je posle bilo, jer sam istrčala iz lokala i ušla u svoj auto.

152

Aex Nash Upalila sam ga i izvezla se sa namerom da više nikada ne kročim na mesto mog poniženja i da nikada više nikome ne pružim šansu da me ovako ponizi.

Pogledala sam u retrovizor i videla sam svoja dva tužna, suza prepuna oka... i njega kako stoji na putu sa rukama na kukovima i besnim izrazom na licu.

E moj dragi... nikada više, nikada...

Dva puta u dva dana me je uspeo rasplakati, a to je limit za ovu godinu!

Mrzim što sam tako slaba, što mu puštam da dopre do mene, što sam sebi dozvolila da mi se svidi..

Nevolja! Eto to je on! Nevolja sa velikim slovom N! A ja sam luda koja ne zna kuda je pošla, kući ne mogu jer nisam ponela torbu. Ovo mi je rezervni ključ za auto, u jebenoj torbi mi je i novčanik zajedno sa mobilnim telefonom!

Besciljno sam se vozila naokolo i stala sam na izlazu iz grada. Preko puta mene bio je neki restoran sa klupama i stolovima od drveta. S' obzirom da je napolju počeo da pada mrak i da je prilično hladno skrenula sam kolima tamo. Uključila sam grejanje i laganu muziku te zatvorila oči da malo razmislim.

Trgla sam se na zvuk sirene kamiona i shvatila da sam zaspala. Pogledala sam instrument tablu i zaključila da je 03:24 posle ponoći! Jebote!! Brzo sam upalila auto i onako bunavna priključila sam se na put koji ide nazad u grad.

Negde oko 03:45 stajala sam ispred ulaza u zgradu.

Pogledala sam gore i shvatila da su svetla još uvek upaljena. U govnima sam do guše.

Onog momenta kada sam ugurala ključ u bravu vrata su se naglo otvorila, a nečija me ruka povukla unutra. Kada su mi se sanjive oči navikle na iznenadnu svetlost, uočila sam Suzzeth kako stoji sa rukama na bokovima dok me je streljala pogledom.

“Gde si koji kurac bila do sad?!”

“Nemoj da vičeš ljudi spavaju.” Rekla sam mirno.

“Boli me ona stvar za ljude! Želim odgovor i želim ga odmah!”

“Ono što trenutno od mene možeš dobiti je jedno “Laku noć”, a objašnjenje mama, tek ujutru.”

“Brian je-” “Zaustavi se istog momenta! Tu osobu da mi više nisi spomenula... ikad!

A sada me izvini idem da spavam.”

153

Aex Nash Prošla sam pored nje i ušla u svoju sobu, te sam se onako obučena uvukla po pokrivač i zatvorila oči, ko zna, možda ću spavanjem uspeti da prebolim...

U neko doba sam osetila nečiju ruku kako me miluje po glavi i jedva čujno “Izvini nevoljo”... Ništa nisam odgovorila samo sam nastavila da sanjam...

154

Aex Nash

Zoya Sedim u dnevnoj sobi poprilično nadrkana. Naravno da mi sav taj bes nije dozvolio da spavam ili sam se uspela naspavati u kolima... kako god. Činjenica je da sam besna, možda malo i povređena. Moram se istresti na nekom i nadam se da to neće biti Suzz, a opet...

Sedela sam na kauču kada sam čula otvaranje ulaznih vrata. Prvo sam videla ogromnu kutiju i ruke koje je drže, a na vrhu je bila gomila pošte. “Šta to imaš?!”

“Na šta tačno misliš?! Na kutiju ili poštu?”

“Na oba.”

Spustila je kutiju na šank i okrenula se prema meni te udarila dlanom o dlan kao da čisti ruke.

“To bi ja tebe trebala da pitam. I kutija i pošta je za tebe, osim naravno računa koji neumorno pristižu na moje ime. I?! Zar nećeš da otvoriš?”

Pogledala sam u kutiju kao da je govno i rekla.

“Dušo moja, mislim da si sasvim sposobna da uradiš to umesto mene.

Sem toga, ako je bomba...

“Pa dovoljno je reći da ću te propisno sahraniti, ništa ne brini.”

“Uuuuu kako si vesela od jutros, crnjak a?! Obe smo svesne da je ovo slon u sobi kojeg moramo zbrinuti, isto tako dužna si mami objašnjenje za sinoć.”

“Ta kutija, ako je u njoj nešto što dolazi od njega, slobodno baci, ne želim da znam ništa što se njega tiče, samim tim ni njegovi pokloni me ne zanimaju.”

“A što si takva?! Malo se zezao sa tobom, a ti si to-” “Ne! Da se nisi usudila da umanjuješ njegov postupak! Juče me je ponizio... pred svima... Poneo se prema meni kao da sam jedna od onih njegovim praznoglavih lepotica! Na njegovu žalost nisam, stoga, pokloni, reči izvinjenja kod mene više nemaju uticaja. Imao je svoju šansu i prokockao je! Ja nisam glupa, nisam laka, ne muvam druge tipove niti im dajem lažnu nadu. Ono sinoć uopšte nije bilo fer, opet ponavljam ponizio me je... Tim postupkom je stavio jebenu tačku na sve ono što smo možda mogli imati!!”

“Preteruješ, to je bila šala i -” “Prestani!! Meni nije bilo smešno, jesi li me možda videla da se smejem?!

Ismevao me je!!”

155

Aex Nash “Koliko ti to imaš godina?! Pet?! Pa šta ako se malo sprdao, mora mu se priznati da te poprilično dobro imitirao, a to znači da je obraćao pažnju na tebe i da mu se stvarno sviđaš.”

“Ako je tako, žalim slučaj, pošto se on meni više ne sviđa.”

“Kako možeš biti tako hladna?! Za ime Boga šalio se!! Nije valjda da ćeš zbog toga raskinuti sa njim?! I samo da znaš sinoć je bio…”

“Prestani!! Ne interesuje me i kako misliš raskinuti?! Jesi li ti pri sebi?”

“Znači nećeš, ostaćete zajedno?!”

“Ne, ne mogu raskinuti nešto što nije ni postojalo. Malo hvatanja pod tušem, dve zajedničke noći deljenja postelje i par poljubaca se ne mogu nazvati vezom. Nas dvoje smo bili na korak do toga da budemo par, ali posle onog sinoć poprilično sam sigurna da to njegovo arogantno dupe ne želim u svojoj blizini.”

“Kako si tvrdoglava jebote!!”

“Možda jesam, možda nisam, ali znam kako se osećam trenutno, a to... ni sva izvinjenja, ni svo cveće ni pokloni neće promeniti. Što se mene tiče, ako taj paket nije od tebe slobodno ga iste sekunde baci kroz prozor u kontejner.”

“Možda je od tvojih roditelja?!”

Coknula sam i uzdahnula.

“Da je od njih tata bi mi javio da stiže, obično mi pošalje broj pošiljke da mogu da je pratim. Tako da, to...” pokazala sam rukom na kutiju “...nije od mojih.”

“Znači nemaš ništa protiv da je otvorim?!”

“Slobodno, ne kršiš time ni jedan federalni zakon. Imaš moju dozvolu, ali posle toga... prozor!”

Gledala sam je kako entuzijastično otvara prokletinju i čekala sam njenu reakciju.

Nije prošlo mnogo kada sam čula njeno besomučno vrištanje, ozbiljno! Ta cura ume da vrišti, kakve glumice u horor filmu?! Ova ih je sve nadjebala!

Skočila sam sa kreveta i jurnula prema njoj. Izraz lica koji je imala je bio čist užas. Možda je on ipak neki psihopata ili član mafije pa mi je poslao glavu krokodila ili konja kao upozorenje?!

Previše filmova, sem toga, ovde nema krokodila, ali ima konja.. Dok sam joj pažljivo prilazila ona je polako bledela. Imala sam utisak da je pitanje sekunde kada će pasti u nesvest.

Prišla sam joj sa strane i uočila kutiju od plexiglasa, mali panjić i dozer za hranu, ono što nisam znala je šta je to unutra što je nateralo na to ludačko 156

Aex Nash ponašanje. Taman kada sam je htela pitati najlepši primerak odrasle tarantule izašao je iz svog skloništa.

“O.Moj.Bože!!”

“Jebote ne!!” Dreknula je skupila onu kutiju zajedno sa terarijumom i krenula je prema prozoru. Trebalo mi je malo vremena da mi dođe do mozga gde je pošla i šta da uradi.

Kada je otvorila prozor i posegnula za kutijom dreknula sam iz sve snage.

“Neeeeeee!!!”

Okrenula se prema meni i pogledala me je sa strahom u očima.

“Molim te reci mi da je nećeš zadržati?!”

“Zašto da ne?! Vidi kako je slatka!”

Stresla se i pogledala je u mene sa nevericom te je počela da muca i da se trese...

“Ne... nem… nema ša... n... se... Šanse...”

“Koji ti je, vidi kako je slatka!”

“Rekla si da nećeš poklone od njega, ja sam za to da mu je vratimo ili da je bacim kroz prozor!”

“Jesi li ti luda?! Pa ne mogu mu je vratiti, zaljubila sam se u nju!”

“Gledaš je 15 sekundi i već si se uspela zaljubiti?! Žao mi je, ovo čudovište neće ostati, preboli to!! Šta je sa ovim današnjim muškarcima, cveće bi bilo dovoljno da se izvini, a ne ova dlakava zver!”

“Ako ti obećam da je neću vaditi iz terarijuma?! Može li onda ostati?!” “Čekaj stani malo, mislila si je vaditi i puštati napolje?!”

“Pa da, ali ako se bojiš neću, obećavam!!”

“Ti nisi normalna! Ja se ne bojim ja sam prestravljena, odjednom imam agorafobiju i to mislim ozbiljno! Ne želim to čudo u kući lepo ti kažem! A i njemu, šta mu je u glavi da mi je znati?! Od toliko slatkih životinja on ti je poklonio najgoru! I?! Znači li to da si mu oprostila?!”

“A ne! Nikad! Niti sam mu oprostila niti mislim, ova lepotica ostaje kod mene, a njega ko jebe! I samo da znaš “Aranhfobija” je strah od paukova, a Agorafobija je-” “Ma ne zanima me to znaš šta sam htela reći ne menjaj temu!!! Zvao te je... celu noć i celo jutro ti zvoni telefon u torbi..”

“A to mi govoriš jer...??”

“Pa da znaš!”

“A mene se to tiče zato što...??”

157

Aex Nash “Prestani me nervirati sa tim pitanjima, OK shvatam poentu. Ne interesuje te, potpuno si hladna, jebe ti se za njegovo zgodno dupe i tako dalje... Nego, danas idemo tvojim kolima?!”

“Gde?!”

“O jebote, pa na posao luda ženo! Kako gde?!”

“E nisam ti rekla sinoć?! Izvini, ja tamo više ne radim.”

“Kako molim?!”

“Tako lepo, ja se tamo više ne vraćam.” ***

Brian “Svetski si sjebao!”

Suzzeth je uletela u bar i bacila je torbicu, ključeve Zoyinih kola na šank i besno me ošinula pogledom.

“Gde je ona?!”

“Zanima te?! Stvarno šupčino?!”

“Hej, hej nema potrebe za tim rečnikom.”

“Nego šta nego ima! Ako si uvredio moju drugaricu uvredio si i mene, a mene?!” Udarila je šakom po grudima “...si uvredio još više! Toliko da mi dođe da ti presečem kočnice i pustim te da se zalepiš negde kao palačinka!!”

“A čime sam tebe tako naljutio, nisam te jebao, nisam te vređao, kako sam te tako uspeo naljutiti?! Mislim boli me kurac, ali recimo konverzacije radi...”

“Prestani da se razmećeš tim fensi rečima, ja ti nisam ona znaš?! Mene se nećeš tako lako rešiti, krvi ću ti se napiti!!”

“O jebote!!! Govori više luda ženo!!”

“Pa znaš šta, ako i nisam bila luda od danas ću biti! Kako si mogao?! Jebote kako si samo mogao?!”

“Mogao šta?!!!!”

“Da joj pokloniš ono... ono... ČUDOVIŠTE!!!!”

“A to???? Pa što ne kažeš, dopala joj se zar ne?”

Taman sam hteo da se nasmejem i počnem da likujem, jer sam tačno znao šta će mi pomoći u izvinjavanju Suzzeth je ščepala svoju torbicu i počela me mlatiti sa njom po glavi, zadihano i iseckano je kroz zube šištala.

158

Aex Nash “Ovo ti je zato što si je ponizio!”

Bam, bam...

“Ovo ti je zato što si joj poslao onog...”

Bam, bam...

“Ovo ti je zbog toga što neću moći mirno da spavam...”

Bam, bam...

“Ovo ti je jer joj se to čudovište svidelo...”

Bam, bam...

“A ovo ti je jer je dala otkaz i više neće raditi ovde...”

Bam, bam...

“Ovo ti je zato...” polako je posustajala sa udaranjem “...zato što ako je dala otkaz neće imati za kiriju i onda će se iseliti, a taman sam se navikla na nju...”

Bam, bam, bam... “Šta pričaš ti?!”

“To što si čuo! Toliko si je povredio sinoć da od sramote više neće da kroči ovamo!”

“Pa to je smešno!!”

“Smešno ili ne, tako je... Sujetna je, bar si je ti pokvario, do sada nije bila takva. Upropastio si šansu da budeš sa njom onog momenta kada si je poistovetio sa onim tvojim glupačicama bez mozga... Veruj mi kada ti kažem, gotovo je...”

“Ne može biti gotovo! Pa prihvatila je poklon!!”

“E pa jednu stvar ću ti reći, da si poslao cveće, bombonjeru, flašu vina ili nešto tome slično, vratila bi ti to nazad, onom insektu ne može da odoli zato ga je zadržala. U slučaju da mi ne veruješ pošalji joj poruku pa ćeš se uveriti da ti govorim istinu.”

“Kakva korist od poruke?! Nazvaću je!”

“Neće ti se javiti, džabe ti je.”

Namerno sam ignorisao zadnje što mi je rekla, žene vole kada ih neko sluša, onako kako sam ja nju slušao dok je pričala o insektima. Dok je razglabala o paucima i njihovim osobinama, zato sam sto posto siguran da će mi oprostiti...

Dohvatio sam telefon iz zadnjeg džepa i okrenuo njen broj, nekoliko puta je odzvonilo, ali se ipak javila.

“Halo.”

159

Aex Nash “Hej ja sam, zovem te da ti kažem da sam jako srećan što si prihvatila moje izvinjenje...”

“Stani! Ko ti je rekao da jesam?”

“Pa prihvatila si poklon?!”

“A to u tvom svetu znači to?! Prihvatanje ove lepotice je prihvatanje izvinjenja?! E neće moći! Daj adresu gde da ti je pošaljem, sigurna sam da nije u redu da je šaljem tvojoj domaćici?! U stvari! Zaboravi! Zaboravi i mene i ovaj broj i sve što smo mogli imati! Zbogom!!”

Spustila mi je slušalicu?!

Spustila mi je jebenu slušalicu?!

Ona meni?!

“Lepo sam ti rekla...”

Suzzeth je saosećajno spustila svoju ruku na moje rame te ga stegnula. Čuo sam zvuk njenih potpetica koje su se udaljavale i shvatio sam da sam sve ovo svetski zajebao!!

Naručivao sam piće po piće i polako sam se gubio u alkoholu kada je pored mene seo Jay. “Suzzeth me je zvala i rekla da nisi dobro... koji ti je kurac opet?!”

“Sjebao sam brate...” “Šta?!”

“Zoya... ona je ljuta i ne želi pričati sa mnom!”

“Pa pošalji joj cveće nešto u znak izvinjenja...”

Nemo sam klimao glavom dok sam u rukama vrteo polupraznu čašu...

“Poslao sam… joj... tarantulu...”

“Tarantulu, kao pauka Tarntulu?!” Dreknuo je na mene. “Pa nije ni čudo što te je oterala u kurac!!”

“E... ali nije, nju je zadržala, a mene je poslala k' vragu...”

“Ma nemoj mi reći?! Prva koja je tebe otkačila?! Mogu misliti kako se osećaš, ali hej, moraš malo i ti da osetiš ukusa onoga što serviraš drugima.”

Namignuo mi je mrtav hladan i jedino što sam uspeo da mu odgovorim bilo je “Jedi govna!”

“Brate moj, sedi mi u tanjir, jer koliko sam shvatio bio si govno prema njoj ahhahha!”

“Baš si smešan!!”

160

Aex Nash “Znam da jesam, nego, hajde da ti skrenemo malo misli, za par dana imaš trku, glupo je da se sažaljevaš, bolje to šugavo osećanje iskoristi kao gorivo za bolji rezultat.” “Šta, bolje vozim kada sam jadan?”

“E pa sad, nije naučno dokazano, ali ima tu nešto!”

“Puši ga majmune!!”

“Hajdemo kući da se otrezniš. Imamo samo par dana ne zaboravi!!”

161

Aex Nash

Brian Walker Život, kao takav ponekad uopšte nije lak. Još uvek nisam siguran zašto se trudim...

Uvek i sve uništim, a sasvim slučajno znam i zašto, zato što sam neko ko bez pumpanja krvi ne može da živi. U bilo kom obliku potreban mi je izazov.

Verujte mi i da sam ovu pruženu šansu sa Zoyom podsvesno sjebao... zašto?!

Pa zato što ne zaslužujem da budem srećan.

Zalepio sam se za nju samo zbog jebenog mladeža, o da...

Isti takav je imala moja prva ljubav, moj život, moje sve...

Znam da poprilično preterujem i znam da bi mi mnogi zamerili, ali koliko god mi lepo bilo sa njom, ona me konstantno podseća na ono što sam imao pa izgubio...

Da li sam zbog tog mladeža na desnoj butini poistovetio jednu sa drugom?!

Da li sam se zato za Zoyu zalepio toliko ne znam, ali ono što znam je da polako shvatam da sam pogrešio.

Zato sam sada nervozan, a ne bi trebao biti. Trebao bi sedeti u ovim kolima opušten i mentalno rasterećen, a nisam...

Nisam jer stalno mislim na to... Da li sam pogrešio?!

Osećanja prema lepoj drznici su se veoma brzo razvila, nedostaje mi toliko da bez nje ne mogu da dišem, ali da li je to stvarno tako ili sam pak svoju dugogodišnju ljubav projektovao na nju.

Hiljadu pitanja, a ni jedan jebeni odgovor...

Sada sve i da hoću ne mogu da tražim odgovore, jer ono što treba da uradim je da svu svoju koncentraciju ili ono što je ostalo od nje upotrebim da ostanem živ.

Malo je reči da ceo dan imam neki loš predosećaj ili sam pak preko noći postao baba pa mi polako pijančenja do jutra uzimaju snagu.

O daaa!

I sinoć sam se odvalio od pića, ali naravno daleko od Jayevog pogleda, jer me davi njegovo konstantno zvocanje...

Zato sam jutros skretao pogled i pravio se da sam pun elana, jer sam u krevet otišao prilično rano, ali ne zna moja budala da sam na istom tom krevetu pio do jutra... pio i razmišljao o svom šugavom životu.

162

Aex Nash Sedim u svom vozilu i posmatram kako broj 16 blješti pod reflektorima...

16 mi je uvek bio taličan broj, ali danas...

Bacam pogled na desno i u oči mi upada žučna rasprava Jeffa i njegove žene. Ona se nešto peni, niz obraze joj liju suze dok u rukama drži njihovo jednogodišnje dete.

Jebote, kao da je juče bilo kada smo slavili rođenje njegovog klinca...

Vreme leti čak i ako nemaš razlog da živiš..

U ušima su mi slušalice kroz koje puštaju muziku do početka trke, Jayeva jebena ideja koja bi trebala da mi pomogne, da me opusti, ali...

Početni taktovi pesme Rag'n'Bone Man-a “Human” u meni izazivaju jezu, počinjem da shvatam jednu stvar... I ja sam samo čovek, radim najbolje što umem iako uvek sjebem. Dreknem u mikrofon da ugase jebenu muziku i vraćam pogled na Jeffa, žena besno odlazi od njega, a on ulazi u auto i priprema se za trku. Ne moram vam reći da vožnja pod stresom donosi nevolju i da u ovom stanju ne bi smeo da stisne gas, ali nisam mu ja mama...

I ja sam treba da brinem o svom autodestruktivnom ponašanju da me prosto zabole za njegove probleme. Ono što ja treba da uradim je da se držim podalje od njegovog vozila, jer je nevolja...

Nevolja... OK! Dosta je patetisanja. Došao sam ovde da pobedim i to je ono na šta moram da mislim! Ostalo kasnije!!

Svetlo na semaforu se pali i pokazuje žuto, znak vozačima da zauzmu svoja startna mesta. Polako palim auto i vraćam se u moj vožnja mod. Teram sve misli od sebe i praznim glavu.

Zaustavljam vozilo na šestom startnom mestu i pogled bacam okolo ne bi li uočio Jeffa, OK, nema ga u mojoj blizini to mi je dovoljno da se opustim.

Trebalo je čitava dva minuta da se svi namestimo i tada je na semaforu krenulo smenjivanje boja.

Crveno...

Crveno...

Crveno...

Zeleno!

Gas!!!!

Krenuli smo!! Prva dva kruga nam služe za zagrevanje tako da sam prilično opušten, ali po isteku i poslednjeg metra adrenalin me naglo udari i tada se u meni budi zver željna jedino pobede. Proždirao sam kilometre kao bez duše i to me je dovelo na prvu poziciju... Ne još nije vreme da dam sve 163

Aex Nash od sebe... puštam gas, a samim tim i majmune koji misle da su bolji od mene da me prestignu, pojma nemaju da ono što meni treba je izazov, dosadno je biti najbolji bez konkurencije.

Kroz slušalice slušam Jaya kako vrišti jer zna da ovaj moj manevar ne sluti na dobro, zadnji put kada sam ovo uradio za dlaku sam izbegao lančani sudar. Ignorišem ga jer znam da paniči bez razloga... i tada shvatim da se u masi tih automobila i broj 14 uspeo progurati ispred mene.

Jebeni Jeff!!!

Njegovo nervozno krivudanje i nesigurnost pri dodavanju gasa rekao mi je da je vrag odneo šalu i da je vreme da se izgubim odatle.

Dao sam gas i krenuo u opasan obilazak, taman kada sam ga prestigao i opustio se desilo se ono najgore. Udario je auto do mene i to sa strane dovoljno da me okrzne i da u punoj brzini izgubim kontrolu nad volanom.

Jebote!!!!

Znao sam da je gotovo..

Gledao sam kako se brzinom od 150km na čas približavam zaštitnom zidu...

Podigao sam ruke sa volana i time digao ruke i od svog života, naslonio sam glavu na naslon sedišta i tiho izgovorio...

“Ja sam samo čovek...”

Jayevo vrištanje se čulo do onog momenta kada je sve postalo crno...

Samo crno...

Samo...

Crno... ***

Zoya Otpadanje po kući, biti nezaposlen je prilično naporno. Sredila sam svoju sobu, oprala i osušila veš, sredila jebenu kuhinju i kupatilo, a nema ni devet uveče.

Da idem da spavam, rano je. Posao u baru me je navikao na sitne sate i sada imam problem. Da izađem ne mogu jer Suzz radi, a ja jadnica imam samo nju. Da zovem Jaya glupo je jer je drkadžijin najbolji drug i ispašće kako tražim da bira strane. Jeste ispao govno prema meni, ali pre bi sebi udarila šamar nego stala između dva druga... tako da mi ništa drugo ne preostaje nego da se natrpavam hranom i gledam TV. 164

Aex Nash Podigla sam daljinski sa stolića i uključila ga, ono što sam videla bila je trka Nascara, znači obojica rade, e pa lepo. Taman sam htela prebaciti program kada je počela trka.

Nikada nisam gledala ovako nešto, izuzev onda kod Kasje i to onog njenog “momka”.

Kada smo već kod njega, on se takođe trka. Tabela sa imenima mi bljesnu pred očima i shvatim da je na prvom mestu. Ukočeno sam posmatrala celu tu vožnju.

Pet puta sam za deset minuta postavila pitanje u sebi. “O čemu li razmišljaju?! Zar se ne boje za svoj život?!”

Nisam dobro ni završila misao sve je počelo da se ruši kao loša kula od karata.

Jedan auto je udario drugi, drugi je okrznuo treći i tada je počelo... skamenjena od užasa gledala sam u jednu tačku i ma koliko mi to bilo strašno jednostavno nisam mogla da skrenem pogled...

Svojim rođenim očima sam gledala u ono najgore, automobil sa brojem 16 jurio je prema betonskom zidu, kamerman je zumirao sliku i na trenutak je cela jebena nacija imala priliku da vidi kako živ čovek diže ruke od svog života.

Zabolelo me je, probolo me je posred srca... kao da gubim nekog svog... suze su mi se slivale niz lice dok sam gledala kako auto nestaje u plamenu... u momentu sam pala na kolena i počela jače da plačem... koji užas... kakav odvratan način da završiš svoj život..

Usporeni snimci lančane nesreće smenjivali su se na televiziji iz svih jebenih mogućih uglova, a ja?!

Ja sam i dalje buljila i jecala...

Odjednom sam dobila nagon da se molim, da se pomolim za čoveka u kolima... za njegov život ili njegovu dušu te sam tiho prošaputala “Molim te Bože smiluj mu se...”

Kada sam uspela ponovo vratiti pogled na TV videla sam kola hitne pomoći, vatrogasce stotinu ljudi koji su gledali ovo stradanje kao i ja, nemoćni promeniti bilo šta… i tada... tada sam ugledala Jaya kako besomučno trči prema skršenom automobilu...

O.Moj.Bože!!

To je “Ghost”?

Kasjin dečko?!

165

Aex Nash Istog momenta sam skočila na noge i trčala sam po telefon, moram je nazvati!! Okrenula sam broj i čekala sam da se javi.

Plakala sam kao nikada u životu, jeste da nismo bliske, ali znam da će je ovo uništiti, znam da joj je stalo do njega.

Taman kada sam htela prekinuti vezu ona se javila pospanim glasom i rekla.

“Zoya, bolje bi ti bilo da je važno!”

“Važno je!! Slušaj me, moraš mi obećati da se nećeš uzrujati!”

“Plašiš me... mama? Tata...”

“Ne mila, oni su dobro, ali jednako je strašno... tvoj dečko...” “Šta je sa njim!!!?”

“Imao je trku... Imao je udes...”

I tada sam čula vrištanje udarac i dugačku tišinu. Pokušala sam je nazvati ponovo, ali nije bila dostupna, zovem na fiksni zauzeto, šta ću sad jebote?!

Znam!

Trčim u hodnik, obuvam patike hvatam ključeve od kola i izlazim iz stana. Nismo bliske, Bog mi je svedok da nismo, ali ono što joj je trenutno potrebno je sestrinski zagrljaj i sva moja ljubav jer...

Ako je meni ovako teško, a ne poznajem čoveka, mogu misliti kako je njoj... Pogaziću ponos i biću sestra, prava sestra...

166

Aex Nash

Zoya Ne sećam se da sam ikada vozila nemarnije ili brže, imala sam utisak kao da putujem kilometrima i da ova vožnja traje satima, a sve o čemu sam mogla da mislim bilo je to da što pre stignem do Kasje i budem uz nju onoliko dugo koliko joj je potrebno da ima nekoga pored sebe. Nekoga ko će joj biti podrška, jer bez obzira na njeno ponašanje i ona je živ čovek. Ima osećanja bez obzira što ih ne pokazuje.

Ako ćemo pošteno, pričala je o tome da bi za ovog čoveka volela da se uda, što je puno više nego što je ikada za ijednog mislila. To je dovoljno da shvatim da joj je stalo za još nešto osim novčanika i statusa.

Ulazim kao bez duše na parking zgrade, ni vrata nisam zatvorila kao čovek nego sam trčala kao luda, portir na ulazu ništa mi nije rekao nego je samo klimnuo glavom, znamo se i znam kako smo se prošli put neslavno pozdravili, onda kada sam kao beskućnik vukla svoj kofer pun ničega iz ove zgrade..

Ne! Odbijam da se sećam toga jer to sada nije važno, ona me treba...

Dolazim na njen sprat i mahnito trčim prema njenim vratima, lupam po njima kao da me sto vragova goni, ali ona ne otvara, pokušavam da otvorim i na moju sreću vrata su otključana. Oprezno ulazim u dnevnu sobu i tiho je dozivam “Kasja? Mila?”

Tišina, prokleta tišina obavila je ceo stan, a onda...

Zvuk koji mi dopire do ušiju nije ništa drugo do tiho jecanje. Normalno, takvo ponašanje ne bi čudilo od bilo koga drugog, ali kada dolazi od moje sestre... pa dovoljno je reći da nije uobičajeno, jer od nje sam očekivala neku drugu vrstu reakcije. Možda mahnito ponašanje, možda čak i stanje histerije, ali ovo... ovo nisam.

“Kasja... seko?!”

Tihi promukli glasić dopreo je do mojih ušiju “Ovde sam Zoo...”

Tek kada mi se obratila nadimkom iz detinjstva shvatila sam da je ovo dublje nego sam ja zamišljala.

“O Kasy tako mi je žao...” rekla sam joj i potrčala sam na krevet do nje.

Kada sam sela i naslonila se na uzglavlje kreveta spustila je glavu u moje 167

Aex Nash krilo. Nežnim pokretima ruke milovala sam njenu kosu i nadala se da joj time pružam utehu, ali sudeći po načinu na koji joj se telo treslo shvatila sam da mi posao baš i ne ide od ruke.

“Nemoj mila, biće on dobro... Ubeđena sam u to, mlad je, izvući će se... Ti treba da skupiš snagu i da se obučeš... da saznaš u kojoj je bolnici i da mi dozvoliš da te odvezem tamo, može?”

“Ali kako ću, ne smem, ti ne razumeš!” Počela je još jače da rida.

“Možda i ne razumem, ali ću dati sve od sebe da ti pomognem. Ima li to tvoje oklevanje veze sa onim ugovorom o poverljivosti?”

Počela je jače da plače, toliko jako da sam se već zabrinula za nju.

“I ima i nema, problem je što mi više nismo zajedno, znaš, uradila sam nešto neoprostivo i on neće hteti da me vidi, a tako mi je potreban!”

Dohvatila sam njen telefon sa noćnog stolića i pružila joj te rekla.

“Hajde, hajde... nikada nisi bila kukavica i neko ko se boji, uzmi lepo ovaj telefon i saznaj gde se nalazi da mogu da te odvedem do njega. Vidim da ti je teško, lakše će ti biti kada budeš saznala šta se dešava sa njim, a vaše razmirice će se rešiti na ovaj ili onaj način. Bitno je da mu pokažeš da si uz njega.”

“Ali... ali ja...”

“Ništa ti! Idi se oblači i umi se, pa ćemo redom.”

“Hvala ti što si došla, znam da nisam neka sestra, ali ovo mi puno znači da znaš...”

Pogledala sam je u oči i shvatila sam da je iskrena, ali isto tako sam znala da će ovo trajati onoliko dugo dok joj sve ne bude po volji... posle... posle ćemo se vratiti na starbiće. *** Onog momenta kada sam parkirala auto na označenom mestu za posetioce, obuzeo me je neki loš predosećaj, nadala sam se... ne... svim srcem sam ga želela poistovetiti sa strahom koji osećam za drugo ljudsko biće, a ne sa činjenicom da smo stigle prekasno. Ono malo što smo mogle čuti tokom vesti na radiju nije nam sa sigurnošću potvrdilo da li je nesreća imala fatalne posledice. Ono što znamo je da su vozači tri automobila najgore prošli, ali se ishod još uvek ne zna.

Sačekala sam par sekundi da Kasja popravi šminku i pronađe sunčane naočare. Iako je bila noć nisam postavljala pitanja i nekako sam znala da ti 168

Aex Nash naočari nisu ništa drugo do maska. Meni takva zaštita nije trebala, jer sa anonimus koji je kao došao u posetu nekom neodređenom.

“Spremna?!” Pogledala sam je sa strane i videla da jeste iako sam i sama znala da ono što sledi neće biti ni malo prijatno.

“Spremnija neću biti... Nego, kada dođemo na ulaz samo prođi pored novinara, nemoj da ih gledaš spusti glavu dole i nemoj im odgovarati na pitanja. Raspusti kosu, neka ti padne preko lica. Molim te!” Podigla je ruku taman kada sam joj htela skrenuti pažnju da sam običan posmatrač.

“Ne znaš ih... novinari su lešinari, veoma su lukavi i neće im trebati mnogo da nas povežu, razlikujemo se, da, ali smo isto tako i blizanke i vrlo smo slične.”

Ponovo je počela da jeca, a ja sam je uhvatila za ruku i rekla.

“Ako misliš da mogu stvoriti bilo kakav problem kaži mi... mogu te sačekati u kol-” Naglo mi je stisnula ruku takvom jačinom da sam se zapanjila, moja krha sestra i nije tako slaba za kakvu sam je smatrala.

“Ne!! Ne, molim te!! Ideš sa mnom, ja kroz sve ovo sama ne mogu prolaziti, trebaš mi! Molim te, samo ovaj put... molim te.”

Naravno da sam klimnula glavom i krenula da izlazim iz automobila, ako ništa drugo prvi put me je u životu zamolila za nešto.

“Hajdemo onda, ovde samo gubimo vreme.”

Kao što je i predvidela ispred bolnice bilo je na stotinu novinara, što sa fotoaparatima što sa kamerama. Voditelji su se nadglašavali, blicevi fotoaparata su blještali, spekulisalo se, izmišljalo se, vikalo, a onda je počeo cirkus. Čim smo im došle u vidokrug odjednom su se sjatili na nas, gurali su nam objektive u lica, izbacivali su pitanje za pitanjem, vukli su nas za rukave ne bi li dobili bilo kakvu reakciju, ali koliko god sam bila uplašena, jer sam imala utisak da će nas pregaziti bila sam srećna kada smo ušli u objekat.

Dva uniformisana lica počela su nam postavljati pitanja, ali sam to prepustila Kasji. Onog momenta kada je čuvar rekao da Kasjino ime nije na spisku poseta ona kao da je doživela nervni slom. Krenula je da plače da viče, da doziva Jaya na šta se on nekim čudom stvorio ispred nas. Tačnije ispred Kasje. U celoj toj zbrci nisam znala kako da se ponašam pa sam se držala po strani, verujem čak da me nije ni primetio, ali naravno, to mu neću uzeti za zlo.

Nešto su njih dvoje šaputali te joj je on konačno, ali prilično bez volje klimnuo glavom, a jedino što sam čula bilo je kako joj govori.

169

Aex Nash “Biće sranja kada shvati da si ovde, ali to je vaša stvar.”

Molim?! Kakvih sranja?! Taj drkadžija treba da bude zahvalan što mu je došla u posetu, a ne još da joj pravi probleme, pomislila sam.

Samo neka joj kaže jednu ružnu reč i neće iz ove bolnice izaći još jako, jako dugo.

Popeli smo se liftom na treći sprat, tu je opet bila gomila ljudi, ali ovaj put je to bilo drugačije, po svemu sudeći ovo su članovi porodica nastradalih.

Plakanje, tuga, očaj, ocrtavao se na licima prisutnih i ja prosto nisam pripadala ovde. Osetila sam se kao uljez. No, šta je tu je. Pratila sam Kasju koja je i dalje jecala i nadala sam se da je dovoljno jaka, da mi neće pasti u nesvest i da ćemo još i na nju morati paziti, ali taman kada sam htela da je upitam da li joj dobro, sručila se na prvu slobodnu stolicu, lice je spustila na ruke i nastavila je da plače. Nije mi preostalo ništa drugo nego da je umirim.

Kleknula sam ispred nje i uhvatila je za kolena.

“Hajde nemoj više plakati, boleće te glava Kasy.”

Nisam mogla oceniti, ali mi se učinilo da se zakikotala, ali kada je podigla glavu shvatila sam da je to bila histerija.

“Znaš šta?! Ja sam kurvetina!” Dreknula je iz sve snage što je izazvalo reakciju kod svih prisutnih ljudi, malo je spustila ton i nastavila je da govori.

“Jesam, kurva sam! Bila sam sa njim, od njega sam želela samo jedno, ali ni to mi nije bilo dosta nego sam morala...” opet je gurnula lice u dlanove i zaridala. “Šta mila? Šta si morala?” tiho sam je pitala.

“Morala sam da dobijem više, želela sam više, a on, on me je ostavio pre nego sam uspela da... Htela sam da mu podva-” tu se zaustavila, pogledala me je unezvereno i prošaputala.

“Trudna sam...”

O moj Bože, tačno sam znala! Na ovo je mislila kada je rekla da će ga ščepati?! Ne mogu da verujem!!

Verovatno mi se gađenje videlo na licu kada je rekla.

“Znam, sama se sebi gadim, ali to nije najgore, znaš, bila sam očajna, a on tako jebeno oprezan i morala sam da... Nikada mi neće oprostiti, oni će me mrzeti, a ja ne znam šta da radim Zoo...” bacila se na mene i obe smo završile na podu. Po prvi put me je grlila i to ne kao sestra sestru nego kao davljenik slamku. Ne znam kakvo je sranje napravila, ali sudeći po njenoj reakciji veoma je veliko.

170

Aex Nash “Hajde Kasy, nemoj, sav taj stres nije dobar za bebu... hoćeš da pozovem sestricu da ti da nešto za smirenje?!”

Iznemogla od plača klimnula je glavom. Pomogla sam joj da sedne nazad na stolicu, namestila sam joj kosu i prošaputala.

“Biće sve u redu, ja ću se postarati da bude, ali čuvaj tu bebu jer jedva čekam da budem otkačena tetka.” Štucnula je i pogledala me u oči te mi podarila nešto što bi trebao biti osmeh.

“Odmah se vraćam, sačekaj me tu.”

Kada sam stigla do prijemnog pulta bio je prazan. Nisam htela da stvaram paniku, a ni da se vratim u čekaonicu jer me je količina tuge i bola uništavala.

Okrenula sam glavu prema dvokrilnim vratima na kojima je pisalo: “Operacijske sale 1, 2, 3, 4 Nezaposlenima ulaz strogo ZABRANJEN!!! “ Okrenula sam glavu na suprotnu stranu i videla sam da Jay izlazi iz neke kancelarije, nisu mi bili daleko pa sam ih mogla čuti šta govore, a to mi je u ovom momentu došlo kao kec na jedanaest, možda čujem neku dobru vest koja će Kasju umiriti bolje od bilo kakvog leka.

“Gospodine Miller, on je još uvek na operaciji, ne znam šta želite još da vam kažem, ništa ne mogu uraditi jer je on u sali. Isto tako ne mogu ih zvati svaka dva minuta i pitati kako napreduje operacija ma koliko novaca donirali za ovu ustanovu. Bolje neka posvete vreme njemu nego telefonu.

Ono što sam vam rekao bi vas trebalo umiriti. Nema lomova, kičma mu je u redu, jedino što je vatra zahvatila donji deo tela. Sledi mu dugačak oporavak, ali ništa toliko strašno. Mogao je proći kao Jeff. Molim vas smirite se i pustite nas da radimo svoj posao.”

“Ne razumete, Bray mi je kao brat, ne mogu samo da sedim i čekam...” “Čekanje je jedino što možete uraditi.”

Bray mi je kao brat... Bray mi je brat... Bray mi je... Bray... Bray... BRIAN?! Čekaj ŠTA?!?!

Noge su mi se oduzele i počele su suze da mi se nakupljaju u očima, laganim korakom koji nisam ni znala odakle dolazi, kao avet sam se dovukla do Jaya koji je držao obe ruke u kosi dok je buljio u zid.

“Reci mi ko je u onoj sali!” Dreknula sam.

171

Aex Nash Istog momenta je poskočio i pogledao me zapanjeno, a onda je prošaputao.

“Zoya... dušo...”

“Ništa Zoya dušo!! Govori ko je u onoj sali?!”

U mom stavu je verovatno pročitao odlučnost i samo je spustio glavu i prošaputao “Brian-..”

“Brian je duh?! On nije mehaničar nego jebeni relly vozač?! Govno jedno lažljivo!!”

“Hej, nemoj tako on je-” “Lažov i kreten koji mi je pričao bajke!!”

“Zoya u kurac ne govori to! Ne znaš jebeno ništa, a ja nemam snage da se sada bavim trouglovima, nesrećnim ljubavima i zajebancijama. On je moj najbolji drug i leži tamo i jedino o čemu mogu da mislim je molitva, jebeno moram da se molim da ne ostanem bez još jednog najboljeg druga!!”

Okrenuo se na peti i otišao, a ja sam ostala da buljim u prazno.

Nesreća... Brian... trugao... o moj Bože... Kasja... beba?!?!

Taman kada pomislila da je sve to neka greška, vrata iza mene su se otvorila, dva bolničara gurala su krevet na kojem je ležao... on...

Kada su krenuli prema liftu uspela sam da se pokrenem i uhvatila sam jednog bolničara za ruku. Nisam imala snage da ga pogledam u lice nego sam se skoncentrisala na čoveka u zelenoj operacijskoj opremi.

“Kako mu je?”

“Pa s' obzirom na druge pacijente on je dobro prošao, biće potreban duži oporavak, ali će sve biti u redu. Sačekajte doktora on će vam sve lepo objasniti.”

“Hvala vam!”

Nisam čekala ni minut duže počela sam da trčim prema liftu, ni trenutka više ne mogu biti ovde. Stomak mi se uvrtao, u glavi mi je bubnjalo sve u ritmu reči... beba... udes... vozač... Kasja... ja... on... Jay... sve je bila laž...

Kada sam stigla u prizemlje bolnice srce mi je bilo polomljeno na milion komada. Nisam marila za nju, nisam marila ni za njega, takvi kakvi su lepo su se našli pa neka se teše uzajamno, treći je uvek bio višak.

Zaboravljajući na novinare i na haos ispred bolnice istrčala sam među njih. Ponovo, blicevi su sevali, pitanja su se nizala, oni su me gurali... Svega mi je bilo dosta, spotakla sam se i pala na kolena. Sevajuća bol koja je prošla kroz mene bila je poslednja kap u prepunoj čaši. U svom životu nikada 172

Aex Nash ovako plakala nisam, kada su novinari videli to moje stanje sve su shvatili na svoj način, jedan od njih mi je prišao i pitao, “Je li neko umro?!”

Nisam videla ni njega ni kameru ni mikrofon, zatvorila sam oči mutne od suza i rekla.

“Ja... ja sam umrla...”

173

Aex Nash

Brian Jutra na ranču su uvek bila nekako magična. Naravno samo ako ti je u krvi, meni jeste i uvek će biti.

Još kao sasvim mali znao sam da ću ovde ostariti, znao sam i sa kim, ali...

Jutarnja izmaglica i rosna trava uvek su u meni budili ono najlepše osećanje, kao klinac obožavao sam da ustanem iz toplog kreveta i tako u pidžami sa sitnim autićima, bosonog otrčim na naše mesto. Ono na kom smo se sa pet godina zarekli na večnu ljubav. Mada ne tim redosledom i ne tim rečima, ali je bilo ozbiljno jer sam joj rekao da ću joj napraviti pet beba. Kao što sami vidite i kao klinče sam bio samouveren, znao sam šta želim.

To se nikada nije promenilo i uvek sam znao da je ona ta koja će do kraja mog života biti tu, ali... kao što to uvek biva, sudbina ti nekad okrene leđa.

Golicanje trave po osetljivim, bosim tabanima navelo me je da i danas otpešačim tamo, da sednem sam sa sobom i ponovo se ponašam kao zaljubljeni klinac. Znam da to nije normalno, znam da mi to neće pomoći, ali ipak sam to s ‘vremena na vreme radio. Zamišljao sam je kako sedi kraj mene i pričamo o svemu onome što više nikada nećemo imati.

Ali...

Ovaj put, mesto na ogradi nije bilo prazno...

Duga crna kosa blistala je na jutarnjem suncu, noge duge do pakla i nazad, preplanule što od genetike, što od konstantnog kretanja po suncu..

Bože... mora da sam skrenuo sa uma, to ne može biti ona... to prosto...

A onda se okrenula i sasvim me oborila sa nogu. Stao sam kao ukopan, jer ono u šta sada gledam ne može biti istina... kako?!

A onda je progovorila “Ej ljubavi... Dođi!”

Pružila mi je ruku i nasmešena je čekala da joj priđem. I dalje sam samo stajao uplašen da sam prolupao i onda mi se sve vratilo...

I trka i vožnja.. Jebeni Jeff i nesreća...

“Jebote!!! Ja sam umro?!?!”

Dreknuo sam iz sve snage da sam je preplašio što je rezultiralo njenim povlačenjem.

174

Aex Nash “Ne nemoj! Nemoj se povlačiti! Izvini dušo, nisam hteo da te uplašim, samo sam malo zatečen, mislim... Nisam te video tako dugo i mislio sam da sam najzad otkačio i onda...”

Polako sam gubio dah, jer sam toliko brzo pričao bez uzimanja vazduha uplašen da ću je ponovo izgubiti.

“Nisam ni pomislio da sam umro, ovo je tako jebeno stvarno, da sam pomislio da sam kući i da-” Prekinula me je i rekla.

“Nisi umro ljubavi... Samo si tu... Nemoj me pogrešno shvatiti, ali jedva sam čekala dan kada ću te sresti, a po tvom ponašanju sam znala da neću morati dugo čekati. I sada te pitam, čemu sve to?!” “Šta tačno?!”

“Nemoj se praviti blesav jer vrlo dobro znaš o čemu pričam, o rizikovanju!

O trkama, o neodgovornosti! Znam da ti je teško i meni je bilo znajući da te više neću videti, ali život ide dalje i vreme je da me pustiš... moraš da me pustiš!”

“Kako?! Kako kada sam ja tvoj?! Kako kada si ti samo moja?!”

“Bila...” rekla je tiho.

“Molim?!”

“Kažem bila sam tvoja! Više nisam, ne kažem da treba da me zaboraviš, oboje znamo da to ne može ni jedno od nas, ali ti moraš da pokušaš! Imaš divnu devojku pored sebe i ako ne budeš bandoglav sa njom ti se smeši lepa budućnost... Ispuni kuću decom i smehom onako kako smo želeli nas dvoje.

Imaš šansu, samo treba da je iskoristiš!”

“Ali kako?! Kako kad...?”

“Pusti me... Počni da živiš, prestani da životariš i čekaš dan kada ćeš biti sa mnom.”

“Pa kada ti narediš...”

“Nemoj biti sarkastičan! Znam da si ljut na mene. Znam da mi još nisi oprostio što sam otišla, ali to je bila moja sudbina, ono što mi je bilo zacrtano, a tebi... tebi je suđena ona!”

“Nemoj me terati od sebe molim te!”

“Ne teram te! Bray pokušavam te navesti da shvatiš, ja ne postojim, osim kao lepa uspomena, ali sam samo to uspomena. Ovo vreme je pozajmljeno vreme, ali kada odem želim da nastaviš svoj život. Želim da imaš sve ono što smo planirali, želim ti da budeš srećan, a što je najvažnije, želim nju za 175

Aex Nash tebe. Osetim da je voliš, osetim i da te je promenila... pruži sebi šansu da ponovo budeš čovek, a ne olupina.”

“Ostani još malo molim te...”

“Ne, nemamo više vremena, kao što rekoh ovo je pozajmljeno... volim te Bray, uvek sam te volela i uvek ću te voleti...”

I samo tako nestade.

Blještava svetlost vratila me je nazad, gde god da sam bio, više nisam... čujem nepoznate glasove, tačnije mumlanje jer mi u ušima strahovito bubnji, a ni ovo svetlo uopšte ne pomaže. Žmirkao sam, pokušavao da se naviknem na i kada sam napokon uspeo prvo što sam ugledao bio je Jay. “O Bože, napokon! Probudio si se!!”

“Jesam stišaj se jebote, glava me boli.”

“Gospodine Walker to je očekivano ipak ste doživeli saobraćajnu nesreću.

Ja sam doktor Steawens i drago mi je što ste ponovo sa nama. Vaš prijatelj i devojka bili su uz ovde non-stop, ni pretnjama ih nismo uspeli oterati odavde.”

Dobroćudni čikica mi se nasmejao, a zatim se uozbiljio.

“No, da se vratimo na vaše stanje, da budem iskren kada sam video snimak mislio sam da ste, pa gotovi, ali, vas kao da je sam Bog sačuvao.

Takav udarac u zid mnoge bi koštao života, ali vi ste iz toga izašli sa opekotinama. Većina ih se nalazi na listovima i donjem delu butina jer je to bio epicentar požara. Nije bezazleno, ali nije ni tako strašno, u svakom slučaju imali ste više sreće od vašeg kolege Jeffa Caringthona. On se nije izvukao.”

“Je li to istina Jay?” promuklo sam ga pitao, jer mi se grlo stegnulo... jebote Jeff, njegova žena, dete... mora da su očajni!!

Jay me je pogledao, zatvorio je oči i samo je klimnuo.

Bacio sam glavu unazad i teško sam uzdahnuo... jebote kako je život prevrtljiv. Jednog minuta si ti, tu, svađaš se sa ženom, u drugom te nema, nestaješ, a iza sebe ostavljaš bol.

“Ništa, ja sad moram kod ostalih pacijenata, vama savetujem da odmarate i da se što manje pomerate. Dajte vremena koži da se regeneriše. “ “Doktore! Kada ću moći izaći odavde?!”

“Ostavićemo vas još par dana na posmatranju, ako sve bude bilo kako treba trebali bi vas otpustiti u petak.”

“Ali to je za četiri dana!!”

176

Aex Nash “Polako kauboju! Četiri dana nije mnogo ako želiš da sve prođe kako treba, ionako nećeš skoro ući u vozilo, mislim, ako si pametan.”

Sa osmehom na licu izašao je iz sobe bez da sam mu uspeo odgovoriti.

“Zoya je tu?”

Jay me je pogledao i prebledeo. Nešto se desilo?!

“Znam da je bila tu! Doktor je rekao “moja devojka”, ona je jebeno moja devojka, gde je?!”

“Slušaj, hajde se smiri malo pa ćemo razgovarati, može?”

“Ne! Neću da se smirim, neću da čekam! Govori gde je ako nije ovde!”

Očekivao sam njegov odgovor, ali ga je spasilo tiho kucanje na vratima.

“Uđi!” dreknuo sam.

Vrata su se otvorila, a na njima je stajala poslednja osoba na svetu koju sam želeo da vidim. OK, izgledala je kao govno, kao da danima nije spavala, krivica joj se videla na licu i tačno sam znao. Ovo je imalo veze sa njom.

“Koji si kurac uradila?!” zaurlao sam.

Trgla se preplašeno i počela je da plače kao da sam je udario, tek sada mi je bilo jasno da je ona imala veze sa celom ovom zbrkom.

“Govori kučko!! Gde je Zoya?!?!”

“Zoya?! Otkud ti znaš Zoyu?” obrisala je slinu iz nosa nadlanicom, ni malo ženstveno ako mene pitate.

“Zoya, tvoja sestra Zoya, gde je?!”

“Otišla je kući. Dovela me je ovamo i nestala, ne javlja mi se na telefon i ...

Nema je, eto. A zašto tebe to zanima i otkud je znaš?!”

Pogledao sam u Jaya, a on je i dalje bio bled kao krpa, koji mu je kurac?

“Jay?” “Nije ona ništa rekla Bray. Kasja nije ni znala za vas... ovaj... možda sam ja rekao nešto što-” “Šta si joj rekao?!”

“Pa bio sam besan, bio sam uplašen, a ona je saznala da si ti “ duh”, veruj mi nisam joj ja rekao, mora da je čula doktora. Suočila se sa mnom i možda sam rekao nešto što nisam trebao, nešto je ona povezala, počela je da te vređa, a ja sam bio besan i rekao joj da nemam vremena za drame, trouglove ili tako nešto... nisam bio siguran brate ni da li ćeš preživeti, a ona te je vređala, pukao sam i ... Izvini...

“Zajedno?! Čekaj stani! Ti hoćeš da kažeš da si bio sa Zoyom? O Gospode Bože!!”

Začuo se Kasjin neprirodno visok glas.

177

Aex Nash “Da bio sam i šta sad?!”

“Kako to da ti nju poznaješ? Pa ti si znao... vi ste znali da imam sestru?!” uprla je prstom u obojicu i rekla, “Vi ste bolesni kučkini sinovi! I kako je bilo jebati obe sestre, a jebači?”

Nisam u datom momentu povezao šta je rekla nego sam kao iz topa odvalio.

“Ja je nisam jebao!”

Jay je u isto vreme rekao istu stvar i onda mi je sinulo.

“Kako to misliš jebati obe sestre?! O čemu pričaš?”

“E pa to ćeš da pitaš ovog ovde, a ja idem da ispravim ono što sam sjebala.

Sto posto sam sigurna da je moju trudnoću povezala sa pogrešnim kretenom.

Kako ste glupi jebote!!”

“Ti si trudna?!” zagrmeo sam i rekao “To dete nije moje! Da se nisi usudila da kažeš drugačije!!”

“Nisam ni rekla da je tvoje!!” Izderala se neprirodno visokim glasom te ga spustila na sekund i mrtva hladna rekla.

“Otac je ovaj drugi jebač koji deluje kao da će pasti u nesvest. U svakom slučaju ja sam sjebala stvar sa Zoyom, ali vas dvojica?! Koliko je dobra toliko je i tvrdoglava. Sa njom niste trebali igrati igrice jer ona dugo pamti i slabo prašta. No, vrlo brzo ćete se i sami uveriti u to. Nadam se Bray da ti nije jako stalo do nje jer... Pa u tom slučaju ne bi ti bila u koži. Nadam se da shvataš da si kod nje izgubio svaku šansu?!”

“Ali dete nije moje!!!!”

“Dete nije i to ću joj ja objasniti, ali laži jesu... ja svoju sestru možda ne poznajem dobro, ali ima jedna stvar koja je konstantna od kako se rodila, a ta je... teško prašta laži i prevare.”

Okrenula se na peti i izmarširala iz sobe.

Pogledao sam u Jaya i izbacio “Šta se kog đavola upravo desilo?! O čemu ova priča?”

Jay je i dalje izgledao prestravljeno i taman kada sam hteo da mu kažem da se trgne, srušio se na patos sa rukama u kosi. “ Najebao sam!! Tako sam najebao!” Bilo je jedino što mu je iz usta izlazilo. “Čekaj jebote! Ti meni govoriš da ta kučka govori istinu?! Ti... ona... Pa da li si ti normalan?! Kada? Jebote kako?! Kada konjino jedna?!”

“Daj ne seri više!! Šta se čudiš? Kao da ne znaš kakva je! Kurac je kurac, tvoj ili moj nije birala bilo je bitno samo da je dovoljno bogat! Najebao sam!!

Mislio sam da pošto je sa tobom da će paziti, ali eto koliko sam pogrešio! Od 178

Aex Nash nje bi očekivao da dete podvali tebi, ali ne! Ona je ostala trudna sa mnom i nije to krila! Nije čak ni pokušala da ti ga podmetne!”

“Ma da! Baš lepo od nje što je rekla da je dete tvoje! O da treba da vam budem zahvalan jer nisam podizao tvoje dete. Mogao sam, ti jebavaš i praviš decu, a ona ih meni prosleđuje! Lepo ste to smislili!”

“Jesi li pukao?! Ništa mi nismo smislili! Vidiš da je odmah rekla da je dete moje, čak nije ni pokušala da kaže drugačije!”

“A to je dobro jer?!”

“O jesi glup! Izabrala je mene!”

“Pa izabrala te je jer jesi otac tog deteta!”

“Da, ali nije morala to da kaže! Izabrala je mene iako nisam bogat kao ti!

Rekla je istinu! “ “Znaš šta?! Jebeno ništa ne razumem i ono što hoću je da odeš i nađeš Zoyu da mogu da joj objasnim! Moram da joj objasnim ovaj cirkus, Bog mi je svedok da ni sam ne znam kako ću jer ni meni ništa nije jasno, ali...”

“Misliš da će hteti da te sasluša?!”

“Jebeno će morati jer ja od nje neću odustati!!”

“Nešto mi govori, a to nema veze sa Kasjinim rečima da ćeš klečanje dovesti na neki sasvim drugi nivo.”

“Jay nemoj... rano je za zajebanciju sa tim...”

“Izvini... sjebao sam znam, nisi kriv za sve i ja ću joj to probati objasniti, ti se baziraj na to što si prećutao ko si, sa kim si bio i sve ostalo, jer brate... ovo neće ići tako lako...”

“Znam... jebeno znam, samo je nađi i dovedi ovamo pa makar i na silu, mora da me sasluša!”

“To mogu da uradim.”

Ali... Ništa nije išlo onako kako sam želeo, ali...

Da sam znao... samo da sam znao...

179

Aex Nash

Zoya “Prema najnovijim saznanjima sinoćna trka “Nascara” odnela je jedan mladi život. Kako naš izvor tvrdi, druga dva vozača su u stabilnom stanju.

Da li ćemo posle ove nesreće napokon saznati ko se krije iza imena “The Ghost” videćemo, za sada je to strogo čuvana tajna. Ono što smo uspeli da saznamo je da, je miljenik publike prošao sa opekotinama drugog stepena. Želimo mu naravno brz oporavak kao i njegovom kolegi Colu Cartheru.

Odlazimo sada u studio, John...”

“Ugasi to.” Čula sam svoj promukli glas i prosto nisam mogla da verujem da celonoćno plakanje i ridanje ovako nešto može da uradi glasnim žicama.

Ali...

Dodaćemo i ovo na spisak “Probala!” mada mi baš to nije trebalo u životu.

“Hej Zoo, šta ti je sa glasom?! Da nisi bolesna?”

“Aham...”

“O dušice... Tako mi je žao, ali vidi, sve ću ja to da sredim, naučila sam u onom restoranu recept za supu koja će da te vrati iz mrtvih za jedan dan.”

“Treba mi nešto jače, tu supa ne pomaže... Daj mi onaj viski.”

“Viski?! Jesi li ti normalna?! Antibiotici i supa su dovoljno dobri...” “Čuješ li ti šta sam ti ja rekla?! Hoću viski i hoću ga odmah, ukoliko ti je teško da mi ga doneseš reci i uradiću to sama!”

“Izvini... nešto mi očigledno promiče. Nešto veliko očigledno pa bi ti bila zahvalna da me uputiš.”

“Zašto to misliš?! Nisam ti dovoljno živahna od jutros?!”

“Ma nije to, deluješ mi kao da ti je neko šutnuo psa ili još bolje, ti si taj pas.”

“Uuuu lepo... sada sam još i pas..”

“Nisam to rekla, rekla sam, a opet čemu to, očigledno si u nekoj minus fazi i prosto ne idem nigde dok mi ne kažeš o čemu se radi!!

“A ja tebi govorim da bez alkohola neću da pričam!”

“A ja tebi govorim da je deset ujutru!”

“A ja tebi govorim da je moj život moja stvar!” Streljale smo jedna drugu pogledom, ali nisam htela da popustim.

180

Aex Nash “A ja tebi da dokle god si pod mojim krovom ima da poštuješ moje pravilo “podne”!”

“A ja tebi da imam mamu i da mi druga ne treba! Odrasla sam! I šta je pravilo “podne” koji moj?!”

Ustala je sa kauča i otišla je u malenu kuhinjicu, napunila je električni čajnik vodom i nastavila je da vadi šoljice i kašičice. Kada je napokon skuhala čaj donela ga je na stolić spustila šolje i napunila ih. Dodala mi je jednu šolju i rekla.

“Pravilo “podne” je prosto nešto čega se moraš pridržavati. Nikada se u ovom stanu nije točio alkohol pre dvanaest sati pa neće ni sada. To važi za mene, a i za tebe.”

Pogledala sam je kao da nije normalna i rekla.

“Ja za gluplje pravilo u životu nisam čula.”

“Kakvo je takvo je, a što je najgore moje je.” Nacerila se kao da mi je time rekla sve.

“Nego... da počnemo... Šta se desilo?!”

“Ahhh... ništa što nismo predvidele.” “Šta je skot uradio?!”

“Bingo!! Vidiš da nije bilo teško povezati... prava si pametnica.”

“Govori!” zarežala je, “Govori pa da mu odem i izvrnem muda naopačke!”

“Oooo mislim da ćeš morati malko popiričekati.”

“Zašto si ti tako mirna?! Zašto ne vrištiš, ne plačeš, ne psuješ?! Kako možeš biti tako mirna??” Vikala je na mene iz sve snage, da je komšija par puta lupio u zid ne bi li se stišala.

“Ti dovoljno pizdiš za obe. Meni treba alkohol.”

Bez reči je ustala i donela mi traženu flašu. “Čaša ništa?!”

“Jebeš čašu, gubi se vreme na sipanje, očajničko vreme zahteva očajne mere.”

“O kako te volim upravo sad.”

Otvorila sam bocu i pošteno je nategla, taman kada sam je spustila oglasilo se zvono na vratima. Pogledala sam Suzzeth i odmahnula glavom.

Moje od alkohola spaljeno grlo zvučalo je promuklo kada sam rekla.

“Ako mene neko traži, bilo ko... jednostavno nisam tu, ali ozbiljno, nikoga neću da vidim. Nikoga.”

181

Aex Nash To “nikoga” iz mojih usta je izašlo kao šapat, ali je dovoljno jasno rečeno da se shvati jačina namere. A namera mi je da ih više nikada ne vidim.

Nikoga od njih.

Glasovi koji su dopirali iz hodnika rekli su mi da je to niko drugi do moja sestra.

“Zdravo. Tražim Zoyu.” “Žao mi je ona trenutno nije tu.”

“Aham, vidi lutko hoću da vidim moju sestru i hoću da je vidim odmah.”

“A to se mene tiče jer?”

“Jer mi stojiš na putu džukelo!”

“Pa na tvoju žalost na ugovoru za ovaj stan stoji moje ime i ako kažem da nećeš ući unutra onda nećeš... lepa.”

“Ja sam joj sestra zaboga!”

“To ti kažeš do sada te ovde nisam videla tako da žao mi je.”

“Jasno ti je da ću se vratiti?”

“Ma jasno je to meni kao dan, ali te verovatno ni onda neću pustiti.”

“Reci joj da sam je tražila.”

“Prilično sam sigurna da je i sama čula.”

“Kučko!” Čula sam Kasju kako viče pre nego joj je zalupila vrata pred nosom.

“Objasni mi jebote, kako neko tako sladak kao ti može da bude u rodu sa onakvom aspidom?!' “ Ummm zamenili su nas u porodilištu?!”

“Malo verovatno. Da niste blizanke možda bi i pilo vodu, ovako?? Jebote ne mogu da verujem, pretpostavljam da i ona ima neku ulogu u ovoj priči, jer da ga jebeš, već neko vreme živimo zajedno, a ja je sada vidim prvi put.”

“Ha! Nema neku nego igra glavnu, ali nisam dovoljno pijana da pričam o tome, pričekaj još malo, svega ti.”

Digla se na noge i krenula je prema kupatilu mrmljajući sebi u bradu, a činilo mi se da je rekla, “Nadam se da ćeš biti pijana kao dupe kada se vratim.”

O i ja se nadam! Možda to otupi ovu konstantnu bol u mojim grudima. I dalje mi nije jasno na koju foru se sve ovo izdešavalo. Uvek sam bila oprezna i nisam sebe dovodila u situacije ovog tipa, trougao... jebeni trougao..

Jasno mi je da smo nas dve ispale glupe, ali zaboga, je li baš moralo tako?!

On je znao, on je jebeno znao!! Znao i Jay, obojica su znala i pravili su budale od nas, ne! Od mene! Ali zašto?! Zašto nikada i nikome nisam dovoljna?

182

Aex Nash Doduše, jasno mi je što se skota tiče, ja sam mu bila ista verzija skupe igračke, ali Jay?! Mislila sam da sam mu draga, da sam mu prijatelj... a onda opet...

Tako nešto ne postoji, do sada sam to trebala da naučim. Svaki muškarac ima taj gen da obmanjuje i vara, to im je jednostavno urođeno.

Lupanje na vratima me vratilo iz mentalne rasprave, nisam stigla ni razmisliti, a već sam otvarala vrata, ista ona za koja sam rekla da ih taći neću jer nisam kući...

“Zoya dušo...” pre nego je uspeo bilo šta da kaže krenula sam da zatvaram vrata, ne nećeš!

Ali skot je bio brži i stavio je nogu kao prepreku između vrata i praga, namerno nisam vodila računa nego sam ih zalupila iz sve snage, naravno pusto muško nije dozvolilo da mu se bol vidi na licu, ali ja sam videla, onaj mali trzaj vilice je rekao da ga je zabolelo, vala, neka je!

Otvorila sam ih širom i rekla: “Budeš li samo prešao ovaj prag, zovem policiju i prijavljujem tvoje dupe za neovlašćen upad u privatan stan!”

“Obećavam, neću ući, ali me moraš saslušati pa makar pričali na vratima.

Molim te!! Sve si pogrešno shvatila i ja-” “A ne nećeš druškane!! Zajebi to! Ništa ja nisam pogrešno shvatila!”

Prekinula sam njegovo patetično objašnjavanje, jer naravno da ja ispadam manje inteligentna jer nisam shvatila, ili pak beše pogrešno sam shvatila “Slušaj me i slušaj dobro! Kao prvo, da li je Brian bio sa mojom sestrom?!”

“Nemoj tako ne znaš-” “Odgovori sa da ili ne jebote!!”

“Dobro, da.” Rekao je tiho i poraženo.

“Drugo, da li je ili nije znao da mi je to sestra?! Upozoravam te, da ili ne?!”

“Da..”

“Treće, ti si isto znao i obojica ste ćutali? Da ili ne?!”

“Da i da...”

“Znali ste od prvog puta kada smo se sreli i svo ovo vreme ste pravili budalu od mene?!”

“Nemoj tako, nije da -” “Da ili ne jebote!!”

“Da, ali nije tako jednostavno...”

“Znaš... meni je sve poprilično jasno, četiri da, a ni jedno ne...”

Odmahivala sam glavom te skupljenog grla od sirovih emocija sam prošaputala.

183

Aex Nash “Čini se meni da sam sve to savršeno dobro shvatila, a sada ako ćeš biti ljubazan, i uz svo dužno poštovanje odjebi mi sa vrata.”

“Ne!” “Šta ne?!”

“Ne pada mi na pamet da odem dok me ne saslušaš, sjebali jesmo ali nije tako strašno kako si ti to u svojoj glavi sklopila, ne znaš sve!”

“Ne znam sve?!?! Ne znam sve?!?! Šta još treba da znam koji kurac?! Na koje sve načine ste me zajebali?! Kako ste se smejali dok je on vozao sestre i to ne bilo kakve nego blizanke?! Jedna je služila za jebanje a druga za vodanje?! To treba da znam?! To treba da čujem?! E pa drug...” izbacila sam tu reč iz usta sa gašenjem i prezirom “naivna jesam, ali glupa nisam! Sem toga, ništa, apsolutno ništa što imaš da mi kažeš neće promeniti moje mišljenje, a ono je sledeće: vas dvojica ste šupci i drkadžije kojima je u životu dosadno pa se bave ovim bolesnim igricama, ali... znaš šta?! Ovoj igrački nije do igranja, slomili ste me, pokidali i vreme je da pređete na neku drugu!!”

Pokupila sam svoju poštu i bacila se na kauč. Moram sa nečim da skrenem pažnju inače ću se raspasti od količine bola koji se nakupio u mojim grudima.

Listala sam poštu kada mi je pogled pao na žutu kovertu sa pečatom “Jeffersonian” muzeja u Washington-u.

Brzo sam je pocepala i pogledom prošla preko njemu, spustila sam pogled na zadebljana slova kojima je pisalo “Na osnovu vaših dostignuća i veoma visokih ocena na... bla... bla... Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da ste primljeni na mesto višeg asistenta istraživačko-biološkog odseka našeg muzeja...

JEBOTE!!! NAPOKON!!! “Šta treba da uradim pa da mi se gubiš sa očiju?!” Rekla sam ne podižući pogled sa papira.

“Ti si danas definitivno potomak nadrkanog kaktusa i bodljikave žice pod naponom! Pa nisam ti ništa rekla!!” Zavapila je Suzz.

“Nisam mislila na tebe nego na onog drkadžiju što nam kampuje na vratima.” I dalje nisam skidala pogled sa papira nego sam glavom pokazala na ulazna vrata.

“Hej! Jay pa što ne uđeš?! Zašto si takva prema njemu?”

“Nije važno, ionako sam zaslužio ovakav tretman.”

“Ooo, znači ti imaš udela u tome što je ovako vesela?! Ti i ko još?”

“Pa... Bray, Kasja i ja tačnije...”

“U jebote, španska serija?! Idem da se obučem, nemojte početi bez mene.”

184

Aex Nash I samo tako je odlepršala, barem neko da uživa u svemu ovome, jer meni je ravno čupanju noktiju. “Šta to čitaš, neke dobre vesti?!” Jay je tiho upitao.

“Znaš šta, hajde se nemoj praviti da ti je bitno i da ti je stalo, u svakom slučaju da, vesti su dobre, barem nešto danas je dobro. Kada se ova lujka vrati ispričaj to što imaš i idi odavde, jer mi, pravo da ti kažem kvariš već raspoloženje, doduše nekako se upravo popravilo, a to što te gledam ne pomaže mi.”

“Hoćeš da kažeš da zbog mene ne možeš da se raduješ?!”

“E baš to. Nego lepo kaži šta imaš pa da se razilazimo.”

U tom trenutku Suzzeth je uletela u dnevnu sobu i bacila se na kauč te udarila dlanom o dlan i rekla.

“Počnimo!”

“Drago mi je što te moja muka veseli Suzz, ali da li bi mogao da uđem unutra i zatvorim vrata, ipak...”

“A ne majstore, tvoju bruku treba da čuju svi, ne samo nas dve. Skupi muda i počni jer po malo mi se žuri.” Podigla sam pogled i zabuljila se u njega.

“Pa dobro, niko nije rekao da će teći glatko zar ne?!”

“Pa to od mene nisi čuo... tako da... izvoli, nakloni se i počni.”

“Vidi ovako, moj zadatak je da ti objasnim pola situacija koje su se nedavno desile, ostatak niti hoću niti mogu da preuzmem na sebe. Znači da ona trudnoća koju ti je Kasja pomenula, moraš znati da to dete nije Brianovo nego moje, eto rekao sam!”

Izbečila sam se toliko da sam imala utisak da će mi ispasti oči iz duplji?! “Čekaj šta?! Kako dete može biti tvoje?!”

Namestio je neku grimasu sličnu osmehu.

“Pa jebem mu sve?! Zar ste takvi bolesnici?! On jednu, a ti drugu?? Gadiš mi se!! Ne mogu da verujem kakve smo glupače ispale, iskoristili ste nas!!” “Čekaj momenat, za tebe priznajem, jesmo! Ispali smo govna, ali tvoja sestra?! Nemoj misliti da se bunila! To je bilo uzajamno iskorištavanje po principu “ ja tebi, ti meni” i to je samo između nas. Ona, ta jebena trudnoća i sve ostalo je samo moja stvar! Jasno?!”

“Ne nije!! I nemoj mog nećaka ili nećakinju nazivati jebenom trudnoćom seronjo!”

“OK, preterao sam, ali nemoj mi glumiti naivku sada! Ti znaš svoju sestru zar ne?! Od kako su ona i Bray raskinuli saletala me je svih strana, opet 185

Aex Nash ponavljam, trebao sam je odbiti, ali nisam, tuži me! Ja sada imam problem koji ću rešavati. Ono što je tvoja stvar je da te on nije varao, nego ti je samo prećutao, ali opet... Nije da ga pravdam, ali nije ti mogao reći, “Hej jebao sam ti sestru...” zar ne?!”

“Nemoj da mi sereš! Naravno da nije mogao tako, ali mogao je na lepši način! Halo imao je toliko različitih prilika i nemoj da mi sereš! No, ako je to sve vreme je da odeš!”

“Naravno da nije! Ali koliko vidim nije ti ni bitno! Zamoliću te jedno, ne tražim da mu oprostiš, prosto tražim da ga saslušaš, učini mi to.”

“A tebi treba da činim usluge jer..?”

“Jer sam ti nekada bio drug, najbolji drug.”

“E vala dobro si to rekao, bio si mi drug. Za davanje šanse... pa razmisliću, ništa ne obećavan, a sada te molim da odeš.”

“U redu... hvala ti.”

“Samo idi!”

Ustao je sa dovratka, zakoračio je unutra i uhvatio je kvaku te polako zatvorio vrata za sobom.

“Jebote, šta to bi?!” Uz dubok izdah promrmljala je Suzzeth.

“To ti je moj jebeni život, eto šta je.”

“I šta ćeš sad? Znaš da on neće odustati tako lako od tebe?!”

“Sada ću da se selim...”

186

Aex Nash

Zoya Whiteley “Kako to misliš seliš se?! Gde se seliš?! Ne možeš da se odseliš!!!!”

Ništa joj nisam rekla samo sam joj pružila papir koji sam do tog momenta grčevito držala u rukama. Toliko jako da su mi se ruke oznojile i natopile rubove pisma.

Besno mi ga je otela iz ruku i počela je mahnito da ga čita uz povremene uzdahe. Kada je došla do kraja spustila je pismo u krilo i samo je teško uzdahnula. Nije me čak ni pogledala nego je buljila u neku tačku iza mojih leđa.

Pustila sam je da svari sve ovo i nisam htela da brzam, bez obzira što mi je stanodavac u njoj sam prvi put našla osobu vrednu reči prijatelj. Isto tako znam da će je moj odlazak potresti zbog stanarine, ali više od toga faliću joj ja. Ona je ono što sam u Kasji trebala imati, a nikada nisam. Zato mi je sve puno teže.

“Suzz žao mi je, ali ja...” “Ćuti! Gde je onaj viski?!”

“Ali nije još podne!” Rekla sam zapanjeno mada je i ona shvatila da je to bio pokušaj šale, ali očigledno je rano za tako nešto.

“Nužda zakon menja!”

Posegnula sam za flašom koja je stajala na podu pored kauča od onog momenta kada je Jay upao. Ne bih mu pokazala da mi je teško šanse nema, tako da je pred njim nisam vadila i moram vam priznati da sam i sama prilično trezna za dramu koja mi se dešava.

“Izvoli.”

Uzela je flašu, nategla je, a ja sam fascinirano gledala u njeno grlo i količinu alkohola koji je unosila u sebe. Zatvorene oči je lagano otvorila dok je flašu spuštala i pogledala me je suznim očima.

Da li su te suze zbog mene ili od žestine pića ne znam, ali srce mi se stegnulo. Tada mi je pala ideja na pamet.

“Imam jednu ludu ideju.”

“Pa luda si tako da ti i ideje moraju biti takve, zar ne?!” Nasmejala se, čisto da mi dokaže da se šali sa mnom. Moram je ubediti jer jednostavno bez nje ne bi mogla da živim.

187

Aex Nash “Znaš Suzz, Washington je jako lep grad. Malo jest' vlažnost vazduha povećana i češće pada kiša čak i kada sija sunce, ali nije toplo kao ovde. Ja ga iskreno volim. Ljudi su tamo kulturniji, ljubazniji... pojma nemam zašto, valjda jer je tamo epicentar Američke moći pa im je ispod časti ponašati se drugačije.”

“Slušaj me sada, ne moraš mi objašnjavati razloge svog odlaska, shvatam te. Ti si jebeni doktor i zaslužila si da radiš posao u struci, a taj muzej je moćno mesto.” “Čudi me pa znaš za njega, obično to ljude ne zanima.”

“Pa ne zanima ni mene, ali sam volela seriju “Bones” (Kosti), a radnja te serije se odvija u tom objektu.”

“Nikad čula,” rekla sam zbunjeno.

“E pa da si videla glavnog glumca Seely Booth-a sve bi ti bilo jasno.”

Mahala je rukom ispred lica kao da se hladi. “U svakom slučaju obe znamo za muzej, ali na drugačiji način.”

“Ti nisi normalna,” smejala sam se iz svega glasa. “Samo ti možeš navesti čoveka da o Jeffersonian- u misli na seksi način.”

Namignula mi je i potegla je gutljaj iz flaše, a ja sam nastavila.

“Nisi me shvatila drugarice, ne pravdam se ja tebi, ja pokušavam da te nagovorim da pođeš sa mnom!”

Kako sam to ispalila sav sadržaj iz njenih usta završio je na mom licu!

Skočila je na mene rekla “sranje” razvukla je svoju majicu i počela mi je skidati viski i pjuvačku sa face.

“Izvini Zoo, jebiga malo si me iznenadila sad!”

“Pa može se to i tako nazvati.”

Zaustavila sam joj ruke koje su mahnito trljale moju sad već osetljivu kožu. Verujte mi kada vam kažem da alkohol i trljanje po koži uopšte nije prijatno.

“Stani! Opusti se, nije strašno!” Gurnula sam je na naslon kauča i podigla sam noge ispod sebe i nastavila dalje.

“Sada kada je Viski van upotrebe hoću ozbiljno da razmisliš o toj mogućnosti. Znam da tražim previše, ali... pa i ti radiš usran posao za male pare, a tamo bi mogla raditi bolji posao, ali za istu platu, ako ne čak i bolju.

Ja poznajem taj grad kao svoj dlan, imam veze i lako bi ti pronašla posao.

Isto tako znam gde ima lepih, a jeftinih stanova. Ja sada imam posao i mogla bi pokriti sve troškove dok se ne snađeš.”

“Zoi ja...”

188

Aex Nash “Čekaj!! Nemoj me odbiti, a da pre toga ne razmisliš o tome! Mama ti je na Floridi, tata ko zna gde, ionako ovde nemaš ništa što te zadržava. Stan ti je iznajmljen, posao očajan, sa dečkom si raskinula i šta je bolje od novog početka u novom gradu, sa novim poslom i možda čak i novim dečkom?!”

“Zoo...”

“Ne! Čekaj!! Obećavam ti da će sve biti u redu, možeš da rizikuješ sa mnom, jer sam spremna da uradim sve što je u mojoj moći da te ubedim da pođeš! Ti si moja prva najbolja drugarica i ja neću odustati od tebe tako lako!

Jasno???”

“Zoya...”

“Ne! Suzz vidim ti po pogledu da ćeš da me odbiješ, a ja na to ne pristajem!!!” U momentu je skočila na mene stavila mi ruku preko usta i zarežala.

“Da umukneš na jedan jebeni momenat imala bih priliku da ti kažem da pristajem, a taj moj pogled koji spominješ nije najava odbijanja nego želje da ti u ta lajava usta strpam smrdljivu čarapu, jer ti jednostavno ne umeš da ućutiš.”

Sklonila je ruku sa mojih usta, a ja sam je zapanjeno pitala.

“Stvarno?! Stvarno bi to uradila za mene?!”

“Bi ozbiljno, mada da nađem smrdljivu čarapu je malo teže jer sam veš stavila na pranje, ali i ove sa mojih nogu bi poslužile.”

Skočila sam ovaj put ja na nju, ljubila sam je i grlila iz sve snage i jednostavno sam stalno ponavljala.

“Biće nam super videćeš! Ovo nam oboma treba! Izlazićemo na nova mesta, ješćemo u najboljim restoranima, a ovu crvenu prašinu ostavićemo iza sebe!! Jao kako sam srećna! Obećavam ti, nećeš se pokajati!!”

“OK, OK, vesela popusti stisak inače ćeš me nositi u urni!”

“Izvini, ali samo sam...”

“Srećna! Znam, lujko moja. Od kako sam raskinula sa onim smradom razmišljala sam o nekoj promeni. Da promenim posao, stan, sve što me podseća na njega, a onda si došla ti i ovi zidovi više mi nisu stvarali bol, ali još uvek su oni isti koji me guše, tako da, da pristajem da promenim i grad.

U slučaju da mi se ne svidi mogu da se vratim ovamo ili odem na Floridu kod mame... Ova zemlja je zemlja mogućnosti, a ja se ne bojim da rizikujem.

Hej Zoo kada smo kod rizika... šta ćeš sa Brianom?!”

“Ništa.”

“Kako ništa?! Pa ne možeš samo otići odavde, a da mu se ne javiš!”

189

Aex Nash “Samo me gledaj!”

“Ne Zoya, nemoj to da radiš.” Taman sam htela da je prekinem kada je podigla i zaustavila me.

“Slušaj, znam da je ono što je uradio loše, stvarno jeste i to ni jedna žena neće osporiti, ali...” duboko je udahnula i rekla. “To nije tvoj stil, ne kažem da treba da mu oprostiš, a ni da zaboraviš, ali lutko moja ako ovako završiš ono što si imala sa njim, ma kako se to zvaše, pitaćeš se “šta bi bilo...” nemoj!

Oprosti se sa njim kao sa osobom koja te je barem nečemu naučila... on te je naučio da ljubav boli i zahvaljujući tome od sada ćeš biti opreznija kada svoje srce budeš poklanjala drugima. Jer, htela ti to ili ne, svoje srce su dugo nosila na rukama i bilo je pitanje vremena kada će ga neko povrediti.. On je taj, oprosti mu i kreni dalje...”

Dok je završila rečenicu plakala sam sa glavom u njenom krilu kao malo dete. Nisam imala pojma odakle mi ta količina suza, mogla sam se zakleti da sam ih sve isplakala.

U momentu kada sam prestala da jecam i da sažaljevam sebe zazvonio je telefon u stanu, htela sam da ustanem ali mi Suzz to nije dozvolila.

Odmahnula je glavom i rekla: “Ja ću, sigurno su oni što vrše prodaju preko telefona, jebeš mi sve ako nisam pomislila da taj telefon služi samo za to. Ne pamtim kad me je neko nazvao na njega. U novom stanu nećemo imati fiksni!” Namignula mi je u nadi da će me njena opaska oraspoložiti jer ipak... idemo zajedno, zajedno započinjemo novi život i to bi trebao biti dobar razlog za sjajno raspoloženje.

Dlanom sam obrisala nos i nasmejala sam se. Setila sam se dana kada sam Jayu gurnula slinavu maramicu pred oči... dobra stara vremena. Šteta što su sve morali upropastiti na tako glup način, tako tipično muški. No... nema razloga da patim. Volela sam ih, volim ih i dalje obojicu i ostaće mi lepa sećanja na njih. I u pravu je Suzz kada kaže da završim to na odrastao način.

Hoću... pa makar me ubilo...

Nisam ni primetila kada se vratila u sobu, samo se odjednom stvorila ispred mene, pružila mi je slušalicu i rekla: “Za tebe je...”

Mahnito sam odmahivala glavom kada je rekla, “U redu je, tvoj otac je na vezi.” Bol koji sam videla na njenom licu naveo me je na pogrešan zaključak, mislila sam da je Bray uspeo nekom patetičnom pričom da je pridobije, ali taj bol nije bio te vrste, ovo je očito bol za ono što nikada nije imala u svom životu, a to je očinska figura.

190

Aex Nash “Hvala ti Suzu i žao mi je...”

“Nema razloga da ti bude, razgovaraj sa tatom, nemoj da te predugo čeka, skupo je.”

Klimnula sam glavom i primakla sam slušalicu uvetu i najveselije moguće počela razgovor: “Gde je najbolji tata meda na svetu?!”

“Tamo gde si ga poslala, a gde si ti?! Ti uopšte nisi tamo gde si bila, a kako čujem ni tu se nećeš dugo zadržati... pričaj želim sve da znam!”

“Spremi novčanik i ruske rublje jer ovo će te papreno koštati! Kao prvo, nisam mogla da nađem posao tamo, poslala sam molbe na hiljadu različitih mesta, ali nikome nije trebalo radnika. Nisam htela da se zadužujem i da kasnim sa stanarinom pa sam se vratila u Dalas. Bila sam kod Kasja jedno vreme, našla posao u baru, preselila se u novi stan i tako...”

“Pobogu dete!! Nisi našla za shodno da nas nazoveš i kažeš u kakvim si problemima, nego mi to sada ovako nonšalantno govoriš?! E da si mi bliže prebacio bi te preko kolena!”

“Kasniš nekih dvadeset godina sa batinama, sem toga to nije tvoj stil, ti ubijaš sa predavanjima.” Zadirkivala sam ga.

“Kako možeš da radiš u baru, a toliko si se mučila za tu diplomu!”

“Nije to loš posao, sem toga... pa ne radim ni u baru više.”

“Molim?! To znači da si bez posla, bez novaca i bez krova nad glavom?!”

“Hej, hej!! Otišao si predaleko!! Posao sam napustila pre tri dana, novac nije problem jer sam uštedela dosta od napojnica, a stan je plaćen dva meseca unapred, mada nam neće trebati.”

“Pa da, živećete ispod mosta jel’ da?!”

“Pusti me da završim!! Eto na koga sam pa ne znam da ućutim!! Imam dobre vesti, sedi na stolicu da ne padneš!”

“Mani me!! Nisam ja tako slab!”

“Tri četiri sad!! Pričaš sa prvim asistentom biološkog odseka, pazi sada, Jeffersonian muzeja u Washingtonu!”

“Bože dragi!!”

Tada se začulo jedno tup i puno cike i vriske, kakofonija glasova, smeha i povišenih glasova dok sam se ja sa druge strane smejala kao poslednja budala. Na vratima svoje sobe stajala je Suzzeth i gledala me je sa najlepšim osmehom na licu.

“Rekla si mu?! Mora da je ponosan na tebe.”

“Jeste, stvarno jeste.”

191

Aex Nash Nastavile smo da se cerimo jedna drugoj kada sam čula mamin vrisak u slušalicu, verujte mi ni sama ne znam kako mi nije pukla bubna opna.

“Miiiiilaaaa čestitam ti!!! Tako sam ponosna na tebe!!”

“Hvala mama, tati je dobro?!”

“Jeste, eno ga roni suze kao kada ste se rodile, mada je onda bio preplašen i plakao je od muke, a sada, sada plače od sreće i ponosa! Nego!! Pričali smo nas dvoje pre par dana o tvojoj diplomi. Znam da ti ništa nismo kupili za tu priliku...”

“Mama, to zaista nije potrebno ja...” “Ćuti! Ja pričam. Odlučili smo da ti uplatimo avionsku kartu za Rusiju.

Sada kada znam da imaš najbolju drugaricu uplatićemo i njoj i želim da se obe nacrtate ovde u što kraćem roku. Hoću da zagrlim moju bebu i da te ponovo osetim na grudima.” Moja majka, kraljica dostojanstvenosti šmrcala je i vrlo ne ženstveno je ridala u slušalicu, a njen ruski naglasak je još više dolazio do izražaja.

“Ne znam da li će Suzz pristati na to, tek sam je ubedila da se sa mnom preseli u D.C.” “Na šta treba da pristanem?”

“Moji roditelji hoće da nam plate put u Moskvu kao poklon za moje diplomiranje i početak radnog odnosa.”

Njene lepe oči su se razgoračile te je veoma staloženo rekla: “Ova persona na tako nešto nikada neće reći ne! Budalo!!! Ko bi rekao ne Moskvi?! Drugom kraju sveta, votki, rusima i zimskim dvorcima?!”

“Pa mamice moja čula si! Izgleda da dolazimo.”

Zavrištala mi je u slušalicu, ali sam ovaj put bila brža te je odmakla pre nego mi je uvo zadobilo nove povrede. Na kratko mi je objasnila da će odmah pozvati aerodrom i da će uplatiti karte, a da je na meni da ih samo odštampam pre polaska. Još malo smo pričali, vrištali i plakali. Na kraju kada sam spustila slušalicu shvatila sam, iako me je povredio, Brian nije uspeo da mi slomi duh. Volim ga i voleću ga uvek. Biće moja prva ljubav i zato mu dugujem makar oproštaj i poslednje zbogom...

192

Aex Nash

Zoya Jutro kada smo trebale krenuti na aerodrom bilo je haotično, doduše haotični su bili svi dani koje smo proveli spremajući se i samo zbog toga sam posetu mogla da odgodim. Imala sam dobar izgovor. Duša me je bolela, ali sam isto tako znala da to moram da uradim jer kao što Suzzeth reče ne valja stare kosture vući sa sobom.

I zato sada stojim ispred bolnice sa novim koferom u rukama. Onaj stari je Suzz sa najvećim oduševljenjem frljnula kroz prozor i ravno u prepuni kontejner. Vodile smo rat jer je htela i terarijum da baci sa sve mojim novim kućnim ljubimcem, ali smo se nekako uspele dogovoriti da ću ga ostaviti u hotelu za životinje. Jebeno je to kada u ogromnom gradu imamo samo jedna drugu.

Stvari su nam po pakovane u kutije, sve što posedujemo je spremno za novu avanturu, ali pre toga, slavljenički put u prelepu Moskvu. Treba mi to, nedostaju mi roditelji i zato se veoma radujem svemu što mi predstoji... pardon... skoro svemu.

Ovome se uopšte ne radujem jer poznajem sebe, nadam se samo da mu neću pokazati koliko mi je stalo do njega, jer to nije zaslužio.

Zvoni mi mobilni telefon i ja se javljam ne gledajući u njega.

“Hej curo, dokle misliš da stojiš tu? Gledam te već deset minuta i pitam se hoćeš li uopšte ući..”

“Suzz ne mogu ja to, probala sam i...”

“Kurac si probala, stojiš tu u mestu od kako smo se rastale, znaš da te vidim kroz prozor zar ne?”

“Morala si da sedneš do prozora zar ne?!”

“Nego šta nego jesam, ovako imam pogled iz prve ruke dobro bar dok ne uđeš unutra, mada, odavde i kako stvari stoje nekako mi se ne čini da će od tog posla biti nešto. I mislila sam da ćeš se usrati kukavice jedna!”

“Suzz...” rekla sam kroz zube, “nisam kukavica nego sam još uvek povređena i...”

“Izgovori, izgovor kukavice!!”

U momentu sam se okrenula prema kafiću koji je bio iza mojih leđa i prostrelila ga besnim pogledom, jeste da se odavde to nije videlo, ali se videla kretnja.

193

Aex Nash Besno sam zgrabila ručku moga kofera i krenula sam prema ulazu u bolnicu. Na prijemnom pultu se nisam javljala, jer sam vrlo dobro znala kako da dođem do njegove sobe. Ušla sam u lift i krenula gore. Ruke su mi se znojile, ali oh nisam brisala, stomak mi se uvrtao, ali sam odbila da obraćam pažnju na to, u glavi mi je bubnjalo ali sam i to ignorisala, ovo moram uraditi i neću dozvoliti panici da me savlada. Vrata lifta su se otvorila, a ja sam zakoračila u sada, mirnu čekaonicu. Prošli put je ovde bila gomila ljudi, a sada... sada osim dva čoveka koja su sedela ispred Brianovih vrata i sestrice za prijemnim pultom nije bilo žive duše..

Miris sredstva za dezinfekciju mi je nadraživao nosnice i podsećao me na to gde se nalazim i zašto.

Hrabro sam kročila prema vratima kada je jedna grdosija ustala sa stolice i stala ispred mene.

“Dobar dan gospođo. Kako mogu da vam pomognem?”

“Došla sam da vidim osobu u toj sobi.” Rekla sam bez oklevanja.

“Osobu kažete?! Znate li ko je ta “osoba”?!”

“Naravno da znam, jesam opičena, ali ne toliko da obilazim nepoznate “osobe”.” Pogledala sam ga zabavljeno i pokazala sam prstima navodnike.

Ništa, nikakva jebena reakcija. Čovek je prava ozbiljna mustra.

“U redu, kažite mi svoje ime?”

“Nemam nameru da radim tako nešto! I ko ste vi dođavola?!”

“Ja sam, mi smo,” pokazao je na mustru broj dva “obezbeđenje i bez našeg odobrenja ne možete ući unutra. Ukoliko se vaše ime nalazi na spisku puštamo vas.”

“Na spisku kažeš?!”

“Da gospođo, kažem.”

“Zoya Whiteley.”

Izvadio je neko papirče iz unutrašnjeg džepa sakoa i sa predanošću je proučavao svako ime. “Žao mi je, vaše ime nije na ovom spisku.” “Šta reče?!”

“Kažem, žao mi je vaše ime nije na ovom spisku ljudi kojima je dozvoljeno da uđu u gazdinu sobu.” Rekao je mirno i staloženo što me je još više razjarilo. Povisila sam glas i osula sam paljbu na ovu nadmenu guzicu.

“Savršeno! Baš savršeno! Prvo me zove i preklinje da dođem, a onda me ne stavi na jebeni spisak! Znaš šta?! Nisam ni htela da dođem, ali ona ludača 194

Aex Nash Suzzeth je bila uporna, a ja glupača nasela! Ma znaš šta?! Reci onom drkadžiji unutra da mi je drago što sam ga upoznala i da se vidimo nikad!”

Besno sam zgrabila svoj kofer i krenula sam da marširam prema liftu kada sam čula Briana kako urla. “Zoya!!! Vraćaj se ovamo!!”

“Molim te! Vrati se!”

Stala sam kao ukopana, noge nisu htele ni da krenu napred ni da se vrate nazad. Ćutala sam i slušala sam njegovo urlanje.

“Zoya! Tako mi svega ustaću iz ovog kreveta i dovući ću te nazad! Odmah da si se vratila!”

Videla sam sestricu kako uleće u njegovu sobu sa špricem u rukama i jednostavno sam poletela nazad. Svađao se sa njom, govorio joj da mu ne daje to sranje da mu se od njega samo spava, a on neće da spava.

“Smiri se molim te!” Dreknula sam na njega dok mu je sestrica davala sedativ u infuziju.

“Zoya?” Zazvao je moje ime promuklim glasom, “došla si?!”

“Da, došla sam. Nisam sigurna zbog čega, ali ovde sam. Kako si?”

“Stvarno?! Stvarno ćeš mi od svih pitanja postaviti to?? Kako sam?!”

Klimnula sam glavom jer nisam verovala sopstvenom glasu. Grlo mi se stegnulo dok sam ga gledala u tom ogromnom krevetu. Bio je bled, vidno je smršao, a mene je duša bolela, zbog njega, a i zbog mene.

“Jebeno sam dobro! Može tako?!”

“Smiri se molim te!”

“Neću da se smirim! Koji ti je kurac?! Od tebe sam očekivao svašta, ali ovu reakciju nikada! Izgleda da tebe ni malo ne interesuje ovaj drkadžija. Šta?! Došla si da se naslađuješ mojom mukom?! Povredio sam te, pa pretpostavljam da sam sve ovo zaslužio, jel' tako?!”

“Ja to nisam rekla.” Prošaputala sam.

“Naravno da nisi, ništa nisi rekla, nisi vikala, ne histerišeš ne praviš skandale... i to me navodi na pomisao da tebi uopšte nije stalo do mene.

“Gospođice molim vas, pacijent ne bi smeo da se uzrujava. Molim vas da odete sad.” Sestrica je uletela u sobu, uhvatila me je za ruku i tiho mi rekla, ali očigledno ne dovoljno tiho jer je i on čuo.

“Izlazi napolje!!” Zaurlao je iz sve snage.

“Hajdemo gospođice, boli ga i malo je nervozan, posetićete ga neki drugi put.” Mirno mi je rekla dok sam se polako pokretala u pravcu vrata.

“Ne! Ona ostaje, a ti ćeš da odjebeš odavde i to odmah! Ko si ti da je teraš od mene?!”

195

Aex Nash “Gospodine, vi ste pacijent ove ustanove i moja je dužnost da rešim svaku situaciju koja vam stvara stres, a samim tim ugrožava vaše zdravstveno stanje!”

“Onda vam predlažem da pogledate moj karton, proučite ga dobro!! Ja nisam ovde zbog srčanog udara zaboga pa da mi smeta stres nego sam ovde, jer sam doživeo nesreću!”

“Gospodine ja vrlo dobro znam zašto ste ovde i...”

“Izlazi napolje!!”

“Dobro, ali samo da znate pozvaću načelnika, neću dopustiti da se ovako ponašate!”

“Pošalji koga hoćeš, a sada odjebi odavde!!” Ćutali smo jedno vreme uživajući u tišini iako sam znala da je ovo zatišje pred buru... ali... Ne mogu mu reći da odlazim, neću to uraditi. Neka misli da je ovo samo poseta... da, tako ću uraditi. U momentu mi je laknulo te sam pokušala da se našalim.

“Koliko bi lakše bilo da je obožavateljka?! Ili bar jedno dvadeset godina mlađa, ha? “ Ne pokušavaj šalom da zamaskiraš ovo!” “Šta?! Nastavićeš da se dereš na mene?”

“Ne. Izvini, ali sam nervozan! Sve me peče, gde ne peče tu svrbi izludeću!”

“Pa to se koliko ja znam zove oporavak.”

“Nemoj se praviti pametna, nego govori! Gde si do sada?! Izludeo sam ovde! Moram da ti objasnim, a vezan sam za ovaj jebeni krevet i mislio sam da nećeš doći i...”

“Prestani, došla sam. Smiri se sada malo pa ćemo razgovarati. U suštini i ne moramo, Jay mi je sve objasnio i shvatam.” Nikada brže laž nije napustila moja usta. Ali to me nije sprečilo da nastavim dalje sa lažima..

“Sada se lepo smiri, udahni duboko i opusti se.”

“Ma kurac mogu da se opustim, to samo iz tvojih usta može da izleti!

Mislio sam da sam sjebao sve ovo između nas. Mislio sam da nećeš doći, mislio sam... Ne znam, malo mi se spava. Ona kučka me je ponovo našopala lekovima za smirenje i sad ću da se onesvestim.”

“Nema veze, samo spavaj.”

“Bićeš tu kada se probudim?! Molim te budi tu, moramo razgovarati...”

“Videćemo, otići ću na kafu kada zaspiš.”

196

Aex Nash “Dobro, nazovi Jaya da ti pravi društvo, kaje se znaš... krivo mu je što te je lagao, zbog mene... nas dvojica smo ti dva depresivna... govneta... nedostajala... si nam... budi tu... samo... ostani...”

Gledala sam kako mu se oči sklapaju, pustila sam da prođe koji sekund da učvrsti san te sam mu prišla, pomazila ga po svilenkastoj kosi...

Nisam odolela, zadnji put sam svoje usne spustila na njegove i polako sam upijala taj osećaj... onaj koji više nikada neću osetiti... Tiho je promrmljao “Zoya...” i meni su suze krenule da teku... volim ga, volim ga tako jako, ali moram da ga napustim. Ono što je uradio je previše za mene, nikada mu ne bih mogla oprostiti... slike njega i Kasje su duboko urezane u moju podsvest... zbunjuju me, jer smo tako slične, moja sećanja kao da pripadaju njoj, on nikada nije ni bio moj, on je uvek bio njen... ja sam samo zamena i to nikada ne smem zaboraviti.

Polako sam izlazila iz sobe, suze su obilno kvasile moje lice, a dve mustre su ustale sa svojih stolica. Mustra broj jedan mi je pružila kofer. Videla sam saosećanje u njegovim očima i to je prva reakcija jednog od ove dvojice.

Drugi me je pogledao, a ja sam mu tiho rekla.

“Vodite računa o njemu.”

Klimnuo mi je glavom i ja sam krenula prema liftu kao na streljanje, ovo je bila najteža stvar koju sam ikada morala da uradim. Najteža, ali najispravnija. *** Iznenadna kiša odgovarala je mom tmurnom raspoloženju. Molila sam Boga da ovo nevreme ne odloži naš let... jer moram biti daleko odavde... moram otići, ali već četrdeset pet minuta stojimo u jednom mestu, jer se desila neka saobraćajna nesreća malo dalje od nas. Saobraćajci naizmenično propuštaju vozila, ali ne dovoljno brzo.

Dok je Suzzeth urlala na jadnog vozača, saobraćajce, ja sam se prepustila svome bolu. Nisam joj rekla ni jednu reč još od ulaska u kafić, nije me ništa ni pitala, izraz mog lica joj je rekao sve. Uhvatila me je za ruku i stegnula je samo, ali je nije pustila. Još uvek me drži za nju. Držim je i ja, neću da pustim, jer se bojim da me to drži da se ne raspadnem... Jebena ljubav! Nikada više, ako to za posledicu ima ovaj osećaj konstantne boli... to mi ne treba. Dovoljna sam sebi! Do sada sam funkcionisala pa ću i od sada.

197

Aex Nash “O hvala kurcu!!! Zoo dušo stigli smo!! Ima nade, za koji minut bićemo u avionu za Moskvu!! Biće nam dobro, ti ćeš biti dobro!”

Ništa joj nisam odgovorila, klimnula sam glavom i obrisala sam nos maramicom. Istom onom koju sam joj otela iz ruku kada je pokušala da mi ga obriše, jesam tužna, ali nisam beba. Neke stvari prosto čovek mora sam.

“Gospođice taj ulaz nije...”

“Ne! Kasnimo! Moraće da posluži! Vidiš!” Pokazala je u pravcu nekih ljudi koji su žurno vadili prtljag iz nekih besnih kola. “Ako mogu oni da uđu tuda možemo i mi.”

“Da ali...”

“Slušaj me dobro, plaćen si da voziš, a ne da mi deliš savete, začepi ili ništa od napojnice! I šta će biti?!”

“U redu ti si gazda!”

Zakočio je iz sve snage, a moja drugarica prznica udarila je u zaštitno staklo koje deli vozača od putnika.

“I sada si zvanično ostao bez napojnice,” rekla sam promuklo i zakikotala se.

“O evo i nje, drago mi je što ti je sve ovo smešno!! Izvlači dupe iz kola!

Suzzeth će da bude na tom avionu večeras i ništa je neće zaustaviti!”

“Prestani da pričaš o sebi u trećem licu, izluđuje me to!”

“Suzzeth će da uradi baš to ako ne budeš pokrenula to slatko dupe, jer je čekaju slatki rusi!”

“Pazi samo da se ne razočaraš ahhahha ima bogatih rusa, moćnih takođe, ali lepih?! Žao mi je, ne.”

“Ma nemaš ti pojma! IZLAZI NAPOLJE!!”

“Dobro, dobro!! Gde si navalila!”

Izašle smo iz vozila, svaka je iz gepeka izvukla svoj kofer, i krenule smo prema ulazu, ali...nije sve onako kako bi mi želele. Kiša je naravno prestala da pada kada smo kročile na aerodromsko tlo... kao da nikada nije ni padala.

Ako ništa drugo, barem to neće uticati da ostanemo ovde...

Na samom ulazu zaustavili su nas službenici ili je to pak bilo obezbeđene, nije ni bitno, bitno je to da nam nisu dozvolili da uđemo unutra. Prvo su počeli pričati na ruskom, ali kada su videli da ih belo gledamo jedan je progovorio na engleskom.

“Vi ne možete ući na ovaj ulaz, morate ići okolo, da?!”

Suzzeth sada već vidno nadrkana krenula je u napad.

198

Aex Nash “E sada je bilo dosta! Ima da uđem na ova vrata, kroz prozor ili odžak ako hoću, a ti me nećeš sprečiti u tome! Jer ako ne budem u tom avionu za dvadeset minuta ima grkljan da ti iščupam!!! Jesi li me shvatio?!?!?!”

Uhvatila sam je za ruku u nameri da nađemo pravi ulaz, jer ovaj je izgleda za vip osobe koji imaju svoje avione, ali ona je otrgla svoju ruku i nastavila da se raspravlja.

“Puštaj me Zoo! Prvi put u jebenom životu putujem van Amerike i sve se urotilo protiv mene! Ima da se stvorim u Rusiji do sutra ujutro ili će da lete glave!! Hej!!! Puštaj me da prođem!!”

“Ne, prvo gazdin prtljag pa onda ti! Ne može drugačije imamo plan leta!”

“Slušaj me gmazu, naš avion poleće pre aviona tvoga gazde! Mi ulazimo prve!!”

To prepucavanje je trajalo dobrih petnaest minuta i tada sam videla ogroman boing sa ruskom oznakom kako je uzleteo. Spustila sam svoj kofer sela na njega i počela sam da se smejem. Svi su me gledali kao da nisam normalna, a onda... onda sam počela da plačem...

“Zvanično je... pukla je!!” Suzz je dotrčala do mene i spustila mi ruke na ramena, a ja sam zagnjurila glavu u njen vrat i neutešno sam plakala. “Šta se ovde dešava?!” Zagrmeo je duboki glas sa teškim ruskim naglaskom negde iznad naših glava.

Obe smo u isto vreme počele da podižemo pogled duž njegovih vitkih nogu koje su, čini se bile metrima dugačke, upakovane u skupo odelo ponoćno crne boje. Ravan stomak, široke grudi i svaki jebeni definisani mišić ocrtavao se kroz tanku tkaninu bele košulje. Nemarno zavrnuti rukavi pokazali su neobičnu tetovažu koja je lepo pristajala uz sve te mišiće. Kada smo napokon stigle do lica umalo se nismo upišale od straha. Znam to jer smo zadrhtale u isto vreme...

Ovaj čovek nije bio lep, naprotiv... Bio je zastrašujući. Četvrtasta vilica, sa bradicom neke neodređene boje i crnim očima koje su izgledale pa... razjareno i bio je ćelav. Skroz ćelav, toliko da se neonsko svetlo odbijalo o njegovu glavu..

Jebote ko je ovaj...

Meni je trebalo malo vremena da potisnem neugodan osećaj, ali Suzzeth baš i ne, skočila je na svoje noge i osula paljbu.

“Dešava se to da smo, pretpostavljam zbog vas ostale ovde umesto da smo na letu za Moskvu!! Mora da ste veoma “bitna osoba” kada nas oni 199

Aex Nash majmuni nisu pustili da uđemo pre vašeg prtljaga!! Izgleda da smo suviše nebitne!!”

“A to što ste nebitne je moj problem jer...?” Pitao je mirnim glasom, osetila sam u njegovom glasu tračak zabavljenosti.

“Mi nismo nebitne!! Možda jesmo tebi, ali postoje ljudi kojima smo itekako važne i ti ljudi nas čekaju u Moskvi, ali kao što vidiš čekaće uzalud jer smo mi ovde, a ne u avionu koji je poleteo pre pet minuta!!”

“I tvoja prijateljica plače zbog toga?!” Pogledao me je u oči, a ja sam skrenula pogled.

“Između ostalog! Ali sada da se previja i plače do besvesti ništa nam ne vredi, jer jebeno ne idemo nigde!!”

“A ne bi ja još uvek digao ruke. Putujete za Moskvu znači?”

“Ispravka, trebale smo otputovati. Da.” “Mišinka!!” Zaurlao je kada je neki lik iskočio iz mase držeći mobilni na uvetu dok je razgovarao sa nekim na ruskom. Prekinuo je poziv i rekao.

“Da gazda?”

“Ove dve dame će putovati sa nama, uzmi njihova dokumenta i predaj na proveru, njihov prtljag pošalji sa mojim.”

Uhvatila sam Suzzeth za ruku i kada me je pogledala mahnito sam mlatila glavom levo desno, ne! Ne pada mi na pamet da putujem sa čovekom kojeg vidim prvi put, mogu da završim negde kao belo roblje, da se kurvam za nekog makroa...

“Zabavljen mojom reakcijom i strahom koji je verovatno pročitao u mojim očima pružio mi je ruku i rekao.

“Aljoša Aleksejev.”

Oprezno sam mu pružila ruku i tiho izgovorila.

“Zoya Whiteley, a moja drugarica se zove Suzzeth Morris.”

“Suzzeth... lepo ime...” Moja bahata drugarica je počela da se migolji i čudno da se ponaša. “Zoya, ti si Ruskinja?!”

“Delom, moja mama je Ruskinja. Prima balerina Ivana Petrovna koja je sa svojim ansamblom imala predstavu ovde, zaljubila se u mog oca i ostala.

Posle su se vratili... kod njih putujemo.”

Koji mi je đavo?! Što to sve pričam potpunom strancu?! Znam, da izazovem simpatiju, pa možda ne završimo kao statistika, dve cure koje su nestale bez traga.

“Poznato mi je to prezime, ali... Setiću se. Ovako, da ne dužimo, letećete sa mnom, obećavam da ćete bezbedno sleteti na tlo Rusije, ako vas neko čeka, 200

Aex Nash a znam da hoće, javite im se i kažite da kasnite pola sata, slobodno dajte moje ime i prezime, a oni tamo će ih usmeriti na kapiju kroz koju ćemo proći.

Obećavam vam da sam poprilično bezazlen.”

Suzzeth je frknula što mu nije promaklo pa se ispravio.

“Pa u svakom slučaju bezazlen sam za tebe Zoya, a što se Suzzeth tiče... e tu ne mogu ništa da obećam.”

U vazduhu se osetila strast koja je mogla nožem da se seče i moja drugarica je postala lovina htela ona to ili ne, što se mene tiče, možda jesam bezbedna, ali sam isto tako ljubomorna jer znam da tako nešto nikada više neću osetiti..

To je ostalo sa njim..

Sa onim koji mi je slomio srce..

201

Aex Nash

Brian Walker “Kako to misliš nema ih nigde?!”

“Tako lepo čoveče. Ni jedne nema! Bio sam kod Zoye u stanu... nema ih.

Kućepazitelj je rekao da su im stvari spakovane. Da su dale otkazni rok, da ne zna kada će se vratiti i da li će se uopšte vraćati. Sve su sa njim rešile na dan njihovog nestanka. Vraćen im je depozit, potpisale su raskid ugovora i jednostavno isparile.”

“Ma daj!! Nemoj da me zajebavaš!! Kako dve odrasle osobe samo tako mogu da nestanu?!”

“Zapravo tri...”

“Molim?”

“Nestale su tri osobe.”

Gledao sam belo svoga druga svoga brata i nisam razumeo o čemu priča.

“Izvini jebote, o čemu ti?!”

“Nestale su Zoya njena drugarica Suzzeth i Kasja.”

“Kasja?! Ko da me ona zanima.” Otpuhnuo sam u neodobravanju.

“Možda tebe ne interesuje, ali mene interesuje! Ta kučka je trudna sa mojim detetom i samim tim dužan sam da se pobrinem za nju.”

“Da zbilja... ja sam to zaboravio... nego, kako?! Do sada te ništa nisam pitao, nisam te prozivao, ali me baš zanima na koju foru ste vas dvoje uspeli napraviti dete?! Koliko ja znam, a ispravi me ako grešim, ti ne možeš da podneseš njenu “sponzorušku guzicu”. A ako se ne varam ti si za nju bio “bahati drkadžija” i onda?!”

“Ufff...” Jay se počešao po potiljku te je rukom prošao kroz kosu. “Slušaj me, malo mi je neprijatno pričati o tome.”

“Ma nije valjda?! A nije ti bilo neprijatno puniti istu rupu ili bolje rečeno rupe kao i ja?! Koliko dugo ste se zabavljali na moj račun?”

“Jao, mani me te predstave prevarenog momka! Dobro znaš da niti si bio prevaren niti si joj bio momak. Obojica smo bili popunjavanje prostora. Sem toga, sa njom nisam bio dok je bila sa tobom. Rekla mi je da je nisi jebao više od tri nedelje, što se poklapa sa onim da si u to vreme sreo Zoyu.”

“O pa što ne kažeš da treba da ti se zahvalim što si držao zadovoljnu devojku koja je bila moja?!”

“Kako sereš!! Još će ispasti da si je voleo i da smo ti zaboli nož u leđa!!”

202

Aex Nash “Ne!! Uopšte nije to u pitanju i ti to znaš! Principi brate, principi!! Ne jebeš drugovu, bratovu kučku!!”

“Hoćeš da mi kažeš da je to nešto preko čega ne možeš da pređeš?! Hoćeš da kažeš da će ovo sranje uticati na naše prijateljstvo?! Šta hoćeš da ti kažem?! Žao mi je, u redu?? Desilo se tri puta, slučajno! Slao si mene kod nje da bi je skidao sa dnevnog reda i mogao da budeš sa njenom sestrom!! Ti sada meni morališeš?! Ti?? Meni??”

“Prokleto ne!! Naravno da to neće uticati na naš odnos, suviše je nebitna, ali kako mogu da ti verujem da isto takvo sranje nećeš pokušati sa Zoyom?!”

“Jesi li ti ozbiljan?!”

Gledao me je sa izrazom neverice i razočaranjem i znam da sam preterao.

Spustio je svoj glas do šapata i pre nego je progovorio progutao je knedlu koja ga je očigledno gušila.

“Koji si ti magarac... Vidi ovako, da sam sa Zoyom hteo nešto mogao sam da napravim prvi korak. Sam Bog zna da si bio drkadžija prema njoj svo vreme, sve do onog poljupca, bio si i posle jer pa, to si ti, ali nisam! Znao sam od prvog momenta kada sam se našao u vašem društvu da je ona tvoja.

Tačnije da će biti tvoja. Bila je... i ne znam zašto sada raspravljamo o tri jebačine bez emocija?! Trebalo bi da ih tražimo, a ne da gubimo vreme na pitanja “ zašto “!!”

“Imaš pravo...” uzdahnuo sam umorno što je veoma ironično, jer ništa drugo ne radim osim što besposleno ležim u ovom šugavom krevetu.

“Ma nemoj da pričaš!! Retko kada ga nemam... Ništa, idem sada, pojma nemam ni odakle da krenem, ali... znam da ću morati da potegnem sve jebene veze da saznam gde su te tri ćurke nestale...”

“Idi i javljaj mi! Izludeću ovde!!”

“U redu. Čuvaj se i malo manje ljuti bolničko osoblje inače će da okače tvoju sliku u hodnik sa natpisom “ Oprez!! Ovaj čovek je opasan!! Ulazite na Whiteley odgovornost!”

“Odlazi!!” Zarežao sam i zatvorio oči onog momenta kada je napustio sobu... biće ovo jedno jebeno putovanje.. ***

203

Aex Nash Zoya Whiteley “Rekla sam ti da ćemo stići u Moskvu?! Nisam li?!” Pitala me Suzzeth opušteno, i to onako opušteno koliko tri čaše dobrog šampanjca mogu da opuste ženu. Ja, sa druge strane nisam mogla da uzmem ni gutljaj, jer sam stalno tražila neki dokaz da smo umesto u avion ušle u vučiju jazbinu i da idemo prema propasti..

“O daj molim te! Tvoja lakomislenost me i dalje vređa!” Spustila sam glas do šapata, primakla se njenom uvetu i kroz zube prošaputala da samo ona čuje. “Glupačice mala, šta mi znamo o njemu?! Što se mene tiče, mogle bi biti na putu za neki mračni podrum gde će nas prodavati kao rezervne delove, a ako nemamo sreće prodaće nas kao mlado meso nekim napaljenim kretenima koji će nas terati da to radimo na dnevnoj bazi više puta dnevno!

Dok oni uzimaju pare tebi i meni će po malo uzimati dušu i ljudskost... kažem ako budemo imale sreće, ako ne budemo, navući će nas na heroin i onda ćemo sve to dobrovoljno raditi za jedan fiks pa dok ne crknemo!!”

Kada sam završila, od straha koji se formirao u mom telu ubrzano sam disala i tresla sam se kao list na vetru. Pogledala sam u moju drugaricu, koja je jedno vreme ćutala, a onda prasnula u grohotan smeh... lepo, bar je jednoj od nas zabavno.

“Znam taj film!! Ali srećo, scenario ne ide tako. Kao prvo omamili bi nas još na početku prve čaše ovog “kao greh skupog šampanjca”, u tvom slučaju čaše vode, ne bi čekao da popijem hiljade dolara.. Ne bi se vozale u ovim luksuznim sedištima nego dole u delu za prtljag, jer dušo... ti jesi delom Ruskinja, ali si i Amerikanka, ja sam Amerikanka, a oni...” pokazala je prstom na Aleksejevu svitu “...su Rusi, a Rusi šta?! Mrze Amerikance!”

“I ti misliš, stvarno si ubeđena da nam ne preti nikakva opasnost?! Možeš li da se kladiš na tvoj život?!”

Prebledela je u sekundi, a srce mi je odjednom preskočilo otkucaj, Bože i ona ima užasan osećaj... Taman sam je htela upitati šta joj je, kada je glas iza mene rekao...

“Kao što rekoh, ali očigledno nije stiglo do tvoje podsvesti, niste u ni jednoj vrsti opasnosti sa mnom, osim možda lagane turbulencije... to je nešto na šta čak ni ja ne mogu da utičem.”

Suzzeth je frknula i samim tim je privukla pažnju na sebe, jer je shvatila da menjam boje češće od semafora.

204

Aex Nash “Isto tako, ne smeta mi što ste Amerikanke, naprotiv! Vi imate tu potrebu da nas izazivate, mamite i od nas pravite negativce, a mi o vama... ne razmišljamo. Pardon, lažem. Ne razmišljaju svi Rusi o Amerikancima, ali ja trenutno, veoma često razmišljam o jednoj na kojoj bi izvršio agresiju i izigravao bi agresora jedno izvesno vreme, opet ispravak, dugo, dugo bi to radio i na sve moguće načine...”

Tenzija, ona seksualna se opet mogla nožem seći i bilo mi je strahovito neprijatno, te sam brzinom svetlosti morala da promenim temu. “Čime se bavite gospodine Aleksejev?”

“Lepotice, za tebe Aljoša...”

Suzzeth je opet frknula, a on je svoje oči polagano premestio na nju i rekao... “Nemoj biti ljubomorna mačkice, ti me između ostalog možeš isto tako zvati.” I namignuo joj je.

Ona se malo nagnula tako da joj je dekolte došao do izražaja jer su joj grudi prosto kipele u tom položaju, čula sam ga da je naglo uzdahnuo malo veću količinu vazduha, te sam u sebi cupkala od sreće, jedan za Amere, nula Rusi.

“A kako bi još trebalo da vas zovem Aljoša?!” Besramno je prela i zavodila ovog opasnog muškarca... opet mi je bilo neprijatno jer sam u njihovom društvu, osećam se kao voajer koji ima svoj privatni peep show.

“O tome ćemo kada ostanemo nasamo mačkice...”

“Kao da će se to ikada desiti.”

“Ne kao, nego kada. Obećavam ti da hoće, a sada budi dobra i pusti me da umirim tvoju drugaricu, a sa tobom ću se kasnije... dogovoriti o pojedinostima.” Čula sam Suzzeth hropće i pokušava da formira suvislu rečenicu, ali sve što je iz njenih usta izlazilo bili su nesuvisli slogovi... nije znala ni šta bi rekla ni kako bi ga uvredila... iiiiii Ameri 1 -Rus 1. Nije dugo trajalo.

“Nego da se vratimo na tvoje pitanje...” da me jebeš ova njihova predstava i nadmudrivanje me je smelo i ne sećam se šta sam ga uopšte pitala...” ...Ja bih sebe okarakterisao kao biznismena, ali pakosni ljudi će reći tajkun. A bavim se svim i svačim.”

“A vama smeta kada vas neko tako okarakteriše?!”

“Naravno da mi smeta, ne znam kako to ide u vašoj zemlji, ali u našoj tajkuni su ljudi koji su uvek na rubu zakona, bave se malverzacijama, bespravnim putem dolaze do nečega pod okriljem države, a ja to nisam.

Nisam opasan, nisam kriminalac, moji poslovi su pošteni, a tako mnogo 205

Aex Nash imam jer sam nasledio od svog oca, koji je nasledio od svog, a on od svog i tako deset kolena unazad. Ja lepe moje gospođice nisam skorojević koji je juče zaradio prvi milion, ja sam milion imao kao godišnji džeparac sa deset godina. To što muškarci u mom porodičnom stablu imaju smisao za biznis je bolja stvar od svih nasleđenih novaca, kuća, preduzeća... I zato da! Smeta mi i smeta mi jako kada me neko nazove tajkunom!”

“OK... evo obećavam da vas neću tako nazvati, nikada.” Nasmejala sam mu se i odahnula kada je onaj strašni izraz izrevoltiranog čoveka sišao sa njegovog lica. Klimnuo je glavom, graciozno u znak zahvalnosti kada smo začuli Suzzethin glas.

“Ja vam tako nešto neću obećati gospodine Aleksejev.” Pobedonosno je izjavila, kučka jedna, kao da je srećna što mu je našla slabu tačku, a opet Suzzeth je to. Naravno da je srećna!! Ameri 2 - Rusi 1.

“Nekako sam to i očekivao od tebe mačkice, bar znam da nisam pogrešio kada sam predvideo da nam sledi veoma buran period.”

“Ne sledi nama ništa! Ti i ja... ništa!!”

“O, ali ja sam siguran da će biti svašta!! I to svašta lepog. To mogu čak i da ti obećam!” Nacerio se, a Suzz se pušila na sedištu.

I jebiga..

Ameri 2 - Rusi 2.

“A sada ti meni Zoya kaži od čega ili bolje reći od koga bežiš na drugi kraj sveta?!”

“Ne bežim!” Zacičala sam zapanjeno. “Rekle smo ti da idemo u posetu mojim roditeljima i..” “Čekaj, stani... nemoj mi vređati inteligenciju... kao što rekoh, nasledio sam nešto od svojih dedova, a to nije hrpa novaca, znam da čitam ljude curice, a na tvom lepom i tužnom licu piše sve, zato hajde... Kaži mi, ponekad je bolje sve probleme ispričati neznancu koji neće osuđivati.”

“Zašto misliš da ona ima nešto za osudu?! Ti...-” “Mala, tebe nisam ništa pitao, ona zna da govori! Imaćeš svojih pet minuta i tada ćeš mi pričati samo o sebi, a sada... pssst.”

“A otkud znaš da to neće potrajati duže od pet minuta?!”

“Zato što ću toliko moći da čekam dok te ne skinem golu. Sada budi dobra i razmisli šta je najbitnije o tebi što treba da znam, a dovoljno kratko da stane u 5 minuta, stvari tipa, kontracepcija da ili ne, brzo, polako, jako ili ... pa znaš već.”

Ameri 2- Rusi 3.

206

Aex Nash “Nego, gde sam ono stao?? Kaži mi... Voleo bi da znam ko te je ovako povredio?!”

I tako sam mu ja pričala i pričala o bukvalno svemu... I kako sam stigla u Dallas, zbog čega, o problemima sa sestrom, o upoznavanju Suzz, o našem zajedničkom stanu, poslu, o Jayu, o onome koji mi je slomio srce i kako sam otišla od njega... da bi mi on na kraju rekao.

“Tvoja priča jeste tužna, ali vrlo uobičajena, jedino što ja mogu da ti kažem sa stanovišta muškarca je. “Это не более чем мои девочки..”

“Oprosti, ne razumem te, ne govorim Ruski...” “Šteta... no, rekao sam da to još nije gotovo devojčice moja...”

Reč po reč i omamljena umorom, bolom i pričom ni shvatila nisam da se nalazimo na izlazu iz aerodromske prostorije za proveru pasoša. Svo troje smo izašli u isto vreme kada se naš dobrotvor okrenuo prema nama i rekao: “Vidite da sam čovek od reči, doveo sam vas u moju lepu zemlju i sada vam se nudim da vam pokažem ovaj grad, ali ne kao vodič nego kao stanovnik.”

“Kao da će se to desiti.” Ponovo je čačnula Suzzeth koja je dugo vremena bila tiha. Pravio se da nije čuo te njene reči i nastavio je dalje: “Moj broj imate i kada se odmorite i smestite javite se pa da se zabavimo na Ruski način. A sada vidim da vas čekaju pa nije lepo da vas zadržavam. Прощай девочка, прощай котенок. Do viđenja!!”

I samo tako se okrenuo i otišao i svakako sam bila ubeđena da ovo nije zadnji put da ga vidimo.

Mali crveni taksi zaustavio se ispred nas, srce mi je brže zakucalo i jedva sam čekala da se nađem u roditeljskom zagrljaju. Knedla bola izmešana sa srećom gušila me je što je učinilo da se moje oči opet napune suzama, ali ni to nije dugo trajalo, jer u malo me srce nije izdalo, ali umesto da se srušim ovde, na Ruskom tlu, ja sam se iz svega glasa izderala.

“Koji kurac ti radiš ovde?!?!!”

207

Aex Nash

Zoya Whiteley “Koji kurac ti radiš ovde?!” Zagrmela sam toliko da se bar njih dvadesetoro okrenulo u našem pravcu. Čula sam Suzzethino tiho, “Sranje...” i nastavila da streljam pogledom osobu ispred sebe.

“Zar se tako pozdravlja rođena sestra?!” Kasja je uvređeno odmahivala glavom i gledala me sa neodobravanjem.

“Slušaj me dobro!! Ovamo sam pobegla od vaših bolesnih igrica i malo je reći da sam iznenađena što te vidim... ti si poslednja osoba sa kojom želim da provedem godišnji, jer me podsećaš na svaku glupost koju sam napravila proteklih meseci. Tako da... jebeno nemoj da mi zameriš nego lepo kaži koji ćeš ti kurac ovde?!”

“Došla sam zbog roditelja, zvali su me ,u svakom slučaju nisam došla da gledam vaše ružne njuške, da sam znala... pa preskočila bih...”

Sekund... jedan jebeni sekund bio je dovoljan da se pokažemo u pravom svetlu. Suzzeth me je odgurnula u stranu i nasrnula je na Kasju brzinom svetlosti. Ščepala je za kosu levom rukom, a desnom je uhvatila za grlo i kroz zube rekla.

“Ko ima ružnu njušku kurvetino propala?! Jel' ja?? Šta sam ti ja prošli put rekla za to vređanje?! Nisam li ti rekla da ako me još jednom uvrediš da neću odgovarati za svoje postupke?! Ti nastavljaš je li tako??”

Kasja je prkosno gledala u oči, ali nije progovorila ni reč, da li zato jer nije mogla ili je lujka shvatila da ispred sebe ima veću budalu ne znam, ali je za divno čudo ćutala. Trudnoća od nje napokon stvara pametnu osobu...

TRUDNOĊA!!

Dotrčala sam do Suzzeth i uhvatila je oko ručnog zgloba te je nežno stegnu.la i rekla “Suzz dušo, pusti je, molim te!! Jela je govna, dokazala si poentu, a sada je pusti.”

“Zašto bi pustila ovu kuju otrovnog jezika?!”

“Trudna je zaboga!! Zar si zaboravila?!”

U momentu je pustila kao oparena, buljila je u svoje ruke kao da ih nikada nije videla te drhtavo progovorila.

208

Aex Nash “Vidiš kučko na šta si me naterala?! Daću ti jedan prijateljski savet. Svoje komentare zadrži za sebe inače me niko, ali shvati niko neće sprečiti da ti zavrnem šiju… jasno?????”

“Kao da se bojim takvih kao što si ti!!” Glupača nikako da začepi.

“Kasja umukni!! Dosta je bilo, nemoj je njakati jer sledeći put je čak ni ja neću hteti zaustaviti. I šta ćemo sad? Mislim jasno vam je da nas tri pod istim krovom nećemo moći ostati?”

“Ne znam za vas, ali ja sam ovde došla sa razlogom i još uvek ne znam kako ću im reći da će za par meseci postati baka i deka, tako da mi i sranje sa vama uopšte ne treba. Trenutno imam toliko problema da ne znam ni kako funkcionišem.”

“Pa sekice dobrodošla u svet odraslih, gde nije sve tako ružičasto. U svakom slučaju bolje pre nego kasnije. Jedino što mi nije jasno zašto baš sada?! Mogla si da izabereš bilo koji dan, bilo koje vreme.”

“Tata me je zvao i rekao da, s’ obzirom da dolaziš ti dođem i ja pa da obe njegove curice budu pod istim krovom kao ranije. Ne zna on da si mi ti našla zamenu.” Glavom je pokazala u Suzzethinom pravcu, a mene kao da je udarila struja. Počela sam da se tresem od navale besa.

“Zamena kažeš?? Zamena? Sestro moja ja u Dallasu nisam imala nikoga sem tebe. Došla sam do tebe i primila si me na čemu sam ti veoma zahvalna, a onda?! Kada ti to više nije odgovaralo izbacila si me na ulicu. Ne!! Izbacio me je tvoj portir!!

Znaš li da sam to veče upoznala Suzz i da me je primila kod sebe kada nisam imala gde da odem i pazi! Još uvek me njen portir nije izbacio!!”

Dernjala sam se onoliko koliko su mi pluća dozvoljavala.

“Zoo srce, pa ja nemam portira, za to treba imati otmenu guzicu, moja je prilično obična.”

Pogledala sam u nju sa zaprepaštenjem u očima i tek kada sam shvatila da me zajebava počela sam da se smejem, ona mi se pridružila dok je Kasja prevrtala očima.

“Dobro, dobro, ako ste završile sa glupim šalama i još tupljim dosetkama trebale bi krenuti. Roditelji nas čekaju. Ono što ja mogu da obećam je da ću biti pristojna i gledaću da što manje čačkam “ubicu”“ pokazala je prstom na Suzz, “isto tako neka se i ona drži podalje od mene i neće biti problema.

Primirje?!”

Pružila je ruku Suzzeth koja je gledala kao da joj je izrasla još jedna glava, ali je ipak pružila ruku. O hvala ti Bože bar smo nešto uspele rešiti.

209

Aex Nash ***

Brian Walker ...nedelju dana kasnije...

Budući da nisam stvoren da volim po malo je razlog zbog kojeg nisam smeo da se prepustim osećanjima.

Već nedelju dana uzaludno tražim nekoga kome je izgleda jako stalo da ne bude pronađen. Padaju mi razna sranja na pamet. Od kidnapovanja, koje smo posle tri dana otpisali, preko obilaženja jebenih mrtvačnica, angažovanja detektiva koji ni danas nema nikakvih novih saznanja, preko veze u samom jebenom vrhu države, jer mi je palo na pamet da je možda upala u neki program za zaštitu svedoka... jer kada sve uzmeš, sabereš i oduzmeš niko ne može da nestane sa lica zemlje i da mu se izgubi svaki trag.

Naravno da sam izašao iz bolnice, naravno da sam im napravio haos i ma koliko da je njihova zakletva ozbiljna niko ne može dugo da istrpi kučkinog sina kakav sam ja. Malo je reći da su tri sestrice za dva dana otišle na ne plaćeno odsustvo samo da me ne bi gledale. Kako mi je rečeno, vratiće se onog momenta kada napustim ustanovu, što i jesam.

Dobro njima, dobro meni...

Menjanje zavoja i ostalih propratnih sranja radi privatna klinika koja je dobro plaćena da jede moja sranja bez puno pogovora i to je ono što mi se sviđa.

Sada, sedim i čekam jebenog bolničara da se pojavi. Pre par sati sam došao u Johnovu kancelariju i odavde se neću maći dokle god ne saznam nešto konkretno o Zoyi. Lampa za sterilizaciju prostorije svetli, a meni je već muka od nje...

Punim čašu viskijem i jedva čekam da ga popijem... Taj osećaj koji prži mi fali jer samo tako ću znati da sam živ, jer ovih dana sve mi se više čini da nisam.

Tup bol u grudima je jedino što osećam, jedino što mi je ostalo od nje i opet sam vraćen na početak..

Podsetnik da sam sve ovo već jednom jebeno doživeo i preživeo, ali koliko god da je to “već viđeno” boli, jebeno me razdire.

Primičem čašu usnama i u meni se budi nada da ću ovaj put uspeti da zaboravim, samo na kratko, samo na minut...

“O jebem ti sve!! Da li si ti normalan?!”

210

Aex Nash Jay mi otima čašu iz ruke i baca je na drugi kraj prostorije. Oči su mi širom otvorene, jer ne mogu da verujem da se usudio!! O da jebeno se usudio da mi uskrati ono što mi je potrebno!

Uzimam flašu i prinesem je usnama i sa bezobraznim kezom nategnem je i progutam bar tri gutljaja pre nego mi i flaša bude nasilno odstranjena iz ruku.

“Jedi govna buraz!”

“Ne! Jedi ih ti destruktivna budalo!! Šta?! Opet si se prepustio samosažaljenju?! Opet ćeš to da radiš?! Da nam svima praviš pakao od života?!”

“Kontam da znaš gde su vrata... U svakom slučaju zaključana nisu i možeš da odjebeš odavde kad hoćeš!!”

“Znaš šta?! Upravo ću to da uradim, ali prvo ću da je nađem jer, za razliku od tebe ja imam savest i znam kada nešto sjebem. Sa Zoyom sam sjebao i ne odlazim dok ne saznam da je živa i zdrava.”

“O znači, ona je važna, a mene ko jebe?!”

“Ne budi patetičan ne stoji ti to! Znam da si egocentrik, mani mene tih fazona, ja i ti se dugo poznajemo i znam šta radiš! Isto tako znam da ti to ovog puta neće poći za rukom. Dokle god mi se ostaje pored tvoje jadne guzice ostaću, ali samo kao zaposlen. Od sada strogo poslovno “moj brate”, a ako ti se to ne sviđa daj mi otkaz!! Odbijam da ti dozvolim da od sebe ponovo praviš žrtvu jer... ako ćemo pošteno, koliko god da te volim, odbijam da ti opet budem dežurni krivac. Imam i ja svojih problema, malo je mnogo da se bakćem i sa tvojima!!”

“Poslovno kažeš?!”

“Kažem!!”

“Onda dobro... šta ima novo na trkalištu?!”

“Ooo vidi kako se to lako obavlja… e pa ovako “gazda”, dva sponzora koja si imao su otkazali sponzorisanje, tačnije, istekao je ugovor i oni ga jednostavno više nisu produžili, jer niko ne zna kada se i da li se vraćaš.”

Ostao sam zatečen jer... pa već dugo me niko nije otkačio, a sada mi se to sve češće dešava...

“Ne očajavaj... dobar sam u svom poslu i našao sam ti novog. To jest bolje reći našao je on mene. Ima firme širom sveta pa tako i kod nas... e sad... šta će od svega toga biti u sklopu sponzorstva videćemo, jer je zamolio njegov asistent da mu se javimo kada ozdraviš i budeš spreman za poslovni 211

Aex Nash sastanak. Rekao sam im da mogu ja da posredujem, ali me je odbio jer njegov gazda želi tebe, a ne mene!”

“O on je jedan od onih...”

“Da Bray, on je od onih nadmenih guzica koje će smatrati da te poseduju i zato mi se uopšte ne sviđa, ni on, a ni sama činjenica da je Rus. Sa njima je uvek sranje u paketu. No, međutim, ti si gazda, kako si me lepo podsetio i ti odlučuješ. “Šta treba da znam?!”

“Osnovno poznavanje rada na računaru za početak.”

“Ti to mene zajebavaš?”

“Ja?!?!?! O ne gazda. Kao drugu sam ti proveravao svakog sponzora, ali to više, kako si sam poželeo nije moja briga. Na ovom papiru su ti njegovi podaci pa ga izvoli istražiti. A ja odo da se bavim nestalim ženama, jer je moje radno vreme isteklo.”

“A ne nećeš!!! Vraćaj se ovamo i pokaži mi kako se ovo govno koristi!!”

“Govno?! Koje govno?! Aaaa misliš na računar? Vi ga ne znate koristiti o sveznajući vi?!”

“Daj ne seri nego mi pokaži!”

“Bray... ovo ti kažem kao drug drugu, sramota je ne znati koristiti računar i internet u dvadeset prvom veku...”

“Koji će mi kurac to kada imam-” “Mene?!”

“Tebe...”

“E pa napokon dolazimo do srži problema. Bray, ja te volim, ti si mi kao brat! To sam ti hiljadu puta rekao, ali čoveče, ponekad se osećam kao da sam ti roditelj. Malo mi je dopizdilo da večito idem za tobom i da rešavam sranja umesto tebe. Začaurio si se čoveče! To nije život!! A ja sam kriv što sam ti toliko vremena dozvoljavao to ponašanje...”

“Tražio sam jebeni kratki kurs o korišćenju interneta ne psihološki profil moje jadne guzice, OK?!”

Duboko je uzdahnuo i znao sam da će i ovog puta popustiti, što mi je i rekao.

“Gledaj sad i gledaj pažljivo! Ovo ću ti pokazati samo jednom. Vidiš ovu ikonicu ovde... piše “ Bing , e to lepo pritisneš ovako, desnim klikom i kada ti očita izgleda ovako... Uzmeš u ovaj pravougaonik i pritisneš ovde i napišeš ime osobe ili stvari ili čega god želiš da nađeš. Kako se zove lik? Daj mi taj papir.”

212

Aex Nash Dodao sam mu parče papira bez da sam pogledao ime, jer ionako ni jednog Rusa ne poznajem.

“Aha” rekao je i ukucao ime “Znači, ukucaš ime, u ovom slučaju Aljoša Aleksejev i onda klikneš na ovu lupicu i on traži. Vidiš?! Sada će ti izbaciti sve tekstove i informacije koje postoje o njemu. A ako želiš da vidiš njegove slike pritisneš ovde na opciju “slike” i oni ti izbace sve o njemu, ovako-” “JEBOTE!!!!” “Šta se dereš manijače!!!”

“Pogledaj prvu sliku Jay...”

“Oh.” “Šta oh?! Kako oh?! Dok se ja zajebavam i tražim njenu guzicu po celoj Americi, ona šeta bulju sa tim Rusom?! Koji kurac brate?!?!”

“Hej, hej! Hajde da se smirimo i ne dižemo frku jer ako nisi video i primetio na svim tim slikama je i Suzzeth, ne možeš znati da li je Zoya sa njim!”

“Kako bre ne mogu???? Vidi kako se smeškaju jedno drugom!! I kao da je ta Suzzeth neka riba pa da ovaj odlepi na nju!! Na Zoyu se on napalio, ja kada ti kažem!! Ali isto tako ti sada govorim da mu to neće poći za rukom!!

Idem tamo!!”

“Gde bre?!”

“U Rusiju debilu!!”

“Ne možeš!!”

“Samo me gledaj! Zovi ga! Dogovori sastanak, poslovni! Reci mu da sam poslom u Rusiji i da ću doći kod njega na razgovor, ostatak je moja briga!

Niko moje neće dirati, a ni muvati!”

“Ali ona nije tvoja Bray, ne više brate.”

Sažaljivi pogled u njegovim očima probudio je bes i inat u meni... ne, nećeš me tako gledati... niko me više neće tako gledati, zato sam tiho, staloženo i bez trunke sumnje rekao: “Dokle god je živa moja je... dokle god diše imam šansu da je vratim nazad i to je upravo ono što ću i uraditi...”

213

Aex Nash

Zoya Život sam po sebi donosi splet nepredviđenih okolnosti. Nekada te ojača, a nekada ti dođe kao neočekivan šamar. Kod mene je ono drugo, uvek je nekako ono drugo. Onog momenta kada sam videla Kasju na aerodromu naredila sam sebi da je prošlo vreme žalovanja i odmah sam prešla na viši nivo... Ljutnja. Bila sam ljuta na sve, na oca koji je nesvesno uradio nešto što mi je poremetilo sve planove, majku koja je skakala oko Kasje od trenutka kada joj je rekla da je trudna, a to je, verovali ili ne bilo bukvalno onog sekunda kada smo kročile u roditeljsku kuću.

Znate onaj osećaj kada ste uvek drugi?! E opet sam ga osetila. Ovo je bilo moje putovanje povodom diplomiranja. Moj poklon od roditelja i opet je sve to u drugom planu, jer čim su nam poželeli dobrodošlicu, moja sestra, večita drama kraljica, jurnula je prema mami sa krokodilskim suzama u očima i rekla: “Trudna sam! Tako se bojim!!”

I naravno... usledila je salva uzvika, umirivanja, reči podrške i razumevanja, a da jebena ulazna vrata nismo ni zatvorile za sobom... i tako... opet sam na drugom mestu.

Možda bi me neko mogao optužiti da sam ljubomorna, možda čak i zavidna, ali verujte mi kada vam ovo kažem, ovaj put sam mislila da ću biti prva, ali...

Ko se može takmičiti sa bebom u stomaku, sa novom ulogom mojih roditelja, jedno diplomiranje nije toliko važno koliko činjenica da će im druga ćerka za koji mesec podariti unuče koje će ih zvati bakom i dedom...

I zato, umesto da sam tužna i malodušna, možda čak i srećna zbog jebene diplome, ja sam besna! Toliko besna da mi dođe da se okrenem i odem odavde, jer su me opet svi zaboravili, doduše skoro svi.

Suzzeth koja je stajala iza mene spustila je ruku na moje rame i tiho rekla: “Opusti se, neće ni ona moći dugo da krije svoje pravo lice.”

To bi sve bilo super kada bi je Suzzeth malo bolje poznavala, jer ovo lice jeste pravo lice moje sestre.. Čitava ta nedelja protekla je u mom durenju, Kasjinom maženju, Suzzethinom gunđanju, maminim i tatinim podilaženjima i glumom kako je sve u najboljem redu... a istina je da ništa nije bilo.

214

Aex Nash Moja sestra je uvukla kandže i moram priznati da mi se ovako više sviđala, bila je nekako povučena u sebe i videlo se po njoj da se plaši. Čini mi se da je ovo prvi put u njenom mladom životu kako je shvatila da život nije samo zabava i šampanjac. Da ta vrsta aranžmana sa sobom može da donese i ono malo manje zabavnu posledicu. Posledicu u vidu male bebe, koja se, budi uzgred rečeno neće baš proslaviti sa majkom, ali zbog nje i Kasje nadam se da će sve biti kako treba.

Ako ću pošteno, nije sve bilo tako loše, puno smo šetale, pogledale smo većinu znamenitosti koju Moskva tako ponosno ističe. Obišle smo i maminu školu te smo upoznale sve te divne curice koje žive za to da jednog dana budu jednako dobre ili čak bolje balerine od moje majke. Ono što se meni svidelo je reka Smirnoff vodke...

Kao što sam i predosetila Aljoša se dao u brzu jurnjavu moje drugarice.

Nije birao sredstva, a bogami ni naših živaca te se fantomskim putem uvek nekako nalazio u neposrednoj blizini. Posle prvog izlaska konstatovale smo da ga se nećemo lako otresti pa smo se složile da nam pravi društvo s svako veče. On kao dobar domaćin pokazao nam je bukvalno sve, od malih zabačenih restorana sa domaćom muzikom, do ultra modernih klubova u kojima smo se, moram priznati osećale kao seljanke.

Daleko od toga da mu je to bila namera, ne. Njemu je bilo važno da se što bolje provedemo i da se što dublje zavuče u Suzzethino srce, ali po svemu sudeći, iako to nije htela da prizna, pala je u prvom satu. O da, još u avionu.

Kasja kao Kasja pratila nas je u večernjim izlascima i nije čak ni krila činjenicu da je trudna nego je to koristila da se uvuče pod Aljošinu kožu.

Rekla sam vam da se promenila, ali valjda niste pomislili da se preobrazila u sveticu?!

A ne, možeš od sponzoruše napraviti normalnu devojku, ali nikada neće biti 100 posto izlečena. Ono što želim da kažem je da iako nije jurila Aljošu, dopadalo joj se to da bude u centru pažnje pa čak i njegove... njoj se to sviđalo, a Suzzeth je mrzela svaki trenutak toga. Ne može baš sve ni da bude idealno zar ne??

Ne mogu se požaliti kada svedem sve račune da mi je bilo loše, čak naprotiv, Aljoša je jedan veliki čovek koji je svu svoju pažnju raspodelio na nas tri. Ispunjavao je svaki Kasjin hir, sa mnom je razgovarao o svemu što me tištalo i mučilo pa sam se vremenom osećala puno bolje, a što se Suzzeth tiče??

215

Aex Nash E pa nju je osvajao u svakom mogućem trenutku. Kao iskusan muškarac u jednom danu znao je da je učini i srećnom i tužnom, raspoloženom i nadrkanom, ali... Polako, ali sigurno uvukao joj se u misli i htela ona to da prizna sviđao joj se, sviđao joj se jako. Kako to znam?!

Jednostavno, moja najbolja drugarica se ponašala kao miš na steroidima. Čas je bila umiljata, čas razjarena, čas je plakala.. Verujem da će mnogi pomisliti da je to klasična PMS posledica, ali, prava istina je u tome da ona nije bila, a to znam jer živim sa njom i takve stvari se jednostavno znaju. Četvrtog dana naše posete roditeljima došlo je do dramatičnog razvoja situacije...

Suzzeth i ja smo stigle kući iz jutarnje šetnje, otac je odvezao mamu na posao, ali su otišli ranije jer imaju omiljeni kafić u kojem pre mamine nastave popiju kafu i doručkuju. Znam to jer su nas drugo jutro odveli tamo na doručak. Nekako sam ljubomorna na njih jer imaju svoj mali svet, daleko od doma i svojih ćerki. Njima je dobro, a meni je zbog toga srce puno...

No, da se vratima na Kasju, onog momenta kada smo ušli u kuću znali smo da nešto nije u redu. Kuća je bila tiha, pretiha, što baš i nije slučaj inače.

Kasja je uvek imala upaljen barem TV jer je mrzela tišinu. To je tako sa njom od malena. Mrzela sam kada me je noću budila da idem sa njom u WC, ali naprosto se bojala otići sama. Tako sam je uvek bez pogovora morala pratiti, jer posledice nisu bile prijatne.

Jednom, kada nam je bilo tačno pet godina, posle rođendanske zabave, došla je do mene i naredila mi da je otpratim do kupatila, čak i onda nisam volela naređenja pa sam je odbila.

Sutradan u podne je stigao kamion sa novim dušekom jer se ona upiškila u krevet. Od tog dana pratila sam je u WC, jer sam znala da to nije hir nego preka potreba, a meni je i u tim godinama bilo potrebno da nekome trebam, da neko zavisi od mene.

Zazvala sam njeno ime, ali jedino što smo čule bilo je tiho jecanje, a zatim povraćanje i to ne bilo kakvo, nego ono najgore vrste... ma koliko nadmena i fina bila, nije mogla profinjeno povraćati, a zvučalo je grozno... kao da joj utroba pokušava izaći na usta.

Znala sam šta je u pitanju, loša strana trudnoće i tu nema leka. Potrčala sam prema kupatilu sa Suzz za petama, uletele smo unutra, a ono što smo videle stegnulo nam je srca. Prizor je bio zastrašujući.

216

Aex Nash Uvek doterana Kasja klečala je na hladnim pločicama grleći WC školjku.

Njena kosa je bila mokra, a na dugačkim krajevima koji su visili, bilo je bljuvotine. Ovaj prizor mi je naterao suze na oči.

Pogledala sam u Suzz i iako sam znala da je ne podnosi na licu sam joj pročitala saosećanje. Nismo se dugo predomišljale, ja sam jurnula do Kasje i pokupila joj kosu u rep, dok je Suzzeth kvasila peškir u lavabou.

Kada mi ga je pružila, bez reči sam ga uzela i tek toliko obrisala sam krajeve prljave kose te sam uzela iz drugaricinih ruku šnalu i skupila joj kosu u punđu.

Moja sestra tek tada kao da je postala svesna da oko nje postoji još neko, podigla je oči i susrela se sa nama. Taj njen pogled pun bola, tuge i preklinjanja naterao nas je da joj zaboravimo sve uvrede i poniženja jer hej...

Ispostavilo se da je i ona samo čovek...

“Umirem...” rekla je promuklim glasom, valjda celo jutarnje bljuvanje utiče na glasne žice. Suzzeth je iza mene frknula i preuzela je kontrolu, shvatajući da sam ja izbezumljena.

“Kamo lepe sreće, ako mene pitaš, ali... Na moju radost, a na tvoju štetu, osećaćeš se kao govno veoma, veoma dugo vremena, ali umreti nećeš.”

“Suzzeth...” zarežala sam pokušavajući sprečiti lujkaču da nastavi dalje, nije u redu da je zavitlava dok je u ovom stanju. Suzz me je pogledala najnevinijim pogledom i upitala “Šta?! Od jutarnje mučnine se ne umire, toliko bi i ona trebala znati jebiga.”

“Znam, ali imam osećaj kao da hoću... danas sam se izbljuvala zbog omiljenog parfema... Kunem vam se ova beba me mrzi i pre nego što se uopšte rodila... tako se bojim. Kako ću ja sa njom... mrzeće me, osećam to.”

Rekla je plačnim glasom koji mi je stezao srce.

“Slušaj lutko, to tvoje trenutno stanje nije prijatno, ali je normalno.

Moraćeš izbaciti sve što ti smeta i naći hranu koja će ti se zadržati u želucu, a što se parfema tiče... pa moraćeš naći neki drugi bar na neko vreme.

Hormoni ti divljaju pa to plakanje takođe nije novost. Ono što ti treba da uradiš je da se istuširaš jer... Pa ne postoji ublažen način da ti kažem, smrdiš.

Dok se središ, Zoo i ja ćemo ti spremiti doručak i molićemo Boga da ti ne bude muka. Znači, tuširanje, jelo pa odmor. Zoo će ti doneti čiste stvari. A sada, vuci to zgodno dupe pod tuš.”

Kasja se nasmejala dok joj je na uglovima usana sijala bljuvotina, ništa nisam rekla, ali sam pomislila, više mi se sviđa ovakva. Jesam li zbog toga loša osoba?

217

Aex Nash Malo po malo, Kasjina mučnina je vremenom prestala, a mi smo postale veoma dobre pa prijateljice. Sve više vremena smo provodile zajedno pričajući, smejući se pa čak i vređajući jedna drugu, ali to nije bilo kao ranije, ono da ujede za srce, ovo je sada sve prešlo u šalu. Zdravu šalu. Na moju sreću nismo se dotakle teme Briana, tako da je to stajalo između nas kao slon u prostoriji, ali... znala sam da nije vreme. Ovaj odnos je suviše tananušan da ja prosto ne želim da ga uništim. Moja odluka, da ne postavljam glupa pitanja donela je veliko iznenađenje predzadnjeg dana naše posete roditeljima.

Sedeli smo svi zajedno u dnevnoj sobi i sprdali se kada su moji roditelji počeli da se ponašaju kao dva od hormona podivljala tinejdžera. Njihova milovanja, kikotanja i poljupci na koje smo navikle dostigle su onaj nivo kada nam je zbog njih bilo neprijatno. OK volite se, ali daj!!

Neprimereno smo se povukle u moju sobu jer nam je to postala baza, a dva ostarela tinejdžera ostavile smo nasamo da uživaju u svojoj ljubavi.

“Jebote, vaši roditelji ni nabijaju komplekse.”

Rekla je Suzz i bacila se na moj krevet licem prema dole.

“Veruj mi, nisi jedina. Volim ih, ali trenutno mi uopšte nisu najomiljenije osobe. Toliko ljubavi me naprosto guši.” Nabrala sam obrve mršteći se.

Kasja je uzdahnula.

“Ne znam šta se bunite, ako ništa drugo imate jedna drugu, a ja?! Ja nemam nikoga.”

“Nemoj tako Kas... pardon Kasja.”

“Ne, zovi me Kas, nije mi bitno. Bila sam nadmena guzica, ali kao što vidiš ništa mi to dobrog nije donelo, nego sam bosa i trudna.” Promeškoljila je prstićima na nogama da dokaže da je stvarno bosa.

“Kasja, šta ti u stvari hoćeš od života?!” upitala je Suzzeth.

Ona se namrštila te se namrštila i razmišljala nekoliko minuta, a onda rekla.

“Nov početak. Da, to želim. Nov početak, da sredim život pre nego se ovo dete rodi, jer... ne želim da me mrzi, želim da se ovo dete ponosi mnome, kao što se ja ponosim našim roditeljima. Da joj pružim normalnu porodicu... pa svima nam je jasno da od toga nema ništa, ali bi volela da joj pružim sledeću najbolju stvar. Mamu koja će je voleti najviše na svetu.”

“Zašto misliš da ne može imati oba roditelja?! Jay nije gad, neće bežati od odgovornosti.”

218

Aex Nash “Ne! Znam da neće, ali ja ga ne želim. On... Pa mi smo bili greška i nije u redu da ispaštamo zbog toga. Nije da smo ludo zaljubljeni ili tako nešto. Ma koliko to glupo zvučalo, ono što smo mi imali je seks, beznačajan seks kao popunjavanje vremena i ne bi bilo dobro da se vezujemo zbog toga. OK, dozvoljavaću mu da bude u detetovom životu, ali on i ja... nema jebene šanse.” “Šta ćeš onda?”

“Veruj mi da ne znam.”

Suzzeth je dugo ćutala i na kraju je pogledala prvo u jednu, posle u drugu te sa prepredenim osmehom na licu rekla.

“Imam ideju... jeste da nije jedna od genijalnih, ali može da funkcioniše. Šta mislite da se sve tri preselimo u Washington, te umesto stana iznajmimo neku malu kućicu?? Tako ćemo moći pomoći jedna drugoj!”

“O pa ne znam baš...” počela je Kasja. “Šta ne znaš?! Zajebi! Rekla si da ti treba nov početak zar ne? Šta je bolje od novog grada, nove kuće i novih drugarica?? Gledaj to ovako. Pomoći ćemo ti oko bebe, u početku ćemo nas dve raditi, a ti ćeš biti kući sa njom, kasnije ćemo rešiti raspored da sve možemo da je čuvamo! Šta je bolje od mame i dve tetke?! Ima tako da je razmazimo!”

“Neće nam biti lako, beba košta...” rekla sam pomalo zbunjena Suzzeth inom idejom.

“Ne mora da znači...” Kasja je rekla zamišljeno, “...imam popriličnu svotu ušteđenu na računu, ako budem pazila možemo lepo živeti bar godinu dana.”

“Eto! Rešili smo!!”

“Ne nismo! Nismo našle ni stan, a kamoli kuću, ne mogu trudnicu vodati preko cele zemlje!!” Zaurlala sam.

“Ja i onako ne bi mogla odmah sa vama. Moram srediti papire za stan, moram se iseliti, popakovati stvari... ne bih došla bar mesec ili dva.”

“Eto vidiš Zoo, taman imamo dosta vremena!”

“Dobro, da li ste vas dve normalne? Još juče ste se hvatale za gušu, a danas bi da živite zajedno?!”

“Da pa?! To je bilo juče. Danas je ovako, a sutra?! Dobro ne baš sutra, ali za par meseci ću biti tetka, dobro ne prava, ali kao da jesam i ja naprosto obožavam bebe... o Zoo reci da pristaješ?!” Suzz me je gledala molećivim pogledom, i došlo je do onog nepredviđenog, pakao se zamrznuo..

“Naravno da pristajem!”

219

Aex Nash Obe su zavrištale i bacile sa na mene, usledilo je golicanje, grljenje i vrištanje... toliko vrištanja da su naši roditelji uleteli u sobu sa zabrinutim licima očekivajući ili upad kozaka ili borbu devojaka i to ni manje ni više nego na smrt.

220

Aex Nash

Brian Walker Prohladan noćni vazduh bistrio je moju glavu i svakim korakom koji sam napravio prema užurbanom aerodromu činio mi se pogrešnim. Mora da sam svojevrstan debil kada sam krenuo ovim putem. Držao sam malu sportsku torbu u rukama i cupkao sam nervozno desnom nogom. Krenuti ili ostati, rizikovati ili posustati..

Onaj dosadni glas u mojoj glavi koji se naglo počeo pojavljivati u mojoj glavi i to kunem se od onog momenta kada sam ugledao Zoyu nije me puštao na miru... Dubok glas, podvučen strašno iritirajućim ponavljanjem govorio je, “Ne zaslužuješ, uništićeš je, previše si pokvaren... ren... en... n” i tako stalno. Drhtavim prstima pritisnuo sam slepoočnicu želeći da sve to nestane, ali taj glas... ta moja savest u jednom je bila u pravu... ja je ne zaslužujem..

Taman sam se hteo okrenuti i vratiti se kući, a ovo sve pripisati gubljenju zdravog razuma i trenutnoj slabosti, nečija ruka me je uhvatila za rame i stegnula ga.

Znao sam... taj stisak bi svuda prepoznao, tu jačinu stiska pogotovo.

Nisam morao ni da se okrenem, a već sam znao...

“Hej druže, otkud ti??”

“Nisi valjda mislio da ću te pustiti da sam ideš?! A ne kauboju, na ovaj rodeo idemo zajedno, jer kao i ti i ja imam nešto što mi pripada, nešto što nameravam da vratim kući.”

Klimnuo sam, razumeo sam ga, razorila ga je Kasjina trudnoća, ali je pristao biti bolji, razumniji barem što se trudnoće tiče, iako nisam imao hrabrosti da mu kažem da se pripremi za hladan rat... jer ta kučka, ta hladna, proračunata kuja biće kadra da mu uništi život. Ćutao sam, naravno da jesam jer ko sam ja da mu solim pamet i dajem savete kada sam u životu sjebao sve što se moglo sjebati.

Pogledao je na sat i rekao: “Pa... mislim da bi trebali da pođemo ukoliko želimo da se nađemo u tom avionu... mislim... nije da mi se odviše ide, baš i nisam neki fan jebenih Rusa, ali što se mora, pretpostavljam da nije teško, ili možda jeste?!” Uputio mi je iskrivljen osmeh i znao sam da to njegovo kreveljenje sakriva pravo stanje njegovih osećanja, a to bi bilo... prestravljenost.

221

Aex Nash “Da li si ikada pomislio da ćemo kao dva očajnika pratiti dve ribe po svetu?” odjednom je zamišljeno rekao..

“Da si me ovo pitao pre deset godina rekao bih ne, da si me pitao pre godinu dana rekao bih jebeno da, ali ne... nikada mi ne bi palo da ćemo vijati dve određene ženske, pre više njih, bilo koju od njih... svaku od njih... jer “puno je riba u ovom moru plavom”... Ali sve se promenilo, mi smo se promenili, tako da... moj odgovor je ne znam. Nikada ne bi pomislio da ću poput očajnika vijati neku ženu po svetu, jer... one su uvek vijale mene, nikada ja njih...”

Celu proceduru čekiranja, pregledanja prtljaga, prošli smo kao da smo lišeni života, jer hteli ne hteli nismo znali na čemu smo. Jayu je na licu bila briga, naravno da sam znao o čemu razmišlja, ali kao i on ni ja to nisam smeo reći na glas. Bojao se... bojao se da je Kasja donela ishitrenu i sebičnu odluku ne pitajući njega za mišljenje i njegove želje. A ja?! Ja sam se za njeno dobro nadao da nije... da se nije rešila deteta, jer ću joj napraviti pakao od života.

Onu vrstu pakla o kojoj drugi samo šapuću. Nije me briga što je Zoyina sestra, uništiću je!

Drhtao sam od besa dok sam ulazio u hol koji je vodio u avion... pun besa, straha i malodušnosti. O da... Bolelo me je čak i priznanje samom sebi da sam se upustio u ovako nešto, ali... Kada je moja prva ljubav otišla pustio sam je samouveren kao sam đavo da će mi se jednog dana vratiti. A sada... posle svega, više ništa ne prepuštam slučaju. Vratiću je kako znam i umem!

Korak mi je, od usporenog, nevoljnog postajao odlučniji, arogantniji jer sam shvatio da odlazim po ono što je moje iako mi još u potpunosti nije pripadalo, ali i to ću promeniti, makar je preko celog sveta vukao za kosu poput pećinskog čoveka...

Dve stjuardese poželele su nam dobrodošlicu, a njihova dobrodošlica je poprimila još veće razmere kada su videle gde se nalaze naša sedišta. Ovako obučeni, nismo mamili baš neke ushićene poglede, ali status, cena avionske karte njima je rekla mnogo. Toliko mnogo, da su se i same okarakterisale kao sponzoruše. Odmeravanje je počelo, kao i umiljati glasići koji su odavali puno više zainteresovanosti od toga da budu naše domaćice na ovom letu...

“Sve što vam je potrebno tražite od nas, ali bukvalno sve... Ovaj let će potrajati nekoliko sati, a u našem interesu je da se pobrinemo za vašu udobnost... jer mi brinemo o svim našim putnicima.” Želeći da dokažem sebi da nisam izgubio radar za sponzoruše nagnuo sam se napred i spustio sam usne tik do njenog uveta i šapnuo.

222

Aex Nash “Siguran sam da ćete se za nas ipak malo bolje brinuti jer... obožavam da me se služi, a znam biti veoma široke ruke...” gricnuo sam joj ušnu resicu i naglo se podigao tako da nadvisim svih njenih metar i po visine. Da je neko drugo vreme zabavio bi se sa njom u WC-u aviona, ali to vreme je prošlo.

Niko mi ne zabranjuje da širim radost i lažne nade, zar ne?!

Ugrizla se za usnicu i samo je klimnula glavom, nemoćna da bilo šta kaže, kladim se da je u mislima na istom mestu kao i ja, ali to se neće desiti, ne jebeno nikako.

“Pođite sa mnom gospodine pokazaću vam gde se nalaze vaša sedišta.”

“Vidiš Jay, ovo je stvarno vrhunska usluga, zapamti ime kompanije, verujem da ćemo od sada samo sa njima leteti.”

Jay je iza mene zagunđao i kroz zube rekao, “Zapamti sam, ti glupa guzice... Jednom gad, uvek gad...” sa tim rečima je prošao pored mene, udario me je u prolazu po glavi, dok sam se ja smejao onoliko glasno koliko su mi pluća dozvoljavala. Obožavao sam da gledam svog najboljeg druga kako se duri.

Seli smo na naša sedišta i čekali smo da se svi putnici ukrcaju, bilo je tu svakakvih, od biznismena, do čitavih porodica... vesela graja, cičanje dece koja putuju, valjda prvi put avionom naveli su me na razmišljanje, svi oni su imali neki cilj, neko poslovne neko privatne prirode, jedino sam ja imao oba.

Da li ću moći sklopiti ugovor sa čovekom koji preti da mi uzme jedinu vrednu stvar u mom životu?! Da li ću uspeti ubediti Zoyu da je naš početak, iako pun nesretnih okolnosti, zapravo ono što nam oboma treba... Treba nam vreme da sve ispravimo, nadam se da će mi ga pružiti, jer ništa ovoliko jako nisam želeo kao šansu... šansu da joj pokažem da mogu biti bolji, da joj mogu pružiti sve, a da od nje samo tražim da me voli i veruje.

Prozor pored kojeg sam sedeo ulivao mi je sigurnost, ne mogu reći da se plašim letenja, ali sam ipak, pogađate opušteniji na četiri točka, ali ako ću da ginem ima to da posmatram iz prvog reda. Avioni su od onog nesrećnog dana postali moja najgora noćna mora, ali... moram doći do Zoye, a nažalost ovo je jedini način na koji to mogu uraditi.

Nedaleko od nas stajao je manji avion koji je po svemu sudeći sleteo tek pre nekog vremena, jer su kamioni nalik vatrogasnim udaljavali od njega.

Po mom nekom mišljenju ovo je bilo privatno vozilo nekog budžovana, ili statusni simbol pojedinaca. Pokazivanje moći preko skupih igračkica...

223

Aex Nash Pomislio sam u jednom momentu kako to da ja nemam jedan, jer sam isti arogantni drkadžija, a onda sam se setio da ne volim da letim, a bacanje te količine novca za nešto beskorisno po Jayevom mišljenju...

JEBOTE!!!

Gledajući u avionske stepenice srce mi je stalo... bukvalno sam se oduzeo, nemoćan da kažem ni jednu jebenu reč. Niz njih su se spuštale tri vesele prilike, odavde gledajući uspeo sam videti njihove osmehe i kikotanje... toliko iznenađen nisam primetio četvrtog člana njihove družine, nego sam se ponesen njihovom srećom i sam cerio, pa dobro, sve dok nisam uočio priliku u poslovnom odelu kako se sa svakom od njih srdačno pozdravlja.

Kada je stigao do Zoye, podigao je od zemlje i lagano je zavrteo, zatim je spustio dole dok su mu ruke i dalje bile oko njegovog struka, tada sam poludeo...

Skočio sam sa sedišta kao da je ispod njega pakleni oganj. Preskakao sam Jayeve dugačke noge dok je on vikao za mnom.. Kada sam stigao do stjuardesa mogao sam da vidim paniku na njihovim licima. Od količine gneva koji je svakom sekundom rastao u meni nisam čuo upozorenje pilota da se putnici vežu jer za koji sekund polećemo. Ne!!!! Nema šanse da poletimo!!

Ludački sjaj u mojim očima prestravio je dve žene koje su pozvale obezbeđenje, urlao sam na njih da me puste napolje, jer ću u suprotnom reći reč koja će me pustiti iz ove kante napolje, ali to neće biti dobro za njih, putnici će kasniti gde god da su krenuli, biće nezadovoljni, neke seronje će tražiti povrat novca, a za to će biti one krive jer me jebeno ne puštaju napolje.

Nisu me slušale i dalje su zapanjeno gledale u mene i to do onog momenta dok se Jay nije probio do nas, ne mogu reći da ovaj moj ispad nije napravio pometnju jer jeste, ljudi su počeli ustajati iz svojih sedišta i prilaziti nam jer su hteli da saznaju o čemu se dođavola radi, ništa mi to nije bilo važno! Ja sam želeo napolje!!

Posle par minuta Jayevog uveravanja da nisam ludak nego čovek koji se slomio jer je pre par godina izgubio verenicu u avionskoj nesreći probudio je saosećanje i kod putnika, a i kod članova posade te dobio dozvolu da napustimo avion. Čekajući pokretne stepenice uočio sam obezbeđenje tik iza mene kako stoji, jer su valjda mislili da ću eksplodirati... njihov posao je bio da me drže na oku. Kada su se vrata napokon otvorila sručio sam se niz njih ne razmišljajući ni o čemu, želeo sam samo da je nađem... Jay se pozdravljao sa osobljem i izvinjavao se u moje ime dok su oni i dalje saosećajno 224

Aex Nash odgovarali da razumeju i da se nadaju da ću vremenom preboleti i prevazići sve to.

Onog momenta kada su moje noge dotakle tlo, pogledao sam levo, desno ne znajući gde da krenem, Jay je stao pored mene i tiho skoro šapatom pitao: “Koji kurac se desio tamo gore?!”

Odmahnuo sam glavom i krenuo sam prema ulazu za privatne avione dok je Jay i dalje tražio objašnjenje.

Jedino što sam mogao da mu dam, jedino što sam mogao da kažem bilo je “One su se jebeno vratile!!!!” “Šta? Kako?? Otkud znaš?!”

“Video sam ih, a sada zaćuti i pusti me da razmislim!!”

Ha, da razmislim, ne!! Da se smirim!! Jer onog momenta kada ih budem uhvatio, sve tri ima da ih davim golim rukama! Pogotovo onu moju!! Jer do sada mi je skratila život bar za petnaest godina, a to ću joj naplatiti!! Neće se ona meni muvati sa Rusima dok sam ja živ!!

Nema ona pojma ko je Brian Walker!!

Ali pokazaću joj!!

Pokazaću!!

225

Aex Nash

Zoya Whiteley Nekako sam znala da će ovaj dan ispasti katastrofa, sinoć smo izašle u neki ekskluzivni klub i malo su nam popustile kočnice, doduše svima osim Kasji, a opet, njoj su divljali hormoni, a to vam je skoro isto i kao da je pod uticajem alkohola, malo je vesela, malo agresivna, a onda je depresivna... Isto sranje drugo pakovanje.

Roditelji su znali da idemo u klub pa su nam ceo taj dan posvetili pažnju.

Mama nije išla na posao, tata je kuvao svečani ručak, a nas tri smo se smejale i pakovale svoju garderobu u kofere..

Znate onu muku?! Jedan kofer, potpuno isti sadržaj, ali kada se vraćate sa puta nikada ga ne možete zatvoriti, otud smejanje i skakanje po koferima, otud vratolomije.

E da... Znala sam da toliki smeh neće izaći na dobro... zato kada smo još pripite stale na američko tlo, jer žurka se naravno nije završila u avionu, malo me je bolela glava. Vodka me je činila nervoznom. OK je bilo dok sam je pila, ali kada čovek prestane... tada nastaje najgori jebeni mamurluk.

Glava mi je pucala, bila sam razdražljiva i gunđala sam celim putem kući.

Aljoša je uživao u mom bolu, smejao se mom gunđanju, jer nije mogao da veruje da neko tako sićušan postaje tempirana bomba kada je mamurna. A opet ta sam, oduvek sam bila takva.

Stalno sam se na nekoga brecala, odgovarala sam veoma drsko svima koji su me nešto pitali jer sam im sto puta ponovila da me ostave na miru, ali... naravno nisu, nego su se smejali i namerno me provocirali ne bi li ih zabavljala. A meni ništa od toga nije bilo zabavno jer sam glavu, par brojeva veću jedva nosila na ramenima.

“Dosta jebemu sve!!! Imate li vi dušu?! Ostavite me na miru da crknem!!”

Tek tada su me pustili.

Kada smo sišle sa aviona i pozdravljale se sa Aljošom dobacio mi je da se klonim Vodke, na šta sam mu ja, mirnim glasom, potpuno opušteno rekla da odjebe. Oduševljenje koje je osećao prema meni koja mu jedina ne pirim u dupence, nateralo ga je da se grohotom nasmeje, dohvati me za struk i zavrti par puta oko svoje ose.

O moj Bože, mislila sam da ću se izbljuvati... nisam fina, ali ne bi bilo lepo kada bi to uradila pred svim ovim nepoznatim ljudima.

226

Aex Nash Ja i moj prokleti mozak, ja i moja potreba za dokazivanjem. Pa dokazala sam da sam ćurka koja nema granicu.

Jedva sam čekala da stignemo kući. Kući?! Ha, pre u hotel sa tri malene zvezdice, jer avanturista u meni je mislio kako je dobra ideja preseliti se u drugi grad, i tek onda potražiti stan. Ako ništa drugo, barem smo rezervisale sobu, ali sada treba sačekati avion za Washington.

Oteturala sam se do stolica i sela da pričekam naš prtljag koji je Aljošino obezbeđenje trebalo da nam dostavi jer je on otišao žureći na neku poslovnu večeru. Kasja i Suzzeth su stajale malo dalje i smejale su se nekim glupostima kojih su se prisećale sa našeg zajedničkog putovanja. Ako ništa drugo, drago mi je što sam dobila svoju sestru nazad i sada se nadam da će to i ostati. Bilo kako bilo, sedela sam na neudobnoj plastičnoj stolici, spustila sam pretešku glavu na ruke i lagano umirala.

Sve bi bilo OK da nisam iza sebe čula poznato urlanje.

“Gde je ona???”

Kasja i Suzzeth su vrisnule od straha i to mi je još više pojačalo glavobolju.

Polako sam podigla glavu te ustala sa stolice i okrenula se prema njima.

Razjaren kakav je bio nije video dalje od nosa, streljao ih je pogledom i očekivao je odgovor. Trčećim korakom stigao je i Jay, stao je ispred Kasje i upitno je odmeravao. Sa ove distance, izgledali su kao akteri filma, “Tačno u podne”. “ Pitao sam nešto!!! Gde je Zoya??”

“Zini da ti kažem drkadžijo!” Suzzeth mu je odgovorila kroz zube.

“Nemam vremena za vašu zajebanciju! Govori gde je inače...”

“Inače šta?!” Dreknula sam iz sve snage. Isprsila sam se i ispravila onoliko koliko sam mogla čisto da mu pokažem da ga se ne bojim.

“Da nas nećeš tući kretenu?!”

Okrenuo se prema meni, ali nije pogledao u mene, gledao je okolo tražeći nekoga. Jebeš mi sve pomislila sam da me ne vidi..

“Hej! Ovde sam!!” Podigla sam ruke u vis i počela sam da mašem njima kao da smo kilometrima udaljeni jedno od drugog, a ne par metara.

Napokon su nam se pogledi sreli, u deliću sekunde, koliko traje treptaj oka stvorio se ispred mene i uhvatio me za ruku. Pre nego sam se snašla nastao je haos. Vukao me je preko prostorije prema izlazu dok sam se ja svim snagama opirala. Vikala sam, vređala ga, udarala drugom rukom, ali ništa. “Šta hoćeš od mene čoveče?!”

227

Aex Nash U momentu se zaustavio... trebalo mu je par sekundi da pogleda u moje oči, ali kada jeste kroz mene je prošla jeza.

“Zoya... za tvoje dobro, zaveži...”

“Inače šta?!”

“Slušaj me i slušaj me dobro...” udahnuo je i počeo je da priča kroz zube “nemam vremena za ove tvoje infantilne igrice, ovog momenta ideš sa mnom i ostaćeš sa mnom dok se sve ne reši... onog Rusa...” zarežao je iz grudi tresući se “...možeš da zaboraviš. Ja ću ti pomoći da zaboraviš! Izjebaću ga iz tvog sistema onoliko brzo koliko treba kokicama da se iskokaju.”

Bes, ljutnja i zapanjenost kolali su mojim venama, adrenalin je pumpao kroz moje telo i trebao mi je samo sekund da puknem, a to se desilo onog momenta kada je zaurlao na mene.

“TI SI MOJA!!!”

I jebiga, desilo se...

Svu snagu koju sam posedovala prenela sam u moju jadnu, slabu, ženskastu ruku i sa uživanjem sam svoju pesnicu spojila sa njegovom facom.

“Tvoja?! Tvoja kažeš?! Koliko “tvojih” ima?! Da li ti ja delujem kao neka glupa kurva?!”

“Hvala seko,” Kasja je frknula.

“Ništa zato, ti se ne mešaj! Nego, da nastavim, ko si ti?! Da počnemo od toga?! Jesi li jebeni Brian ili Duh? Jesi li siromašni rančer ili sledeći Bill Gates?! Jesi li bio sa mnom ili sa mojom sestrom?!” Svako pitanje propratila sam šamarom, nije me zaustavio, pustio me je da udaram, a kada sam ostala bez snage njegovi obrazi su bili toliko crveni da sam imala utisak da bi svetleli u mraku.

Zadihana pitala sam, “Sa kojim pravom me svojataš?! Kretenu jedan!!”

Nacerio se kao ludak i rekao: “Jesam kreten, tvoj kreten, a Ti.Si.Moja!!”

Uhvatio me je za zglob ruke sa kojom sam ga šamarala i prebacio me preko ramena kao da sam bala sena. Počela sam da histerišem, da vrištim, u tom momentu su se umešale Kasja i Suzzeth, ali je Kasju Jay privukao sebi i nije joj dozvolio da uleće u frku. Razumela sam ga, štitio je moju sestru i njenu trudnoću, ali zato Suzzeth niko nije mogao da spreči, udarala ga je vukla, vikala obezbeđenje, urlala...

U trenu se odnekud stvorilo desetine uniformisanih lica, dva ogromna momka pokušala su da me odvoje od Briana, histeričnu Kasju su pokušali 228

Aex Nash da izbave iz Jayevih ruku, dok su Suzzeth vukli na drugi deo prostorije i to ne jedan nego tri ogromna čoveka...

Došlo mi je da se smejem od muke...

Kada su nas napokon razdvojili iako je to bilo jako teško, jer je svako malo neko nasrtao na nekoga, stavili su nam svima lisice i zatvorili nas u dve različite prostorije da se ne bismo poubijali.

Trebalo je pola sata da se pojavi policija, i dalje smo sve tri besnele i ženski histerisale, ali onog trenutka kada je policija ušla na vrata shvatile smo težinu našeg postupka. Pokušale smo da se izvučemo sa pričom da smo napadnute bez razloga, Kasja je hvatala na trudnoću, dok je Suzz glavni tabadžija jecala kao neka curica. To bi joj i prošlo da je nisam videla u akciji. Jebeš mi sve moram zapamtiti da je ne ljutim.

Pustili su nas da se prenemažemo neko vreme i onda je stariji od dva pandura rekao: “Na vašu žalost, ove prostorije su obezbeđene kamerama, snimke smo videli i džabe se trudite. Pustili smo vas da se pričom izduvate jer nemamo volje natezati se sa vama. U slučaju da vam prava niko nije pročitao dobro me slušajte... Imate pravo da ćutite, sve što kažete ili uradite biće upotrebljeno protiv vas na sudu...”

Dalje sam čula samo pištanje... jebote pa mi smo uhapšene!!

A bila sam tako normalna...

229

Aex Nash

Zoya Whiteley Četrdeset pet minuta, dve hiljade i sedamsto jebenih sekundi iznova i iznova slušam i prepričavam incident na aerodromu, oni to zovu incident, a ja pucanje filma. Jer da, priznajem, pukao mi je film i na nekoliko minuta nisam se ponašala kao istaknuti akademski građanin kakav jesam. Pokušala sam da im objasnim, dođavola, sve tri smo pričale istu priču, ali ni to im nije bilo dovoljno, nego su nas, bez obzira što su nam dosijei čisti, ćušnuli u ovu smrdljivu ćeliju sa svim beskućnicima, kurvama i narkomanima.

Lepo su nas ispipali, pretražili i zatvorili u ćeliju sa, ni manje ni više nego trinaest kraljica noći, ne moraš biti doktor nauka da shvatiš čime se bave jer njihova odeća vrišti na to. U prvom momentu na pamet mi je pao onaj očajni film “Dnevnik Bridžit Džons” valjda se tako zove te sam razmišljala šta imam da im ponudim pa da nas ostave na miru. Grudnjaci im očigledno ne trebaju, zlato i sve vredno su nam uzeli pre nego što su nas zatvorili, a naš prtljag??? Jebiga, ostao je na aerodromu.

Kao po inerciji povukle smo se u drugi ugao bezlične prostorije i to kao mišice koje su saterali u ćošak. One pak, izgledale su kao da su nas čekale, te su se posprdno smejale i nešto šaputale. Najveća od njih, koja se po svemu sudeći sama prozvala vođom ovog krvoločnog čopora prišla nam je nadobudno te se istog momenta obratila Kasji.

“Elitne?!”

“Ne razumem...” Kasja je zbunjeno gledala u njih, pa onda vratila pogled na vođu.

“Mnogo si mi glupa ili se pak samo praviš takva jer znaš da vas ne podnosimo. Šta vi mislite o tome, a cure?!”

Dreknula je i bacila je pogled preko ramena dok su ostale klimale glavama i nabusito vikale. “Da, jesu, smrde na kilometar na skupe parfeme svojih jebača!”

Nisam ni mislila da će moj mozak biti brži od jezika te sam bez razmišljanja rekla, “Vi mislite da smo mi ku... ku... kurve?!”

“Ne mala, ne mislimo nego tvrdimo!” Neko je dobacio.

“Jesi li se usrala lepa ili mucaš od rođenja?!” Kezila se i sa svakom reči sve mi se više unosila u lice.

230

Aex Nash Kao po naredbi moja narav je drugi put tog dana, ma drugi put u mom životu isplivala na površinu i od mene napravila čudovište koje ne poznajem. Gurnula sam je iz sve snage te sam digla svoj jadni prstić u vis i rekla: “Kao prvo, kurve nismo ni elitne ni obične!” Suzzeth je ponesena mojom novostečenom hrabrošću napokon pronašla put do svoje te se nakašljala, frknula i rekla, “Kako ko...”

“Suzz mislila sam da smo rešile to jebote!! Daleko sam ja od kurve koji ti je kurac! Gledaj mene, a pogledaj njih!”

Kasja je uprla prstom u nadrkanu grupu žena koje su svega mi čekale još jednu njenu reč da je pokidaju na delove, meni je to bilo jasno, plitkoj Kasji baš i ne, zato sam iz sve snage dreknula, “Dosta!!!!! Elem, gde sam ono stala?! Da!! Prvo, nismo kurve, nego žrtve nesporazuma, kao drugo nismo lake mete bez obzira kako vama izgledamo, ovde smo zbog tuče sa dva muškarca, a s' obzirom da smo ovde, možete misliti kako su prošli, kao treće, jebe mi se ko ste i čime se bavite! Ostavite nas na miru i gledajte svoja posla, jasno?!?!”

“I to bi trebalo da me uplaši?!” pitala je.

“Ne, uopšte! Trebalo bi da te upozori, jer mi je ovaj dan prilično sjeban i malo mi fali da popizdim, ali onako... luda za ludnicu... a ako ne želiš da ti se nešto desi sa tim jeftinim manikirom predlažem ti da odeš kod svojih drugarica, a nas ostaviš na miru. Može?!”

“Misliš li malena da sam sam se uplašila?!”

U tom trenutku čula se škripa metalnih vrata, ušao je policijski službenik, a za njim su se gegali Brian i Jay. Došlo mi je da likujem od miline, lice mu je bilo krvavo kao da je imao bliski susret sa dvadeset besnih mačaka, bio je malo savijen u struku i jasno mi je zbog čega, od svega onog šutiranja i udaranja nogama dok me je nosio kao džak.

Odjednom su se sve žene iz naše ćelije prebacile napred i počele im dobacivati lascivne reči, nudile su im da ih neguju, vikale im da su slatkiši, dok smo ih nas tri gledale kao smrtne neprijatelje. Bila sam srećna jer su napokon zaboravile na nas, ali debil ne bi bio debil da me je ignorisao i rekao: “Zoya, ljubavi moja, nemoj da se sekiraš, ništa im nisam rekao. Oni ne znaju za tvoju narav i niko nikada ne bi poverovao u to da me tučeš. Nikada to neću priznati i brzo ćeš izaći napolje, a ja ti obećavam da ću sledeći put postaviti sto sa žutim stoljnjakom. Znam koliko držiš do detalja. Izvini, žurio sam da završim večeru i nisam razmišljao. Neka si me tukla, zaslužio sam.”

231

Aex Nash Spustio je glavu pokajnički i odgegao se u ćeliju preko puta nas. Seo je na klupu, zagnjurio je glavu u ruke i počeo je da jeca. Jay me je belo gledao, a onda je seo do njega i mazio ga po leđima, dok je debil kroz jecaje govorio.

“Nemoj Jay, pusti me kriv sam, ali želim da mi oprosti, nije ona kriva što ima tešku ruku... zaslužio sam...”

Sve one gledale su u mene kao u nekog đavola, ali je samo glavna progovorila.

“Hoće da kaže da si mu ovo ti uradila?! Ti?” “E pa sad... iskreno jesam, ali ne onako kako je on ispričao. Ja sam -” “Ne, Zoya, nemoj ulepšavati!” Ponovo je progovorio. “One ne znaju da si ti duša od žene, jedino što malo poludiš kada si umorna, a ja sam sjebao stvar.”

Jurnula sam na rešetku i izderala sam se.

“O jebeno začepi! Uopšte ne pomažeš idiote!!”

“Izvini ljubavi...” i opet je počeo da jeca.

“Hajde sad lepo ovim divnim ženama reci da sereš koliko si težak, lepo im kaži da si sve izmislio i ispričaj šta se stvarno desilo, inače, kunem se, udaviću te golim rukama!!!!!”

Primetila sam da su se sve one povukle tri koraka unazad, mislim, dalje od mene što me je iznerviralo pa sam dreknula.

“SMESTA!!!”

On je podigao glavu i kunem se u njegovim očima bile su suze, zaprepašćeno sam ga gledala i nisam mogla da shvatim šta se dešava. Jay je i dalje držao glavu pognutu i jebeš mi sve smejao se u sebi.

“Jay!!! Pogledaj me!” Odmahnuo je glavom.

“Jay! Jebeno me pogledaj jer tako mi svega uradiću sve da ti uništim život, dete nikada videti nećeš!”

Pogledao me je i njegove oči bile su pune suza, a tada sam shvatila, jedeno su počeli da plaču od smeha. Taman kada sam htela da poludim kao nikada do sad u deo sa ćelijama ušao je službenik i rekao.

“Kasja Whitley imate pravo na poziv.”

Kasja se okrenula prema meni i rekla, “Ništa se ne brini, bićemo napolju za tren, tačno znam koga ću da zovem.” Namignula mi je i otišla njišući bokovima. Naravno, zavodila je čak i policijske službenike, ali... Ko zna zašto je to dobro, valja imati saveznike na ovom šugavom mestu.

232

Aex Nash Nije prošlo mnogo došli su po njih, kaucija je plaćena i po rečima službenika izaći će kada njihov advokat potpiše izveštaje i papire za kauciju.

Izgleda da to što si poznat odradi pola posla...

Pušila sam se od potisnutog besa, dopizdilo mi je da me svi gledaju kao ludaka pa sam se bazirala na njih dvojicu. Pokušavala sam da shvatim šta se dešava. Brian je nešto pričao dok mu je Jay besno nešto govorio. Očigledno sve ovo nije ni blizu gotovog i znam da ovo ima veze sa nas tri. Podigao je pogled i nacerio se i tada sam znala da sam zbilja nadrljala.

Nije prošlo mnogo kada su po njih došli u pratnji advokata. Nešto su se domunđavali, a onda je Brian došao do rešetki i pozvao me prstom.

“Makni taj prst da ne bi ostao bez njega.” Mirno sam rekla.

“Zoya, ljubavi, nismo završili. Nismo ni blizu gotovi veruj mi. Rešićemo sve probleme, imaj vere u mene.”

“Imam kurac, gubi mi se sa očiju i zaboravi da postojim!”

“Ah, ljubavi, bojim se da to nije moguće, ali ne brini... dokazaću ti to.”

“Gubi se!!”

Pogledao je u mene sa nemim obećanjem koje sam odbila da vidim u njegovim prelepim očima... on je za mene niko i tako će ostati. Čim su izašli, detektivka Johanson došla je po nas tri i rekla je slatkim glasom, ali ciničnim da je horda advokata Aljoše Aleksejeva zaposela čitavu stanicu te da smo od tog trenutka slobodne. Devojke koje su bile sa nama, iako su bile uličarke dobro su znale ko je on pa su ispod glasa govorile kako su znale da smo elitne, jer nikada se takav lik ne bi bakćao sa nama da nismo dobre. Najviše me je nerviralo strahopoštovanje koje sam videla u njihovim očima, jer jebote NISAM KURVA!!!

Na prijemnom pultu su nam vratili sve lične stvari, potpisale smo brdo papira i po rečima detektivke ne smemo napustiti grad pre suđenja.

Ovaj dan ne može biti gori. Aljošinih fantomskih advokata nije bilo na vidiku pa im se nismo mogle ni zahvaliti tako da smo odlučile otići do Kasje dok se sutra ne javimo dežurnom sudiji. Nadam se da ću ga uspeti ubediti da mi dozvoli da napustim grad jer u ponedeljak počinjem da radim, a za dobro ubeđivanje treba lija od advokata. Kasja je tvrdila da zna baš jednu takvu. To mi je malo ublažilo ljutnju, ali... Čim smo izašli iz stanice, stale smo na trotoar i pokušale smo dozvati taksi koji će nas odbaciti kući, a samim tim završiti ovaj ludi dan. Taman sam podigla ruku kada sam osetila hladan metal kako mi pritiska donji deo leđa.

233

Aex Nash “Lepo sam ti rekao da nismo završili, a sada, budite dobre curice i uđite u onaj auto.”

“Brian?”

Srce mi je kucalo sto na sat, jer nisam mogla da verujem da je uperio pištolj u mene.

“Da ljubavi?!”

“Skloni pištolj. Ići ćemo sa tobom samo molim te, skloni pištolj.” Čula sam kada su obe udahnule od straha i kada su počele da mumljaju sebi u bradu.

“Nema šanse ljubavi, nego, hajdemo lagano u auto, a kada budemo daleko odavde pričaćemo.”

Bože moj, on je sasvim poludeo, ali poslušale smo ga. Ušle smo u auto onako kako je rekao, Kasja napred sa Jayem, a nas dve nazad sa njim, ne moram vam ni reći da je pištolj bio uperen u mene. Tresla sam se kao prut, nisam znala šta mu se desilo kada je tako počeo da se ponaša, a opet...

Nema veze, poslušaću ga, šta mi je drugo preostalo. Vozili smo se glavnim putem i tada sam shvatila da idemo prema njegovom ranču, naravno. Izolovano mesto gde može sve tri da ubije, a da niko ne sazna.

Tresla sam se od straha, a on je spustio svoju ruku na moje bedro i polako ga mazio, kao da teši dete. Nisam mogla da shvatim kako je tako kontradiktoran, a opet, ludaci su baš takvi, nepredviđenog ponašanja..

Stigli smo ispred kuće, Kasja i Suzzeth su kao dva živa mrtvaca išla u kuću sa Jayem, a nas dvoje smo ostali sami u kolima.

“Nadam se da se ne ljutiš, mnogo?! Ali nisi mi ostavila previše mogućnosti.”

“Jesi li ozbiljan sada? Ti si taj koji drži pištolj uperen u mene.”

“Ova stara stvar je samo potreba, želim da mi obećaš da ćeš ostati sa mnom i pružiti mi priliku da se iskupim.”

“Ne pada mi na pamet da uradim tako nešto.”

“Onda se priča završava ovde.”

Nategao je pištolj i usmerio ga je prema meni, ludački sjaj u njegovim očima rekao mi je da se ne šali, stavio je prst na oroz i počeo je da ga pomera, milimetar po jebeni milimetar. Ceo život prošao mi je pred očima i onda sam dreknula.

“OBEĆAVAM!!!”

“Kasno ljubavi.”

Pritisnuo je oroz i iz pištolja umesto metka izašla je vatra.

234

Aex Nash Trebao mi je sekund da se priberem, ali sam ga čula kako govori.

“Vidiš da nije strašno...” i tada je nastao mrak...

235

Aex Nash

Zoya Whiteley Izvantelesno iskustvo... ne...

Tunel... ne...

Noćna mora... ne...

Pištolj?!

Brian?!

Upaljač... da! Jebeni upaljač, kako sam ispala glupa.

Ostajem da ležim, pretpostavljam na podu pošto je tvrdo kao sam đavo. Čujem jecaje, žensku dreku povišenog tona i ribanje... o da! Neko se dere na njega! E pa moj samozadovoljni gade tako ti i treba, a ja ću još malo da ispravljam leđa dok te taj neko urniše rečima.

“Ti si ludak jebote! Kako ti je tako nešto palo na pamet?! Zar nisi mogao na lepši način da rešiš situaciju?!”

“A u kurac Mary! Znaš i sama da sam pokušao, ali mala divljakuša nije htela da sluša!”

“Ne nazivaj mi sestru divljakušom kretenu jedan! Kako si mogao da je preplašiš u toj meri da padne u nesvest?!Koliko je prošlo?! Petnaest minuta, a ona se još nije probudila!!”

“O pa rešićemo mi i to, pazi sad!”

Odjednom sam čula korake koji napuštaju prostoriju, ali nisam bila sigurna ko je zapravo otišao pa sam odlučila da ga još malo držim u neizvesnosti. Neko me je nežno lupkao po obrazima i ako je sudeći po glasu rekla bi da je Mary, a onda opet, Kasjin i Suzzethin glas poznajem.

Nije prošlo mnogo, a taj neko se ponovo vratio u prostoriju i tada je nastao haos, svi su odjednom počeli da se deru. “Ne, da se nisi usudio”, “ludače nemoj zajebaćeš se” to bi bio Jay i ma koliko želela da otvorim oči i vidim šta je budala zamislila moja tvrdoglavost mi to nije dozvolila.

Prvo sam čula: “Ustaj, ustaj na noge lagane!” i tada je nastao šok!

Imala sam utisak da me je neko bacio u reku, litre i litre vode padale su u moje lice. Nisam dugo izdržala nego sam naglo otvorila oči i počela sam da se davim. Ispred mene, koliko sam mogla da vidim zamućenim očima od vode stajala su tri čoveka okrenuta leđima koji si tri žene pokušali da spreče da dođu do mene dok su se one histerično derale.

236

Aex Nash Kašljala sam i kašljala dok se onaj koji me je svesno davio vodom grohotom smejao. Pogledala sam u desno i videla psihopatu sa osmehom na licu i tada mi se sve zacrvenelo pred očima. Nalet adrenalina koji je kolao mojim venama u sekundi mi je poklonio preko potrebnu snagu i hrabrost te sam u roku od samo par sekundi došla sebi. Skočila sam kao puma na sve četiri noge i dreknula. “Čuvaj!!!!!”

Snagom koju nisam ni znala da posedujem jurnula sam prema budali koja je držala baštovansko crevo u rukama i to ni manje ni više u sred dnevne sobe.

Srušila sam ga poput najboljeg vođe navale na leđa i naravno počela sam da ga davim. Nemojte me ni pitati kako sam to izvela jer ni samoj mi nije jasno, znam samo da je malo falilo da ga stvarno lišim bednog života. Toliko malo je falilo da sam se zgadila sama sebi i prestala sam.

Naglo sam sklonila ruke sa njegovog vrata i zabezeknuto sam posmatrala svoje nadlanice. Koji mi je đavo jebote, zamalo sam ga ubila.

Dok sam se ja tako čudom čudila on je kašljao pokušavajući doći do vazduha, što samo dokazuje da se nisam šalila. U prostoriji je vladao muk.

Svi su ćutali i odjednom sam podigla pogled i našla se oči u oči sa šestoro ljudi koji su zurili u nas. Kako ne volim da sam u centru pažnje promeškoljila sam se malo, ali to se ispostavilo da nije najpametniji potez jer se “nešto” na čemu sam sedela pretvaralo u... jebote, 'ladno mu se digao.

Pogledala sam u njega sa nevericom, na šta se on osmehnuo i rekao: “Šta da ti kažem? Nedostajala si mu?!”

Skočila sam sa njega kao oparena jer mi se nije dopao osećaj žudnje koji je počeo da se stvara u meni, jesam li bolesna kada mi se sekund posle davljenja čoveka u stomaku stvorio čvor koji je tražio da ga raspetljam. Bray je gledao u mene i kao da je čuo moje misli rekao je pred svima, “Adrenalin baby, to te adrenalin prži, mada bi više voleo da mogu reći da sam to ja.”

Digla sam se i uperila prstom u njega.

“Ti si jedan magarac! Šta ti je trebalo sve ono sa kidnapovanjem mamlaze?! Jesi li svestan koliko sam se uplašila? Mislila sam da ćeš me ubiti!!!”

“Briane?! O čemu ona to govori zaboga dete?!”

“Pa... hm... znaš Mary...” “Šta?! Seronjo jedan odgovori ženi kada te lepo pita, šta hm, mmm, pa, i ostalo?! Hajde kaži joj Briane “dragi”.” Izazivala sam ga sa što više sarkazma.

237

Aex Nash On je podigao ruku i počeo je da se češka po temenu kao neki petogodišnjak.

“Maca pojela jezik?! Sreća pa meni nije!

“E pa ovako draga Mary, vaše “dete” pokazala sam navodnike “ovaj klipan ovde, kidnapovao nas je, sve tri. Prvo je to pokušao na aerodromu, pa kada mu to nije pošlo za rukom potukli smo se i završili smo svi đuture u pritvoru. Kada smo napokon puštene, vaše “dete” nas je ponovo kidnapovalo uz pomoć svog najboljeg druga, one tamo vucibatine i pištolja.”

Mary je tako snažno uvukla vazduh u sebe da sam pomislila da je ona na redu da se onesvesti.

“Zaboga dete da li je to tačno?! Pištolj??”

“Wow, wowww Mary! Pištolj nije bio pravi, nego onaj upaljač iz radne sobe. Ona kičerica koju sam dobio od Johna za otvaranje bircuza.”

“Svejedno Bray, to izgleda veoma stvarno i mogu ti reći noge su mi se odsekle i sada želim da nas pustiš da idemo. Dosta smo se zajebavali, ali nas dve treba da se vratimo na aerodrom.” Pogledala sam na sat koji se nalazio na suprotnom zidu i umorno sam uzdahnula, jer sam shvatila da smo propustile let.

“Propustile smo let, ali valjda postoji još neki danas. Tako da, ako nije problem mi bi da idemo.”

“Mislim da neće moći...”

Svi su i dalje ćutali, a nas dvoje smo se ubijali pogledima. Nisam htela da pokleknem nego sam ga gledala ravno u oči i nemo mu poručivala da više nemamo o čemu da pričamo.

“Bray sine, pusti ih da idu...”

“Ne Mary, neće moći! Ovaj put će sve tri ostati dokle god ja želim! Ako treba ima da ih zaključam u gostinjsku sobu dok se ne dozovu pameti jer...” pokazao je rukom na Suzzeth i rekao: “Ova dušica nema stan ni gde da se vrati dok joj drugaricu ne ubedim u neke stvari.” Zatim je pokazao na Kasju.

“Dušica broj dva, nju znaš, otprilike i u prolazu, e vidiš, ona je bila “moja devojka” koja se igrala kauboja i rodea pa je jahala onog pastuva tamo, što gleda u patos, e, najbolja stvar je to što čekaju bebu, a mamica nekako izbegava ucviljenog taticu koji ne zna hoće li ili neće ostati trudna pa beži čak u Moskvu dok je ovaj ludak prati.” E onda je njegov prst pao na mene i glasno je progutao te kroz zube rekao.

238

Aex Nash “Pogađaš Mary, dušica broj tri je moj bol u dupetu bez kojeg ne mogu da živim pa sam kao poslednji jadnik pribegao kidnapovanju ne bi li joj usadio u tu tvrdu glavu barem malo razuma!”

“Ti si taj bez razuma!! Zar ne shvataš da počinjem da radim za dva dana i moram da budem u Washingtonu najkasnije sutra?!”

“Ali ne moraš... vidiš ja sam-” Prišla sam mu i bila na korak od njega, jer mi se sjaj u njegovom oku uopšte nije dopao i znala sam da je nešto uradio. “Šta si uradio?!”

“Kupio sam sebi malo vremena.”

“Kako to misliš?!” Počela sam da se tresem od nervoze, jer mi sve ovo nije slutilo na dobro.

“Pa dušice moja, kao što si već shvatila ja sam bogat kao...” zastao je malo kao da razmišlja “...kako si ono rekla, skoro kao Bill Gates, pa sam sredio jednu malu donaciju koja mi te je obezbedila na tri naredne nedelje. Što će reći, ako nisi shvatila, moja si naredna dvadeset dva dana.” Zlobno se nacerio dok su svi gunđali oko nas. Umorna od bežanja, premorena od uzaludne borbe sela sam na patos i stavila sam glavu u ruke i promrmljala.

“Molim vas, ostavite me malo samu.”

Svi su gledali u mene, ali se niko nije ni pomerio ni progovorio, osim drkadžije lično.

“Da li to znači da ostaješ?!”

“Da ostajem proklet bio!!!! Šta drugo da radim kada nemam gde, niti imam stan nit' imam posao pa sam nekako primorana da gledam tvoju ružnu njušku neko vreme!!!”

“O ali, moja ružna njuška ti se sviđa!” Ponovo me je počastio svojim prelepim osmehom.

“Sviđala...” rekla sam tiho.

“Molim?!”

“Rekla sam sviđala!! Prošlo vreme!!”

Tada mu je osmeh izbledeo, u očima sam mu videla bol, ali je tu bol vrlo brzo zamenila odlučnost.

“Promenićemo to naučnice, promeniti!! Proklet bio ako te pustim bez borbe! Onaj Rus će biti samo daleko sećanje kada ja završim sa tobom!”

“O čemu pričaš zabo-” “Zoya!” Suzzeth me je zazvala, a u glasu sam joj čula upozorenje. “On misli na Aljošu.”

239

Aex Nash “Ne znam krelcu ime, ali znam da će te dobiti samo preko mene mrtvog!”

I tada me je kao gromom ošinulo, on misli da smo Aljoša i ja par?! Jao sunce ti poljubim, pa ovo je genijalno!!Krvi ću mu se napiti...

“E pa vidiš “dušice” teško će ti to poći za rukom jer... kao prvo, on me nije lagao, kao drugo, nije bio sa mojom sestrom kao treće, nije morao da me kidnapuje da bi bio sa mnom, nego samo da me pita. A kao treće, on, je moja budućnost jer mi se sviđa, mnogo mi se sviđa za razliku od tebe!”

Stegnuo je pesnice i ošinuo me je pogledom pre nego je ponovo kroz zube rekao, “To ćemo još da vidimo.”

A onda se na peti okrenuo i dok je marširao kroz dnevnu sobu rekao.

“Zaključajte ih, njih dve zajedno, a Zoyu samu.”

Videla sam da je Mary krenula za njim i poslednje što sam uspela da čujem bilo je Maryino preklinjanje da ne pravi gluposti, ali da budemo pošteni... znala sam da mu uzalud govori. Uradiće tačno onako kako je zamislio i znam da sam u nevolji, jer bez obzira što se pravim da sam prebolela, prava istina je da ga još uvek volim...

Još uvek ga volim proklet bio, a i ja sa njim!

240

Aex Nash

Brian “Zoya dete dokle ćete ovako?” Čujem Mary kako je tiho pita. One ni ne slute da ih prisluškujem. Mislim, nije mi to bila namera kada sam krenuo dole, ali ukazala se prilika u vidu odškrinutih vrata i jednostavno... bilo je jače od mene.

“Ne znam, stvarno ne znam šta hoće od mene...” rekla je tiho i nadao sam se, ma koliko god me to sebičnim činilo, da čujem bol u njenom odgovoru.

Bol je dobar, znači da joj je stalo... zar ne?

“Ja mislim da on želi tebe, znaš-” “Ne! Vi ste divna žena i znam da ga volite, ali nemojte ga braniti, ne od mene jer nema svrhe, posle svega bojim se da sam završila sa njim.”

“Ali zašto?!”

“Nije moguće da me to pitate, ali hajde udovoljiću vam i reći ono što bi vi kao žensko trebali da osudite. Kao prvo poigrao se sa mnom, kao drugo lagao me je, a kao treće... ufff kada se sve to izmeša povredio me je, a to boli.”

“Povredio te je zato što ga voliš, da si ravnodušna ne bi ti bilo teško, je li tako? A opet, on je takav, nagao i uvek se nekako najgore ponese prema onima do kojih mu je stalo.”

Nisam disao, sa nestrpljenjem sam očekivao njen odgovor. Nadao sam se da ću čuti ono što želim više od bilo čega, ali umesto toga...

“E pa ja nisam jedna od tih koja će mu dozvoljavati da joj šamara obraze, a posle mu dopuštati da stavlja led na njih. Ne, ne može me lagati i varati pa se onda nadati kako će sve biti u redu. To je jednostavno jače od mene, to sam ja.

“Znam ja da si ti jaka i samostalna žena, za moj ukus previše samovoljna, ali pouzdano znam da si mu se zbog toga i svidela.”

“Ha! Jako sam mu se svidela kada je sedeo na dve stolice i to na dve u istoj kući. Da je našao neku drugu, ali moja sestra... zaboga koliko je to bolesno?!”

“Pa kada to tako posložiš nije prijatno, ali on tada nije znao da ti postojiš.

Koliko ja znam i on je bio iznenađen, čak šta više svi smo mi-” “ZNALI?!”

O moj Bože, ne sad!

“Kakva je galama?” Nonšalantno sam ušao u sobu.

241

Aex Nash Onog momenta kada me je snimila na vratima besno se zaputila prema prozoru. Spustila je obe ruke na dasku, a ramena su joj se podizala i spuštala u ritmu disanja. Što je značilo da je razjarena.

“Mary?”

“Znate šta vas dvoje?! Dosta je bilo! Neću vam ja ovde izigravati mirovni korpus, oboje jezičine imate hvala Bogu pa se bičujte njima. Nisam dužna da trpim sve ovo!”

“Bičujemo?! E to je nešto što bi mogao raditi.” Zakikotao sam se, ali mi je istog momenta bilo jasno da šala nije prihvaćena. Mary se zaputila prema vratima i bilo mi je jasno da pod ovim krovom imam četiri besne žene, a to vam dođe kao sedmi krug pakla. Moram to ispraviti, a započeću to sa njom, onom koju volim jednako kao i svoju majku.

Uhvatio sam je za mišicu i tek tada je pogledala u mene. Taman sam hteo progovoriti kada me je Zoya preduhitrila.

“Mary?”

“Molim dušo?”

“Molim te oprosti mi... znaš nije lepo što sam se tako ponašala prema tebi, ali ja jednostavno ne želim biti ovde. Izvini.”

“Prihvatam izvinjenje, a sada vas ostavljam da rešite sve ovo pričom.

Pričom Bray! Jasno?”

“A ne Mary, slobodno i dotičnog vodi sa sobom jer nemam ni najmanju želju razgovarati sa njim.”

“Odustajem!” Mary je podigla ruke u vis kao da se predaje i samo se udaljila iz prostorije. Nas dvoje...? Ćutali smo jedno vreme itekako svesni jedno drugog.

“Zašto ti je tako teško... mislim, koliko teško može biti poslušati ono što imam da kažem? Ha?” Pustio sam da mi odgovori, ali ni glasa nije pustila, nema veze, pričaću dok me ne prekine.

“Znaš, ja sam malo čudan čovek. Nikada to nisam ni pokušao sakriti. Svi znaju da sam jako teritorijalan... nemoj misliti da tebe smatram svojom svojinom, ali te smatram svojom. Znaš, oduvek sam imao sve, roditelje koji me vole, koji svaki dan umiru lagano od straha kada sednem za volan.

Sebičan kakav jesam nikada na to nisam pomislio, jesam ali tek posle nesreće u kojoj zamalo nisam izgubio glavu. Kad smo već kod toga, znam da sam ti lagao ko sam, ali zaboga zar ne možeš da shvatih zašto?! Ti si prva devojka zbog koje sam poželeo biti neko drugi. Znaš li kako sam ranije postupao sa curama?! Ni jedna mi nije mogla prići bliže od metra, a da pre toga ne potpiše 242

Aex Nash ugovor o poverljivosti. Ne zato što sam nastran nego zato što nisam hteo da se zna ko sam zapravo. Običan čovek, vlasnik ranča, neko ko je imao viziju kako bi njegov život trebao izgledati, ali hej... Nije u životu sve onako kako smo zamislili. Sve to se u jednom momentu raspalo. Odjednom mi više ništa nije bilo važno, nisam mario za druge, nisam mario za sebe, nisam mario ni za koga, jedino vožnja... ona mi je dokazivala da sam još uvek živ. To mi je trebalo, više nego što možeš da zamisliš, a onda... onda si se pojavila ti...”

Prišao sam joj iza leđa i svim silama sam se trudio da je ne dotaknem, ali to je bilo tako prokleto teško. Zato sam se skoncentrisao na reči, tražio sam najbolje ne bi li joj takle dušu onako kako su moji prsti želeli.

“Ti si bila ono nešto što me je budilo, hm ne mogu reći da su to uvek bila romantična osećanja, jer tako mi svega poželeo sam ti bar deset puta spustiti ruke na taj prelepi vrat i stezati ga dok te ne ugušim, ali nisam jer mi se to, verovala ili ne dopadalo. Niko to iz mene jedno vreme nije izvlačio. Putem drskosti uvukla si se u svaku poru moga bića i polako si milila svuda naokolo dok jednog dana nisam ustao sasvim navučen na tebe, onaj adrenalin koji mi je ranije bio preko potreban zamenila je potreba za tvojom blizinom. Trebaš mi Zoya. Bog mi je svedok da sam sve sa tobom pogrešno radio, ali tu sam, tu si... dozvoli mi da ispravim sve ovo.”

Prišao sam joj sasvim blizu i stavio sam lagano ruku na njeno rame, malo se trgla, ali je nije odbacila, bilo mi je sumnjivo...

“Zoya??”

“Hmmmm? Nešto si govorio? Izvini nisam te slušala, zamislila sam se nešto...”

Pa jebeno ne mogu da verujem! Otvorio sam dušu ovoj ženi, a ona me nije ni slušala!! Dokle?! Dokle jebote misli da me kažnjava??

“Jesam li zatvorenik u ovoj kući ili smem izaći napolje? Ona ljuljačka me mami, kao dete sam imala takvu i volela bih se prisetiti kakav je osećaj ponovo sesti na nju.”

“Ti stvarno nisi čula ni jedne reči koju sam rekao zar ne?”

“Izvini, ali nisam ne. Isključila sam se onog momenta kada si počeo jer sam ti rekla da me ne interesuje. Sve to si trebao puno ranije reći i uraditi.

Mogu ostati... pardon, moram ostati ovde neko vreme i to nameravam. Ali, od mene jedino što možeš očekivati je prijateljstvo i ništa osim toga. Povredio si me i to je u redu dokle god shvataš da ne postoji ništa što bi mogao reći ili uraditi što će me navesti da promenim mišljenje.”

243

Aex Nash Okrenula se prema meni i pogledala me očima koje su izgubile svoj sjaj, pružila mi je ruku i jednostavno pitala.

“Prijatelji?!”

“VRAGA JESMO!!!” Okrenuo sam se besno na peti i jurio prema vratima ne bi li je stvarno lišio života. Dok sam poraženo grabio ka vratima čuo sam njen pomirljiv glas: “OK. Kako hoćeš. Hej! Smem li napolje?!”

“Idi dođavola!” Dreknuo sam u hodniku.

Navešću je da promeni mišljenje, moj kurac prijatelji! ***

Zoya Čula sam ga kako urla “Idi dođavola!!!” Pretpostavljam da je to da. Mada iskrena da budem to je samo još jedan izgovor. Nisam znala kako drugačije da se postavim pa mi je ta ljuljačka prva pala na pamet. OK, to mi je bio fokus, nisam se htela, pardon, nisam se smela raspasti pred njim, a svaka njegova reč me je sekla. Nisam želela da mu poverujem, tačnije moj razumni deo nije, ali srce...

O moj bože, kucalo je samo za njega i tako sam se pravila da ga ne slušam, ali u suštini svaka ta reč ma koliko slatka bila rezala je moje srce na komade.

Znam da mu je stalo, vidi se to po njemu, ali stalo je i meni. Jednostavno, ne smem ga pustiti blizu jer naredni put će me ubiti! Ja nisam neko ko je znao šta je ljubav, ali naučio me najgori od svih.

Znam da ću popustiti, pitanje je vremena, dođavola malo je falilo i sada da se okrenem i privučem ga u zagrljaj, ali ne!

Bilo bi to suviše lako, moraće da me zasluži!

Prosto moraće!! ***

Brian Ulazim u kuhinju i zatičem ih sve za stolom. Mary kao po običaju nešto kuva, ali svi su na broju. Jay, Suzzeth, Kasja, Wulf i Red. Svi me oni gledaju kao da očekuju smrtnu presudu. Pogledao sam sve i jedno u oči i samo

244

Aex Nash odmahnuo glavom. Ona koja je imala hrabrosti prva je progovorila. Na moje iznenađenje.

“Zašto je moja sestra jedina zatvorena dok se nas dve možemo slobodno kretati?!”

“Zato što znam da bez nje nećete pobeći odavde. A mogle bi ste, jer ti imaš gde da odeš, ali one nemaju.”

“Ummm, kada smo već kod toga, mada nije pravo vreme, želim ti reći da ti vraćam stan.”

“Kako molim?!” Razjapljenih usta Jay i ja smo gledali u nju.

“Tako lepo. Vraćam ti ga. Ne bi bilo lepo da ga zadržim posle svega. Jedva sam izgladila odnos sa Zoyom i neću da me ništa veže za prošlost. Sada mi je jasno i zašto si mi ga poklonio. Za ćutanje, ali to ćutanje se odnosilo na nju... zar ne?”

Nemoćan da kažem bilo šta klimnuo sam glavom.

“Vidiš? A kako je Zoya saznala?! Upravo od mene, zato, hajde lepo da se svi uozbiljimo i nađemo rešenje za ovaj nered. Sve bi bilo lakše da si bio iskren, ovako? Hrpu govana moramo počistiti jer ta cura, ne oprašta lako.”

“A gde ćeš ti sa bebom na putu?” Začuo se Jayev izrevoltiran glas, čini mi se da je mom drugu pun kurac igranja mačke i miša sa ovom ženom.

“Ja se selim sa sestrom i Suzz u Washington.”

“Pa dobro da li si ti normalna?! Kojim jezikom treba da ti kažem da je to dete i moje?! Neću ti dozvoliti da mi ga samo tako uzmeš!!”

“Slušaj me Jay, nemam se nameru svađati isto tako ne mislim ti braniti da viđaš svoje dete, ali ruku na srce niti me voliš, a budi prokleto siguran da ni ja tebe ne volim. Prilično je jednostavno, ovo dete me je navelo da promenim život, promenim okruženje i ostavim za sobom Kasju kakva sam bila.”

“U redu je to, ali zar to mora biti na drugom kraju jebenog sveta?!” zaurlao je Jay. “Žao mi je, mora. Količina gluposti i način mog ranijeg života me tera na to. Ako želim da budem dobra majka, uzor ovom detetu moram otići odavde. Ne kažem da me prošlost neće pratiti, ali svakako moram pokušati.”

“A ja treba da te pustim?! Samo tako?! Bez borbe?!”

“Ništa što kažeš i uradiš neće me navesti da promenim mišljenje, zato nemoj ni pokušavati. Možemo se naganjati i na sudu, a opet... nema garancije. Uzmi ono što ti nudim. Dete koje ćeš moći viđati kada hoćeš, dolaziće kod tebe na raspustima, moći ćeš biti otac i na taj način. Pružam ti šansu da imaš sve. Da se zaljubiš jednog dana, da imaš ženu, decu sa njom, 245

Aex Nash a pride i ovo moje, ali... jedini uslov je da me pustiš da i ja nađem sve to za sebe. Razmisli malo, videćeš da sam u pravu. Ako ostanem mrzećemo se, veruj mi.” Jay kao Jay postupio je tačno onako kako sam znao da hoće, teško je uzdahnuo i pomirljivo je klimnuo glavom jer je znao, kao i mi svi u ovoj prostoriji da je imala pravo. Ovo je prva pametna... Čekaj, stani malo..

“Kasja?!” Zarežao sam.

“Mmmmm?”

“Kad si ti postala tako pametna??”

Nasmešila mi se blago i rekla: “Mogla bi se naljutiti na tebe, ali neću. Oduvek sam ja bila... pa recimo pametna samo je trebao neko da me prodrma. Recimo da me je ovo dete dozvalo pameti, a i njih dve. Ono malo vremena kod roditelja koje smo provele, shvatila sam da sam bila kučka, usamljena i prazna kučka, a krajnje je vreme da se to promeni.”

“Da ga jebeš, čudima nikad kraja, a nije Božić!” Rekao sam kada su se svi grohotom nasmejali. Niko sem mene nije primetio kretnju u hodniku i lagano zatvaranje vrata. Znao sam da je to ona, znao sam i da je čula naš razgovor, ali sam znao i gde ću je naći.

Prišao sam prozoru i pogledao napolje, sumrak se polako spuštao, a usamljena ljuljačka najzad je dobila svoju svrhu...

246

Aex Nash

Brian “Znaš, trebao bi joj se udvarati malo, izvesti je u grad, možda negde na ples, bioskop...”

“Znam, ali ne mogu dopreti do nje, neće da me sluša.”

“Pa naravno da neće, znaš nije sa ženama lako. Vidiš da se Red i ja godinama vrtimo oko iste žene, a njoj nije važno.”

“A ne, meni se čini da se Mary ne može odlučiti. Ponekad mi se čini da vas obojicu voli. Jednog možda malo više, ali to ne želi priznati da onaj drugi ne bi bio povređen.”

“Možda, ali to na stranu, ne pričamo o Mary. Pričamo o tebi i onom curetku napolju. Koliko je tebi stalo do nje?”

“Više nego što možeš da zamisliš Wulf. Toliko mi je stalo do nje da bih joj sutra stavio prsten na ruku samo kada bi mi dozvolila.”

“Dobro, ne moraš ići toliko daleko, dovoljno je da joj pokažeš da ti je stalo.”

“Pa rekao sam joj to.”

“Bray sine, rekao joj jesi, ali joj nisi pokazao, moraš joj pokazati...”

“Pokazati... ali kako?! Kako kada me uopšte ne sluša?”

“Reči ne mora da sluša, ali može da oseti. Pokaži joj... unesi sav onaj šarm koji si posedovao pre nego je Cora umrla. To možeš. Pokaži joj.”

“Uff Wulf, ali tada sam bio klinac, sada nisam.”

“E pa ako želiš da je vratiš probudi tog klinca u sebi.”

Udario me je po leđima i otišao, a ja sam ostao da stojim i buljim kroz prozor u ženu koju volim. Da volim je, ali to ne umem da pokažem, a još manje mogu da joj kažem jer se bojim. Obično sve koje zavolim odu...

“Mary!!!!” Dreknuo sam i dalje gledajući kroz prozor u najlepšu ženu na svetu. “Šta se dereš zaboga?!”

“Izvini, nisam hteo, nego kaži mi koliko vremena ti treba da napraviš jednu zabavu. Ono muzika, ljudi, roštilj??”

“O koliko ljudi pričamo i kakva zabava?”

“Onoliko koliko može da stane u dvorište, a zabavu opuštenu. Kao one što su moji roditelji znali praviti posle žetve.”

247

Aex Nash “E pa te su najlakše jer ljudi koji dolaze donose i hranu, tako da... najviše tri dana.”

“E dobro, onda za tri dana pravimo žurku, kreditna ti je u fioci u radnoj sobi.. i nemoj škrtariti. Želim da ovo bude najbolja zabava ikada viđena u ovom kraju.”

“Sad ću ispasti i škrtica, e moj ti.”

Nasmejala se slatko odmahujući glavom otišla od mene. Čim je uzela svesku sa brojevima telefona cure su joj se pridružile. Onog momenta kada su čule za žurku veselo su počele davati savete i predloge. Koliko vidim ideja mi nije bila loša. Znam da Zoya sa mnom ne bi izašla ni da je užarenim metalom guram prema kafani, ali niko nije rekao da igranku ne mogu da joj donesem pred noge. Zar ne?!

Prihvatiću Wulfov savet i od sada ima kao kuče da se zalepim za nju.

Neću joj dati ni sekunde da diše. I to počinje sada.

Odlučno sam krenuo prema vratima, a usput sam zviždao. Tri žene su pogledale u mom smeru i čuo sam Mary i Suzzeth kako komentarišu.

“Oo krenuo je sa stilom.” Rekla je Mary.

“Ako ništa drugo u smrt korača raspevan!”

Smeh koji me je ispratio na vrata nije bio obećavajući, ali neka sam proklet ako dozvolim da me to pokoleba.

Polako sam joj se sa leđa približio i uhvatio sam konopce ljuljaške tik iznad njenih ruku, pri tom nisam odoleo da malim prstom okrznem njen kažiprst.

S' obzirom na blizinu osetio sam kako joj se kičma ispravila u iznenađenju, a onda i kratki drhtaj koji joj je prostrujao celim telom. Znači mala... nisi ravnodušna onoliko koliko pričaš... dobro. Tim bolje.

“I jesi li se podsetila detinjstva?! Mislim, ako si završila mogli bi oživeti još neke dečije igre...”

Uvukla je vazduh u sebe i bio sam spreman na njeno odbijanje, ali odjednom je uvučeni vazduh izbacila iz sebe i rekla.

“Znaš šta?! Može! Vodi me!!”

Skočila je sa ljuljačke i pružila mi je ruku. Nisam mogao da verujem da je tako brzo popustila. Gledao sam u tu malenu ručicu bojeći se da je uzmem u svoju... bojao sam se Bog mi je svedok, da jednom kada je uzmem više je nikada neću pustiti, ali...

Bebeći koraci Bray, bebeći...

“I onda?! Gde me vodiš?”

248

Aex Nash Njen zaigran glas me je učinio veoma srećnim te sam je pitao, “Kako stojiš sa košarkom naučnice?! Jedan na jedan?”

“Pa ako ćemo pošteno štrokavi nisam loša, uopšte nisam loša...”

Pola sata kasnije bili smo mokri do gole kože, svo to pipkanje i gurkanje navelo me je samo da je želim još više. Pod izgovorom da igramo basket ispipali smo jedno drugo bez ustezanja. Čak šta više, imam utisak da je maloj to i bio cilj. Da je ne poznajem mogao bi sebe okarakterisati kao silovanog čoveka, a onda opet... Zoya je to, naravno da je namerno. Gledao sam je kako je veselo cupkala i igrala takozvani pobednički ples, mada vam moram priznati da je meni pre izgledala kao veverica utaknuta u struju. To se cimalo, skičalo, cupkalo i mlatilo rukama da sam tačno pomislio da je vreme za hitnu.

A onda, onda sam shvatio da se prvi put onako, baš opustila u mom društvu i prvi put je bila ono što jeste, obična cura.

Legao sam pored nje, mada sam prvo dobro razmislio jer nisam želeo da mi odgrize muda, u suštini bila je vredna tog rizika ali opet, muško sam, a svi znamo koliko smo opsednuti tim delom, posebno.

Svetlo u ambaru je bilo prilično slabo jer je on velik, a gola sijalica daleko, ali nam to nije smetalo. Otvorena vrata ambara puštala su svež vazduh unutra, kao i hiljadu zvukova malih zrikavaca koji su me opuštali... a i nju su jer sam čuo kako joj se disanje usporilo...

“Ummm Zoya?”

“Kaži?”

“Nemoj da zaspiš, ovde je ipak hladno noću, a nemamo ćebe... me bih voleo da se prehladiš..”

“Auuu jebote, koji si ti čudak! Prvi put posle toliko vremena me imaš u krevetu, na leđima i ti razmišljaš o prehladi?! Jesi li siguran da nemaš trinaest??”

“O pa imam više od trinaest santimetara...”

Okrenula se na bok i zaigrano me je udarila u rame.

“Mislila sam na godine ludače.”

“Znam da jesi, ali tako se lepo namestilo i nisam odoleo. Neko me je savetovao da se malo vratim u mladost i počnem da ti se udvaram, previše sam te podrazumevao i to mi se obilo o glavu.”

Zevnula je i namestila je glavu na moje grudi, a drugom rukom me je zagrlila oko struka... bio sam gotov...

“Verujem da jeste, ali, znaš šta?”

249

Aex Nash “Šta... ljubavi?”

“Dobro ti ide...”

Pustio sam da prođe neko vreme, prosto da mi se njene reči slegnu, ali dok sam ih ja ponavljao u svojoj glavi ona je zaspala. Pod svetlom mesečine izgledala je nestvarno, u mojim rukama tako prirodno... i znao sam da će ovaj put tu da ostane...

250

Aex Nash

Zoya “Rodbino, komšije, voljena porodice i ne tako voljeni novinari, okupili smo se ovde večeras da se dobro provedemo, a neki...”

Jay je namignuo u pravcu novinara “...su došli po exluzivnu priču ili bolje reći prljav veš, zar ne?!”

Moram vam priznati da je Jay u svom elementu, privlačnost kojom zrači mami sve ove ljude da žele više, da traže više.

Osmehom osvaja sve prisutne i nije ni čudo što je PR jer ruku na srce, ovaj posao mu leži, ali mi nije jasna svrha svega ovoga. Mislim shvatam da bi mnogi želeli parče Duha, ali niko ne zna ko je on i otud ovo moje pitanje... šta se dođavola dešava?!

Već dva dana su on i Bray kao na iglama, mnogo vremena su proveli daleko od svih, šapućući i svađajući se kada su smatrali da ih niko ne vidi, ali videla sam...

No, nije moje da se mešam, naravno. Bez obzira što mi je posle noći provedene sa Brianom sve nekako krenulo na bolje, opet, nemam prava da zahtevam odgovor.

Nije se tu ništa konkretno promenilo, nego prosto osećam to. Osetim njegove poglede na sebi kada misli da ga ne gledam, ne propušta priliku da mi se osmehne ili pak da me dodirne onako, kao u prolazu, slučajno... mada oboje znamo da je to daleko od slučajnosti.

Nema veze, da se vratim na ovu sumnjivu žurku organizovanu u samo tri dana. Ne moram vam ni reći da Brianevo dvorište deluje impozantno.

Nekako mi je čak i žao što svi ovi kamioneti, ljudi i deca narušavaju idilu zelenog pašnjaka...

To nije moj problem uostalom, zar ne?!

Nego da se vratimo na Jaya koji i dalje stoji na bini, mada se to ne može nazvati tako, ali ovako nešto nikada nisam videla. Muzičari su prave patriote. Tri kamioneta novije proizvodnje parkirani su jedan pored drugog.

Prvi ili onaj sa leve strane je plave boje sa belim zvezdama, jebeš mi sve ako ih ne bi bilo pedeset dve kada bi počela da brojim, onaj u sredini je bio crvene, a zadnji bele boje. Tovarni deo je bio malo izdignut od poda, a unutar toga stajala je improvizovana bina od pleksiglasa sa disko svetlima unutar 251

Aex Nash nje koja su bacala boje na onoga ko je stajao na njoj. Sva tri kamioneta su imala isto, srednji je bio za pevača i tu je trenutno stajao Jay. Ispred njega na zelenoj površini stajalo je nešto veliko pokriveno čaršafom, celo veče slušam kako gosti nagađaju šta se nalazi ispod.

Moram priznati da i mene kopka, ali kako stvari stoje veoma brzo ću saznati. Oko mene se prolomio smeh i vidim da je pažnja i dalje na Jayu koji drži govor: “Kao što većina vas zna, radim za najboljeg Nascar vozača svih vremena, ali ono što ja znam, a vi nemate pojma jeste informacija ko je on...” oooo ne!!!

Neće valjda!!! “...posle mukotrpne borbe i previše sati provedenih u razuveravanju dotičnog došao sam na kraj puta. Sa velikim zadovoljstvom moram vas obavestiti, dragi novinari...” napravio je znake navoda na dragi što je opet izazvalo gromoglasan smeh “...da ste ovde pozvani da svedočite prvom javnom pojavljivanju vozača pod imenom The Ghost.”

Uzvici zaprepašćenja, neverice i oduševljenja čula su se iz mnogobrojne publike, a meni je srce stalo, jer nisam imala pojma šta sa ovim pokušava da dokaže.

“Molim vas baljezgaću još samo kratko, kao što rekoh ovo će biti prvo javno pojavljivanje, ali i oproštajna žurka jer se najbolji vozač povlači iz tog posla!”

Odjednom je nastao tajac, znala sam da ovo niko nije očekivao jer tako mi svega nisam ni ja! Koji mu je đavo?! Što odustaje??

“E takvu sam reakciju i ja imao kada sam doznao za planove svog najboljeg prijatelja. No, nemojte se potresati, sva pitanja koja imate moći ćete mu postaviti prvi i poslednji put, zato vas molim nemojte ga štedeti!”

Ponovo se začuo smeh i on je viknuo: “Dame i gospodo, sa najvećim zadovoljstvom predstavljam vam Duha!!”

Ne znam da li je ovo bilo namešteno, ali prvi put tog dana ga ugledam kako izlazi iz parkiranog kamioneta. Na sebi je imao farmerice, belu majicu i kaubojke, a na glavi kacigu, onu istu koju godinama nosi. Da ne poznajem njegove pokrete i korak nikada ne bih znala ko je, ali prokleta sam pa znam!

Gledam ga kako skače na binu i to u samo jednom gipkom pokretu. Ljudi tapšu, blicevi sevaju, a on se drži kao gospodar univerzuma! To su oni isti pokreti koje sam gledala preko TV-a ne znajući ko se nalazi iza te maske, ali sada znam...

252

Aex Nash Došao je do mikrofona i podigao je vizir. Prepoznatljive oči su naterale gomilu na vrisak, zatim sam shvatila da mu oči lutaju i da pogledom traži nekoga. Kada su nam se oči srele u njima sam u isto vreme videla oduševljenje i tugu, žudnju i strah, ali i olakšanje.

Gledajući svo vreme u moje oči skinuo je kacigu i tada se začuo još glasnije klicanje. Rodbina i komšiluk je bio jednako začuđen i radostan, novinari prezadovoljni pričom koja će puniti tabloide a ja...

Ja sam u tom trenutku bila na ivici nerava, jer sam predosećala čemu ova pompa!

Jay je opet progovorio nadglašavajući masu: “O da!!! Naš Brian Walker je The Ghost! A sada sledi onaj bolni deo jer... pa hajmo reći da nisu svi rođeni za scenu. Pitanja postavljajte jedno po jedno.

Izvolite!”

Jedino što sam čula bila je paljba tipa “Kako to da ste skrivali identitet? Zašto odustajete? Kako ste uvek uspevali biti na prvom mestu?! Je li nesreća uzrok povlačenja?...”

Pitanja su se nizala, a meni se u stomaku stvarao sve veći grč i onda sam začula njegov glas...

“Verujem da na sva ova pitanja mogu da odgovorim tako što ću vam ispričati jednu priču, dobro me slušajte jer ću je ispričati samo jednom,” namignuo je svim prisutnima i počeo: “Pre par godina sam izgubio nekoga do koga mi je bilo jako stalo, kao i mnogi drugi i ja sam tugu ispoljavao na svoj način, jednostavno moj način je bio da ne brinem za ishode. Tako sam dugo bio na vrhu, ali to se promenilo.

Dugo sam i svima tajio identitet i taj dvostruki život me je umalo koštao svega lepog što mi se posle puno vremena desilo. U moj život je ušetala osoba do koje mi je stalo i zbog koje imam potrebu da batalim rizike.”

Ponovo je usledila salva pitanja, ali svi su oni tražili jedno, ime! Nadala sam se da mi se na licu vidi paniku, jer naravno da nisam želela da im kaže jer ću biti u centru pažnje koju ne želim.

Osetio je moju nemu molbu i rekao: “Ne želim da je imenujem jer ona pripada mojoj budućnosti, a tamo mesta za novinare nema.” Svi su se tome nasmejali, a on je nastavio, “Shodno tome, verovatno se pitate šta je pod ovom plahtom zar ne? E pa da se ne pitate više, ispod je nešto što je za mene bio ceo jedan svet, koji ostavljam za sobom.”

Skočio je sa kamioneta prišao je predmetu i strgnuo je plahtu sa... odela!

253

Aex Nash Na plastičnoj lutki bilo je njegovo odelo za trke, uzeo je upaljač i krenuo je da pali sistematski deo po deo, kada je materijal zahvatila vatra okrenuo se prema svima i rekao: “Sad sam i zvanično slobodan čovek! Slobodan i samo njen! Pa makar to značilo da se u bliskoj budućnosti selim za Washington!”

Počeo je aplauz, udaranje po ramenima, čuđenje, radost, negodovanje, a meni je bilo muka! Ovo nisam želela! Nisam htela da odustane od svog života samo zbog mene!

I šta je sa tim odlaskom u Washington, zar ne shvata da je za sve to rano?

Zaboga, tek smo počeli da pričamo, a on već pravi planove koje nije podelio sa mnom. Ne mogu... sve ovo je previše. Okrećem se i žurim prema prednjem delu kuće, moram da se udaljim odavde, iako smo pod vedrim nebom jedva dišem. Guše me ovi ljudi.

Kao u transu čujem da neko zaziva moje ime, ali to nije bitno, moj glavni cilj su ulazna vrata kuće, a posle toga moja soba. Možda tamo uspem sastaviti raštrkane misli.

Metar... jebeni metar me je delio od kvake, ali preda mnom se stvorio on te me je ščepao za ruku koju sam pre vremena podigla.

“Stani jebote Zoya! Šta ti je?!”

Nisam imala snage da podignem pogled, suze su mi se skupljale u očima.

Ali nisam poklekla. “Šta znači ovo sranje? Šta sam uradio?”

“Ništa, nisi ti-” “Da se nisi usudila baciti mi tu bljutavu rečenicu u lice “nisi ti problem, ja sam” nisam glup pa se nemoj truditi!”

“Dobro! Hoćeš da čuješ moju verziju današnjeg događaja?! E pa dobro, slušaj! Misliš li da je dovoljno pred celim svetom reći ko si, ti pompezna budalo?! Misliš li da će to rešiti sve naše problem, da li će to promeniti činjenicu da si me lagao, da si bio sa mojom sestrom?! Neće!!! Mislila sam da ćemo ići polako, da ćeš mi se “udvarati” ali ovo...” pokazala sam rukom na gužvu u njegovom dvorištu “...nije udvaranje nego cirkus! Treba mi vremena, ali ti kao da si izgubio razum! Dovukao si me ovde protiv moje volje, bila sam dovoljno glupa da bez reči pređem preko toga, ali ti nastavljaš! Nije ti ni to bilo dovoljno nego imaš potrebu da žuriš i namećeš se tamo gde te niko nije zvao, a ja sam sigurna, ispravi me ako grešim da te nisam zvala da pođeš sa mnom!!”

254

Aex Nash O ne..

Delovao je povređeno...

Delovao je uništeno...

A onda...

Onda se to sve promenilo. Povređenost je zamenio bes, oči su mu svetlucale kada je kroz zube rekao.

“To je problem?! To što sam bio kadar da pođem sa tobom na sam kraj sveta?! Što sam posle nesreće shvatio da ništa osim tebe u svom životu ne trebam. Što sam želeo nov početak i šansu da ti pokažem da nisam dvolično govno kakvo si ubeđena da jesam?!”

Krenula sam da kažem nešto, a on me je sasekao.

“Ja pričam, ti ćutiš!! Koliko treba da puzim i da ti govorim da mi je žao?!

Koliko treba da se ponizim da bi ti shvatila da mi je stvarno stalo?! Koliko misliš da će to sve da traje? Šta?! Dopalo ti se da od mene praviš majmuna?

Dopalo ti se da me vrtiš oko malog prsta ha?? E pa naučnice, jednu stvar ću ti reći, došao sam do svoje granice! Dosta je bilo!!”

Pogledao je negde iza moga ramena i na tren je kao u agoniji zatvorio oči.

Kada ih je otvorio u njima sam videla da se nešto promenilo... delovao je kao da mu je laknulo i da se napokon pomirio sa nečim.

Sledeći put kada je progovorio glas mu je bio miran, staložen kao da do pre par minuta nije urlao na mene te je rekao: “Vidim nije ti trebalo mnogo... prvi put si dobila priliku da radiš šta hoćeš, a ti si uradila to? Posle svega... mislio sam... stvarno jesam...”

“Ne shvataš šta hoću da kažem, ja nisam želela da-” “Nema veze, bilo, prošlo...” iz džepa farmerica izvadio je ključeve svog kamioneta i rekao.

“Shvatio sam ja i bolje nego što ti se čini. Izvoli, slobodna si da ideš gde god hoćeš, mada čini mi se da ti ključevi neće trebati. Ja sam završio.”

Okrenuo se na peti i otišao u masu dok sam ja pokušavala da shvatim kako smo od izjave ljubavi došli do toga da smo završili.

Trebalo mi je samo malo vremena, kako to nije mogao da shvati nego je morao da me forsira i sada sam ja kriva?!

I koji kurac je mislio kada je rekao da mi prevoz neće trebati?!

Okrenem glavu u pravcu u kojem je on gledao, na prilazu kuće stajao je crni Audi, a naslonjen na njega Aljoša...

255

Aex Nash E sada je mnogo toga jasnije, mala ĹĄala obila mi se o glavu.

Kako sam glupa jebote!

256

Aex Nash

Brian Koju količinu besa čovek može da ponese u sebi, a da ne eksplodira?! Pa videćemo uskoro, jer kako stvari stoje sekunda mi fali da se desi baš to, da im se vratim tamo i njega na njene oči ubijem od batina pa da vidi kakvu sisu ima pored sebe!

Ne, ipak neću neka se nose zajedno, ja sam svoje rekao. Nikada joj jebeno nije po volji, ako je napadam ne valja, ako je pustim opet ne valja. Ako se odreknem svega onoga što sam bio proteklih godina zbog nje ni to nije dovoljno dobro jer sam pompezna budala, a moj način je cirkus.

Nezahvalna glupača!

Ruku na srce ni ja nisam ništa bolji kada joj to sve dozvoljavam umesto da se trgnem već jednom i vratim se u onu kožu koja mi najviše prija, a to je da budem gad. Proklinjem dan kada sam uopšte pomislio da ona zaslužuje nešto drugačije. Pogrešio sam, ali kao što pametni ljudi kažu klin se klinom izbija i to je baš ono što ću da uradim!

Besno koračam kroz masu koja mi se sklanja sa puta jer su valjda svesni da mi malo fali da puknem... ne znaju svi, ali velika većina je upoznata sa mojim ponašanjem kada sam besan. Sviđa mi se to jer niko ne traži objašnjenje.

Napokon se dokopam improvizovanog šanka napravljenog od bala sena, da mi je znati čija je ovo jebena ideja bila, a onda opet koga briga.

Da se novinari još ne motaju ovuda tačno bi napravio fajront i to na najgori mogući način, ali s’ obzirom da sam pojeo govno i celom svetu rekao ko sam, a da nisam, kako je ono rekla “pozvan da joj se pridružim” moram se držati podalje od novinarskih lešinara.

Jebote!!! Tolike godine sam bio nevidljiv i sada se zajebem i svojevoljno stavim ogromnu jebenu metu na sebe i kažem izvolite... pratite me, gostite se mojim životom, secirajte deo po deo i pišite neistine jer je volim, a ona?!

Ona zove jebenog Rusa u moju kuću da je spasi od lude budale koja je bila spremna na sve samo da je zadrži blizu...

Dosta!!!!!

Dosta sam cmoljio i izigravao psa. Prebacim ruku iza “šanka” i dohvatim prvu flašu koju osetim pod prstima... juppi tekila. Ništa ti ne umrtvi mozak kao dobra stara tekila. Poslednji put sam pogledao u njihovom pravcu, a koje 257

Aex Nash sam lude sreće, tog momenta završila je u njegovom zagrljaju i jebeš mi sve to mi je trebalo. Da vidim dokaz da sa njom više nemam šta da radim.

Spuštao sam se ravnim terenom sve do ograde koja je delila dvorište od pašnjaka i tada sam znao gde idem i zašto. Kako sam grabio korake tako sam sve brže hodao ne bi li se što pre našao na mestu gde sam se osećao najbolje, ali i najtužnije jer je izgleda tamo bila ona jedina koja me je volela bez suzdržavanja.

Kada stignem do groba ispred kojeg sam provodio sate i sate sažaljevajući samog sebe, naslonio sam se na njega, a pogled sam usmerio ispred sebe na mali potok koji je tuda prolazio. Čim sam dotakao hladan kamen leđima, počeo sam priču iako sam znao da odgovor neću dobiti.

“Znaš... pogrešio sam kada sam mislio da sam ti našao zamenu jer ispostavilo se da nisam. Mislio sam da sam napokon okajao svoje grehe i da počinje ispočetka... Sigurno misliš da sam patetičan zar ne? Možda i jesam, ali to ćemo pripisati tekili, hah znaš kako od nje postanem sentimentalan i otvori mi se dizna za smaranjem i pričanjem o osećanjima.. Niko me nije poznavao kao ti i Jay. Kako koju rečenicu završim tako pustim tečnost da mi prži grlo. Znaš... nisam bio dovoljno dobar za jednu naučnicu.. Jebeno sam želeo da joj dam ceo svet i ne pitam koliko će me to koštati, ali ne... Ona želi njega.. Želi prokletog Rusa, a ja?? Ja bi voleo priliku da ga sašijem pesnicom po sred one šmekerske face, tačno bi mu promenio lični opis...”

“Možeš probati, ali za to ti treba trezna guzica. A po ovome što vidim reklo bi se da je prilično zalepljena za zemlju.”

“Ooo Cora, upoznaj seronju lično! Cora -Seronja, Seronjo ovo je Cora...”

“Drago mi je...”

“Aham... nego jesi li zalutao možda? Koliko ja znam trebali biste biti daleko odavde, jer si došao da je spasiš od velikog zlog Briana...”

“Mislim da si želeo reći, velikog glupog Briana?”

“Ha, ha jebena šupčino za malo da me zasmeješ. Ali samo zamalo.”

“Ko je šupčina dalo bi se diskutovati, ali nisam zbog toga ovde nego sam došao da te pitam imaš li ti mozak ili jebenu paučinu u toj glavi. Pošto mi nisi jasan.”

Taj glas me je iritirao, pogotovo naglasak i želeo sam da mu zabijem pesnicu u grlo samo da ga više ne čujem, ali u jednom je upravu nisam sposoban za to.”

“A ne gospon Rus, čekao sam tebe da razrešiš misteriju moje inteligencije.”

258

Aex Nash “Ti uvek ovako sereš ili sam ja počastvovan količinom govana koja ti izlaze iz usta?”

“Kao prvo, izvoli najedi ih se pa onda odjebi prema zalasku sunca. A što se tiče inteligencije, pa družio sam se sa naučnicom pa sam pokupio par caka.”

Namignuo sam, ali je on prasnuo u smeh. Krv mi je jurnula u glavi i bio sam spreman da mu skinem taj glupi kez sa usta. Ali... želje su jedno, a mogućnosti drugo. Zato sam nastavio da puštam reči gore i od otrova iz sebe.

“Slušaj ovako... ajde lepo kod one kurvice pa odjebite sa moje zemlje... odmah’” “Ej!!! Imaj malo poštovanja da se ne bi kajao kasnije.”

“Aaaaaa kako je to slatkooooo... seronjo jedna vest... već se debelo kajem.

Nego hajde ti lepo kod nje. Jedan savet, može? Izjebi je prvom prilikom koja ti se pruži, kuja voli grubo, ako znaš na šta mislim...” Čulo se režanje i jebeš mi sve nisam video ni jednog psa u blizini... koji kurac?!

Taman sam se okrenuo da vidim odakle dolaze ti zvuci kada su me nečije ruke zgrabile za majicu i farmerice. Ahhh nečije... ručerde ovog Rusa.

Otimao sam se, bacakao se ali uzalud jak je kao konj. Dovukao me je do onog potočića i krenuo je da urla.

“Sada će seronja da te otrezni na ruski način.”

Potapao me je u vodu i vadio napolje taman na vreme da se ne udavim.

Ali bez obzira pluća su mi gorela.

“Zapamtićeš ovaj dan kao najgori u svom životu, a mene pogotovo kujin sine!”

Davio sam se u vodi kada me je opet povukao gore i pitao.

“Jesi li trezan budalo slepa?! Jesi li” “Kašljao sam i pljuvao vodu, ali sam mu prkosno odgovorio “Pusti me pa ćeš videti govno Rusko...”

“Aljoša za tebe idiote nadobudni.”

“Pa Aljoša...” kreveljio sam se glumeći da sam još uvek pijan mada sam bio trezan kao nikad u životu, bistro da čistije nisam mogao video sam svoje ruke kako ga dave “vreme je da nas dvojica popričamo “šakama”.”

Tada sam nasrnuo na njega i počeli smo da se udaramo kao da nam život od toga zavisi. Moram priznati, da me voda nije otreznila njegove šake bi.

259

Aex Nash Raspalio me je par puta u stomak, ali mu nisam ostao dužan, a tome svedoči njegova izlupana, krvava faca! Nadam se da sam mu slomio nosinu dugačku koju je gurao u moja posla. Taman kada smo se dokačili u stilu sumo rvača začuo sam nečiji vrisak. Obojica smo se umirili i pogledali u pravcu iz kog je dolazio. Suzzeth i Zoya nedaleko od nas su stajale kao furije.

“Pa koji vam je kurac više??”

Kada smo obojica odbili da odgovorimo Zoya je ponovo progovorila.

“Aljoša jesi li ti čitav? Trebalo je da dođeš i da mu objasniš!”

“Hteo sam Zoya, ali me je jebeno iznervirao!”

“Jesi li mu bar rekao?”

Rus je odmahnuo glavom, a meni padne mrak na oči i počnem da tapšem. “Čestitam! To je venčanje u najavi?! To treba da mi kaže??”

“O daj začepi kretenu...” Suzzeth je dreknula na mene “...ako ovaj kreten bude nekog ženio to ću biti ja, a ne Zoya!” “Čekaj... stani... šta?”

“Debilu jedan on je moj!”

“I ti si ljabljena maja...” ladno joj kreten pošalje vazdušnu pusu.

“Ti i Zoya niste par?” pitam ga zapanjeno.

“Nismo... Suzz i ja smo?”

“Pa koji kurac grliš Zoyu onda?!” Zaurlao sam kao ranjena zver.

“Ja sam Rus, mi to radimo...” namignuo mi je i izašao iz vode i krenuo je prema njoj, ali se na sekund zaustavio i rekao Zoyi.

“Kreten je, ali te voli popusti mu malo.” Sa tim rečima se okrenuo i otišao u pravcu kuće.

Nas dvoje smo stajali u mrtvoj tišini, prilično tvrdoglavi jer ni jedno nije htelo prvo da popusti. Na kraju ja sam “pobedio” opet je popustila i rekla.

“Hajde kauboju da te presvučemo iz te mokre garderobe, koliko god da sam ljuta na tebe ne bi volela da navučeš upalu pluća.”

Pružila mi je ruku i ja sam je prihvatio jer...

Dala mi je ruku, a ja ću uzeti nju... celu...

260

Aex Nash

Zoya Nisam se bunila kada me je poveo prema ulazu u kuću držeći me za ruku.

Stigavši do verande, zastao je i nekoliko trenutaka razmišljao, a onda je produžio prema štalama. Bila sam uverena da su sve oči uprte u nas jer je zabava još uvek trajala.

“Jesi li ikada jahala po mesečini?” pitao je vodeći me u štalu. “Čini mi se da će ovo biti još veći skandal od prethodnog... trebao bi se otići i presvući, a možda čak i otrezniti pre jahanja na mesečini...” promrmljala sam sebi u bradu.

“Opusti se, Zoya.” Pogledao me je preko ramena s osmehom na usnama.

“Neće se desiti ništa što ne želiš.” Podelio je sa mnom šeretski osmeh.

“Aham... kako ti kažeš...”

Desetak minuta kasnije Brian je izveo dva osedlana konja i pomogao mi da uzjašem prelepu kobilu. Prošli put kada smo zajedno jahali imala sam nekog drugog konja.

Noć je bila vedra, a nebo posuto zvezdama. Polako smo jahali uživajući u nezemaljskoj tišini. Iznenada mi je Brian dao znak da pođem za njim.

Prijatno sam se iznenadila kada sam nekoliko minuta kasnije ugledala malu kuću zaklonjenu gustim rastinjem.

“Ovo je prva kuća koju su Walkerovi podigli na ovoj zemlji.” Objasnio je.

“Stara je više od sto godina.”

“Prelepa je,” bila sam iskreno zadivljena. “Divno je to što je održavate sve ove godine.”

“Uvek si mi se dopadala, gospojice Whiteley-” prošaputao je pomažući mi da sjašem “...ali moram da budem siguran da se i ja tebi sviđam pre nego te odvedem unutra… pravila kuće.”

“Ovde sam s tobom, zar ne?” Osećala sam da mi koža gori pod njegovim dlanovima.

“Da, a ja sam ti obećao jahanje.” Zagledala sam se u njegove oči obasjane mesečinom.

“Hoćeš da kažeš da si to uradio da bih bila lakši plen? - upitala sam veselo.

“Onda bih bio previše samouveren, zar ne?” - uzvratio je pitanjem.

261

Aex Nash “Da...”

“Neću poricati da želim da vodim ljubav s tobom... Ali neću to učiniti.”

“A zašto nećeš?” - upitala sam podsmešljivo, jer ne mogu da verujem da se opet vraćamo na početak.

“Zato što sada veruješ da ti govorim prvo što mi padne na pamet samo da bih te odvukao u krevet...” prošao je rukama kroz svoju gustu kosu. “Ako hoćemo da ostavimo prošlost iza sebe, moramo da verujemo jedno drugom.

Tačnije, ti moraš da naučiš da veruješ meni.”

“U redu.”

“A sada dođi ovamo, draga moja damo...” - privukao me je u zagrljaj iako mu je odeća bila još uvek mokra, “Znam da ti je hladno u toj haljini, a prijatelji bi trebalo da dele telesnu toplotu.”

“Prijatelji?” - podigla sam lice da ga bolje pogledam.

“Možda i nešto više... Ako ti to želiš, gospojice Whiteley.” “Želim...” prošaputala sam jedva čujno i nisam imala pojma da li je uopšte čuo moj odgovor, ali me je brzo ubedio sledećim pitanjem... “Šta želiš?” morao je da bude siguran.

“Više...” obavila sam mu ruke oko struka i ponovila. “Želim više, želim tebe... oduvek samo tebe...”

“Poljubiću te...” promrmljao je na mojim usnama.

Drhtala sam od uzbuđenja, nesposobna da se priberem. Mada sam znala da je to što radim ludost i da bi mi pametnije bilo da se okrenem i odem, predala sam se svojim probuđenim osećanjima. Ljubili smo se dugo i sve strasnije i tada sam znala da nema povratka.

“Večeras si neverovatno privlačna, Zoya,” rekao je tiho, privlačeći me čvršće u zagrljaj.

Nisam više razmišljala o posledicama, ljubila sam ga strasnije nego bilo koga dotad. Iako nisam imala neko iskustvo poljubila sam se koji put, nadam se samo da mu to neće zasmetati.

Ljubio me je silovito i divlje, a ja sam mu uzvraćala s takvom strašću da smo oboje gubili dah. Zavukao je prste u moju kosu i još čvršće me je zagrlio privlačeći me bliže, pa sam tiho jeknula. Želela sam da osetim njegovu kožu pod svojim prstima pa sam zavukla ruke pod njegovu majicu, bilo je tako nestvarno, osetila sam zategnutost, mišiće pa čak i sve one sexy žilice koje me oduvek dovode do ludila. Brian kao da je samo to čekao, spustio je svoj vreli dlan na moju levu butinu te ga je polako zavukao pod haljinu.

262

Aex Nash Ovo je ludost, pomislila sam, ali me to nije sprečilo da se još više privijem uz njega te obavijem svoju levu nogu oko njegovog boka. Zastenjala sam kada su mi njegovi dugi prsti stegnuli butinu i zabacila sam glavu nudeći svoj vrat njegovim usnama.

U jednom trenutku, nesvesna upitala sam sebe šta mi se to događa i šta je to u Brianu kad je iz mene isparila sva opreznost. Zar se nas dvoje nismo svađali ranije? Odjednom sam osetila nesnosnu vrućinu, mada je veče bilo sveže, i poželela sam da popijem nešto ledeno.

Osećala sam se kao uhvaćena u zamku iz koje nije bilo izlaza dok je u držanju njegovog tela bilo skrivenog obećanja. Drhtala sam dok mi se razum mutio. Njegove snažne ruke oduzimale su mi dah, a istovremeno su budile strast… Činilo mi se kao da sanjam, a opet je sve bilo tako stvarno. Deo mene želeo je da on nikada ne prestane da me ljubi, a drugi deo moje svesti svim silama se bunio protiv toga. Ipak, ta pobuna nije bila dovoljno snažna da zaustavi Briana Walkera.

Međutim, on nije bio nasilan, čak nije previše insistirao, ali sam znala šta će se dogoditi. Bilo mi je jasno još u trenutku kada sam pristala da pođem sa njim i iskreno, imam utisak da sam na ovo čekala od kako sam ga upoznala.

Na neki način sve mi je izgledalo tako normalno i blisko.

Potpuno sam se prepustila Brianovim zagrljaju zarivši mu prste u kosu.

Vešto me je podigao u naručje i poneo u kuću. Znala sam da neću moći da ga odbije, ne noćas... nikada više.

Brian je budio vatru i strast, činio je da se svakim dodirom osećam ženom.

Uspeo je da je navede da sama poželim da mu pripadnem. U tom trenutku nije mogla da misli na posledice svoje nepromišljenosti. Jedino što sam želela bilo je da utolim strast i da zadovolji želju koju sam dugo gušila u sebi.

Znala sam da je i on to osetio. Opustila sam se u njegovom zagrljaju i dozvolila čulima da me vode. Bilo je tako lako osloniti se na te snažne grudi i pustiti da me te ruke nose...

Polako me je spustio na krevet u mračnoj sobi zagledajući se u mene očima sjajnim od želje. Odvažila sam se vođena željom te sam se uspravila na kolena i počela sam da mu skidam majicu ljubeći glatku, zategnutu kožu na njegovim grudima.

Kada sam spustila usne na njegov mišićavi stomak, osetila sam da je zadrhtao. Znala sam da i on proživljava isto.

263

Aex Nash Drhtavim prstima počela sam da mu otkopčavam pantalone, skupila sam hrabrost i pogledala sam ga u oči... a on... on mi se osmehnuo, jer je svatio da više ne vladam sobom. Osetio je moju predaju i želju koja se probudila u meni. Počeo je da mi skida haljinu.

Odgovarala sam na svaki njegov pokret i podigla sam ruke da mu olakšam posao. Bacio je moju haljinu preko sobe i privukao me je uz sebe.

Kada je dlanom dodirnuo unutrašnjost moje butine, učinilo mi se da je vreme ponovo stalo.

“Napokon… Sada znam šta imaš ispod haljine.” Promrmljao je muklo. “ Otkrio si moju tajnu...” “ Ne.” Odmahnuo je glavom. “Tek ću je otkriti…” Činilo se kao da oboje čekamo da ono drugo načini prvi korak i prekine napetost koja je naglo počela da buja među nama. Međutim, ta napetost bila je drugačija, nabijena energijom i meni se učinilo da će prostor između nas svakog trenutka početi da varniči.

Brian nije mogao da skine zadivljeni pogled sa mog tela. Na sebi je još uvek imao pantalone, ali ih se brzo oslobodio kao ostatka odeće. Imala sam utisak da će mi srce iskočiti iz grudi, a bila sam ubeđena da on može da ga čuje, toliko je jako tuklo.

Polako se spustio pored mene na krevet a ja… ja ga spremno dočekala.

Prelazio je rukom po mojim grudima, sve niže do glatke kože stomaka.

Dok su moji prsti lagano i strpljivo ostavljali vreli trag po njegovim grudima.

Nastavila sam da ga milujem prelazeći lagano i ispitivački preko svakog mišića na njegovim leđima, dok sam mu nežnim poljupcima obasipala grudi. Ljubila sam ga kao da to godinama činim, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Osetila sam da njegovo uzbuđenje raste. Rukama je skliznuo na moj struk, a usnama je nastavio da miluje moje grudi. On je vodio igru, a ja... ja sam mu se prepustila.

Oboje nas je prepravila strast, ali nismo žurili. Milovali smo se polako i dugo. Brianovi prsti znalački su prelazili mojim telom izazivajući drhtaje, i ja sam imala utisak da lebdim na oblaku.

Poljupci, kojima je prekrio svaki milimetar mog tela, postajali su sve strasniji i zahtevniji, moje telo je to osećalo i spremno je odgovaralo na njih. Činilo mi se da nestajem kada sam ponovo osetila njegove zahtevne prste na svojim butinama koje su se poslušno rastvorile.

Telo je počelo da mi podrhtava od želje pa sam se izvila prema njemu.

Bila sam u vlasti njegovih ruku i više nisam želela da čekam. Ali Brian kao 264

Aex Nash da je oklevao, verovatno je hteo da i svoju i moju želju dovede do krajnjih granica pre nego što se konačno spojimo.

Usnama je lagano klizio po mom stomaku i činilo mi se da ću poludeti od iščekivanja. Njegove nežne, a opet posedničke usne poslale su mi prvi talas zadovoljstva, ali… Bog mi je svedok želela sam... htela sam još. Kada se konačno nagnuo nada mnom, oboma nam se činilo da ćemo eksplodirati.

Naglo sam se izvila u luk požurivši mu u susret. Osetila sam njegove vrele dlanove na svojim bokovima i učinilo mi se da nemam dovoljno vazduha.

Uz prigušen vrisak osetila sam kako mu napokon pripadam... celim telom… celim srcem...

Zatvorila sam oči i prepustila mu se dok je moja strast rasla, a njegova želja tražila zadovoljenje. Snažno me je privijao uz sebe, kao da se plašio da ću se odvojiti od njega. Osećala da drhtim, činilo mi se da sam u groznici, a vreli talas potresao mi je čitavo telo. Vreme je stalo, a svet je prestao da postoji. Usne su nam se gladno spojile u trenutku kada nam je tela obuhvatio grč zadovoljstva, kojem smo se potpuno predali.

Brian me je čvršće stegnuo dok smo zajedno leteli ka vrhuncu. Svakim delićem tela osećala sam njegovo, tonući u ništavilo.

Proteklo je poprilično vremena pre nego što se on nevoljno odvojio od mene, ali me je i dalje držao čvrsto u zagrljaju. Moje oči bile su sklopljene, a na licu mi je bio izraz blaženstva. Stekla sam utisak da se nalazim na sedmom nebu. U tom trenutku činilo mi se da bi ceo život mogla da provedem vodeći ljubav s njim, ma koliko to suludo zvučalo.

“Znam savršen način da završimo ovo...” nasmešila sam se.

“Ne želim da se bilo šta završi.” Rekao je ozbiljno i potom potražio moje usne.

Ponovo sam se prepustila Brianovoj silovitosti i ubrzo sam osetila prijatnu težinu njegovog tela... njegove bokove među svojim butinama. Spremno sam odgovarala svim njegovim zahtevima. Želela sam da zauvek ostanem u njegovom zagrljaju i u ovoj maloj kolibici. Očajnički sam grlila čoveka koji mi je oduzeo nevinost poražena saznanjem da mi je potreban baš takav, silovit i neumoljiv muškarac i da mu to nikada ne smem priznati, jer je već ionako imao preveliku vlast nada mnom.

“Da imam imalo razuma, pobegla bih od tebe glavom bez obzira, ovog trenutka...” prošaputala sam slomljenim glasom.

265

Aex Nash “Razum s' ovim nema nikakve veze, mila moja...” oslonio se na lakat i potražio je moje oči. “Kaži mi da me želiš naučnice. Kaži mi da me želiš i da voliš sve što ti radim.

“Mislim da ću sutra zažaliti zbog ovoga...” pogledala sam ga a u očima su mi se gomilale suze. “Šta god da se desi,..”- prošaputao je ljubeći mi vrat “...nikada nemoj žaliti što smo vodili ljubav. Dozvoli mi da te volim, Zoya, to je sve što tražim.”

Odmahnula sam glavom odbijajući da priznam svoj poraz, ali moje telo govorilo je suprotno. Volela sam ga i oprostila sam mu sve.

Brian je počeo ponovo nežno da me osvaja. Usnama je zahtevao moju predaju, borila sam se više protiv sebe nego protiv njega. Bila sam svesna činjenice da volim tog čoveka, I ta želja koja je planula u mom telu odjednom me je uplašila.

Ubrzo je iz moje svesti uspeo da izbriše i poslednju misao koja se odnosila na njega, na Kasju, na laži… na sve.

Ostali smo tako čvrsto spojeni dugo vremena, teško dišući, kao da smo se oboje plašili da prekinemo čaroliju.

266

Aex Nash

Brian Sunce koje je probijalo kroz prljavi prozor govorilo mi je samo jedno.. podne je odavno prošlo. Sinoć... sinoć je bila moja i to me stavlja u poziciju muškarca koji bi rado skočio na noge, urlao iz sve snage i udarao se po grudima. Mada bi takvo ponašanje mala naučnica okarakterisala kao primitivno moram se zadovoljiti nečim manje preteranim.

Bojao sam se, mislio sam da ću tu svoju primitivnost okrenuti protiv sebe jer nisam znao kako da se kontrolišem. Količina žudnje, količina potrebe koju sam imao za njenim bićem, njenim srcem i osećanjima od mene je pravila zver. Prestao sam da težim za telesnim posedovanjem i kao i svakom papučaru postala su mi bitna osećanja žene... posebno ove... moje žene.

Ono sinoć nisam doživeo nikada, a voleo sam ranije, očigledno je da sam u jednom pogrešio... može čovek uz malo sreće voleti više puta. Ja sam je imao... sreću mislim... ali imao sam i nju...

Moju Zoyu.

Malo sam se odvikao od spavanja sa nekim u krevetu i tako sam se probudio grleći jastuk umesto nje, ali ni to nije važno... vreme će sve pojednostaviti i naučiti me stvarima koje sam teškom mukom zaboravio.

Taman kada sam hteo da se okrenem i uzmem je u zagrljaj čuo sa mumlanje koje je dolazilo iz prednjeg dela malene kolibe.

Jebote ovde niko sem mene nikada ne dolazi, zato sam je i doveo ovamo jer je kuća bila prepuna ljudi koji su želeli odgovore na koje nisam bio spreman da odgovorim. Brzinom svetlosti sam se podigao na ruke i tek tada sam shvatio da je njena strana postelje prazna..

O ne, nije se valjda usudila da pobegne?! Jer ako jeste za kosu ću je vratiti kući. Kući??? O da, ovo je njena kuća, ranč, sve što posedujem je njeno čak i ovo srce u koje se uvukla kao lopov je njeno... i proklet bio ako joj dozvolim da ode posle svega. Dosta smo se ponašali kao dečurlija, vreme je da oboje obučemo pantalone za odrasle.

Skočio sam sa kreveta i krenuo sam da pratim glas koji me je mamio i hranio mi radoznalost. Kada je mumljanje postalo jasnije završio sam u kuhinji. Sada sam jasnije čuo reči, ali nje nije bilo na vidiku.

267

Aex Nash Na staroj kamenoj sudoperi stajale su dve šolje, na šporetu je bio mali lončić u kojem mi je baka kuvala mleko kada sam bio mali, a u njemu se izdizala para. Pretpostavio sam da je to voda za kafu, ali me nije bilo briga, bitnije mi je bilo da nađem malu opajdaru. Jer čujem je, ali je ne vidim.

“O lepi mali čudesni stvore... ti si zalutao zar ne…? Kako si samo lep... znaš pomalo ti zavidim na tim bojama...” pričala je tiho, a u glasu joj se čula ljubav i zadivljenost.

Nisam mogao ni da pojmim šta je toliko očaralo blesavu devojku. Sasvim lagano bosim nogama prešao sam razdaljinu koja nas je delila. Naslonio sam se na kuhinjsko ostrvo i pogledao preko njega, a tamo... Na drvenom, prašnjavom podu ležala je ona, na sebi je imala samo bele gaćice i tri broja veću crnu potkošulju, verovatno moju.

Jednu ruku je držala ispod brade pridržavajući glavu, a drugom ispruženom je dodirivala leptira koji je opčinjeno stajao u mestu visoko podignutih krila. Da ih koji put nije pomerio tačno bi pomislio da je uginuo i ukočio se...

Ali ne... ispred moje male svi opčinjeno stoje i dozvoljavaju sve ono nedopušteno... “Nek’ sam proklet!” Izašlo je iz mene malo glasnije nego što sam nameravao, mada da budem iskren mislio sam da tu izjavu zadržim u sebi, ali... pa jebi ga. Izletelo mi je.

Zoya se trgla i pomerila prst malo grublje nego je htela i samim tim uplašila je leptira koji je istog momenta poleteo prema otvorenom prozoru koji je ona prethodno otvorila, jer sam ja sto posto siguran da je bio zatvoren.

Kada je stigao do plastične saksije koja je stajala na spoljašnjoj strani prozora spustio se na cvet jarko roza boje i tu je nastavio da uživa u suncu, a ja sam se okrenuo prema njoj i tiše rekao: “Izvini jebi ga, izletelo mi je. Nisam hteo da te uplašim... mislim da je vreme da ustaneš sada jer-” “Da, da... prehladiću se da tata...”

“Pa između ostalog i to, ali stavila si kafu koju mislim da sam zaslužio posle prošle noći.” Namignuo sam joj dok je ona prevrtala očima.

“A je li… a šta sam ja zaslužila?!”

“Ti? Reprizu... mada sledeći put kada te dohvatim neće biti ni približno kao sinoć...”

“Znaš, moram ti priznati da sam ti htela reći da nisam od stakla, ali sam se brinula za tvoja osećanja... nisam želela da te povredim.” Sada je ona meni 268

Aex Nash namignula, jedva sam uspeo da zadržim osmeh u sebi i održim ozbiljnu facu. “Čujem li ja to nezadovoljstvo u tvom glasu?! Nisam bio dovoljno žestok gospojice Whiteley? Jer ako pokušavaš da probudiš zver veruj mi da ti polazi za rukom.”

Svakim postavljenim pitanjem bio sam joj korak bliže dok je ona i dalje sedela na podu gledajući me očima punim žudnje za svim onim što smo oboje znali da mogu da joj ostvarim. Znao sam, isto tako da me samo zajebava, jer od mene nije očekivala ništa manje od vođenja ljubavi. Ali probudio sam senzualnost u njoj i sada je koristi protiv mene, koristi to jer zna da mi je neodoljiva i da mi je potreban samo sekund, jedna reč da se bacim na nju.. “Šta je to što gospojica očekuje od mene?”

Pružio sam joj ruku koju je prihvatila, i već u narednom trenutku bila mi je u zagrljaju. Spustio sam glavu u udubinu njenog vrata usnama sam joj jedva dodirivao rame dok sam joj lagano trepavicama mazio mesto ispod uveta... topli dah je izlazio iz mene kada sam je pitao: “Reci mi srećo šta želiš...?”

Drhtaji su joj potresali telo, dah joj se ubrzavao kada je jedva čujno rekla, “Tebe...”

“A ne ljubavi... mene imaš, dušu i srce... sve...” “Želim tebe.. u sebi... proklet bio!”

“O pa to možemo da sredimo... ovde ili u sobi?”

Mrmljala je, migoljila se u mom zagrljaju, od želje mi je čak zarila noktiće u mišice, ali nije progovarala.

“I? Šta kažeš, ovde? Sad? Ili u sobi?

Zarežala je od frustriranosti koju sam znao da sam izazvao, ali to sam ja, volim da izazivam i budim divljakušu u njoj... jer sam se u tu devojku zaljubio. Divlju jezičaru koja me dovodi do ludila.

“Soba... jebote...” “Čujem li ja to naređenje u tvom glasu?” pogledala me je besno, usta su joj ostala otvorena u neverici. “Jer ako je to naređenje... ona se moraju poštovati.”

Podvukao sam bolno polako dlanove ispod njene guze i nemo joj dao do znanja šta očekujem. Spremno je raširila noge i obuhvatila me njima oko struka.

269

Aex Nash *** “Pretpostavljam da si svestan svojih poteza...?”

Ležala je na mojim grudima i prstom mi je pravila krugove oko pupka.. par puta sam pokušao da je rukom zaustavim, ali se nekako uvek vraćala tome jer nije znala koliko me to pali. Na kraju sam stisnuo zube i pokušao sam da ne mislim na to iako sam bio spreman za novu turu, ali ovog puta polaganog seksa.

“Ne znam na šta ciljaš, objasni mi naučnice.”

“Zašto imam utisak da kada želim da ozbiljno razgovaram sa tobom tretiraš me kao nekoga ko je popio svu pamet ovoga sveta. Samo sam te pitala obično pitanje.”

“Lepa moja to tvoje pitanje ima 101 odgovor, pa ako nisi spremna slušati kako nasumično i po svom nahođenju odgovaram na svako bilo bi lepo da znam na koje konkretno misliš.”

“Mislim na činjenicu da si dva puta ispraznio pištolj u mene... figurativno dakako... ali bez zaštite.”

“A to?? Pa dobro, iskreno nisam razmišljao o tome, ali i da jesam ne bi se drugačije poneo. Želim bukvalno sve od tebe... želim tvoju ljubav, tvoju drskost, pamet takođe, a i po koju bebu...”

Ukočila se na sekund i onda umorno uzdahnula... svestan sam da taj uzdah nema veze sa umorom od prethodnih aktivnosti... ovo je uzdah koji označava da je umorna od objašnjavanja...

“Znaš jednom ćeš morati početi da misliš na nekog drugog osim sebe.. previše si sebičan.” Podigla je pogled i gledala me je direktno u oči da je ovaj put shvatim za ozbiljno. Zaustio sam da kažem da nisam sebičan kada je stavila svoj mali prstić na moja usta i rekla: “Ne, ne razumeš. Svo vreme me podrazumevaš. Podrazumeva se da sam ti oprostila, podrazumeva se da sam ti se vratila, podrazumeva se da ako ti želiš decu da je to gotova stvar, ali jedno si zaboravio Bray... Ne bih da glumim kučku, ali da li ti je ikada palo na pamet da me pitaš želim li ja sve to?? Moj posao ti je bio smetnja na putu i ti si tu smetnju premestio, ali me nisi pitao kako se ja osećam povodom toga... To je bio moj posao iz snova, to sam oduvek želela...”

Srce mi se stegnulo jer je u pravu, ja je zapravo nikada nisam pitao, ja sam je prisvojio. Ovo mogu poboljšati na samo jedan način... doduše možda i sjebem sve, ali neću znati ako ne pokušam.

270

Aex Nash “E sada ja tebi moram postaviti jedno pitanje. U pravu si, sve si u pravu,” krenula je da mi prigovori kada sam rekao “...znam da te izluđuje kada ti se na pitanje odgovori pitanjem, ali mi udovolji.”

Klimnula je glavom, a ja sam ruku kojom me je mazila po stomaku uzeo u svoju šaku i počeo: “Kada mi odgovoriš na pitanje moći ćemo potražiti odgovore na sva ostala zato mi jednostavno odgovori sa da ili ne, može?”

Ponovo je nemo klimnula glavom dok sam je gledao u te prelepe oči bez kojih ne bi mogao da živim i zato sam pitao: “Gospojice Whiteley nalazimo se na mestu gde je začet moj otac...” zakikotala se i ja sam joj namignuo “...ne poznaješ čoveka, ali ćeš se uveriti da je ispao dobar, jebeš ga napravio je mene savršenog zar ne?” poljubila me je nežno ispod bradavice i ponovo klimnula “...ja preterano savršeni, samouvereni i najlepši gad ponizno te molim da mi budeš žena... da mi rodiš decu... da me spustiš na zemlju i od mene napraviš čoveka...?”

271

Aex Nash

Zoya Walker ...dve godine kasnije...

Onog momenta kada sam rekla da moj život više nije bio moj... još uvek se kroz maglu sećam nekih delova.

To nekome možda i smešno zvuči, ali sigurna sam da će jedan od uragana dobiti, umesto ženskog imena Brianovo. Znate ono, “Uragan Brian jačine...” da ne prizivam đavola, ali upravo se tako osećam.

Kada sam mu rekla da želim da se udam za njega, ali tek za godinu dana... da to vreme provedemo živeći jedno sa drugim krenuo je da se ponaša kao razmaženo derište.

Pola dana sam provela u tom istom krevetu cenjkajući se za svoju budućnost i budala nikako nije mogla da se pomiri sa činjenicom da jurcamo.

I tako...

Počeli smo sa godinom, a završili na tri jebene nedelje. O daaaaa!

Nikada nisam čula niti poznavala nekoga ko se udao u tri nedelje. OK da ode kod matičara i obavi građansko venčanje ili pak put u Vegas pa venčanje uz Elvisa, ali pravo pravcato venčanje u svečanoj sali za preko pet stotina zvanica...

E to nisam čula, čini mi se da Dallas to nije video. Ruku na srce jedva sam i to izvukla.

Ispostavilo se da njegovi i moji roditelji nisu ni sanjali da će biti venčanja pa su bili malo... pa... hm... zatečeni?!

Zapanjeni?!

Iznenađeni?!

U svakom slučaju do sutra mogu nabrajati reči koje bi opisale njihovu reakciju, ali mislim da opet ne bi našla odgovarajuću.

Sve je on to organizovao. Poslao je privatan avion po moje pa po njegove roditelje. Prava sreća je što je let Moskva – Miami – Dallas trajao više desetina sati pa su roditelji, hteli ne hteli postali prijatelji.

Ruku na srce, ni njima kao ni meni nije bilo jasno čemu tolika žurba, ali im je Brian veoma slikovito objasnio rečima: “Znate kako dragi naši roditelji... jeo sam govna, dostojanstveno sam obrisao usta pokrio se ušima i jedva je vratio. Nema šanse da ću sebi dati 272

Aex Nash vremena da opet nešto sjebem i time je trajno oteram od sebe. Vezaću je pa makar i brakom, a tada će u duhu bračnih dužnosti morati da mi gleda kroz prste, zar ne?”

Tada... ni naši roditelji ni ja sama nisam imala hrabrosti da mu kažem da me ni Bog otac neće sprečiti da odem, a kamoli potpis... ali trebala mu je ta sigurnost.

Novinari... za divno čudo nas nisu ganjali. Njihova zainteresovanost za Briana trajala je bukvalno tri dana dok Kim Kardashian nije napravila neku glupost! Živela Kim!!

Tri nedelje trke, frke i panike. Jurcanje po buticima tražeći savršene haljine. Nisam tipična mlada pa nisam ni izigravala budalu. Moje deveruše su mogle da obuku šta su htele, tako je taj vratolomni šoping bio za nijansu lakši.

Kao i svaka druga nevesta mogla bih vas daviti detaljima narednih par dana, ali vas sigurno zanima šta se desilo posle...

Pa posle... kao što je i obećao Brian se na punih godinu dana kuvao u sopstvenoj koži i to na najvlažnijem mestu na svetu. Pokušao je... verujte mi da jeste. Ništa mi nije prebacio, čak i onaj period kada je i po šesnaest sati sedeo u malom stanu čekajući me sa toplim obrokom na stolu. Umirao je od dosade, ali mi to nije prebacio... i onda jednog dana se desilo nešto neverovatno.

Posle trinaest meseci je pukao. Umesto večere na stolu me je dočekao investicioni plan, kreditni izveštaji, ponude i potražnje lokala za otvaranje poljoprivredne apoteke sa specijalizovanim i stručnim savetima u korišćenju HUS otrova.

Tačno sam znala da je dogorelo. Istinu govoreći i ja sam želela da se vratimo kući, bili smo suviše daleko od klinaca, ali prosto nisam želela da umanjujem njegovo zalaganje te sam odlučila da ćemo se vratiti onog momenta kada on odluči.

Nisam mislila da će mi otvoriti radno mesto, ali nisam se puno bunila jer sam znala da će mu se trostruko vratiti.

I tako sam ja ostvarila svoj san daleko od Washingtona a blizu svih onih koje volim.

Pa čak i danas kada imam vremena skratim svoje radno vreme da bi bila tetka jer...

Pa može mi se.

273

Aex Nash Došla sam kući, ali kao i obično ona je prazna i pusta jer su svi napolju.

Moji divljaci uopšte ne mare za udobnost dokle god im se ne naredi da uđu unutra da mogu plafon bi im bile zvezde, a krevet seno. Prosto me je strah onoga što ću zateći kada ih potražim.

Masha bi mogla sa obe ruke biti duboko u psećim ustima, a Ithan je verovatno do grla blatnjav. Ali to je život zar ne?

Posle dve godine još uvek se nisam ostvarila kao majka... u početku smo pazili, a posle prestali. Trudili smo se, nije da nismo, ali prosto nije bilo naše vreme. Ali danas?! Danas imam divne vesti.

U mom stomaku već četiri nedelje raste beba Walker.

Prolazim pored kamina i zastajem ispred kamina te pogledam našu sliku sa venčanja i ne mogu da skinem osmeh sa lica. Jedva sam se izborila za nju jer se moje lice na njoj ne vidi, ali se vidi sva ljubav koja je oko nas.

Ta ljubav će napokon biti krunisana..

Izlazim iz kuće kroz balkonska vrata i tražim nevaljalce i tačno znam gde ću ih naći, iza ambara. Tamo ima najviše blata i prašine idealne za male prljavce. Masha ima dve, a Ithan pet godina. Od nedavno su brat i sestra iako ne krvno, ali to nikada niko ne bi pomislio. Svađaju se kao rođeni.

Stižem do samog ćoška ambara kada začujem Ithanovo gunđanje..

“Tetka će te grditi.”

“Nece, teta mene voji.”

“Ooo itekako hoće. Upljala si se kao da si sa gicama bila.”

“Nema veze, okupjace me i mijisat cu i opet ce me vojeti. Ona zna da ja vojim da pjavim kojace od bjata.”

“E pa baš ćemo videti.”

“Auuu Masho gotova si kada te tetka vidi, pa zaboga našta to ličiš? Dođi brzo ovamo da te sredim, jer ako ne požurimo i ako te vidi takvu oboje ćemo biti u kazni.” Čujem Briana kako joj kroz smeh govori.

Prosto nisam mogla da ih pustim nego sam iskočila i viknula. “Gotovi ste Indijanci mali! A vi poglavice ste u ozbiljnoj nevolji!”

Pogledala sam u Mashu koja se skrivala iza tetkovih nogu i prvo što sam shvatila da njena bela haljinica više nije bela nego boje blata... njeno štene koje je dobila od Braya takođe je umesto bele boje bilo blatnjavo... znači mali nevaljalci su saučesnici.

“Teka, teca Blay nije kiv ja sam... igjala sam se i zapeja sam i upaji smo u ono bjato tamo... i bata je kjiv nije hteo da mi donese bjato da pjavim keksiće.”

274

Aex Nash “Nisam tetka jer neću da se igram tih bebećih igara... keksići od blata koji to dečak radi. Ja sam velik.”

Brian se nasmejao i rekao, “Da, ja sam već Jayu predložio da ti uplatimo vozački pošto si tako velik i odrastao.”

“Ozbiljno?!”pitao je oduševljeno.

“Ne Ithan, teča se šali ti si još mali za automobile.”

“Nisam mali!” Udario je bosom nogom o prašnjavu stazu okrenuo se i pozvao svog najboljeg druga da mu se pridruži u besnom odlasku od starijih koji ne poštuju njegovu ličnost.

Sve bi to možda i uzeli u obzir da scena nije bila komična jer verovali ili ne, tom detetu je najbolji drug ni manje ni više najbolji drug gusan po imenu Georg. I tako...

Kroz skrivene osmehe gledali smo malog-velikog čoveka kako se bos i go do pasa udaljava od nas.

Pogledala sam u Mashu koja se zlobno smejuljila i prosto sam morala i nju da opomenem. “Gospojice ni vi niste ništa bolji, molim vas da krenete prema kupatilu, ali da si se skinula na terasi i sačekaj teču da te odnese jer neću da vidim blato u kući, jasno?!”

“Jasno teta.”

“A zašto ja? Nisam je ja gurao u blato zaboga! Zašto meni uvek zapadne taj prljavi deo? “ “Ko ih je čuvao Bray? Ko pušta decu da budu deca? Izvoli sad pa se postaraj za tu decu.”

“Nije fer uvek me smotaju oko malog prsta!”

“Pa pokaži im da imaš kičmu čoveče, počni da vežbaš jer ovo dete će doći brže nego što mislimo, a tada nema popravnog. Do sada smo vežbali na tuđoj koju posle par dana pošaljemo kući, ali ovo dolazi da ostane.”

“Ma jasno je meni da sam popustljiv, ali-” Pustila sam ga par minuta da mu do mozga dođe ono što sam mu rekla te sam pokušala da utišam kikot koji mi je dolazio iz dubine stomaka jer mu je lice počelo menjati boje, osećanja i na kraju je bio načisto izgubljen.

Prišla sam mu i obgrlila sam ga rukama dok me je belo gledao...

“Hajde, hajde trgni se. Nije kao da nismo radili na tome, čak šta više dobro smo se zabavljali koliko se ja sećam.” Namignula sam mu, a on je krenuo da muca... “ Ti si...? Jja ću...? Čekaj mi ćemo...?!”

275

Aex Nash “O Bože! Ponašaš se kao da u ruci držim bombu bez osigurača da bićeš tata...”

Nisam stigla da mu objasnim sve što sam imala, jer mi je usta zapušio poljupcem. Toliko me je jako ljubio da sam mislila da se pozdravlja sa mnom i beži u nepoznatom pravcu. Ali to nije bio slučaj... posle tog dana pa sve do rođenja našeg sina Kolje vrlo slabo sam koračala jer po Brianovom kraljice su slabo hodale, Walker kraljica nije uopšte.

Bilo kako bilo naša priča koliko napeta bila došla je do svojih mirnih trenutaka u kojima smo zajedno sa svim članovima uže i šire familije mogli da uživamo.

The Ghost i naučnica vam šalju puno poljubaca i sa stilom odlazimo...

Prema naučnim istraživanjima svaki treći brak se raspada posle treće godine zajedničkog života, mi ćemo vam dokazati koliko niste u pravu...

276