Pola Rodžers - Odbegla mlada by Alex Nash

Bella Don@ & Knjige.Club

Pola RodĹžers

Odbegla mlada

Bella Don@ & Knjige.Club

I. Sandra je pokušavala da se skoncentriše na izlaganje sledećeg govornika koji je stajao pored table na kojoj je iscrtavao još jedan od grafikona. On je vrlo praktično, izuzetno tačno, gotovo matematički tačno, iskazivao u procentima rast akcija čiji je jedan od najvećih deoničara, upravo bila i ona. Naravno, iako je bila upoznata sa sistemom rada, i kako je znala sve ono što je bilo neophodno i vezano za plasiranje deonica, i s obzirom da su svi za stolom bili više nego zadovoljni dobro obavljenim poslom oko plasiranja i konstantnog rasta vrednosti deonica, Sandra je bila jednim delom odsutna. Kao da je tema nije ni doticala i kao da je mislima, koje su je obuzimale, bila sve više udaljenija od sastanka i ljudi sa kojima je danas sedela. Želela je samo da ode što pre. Naravno, nije pokazivala svoje nestrpljenje da se sastanak što pre završi, ali se u sebi nadala da hoće. Njen stric Džorž Devlon, direktor firme čiji je suvlasnik i ona bila nakon smrti svog oca, insistirao je da i ona neizostavno i obavezno bude prisutna na sastanku. Ona nije obraćala pažnju, odsutno je šarala olovkom po papiru. - Sandra, da li se slažeš? - iznenadio je glas njenog strica koji se trudio da bude oštriji, ali je čak i boja njegovog glasa nagoveštavala koliko je slab prema ovoj devojci. Dvanaest pari očiju je bilo uprto u nju. Njene krupne zelene oči su se iznenađeno zadržale na čoveku koji je sedeo preko puta nje i neosetno se osmehnuo jedva joj klimnuvši glavom, dajući joj na taj način znak da je u redu ako potvrdi samo jednom svom stricu. Advokat Smit je bio njegova desna ruka i vrlo poverljiva osoba, a kako je Sandru jednako obožavao kao i njen stric, smatrao je da je taj jedva vidljivi znak dovoljan da joj pomogne. - Da, naravno - odgovorila je i sastanak je bio završen.

Bella Don@ & Knjige.Club Automatski, svi su krenuli da se pozdravljaju i napuštaju salu za konferenciju, a Sandra se osmehnula advokatu Smitu saučesnički, klimnuvši glavom u znak zahvalnosti. - Sandra, imaš li malo vremena? - njen stric je pozvao. Klimnula je glavom. Svi su već izašli. Sela je na stolicu bliže stricu, prekrstila duge noge, ravnajući nehotice svoju suknju koja je dosezala do kolena. Osmehnula se stricu koji je gledao zamišljeno. - Kako teku pripreme? - Dobro. Mislim da smo pri kraju. Džordž Devlon je uzdahnuo. - Da li si sigurna da radiš pravu stvar? - Nije mogla a da ne prasne u smeh. - Da li to pokušavaš da me odgovoriš od moje sopstvene udaje? - Ne. Želim da još malo razmisliš. - O čemu da razmislim? Ja sam sigurna u svoja osećanja. - A u Majklova? - I u njegova. Striče, zašto ne prihvatiš već jednom da se nas dvoje zaista volimo? Ako sam ja sigurna, zašto si onda, ti toliko sumnjičav? - Zato što je sve išlo poprilično brzo! Eto, zato! Ne bih voleo da se razočaraš i da zbog toga patiš. Morala je da odmahne glavom ne krijući svoje iznenađenje. - Zbunjuješ me. Ako ima nešto što treba da znam, i ako smatraš da je to dovoljan argumenat da razmislim o udaji za Majkla, reci mi sada ili više nemoj na tu temu ni reč da izgovoriš. Zašto ne želiš da se udam za Majkla? Džordž je uzdahnuo teško, kao čovek koji krije mračnu tajnu, kao neko kome je sav teret sveta pao na leđa i pritiska ga toliko da ne može da diše. Ustao je, prišao je stolu u uglu i izvukao veliku žutu kovertu. Okrenuo se ka njoj. Gledao je u jedino dete svog pokojnog brata. Kako nije imao svoje dece, ona je bila, na neki način, i njegova ćerka.

Bella Don@ & Knjige.Club Pred sobom je video devojku koja je bila mlada, tek izašla sa fakulteta, nasmejana, sa verom u život, ljude, ljubav i svet oko sebe. Pribojavao se da će naići na nekoga ko će joj ukrasti srce i ostaviće je da pati. Njegovo bogatstvo koje se merilo basnoslavnim ciframa, koliko god da im je pružilo neverovatno lep, luksuzan način života, bilo je i usud od koga nije moglo da s pobegne. Uz bogatstvo je išlo sve ono što je želeo da izbegne kada je njegova bratanica u pitanju. Želeo je da bude okružena ljubavlju, da je niko nikada ne povredi, a sada je u rukama držao koverat sa slikama koje su na nedvosmislen način, iskreno i bolno do kraja, ilustrovale izdaju čoveka za koga je trebala da se za par dana uda. Slutio je da će je sam pogled na slike ožalostiti, ali, morao je da prekine tu laž koju je skovao njen momak, jedan od najneverovatnijih likova koje je upoznao u svom životu. Majkl je bio jedan od brokera na burzi. Sasvim slučajno, po Sandrinoj priči, je upoznao nju, ali kako je vreme odmicalo, Džordž je posmatrajući lepuškastog i šarmantnog mladića dolazio postepeno do saznanja, koja su se temeljila najpre na osnovanoj sumnji, da je Majkl prevrant i lovac na bogatstvo. Sve više je shvatao da je taj beskrupolozan mladić iscenirao navodno upoznavanje. Kako je Sandra bila godinama pod staklenim zvonom, prezaštićena brigom svog strica, nije umela da prepozna prava i lažna osećanja, nije znala da je postala Majklov plen. Ona se zaljubila. Prvi put u životu. Ona nikada nije imala vremena za zabavljanja. I nije nikada imala mladića. Zato je Džordž bio prinuđen da angažuje profesionalnog detektiva da u krajnjoj tajnosti, vrlo studiozno i pažljivo prati svaki Majklov korak. U početku, izgledalo je da je sve na svom mestu, ali kako je vreme odmicalo, klupko je počelo da se odmotava i vrlo brzo je u njegove ruke dospela ova koverta sa vrlo kompromitirajućim i reklo bi se, vulgarnim slikama Majkla i jedne vrlo atraktivne crvenokose devojke, koja je bila sa njim u krevetu, i to sigurno više puta mesečno. - Nisam želeo da na ovaj način saznaš kakav je podlac tvoj mladić. - Ne razumem. - Pogledaj sama.

Bella Don@ & Knjige.Club Otvorila je kovertu. Njene oči su se sa svakom narednom fotografijom širile od strašne spoznaje ko je čovek za koga je nameravala da se uda. - Ne mogu da verujem! Odakle ti fotografije? U stvari, ne moram ni da pitam, angažovao si nekoga!? Kada je ovo slikano i gde? Džordž je slegnuo ramenima. - Nedavno. U njegovom stanu. Koliko god da ti je mrska pomisao da sam nekoga angažovao da ga prati, vidiš da se to isplatilo. - Nitkov! - I više od toga. Žao mi je, dušo, stvarno mi je žao. Ali, ti si mlada, pred tobom stoji ceo život. Znam da je teško da poveruješ u to, ali negde postoji neko ko će ispuniti sva tvoja očekivanja. Nemoćna da sakrije svoja osećanja, pogođena rečima, a još više fotografijama koje je njen stric prosto prosuo na sto i koje je zgađena gledala, Sandra je bez reči pozdrava naglo ustala, okrenula se ka stricu da bi ga pogledala i potom jednostavno izašla iz njegove kancelarije. Odmah je znala gde se zaputila. Majkl je tog dana bio kući. Nije radio iz nekog razloga. Sada je shvatila da je on u stvari vrlo često nalazio razloge da odsustvuje sa posla za koji nije bio naročito raspoložen. Jednostavno, radio je iz čisto materijalnih razloga, ni malo ne ceneći, a još manje voleći, taj poziv. Više nije imala ni jedan opravdavajući razlog, koji je ranije iznalazila, iako je ponekad imala sumnju u njega kao čoveka. Prisetila se sa koliko žara je branila Majkla kada ga je napala njena najbolja prijateljica Blanša. „Videla sam ga sinoć sa nekom devojkom u baru gde sam bila sa društvom.“ „Pa? Ima li on pravo da popije piće sa poznanicom ili koleginicom sa posla? Zašto želiš da mu budno pratim svaki korak? Ja imam poverenje u Majkla“, rekla je Blanši pomalo nabusito smatrajući da je time završena svaka rasprava na temu njenog dečka.

Bella Don@ & Knjige.Club „Nije mi prvi put da ga tamo viđam. Uostalom, i pre nego što ste počeli da se zabavljate, on je tamo odlazio“, nastavljala je Blanša. „I?“ „Izgledalo mi je da tu devojku malo intimnije poznaje.“ „Izgledalo je, ali nije tako, sigurno.“ „Ponekad mi postaje neprijatno da ti otvaram oči, pokušavam da te nateram da realno sagledaš stvari vezane za tvog ljubljenog Majkla, a ti se tome konstantno opireš.“ „Ne opirem se. Ja njemu verujem.“ „Stvarno je krajnje vreme da odrasteš, Sandra! Kakvo ti iskustvo imaš sa muškarcima da bi znala da li je Majkl iskren prema tebi ili te posmatra kao bogatu naslednicu moćne imperije? On je daleko od uzornog momka, a ti si neiskvarena i naivna devojka koja nema mnogo iskustva sa muškarcima.“ „Blanša, ja tog čoveka volim! I znam da je sa mnom zbog mene same, uostalom on nije ni znao ko sam dok mu nisam sama otkrila svoj identitet. Sećam se koliko se iznenadio kada je shvatio ko sam. I, bilo mu je pomalo neprijatno, kasnije mi je i sam priznao to. I da znaš, oboje smo verni jedno drugome. On me poštuje, želi da sve što nas čeka bude nešto izuzetno i nezaboravno, recimo, kao naša prva bračna noć.“ „On te ne voli. On nikoga ne voli, samo sebe samoga. A ti si zaslepljena idejom da imaš šarmantnog i lepuškastog čoveka pored sebe koji je uz to vrlo slatkorečiv, zato ne vidiš ništa oko sebe. Ti nisi zaljubljena u njega. Zaljubljena si u ideju da budeš sa njim, prosto te oduševljava činjenica da si sa njim. I da, nemaš ti pojma ni o ljubavi ni o strasti, draga moja!“ Zatvorila je oči tada. Onda je naglo otvorila i pogledala Blanšu koja je posmatrala zabrinuto. „Zašto mi ovo radiš, Blanša? Ti, bar znaš koliko mi Majkl znači, koliko želim da se udam za njega i imam porodicu. Zašto me povređuješ? Ja ga volim, zaista ga volim!“ „Znam da želiš da se udaš za Majkla ali ti takođe ukazujem na činjenicu da ti je sigurno neveran! On je taj tip muškarca i kad tad shvatićeš, a sigurno ćeš se i sama uveriti u moje tvrdnje da je on

Bella Don@ & Knjige.Club jedan lažljivi, prevrtljivi, proračunati bednik! Zapamti moje reči, Sandra, nemoj da me olako shvataš ili da smatraš da sam ljubomorna na tvoju navodnu sreću koju ti kvarim iz zavisti! Ja tebe volim! Znamo se deceniju i više. Jedina sam koja te poznaje u dušu i najviše na svetu bih volela da te vidim srećnu pored pravog muškarca, a ne nekog kretena koji će te ostaviti slomljenog srca. I učiniću sve da sprečim tvoju patnju! Zato, želim ti da saznaš kakav je bednik pre nego što uđeš u brak sa njim!“ „Blanša, Blanša“, zaiskrile su joj suze u očima, „znam da ga ne voliš, ali ja ga zaista volim. I zato, nemoj da pričaš tako ružne stvari o njemu, pogotovo što znam, osećam, da to nije istina. On mene voli.“ „On tebe ne voli. Ni ti njega ne voliš. Ti voliš samo predstavu o njemu i navodnoj ljubavi.“ „Ne, nije tačno.“ „Ti voliš ono što si zamislila u svojoj glavi, vezano za Majkla, a to je slika idealne ljubavi, braka, porodice... Živiš u toj predstavi, tvoj momak živi u stvarnosti a ta stvarnost je daleko od idealne. Ona nema tu čistotu koja je u tvojim vizijama i željama. Ona je surova. Kao uostalom što je surov ceo ovaj svet oko nas. U stvarnosti, vas dvoje ne volite jedno drugo, on je za tebe ostvarenje sna o idealnoj ljubavi i porodici, a ti si za njega karta za luksuzan život.“ „Volela bih da te razumem Blanša. Da li si svesna toga koliko me svojim rečima povređuješ? Ne mogu da te razumem. Zašto si takva prema meni?“ ''Zato što te volim i znam da zaslužuješ boljeg muškarca pored sebe od Majkla.“ „Ali, on je dobar prema meni!“ „Nije dobar. Vara te.“ „To je laž!“ „To je istina sa kojom ćeš morati kad-tad da se suočiš. Čeka te veliko razočaranje, Sandra. Žao mi je. Moraš to jednoga dana da shvatiš i prihvatiš. I smatraj da će to biti tvoje sticanje slobode i iskustva da prepoznaš konačno pravog muškarca koji je tebe dostojan i koga ćeš voleti do ludila.“

Bella Don@ & Knjige.Club „Govoriš kao da neću da se uopšte udam za Majkla!“ „I nećeš, koliko mogu da naslutim, nećeš! „Blanša! Dosta je! Neću to čak ni od tebe da trpim!“ „Znači, ako ga uhvatiš na delu, oprostićeš mu? Neverovatno, onda si zaista velikodušna!“ „Nisam velikodušna, samo imam poverenja u osobu koja me voli i želi da se oženi sa mnom!“ „I ja bih se oženila sa tobom da sam muškarac, bogata si, prelepa, zgodna, pametna! Ali, on iako zna sve to o tebi, iza tvojih leđa se viđa sa drugim ženama.“ „To nije istina. Dokaži!“ „Dokazi će sami izroniti na svetlost dana. To je neminovno. Nikada nisam krila od tebe da mi se tvoj momak ne dopada. Samo sam od početka vašeg zabavljanja mislila da možda grešim, ali, na žalost, ne grešim. On je upravo takav kakvim ga sada razotkrivam pred tobom, a možda je i gori od toga. On želi da se šlepa uz tebe celog života, da živi na visokoj nozi i da sebe ne lišava društva drugih žena. On je nesposoban da bude postojan, da bude veran jednoj partnerki i, iznad svega, on ne ume da voli. On samo zna da uzima, a nikada ne daje ništa od sebe, zato što je jedan užasno sebičan gad!“ „Još uvek ništa ne dokazuje to što si ga videla da razgovara u baru sa nekom devojkom! Sigurna sam da za ono, što si ti videla, postoji objašnjenje!“ „Postoji, uverićeš se i sama. A tada, kakav god da je, biću pored tebe. To ti garantujem.“ Onda je Blanša sela pored nje i zagrlila je. Iako su pre toga bile na ratnoj nozi, praskale jedna na drugu, znala je da je svaka Blanšina reč izrečena iz razloga što je voli i želi da je zaštiti. Ali, opirala se svakoj njenoj reči, strepeći da je to možda istina. A onda, setila bi se njegovog čarobnog osmeha i nežnih reči koje bi joj šaputao kada je grlio i pomislila je da nema smisla da sebe razjeda sumnjama. Ona je jednostavno želela da bude sa Majklom i rešila je da će jednom svima zapušiti usta što su ga tako surovo blatili u njenim očima.

Bella Don@ & Knjige.Club Dok je diktirala vozaču adresu Majklove ulice u kojoj je bila njegova kuća, sklopila je ruke u krilo. U ušima joj je zujalo od muke dok su joj se pred očima i dalje provlačile slike koje je stric prosuo iz koverte na sto. Bilo je tako provokativnih i slobodnih fotografija koje su malo šta sakrivale, a jasno se videlo kako dvoje ljudi vode ljubav i uživaju u tome. Bila je besna. Toliko o vrednostima nevinosti, prve bračne noći! Osećala se izigrano, smešno i verovatno je i Majklu bilo smešno njeno nastojanje da tek prve bračne noći vode ljubav. Ona je još kao devojčica želela da njen život bude kao u bajci, da sve bude odraz čistih emocija, nešto što svako ljudsko biće zavređuje i čemu treba da teži. Želela je da sve to doživi sa jednim muškarcem, sa onim koji je izuzetan, koji će je voleti, obožavati, čuvati i poštovati. Mora da se Majkl potajno smejao njenoj naivnosti. Sada je shvatila koliko je bila nezrela i glupa. Ona je bila samo njegova ulaznica za bogati svet u kome bi on uživao, nastavljajući da živi svoj život po starom, a ona bi bila ponižena i svi bi o njoj pričali sa sažaljenjem, koliko je jadna i kako je muž bezočno vara i troši njen novac. Rešila je da se osveti. Zapamitiće je taj gad! Automobil se zaustavio pored Majklove kuće. Lagano je izašla i zamolila vozača da je sačeka. Rekla je da neće više od pola sata da se zadrži. Nije joj bila namera da više od tog vremena bude u blizini tog lažljivog prevrtljivca! U trenu joj je pala na pamet jedna ideja i u tom trenutku, na zvuk zvona, vrata joj je otvorio Majkl. Bio je iskreno iznenađen što je vidi u to vreme pred vratima svog doma. - Sandra, odkud ti? Prijatno si me iznenadila. Njegov osmeh više nije izgledao tako očaravajući. Sada je razumela da ga je vrlo dobro uvežbao, svestan svih svojih fizičkih prednosti, znao je kako da se ponaša i da zbog toga ima veliki uticaj, baš onakav kakav je želeo da ima, na žensku populaciju u svojoj blizini. Osmehnula se i vešto izmakla nakon njegovog poljupca u obraz. Kako je bio zadihan i znojav sa prebačenim peškirom oko vrata, shvatila je da je vežbao na jednoj od sprava koje je imao u radnoj sobi. Jako je vodio računa o svom izgledu, fizičkoj kondiciji

Bella Don@ & Knjige.Club i stilu oblačenja. Sve je bilo na nivou, firmirano, skupo, sa obeležjem luksuza, oličenje prestiža i moći. Toliko je žudeo da bude primećen, da mu se dive, da ga uvažavaju, da je u centru pažnje. To joj nije smetalo. Čak je podržavala njegove želje da budu fotografisani na javnim mestima, da posećuju sve događaje na kojima se okupljala elita. Ona je morala da bude prisutna na svim tim mestima, a dobro joj je došla njegova neposrednost i šarmantnost. Osećala se ponosno dok je posmatrala kako žene gledaju na Majkla kao na izuzetnog muškarca. Smatrala je sebe srećnicom. Sada je vidjela koliko je to bilo plitkoumno. Skrušeno je slegnuo ramenima kada je shvatio da se izmakla. - Izvini, sav sam znojav. Presvući ću se. - Nije potrebno. Možemo li da razgovaramo? Na trenutak je zastao da bi je bolje pogledao. - Da razgovaramo? Dušo, šta je bilo? Nešto se desilo? Kontrolisala je svu svoju silinu besa i lagano se smestila na kauč u dnevnoj sobi. - Možemo li da razgovaramo? Nije mogao na osnovu njenog mirnog izraza lica ništa da shvati, zato je poslušno seo preko puta nje. Uputio joj je jedan od svojih blistavih osmeha. - Šta je bilo? Ko je naljutio moje luče danas? Blago se osmehnula čudeći se sebi kako uspeva da se uzdrži a da mu ne prospe svu istinu u oči i pri tom ga udari po sred njegovog lepog lica. Uzdahnula je. - Videla sam Blanšu. Namrštio se na pomen imena njene najbolje prijateljice. Nije simpatisao Blanšu, kao ni ona njega. I, kad god bi mu se pružila prilika, rekao bi nešto otrovno, dvosmisleno na temu Blanšinog prijateljstva koje je po njemu bilo sve, sem iskrenog. On je tvrdio da Blanša iz dna duše zavidi Sandri na svemu, od izgleda do konta u banci. Nekada su je te njegove reči zabavljale, zadirkivala bi ga, a sada je shvatila da je Blanša zaista jedina iskrena prijateljica koju ima u životu i da je na žalost, bila u pravu!

Bella Don@ & Knjige.Club - Videla si je? Onda znam šta hoćeš da mi kažeš. Jeste, istina je, bio sam u istom lokalu gde je tvoja divna, odana Blanša dolazila. Videla me je sa koleginicom sa posla. I verujem da te je već izvestila o tome. A kako me mrzi, njen izveštaj je bio... ma, mogu da mislim. - I? Šta možeš ti da mi kažeš na tu temu? - Dakle, iako sam je video, nisam joj se namerno javio. Ona je videla da sam lokal napustio u društvu te koleginice. Pošto te je uredno obavestila o tome, učinila je da te samo zaboli glava bez ikakve potrebe. Uznemirila te je. Za to treba da joj zahvališ. - Gde ste otišli nakon toga? Pogledao je. Nije čak ni pocrveneo. Izgledao je šokirano. Bio je dobar glumac, onaj koji je izgleda dolazio često u ovakve situacije, prema tome, znao je kako da se ponaša u tim situacijama. Ako imaš nešto da me pitaš, pitaj me odmah. Ne volim tvoju sumnjičavost. - Pitala sam. - Otišao je svako svojoj kući. Ta devojka ima svog momka, ako hoćeš, upoznaću te sa njom i sa njim, pa se si izrazgovarajte, ali nemoj meni da se žališ ako te nakon toga kada se pročuje, počnu da svi ismejavaju. Molim te, nemoj da nasedaš na takve gluposti. Pa, ti znaš da te volim. - Da, znam. Savio se preko stola da bi je uhvatio za ruku. - Svi su ljubomorni na nas. Znaš li to? - Pretpostavljam - promrljala je sa mukom, gnušajući se njegovog dodira. Lagano je izvukla svoju ruku. Gledao je uporno. - Znaš, i ja ne verujem u te glupe priče - rekla je i odmah mu se lice ozarilo. Izgledao je zadovoljno. Uzdahnula je teatralno. - Znaš šta, napeta sam zbog naše svadbe. Svakakve misli mi padaju na pamet, Blanša je stvarno preterala sa tolikom sumnjičavošću. Mislim da je postala stvarno pakosna. To više neću da tolerišem. - Naravno, odavno je trebalo da raščistiš sa tom guskom - bio je sve više zadovoljan. Mislio je da je dobio još jednu rundu.

Bella Don@ & Knjige.Club Lagano je otvorila svoju torbu i izvadila čekovnu knjižicu. Pogledom je pratio to što radi. Ispisala je popriličan iznos i pružila mu ček potom. Uzeo je ček gledajući ga zbunjeno. Najpre ček, a potom i nju. - To je moje izvinjenje. Neće se više ponoviti, dušo. Uozbiljio se. - Vređaš me, dušo. Meni nije stalo do tvog novca. Ja volim tebe. I nisam na prodaju. Sandra je zgrabila ček iz njegovih ruku u nameri da ga pocepa. On je odskočio i stavio ruku na njenu. - Šta to radiš? Jesi li pri sebi? - Neću više da se svađam sa tobom. Ponovo te vređam, a to ne želim! Izvini dušo, znam koliko me voliš - naglo je istrgla ruku i pocepala ček na parčiće. Gledao je šokirano ali nije smeo da reaguje, verovatno će pokušati da sastavi parčiće kada ona ode. Onda je pogledala u njega najnežnije što je mogla. - Izvini, stvarno sam na rubu živaca. Sve me stiglo. Moram da se malo odmorim. Idem da probam venčanicu, da pogledam meni, da se posavetujem oko torte još jednom... Bože, koliko stvari me čeka. Ustala je, a on je krenuo sa njom do vrata i potom je uzeo u naručje. - Jesi li zaboravila nešto, dušo? Poljubio je. Ako je pre toga i uživala u njegovom poljupcu, sada je bila na ivici da vrisne, ali je umesto toga otrpela poljubac sa mlakim učešćem. Odmakao se malo od nje gledajući je saosećajno. - Jadna moja draga, mogu li nešto da uradim za tebe? Kako da ti pomognem? - Molim te, u subotu na naše venčanje nemoj da kasniš. - Neću, - rekao je svečano - a ti nemoj na devojačkoj večeri da me prevariš sa striperom. Osmehnula se. - Dragi, nije mi ni na kraj pameti. Šta ti nameravaš da radiš sutra?

Bella Don@ & Knjige.Club - Biću sa svojim bratom i našim društvom i izbeći ću plesačice. Čuvaću se strpljivo za našu prvu bračnu noć. Nemaš pojma koliko čekam tu noć, ljubavi moja. Došlo joj je da prasne kako ga mrzi i da neće biti venčanja, a onda se dosetila. Popela se na vrh prstiju da ga poljubi, izletela je nakon toga uz osmeh iz njegove kuće, okrećući se mahala mu je, smeškala se a toliko je želela da ga udari i zauvek mu uništi taj osmeh na licu. Umesto toga je ušla u automobil dok je on sve vreme mahao i slao joj poljupce. Kada je zamakao automobil iza sledeće okuke, briznula je u plač. Kako je mrzela tog prevrtljivog gada! I znala je da mora na neki način da mu se osveti. Izdeklamovala je adresu svoje prijateljice Blanše. Imala je plan. Neće biti venčanja, ali zato, Majkl će biti javno izložen velikom poniženju!

Bella Don@ & Knjige.Club

II. - Šta je bilo? - Sandra je pogledala Blanšu koja je progunđala nešto dok su popravljale šminku u toaletu jednog od najpoznatijih mesta na kojima se okuplja pretežno mlađa populacija. - Baš si mogla nešto manje seksipilno da obućeš. Upašćeš u nevolju. - Stvarno? - Veruj mi da hoćeš. Izgledaš kao devojka koja čeka da je neko pokupi! - Blanša, što si ti neko zakeralo! Rekla si da se sredim, evo, sredila sam se. Šta sad? Šta fali ovoj garderobi? - Ništa joj ne fali. Međutim, ne sviđa mi se poruka koju šalje. - A to je? - Slobodno se posluži! Sandra više nije mogla da obuzda smeh. - Zar nisu skoro sve devojke večeras obučene manje više slično meni? - Jesu, ali ni jedna nije vraški zgodna i lepa kao ti, srce! I da znaš da mi se ne sviđa ono što si naumila. To nema veze sa zdravim razumom! - Hajde da se dogovorimo, više mi ne zvocaš kao tetka a ja ću da se ograničim na slikanje sa zgodnim tipom u što provokativnijem izdanju! - Upravo o tome ti govorim! Kako da znaš da nećeš naleteti na nekog manijaka? Sandra je pogledala kao da je lupila najveću glupost na svetu. - Ličim li ja tebi na totalnu budalu koja ne ume da prepozna ko je kakva osoba? - A Majkl?

Bella Don@ & Knjige.Club - To je izuzetak. Imaj poverenja u mene. I pomozi mi kao što smo se dogovorile, sem ako se nisi predomislila? - Znaš da nisam. Stavila sam ti sprej ako je taj neko nerazuman i krene da te davi. Sandra je stavila obe ruke na njena ramena i unela joj se u lice. - Dušo, znam sve, ne brini. Izvini - rekla je pokajničkim glasom Sandra. - Vidi, u pravu si. Ne poričem da imam emocionalnih problema, kriznu situaciju, trenutnu želju da se osvetim i da ponekad umem da budem nesnosna, zar ne? - Ponekad? - mrmljala je Blanša, ali uz pomirljiv osmeh. Sandra joj je blagim osmehom uzvratila. - Samo hoću sama da nađem odgovore, razumeš? Da li mogu da mu uzvratim, mogu li da osetim to zadovoljstvo da se taj gad preznojava od muke? - Mogla bi da odustaneš od te ludosti. Prava stvar je da završiš sa njim momentalno, da se spakujemo i odputujemo. Zamisli kako je osećati na koži vazduh dalekih zemalja, kako miriše okean, onda zvuk kiše... - Ti si baš dubokoumna devojka, dušo - gunđala je Sandra. - Ipak mi nije jasno kako si me ubedila da učestvujem u ovoj ludosti! - Lako. To je zato što me voliš. - Istina je, volim te, čak i kada luduješ! - Hajde, udahni duboko pa da se pomešamo sa onim silnim svetom! Sandra je podlaktila Blanšu i tako su zajedno izašle iz toaleta, uputivši se potom ka prepunoj sali. Mnoštvo devojaka i mladića se zabavljalo igrajući na podijumu, ostali su sedeli u separeima uz čašicu i razgovori. - Idemo do bara. Treba mi piće. Sandra je klimnula glavom. - Tako je, da uživamo i malo popijemo. Ovo treba da bude veće za pamćenje. - Naravno ako se ne napijemo, onda ništa od pamćenja!

Bella Don@ & Knjige.Club - Preteruješ Blanša, postala si nemoguća. U svemu vidiš opasnost. Blanša je zauzela mesto za barom, a potom i Sandra sedajući na visoku barsku stolicu pored nje. Kako je imala malo dužu haljinu sa velikim razrezima sa strane, podigla je krajeve haljine ne mareći što time svima sa strane izlaže pogledu lepo oblikovane noge, sve do butina. - Duplu tekilu. Blanša je naručila glasno, a Sandra je odsutno prelazila pogledom po sali. Uzdahnula je i usmerila pogled ka ruci koja je spustila čašu pića ispred nje. Snažni prsti, krupna šaka, sve je ukazivalo da se radi o muškarcu koji je izuzetno krupan i muževan. Podigla je pogled i suočila se sa svetlim očima muškarca koji je gledao pravo u njeno lice uz neki neobjašnjiv osmeh. Brzo je skrenula pogled osetivši da joj se puls ubrzava iz nekog neobičnog razloga. Okrenula se namerno ka sali, samo da bi izbegla da ga gleda. Osetila je da se udaljio, ali je i dalje imala utisak da je gleda. Mada mu je bila okrenuta leđima, osećala je njegov pogled na sebi. Sačekala je nekoliko trenutaka, a zatim je, naizgled nezainteresovano, ponovo pogledala u njegovom pravcu. I otkrila da on i dalje gleda pravo u nju. Stajao je na pristojnoj udaljenosti, nije točio piće kao njegov kolega iza šanka. Naprotiv, naslonio se na jedan od stubova, prekrstio je ruke na grudi i malo nakrivio glavu, kao da je ispitivački posmatrao. Nije doduše ni pokušao da joj priđe, ali je ona bila svesna njegovog prisustva. Tako nešto nikada joj se nije desilo. Bila je oduvek okružena mnoštvom ljudi, prilazili su joj razni muškarci, obasipali su je pažnjom, udvaranjem na raznorazne načine, komplimenti su pljuštali, ali nikada, nikada je jedan muškarac nije posmatrao na taj način. I nikada, ni jedan pogled nije govorio više od ijedne izgovorene reči, više i jasnije. Ispila je u jednom gutljaju svoje piće i odložila svoju čašu, najednom drska i odvažna. - Još jednu, molim - zatražila je od šankera koji je posluživao.

Bella Don@ & Knjige.Club Šanker se lagano okrenuo ka nepoznatom muškarcu koji je klimnuo glavom i prišao šanku. Ne prestajući da je gleda, sipao je u njenu čašu piće. Osmehnuo se. Ta dva minuta koja su bila potrebna da se dosipa piće u njenu čašu, činilo joj se dugim poput večnosti. Spustila je pogled pitajući se kakva je to snaga i moć izbijala iz tog markantnog, nepoznatog muškarca i tako je magnetski privlačila. On je izgledao tako samouvereno, svestan svog neverovatno dobrog izgleda, muževnosti, svoje ličnosti iz koje je isijavala sila i nepokolebljivost u postupcima. Ispila je jedan gutljaj tekile osetivši pri tom kako joj tečnost pali grlo. Alkohol joj nikada nije bio potreban da se ohrabri, ali u tom trenutku, osećala je neodoljivu potrebu za jakim pićem. - Idem da igram malo. Ideš sa mnom? Blanša je pogledala ispod oka sa čuđenjem. - Ti ideš da igraš? Znači, piće ti udarilo u glavu. - Nemoj da si ironična. - Ironična? Ne, ja sam začuđena. Ti koja mrziš da se eksponiraš na javnim mestima i umireš od stida da pokažeš kako savršeno njišeš tim zgodnim bokovima? Posle moramo da popijemo još po jednu tekilu, devojčice! - Blanša je prasnula u smeh dok je vukla Sandru ka podijumu za igru. Pod dejstvom pića, Sandra se malo opustila i na trenutak je zaboravila da je na podijumu za igru, da su oko nje mladići koji je posmatraju. Čak je par njih probalo da joj se približi, ali je ona vrlo vešto izbegla da im ostavi prostor za upoznavanje, okrećući im diskretno leđa, stavljala im je, nedvosmisleno do znanja da ne želi kontakt. - Blanša, okreni se ka šanku, molim te. - Šta? Zašto? Blanša se ipak okrenula ka šanku. - Bože, ala si diskretna, nije trebalo da se okreneš tako naglo. - Dobro, šta hoćeš da uradim? - Vidiš li onog zgodnog šankera?

Bella Don@ & Knjige.Club - Vidim... čekaj malo... on gleda upravo u našem pravcu. Tačnije, gleda tebe. Uh, baš je slatkiš, ako mene pitaš! Šta misliš, da ga uključimo u našu akciju, ne izgleda mi kao manijakalni tip? - Možda si u pravu. Šta sada da radim? - Vratićemo se do šanka. Pogledaćeš ga svojim čarobnim okicama par puta i to će ga ohrabriti i navesti da ti priđe. Ako nije jedan od onih kojima devojke nisu zanimljive, a reklo bi se da jesu, bar kako te zainteresovano posmatra. - Onda? - Onda ja snimim kako se smeškate jedno drugome, još ako te malo zagrli, eto razloga da Majkl pobesni. Naravno, kad budeš daleko odavde, poslaću mu snimak, a potom poruku: Vidi kako i ja uživam, jadi se od muke! - Šta sada? - Kreni do šanka, mala. Vratile su se do šanka i ponovo zauzele mesta za barom. Sandra je, kako je savetovala prijateljica, uputila duži pogled ka zgodnom šankeru, a onda se okrenula bočno, glumeći nezainteresovanost. - Odlično ti ide, sistem toplo-hladno, ko srne neka rizikuje, a ako je pravi muškarac, neće odoleti izazovu. - Blanša, ućuti već jednom, nikada nisam ovo radila! - Vreme je da probaš. - Ti sve znaš, sveznalice! - U odnosu na tebe smerna devojčice, znam sve kao enciklopedija. Morala je da se nasmeje. Blanša je imala duhovitosti za njih obe. Dobro izvežbanim perifernim vidom uočila je da se mladić pokrenuo. Mogla je da pogodi gde se zaputio. Za tren je nestao iz njenog vidokruga, ali je ona osećala da joj se približava. Talas topline se spustio niz njenu kičmu. Kao da se probudila svaka ćelija u njenom organizmu. Taj muškarac je hodajuća opasnost, to je ono što je proletelo njenom svešću koja je bila omamljena pićem, ali je još uvek mogla da funkcioniše u smislu da prepozna nešto što predstavlja za nju i izazov i potencijalnu opasnost. I ne

Bella Don@ & Knjige.Club samo zato što je s tom tamnoplavom kosom i prodornim plavim očima bio najlepši čovek koga je videla, već zato što je u njemu bilo nečeg zbog čega je njen puls bio ubrzaniji nego ikada pre. Osetila ga je pre nego što ga je ponovo ugledala. Do nje je najpre stigao blagi miris neverovatno senzibilnog i muževnog parfema. To je dodatno uznemirilo. Neprimetno je uzdahnula ili se bar ponadala da je to bilo neprimetno i polako se okrenula da bi se suočila sa njim. Pod njegovim upornim pogledom, osećala se potpuno naga, izložena, razotkrivena. Za trenutak je izgubila moć koncentracije. Osmeh na njegovom licu je bio intiman, seksi i, na njeno iznenađenje, potpuno razoružavajuće je delovao na nju. Kada se konačno zaustavio na samo korak od nje, progutala je knedlu koja se formirala u njenom grlu. Taj čovek je prava gromada, pomislila je. Nešto između Herkulesa i Svarcenegera u najboljim godinama. Crte lica su mu bile oštre, ten preplanuo od sunca, kontrast svetloj kosi i svetlim očima. Ramena su mu bila široka, izgledao je kao da su ga isklesali, gotovo savršeno. Bez reči je seo na slobodnu stolicu pored nje. Gledao je netremice, pa je osetila jezu koja se spušta niz njenu kičmu. - Izvinjavam se što zurim - rekao je dubokim glasom. - U stvari, izvinjavam se što to ne radim diskretno, sa merom, već to radim tako očigledno. Okrenula se ka njemu samo glavom. Podigla je nesvesno jednu obrvu, iznenađena njegovom iskrenošću. Iz njega je izbijala samouverenost kojoj je, na njeno čuđenje, nedostajala arogancija tako karakteristična za većinu muškaraca. - Da li nekoga čekaš? - upitao je osmehnuvši se. - Ne - odmahnula je glavom. - Nećeš se naljutiti ako te ponudim piće? - zagledao joj se pravo u oči i pri tom, primetio da se blago namrštila. - Samo jedno piće i obećavam da ću posle toga otići ako to budeš želela brzo je dodao. - Zar to ne utiče na tvoj posao? Namrštio se. - Moj posao? A to... ne radim ovde.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ja sam samo prijatelj vlasnika i večeras sam pokušao da glumim šankera. Nadam se uspešno. - Verovatno jesi. Mislila sam da si šanker. Uostalom, znao si da pogodiš šta je tekila, možeš da radiš ovaj posao bez problema. Nasmejao se. - Imaću to na umu, ako mi zapne sa mojim redovnim poslom, ovaj posao može da me spase finansijskog kraha. Rekao bih da sam upravo dobio tvoju potencijalnu preporuku. Dakle, šta si odlučila? - Dogovoreno. Prihvatam jedno piće. - Ko si ti? Ja sam Blanša - uključila se Blanša u razgovor. - Ja sam Aleks - pružio je najpre njoj ruku, a potom Sandri. Prihvatila je njegovu ruku koja je zarobila njenu, baš kao što su se njihovi pogledi na nekih desetak sekundi spleli, zureći jedno u drugo. - Imaš li ime, lepa neznanko? - Da. - Hoćeš li da mi kažeš kako se zoveš ili moram da pogađam? Stisnula je usnu dok je Blanša radoznalo sve posmatrala. - Zovem se... Stela. Blanša je izvila obrve. - Stela?! Lepo, ako se stvarno tako zoveš. - Ne sviđa ti se moje ime, onda, u startu imamo veliki problem. - Ne, nije tačno. Samo, nekako mi ne ide to ime uz tvoje lice, glas. Imam utisak da to nije tvoje pravo ime. Zastala je polako izvlačeći svoju ruku iz njegove. - To je stvar ukusa. Rekla bih da imaš problem sa mojim imenom. Mora da je postojala osoba sa tim imenom koja ti nije ostala u lepom sećanju. - Izvačiš pogrešne zaključke. Dobro, ja sam Aleks, ti si Stela. Problem je rešen. Piješ isto? Klimnula je glavom. - I ja, naravno - dodala je Blanša smeškajući se značajno.

Bella Don@ & Knjige.Club - Naravno, Blanša. Tri tekile, ovde - pokazao je šankeru koji je klimnuo glavom i ubrzo stavio čaše ispred njih. - Nije loša zabava. Jesi li došao sam? - Blanša je po običaju bila direktna. - Da, ali se nadam da će se to promeniti pošto sam na probi dok Stela ne popije piće. - Stvarno? - Blanša je podigla obrve gledajući čas jedno čas drugo. - Stvarno - Sandra se tiho nasmejala. - Međutim, proba je upravo završena. - Da li mi dozvoljavaš da ostanem? - upitao je zagledavši joj se u oči. - Da - klimnula je glavom posle kratkog razmišljanja i osmehnula se. - To me raduje i odmah da naglasim, nemam nikakve zadnje namere - nastavio je sa osmehom na licu. - Kao, na primer, da vas napijem i iskoristim. - Ne?! - Sandra ga je pogledala iskosa. - Ni slučajno - odmahnuo je glavom. - Dovoljno sam muškarac da priznam da ni u ludilu ne bih mogao da se izborim sa dve devojke, ma koliko one bila privlačne i predivne. - Neverovatno! - Blanša je prasnula u smeh. - Muškarac koji poznaje svoje granice. Zaista retka osobina. - Svaka čast za iskrenost. To bi moglo da impresionira mnoge dame. - Pa? Da li je? - Šta? - Sandra je trepnula očima teatralno na šta je on morao da se nasmeje. - Pitam se, da li je tebe moja iskrenost fascinirala? - Da li je to tvoj najveći adut koji trenutno imaš na raspolaganju?

Bella Don@ & Knjige.Club Sandrino pitanje je imalo dozu drskosti koja je Aleksa potaknula da se malo zagleda u nju, a potom je morao ponovo da se nasmeje slatko i glasno. - Oh, imam raznih aduta. Ovaj je ovoga trenutka, čini mi se, možda najpametnije da pokažem. Ostali... ima vremena. Zar nije tako? - Pa, da. Ima vremena - osećala se nadigrana u par njegovih reči kojima je stavio na mesto koje joj pripada, amatersko. Blanša se kikotala. - Onda, Aleks, srce moje, pa čime se ti u životu baviš? - Ekonomijom. A vi, devojčice? - Gle čuda, i mi takođe. Baš mi sve ovo deluje nekako sudbonosno. - Molim te, bez toga - Sandra se nasmejala i poverljivim tonom obratila Aleksu. - Nemoj da zameraš mojoj prijateljici što je nepopravljivi romantik u duši. Ona sve vidi kroz ružičaste naočare. - Stvarno? Zar je to loše? Sandra ga je pogledala kao neko ko ima potrebu da savetuje mladu i neiskusnu osobu, a onda je odmahnula glavom. - Kako ti kažeš. Potrudiću se da ne stvaram razdor među nama zato što imamo sukob mišljenja. To je druga prelomna tačka gde smo se sapleli međusobno. - Šta beše prva? - Moje ime. Iritira te iz nekog razloga. Svo troje su se nasmejali. - Volim duhovite devojke. - Volim što voliš duhovite devojke. Znači, naručićeš nam opet piće. - Naravno. Lagana sentimentalna melodija je prosto prizvala nekolicinu parova da se zagrle i spontano zanjišu u zavodljivom ritmu. - Hoćeš da plešemo? - upitao je iznenada. - Naravno.

Bella Don@ & Knjige.Club Aleks je odveo do podijuma i privukao u naručje. Ponovo je bila prijatno iznenađena otkrivši da je on odličan plesač a, uprkos svojoj visini i krupnoći, kretao se lako i gipko. Priznala je sebi da uživa u igri sa njim. Potpuno nesvesno, Sandra mu se približila, a on joj je odgovorio blagim stiskom. Privukao je sebi i obavio ruke oko njenog tela tako da je osetila snažno kucanje njegovog srca pod svojim dlanom. Pomislila je, uprkos svom neiskustvu, da je upravo ovo nešto najerotičnije što je ikada doživela u svom životu. Pogledala ga je u oči i osmehnula mu se, a zatim je ponovo utonula u njegov zagrljaj. Bili su izgubljeni u zadovoljstvu koje im je pružao dodir tela. Sandra je sada znala da ga neće odbiti i ako pokuša da ovom odnosu doda još malo prisnosti. Sve je bilo tako neobično i neočekivano, ali je imalo smisla u tome da oseća njega, baš kao što je znala nepogrešivo ali intuitivno, da on nju oseća i doživljava kao poželjnu ženu. Obično je bila opreznija, zato joj nikako nije bilo jasno kako je odjednom u njegovom društvu i njegovom naručju, bila bez ijednog znaka otpora. Kada je ritam prešao u brzi, Sandra se malo trgnula, a potom, sa jedva prikupljenom snagom u malaksalom telu, odmakla od svog partnera. Aleks se osmehnuo, uhvatio je za ruku i poveo nazad do šanka. Uhvatila je na trenutak Blanšin zadovoljni pogled. Shvatila je da je njena prijateljica uspela da ovekoveči škljocanjem aparata dobre fotografije sa sjajnim efektom. Za Majkla! - Vas dvoje kao da ste to već radili ranije - Blanša ih je dočekala značajno se osmehujući. - Priznajem! - Aleks je podigao svečano ruku kao da je pred porotom suda. - Nije mi prvi put da plešem. - Mislila sam... zajedno - ispravila se Blanša uz vragolasto kikotanje. - Možda u prethodnom životu - Sandra je dodala glasom koji je bio naizgled miran i ravnodušan. - Oh, Bože! Sandra se instinktivno okrenula ka Blanši. - Šta je sada?

Bella Don@ & Knjige.Club - Onaj tip, znaš već koji, što te, već koliko vremena davi... - Danijel? - Da! Upravo sada tetura ka nama. - Šta se događa? - Aleks je poželeo da se uključi u razgovor. - Vidi Aleks, ovo je nešto što tebe ne bi trebalo da zamara, recimo da smo nas dve dovoljno kadre da se izborimo sa tim... Aleks je fiksirao pogledom Sandru. - On je tvoj momak? - Ni izbliza. On to želi da bude, bar jedno pola veka je u tom pokušaju! Reci mu kako te stalno davi, ajde, reci mu! - Blanša je tražila od Sandre da govori o tome. Sandra se namrštila dok je jednim pogledom utvrđivala koliko Danijelu treba da se probije kroz gužvu na podijumu do njih, a drugim je odmeravala ozbiljni izraz lica Aleksa koji je iščekivao odgovor na svoje pitanje. - Danijel je uporan momak koji teško podnosi odbijanje. On mrzi svaku vrstu negacije. U stvari, nije loš po prirodi, samo nekada nema mere. Aleks se osmehnuo. - Znači, uporan udvarač? Izgleda da nisi samo slatka. Ti si i opasna. - Devojke! Mislio sam da ne pijete - u tom trenutku je stigao do njih Danijel. - Promenile smo mišljenje - Blanša se oglasila dok je Danijelov pogled lutao po Sandrinom telu. O, moj Bože, ti si sve lepša i lepša, srce, a ja sam sve slabiji i slabiji prema tebi! Promenila si mišljenje i o plesu? - nagnuo se ka Sandri a ona je kraičkom oka spazila kako se Aleks zbog tog gesta prosto ukočio. To je nalikovalo tigru kada se sprema da skoči na svoj plen. - Očigledno - promrmljala je u nadi da će shvatiti da je vreme da se udalji od njih. - Odlično - zaplitao je jezikom. - Hajde onda da plešemo.

Bella Don@ & Knjige.Club Danijel je spustio ruku na Sandrinu mišicu, ali je ona istog trenutka reagovala i izmakla se iz njegovog domašaja. Neverovatnom brzinom, Aleks je ustao sa stolice i zakoračio prema Danijelu. - Dodirni je samo još jednom i slomiću ti svaku koščicu u tvojim šakama - rekao je opasno tihim glasom. Danijel je tupo gledao u Aleksa i nesvesno je zakoračio unazad, sa intuicijom koja mu je ukazala da je suprotstavljanje grmalju, kao što je Aleks, vrlo opasno. Rizik koji se ne isplati, a donosi vrlo bolno iskustvo. Teturajući se, uputio je ljutit pogled ka devojkama, slegao ramenima i nestao u masi ljudi na podijumu. - Ovo je rekord. - Rekord? - Aleks je upitno pogledao ka Blanši. - Danijelov lični rekord. Nikada ovako brzo nije prestao da davi Sa... Stelu. To sa koščicama, baš je bilo efektno. Aleks i Sandra su se netremice gledali kao hipnotisani. Blanša se ujela za jezik. Zamalo da izgovori pravo ime svoje drugarice. - Svaka šaka sadrži dvadeset i sedam kostiju. Danijel je pametan momak. Izgleda da ume da računa. - Naučile smo nešto novo! - Blanša je zviznula. - Hvala ti. Ali, Danijel je kao što sam rekla bezopasan tip. - Čak i najbezopasniji tipovi, suočeni sa konstantnim odbijanjem od strane devojke u koju su zaljubljeni, postaju zbog frustriranosti agresivni. I vrlo, vrlo nasilni. Sandra se osmehnula ljupko. - Ali, ne bih volela ni sa Danijelom niti sa bilo kim drugim da uletiš u tuču zbog mene, ma koliko viteški to izgledalo. - Uvek sam spreman da rizikujem ako je razlog dobar slegnuo je ramenima. - Osim toga, u ovom slučaju nije bilo nikakvog rizika. - Zaista si bio ubedljiv. Da li bi stvarno bio spreman da uradiš to čime si zapretio? - Blanša je bila radoznala. - Naravno - rekao je bez imalo oklevanja u glasu.

Bella Don@ & Knjige.Club - Neverovatno! - Blanša je odmahnula glavom u neverici. - Jesi li raspoložena za još jedan ples? - ne prestajući da je gleda kao hipnotisan, Aleks je postavio pitanje Sandri. Ustao je pruživši joj ruku, a ona je poslušno pošla sa njim do podijuma. Počela je da se kreće u ritmu muzike prepuštajući mu se. Rukom je nežno milovao njena leđa i pritom budio jednim jedinim dodirom sva njena čula. Privukao je bliže sebi. Uživala je u njegovom naručju i prvi put od kad zna za sebe, potpuno se opustila u naručju muškarca. - Kada sam te večeras prvi put ugledao, poželeo sam da te poljubim - prošaputao je. - Nadam se da nikoga nećeš pozvati u pomoć ako to sada uradim. Pocrvenela je. Nije mogao da bude direktniji i jasniji. Od nekog drugog, da je doživela ovakvu izjavu, smatrala bi je vrhuncem drskosti, ali on, on je sa tom jednom rečenicom učinio da nestane i ono malo njenog zdravog razuma koji je opominjao da mu se ne prepusti. Obavila je ruke oko njegovog vrata i podigla glavu, spremna da uzvrati poljupcem. Osmehnuo se. Dodir usana je bio kao dodir struje. Kao da je talas za talasom putovao kroz njeno telo. Neočekivano i ogromno zadovoljstvo je obuzelo oboje. Njegova snažna ruka, krenula je polako naniže, do njenih bokova. Osećajući lupanje njegovog srca, prepustila se snazi njegovih ruku koje su je držale u zagrljaju. Znala je da je slaba, previše slaba da mu se odupre. Zaboravila je na vreme, i na mesto, i na sve drugo na svetu. Zaboravila je na sve. Osim na njegove usne. Bila je bolno svesna želje koja je buknula među njima. To nikada nije osetila kada je bila sa Majklom. Sada, više nije bila sigurna ni u šta. Ovaj čovek je bio gospodar njenih čula, ona je bila potpuno u njegovoj vlasti. - Znaš li kako želim da završimo ovo veče? - bio je direktan. Ovo je bio trenutak u kome je prvi put u životu smogla snage da pokaže jasno šta želi i zbog toga da ne oseti stid ili kajanje. Oblizala je donju usnu, a on je to pratio užarenim pogledom. - Šta ako ti predložim upravo to o čemu pričaš? - upitala je.

Bella Don@ & Knjige.Club - Šta ako prihvatim? - nije ni trepnuo. - Hoćeš li se predomisliti ili prihvatiti izazov? - usledilo je njegovo novo pitanje. Gledali su se. - Slušaj draga, - prošaputao je - dogodilo mi se samo dva puta da sam uživao do te mere da nisam razmišljao o posledicama. - Žene? Nakrivio je glavu sa smeškom. - Padobranstvo i ronjenje. Ti si kandidat za treći put. Nikada ni jedan muškarac nije bio ovoliko uzbudljiv, originalan i neodoljiv. - Možeš li da ispuniš moje, čak i one najskrivenije želje? - Zeliš li da proveriš koliko mogu da ti pružim? - Pričaš previše. Nisam videla da si konačno krenuo u akciju. - U pravu si, za nas ovde više ništa nije važno. Idemo? - Da. - Postoji li neko ko će mi zameriti što sam te poveo sa sobom? - To nije tvoja briga. Ni ja tebi nisam postavila takvo pitanje. - Nisi, ali želim da znaš da ja nisam čovek koji ima paralelne veze. Nisam ni sa kim u vezi. A ti? - Možeš da budeš siguran u to da nisam ni ja. - Ne lažeš me? - Lagala bih sebe kada bi bilo tako. - Hoćemo li? - iznenada se odmakao od nje. - Idemo - tiho je rekla. - Samo da se javim Blanši. - Naravno - složio se dobacivši joj osmeh od koga se njoj zavrtelo u glavi. Duboko je uzdahnula svesna svoje zbunjenosti. Obično je dobro znala, gotovo bez problema kako da od reaguje u mnogim situacijama. Za ovu nije bila pripremljena ali je instiktivno prihvatila poziv muškarca koga ne zna, zato što je osećala da je on fizički i emotivno privlači, a to je bilo nešto potpuno novo za nju. Trgnula se kada je shvatila da je on netremice posmatra uz

Bella Don@ & Knjige.Club vragolasti osmeh. Kao da je znao o čemu ona razmišlja. Dodirnuo je blago njen obraz kažiprstom. - Ako se predomisliš, neću ti zameriti. Imam dovoljno kontrole u sebi da se zaustavim. Uvek i u svemu. - Znam. - Kako? Ne poznaješ me. - Jednostavno, kao da te poznajem. Ne znam kako. - To je obostrani osećaj. Prepoznali smo se. Jer odgovaramo jedno drugome. - Blanša, mi idemo dalje - rekla je kada je stigla do šanka i do Blanše. - Šta!? - Čula si. Neću da ponavljam. - Sa... ovaj... Stela! Ko ide i gde ide!? - Nas dvoje idemo na neko mirnije mesto. Obećavam ti da ću paziti na tvoju Sa... Stelu. Nisam nasilan, patološki tip. Sviđa mi se tvoja drugarica. Zeliš li da ti ostavim svoje lične podatke? - Da se nisi usudio! Nisam dete. Javiću se sutra, znaš da moramo da budemo tačne. Sandra je dozvolila da je Aleks uhvati za ruku, da se njihovi prsti međusobno spletu u jedno čvrsto klupko i tako su izašli, dok je Blanša iza njih sipala bujicu reči u nedoumici. Sandra se još jednom okrenula ka Blanši i klimnula glavom na šta je Blanša vrtela glavom u čudu. - Javi se! - doviknula je Blanša. Klimnula je glavom i dozvolila da je Aleks odvede do svog automobila u koji je ušla bez ijednog pitanja. Kao da je to najprirodnija stvar na svetu, spontano je uzeo njenu ruku i držao, čak i kada je okretao volan i menjao brzine na menjaču. Taj gest je bio tako prirodan, neposredan i činio je Sandru opuštenijom. Povremeno su razmenjivali poglede i osmehe. Kao da su reči bile suvišne. Zaustavio je ubrzo automobil ispred jednog kompleksa zgrada. Poljubio je dlan njene ruke. - Još uvek nije kasno da odustaneš.

Bella Don@ & Knjige.Club - Zašto misliš da ću to poželeti? - Recimo da ti ostavljam slobodu izbora. Tvoj pogled mi govori da si delimično sigurna u svoje postupke. - Ovde sam. Nije potrebno da mi postavljaš pitanja i analiziraš moje ponašanje. Ja sam odrasla osoba. - Jesi. - Onda se tako ponašaj prema meni. Osmehnuo se dok joj je pomagao da izađe iz automobila. Uzdahnuo je kada je pokupila krajeve haljine, pri tom pokazavši nesvesno gole noge, skoro do butina. - Ne sumnjaj u mene, šećeru. Suviše sam svestan toga da si odrasla osoba. Poveo je do stana. Dok su išli uz stepenište, držao je za ruku, povremeno je pogledao preko ramena da bi razmenili osmehe. Našavši se u unutrašnjosti njegovog stana, kao po nekoj inerciji, našli su se istovremeno i u čvrstom zagrljaju. Nije mogla ni da predvidi da će njegovi poljupci postati strastveni, a dodiri neobuzdani. Bila je toliko omamljena da je sklopila oči i naslonila mu se na rame. Iskoristio je taj trenutak njene slabosti i privukao je bliže. Svojim usnama je zavodljivo prelazio preko njenih, milujući je najpre sopstvenim dahom, a onda poljupcima čiji je intenzitet rastao sve više. - Jesi li ovo želela? - prošaputao je na njeno uvo. Odsekla su joj se kolena nakon tog pitanja koje je izgovorio senzualno, neverovatno erotično i zavodljivo. Udisao je miris sa njenog vrata, sve sporije i pohotnije. - Tvoj miris... - Parfem? - Ne. Miris žene. Nema lepšeg parfema u prirodi od mirisa žene. - Oh? Zaista si dobar... - Dobar? - Na rečima. Osmehnuo se tajanstveno.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ne, još uvek ne možeš da znaš koliko sam dobar... dok sama to ne proveriš. Pocrvenela je. - Rođeni zavodnik - promrmljala je, a on se prigušeno nasmejao. - Ne sa svakom ženom. Samo ona izuzetna u muškarcu pokreće takvu energiju. - Osvajača? Oči su mu zasijale u polumraku. - Ovo je obostrano osvajanje, dušo. Privukao je bliže sebi i ponovo su se njene misli raspršile. Zadrhtala je. Čim je poljubio, mogla je samo da mu uzvrati, jednako jako, snažno, eruptivno. Spontano se podigla na prste tako da su im tela sada bila savršeno usklađena, slepljena, kao puzle koje čine sliku. Privukao ju je i uzdahnuo od zadovoljstva što je oseća celim svojim telom. Zadrhtala je čim ju je poljubio, nije mogla da mu ne uzvrati. Ostala je bez daha kada je počeo da istražuje prstima njen dekolte. Strastveno su se ljubili dok je milovao njene bokove. Podigao je, držeći je čvrsto uza sebe. - Dođi... - rekao je promuklo - dođi sa mnom. - Gde? - upitala je omamljeno. - Gore - malo se ukočila kada je shvatila što je time mislio. Na spratu je bila njegova spavaća soba. Piće je opustilo, ali je ipak bila svesna što se događa. Dodirnula ga je po licu toplim prstima i prodorno pogledala. - U tvoj krevet? - prošaptala je. Njegov pogled je bio jasan, vreo kao deo užarene lave, ali istovremeno, nosio je u sebi pitanje. Ona je imala moć izbora. Za njih dvoje. Ona je birala završnicu večerašnje priče koju su započeli. - Da, naravno... - uzvratila je tiho. Nije mogao da prestane da je ljubi. Želeo je više. Bio je pomalo zbunjen, njeni pokreti su bili nespretni kao da nije imala iskustva u ovim stvarima, a opet, govorila je kao žena koja zna šta treba da kaže pa da muškarac postane lud od želje. - Stavi mi ruke oko vrata - promrmljao je podigavši glavu.

Bella Don@ & Knjige.Club Poslušala je, a on je na to podigao u naručje. Sa neverovatnom lakoćom, u gotovo par koraka, odneo je uz stepenište na sprat, u svoju spavaću sobu. Stavio je na veliki krevet prekriven belom posteljinom i mekim jastucima. On kraj nje, nad njom i poljupci koji su bili toliko spori i dugi da nije mogla da shvati kada se jedan završavao, a drugi počinjao. Pritiskao je svom dužinom svog snažnog tela, čvrstog poput čelika. Osvajao je polaganom, erotskom igrom dodira, pogleda i poljubaca. Dodiri su bili neizdrživo lagani i nežni. Želela je više od toga... Želela je sve, a njega su uzbuđivali njeni uzdasi. Zastala je zatečena jačinom bola i čvrsto ga obuhvatila rukama oko leđa. Šaptao joj je na uvo da se opusti i ostao gotovo nepokretan, ne želeći da je povredi više nego što je morao. Potom je nastavio da je grli i ljubi, sve dok nije počela nesvesno da se pokreće u ritmu njegovog tela, ponesena strašću koja je navela da se opusti. - Ovo je san... zar ne? - prošaputala je dok su ležali u čvrstom zagrljaju, umorni i zadovoljni. On se na to omamljeno osmehnuo. - Spavaj - rekao je poljubivši je. Utonula je u san, uljuljkana u zagrljaju čoveka sa kojim je prvi put u životu vodila ljubav. Učinilo se da je hteo da je nešto pita, da je najpre bio zbunjen saznanjem da je ovo njeno prvo vođenje ljubavi, a onda je samo zagrlio svom svojom snagom koja je začudo, umirila i opustila. Osećala je da bi mogla pola života da prespava u njegovom naručju. Kao da nije postojalo lepše ni sigurnije mesto na svetu do njegovog zagrljaja u kome je slušala njegove umirujuće otkucaje srca. Utonila je u san sa osmehom na licu, nesvesna da muškarac pored nje nije mogao da zaspi. On je zurio u mrak, nesposoban da je pusti iz svog naručja, zbunjen i još uvek uzbuđen njenom blizinom, sa pitanjima koje nije smeo da izgovori glasno, a želeo je.

Bella Don@ & Knjige.Club

III. - Spavalice - nečija ruka je Sandru blago pomilovala po bedru. Otvorila je najpre jedno oko, a onda je shvatila da se ne nalazi u svojoj sobi. Gde je, panično je pomislila, da bi sledećeg trenutka kroz njenu glavu prolazile slike od prethodne noći. Pocrvenela je. - Pocrvenela si, to se ne računa - susrela je Aleksov pogled. Bio je obučen i nasmejan. Gledao je sa nežnošću. - Moram da idem - naglo se pridigla, držeći prekrivač uz svoje nago telo. Namrštio se blago. - Znam, ali bez tuširanja i doručka ne možeš. - Ti ne razumeš, nemam vremena... - Za toliko imaš. Idi pod tuš! Smesta! Onda doručak! Njegov osmeh je razoružao. Na dnevnom svetlu je bio još lepši. Ali sa jutrom, bila je u opasnosti da izrone pitanja na koje nije želela da daje odgovore. Uostalom, danas je dan za konačni obračun, a to sigurno ne srne da propusti. - Prihvatam - osmehnula se i ustala odmah iz kreveta praćena njegovim pogledom koji je govorio da bi sigurno želeo nastavak prethodne noći, u istom stilu i na isti način. Uvijena u prekrivač, nakon što joj je rukom pokazao u kom je pravcu kupatilo, utrčala je unutra i odmah stala pod mlaki mlaz vode. Nakon nekoliko minuta provedenih pod tušem, energično se brisala peškirom. Obukla je bademantil i ponovo se vratila do spavaće sobe. Aleks je uredno složio njenu garderobu i na tome mu je bila beskrajno zahvalna. Čak je i njen veš bio složen, kao i sandale sa visokim potpeticama. Obukla se na brzinu slušajući kako se Aleks kreće po kuhinji iz koje je dopirao zamamni miris hrane. Bila je gladna, a nije imala vremena i volje da objašnjava Aleksu bilo šta. Promolio je glavu kroz vrata sobe.

Bella Don@ & Knjige.Club - Stela, već si obučena? Ti si brza cura. - Da, takva sam - osmehnula se krenuvši ka njemu. Poljubio je njene usne lako, a onda je pogurao ka vratima. Za trpezarijskim stolom je bio ukusno aranžiran doručak, čak je i dekor bio izuzetan. - Hajde da jedeš, malena. - Nemam vremena. Moram da idem. - Pa, zar se nismo složili da prvo doručkujemo zajedno? Valjda ne gori svet ovoga jutra? - Aleks, stani. Prikoči malo. Namrštio se. - Pokušavam da te razumem. - Vidi, ja sam uživala sa tobom juče... i... bilo je predivno. - Znam, delimo mišljenje, dušo. Zato bi mogli da nastavimo da se viđamo, ja nemam vezu, čini mi se ni ti? - Stani, moraš da me shvatiš, stvarno žurim. Moram da idem. Žao mi je, ovaj doručak, ti, sve ovo... Ne mogu da nastavim dalje u tom pravcu. - Ne razumem. Pogledala ga je molećivo. - Sada ne mogu da ti objašnjavam. - Čekaj, ne možeš ni da odlučiš da li ti i ja treba da budemo u vezi. Znaš šta znači veza, dvoje koji se druže, vole... - Molim te, nemoj više o tome. - A o čemu treba da razgovaramo?! - vikao je. - Pokušavam da ti kažem da ovo nije ispalo najpametnije, bar ne sa moje strane. - Stani! Jesam li te dobro shvatio? Ja sam za tebe bio eksperiment? - Ne! Nisam tako mislila! - Odgovori mi, da li sam bio tvoje zamorče? - Ne... da... ne, nisi! Ne mogu sada da ti objašnjavam, molim te, već kasnim! - Neću da te pustim dok mi ne objasniš sve. Hoću sve da mi objasniš! Dosetila se. Pogledala ga je molećivo.

Bella Don@ & Knjige.Club - Pre toga, hoćeš li da mi doneseš još jednu čašu vode, molim te? Gledao je mrko. - Doneću ti sto litara, samo da saznam šta je u tvojoj glavi! Odmah je krenuo ka kuhinji, a ona je iskoristila da se u par koraka nađe pred ulaznim vratima. Onda je izvukla polako ključ iz brave i otvorila najtiše što je mogla vrata. Izašla je polako i onda je naglo zatvorivši vrata, gurnula ključ u bravu i zaključala vrata. - Šta, do vraga!? Ti nisi normalna! Otvori ta vrata! Smesta! Odjurila je niz stepenište znajući da ni za tren ne sme da ostane u njegovoj zgradi. On je bio onaj tip muškarca koga ništa ne može da iznenadi i koji se lako se dočeka na noge i vrlo brzo snađe u svakoj situaciji. Čula je kako grmi iz sve snage, sipa bujicu reči, od pretnje do kletve, ali već je dotrčala do ulaznih vrata zgrade i spazila je domara zgrade koji je gledao iznenađeno. - Molim vas, hoćete gospodinu iz stana dvadesetpet da vratite ovaj ključ? Zaboravila sam. - Naravno, gospođice. Zahvalno se osmehnula, izletela na ulicu i zaustavila prvi taksi. Znala je da kasni, ali je bila toliko srećna, nije mogla da skine osmeh sa lica, niti da zaboravi prethodnu noć. Zaslugom muškarca koji je bio sa njom, ona je bila na sedmom nebu. Uzdahnula je. Bila je i pomalo setna. Ko zna da li će joj dozvoliti jednom da mu objasni celokupnu situaciju. Kopala je po svojoj torbici dok nije pronašla mobilni. Ukucala je Blanšin broj. - Blanša!? Stižem. Dobro sam. Naravno da sam živa i zdrava. I srećna i zadovoljna ako te baš interesuje. Nemam vremena da ti pričam, samo me sačekaj sa šminkerkom i frizerkom. Za petnaest minuta sam tu. - Sandra, jesi li pri sebi, ovde je ludnica!? Od juče je tvoj dragi bar deset puta zvao i bio je nervozan što mu se ni jednom nisi javila. I tvoj stric je bio zabrinut. A ja ne znam gde mi je glava! Nisam znala do sada ni da li ćeš stići na venčanje.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ne brini, stižem. Držimo se našeg plana. - Znaš li da će te to iskompromitovati? Nije on vredan toga, veruj mi. - Ne brini. Pričaće se jedno vreme, a onda će prestati kada im dosadi. - Jesi li sigurno dobro? - glas njene prijateljice je imao notu iskrene brige. - Osećam se toliko dobro da mi je sada jasno šta ti doživljavaš sa tvojim Dejvidom. Sa duge strane je nastao tajac. - Znači, ipak si to uradila? - Jesam. I ne kajem se. On je... neverovatan muškarac. - Hoćeš li da ga viđaš kada završiš sa ovim crvom? - Ne znam. Pobegla sam upravo. Nisam mu rekla ni ko sam. - A znaš li ko je on? - Radi nešto u onom baru najverovatnije. Ne znam. Znam da je izuzetan. Ako ga nikada više i ne vidim... ne znam... pamtiću. - Sandra, dolazi brzo! Kad se sve ovo završi, pričaćemo o svemu. Sada, dolazi što pre! - Stižem. Kada je prekinula vezu, nastavila je da se smeška. Na displeju mobilnog se nalazilo bar desetak propuštenih Majklovih poziva i nekoliko poruka u kojima je stajalo da je zabrinut što se ne javlja, da je voli i da jedva čeka da ona postane njegova supruga. Poslala mu je poruku: Ljubavi, izvini što ti se nisam javljala, popila sam bar litar vina. I ja jedva čekam današnji dan, nikada ga nećemo zaboraviti ni ti ni ja.

Tvoja Sandra.

Bella Don@ & Knjige.Club Nasmejala se u sebi. Mogla je da zamisli kako mu je laknulo nakon te poruke. Neka se nada da je naivna glupača koja je upala u njegovu zamku. Čeka ga neverovatno i neprijatno iznenađenje koje će ga opametiti za ceo život. I, danas će konačno, završiti sa tom najvećom farsom i vezom koja je od početka bila zasnovana na njegovim interesima i lažima. Oslobodiće se konačno tog bednika, ali će pre toga da mu priredi poniženje od koga se neće zadugo oporaviti. Smejaće mu se svi. Možda time i sebi nanosi štetu, ali je njegova šteta, ipak veća! I višestruka! I poniženje koje će ga spustiti na zemlju da dotakne dno, biće strašno! A tada, neka radi šta god hoće, biće prošlost koje se više neće ni sećati. Tokom vožnje do svog stana, osmeh nije silazio sa njenih usana. Znači, tako izgleda kada potpuno izgubiš glavu za nekim. I tako izgleda kada vodiš ljubav sa osobom kojoj je stalo do tebe, a ne do tvog imovinskog stanja i prestiža u društvu. Noć koju je provela sa muškarcem za koga je samo znala da se zove Aleks, za nju je značila mnogo. Doživela je kompletni preobražaj, telesni i emotivni. Upoznala je čoveka koji joj je u svakom smislu odgovarao bez obzira čime se bavio. Predosećala je da je u suštini dobar čovek, a kako je bio nadahnut i velikodušan ljubavnik, nežan i obziran, mogao je samo da bude pošten. Uz njega je osetila svoje buđenje kao žena! Kako je izašla iz taksi vozila plativši vožnju, tako je ulaskom u hol zgrade gde je živela, nakon pozdrava vratara, uletela sa širokim osmehom na licu pravo u lift. Nije stigla ni da otključa vrata svog stana, a ona su se sama otvorila i ukazalo se lice Blanše koja je prvo pogledala, a onda zagrlila uz neprekidno mrmljanje: - Bože, stvarno si to uradila! Klimnula je glavom i odmakla se da je pogleda ne štedeći na osmehivanju. - I sijaš! Dobro, pričaćemo drugog dana, požuri da te srede, mada ne razumem zašto mu jednostavno ne saopštiš... - Ne! Uradiću baš ovako! - prekinula je Blanšu koja je klimnula glavom.

Bella Don@ & Knjige.Club Doneli su joj haljinu. Ne gubeći više ni trenutak vremena, Blanša je spretno naređivala i rukovodila celokupnom pripremom Sandrinog izgleda za venčanje. Za desetak minuta, mladin apartman, negdašnja Sandrina soba, prosto je uzavreo od užurbane aktivnosti. Jedna frizerka je ukrstila svoje alate i talent, kovrčajući, ravnajući i oblikujući Sandrinu kosu, a druga se razmahala sa bojama i lončićima. Kozmetičarke su pripremale šminku, a devojka zadužena za ketering je donosila bezalkoholne napitke i sendviče za sve. Blanša se zadovoljnog izraza lica diskretno kretala po prostoriji. - Ali imaš tako divnu kosu! Zar ne misliš da bi trebalo da je ostaviš raspuštenu? Ili bar deo. Možda... Venac mnogo bolje stoji na podignutoj kosi. Opusti se, „mama“ - Sandra se našali gledajući kako njena prijateljica negoduje. - Sve će biti u redu, ne brini. - Nadam se. Prijateljice su ukrstile poglede u ogledalu. Osmehnule su se zaverenički. Nakon par sati, kada je konačno pogledala u ogledalu svoj odraz, videvši sebe u venčanici, dok je Blanša grlila diveći se njenoj predivnoj pojavi, Sandra se osmehnula. - Idemo? - Idemo. - Do kraja? - Do kraja, ako ti želiš, Sandra. - Želim, nemaš pojma koliko ovo želim. Blanša je uzdahnula, klimnula glavom i njih dve su odmah krenule ka izlazu iz stana, a potom do limuzine koja je ispred zgrade čekala. U gužvi od tilova i skupocene svile, obe su se namučile da se smeste na zadnje sedište, a potom su se pogledale zaverenički da bi na kraju prasnule u smeh. Blanša je iz mini bara uzela dve kristalne čaše sa postoljem i otvorila flašu šampanjca sipajući u čaše skupoceni napitak.

Bella Don@ & Knjige.Club - Red je da nazdravimo tvojoj blesavoj ideji. U stvari, podržavam te da ga otkačiš, makar i na ovaj način. - Znam. Veruj mi, ovu lekciju neće zaboraviti nikada, dok je živ. Kucnule su se čašama i nazdravile jedna drugoj.

Bella Don@ & Knjige.Club

IV. - Molim te, možemo li na trenutak da razgovaramo? - upitala je Sandra Majkla dok ju je on gledao zgranuto. - Sandra, mila, šta je bilo? Pobogu, ceremonija samo što nije počela. Zar ne možemo posle venčanja da pričamo o tome o čemu si naumila? Bojim se da tvoj tajming nije baš najzgodniji, vidi koliko sveta se okupilo. Šta će ljudi da pomisle što se mlada i mladoženja povlače odjednom, dok svi čekaju na nas? - Majkl se malo nagnuo da bi joj sve to prošaputao, a potom se okrenuo oko sebe uz jedan lažno samouveren osmeh, kojim je trebalo da pokaže da su svi konci u njegovim rukama. - Ako me voliš, onda me i razumeš - njen pogled je bio molećiv. Teška srca, videla je po njegovom napregnutom izrazu lica, popustio je i uzeo je za nadlakticu da bi, praćeni žagorom iznenađenih zvanica koje su sedele u crkvenim klupama čekajući početak svadbene ceremonije, zajedno sa Sandrom ušao u jednu od sporednih prostorija crkve. - Možeš li sada da mi kažeš šta se dešava? - bio je nestrpljiv Majkl. Žurilo mu se da što pre završe sa venčanjem. - Moram da razgovaram sa tobom o jednoj vrlo važnoj stvari. - Šta je bilo Sandra? Blanša ili ko već su ti napunili glavu da ne treba da se udaš za mene? Mislio sam da smo to već jednom prošli. - Nije to u pitanju i ne znam kako da počnem - skupila je skute haljine oko sebe kao dete koje je zgrešilo pa očekuje kaznu. - Reci. - Da li je moguće da muškarac spava sa nekom ženom,a da pri tom voli neku drugu? Razmišljao je. - Da. Moguće je. - Da li to znači da je on samo zadovoljio telesnu potrebu, a u suštini nije emotivno ništa pružio toj ženi jer voli drugu?

Bella Don@ & Knjige.Club - Moglo bi tako da se nazove. Zašto me to pitaš? - Znam da si bio sa nekom ženom. Ne treba da mi priznaješ to, ja verujem da si morao da se... kako da kažem... da se zadovoljiš jer si mene poštovao. Pocrveneo je. - Molim te, Sandra, ne sviđa mi se da na taj način razgovaramo. Nisam ti bio neveran. - Znam da si bio sa Mišel Venon, kako je moj stric dobio informaciju od privatnog detektiva. Znam sve, on mi je pokazao fotografije. Zanemeo je, a onda je prebledeo ali je ona odmah uhvatila njegove ruke u svoje brzo mu govoreći: - Ljubavi, ja se ne ljutim, znam da je teško tako lepom, zgodnom muškarcu, da bude tako dugo bez seksa. Samo mi reci, ti je ne voliš, molim te, ne voliš je, jel' da? - upitala je a njen izraz lica je odavao ženu koja bezuslovno voli, sva od iščekivanja i poverenja, spremna da prašta, razume. - Bože! - Razumem te, neću ništa da krijemo jedno od drugog, neću tako da započinjemo naš brak, ja to ozbiljno shvatam, baš kao i ti. - Bože, Sandra, ja te zaista volim! - zavapio je slomljen. - Znam, znam! Samo mi reci, ovde u crkvi, zakuni se da nikada više nećeš da budeš sa drugom ženom, molim te, zakuni se! - izgledala je kao očajna žena koja voli do krajnje granice svog muškarca. Gledao je zapanjen, grozničavo razmišljajući. - Reci mi ljubavi, reci da nikada više nećeš biti sa drugom, ja sam tvoja i ti si moj! Do njega su dolazili sve glasniji razgovori ljudi iz crkvene sale. Znao je da se ljudi zgranuti njihovim naglim povlačenjem već pitaju šta se to dešava i postoji li mogućnost da se venčanje otkaže. Setio se i prezrivog pogleda njenog nadmenog strica. Pogledao je. Nije ona loša, naprotiv, biće mu zabavno sa njom, samo što će svoje stare navike morati da diskretnije nastavi a to uz toliko para neće biti ni najmanje problem. Ona ga voli, eto, spremna je na praštanje. Ne sme da se otkaže venčanje!

Bella Don@ & Knjige.Club - Obećavam ti ljubavi, da sem tebe, ni jedna žena u mom životu neće postojati! Pogledala ga je sa ushićenjem, onda se nagla i poljubila ga u usta zvučno. - Ljubavi, koliko si me usrećio! Da samo znaš, koliko si me usrećio! Hajde da se venčamo! Oboje su se potom osmehnuvši se, uzeli za ruke i pojavili pred svatovima koji su ih pozdravili aplauzom kao da su time hteli da im daju podršku, a njen stric je smrknuto gledao u Majkla. Blanša je takođe klimnula glavom u znak podrške. Stali su ispred sveštenika. Sveštenik je taman hteo da krene sa ceremonijom kada se ona okrenula naglo ka Majklu i uhvatila ga za ruku. - Bože, ne mogu a da ti ne kažem još nešto - rekla je Sandra, a Majkl je pogledao sav u čudu. Sveštenik se nakašljao. Ponovo su zvanice počele da se došaptavaju, a ona je krenula u onu istu prostoriju. Majkl je sada bio besan ali je morao da se kontroliše, s toga je odmah krenuo za njom. Zatvorio je vrata. - Sandra, pobogu, šta sad izvodiš? - Moram... moram da ti nešto kažem. - Šta da mi kažeš?! Imaš li predstavu kako nas ljudi posmatraju? Nemoj da se brukamo ovim tvojim detinjastim ponašanjem! - Majkl, ja nisam dete! Saslušaj me! - Bože, reci šta je bilo. Stajao je nasuprot nje a ona je hrabro pogledala u njega. - Ja sam ti oprostila neverstvo jer ga ne smatram neverstvom. Ti si muškarac, tvoja ljubav je moja i samo moja. - Tačno. - Ali ja sam napravila jednu glupost. - Šta si uradila? - Neprijatno mi je. Kako da ti kažem... Sandra, ljudi nas čekaju, požuri, reci mi već jednom.

Bella Don@ & Knjige.Club Za svaki slučaj je otišla oko stola i sada je sto stajao između njih. Pogledala ga je nedužno. - Majkl, ja sam juče bila pijana. Nasmejao se zgranuto. - Pa šta? To je bilo tvoje devojačko veče. Znači, zato mi se nisi juče javljala. - Majkl, ja sam uradila nešto pod dejstvom alkohola i to se ne važi, jer nisam uradila u svesnom stanju. Gledao je napregnuto. - Petljala sa deonicama? - Ne. Ni izbliza. Oh, Bože... - Sandra? - Ja sam... kako da ti kažem... Ja sam spavala sa jednim muškarcem. Ukočio se. - Ti si šta!? - Spavala sa jednim muškarcem - ponovila je složivši bojažljiv izraz lica dok je u sebi likovala. - Silovao te je? - Ne. Nije me silovao. Pristala sam ali nisam bila trezna. Pobledeo je. Zgrabio je rukama naslon stolice. - Šta si uradila? - Čuo si. Majkl, ja te volim, nisam bila baš pri sebi, ne sećam se ni ko je on, veruj mi, nikada mi ne bi palo na pamet to da uradim da sam bila trezna. Nemoj da se ljutiš, ja te nisam emocionalno prevarila, valjda sam bila radoznala, moraš da mi veruješ, ti me voliš, zar ne? Gledao je kako ga moljaka, sva usplahirena, bojažljiva, u očaju. Bio je na granici da nešto razbije. Ona više nije nevina. Uskratila mu je da bude prvi i jedini. Glupača! Razlog više da kada budu u braku nastavi po svome, to mu ne može niko da zabrani, ali bar neće da bude nikogović bez para. Imaće sve, samo treba da potpiše taj bedni venčani list i da se oženi ovom luckastom i

Bella Don@ & Knjige.Club nepromišljenom devojkom i ceo svet je njegov. Uzdahnuo je gledajući je mimo. - U redu Sandra, bila si pod dejstvom pića, nisi znala šta radiš. Neću da ti zamerim. Nije mi prijatno, ali to je bio trenutak tvoje slabosti i nesmotrenosti. Od danas, ja ću voditi računa o tebi, to je moja dužnost kao muža i sada se smesta vraćamo i završavamo ovu ceremoniju do kraja. Da li smo se razumeli? -pitao je kao nikada ozbiljan, mrk i odlučan da završi do kraja sa svojim planom. Klimnula je glavom. Ovoga puta njegov stisak ruke je bio za nijansu jači kada je poveo natrag. Usiljeno se osmehnuo svima kada su se vratili i stali su pred sveštenika koji ih je sumnjičavo posmatrao, verovatno se pitajući da li će najzad da završi započetu ceremoniju. Krenuo je da drži govor, a onda je Sandra podigla ruku i zaustavila ga. Majkl je bio crven od besa. Okrenula se ka njemu hladno. - Znaš šta? Ipak nisam sigurna da želim da budem sa tobom. I ne volim te dovoljno da bih se udala za tebe! U stvari, ne volim te uopšte! I neću da se udam za tebe, Majkl! - nakon toga se okrenula i krenula ka izlazu iz crkve dok su svi zgranuto komentarisali. Klimnula je glavom stricu koji se osmehnuo sa odobravanjem. Majkl je vikao iza nje. - Šta je ovo, pobogu!? Sandra, vraćaj se ovamo! Sandra! Ne možeš ovo da mi radiš! Na izlazu iz crkve je čekala Blanša koja je odmah ugurala u limuzinu i naredila vozaču da ih odveze na aerodrom. - Gde idemo? - pitala je iznenađeno Sandra. - Ne znam, to je iznenađenje tvog strica. Tamo nas čeka naš prtljag, pasoši i njegov avion. Pilot zna gde nas vozi a tvoj stric je ostao da pred punom crkvom pokazuje onoj propalici njegove fotografije sa onom plavušom. Poručio ti je da narednih nekoliko meseci nas dve zaboravimo na Njujork i da uživamo u plivanju i sunčanju. - Znači, egzotično podneblje - konstatovala je Sandra. - Mogu li da ti čestitam na izuzetnoj glumačkoj interpretaciji? - Osvetila sam se.

Bella Don@ & Knjige.Club - Jesi, vrlo surovo ali kako se radi o Majklu, potpuno te podrĹžavam.

Bella Don@ & Knjige.Club

V. Hladni Njujorški vetar je duvao jako kada je Sandra pomolila svoje lice iz taksi vozila. Navukla je vunenu kapu sve do obrva, dobro umotala veliki pleteni šal i visoko je podigla kragnu svoje perjane jakne jarko plave boje. Plativši taksisti vožnju, navukla je meke, tople rukavice na ruke i hrabro iskoračila iz vozila. Odmah je pojurila do pešačkog prelaza u blizini, ali je semafor izdajnički baš tada počeo da trepće upozoravajućim narandžastim svetlom, baš kao da je bio deo zavere protiv nje. Pokušala je da ubrza korak, zavaravajući se da ima sasvim dovoljno vremena da pređe na drugu stranu ulice dok se ne upali zeleno svetio za vozače. Sa njene leve strane, u momentu se začula sirena i blago kočenje automobila, ali se ona nije usuđivala da pogleda u tom pravcu, lako je u ponekim situacija bila hrabrija od muškaraca, danas nije bila spremna da ulazi u rasprave. Mrzela je ovo hladno vreme i već je kasnila na ručak sa Blanšom, zato je gledala da samo pređe ulicu ne obazirući se što vozači koče i trube. Neko je otvorio prozor i raspomamljeno vikao: - Glupačo! Trebalo bi da te smeste u neku ustanovu zatvorenog tipa! Da ne žurim, sada bih izašao napolje, da te dobro naučim pameti! Pošto je već bila stala na ivicu pločnika, našla se na sigurnom, a kako nije mogla da otrpi takvu uvredu, besno je uzvratila žmirkajući dok je hladan vetar smetao njenim očima da dobro vide vozača: - Ma nemoj!? Slušaj ti grubijanu, da nisi možda pobegao iz zatvora? Voziš kao da te juri pola njujorške policije! Gledaj gde voziš! - Ti nisi normalna! Da su mi kočnice bile samo malo lošije, mogao sam da te ubijem, idiotkinjo! Ne bi bila nikakva šteta za čovečanstvo, niti bih ja bio kriv, ali bih te zauvek nosio na duši, do đavola!

Bella Don@ & Knjige.Club Iako je znala vrlo dobro da je kriva ona, a ne on, Sandra je poželela da mu još jednom odbrusi i ućutka ga ali je on zastao prosto buljeći u nju. - Čekaj! Pa, ja tebe znam! Žmirkajući, pogledala je malo bolje u njegovo lice i potom, kada je shvatila da je pred njom niko drugi nego jedan od najpoznatijih paparaca koji je uvek bio „žedan nečije krvi“, zaćutala je i naglo se okrenula trčeći niz ulicu do ulaza u restoran. On je još nešto dovikivao, ostali automobili su počeli tako jako da trube iskazujući svoju nervozu i nestrpljenje, s toga je i on morao da startuje svoje vozilo i krene dalje. Zavrtela je glavom. Nemoguće! U tolikom Njujorku, baš na njega da naleti! Morala je da pobegne odmah. Uletela je kao bez duše u restoran. Uspela je da se okrene da bi proverila da li je umakla i da li je bezbedna potpuno. Zadrhtala je blago ali ovoga puta ne od hladnoće. - Šta se dešava? Kao da si videla duha. - Ne pitaj. - Hajde, udahni duboko i kaži tvojoj Blanši šta se dešava. - Znaš za onu izreku: kada prošlost izroni na površinu. - Videla si Majkla? - Ne. Videla sam Boba. Blanša se malo namrštila razmišljajući, ali je očigledno da joj to ime nije značilo ništa. Sandra je nervozno dohvatila čašu sa martinijem i gotovo ga iskapila u jednom gutljaju. Blanša je morala da tiho zvizne od čuda. - Ala si nervozna. Mora da sam nešto propustila. - Ne, samo si zaboravila ko je Bob. Ne sećaš se tog imena? Blanša je odmahnula glavom, a onda je zastala i ukočeno je pogledala. Očigledno da je počela da povezuje stvari. Njene oči su zasijale i bila je na ivici da prasne u smeh. - Aha, onaj Bob? - Molim te, bez zavitlavanja. Dovoljno mi je neprijatno. - Zašto bi ti bilo neprijatno? - začuđeno je pitala Blanša lagano podižući svoju čašu pića u znak zdravice. Jedva se

Bella Don@ & Knjige.Club suzdržavala da se ne nasmeje na sav glas, dok je Sandra nervozno vrtela jedan uvojak svoje kose oko prsta. - Nemoj da ti pada na pamet da me ismejavaš. - Ja? Ni najmanje ne mislim da te ismejavam. Naprotiv, rado bih ti dala savet, ako si sposobna da ga čuješ. - Nisam. - Zato što si tvrdoglava. Ja bih ipak da pokušam, ako mi ne zameraš? Sandra je zavrtela glavom uz uzdah. - Moram li da te slušam? - Rekla bih da je krajnje vreme da me saslušaš, pogotovo što mislim da imam, kao tvoja najbolja prijateljica, potpuno pravo da ti kažem šta mislim. - Dobro, reci. - Prestani da bežiš panično od paparaca. Bilo je šta je bilo. Bolje pokušaj da središ stvari. - Kao na primer? - Prvo, nisam se uopšte složila sa tvojom idejom da sa prvim koji ti se dopao odeš u krevet. A ako već jesi, zar ne misliš da treba da pružiš šansu sebi i tom čoveku, koji je kako si i sama rekla nežan, inteligentan, seksi, zgodan i sve naj, naj, naj... Da zajedno pokušate da se malo upoznate. - Ja ne znam ko je on! Razumeš li ti!? - Sve može da se sazna. - Ne želim. Tačnije, nemam obraza da se pojavim pred njim i kažem mu da sam ja ona devojka koja je sa njim otišla u krevet da bi napakostila svom mladiću! To je nezrelo! - To sada kažeš! Zašto to nisi ranije pomišljala da je nezrelo? Pogledala je Blanšu pocrvenevši. - Kada sam ga videla, toliko mi se dopao da sam pomislila da želim da budem sa tako moćnim muškarcem, bez obzira na sve i bez ikakvih obaveza. On nije znao ko sam. Ja nisam znala ko je on. Bili smo samo muškarac i žena koji su se prepoznali kao dvoje ljudi koji su želeli snažno jedno drugo.

Bella Don@ & Knjige.Club - Zašto mu nisi makar dala svoj broj telefona? Logično je da kada sa nekim budeš toliko prisna, poželiš da se to nastavi. A tebi je bilo lepo sa njim, jel da? Klimnula je glavom. - Oh, Bože, nisam ni sanjala da je to... mislim kada dvoje vode ljubav, da je to... - Vanserijski? - ponudila je odgovor Blanša gledajući je zamišjeno. - Da, vanserijski. Šta sada da radim? - Recimo da odeš u onaj klub i pronađeš ga. - Ne. Neću ni u ludilu. Bolje da ostavimo stvari kakav jesu. Nemam snage da se još više uplićem. Biću povređena. Šta bi on pomislio da mu sve ispričam? - Da je srećnik što si odabrala njega za svog prvog ljubavnika, bez obzira na razlog. - Ne, ne mogu. Stidim se i sebe. Bila sam gora od prostitutke. Ti ne možeš da shvatiš kako sam bila slobodna. Blanša je nakrivila glavu smeškajući se. - Slušam već mesecima istu priču. Ja te ne osuđujem. Naprotiv, mislim da je divno naići na takvog partnera. Ostaje samo jedno, kada pronađeš svoju srodnu dušu, valjda treba da je zadržiš. To se zove veza, koliko ja znam. - A koliko ja znam, totalni sam gubitnik kada su veze u pitanju. I bolje da ne pokušavam da se vezujem kada nemam u tome sreće. - Ma nemoj? Ko ti je to rekao? - Niko ne mora da mi kaže. Ja sama vidim da ne umem da budem u vezi, da nalećem na pogrešne muškarce. I da, ja uopšte ništa ne znam o tom Aleksu. Možda je u vezi, možda je veren ili oženjen ili je razveden i ima decu. - Sve to otpada. Da je tako, ne bi te odveo u svoj stan. - Možda ima više stanova. Možda stan uopšte nije bio njegov. Možda je stan njegovog druga, a on ga koristi za povremene susrete.

Bella Don@ & Knjige.Club - Dobro, priznajem da ima takvih mogućnosti. Ali, šta je prava istina, možeš da saznaš. - Bojim se da je sada malo kasno za to. - Kasno? - Tri meseca smo bile van Njujorka. Šta ako je u nekom od tabloida video slike sa moje propale svadbe? - Pa šta ako je video slike? Uvek postoji objašnjenje. - Ko bi hteo vezu sa devojkom koja je prvo prevarila, a potom ostavila svog verenika? - Znam ko. Pa, onaj čovek sa kim je devojka prevarila svog, nazovi verenika. - To se zove neopravdani optimizam. Blanša je slegla ramenima. - Ma, hajde da konačno ručamo. Naručile su svoja omiljena jela, a onda je Sandra krenula do toaleta. - Idem da popravim malo šminku. Brzo dolazim. - Ne moraš ako usput naletiš na nešto zgodno. Sandra je pogledala prijateljicu kao da je rekla najveću glupost u životu.

Bella Don@ & Knjige.Club

VI. - I onda je taj idiot praktično iskočio ispred mene i obasipao me pitanjima, a usput je škljocao foto aparatom! - Jasno, to mu je posao. Sandra je zganuto pogledala u svog strica koji je sedeo sa njom u prostranom salonu svog doma. - Ti me ne slušaš, kažem ti da me je jurio od vrata toaleta do taksi vozila u koje smo Blanša i ja uskočile! - Rekao sam ti i prvi put, to je posao čoveku, ima pravo da slika i postavlja pitanja, nema sudsku zabranu da ti prilazi, šta onda? Sandra je bila očajna. - Okarakterisana sam kao odbegla mlada, kao devojka koja beži od muškaraca, kao razmažena bogatašica koja ne zna šta da radi od obesti i dosade! Nemam mira gde god da krenem, a sve zaslugom onog idiota! Stric je pogledao sa neverovatnom mirnoćom, kao da ga njeno nerviranje ni najmanje ne pogađa. - Koji idiot? Ljutiš se na paparaca, a pravi krivac je onaj mamalaz koji te je varao na svakom koraku. - Znam, kriva sam što sam mu toliko verovala. Stric je sada gledao sa puno ljubavi. - Dušo, ti si iskrena osoba i mlada, jednostavno si naletela na pokvarenjaka i sva sreća što si to shvatila. Doduše, rekao sam ti i tada da će takav način raskida sa njim obavezno da uključi interesovanje javnosti i medija. - Ti si to znala, upozorio sam te. - Znam, sada vidim da je ta vrsta osvete bila kao mač sa dve oštrice. Tog trenutka sam to silno želela, da ga ponizim pred celim svetom. Ljutiš se na mene? - Naravno da se ne ljutim. U stvari, baš me briga na koji si ga način šutnula, važno je da si to uradila i da ta mizerija od čoveka više nema nikakvu ulogu u tvom životu. Nažalost, još neko vreme

Bella Don@ & Knjige.Club ćeš biti interesantna štampi, pomiri se sa tim ili pronađi nekog finog dečka sa kojim ćeš da izlaziš. - Ne mogu da se pretvaram. - Mislio sam da stvarno pronađeš dečka, a ne nekoga ko će da ti glumi dečka. Sandra je zavrtela glavom. - Već sam dovoljno uradila gluposti, više ne želim. Stric se nakašljao. - Žao mi je što moram da ti postavim direktno pitanje ali... koliko sam shvatio, provela si veće i noć sa nepoznatim mladićem - rekao je i Sandra je pocrvenela ali je klimnula glavom. - Rekao bih, baš nerazumno. Ali, šta je tu je. Ne moraš da mi objašnjavaš, uglavnom znam šta je bilo, detalji me ne interesuju, a nisam saznao identitet tog mladića. Sandra je pokrila lice šakama. - Stidim se! Ali, da mogu da vratim film unazad... Dopao mi se taj čovek, striče - uspela je, iako crvena u licu, da pogleda strica pravo u oči, odvažno i smelo. - Zove se Aleks. Mislila sam da tamo radi, ispostavilo se da poznaje vlasnika. - Njegovo ime? - Znam samo da se zove Aleks. - Po tvom izrazu lica, rekao bih da ti se dopao? - Da. Gledajući kako Sandra ponovo crveni, Džordž Devlon je rešio da ponovo preuzme stvar u svoje ruke. Narednih dana, prispeo mu je koverat sa podacima i fotografijama mladića koji je očarao njegovu Sandru. Bilo je dovoljno svega pet minuta da sve to pogleda. Prasnuo je u smeh. Bilo je vreme da se čuje sa svojim starim prijateljem. Znao je da će Robert biti oduševljen kada mu objasni, doduše neverovatan slet okolnosti, ali nije ni sumnjao da će zajedno sa njim da podeli oduševljenje. Naravno, neke stvari moraju planski da se odrade, uz svesrdnu pomoć i logistiku starog prijatelja. London je uostalom divno mesto za... recimo ljubavnu priču!

Bella Don@ & Knjige.Club

VII. Standardno užurban, kao osoba koja konstantno ima problem sa nedostatkom vremena, Aleks je gotovo trčećim korakom prešao put ulaznih vrata, do vrata radnog kabineta svog oca. - Zdravo vredni čoveče! - pozdravio je oca sa širokim osmehom na licu, prišao mu i rukovao se sa njim. Aleks Rasel je izazivao pažnju pripadnica lepšeg pola gde god da se pojavio, pre svega vanserijskim izgledom, šarmom i harizmom. Kako je bio visok, snažne građe, plavokos i plavook, njegov otac se neretko šalio govoreći da je upravo zbog tih osobina bilo vredno da se oženi njegovom majkom Katarinom, prelepom ruskinjom koja uprkos godinama, nije gubila na svojoj raskošnoj slovenskoj lepoti. Za razliku od svog sina, Robert Rasel je bio srednje visine i nešto sitnije građe. Gledao je svog sina sa neskrivenim ponosom i ljubavlju. Zagrlio ga je i odmerio od glave do pete. - Sine, nije te bilo dugo. - Jednomesečno odsustvovanje sa engleske obale nazivaš dugim periodom? Šta tek kaže mama? - Ne može da dočeka da te vidi. Znaš nju, ti si njen mezimac. - Kako mogu da budem glavni pored Nikolasa i Stefani? smejao se Aleks. - Najstarije dete ima tu privilegiju. I naravno zadatak da ispuni želju roditelja. Robert Rasel je, sedajući preko puta svog sina na kožnu fotelju, prasnuo u smeh. - Da pogađam? Hoće unučice? - Bar par komada. - Ona je neumoljiva. - I neverovatna žena. Znaš da uvek sprovede u delo ono što naumi? - Vrti te oko malog prsta godinama uspešno.

Bella Don@ & Knjige.Club - To nije ništa novo. Tako radi svaka žena sa muškarcem koji je obožava i voli. - Ponekad vam zavidim. Ja ne verujem da ću pronaći tako nešto u svom životu. Robert se na kratko zagledao u svog sina. - Primećujem da si napet i nervozan. Da te ne poznajem, rekao bih da imaš ljubavne probleme. Aleks nije izdržao i raširio je svoje usne u osmeh. - Zar je nemoguće da ih i ja imam? - Eh, - Robert je mahnuo rukom - kad imaš ljubavne probleme sa jednom devojkom, rešavaš ih tako što se okrećeš drugoj devojci. Teško mi je da poverujem da ti je, u međuvremenu, ponestalo volje za osvajanjem. - Nije mi ponestalo volje za osvajanjem, ali priznajem da sam se malo prezasitio toga. Drugim rečima, već mesec dana se odmaram od žena. Posvećen sam poslu. Znaš i sam da ga imam preko glave. Naše gradilište u Egiptu zahteva više nadgledanja. - Ah, tako! - Robert se nasmejao sa razumevanjem. Prezasićenost ženama u trideset i trećoj godini života, predstavlja nešto na čemu bi ti mnogi muškarci pozavideli, dragi sine. Ona govori o tome da je iza tebe mnogo avantura i osvojenih srca mnogih lepotica. - Predlažem da pređemo na ono zbog čega si me zvao tako hitno - zatražio je Aleks i prišao baru, kako bi sipao sebi viski. Hoćeš i ti jedan? - upitao je oca, podižući ka njemu svoju punu čašu. - Ne, hvala. Budi ljubazan i sedi. Zaista mi je potrebna tvoja puna pažnja u narednih nekoliko minuta. - Zbog čega imam osećaj da mi se tvoja ideja koju nameravaš da mi predočiš neće ni malo dopasti? Ali dobro, slušam te. I duboko sam koncentrisan. Robert je ustao i prišao svom radnom stolu. Seo je i položio ruke po njegovoj površini. - Direktan, kao tvoja majka.

Bella Don@ & Knjige.Club - Naravno - Aleks je podigao čašu uz osmeh, nazdravljajući na taj način ocu. Rober se osmehnuo i zavrteo glavom. - Uzalud pokušavam da taktiziram. Bolje da ne okolišam. Zamoliću te za jednu uslugu, Aleks. Ona će te koštati onoga sa čime trenutno najmanje raspolažeš, dakle vremena, ali i onoga što vidim da te napušta, a to je strpljenje. - Vrlo lepo rečeno. Ipak taktiziraš. - Pokušavam. Aleks je teško uzdahnuo i šakom prekrio oči. - Već dobijam glavobolju. - Vratiću te u vreme kada sam radio kao ataše za kulturu pri našoj ambasadi u Njujorku. - Da? - Sećaš se da sam tada imao izuzetnog prijatelja, jednog moćnog biznismena? - Sećam se, doduše pomalo nejasno. - Džordž Devlon. - Da? - Zamolio me je za jednu uslugu. - Verovatno veliku. Robert ga je pogledao zamišljeno. - Ne možeš ni da pretpostaviš koliko je to za njega važno. Važno je i meni, kao i tvojoj majci koja se družila sa njegovom pokojnom suprugom. Bila su to lepa vremena. I zato, u ime tih vremena, i velikog prijateljstva, osećam se dužnim da mu pomognem u ovoj situaciji kada mu je pomoć zaista potrebna. Aleks se malo namrštio. - Zvučiš zabrinuto. - Imam razloga. Pitam se koliko si spreman da mi pomogneš, da zajedno pomognemo mom starom prijatelju? - Sve što je u mojoj moći. - Možeš li da odložiš odlazak u Egipat na nekoliko nedelja? Aleks se zamislio.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ako je ta stvar toliko bitna tebi i gospodinu Devlonu, sigurno da mogu, neće za nekoliko nedelja da propadne svet. Da li to znači da treba da budem u Starlajtu? - Tačnije, to je deo usluge, mislim, da se vratiš kući, to sam mislio da zatražim od tebe. - Zaista? Reci mi konačno, šta se očekuje od mene? Robert Rasel je oklevajući zaćutao, znajući da će ono što namerava da izgovori izazvati Aleksovu burnu reakciju. - Džordž Devlon je zamolio mene da njegova bratanica bude par nedelja naš gost. Tvoj brat je zauzet svojom verenicom, a sestra je u Parizu na postdiplomskim. Ostaješ ti kao jedina alternativa. Hoću da budeš njen domaćin i praviš joj društvo. - Šta?! - Aleks je poskočio u fotelji. - Ne dolazi u obzir da budem bilo čija „dadilja“. Koliko ta klinka, uopšte, ima godina? I zašto je potrebno da joj ja budem domaćin? Ne, zaista nemam ni vremena ni nerava da izigravam domaćina, animatora jednom detetu, pa makar se radilo i o tvom prijatelju! - Dozvoli da ti potanko objasnim o čemu je reč. Ne prenagljuj bez potrebe i unapred. Saslušaj objašnjenje. I odakle ti ubeđenje da je Džordžova bratanica klinka? Ona ima dvadeset i četiri godine i upravo je diplomirala ekonomiju. - Nisam znao. Mislio sam da je učenica, spomenuo si mi... doduše ne znam kada. - Da, ali to je bilo pre nekih pet šest godina, Aleks. U međuvremenu, devojka je diplomirala i koliko znam, sprema magistraturu. Sada dolazi da obiđe London, a pre toga je obilazila evropske prestonice. I kako sam saznao, pre Evrope, bila je na nekom egzotičnom ostrvu sa prijateljicom. Aleks je zviznuo. - Galantno od njenog strica, pretpostavljam da je on poslao na ta putovanja. - Naravno, smatrao je da zaslužuje... mislim, nakon svega. Aleks je suzio pogled.

Bella Don@ & Knjige.Club - Nakon svega? Znači, imaš još nešto da mi saopštiš vezano za mladu damu i imam osećaj da to nije nimalo prijatno ni jednostavno. Njegov otac je uzdahnuo. - U pravu si, pronicljiv si kao i obično. Umeš da čitaš između redova, sine. - Pa, da li je toliko gadno? - Rekao bih da jeste. Devojka je pobegla sa svoje sopstvene svadbe. Aleks je najpre zgranuto pogledao u svog oca, potom se nasmejao slatko na sav glas. - Šta je povod, predomislila se u poslednji čas? - Tako nekako. Taj čovek za koga je trebalo da se uda je varao na svakom koraku, moj prijatelj je unajmio detektiva da ga fotografiše, prati i raskrinka. Onda je Devlon pokazao devojci fotografije. Aleks se zamislio. - To je zaista gadno ali je bilo nužno, pretpostavljam. Jadna devojka, mora da joj je taj gad slomio srce. Njegov otac se osmehunuo nekako tajanstveno. - Ta devojka je čvrsta kao stena, ne možeš ni da zamisliš kako je jaka i hrabra, prava Devlon. Verujem da je njeno srce bilo slomljeno par sati. Ne više od toga. Aleks se malo namrštio. - Kako to misliš? Njegov otac se malo nakašljao. - Znaš, nije na meni da širim priču, ali kako sam shvatio mog starog druga, njegova bratanica je ponizila javno tog ljigavca pred oltarom, sveštenikom i svim zvanicama koji su bili u crkvi. Rekla mu je da je i ona učinila isto. Aleks se zgranuto zagledao u oca. - Šta je rekla? Javno? - Tako sam čuo. Javno mu je sasula u lice da je bila veče pre venčanja sa drugim muškarcem i da ne dolazi u obzir da se uda

Bella Don@ & Knjige.Club za njega. Doduše, to je bilo skandalozno, rekao bih, poprilično skandalozno. Ali Devlon nije ni trepnuo na tu njenu izjavu. Naprotiv, nju i njenu prijateljicu je poslao na putovanje, a tog idiota je tako izvređao i ponizio pred zvanicama u crkvi. Aleks se nasmejao još jače. - Počinje da mi se sviđa ta porodica. Imaju šlifa. Ali, kakve veze ja imam sa njenim dolaskom? - Njen stric je zamolio da joj neko od moje porodice pravi društvo, pošto se njena prijateljica iznenada, zbog obaveza, vratila u Njujork. Naravno, ne samo da ne mogu da odbijem, nego i tebe molim da mi pomogneš u tome da je valjano dočekamo. Aleks je zavrteo glavom. - Ooo, ne! - zavapio je Aleks i ispio preostalo piće iz čaše. Vidim da ću morati da popijem još par pića da bih te saslušao do kraja. - Jedno mora da ti bude jasno, Aleks. Tvoja buduća gošća se razlikuje od ostalih devojaka koje si upoznao i zabavljao se sa njima. Ona je fina i... - Znači, moje bivše devojka to nisu? - Pusti me da završim! Dakle, ona je fina i otmena, akademski obrazovana, diskretna, ima razvijenu svest o dužnostima i odgovornostima, topla je i ima pozitivan stav o ljudima. Nije uobražena, odbija je sve što je vulgarno i grubo, veoma kulturna i odmerena, ima besprekorno ponašanje. Veoma je disciplinovana, privlači je harmonija, plaši je sve što je bez reda, kao i sve što ima oznaku nepoznatog. I iznad svega je veoma, veoma romantična. - Mora da je rasla u manastiru? Otac ga je pogledao nekako strogo. Bez podsmeha. - Već je zamišljam kako, sva plahovita i bleda, zove sa prozora nekog srednjevekovnog dvorca princa da je spase! Aleks se smejao ali je njegov otac ozbiljnog lica, zavrteo energično glavom. - Ovo će biti teže nego što sam zamišljao - uzdahnuo je sa težinom i uronio u naslon fotelje gledajući sina kako se slatko smeje nakon svog komentara.

Bella Don@ & Knjige.Club - Šta konkretno, očekuješ od mene? - Ima li svrhe da to uopšte navodim? - Pokušaj - podstakao ga je Aleks. - Dakle... - njegov otac se ponovo uspravio u fotelji Očekujem od tebe da je, pre svega, dočekaš na aerodromu. Ona dolazi sutra, oko podne. Smestićemo je u jednu od soba na spratu, neka sama izabere koja joj se najviše sviđa. Potom bi bio red da joj posvetimo neko vreme i pružimo joj osećaj dobrodošlice. Već narednog dana bi mogao da joj pokažeš London, a uveče da je izvedeš u neki restoran. Pritisak na tebe će se smanjiti već od nedelje, kada ću zamoliti tvoju sestru koja se vraća kući, da preuzem brigu oko gošće. - Da li si prilikom prošlogodišnje posete Devlonu imao prilike da razgovaraš sa njom? - Zbog čega me to pitaš? - Da bih saznao zbog čega joj ti ne bi pravio društvo, pokazivao joj grad i izvodio je u restorane! Dobrog si zdravlja, hvala bogu, imaš vozača i automobil na raspolaganju, poznaješ London kao svoj džep. Siguran sam da bi njoj bilo prijatnije sa tobom nego sa mnom! Čak i moja majka može da joj bude adekvatno društvo! - Grešiš! - Bogami, sve više uviđam da bi... - progunđao je Aleks nezadovoljno. - Odgovoriću ti na pitanje, Aleks. Imam šesdeset godina, a ti trideset i tri. Ma koliko bio zanimljiv sagovornik, nema sumnje da bi se ona osećala prijatnije i komotnije sa nekim ko je približniji njenim godinama. Zašto se mrštiš? Pažljivo sam te slušao kako si opisivao malu Devlon. Govorio si o njoj sve najlepše, međutim, opisane karakteristike sam tumačio na svoj način. Kada si rekao da je otmena, ja sam pomislio da je uštogljena. Akademski obrazovana, zvuči da je nezanimljiva. To što je odbija vulgarnost i grubost, rekao bih da je stidljiva preko svake mere i nesigurna. I na kraju, to što je romantična, garantovano ne znači ništa drugo nego da je staromodna. Pitam se, kako se uopšte odvažila na udaju i nekako

Bella Don@ & Knjige.Club ne verujem da je uzvratila tom jadniku istom merom. Možda je to upotrebila za verbalan okršaj pošto je njena sujeta bila povređena, ali da je ona udarila „kontru“, u to, priznajem, ne verujem! Ta mi izgleda smotano i verovatno neugledno. - Sada ću da te iznenadim, Aleks! - njegov otac se smeškao Složiću se sa nekim od tvojih tumačenja! Uz male korekcije, naravno. Prvo, ona nije uštogljena, već suzdržana. To je ispravnije da se kaže. Pogodio si da je pomalo nesigurna ali nije toliko sramežljiva. Nije staromodna mada ne prati modu kao mnoge devojke njenih godina. Sasvim je prirodna bez mnogo kitnjastih stvari, kao što je garderoba, obuća, nakit i kozmetika. Jedino ti stoprocentno ne dajem za pravo da kažeš da je dosadna. Nije nezanimljiva, vrlo je rečita i duhovita. I vrlo, vrlo lepa. - Stvarno? Sad mi je lakše, kada je budem izveo, neću uplašiti osoblje omiljenog restorana. - Sandra može samo da izazove divljenje i želju muškog sveta da joj se udvaraju. Zato mi ti trebaš, da je čuvaš od udvarača koji je ne bi ostavljali na miru. - Sandra? Otac ga je pogledao. - Da, Sandra. Tako se zove. Zašto? Aleks je zamišljeno zavrteo glavom. - Ništa. Kažem tek onako. - Nije valjda da ti se ime ne sviđa? - Ne, zašto to misliš? Namrštio si se kao da si zagrizao kiseli grozd. - Učinilo ti se. Dakle, ako pristanem, koliko reče da će trajati šetkanje te male Devlon? Njegov otac se smeškao. - Imam i ja nagodbu za tebe, sine. - Vidim da si bio spreman na svaku varijantu. Pa, kakva je nagodba? - Aleks nije odoleo a da se ne nasmeje. Njegov otac je ustao, obišao sto i stao pred sina ne prestajući da se smeška tajanstveno.

Bella Don@ & Knjige.Club - Hajde da o tvojoj ulozi domaćina maloj Devlon razgovaramo nakon njenog dolaska. Dakle, zamoliću te da je dočekaš na aerodromu i da prisustvuješ ručku, kojeg ćeš organizovati odmah po njenom dolasku. Ako nakon toga budeš izjavio kako nisi spreman da joj praviš društvo tokom njenog boravka u Londonu, bez pogovora ću te osloboditi svih obaveza. - Dogovoreno! - Aleks se zadovoljno složio, potom ustao iz fotelje, da bi rukovanjem sa ocem potvrdio kako se slaže sa nagodbom koja mu je upravo predložena. - Znači, aerodrom, ručak i nakon toga sam slobodan? - Tako je, Aleks. - A kako ću je prepoznati? Nisi mi objasnio kako izgleda. Njegov otac se opet zagonetno smeškao. - Veruj mi, kada je budeš ugledao, znaćeš da je ona. To nedorečeno objašnjenje je izazvalo dodatnu zbunjenost kod Aleksa, ali kako je smatrao da su uslovi nagodbe korektni, rešio je da postupi do kraja kako je rečeno. Zato, ravnodušno je slegnuo ramenima, pozdravio oca i potom odgovarajući na poziv sa svog mobilnog telefona, izašao je iz očevog kabineta nastavljajući da razgovara, i nesvestan činjenice da je njegov otac nastavio da se zagonetno osmehuje, sa vidnim zadovoljstvom na licu.

Bella Don@ & Knjige.Club

VIII. Aleks je pogledao na ručni sat. Dovoljno da stigne na vreme, ali bukvalno u minut! Kako je izleteo iz automobila, prosto je u dva koraka ušao na glavni ulaz aerodroma. Znao je broj leta iz Njujorka, naravno i vreme sletanja aviona, ali svejedno, krenuo je ka velikom monitoru da to utvrdi ponovo. Odahnuo je. Avion je sleteo. Putnici su prolazili kontrolu. Na pokretnim stepenicama je video putnike koji su upravo nakon prolaska kontrole silazili polako ka glavnom holu aerodroma. Zagledao je mahinalno lica putnika, ne nalazeći da ga ijedno lice posebno interesuje. Kako li izgleda devojka? Otac je opisao kao ljupko stvorenje, samo otelotvorenje Jelene Trojanske. Morao je da se nasmeje. Još će ta devojčica da ispadne neka opasna zavodnica. Setio se jedne takve. Baš gorka uspomena! Odmahnuo je glavom. Poslednji odlazak u Njujork je bio tragikomičan! Tog događaja ne želi ni da se seća, a ipak se seća. Sem što ga je sve to dobro i valjano protreslo, nateralo ga je na razmišljanje. Znao je kako da se ponaša prema iskusnim ženama, i one i on su poštovali pravila igre koja su na kraju krajeva smislili, naravno, odrasli ljudi. Ona devojka koja je od samoga početka tako snažno delovala na njegova čula, pri tom se verovatno predstavila lažnim imenom, bila je u rangu jednog od najvećih šokova koje je doživeo u životu. Fatalna, a neiskusna. Još gore, kada je želeo da joj predloži da se viđaju, da budu u vezi, ona je pobegla glavom bez obzira! I zaključala ga, na opšte veselje svih u zgradi koji su se silno zabavljali na njegov račun. Naravno, kako je to bio stan njegovog prijatelja Pitera, vlasnika lokala u kome se upoznao sa Stelom, od njega je pretrpeo najveće zadirkivanje. Ipak, kada se seti kako je izgledala u najintimnijem trenutku koji su podelili, sav je u grču, jer ni izbliza nije utolio svoju želju za njom. To je nešto novo na šta nije navikao. A morao bi da se navikne. Jer, očigledno je da se devojka, uprkos strasnoj noći koju su podelili, predomislila i rešila da prekine svaki mogući kontakt sa njim. To je bio udarac za njegov ego. I ponovo, ponovo je

Bella Don@ & Knjige.Club morao sebi da prizna da je želeo! Kako je ženski svet komplikovan! I sada ovaj slučaj sa malom curicom iz Amerike koja dolazi da se malo provede nakon razočaranja i slomljenog srca. Mora da je bledunjava bogatašica koja će da mu se obesi oko vrata. I šta ako se toliko zalepi za njega? A tek da se zaljubi u njega! Šta mu je ovo trebalo?! Ugledao je jednu mršavu devojku koja ga je boljažljivo pogledala. Obučena u samet pantalone sa velikim rol džemperom, izgledala je kao preplašena srednjoškolka. Namestio je jedan od svojih čuvenih šarmantnih osmeha i polako krenuo ka njoj. Gotovo istog trenutka ona se osmehnula nekome iza njega, a kada je okrenuo glavu, video je da je iza njega jedan isto tako mršavi mladić kome se ona zaletela u zagrljaj. Stajao je po strani i gledao dvoje mladih kako se grle pitajući se da li treba da mu bude lakše pri pomisli da ova mršavica nije njegova gošća ili da se nada da sledeća na koju će naići neće biti neka od devedeset kilograma. Napravio je kiseli izraz lica pri pomisli na devojku koja ima višak kilograma, što je naravno bilo tako često za izgled onih koji dolaze iz Amerike. Već ga je hvatala blaga nervoza, ali kako je prepustio svojoj sekretarici da organizuje susret sa malom Devlon, odnosno, ljubazno osoblje sa šaltera informacija na aerodromu je uputilo poruku maloj bogatašici gde treba da se nađu, ispred kog odeljka, mogao je samo da čeka da se ona pojavi. Onda, kako bude, biće. Iza sebe je čuo nakašljavanje, a potom melodičan ženski glas koji ga je naterao da se trgne. - Gospodin Rasel? - Da? Trenutak u kome se okrenuo ka vlasnici tog melodičnog i seksipilnog glasa, taj trenutak je mogao da se nazove jednim vanvremenskim, izuzetnim i svakako, vrlo iznenađujućim. Za oboje! Skinula je naočare. Zastao je. Nemoguće! Gledala ga je kao paralisana. Osetio je i protiv svoje volje da mu je drago što je vidi. Uprkos svemu, bilo mu je drago. Osetio je radost. Ona! - Pa, Sa... Stela, svet je mali!

Bella Don@ & Knjige.Club - Ti... ti si... - Ja sam ja. Ti si ti, a ovo je, kako bi tvoja drugarica, Blanša, zar ne, rekla, sudbonosni susret, zar ne šećeru? Stisla je usnice. - Ovo mora da je neka greška! Ne, ja imam noćnu moru! Ja sanjam! - Teško da je naš poslednji susret ličio na noćnu moru. Doduše, jutro je bilo grozno, uglavnom zbog tebe. Da nisi kojim slučajem saznala ko sam i zaključila da je pametnije da obnovimo naše kratko ali slatko prijateljstvo? - Dakle, to bi trebalo da objasni zašto smatraš kako je u redu da sudiš o meni kao potencijalnoj sponzoruši? O nekome koga čak i ne poznaješ. - Ne moram da te poznajem, dušice. Ti si otelotvoreni kliše. Uostalom, suviše dobro izgledaš da bi bila lovac na običnog mladića sa nešto sitnine u džepu! - Ti si drzak! I bezobrazan, gospodine Rasel! Ne mogu da verujem da mi se ovo događa! Kada je sledeći let za Njujork, moram da vidim - promrmljala je u pokušaju da vukući na točkiće svoj kofer, pronađe šalter na kome bi dobila informaciju o povratnom letu za Njujork. U trenutku je reagovao i stavio ruku preko njene. - Čekaj! Odakle znaš moje prezime? Pogledala ga je hladno. - Volela bih da ne znam i da nisam došla ovde. To bih volela. - Ja bih voleo da smo u hotelskoj sobi i da uz šampanjac konzumiramo jagode u šlagu. Šta misliš o tome, srce? - namerno se iscerio bezobrazno, a ona ga je pogledala sažaljivo. - Nikada. Možeš samo da sanjaš o tome. - Onda, možemo oboje, još bolje, zajedno. - Vraćam se u Njujork! - A ne, dok mi ne odgovoriš, zašto si došla i zbog koga? - Stvarno želiš da znaš? - Pretvorio sam se u uvo. Udahnula je duboko.

Bella Don@ & Knjige.Club - Prvo, hoću da znaš da nisam imala pojma da se prezivaš Rasel i da se iza tog prezimena kriješ upravo ti. - Ja se ne krijem, oduvek sam se tako preživao, a ti si verovatno to saznala i predomislila si se, pa rešila da me ovako lepo obrađuješ i možda izvučeš nešto za sebe. Šta si ti, manekenka, pevačica, glumica? Kako može ovaj momak da ti pomogne? - Ti? Nikako. - Zašto si onda ovde? Ljutito ga je streljala očima. Bila je još lepša nego što se sećao. Bez imalo šminke, u farmericama koje su isticale njeno graciozno i savršeno telo, u kožnoj jakni koja je stajala kao salivena i ispod koje se nazirala bodi majica koja je isticala njene grudi, bila je neverovatno privlačna! Na trenutak je osetio da su mu se usta osušila. Stvarno je pravi slatkiš. Možda bi mogao da je zadrži, da joj pomogne u tome u čemu želi da uspe, možda bi mogli da se viđaju, da izlaze, nije ona neinteligentna, shvatio je to još one večeri. Uostalom, sada je ovde i još uvek ga privlači. - Ovde sam zato što je tvoj otac to želeo. - Šta? Kakve veze ti imaš sa mojim ocem!? - Ja ne. - Nego? Pogledala ga je sažaljivo. - Moj stric ima veze. Ja sam Sandra Devlon. - Zinuo je od čuda. Gledao je od glave do pete. - Ti si Sandra?! Zato je tvoja prijateljica mucala tvoje navodno ime Stela. Sad mi je jasno. - Šta ti je jasno? Pogledao je sada ozbiljno. Nekoliko minuta su ćutali, zureći jedno u drugo, nesvesni da se putnici oko njih guraju i da stoje na sred puta svima koji prolaze. - Idemo, Sandra. Ti si gost moje porodice, a ako ništa drugo, mi Raselovi znamo šta je gostoprimstvo. Pretrnula je od njegovog tona, ali je krenula za njim poslušno kada je uzeo njen kofer i krenuo put izlaza iz aerodroma, ispred

Bella Don@ & Knjige.Club nje. Shvatila je na osnovu njegovog ledenog glasa da je bolje da ne ulazi u raspravu. Oboje su bili ozbiljni, bez imalo želje za daljim razgovorom. I oboje su bili zapanjeni činjenicom da su se ponovo sreli. I još, pod kojim okolnostima! Spakovao je njen kofer u prtljažnik svog automobila i otvorio galantno vrata suvozača. Ukrstili su poglede. Sandra je zadrhtala. Čovek koji joj se udvarao, sa kojim je provela jednu neverovatno strasnu noć, taj isti čovek je posmatra hladno kao da je prvi put u životu vidi. Sela je. Činilo se da je zalupio vrata automobila jače i sa treskom koji je značio da je ljut. Uzdahnula je. Njegov stav je govorio da je čvrsto rešen da je odvede u svoj dom. I tu nije bilo pogovora. Zatvorila je oči. Neverovatno! - Dakle, ti si Sandra Devlon - prvi je progovorio, ćutala je. Nisi znala da se prezivam Rasel? - ćutala je ponovo. - Ovo ću shvatiti kao potvrdan odgovor. Mada, bilo bi bolje da pričaš. Ja nisam islednik. Ali, svakako da zaslužujem odgovore na neka pitanja. Prostrelila ga je ljutitim pogledom. - U redu, šta hoćeš da znaš? Koliko si u stanju da me poniziš? Da li je to tvoj cilj? Ne možeš ni da zamisliš koliko se osećam neprijatno što se ponovo srećemo! - Toliko o lepom sećanju u kome si me zadržala. Njegova ironija je parala njene uši. - Samo napred, reši se besa, ponižavaj me, to je verovatno tvoja druga strana ličnosti. Nju nisam upoznala one večeri, da jesam, ne bi mi se približio ni za milimetar! - Ni ti nisi bila bolja! Trebalo je da mi kažeš da si devica koja hoće da se osveti! - Znači, znaš da sam... - Znam. Sve znam. Promaklo mi je da pročitam u novinama ko je odbegla mlada, zato što me te navodne senzacije nikada nisu interesovale. Sad vidim da je bilo bolje da sam se za to zanimao, pre bih znao o kome je reč. - Imam dobar razlog što se nisam udala za tog idiota.

Bella Don@ & Knjige.Club - Tu se slažemo. Međutim, nikako mi ne dolazi do mozga, kako si smela da se upuštaš u avanturu sa nepoznatim muškarcem. Nasmejala se ironično. - Da li ti sebe čuješ? Kako sam smela? Pa ti si me dragi moj, koliko se sećam, poprilično lako zaveo! - Da sam znao pod kakvim okolnostima smo došli do toga, ne bi te ni takao! Ja ne spavam sa devojkama koje su nevine! A još malo zbog njihovih ambicija da se osvete nekome! - Nisam stekla utisak da ti je bilo zbog toga neprijatno i loše. Nije ti smetalo što sam... - pocrvenela je, a on je morao i protiv svoje volje da je pogleda i da se nasmeje. - Pa, i nije mi smetalo. Naprotiv. Bilo mi je lepo. I tebi je bilo, znam. Jedino što me ljuti je što mi nakon svega nisi rekla istinu. - Da, kao da bi je ti prihvatio. Ono kao, dušo izvini, ja sam rešila da se večeras ludo provedem, idemo u krevet, uzgred, ovo radim da se osvetim jednom gadu i... izvini, ja sam malo neiskusna! Probaj ti da izgovoriš ovaj tekst, ako možeš! Smejao se sada grohotom dok ga je ona gledala ljutito i sva crvena u licu. - Znaš šta, uprkos svemu, ja ne žalim što je bilo tako. Jutro mi se smučilo. - I meni je - rekla je tiho pognuvši glavu. - Sada više nije bio ljut. Činilo se čak kao da je bolje raspoložen. - Jesi li prvi put u Londonu? - Jesam. - Šta bi želela da vidiš? Pogledala ga je ispod oka. - Znači, tebi je namenjena uloga mog pratioca i eventualnog turističkog vodiča. - Nadam se da ti to ne smeta? - A tebi? Osmehnuo se. Izmamio je time njen osmeh, kao povratnu reakciju, kao znak da nije sve tako loše u tome što su se ponovo sreli.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ne. Recimo, da treba da se malo više upoznamo. - Zašto? - upitala je i Aleks je zaustavio auto. - Zašto si stao? - Zbog dobrog trenutka - okrenuo se ka njoj. - Dobrog, za šta? - Poljubac - pažljivo je spustio usne na njene i meko je poljubio. Prvo je zatečena sedela bez pokreta, bez učešća, kao da nema ni volje, ni namere. To ga je na trenutak uplašilo, da bi sledećeg trenutka osetio da mu je uzvratila. Sa naporom je odvojio usne od njenih i uputio joj jedan dečački vedar osmeh. - Dobrodošla u London, Sandra - prošaputao je.

Bella Don@ & Knjige.Club

IX. Sandra je sedela za stolom sa porodicom Rasel. Mogla je u sve da poveruje, ali nikada ne bi poverovala da će ponovo da vidi tajanstvenog muškarca sa kojim je imala jednu noć i avanturu koju će pamtiti do kraja života! Uz to, Aleks Rasel ima divne roditelje i uskoro će upoznati, za nekoliko dana, njegovog brata i sestru. Od podneva, kako je došla, jedva je govorila od šoka, a činilo se da se Aleks silno zabavlja. Gledao je kao dete koje čeka da proba parče ukusno dekorisane torte. Njegovi roditelji, Robert i Katarina su je dočekali sa oduševljenjem, kao da je deo njihove porodice, toplo, sa mnogo simpatije. Katarina joj je odmah pokazala celu kuću, bolje rečeno dvorac, i svoju zbirku umetničkih dela. Robert je ugrabio trenutak da na pola sata prepriča svoje dogodovštine koje su bile vezane za druženje sa njenim stricem. Shvatila je, na osnovu tih anegdota, da su njih dvojica izuzetni prijatelji. Što je najgore, nije mogla da se kontroliše u prisustvu Aleksa. Pocrveni, srce joj dobuje kao da dobošar udara svom snagom, a ona je, kao neka šiparica obuzeta silnim stidom, u zemlju propadala. Trudila se da izbegne njegove poglede, a on je koristio svaku priliku da joj se osmehne, da je, kada niko ne vidi, odmerava od glave do pete, usput joj šapnuvši po neku lascivnu pošalicu koja je dodatno uznemiravala. Dok se Katarina povukla da bi odgovorila na jedan telefonski poziv, a Robert je bio u dvorištu, ostala je sama sa Aleksom u salonu. Sedeo je naspram nje sa smeškom na usnama. - Ne mogu da verujem da mi se ovo događa! Kao najgora noćna mora! - prosiktala je konačno od muke pocrvenevši. Gledao je kao neko ko se zabavlja. - Mala slatka Sandra, meni je drago što smo se opet sreli. Rekao bih, ima tu sudbinske spone, šta kažeš? - Ne budi ironičan, slobodno me ismejavaj, sada kada smo sami!

Bella Don@ & Knjige.Club - Mogao bih, ti si mene iskoristila iz niskih i primitivnih razloga koji su začinili tvoju osvetu! - Ne pominji mi to više! Stidim se! - Mislila si da me više nikada nećeš videti u životu, bio sam pogodan muški primerak za tvoj eksperiment? Pocrvenela je još više. - Trebalo je da to upravo i budeš, ali nisi. - Znači, bilo je tu nečega? Bilo je lepo - nagnuo se malo ka njoj. - Priznajem, jeste. Ali to ne umanjuje moju ponižavajuću situaciju sada. Zavalio se u naslon fotelje gledajući je zamišljeno. - Pitam se... - Da? - oblizala je suvu usnu sa strepnjom očekujući njegove sledeće reči. - Pitam se, da smo se sreli u drugačijim okolnostima, da li bi prihvatila moje udvaranje? - upitao je i ona je ćutala. - Pitanje je prosto. Da li sam ti se stvarno dopao kao muškarac? - Da - promucala je. - Onda je red da ti kažem kako si me fascinirala te večeri, sasvim. Moram još nešto da te pitam, da li je odabir muškarca one večeri bio čista slučajnost, ili je nešto bilo presudno, nešto vezano za mene kao ličnost? Nije imala kud. Morala je da bude otvorena i iskrena, sa ovim muškarcem nije mogla da se poigrava. - Rekla sam ti. - Reci mi ponovo, Sandra, nisam najjasnije čuo - smeškao se. - Idi do đavola, Aleks! Vrlo dobro znaš da si mi se dopao na prvi pogled, da si me, kako se kaže, oborio s nogu! O, umeš ti to, nije ti prvi put! Dopao si mi se, jel' to jasno, ne moram više da ponavljam!? - prasnula je. - Savršeno jasno - smeškao se i dalje. - Šta je sad? Što se ceriš tako samozadovoljno? - bila je nervozna i htela je da zna.

Bella Don@ & Knjige.Club - Znaš šta, spreman sam da ponovimo veče, ali kako vidim da se mrštiš na sam pomen toga, odložićemo za neko vreme, kada sama shvatiš da smo ti i ja prosto predodređeni jedno za drugo. - Ma, da! - promrmljala je. - Ne veruješ? U redu, imamo vremena, ja sam strpljiv čovek i znam šta želim. Gledali su se. - Šta želiš? Odmerio je od glave do pete, zadovoljno, ne skrivajući svoju žudnju. - Želim tebe, šećeru. A kad nešto želim, ja se potrudim da to dobijem. - Možeš samo da sanjaš o tome, nadobudni pametnjakoviću prosiktala je tiho na šta se on glasno nasmejao. - Srce, odmah sam pao na tvoj temperament! Vrlo si inteligentna, umeš da mi odgovoriš bez zadrške, a ja to nisam skoro video kod neke devojke. Nas dvoje ćemo zapaliti krevet kada se nađemo u njemu! Ustala je i lupila nogom o pod. - Ti si prostak i manijak! Idi do đavola! Smejao se, ne obazirući se na njene crvene obraze i ljutite izraze lica, čak i onda kada je Katarina došla da ih pozove na večeru, gledajući ih začuđeno. Ništa ih nije pitala, samo se čudila kako je njen sin uspeo za tako kratko vreme da iznervira njihovu gošću. Večera je bila predviđena za njih četvoro. Koliko god da je uživala u razgovoru sa Robertom i Katarinom, toliko je bila napeta zbog Aleksovog prisustva. Kontrolisala je svoje pokrete, korigovala ponašanje, trudila se da se ne primeti da je on izvor njenog nemira. Aleks je podigao čašu sa vinom i prineo usnama, a slobodnu ruku stavio na Sandrino bedro, ispod stola. Od zaprepašćenja je širom otvorila oči, dok se neočekivana toplota njegovog dlana prosto razlivala po njenom telu.

Bella Don@ & Knjige.Club - Sandra, učinilo mi se da si se namrštila malo. Mora da ti nedostaje vaša američka brza hrana, recimo hot-dog? - krajnje nevino je upitao, ali njoj nije promaklo kako su mu čak i oči nasmejane zbog manevra koji je preduzeo ispod stola. - Mrzim hot-dog - rekla je. Pogledao je mirno i još malo pojačao stisak. - Kako možeš da mrziš hot-dog? Amerikanka si. - Previše sam ih pojela dok sam odrastala. Dah joj je zastao u grudima. Stavila je zalogaj lososa u usta, ali s mukom ga je progutala. On je kažiprstom lagano gladio njenu butinu iako se malo odmakla. Odustala je od jela i posegnula za vinom. - Nešto nije u redu sa hranom? - upitao je. - Ne. Pogledala ga je u oči. Spustila je ruku ispod stola. Prstima je klizila niz njegovu ruku preko podvijenog rukava košulje i položila dlan na njegovu podlakticu. Njegova ju je ruka jače stisnula, no umesto da je makne, uložila je dodatni napor da ostane mirna i pribrana, a onda ga je snažno uštinula. Nije ni trepnuo. Nije se čak ni pomerio za milimetar. Ali njegove oči, kada su im se ukrstili pogledi, su veselo svetlucale. Bože, on se silno zabavljao! Uspela je da odmakne njegovu ruku i ponovo se usredsredi na priču bračnog para Rasel koji je toliko bio obuzet sobom i temom kojoj su diskutovali, da srećom, nisu primetili šta se dešava. - Eto, demantujemo odmah u startu da je svaka lepa žena duboko nesrećna. I da je njena lepota njen usud. Pogledajte moju divnu suprugu. Ona je najlepša žena na svetu koju sam imao sreće da upoznam i osvojim njenu ljubav. Mislim da je srećna. Jesi li, ljubavi? - Robert je pogledao sa toliko ljubavi svoju ženu da je Katarina uz osmeh morala da ga pogladi po obrazu. - Naravno. Zar ne znaš da jesam? - Znam. Moram samo da proverim. - Moj otac je uvek u fazi osvajanja moje majke - nacerio se Aleks.

Bella Don@ & Knjige.Club Njegov otac se nasmejao uzimajući svoju suprugu za ruku. - Pravu ženu, pravi muškarac stalno iznova osvaja na svaki mogući način. Ma, kome ja pričam, ti, dragi moj sine, još uvek ništa ne znaš kada je prava ljubav u pitanju. - Tvoj otac je u pravu. Aleks je podigao ruke kao da se brani, pri tom je napravio izraz lica kao da je mučenik i pogledao ka Sandri koja se slatko smejala sa njegovim roditeljima. - Ima li nekoga za ovim stolom ko će stati u moju zaštitu? Nema? Sjajno, i našu gošću ste preveli u svoj tabor. Šta ja sada da radim? - Kreni mojim stopama - rekao je otac šaljivo. - Mislim da bismo posle večere svi mogli da odemo negde da slušamo malo dobre muzike - predložila je Aleksova majka. - Ja sam malo umorna. Nadam se da mi nećete zameriti ako ranije odem u krevet? - Naravno draga, potpuno smo zaboravili da si danas doputovala sa drugog kontinenta i da ti treba malo predaha od puta. A tu je i vremenska razlika. Oprostićeš ti nama što smo neuviđajni. Sandra se osmehnula, ustala od stola pri tom se zahvalivši na večeri i gostoprimstvu, dok je krajičkom oka primetila da se od stola udaljava i Aleks. - Ja ću te otpratiti do sobe. - To bi moglo da bude neprimereno - gotovo šapćući je rekla. - Ono što bi ti radio bilo bi vrlo neprimereno. Pocrvenela je ali je krenula za njim uz stepenište do svoje sobe na spratu. Okrenuo se malo ka njoj kada se napokon zaustavio ispred njene sobe. - Osećaš li strah što ti ovo govorim, šećeru? - Planiraš li nešto nezakonito? Slegnuo je ramenima. - Nisam siguran da li je zakonom dozvoljeno telesno iznurivanje. Jesi li nervozna? - Vidi se?

Bella Don@ & Knjige.Club - Puno pričaš kad si nervozna. - Ti me činiš nervoznom. Prišao je sasvim blizu i stao iza nje. - Zašto? - Prošlo je mnogo vremena. Spustio je glavu sasvim blizu njenog uva. - Puno vremena od... - Otkada sam bila s nekim.

Bella Don@ & Knjige.Club

X. Spustio je ruke na njene bokove i povukao je unazad na svoje grudi. - Misliš od kada smo bili zajedno? - Zašto misliš da sam samo bila sa tobom? - Zato što te poznajem. Jednostavno znam da nisi devojka koja bi mogla da menja svoje partnere tako lako. Uostalom, dugo si bila nevina. Nije li tako? Pocrevenela je. - Ne znaš sve o meni koliko god da si pronicljiv. - Znam dovoljno. Znam ono najvažnije. - A to je? - Da si divna. Izmakla je uz najneviniji osmeh iz njegovog naručja. Okrenuta i leđima naslonjena na vrata sobe, napipala je iza sebe bravu. - I, šta sad? - Poljubac za laku noć, recimo? Ljupko se osmehnula, vešto i u trenu je otvorila vrata i našla se unutra, brzo zatvorivši vrata Aleksu ispred nosa. Na njeno zaprepašćenje, čula je kako se on grlato nasmejao. - Ovo nije smešno! - ljutito je rekla. - Kako ti kažeš, šećeru. Odmori se, u svakom slučaju, ovo je bio dan za pamćenje, i za tebe i za mene. - Aleks? - Da? - Okani me se! - Ni u ludilu! Laku noć. Čula je njegove korake dok je vrele obraze držala uz sama vrata. Zatvorila je oči. Šta se ovo događa? - Ako si provela onako tešku noć kao ja, nemaš pravo da izgledaš tako fantastično - već od ranog jutra Aleks je krenuo da

Bella Don@ & Knjige.Club provocira Sandru i pokušava da je poljubi, naravno kad nikoga nije bilo u blizini. - Ja... vrlo sam dobro spavala. - Stvarno? Možda bi trebalo nešto preduzeti s tom tvojom navikom da sebe lažeš, Sandra. Uzgred, tako si slatka, ovoga jutra. Namrštila se. - Nameravaš li da me kompromituješ u društvu svojih roditelja? Dovoljno mi je što znam kako imaš visoko mišljenje o meni, nakon svega. Mogao bi da prestaneš da me ponižavaš. - Ja tebe ponižavam? Kako to da nisi pomislila da ti se udvaram, kojim slučajem? - Ovo je, znači, udvaranje? Nasmejao se. - Tačno tako. Zavrtela je glavom sva crvena u licu. - Molim te, prestani više! - Da prestanem, šta konkretno? Raširila je ruke nemoćno. - Nema veze, preživeću! U nastavku dana, družila se sa Aleksovom majkom. Katarina je bila oduševljena Sandrom, baš kao što se Sandri ova lepa žena dopala, svojom neposrednošću i toplinom. Aleks je bio u neposrednoj blizini, šalio se pri tom, prisno sa svojom majkom. Sandra je setno pomislila koliko je srećan što ima tako blizak i kompletan odnos sa svojim roditeljima i kako je lepo imati porodicu, toplinu porodičnog okruženja. Njen stric je bio pomalo grub, iako je znala da je bezuslovno voli, uvek mu je nedostajalo malo topline. To je sada, kada je postala odrasla i zrela, mogla da shvati. Da postoje ljudi koji umeju i ne stide se da pokažu svoju ljubav, a postoje i oni koji to ne znaju i ne umeju, ali to ne umanjuje njihovu ljubav koja se ipak ispoljava na neki drugi način. - Aleks, šta radiš sada? - njegova majka ga je odjednom pitala ozbiljno. - Uživam u društvu lepih žena. - O, stvarno? To je lepo ali je krajnje sebično. - Prosvetli me, draga mama.

Bella Don@ & Knjige.Club - Greh je ovo devojče držati u zatvorenom prostoru, a London prosto vri od života i zanimljivosti. - Šta predlažeš? - Radite ono što rade mladi ljudi, šetajte, idite u šoping, kafiće, družite se! Nemojte da mi kažete da vam je zanimljivije da vam prepričavam kakvo je detinstvo imalo svako moje dete, umesto da uživate u provodu koji možete da imate u Londonu? - Pa sad, meni ne smetaju vaše priče. Pogotovo one o Aleksu, ima tu zanimljivih detalja. Aleks se nasmejao ali je pogledao malo preteći. - Unovčićeš neku od maminih priča? Njegova majka se slatko smejala sa Sandrom, a onda je pogladila devojku po obrazu. - Spremaj se dušo, ovaj klipan te vodi u obilazak grada i na sva fina mesta koja treba da vidiš. Dan, dva ga istrpi, a kada dođe Stefani, tada počinje tvoj pravi provod, videćeš. - Znači, ja sam prinudno, trenutno i ne baš sjajno društvo za Sandru? Toliko sam dosadan? - Aleks je rekao uz smeh teatralno. Katarina ga je pogledala sažaljivo. - Jadniče, kako tvoja sujeta trpi svaku, pa i dobronamernu kritiku. Ma, hajde, idite već jednom! Sandra je krenula sa Aleksom u obilazak Londona. Ako je mislila da će joj biti neprijatno sa njim, ubrzo je shvatila da je Aleks zanimljiv, da je čak u momentima razgovarala sa njim opušteno o raznim stvarima. Obišli su Parlament i čuveni Big Ben, građevine koje su Sandru arhitekturom i monumentalnošću ostavile bez daha. Prošetali su novim Milenijumskim mostom. Aleks joj je pokazao potpuno novu, zvanično najvišu zgradu u Evropi, kolosalni Šard. - Uživaš? - Više bih uživala da ne moram da strepim od svakog tvog narednog poteza. - Užasno si iskrena, znaš? - Ja sam ti jedno od onih čudnih stvorenja koje se trudi da kaže ono što misli.

Bella Don@ & Knjige.Club - Verujem. Duboko je udahnula. - Nisam htela da pođem sa tobom sada. I gle me sada. - Sažalila si se na mene. Bacio je pogled ka njoj. Kratko se nasmejala. - Valjda. Gde idemo, sada? - Opusti se. Zamisli da si turista koji ima sopstvenog vodiča. - Dobro. Seli su u baštu obližnjeg kafića, i iznenadila se kako se brzo i lako opustila. Napetost i nemir koje je osećala preko celoga dana, odjednom su nestajali. Mislila je da nije gladna. Nikada nije imala naročit apetit. Ali bockala je salatu kada je on otpočeo priču o svom poslu. - Velika većina ljudi zarađuje za život radeći nešto u čemu ne uživaju i za šta nemaju pravog dara. - Kako si ti znala čime želiš da se baviš? Promeškoljila se na stolici kao da sedi na užarenom uglju. Bilo joj je neprijatno. Ova priča je ulazila u opasne vode i nije mogla da se opusti. Suviše je zalazila u sferu njenog ličnog života, a opet, on je upoznao suviše intimno, više nego iko. Kakav paradoks! - Nisam imala izbor. Imam porodični posao koji sam morala da preuzmem. To je stvar lojalnosti prema porodici, kao jedna vrsta obaveze koja se neizostavno i bezuslovno prenosi sa kolena na koleno. Gledao je zamišljeno. - Zašto stalno imam utisak da te poznajem celoga života? - Možda zato što smo bili jedne večeri više nego prisni, zbog previše ispijenih čaša tekile? - pokušala je da se našali i da skrene njegovu pažnju. I dalje je gledao zamišljeno, a onda je zavrteo glavom. - Izgledaš svetski, iako si mlada, jednostavno izgledaš nekako svetski. Sviđa mi se kako si se obukla. Ženstveno je. A ti si prelepa.

Bella Don@ & Knjige.Club Njegov glas je naterao da zadrhti. Sandra je uzela čašu, rešivši da se usredsredi na martini. - Misliš da se žene uvek oblače da uzbude muškarce? - Nije li tako? U većini slučajeva? - Ja se obično oblačim za sebe. Odmerio je. - Onda se suviše dobro oblačiš za sebe. - Aleks, ponovo osećam da me napadaš! - Dobro, priznajem da sam preterao. A sada, mislim da znam šta želiš. - A, šta ja želim? - Šoping. - Šoping? - Naravno ako to voliš, kao svaka mlada dama. Bond Street je mesto gde imaš prodavnice čuvenih svetskih brendova, čuvene robne kuće Harods i Sel... Pogledala ga je sažaljivo. - Nisam kupoholičarka. Više volim umetnost. Podigao je obrvu upitno. - O, voliš više umetnost? Razumem. Idemo na jedno, vrlo posebno mesto. Mislim da znam šta tražiš. Ispunio je obećanje. Oduvek je želela da poseti Nacionalnu galeriju koja dominira Trafalgar skverom, a predstavljala je vrhunski doživljaj za sve ljubitelje umetnosti. Preko dve hiljade umetničkih dela, sa potpisima najpoznatijih svetskih slikara, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. - Hvala - rekla je spontano pogledavši ga na trenutak sa zahvalnošću, meko i toplo, dovoljno da njemu srce poskoči u grudima od zadovoljstva. - Tebi hvala, jer zahvaljujući tebi imam priliku da i sam uživam. U sebi je pomislio da je osim uživanja u slikama, mogao da uživa u njenom društvu. Zaustavila se ispred slike Dijega Velaskeza, „Venera ispred ogledala“.

Bella Don@ & Knjige.Club - Sinteza impresionizma i ekspresionizma. On je samo radio u vreme baroka, a svojim delima je izvan njega. Okrenula se iznenađeno ka njemu. - Nikada ne bih rekla da si poznavalac umetnosti. - Moje znanje je skromno ali je osećaj za nešto što je umetnost možda pravi, na svu sreću - rekao je, a ona se ponovo okrenula ka slici. - Pitam se... - Šta? - Šta je to što te posebno fascinira na slici? Zamislila se malo i dalje pomno gledajući sliku pred sobom. - Svetlost. Čistoća i jasnost boja. Realistično ali ne i prenaglašeno telo obične žene. Njena ležernost pred ogledalom kao da se prenula, zato se okrenula ka njemu naglo. - A šta tebe fascinira na ovoj slici? Nadam se da neću čuti nešto tipično muški. Nije mu promakla ironična opaska u njenom tonu ali se uzdržao da se ne nasmeje. Stao je ispred slike. Pomno je posmatrao. Zaista je uživao u umetničkim delima. Ova slika je imala svoju snagu u možda jednostavnoj priči. - Da vidimo... neću da te razočaram, očekuješ muški komentar, dobićeš ga. Lepo, nago žensko telo, možda ne najproporcionalnije ali je lepo u svojoj nagosti. Ali ja vidim dalje i dublje. - Šta? - njene usne su na trenutak bile suve dok je napeto iščekivala da čuje njegovo viđenje slike. Pomalo se pribojavala njegovih komentara, baš kao što ih je očekivala sa izvesnom dozom radoznalosti. - Ona je postojala. Bila je stvarna, živa i bila je voljena... Velaskez je poznavao ovu ženu. Mogao bih da se kladim u to. Svetlost i jasnost boja daje njenom telu neku vanvremensku snagu, kao da isijava neku energiju, onu koja pokreće i ka kojoj se kreće. Njen odraz u ogledalu... Ona ne gleda sebe. Ne ogleda se. Ona sve vreme gleda u slikara. Kao da očima vode ljubav. Blagi osmeh, jedva primetan je za njega. Ogledalo je tu da bi bili u kontaktu, očima... Nije ni čudo što kažu da je umetnost nekada proizvod velike ljubavi. A ljubav...

Bella Don@ & Knjige.Club „Ljubav je kapljica nebeske rose koju nebesa kanuše u kaljužu života da mu zaslade gorkost“, napisao je Puškin. Pogledala ga je. - Aleks, ko si ti u stvari? Dodirnuo je blago po obrazu. - Mislim da to znaš još od one noći ali ne želiš to sebi da priznaš. Pocrvenela je i spustila pogled. - Da li si ogladnela? Opet je iznenadio. - Jesam. Mora da smo se dugo ovde zadržali? - Pa nekih dva sata. - Raširila je oči. - Toliko? Zaboravila sam na vreme. - To je dobro, zato što je to znak da si uživala. Drago mi je zbog toga. Dođi, vodim te na čuvene vafle. Spontano je uhvatio za ruku i poveo sa sobom, lako je bila zatečena tom neočekivanom prisnošću, kako je nastavio da priča o Katarini koja posebno voli umetnost, i ponešena njegovom pričom, postepeno je zaboravljala da je njena ruka u njegovoj. Prošetali su pored Temze, kupivši pre toga „čarobni vafl“ sa jagodama, šlagom i čokoladom. Uživali su u ukusu uz fantastičan pogled na obalu reke. Uzeo je njene prste, obrisao ih salvetom, polako i pažljivo. Pogledao je pravo u oči. Pocrvenela je. - Sandra, ne možemo večito da bežimo od nekih tema. Zar ne? Nešto se dogodilo one noći, konačno moraš to sebi da priznaš, ako već nećeš meni. Ne znam što nam se dogodilo one večeri uoči tvog venčanja, ali nešto jeste. - Nije. - Jeste. Ništa slično nije mi se dogodilo, a moja osećanja ne bi mogla da budu ovako snažna da i ti nisi isto osećala. Možeš da negiraš koliko hoćeš, Sandra, ali znaš, lažeš, podjednako i mene i sebe. - Ništa nisam osećala - užasnuto je shvatila da joj vrele suze naviru na oči. Raznežen izraz, pojavio se na njegovu licu.

Bella Don@ & Knjige.Club - Nemoj da plačeš - blago je stisnuo uz sebe i umirujućim joj pokretima počeo da miluje leđa. - Nisam hteo da te rasplačem. Ponašam se pomalo bahato. Priznajem. Ali samo zato jer ne znam ni sam kako bih drukčije privukao tvoju pažnju. Molim te, Sandra, nemoj da plačeš. Imala si pravo. Iskoristio sam sve što sam imao na raspolaganju. Ova dva dana, iskoristio sam. Kad te ponovno poljubim, a hoću - njegov se glas primetno stišao - obećavam da će biti daleko romantičnije. - Ne. - Da, biće. Potrudiću se da bude mnogo takvih prilika, jer ti si, Sandra, jedina žena koja me je ikad dovela u iskušenje da pogazim sva svoja pravila. Otkako sam te upoznao, ti si izuzetak i izuzetna. Sa tobom sam spreman na sve. Nijedan drugi deo njihovih tela nije se dodirivao kad se nagnuo napred i stopio svoja usta s njenim. Slatki ukus njegovih usana i sporo, izazovno kretanje njegova jezika u njenim ustima držali su je zarobljenom kako ne bi mogle nikakve snažne ruke. Lagano se odmaknuo. - Pođi na večeru sa mnom. - Ja... Ponovno je poljubio. - Molim te. Samo na večeru, Sandra. Dajem ti reč. Samo dozvoli da budem s tobom. Večera i ples. Ništa drugo, ako ti tako želiš. Hoće li jedna večera da ti naudi? Jedna bezopasna večera? Malo plesa? Uzdahnula je. - Nikakvu mogućnost izbora mi ne daješ. Treba da shvatiš i odustaneš. Poruka je jasna. Ne želim da imam nikakva posla s tobom, Aleks. Shvati to jednom i zauvek, i pusti me na miru. Njegove su se crte lica smekšale, a nestašni poluosmeh izvio mu je krajeve usana. - Ne mogu. Ne mogu, a ti znaš zašto. Gledala ga je poput protivnika, a grudi su joj se nadimale od emocija i vreline.

Bella Don@ & Knjige.Club - Potrebno nam je vreme da bismo upoznali jedno drugo, to smo propustili. Uostalom, htela to ili ne, od mene svi očekuju da ti pravim društvo. I da te izvedem na večeru. Skupila je svu svoju snagu, pogledala ga je ozbiljno i ljutito. - Pa, na sve si mislio, očigledno. Stvar planiranja, zar ne Aleks. Nasmejao se i uhvatio je za bradu. - Apsolutno si neodoljiva kad se ljutiš. Kosa ti pucketa, poput vatre. I strašno mi se sviđa kako moje ime izgleda i zvuči na tvojim usnama. Pomislila je da će je poljubiti, ali nije to učinio. Samo je zurio u nju. Palcem je senzualno prešao preko njenih usana, a potom je spustio ruku. - U zamci sam, kako god bilo, biće po tvome. - To je stvar mišljenja. Navedi samo jedan slučaj kad sam učinio nešto da bih te povredio. Ja za to ne znam. - Koristiš svaku priliku da me poljubiš. - Majkl te je ljubio, koliko znam... - Ne onako kao ti! - odbrusila mu je promuklim glasom. Njegove obrve su se naglo uzdignute. - Dakle, konačno priznaješ da je moj poljubac na tebe delovao drugačije od Majklovih poljubaca? - Ne! Nije odgovorio. Samo se smeškao. Ugodno se smestivši za stolom, Sandra je sa zanimanjem posmatrala slike na zidovima ekskluzivnog restorana, lako je bila navikla na luksuz, podjednako kako se radovala i uživala u jednostavnim i skromnim stvarima, morala je da prizna da je bila u startu oduševljena izgledom i atmosferom koja je vladala u restoranu. - Sviđa ti se? - upitao je Aleks. - Lepo je. Hvala. Razmenili su osmehe. - Drago mi je da ti se sviđa. Spolja izgleda kao klasična engleska kuća, doduše, vrlo lepa kuća. Unutra je sasvim druga

Bella Don@ & Knjige.Club priča. Hrana je fenomenalna, atmosfera tiha i ispunjena romantikom, usluga besprekorna. Vidim da si primetila slike. Samo da znaš, imaju nekoliko otisaka Pikasa. A to, što ti se sviđa ovde... to mi je bila namera. Osmehnula se. - Na sve si mislio. - Mislio sam na tebe. Zamišljao sam upravo taj izraz na tvom licu kada se opustiš i počneš da uživaš. - Aleks! - jedan prefinjeni polu tihi ženski glas je prenuo oboje. Aleks se nasmešio, ustao i vrlo galantno poljubio u oba obraza jednu od najlepših žena koju je Sandra videla u svom životu. - Laura, drago mi je da te vidim. - Aleks, i meni je drago. Vidim da si u društvu, izvinite, samo sam htela da pozdravim Aleksa. Pozvaću te ovih dana, važi? - Naravno. Pozdravi Bila. - Hoću, već me čeka, kasnim. Laura se ljupko osmehnula, klimnula glavom ka Sandri i nestala između stolova. - Lepa je. Aleks je ponovo seo za sto. - Jeste. Bili smo vereni, inače. To kažem, jer ne želim da saznaš od nekoga drugoga. - Nisam znala da si bio veren. - Malo ljudi to zna. Nije dugo trajalo. - Videla sam kako večeras pričate. Činilo se da ste vrlo... bliski - Sandra je morala da proguta ponos da bi to izgovorila, ali neka nepoznata potreba da sazna, naterala je da prosto istraži dubinu njegovih osećaja prema lepoj ženi sa kojom je maločas razgovarao. - Laura je lepa, inteligentna žena. Sviđa mi se. Sada mi je dobra prijateljica.

Bella Don@ & Knjige.Club Ljubomora je ispunila Sandrino srce, a ona je to očajnički pokušavala da prikrije. - Učinilo mi se da ste očarani jedno drugim. Jesi li siguran da je to završena priča? Aleks je zastao na trenutak. - Ko mi postavlja to pitanje, Sandra koja izbegava moja udvaranja ili Sandra koja je zainteresovana za mene kao muškarca? Pocrvenela je. - Samo vodim civilizovanu konverzaciju. Čutao je jedno vreme, potom se savio da bi je uhvatio za ruku. - Sandra? - pogledao je i ona je oprezno podigla lice prema njemu. - Mene zanima samo jedna žena. Nisam muškarac koji istovremeno može da bude sa više žena. Prosto, nisam. Gledali su se kao hipnotisani. Nije ni bila svesna da je sa nekom čežnjom u očima gledala u njegove usne. Jedan kraj njegovih usana se podigao u polu-osmeh. - Imaš otvoreni poziv da me poljubiš kad god, gde god i na koji god način želiš. Zadrhtala je. - Idemo. Njegove reči su je naterale na erotske misli, a od toga joj se zavrtelo u glavi. I bila je spremna da uradi sve što bi zatražio od nje. Dugo su šetali sa rukom u ruci, bez reči. Zaustavio se ispred ulaza jedne kuće. Stajali su gledajući se. Spustio je svoje lice do njenog. Svojim usnama je pritisnuo njene. Pre nego se Sandra pribrala od početnog šoka, nagnuo je glavu i produbio poljubac. Nesvesno je uzdahnula kad joj je jezikom rastvorio usne. Osetila je ukus i teksturu muškarca, divnu mešavinu alkoholnog pića i snage. Uzbuđen, ljubio je vešto, ne nailazeći na otpor, iako je u početku bila previše zatečena da bi ga zaustavila, a za nekoliko sekundi je poljubac tako opčinio da nije ni pokušavala. Podigao je

Bella Don@ & Knjige.Club glavu tek toliko da promeni ugao i spusti ruke s njene glave na struk, privukavši je ka sebi. Žudnja se širila njenim telom. Priljubila se uz njega. - Tako mi svega - promrmljao je i zagnjurio lice u njen vrat. U njegovom poljupcu bilo je još više žestine, gladi. Sandra se grčevito držala za njegov sako jer bi inače pala unazad, ne samo zato što je tako dramatično savio, veći zato što se njena ravnoteža poremetila pod uticajem njegovog poljupca, njegovog dodira. Njihova tela su gorela. Silina zagrljaja je postala zastrašujuća. Sandra je bila zatečena svojim strastvenim odgovorom. Uskoro više uopšte neće imati samokontrolu, a ta je mogućnost najviše užasavala. Celog života svi su joj govorili šta je za nju najbolje. Sada je na redu ispunjenje njene želje. Ona je ta koja može da odluči šta i koliko želi. Samo ona i niko drugi. Nije se pobunila kada je poveo bez reči u unutrašnjost kuće ispred koje su stajali i ljubili se. Znala je da nema snage da se odupre snažnoj želji koja je oboje svom snagom porobila. Nije se dvoumila ni jednog trenutka, čak ni onda kada su se našli u polumraku njegove spavaće sobe. Želela je Aleksa. I on je želeo nju. Bilo je potrebno da razgovaraju, ali je njihova potreba da budu zajedno bila još snažnija. Kad ju je poveo prema svom krevetu, znala je da je to i njen krevet. Bio je tako beskrajno strpljiv i to ju je uzbuđivalo. Tako spor i bez žurbe, zadovoljan što je ljubi, zadovoljan što i ona bez stida, svojim prstima spontano i sporo istražuje njegovo telo dodirujući njegovu baršunastu kožu. Osećala je silnu, žestoku vrelinu njegovog uzbuđenja. Njegove ruke su krenule prema njenim grudima sa uzdahom zadovoljstva kada ju je konačno držao onako kako je želeo, dok su se njegove usne spuštale prema njenom vratu, kao što su to jednom uradile. Ovoga puta nije uopšte žurio, naslađujući se svakim dodirom, svakim ukusom. - Da li znaš koliko sam ovo želeo? - smešio se dok je ljubio, šapućući joj u uvo, od čega joj se u dubini stomaka grčilo. - O tebi puno razmišljam u poslednje vreme, zato ti dajem vremena koliko god hoćeš... Sve vreme ovoga sveta koje imam, tvoje je.

Bella Don@ & Knjige.Club Naizmenično su drhtavim rukama oslobađali jedno drugo odeće ne prekidajući poljupce i međusobne dodire. Podigao je i spustio lagano na krevet, pri tom se ispruživši svom dužinom uz nju. Osetila je težinu njegovog nagog tela na sebi, nežno pomeranje njegovih nogu među njenim. Njeno grlo se steglo od slatkog iščekivanja, a zatim je usledio trenutak strasnog prodiranje kad je ušao u nju. Čisto opojno blaženstvo, kada je njeno telo počelo da prati njegov ritam, gledajući ga u oči i osećajući njegove pokrete u sebi, učinili su da oboje zadrhte. U istom trenutku, dok su netremice gledali jedno drugo u oči, nastupio je veličanstveni trenutak vrhunske strasti, crpeći svaki delić njihove snage do potpunog zadovoljstva. Sklopila je oči, sada konačno u stanju da se opusti, jer je znala da će on ostati budan dok ona sasvim ne zaspi. Njegov miris i toplota tela su bili zaslužni za to. Saputao je, do trenutka kada je zaspala, nepovezane reči, koje je jedva razumela ali su je one nosile i činile njeno srce ispunjeno kao nikada pre, neverovatnom srećom i privrženošću prema jednom čoveku, prema Aleksu.

Bella Don@ & Knjige.Club

XI. Jutarnje sunce je obasjalo dva tela priljubljena jedno uz drugo. Sandra je bila okrenuta leđima, a Aleks je držao čvrsto zagrljenu. Polako se budio. Osetio ju je tik uz svoje telo. I opet je poželeo. Oslonivši se na lakat, zagledan u usnulu devojku pored sebe, prisećao se protekle noći. Nasmejao se u sebi. Neverovatna i prelepa. Njegova. Kako je ta reč zvučala magično, moćno i lepo u njegovoj svesti. Pao je glavom na jastuk, gledajući u plafon. Sve više je bio uveren da isto žele, pomislio je uzdahnuvši. Opet se pridigao na lakat, željan njene topline, nagnuvši glavu prema njoj i mirišući joj kosu. Lagano joj je jagodicama prstiju prelazio preko golog ramena. Kao da je blaga struja prošla njegovim telom kad se setio načina na koji mu je odgovarala, na koji ga je ljubila. To ga je dovodio do ludila. Koliko samo emocija čovek može izraziti samim dodirom, razmišljao je, i dalje joj prelazeći prstima preko ruke do ramena. Protekle noći, sve je bilo izraz emocija. Njegovi prsti su se dalje sami, nežno, gotovo kao da lebde, spuštali preko njenih bokova do bedara. Ona se u polusnu promeškoljila i još više gnezdila između njegovih nogu. Osećao je njenu golu kožu na svojoj, gledajući u nju, nagu, raspuštene kose. Sinoć, u trenutku obostranog zanosa, znao je da je u svemu pronašao novu dimenziju, veličanstveniju od one koju je očekivao. Sada, u rano jutro, dok je ležao isprepletenih udova sa Sandrom, u njemu je bilo beskrajne čežnje. Na trenutak se uplašio sopstvene snage osećanja, jačine želje. Kada je otvorila snene oči, sa najlepšim osmehom koji je video kod žene, znao je da je zauvek postao opčinjen njom. Osmehnuo joj se, prelazeći prstima preko njenih mekih usana, a onda je spustio glavu i dugo je ljubio. Kada je podigao glavu, dočekao ga je njen osmeh. On je palcem pomazio po licu. I ona je njega. Spustio je usne i dotakao joj rub usana. Osetio je da je zadrhtala. - Imamo problem.

Bella Don@ & Knjige.Club - Svaki problem ima rešenje. Doprinos savremene psihologije - odgovorio je u svom dobro znanom, šaljivom tonu. - Nadam se - gricnula ga je za usnu, na šta je blago zastenjao od zadovoljstva. - Samo, da bi ga rešili, - prešla mu je dlanovima preko grudi moram da budem sigurna da me shvataš ozbiljno - prošaptala je. - Trenutno nisam u stanju da razmišljam ni o čemu, osim o tebi, bez odeće, kako se mazno protežeš uz mene - rekao je i ona se nasmejala glasno, zvonko. - Još si lepša kada se smeješ. - A, ti si... - ugrizla se za unutrašnjost usne. - Ja sam, šta? - pitao je uživajući da se nadmudruje rečima ovoga jutra sa njom. - Neodoljiv. Zavodiš me neprekidno. - To mi je namera. - A, šta je cilj? - Da budeš moja. Kao da se trgnula. - Tvoja? - Moja devojka. Onda, kao da je odahnula. - Sa tim mogu da se izborim. - Šta je to sa čime ne možeš da se izboriš, Sandra? Bio je ozbiljan. Uzdahnula je. - Za sada mogu da se viđam sa tobom. Mislim, dok sam u Londonu. Zastao je. Nije mogao da veruje da tako nešto čuje od nje. Ne, nakon noći koje su proveli. Ne, nakon toliko ljubavi i strasti. Ona ili ne oseća isto što i on, ili je u paničnom strahu da se prepusti osećanjima. Rešio je da preuzme kompletan rizik razotkrivanja sopstvenih osećanja pred njom. - Samo mi učini jednu uslugu, Sandra. - Uslugu? Šta pod tim podrazumevaš? - Nemoj da se uzdržavaš od osećanja. Molim te. Nikad nisam ni za koga osetio ono što osećam prema tebi.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ovo je nešto posebno. I ne, to nije citat iz priručnika za zavođenje žena - njegove reči su je naterale da se osmehne. - Zaista to mislim. Zaljubljujem se u tebe. Šta je loše u tome? - Ništa... mislim... valjda... - mucala je. Na trenutak, opčinjeno su se gledali. - Mislim... mislim da se i ja zaljubljujem u tebe! Kad je podigla glavu, prepoznala je iskru zadirkivanja u njegovim očima. - Zar si mislila da neću da zapazim da si zaljubljena do daske u mene? - Kako je moguće da je u pitanju ljubav kad se jedva poznajemo? I užasno si uobražen, znaš? To me nervira! Ne verujem u ljubav na prvi pogled! - Onda ljubav na drugi pogled? - Ja ne verujem da imam sreće sa zaljubljivanjem. Dosadiću ti ubrzo. Aleks je prasnuo u smeh. Ispružio je ruku i nežno je povukao za pramen. - Ti?! Ne mogu da zamislim da si ti nekome dosadna. Najmanje si dosadna osoba koju sam upoznao u celom svom životu, a ja znam što je dosadno jer lično... - Prestani - odvratila je smejući se. - Znala sam da su muškarci ludi, ali ti si najluđi od svih! Zaćutala je na trenutak. - Reci mi, šta te muči, malena? Morala je da se suoči sa pogledom njegovih prodornih očiju dok je grlio i čvrsto držao uz svoje toplo, snažno telo. - One noći... - Šta, ljubavi? Pocrvenela je. - Mora da sam ti izgledala smešno i jeftino. Njegov pogled je bio ozbiljan ali pun ljubavi. - Te večeri sam ja tebe spazio prvi. Zanemeo sam kada sam te video u onoj haljini koja je na tebi stajala toliko izazovno, da nisam mogao da skinem oči sa tebe. Pratio sam tvoje kretanje,

Bella Don@ & Knjige.Club video da si sva smušena, da si mlada i nečim opterećena, ali i da glumiš zavodnicu, a slutio sam da si tek nešto starija od devojčurka. - Preteruješ, ja devojčurak? - oteo joj se komentar uz smeh kome se i on pridružio. - Sada sam ja na redu da postavim pitanje: zašto si krenula sa mnom? Uzdahnula je. - Pa, nije mi bilo u planu da završim u krevetu sa nekim muškarcem. Ali ti... - Da? - ohrabrio je dok je ona crvenela. - Ti si me oborio s nogu, sve što si rekao, kako si me gledao, onda poljubio... Verovatno tu ima i malog doprinosa tekile. Pripretio joj je u šali. - Dobro da znam, tekilu piješ samo kada sam ja u blizini! - Aleks! Hoćeš da kažeš da sam sklona da uz pomoć pića uskočim ponovo nekome u krevet!? - bila je tobože ljuta. - Ne verujem da možeš. Prvo, zato što si zaljubljena u mene, drugo, zato što te ne dam nikome. Ti si samo moja. Da li ti je to jasno? - Moraš da me detaljno upoznaš sa tim novonastalim činjenicama, Aleks. - Mmm, vrlo rado! Kikotala se dok se spuštao usnama niz njena leđa. Bilo je dovoljno samo da je dodirne, i bila je spremna ponovo da mu se prepusti. Umorni, nakon vođenja ljubavi, ponovo su zaspali. Probudili su je zvuci tuša i zviždukanja. Odjednom se glasno nasmejala i zagrlila jastuk na kojem se zadržao miris Aleksovog parfema. Zakopala je nos u mekanu dubinu i duboko udahnula. Da li je ikada mogla da zamisli da postoji takvo zadovoljstvo? Nikada se nije tako radovala novom danu. lako je jako malo spavala, nije joj bilo jasno zašto nije iscrpljena. Umesto toga, u njoj je bilo dovoljno energije da istrči pravi maraton, da je to od nje traženo tog trenutka.

Bella Don@ & Knjige.Club Spustila je nage noge na pod i skočila iz kreveta u nameri da se pridruži Aleksu pod tušem. Odjednom, zazvonio je njen mobilni telefon. Prepoznala je, na displeju broj stričevog ličnog asistenta i odmah je obuzela neka nejasna strepnja i osećaj da nešto nije u redu. - Gospođice Devlon, morao sam da vam javim iako vaš stric nije želeo da znate... - Šta se dogodilo? Moj stric, da li je dobro? - Sada jeste. Imao je infarkt, blaži ali nas je sve zabrinuo. - Bože! - zavapila je. - Sve je u redu, kući je, odmara, mislim, mi se trudimo da ga nateramo da se odmora. - Dolazim prvim letom, hvala vam što ste mi javili. - Molim vas, nemojte da mu kažete da sam vas zvao. Znate kako se ljuti kada ne uradimo po njegovoj volji. - Znam gospodine Daglas, neizmerno sam vam zahvalna, odmah se pakujem i dolazim. - Računam na vaš skori dolazak, vi ćete znati kako da ga naterate da odmara. On samo vas i sluša - u glasu stričevog asistenta osetilo se olakšanje. Iako je bio strog, njen stric je u svojim zaposlenima imao veliko poštovanje i privrženost. Ali, nije imala vremena da više razmišlja ni o čemu drugom, sem da što pre ode u Njujork i vidi svog strica. Počela je da se oblači, a u tom trenutku, samo sa peškirom oko bokova, Aleks je izašao iz kupatila. Zastao je na vratima. - Dogodilo se nešto strašno, Aleks. Prišao je sasvim uz nju, zagrlio je i našli su se u strastvenom poljupcu. - Noćas si ostala trudna? Ne brini. Oženit ću te. Nadam se da ćemo dobiti blizance. - Molim te. Ozbiljno govorim. Obrisala je suze na licu koje su krenule odjednom. Bila je u njegovom zagrljaju. Činilo se da je to ujedno najsigurnije mesto na svetu za nju. Obavio je ruke oko nje i čvrsto je zagrlio. Dugo su

Bella Don@ & Knjige.Club tako bili pripijeni jedno uz drugo, ne govoreći. Upijala je njegovu snagu. Bilo je olakšanje biti u njegovom zagrljaju. - Zašto si plakala? Šta se dogodilo? - Moram da se vratim u Njujork. Moj stric... - Što je s njim? Šta se dogodilo, Sandra? - ponovo je upitao i zagledao joj se u oči u potrazi za odgovorom. - Infarkt. - Bože! Kako je sada? - Bolje, ali moram da se vratim. - Naravno, razumem te. Idem sa tobom. - Ne! - Ne? - Zašto? Pogledala ga je nemoćno. - Ne želim da te opterećujem svojim problemima. Pogledao je ljutito. - Ti, nerazumna devojko, kada ćeš najzad da shvatiš da sve, ali baš sve što je vezano za tebe, za mene je važno!? Ti si mi važna. - Ali, tako se malo znamo... - Znamo se dovoljno! Rezervisaću nam karte za prvi let. Obrisao je njene suze. - Aleks, ako se njemu nešto dogodi, ja... Čovek koga volim kao oca, bio je na ivici smrti. A ja sam mu, kad sam ga zadnji put videla, rekla stvari koje možda nije trebalo da kažem... Toliko ga volim. - Znam dušo, reči ćeš mu kada ga vidiš. I videćeš da će sve biti u redu. - Potrebna sam mu. - Potrebna si i meni, Sandra. Podigla je glavu i pomno proučavala svaku crtu njegovog lica. - Aleks?

Bella Don@ & Knjige.Club - Nikada u životu to nikome nisam rekao - priznao je Aleks. Nikad nisam priznao da mi je neko ili nešto potrebno, ali ti si mi potrebna. Položila mu je ruke na lice i zavukla prste u njegovu kosu. - I ti si meni potreban. Trebaš mi kako bi me izlečio od strahova koje nosim. - Ti se bojiš? - Zar me ne zovu odbegla mlada? - Rekao bih da je to bio najhrabriji potez koji si preduzela u svom životu

Bella Don@ & Knjige.Club

XII. - Zdravo, striče! Izgledao je tako sićušan u stolici, njen krupan, visok i snažan čika Džorž. Izgledao je suviše bledo i izmučeno. Došla je do njega, poljubila ga i pomazila rukom po kosi prošaranoj sedim vlasima, prestrašena koliko je postao ispijen i da je čak, za nekoliko dana koliko ga nije videla, tako oslabio. Obrazi su mu bili upali, njegova široka ramena sada su bila povijena, i mogla je da oseti kako joj suze naviru na oči. Ali kada je ugledala Aleksov izraz lica koji je pokazivao da je zabrinut, suzdržala se koliko je mogla i čak se osmehnula. Džordž Devlon je, uprkos tome što je delovao iznureno, uzeo obe ruke svoje bratanice da bi ih stisnuo i poljubio. Osmehivao se. - Sandra, dete moje. - Žao mi je zbog svega, striče. Ja sam kriva što si doživeo infarkt, ja i moja blesava ideja... - Nikada nemoj da ti bude žao! Nisi ti kriva, nemoj odmah da preuzimaš krivicu na sebe, nisam pazio na svoje zdravlje i tačka! Dobro je da si kod kuće. Sandra, nakon svih tih putovanja i odsustvovanja od kuće, dobro je da si konačno ovde, sa mnom prekinuo je njen stric i osmotrio Aleksa. - Ti si Robertov sin? Da te vidim momče. Aleks je tada pristupio i srdačno se rukovao sa Sandrinim stricem. - Drago mi je da vas upoznajem, gospodine Devlon. I nadam se da će vam uskoro biti bolje. - O, već mi je bolje, čim si doveo moje dete, ja sam dobro. Kako je bilo u Londonu? Aleks se osmehnuo, a Sandra je pocrvenela. - Sjajno smo se provodili, izlazili, obilazili London, znate već kako to ide - odgovorio je Aleks, a njen stric se nasmejao šeretski.

Bella Don@ & Knjige.Club - Znam više nego što pretpostavljate. U Londonu se niste prvi put sreli, jesam li u pravu? Sandra je ostala bez daha i bez reči, a Aleks je mirno odgovorio: - I nismo. Tu ste u pravu. - Aleks... - Sandra je želela da ga zaustavi i upozori ali je njen stric podigao ruku. - Polako dušo, nikoga ja ne napadam. Naprotiv, dao sam svoj doprinos u cilju vašeg zbližavanja. - U kom smislu, mislite? - pitao je mimo Aleks. - Recimo, da sam i u vašem slučaju iznajmio privatnog detektiva. - Striče. To stvarno nema smisla! - Sandra je pocrvenela i protestvovala glasno. - Da li to znači, da je u vašoj akciji učestvovao i moj otac i moja majka? - Aleks je hteo da zna, mada su njegove usne bile na pola puta da se razvuku u osmeh. Dok je Sandra crvenela od stida, njih dvojica su se očigledno silno zabavljali, a pored toga, na prvi pogled su se jako dopali jedan drugom. - Naravno. Tvoj otac je diplomata, u ovom slučaju, bio je sjajan obaveštajac. Znao sam gde ste bili, šta ste radili, koliko ste vremena potrošili na obilaske. A ono najvažnije, znao sam da ste u vezi. Sandra je odmahnula glavom ljutito. - Sterpela sam zbog tvog zdravlja, došla ovde kao bez duše, a ti mi saopštavaš da si vršio prismotru nad mojim životom i da si pratio moja kretanja! To stvarno nije u redu! - U redu je - mirno je rekao Aleks. - Šta? Ti ga podržavaš!? Nečuveno! - Sandra je bila van sebe od besa. - Naravno da podržavam tvog strica. Jednom si zamalo stradala i da nije bilo njega da to spreči, ko zna koliko bi još propatila i šta bi ti se još desilo neprijatno. Nije se mešao, sve što si uradila, bila je tvoja odluka. Samo je pomogao da se ponovo

Bella Don@ & Knjige.Club sretnemo, Sandra. Bilo nam je predodređeno da se upoznamo, baš kao što smatram da su naši životi povezani sudbinski. - Zaboga, Aleks! Zvučiš kao Blanša! - Možda. Tako mislim. Zato sam zahvalan tvom stricu i mojim roditeljima koji su nam pomogli da se opet sretnemo. - Vidim da ćeš uskoro i ti u diplomate kao tvoj otac, mladiću nasmejao se zadovoljno Džordž. - Laskate mi - našalio se Aleks. - Naprotiv, ima u tebi potencijala za diplomatske poslove. - Mislite? Pa, možda bih mogao i da pokušam. Šta misliš o tome, Sandra? - Ne mislim ništa! Vas dvojica postajete neozbiljni, a meni je dovoljno neprijatno! Ovde me zovu odbegla mlada, stric mi ugovara sastanke jer sam potpuno nesposobna da ih sama ugovaram... - Pošto bežiš i od oltara, a i od momaka kao što sam ja, to ne sme više da bude tvoja praksa, Sandra. Šta vi mislite gospodine Devlon? - Potpuno si u pravu, mladiću. Imaš li konkretno plan šta bi mogao da uradiš s tim u vezi? Aleks se nasmejao. - Pa da vidite, mislim i da imam. - Koliko je dobar? - Da probam, pa da vidimo, šta mislite? Obojica su se gledali par trenutaka i onda prasnuli u smeh. Sandra je bila zgranuta. - Ne razumem šta je smešno. Aleks se sasvim približio Sandri. - Šta ću s tobom? Pogled mu je bio topao, pun ljubavi. - Ne znam. Šta si imao naumu? - rekla je nabusito. - Da te ubedim da sam dobar momak, za početak. Da poveruješ da bi mogla malo i da me zadržiš. Prstima joj je uhvatio bradu i opet je okrenuo k sebi.

Bella Don@ & Knjige.Club - Nemoj sa mnom da razgovaraš u zagonetkama. - U redu, biću otvoren - rekao je i podigao njenu bradu u visini svog lica. Hteo je da je gleda u oči dok joj govori ono što je naumio. - Neke stvari su me navele na razmišljanje. - Koje stvari? - Da smo se pronašli, da nam je lepo kada smo zajedno. - Zašto misliš da bi uspelo, to da budemo zajedno? - Nije li to prilično očigledno, Sandra? - Ne znam, ti mi reci. - Zato što je prirodno da dvoje ljudi koji uživaju u međusobnom društvu, budu zajedno. - Ali ti si bio inicijator. - Nisam te prisilio ni na jedan način. Volim te. - Nisi morao da mi kažeš da me voliš - šapnula je Sandra dok mu je provlačila prste kroz kosu. Ovako joj se više sviđala, razbarušena i neukrotiva. - Ionako bih podlegla tvojim čarima zadirkivala ga je. - Rekao sam ti zato što je to istina. Počeo sam da se zaljubljujem u tebe onog trenutka kad sam te upoznao. Ili možda kada smo igrali jedno uz drugo. To je bilo simbolično, sugestivno i vraški erotično - prešao je prstima preko njenih usana, smešeći se, a zatim se uozbiljio. Sandrin stric se nakašljao i polako ustao. - Mislim da ću malo da protegnem noge dok vi pričate, malo slobodnije. Nisam rad da slušam detalje. Više volim da znam kako će se završiti. Aleks se nasmejao. - Onako kako želimo svi. Ipak, hvala vam što mi ostavljate prostora za naredne manevre, vaša bratanica je težak slučaj. Moram mnogo da se trudim. - Onda, neka ti je sa srećom. Čekam vas u salonu. Sandra je gledala kako njen stric sporim koracima odlazi do vrata, otvara ih a potom uz namigivanje dobacuje Aleksu: - Uloži sve svoje sposobnosti besedništva, mladiću.

Bella Don@ & Knjige.Club - Ne sumnjajte u mene gospodine - nacerio se Aleks i nakon njegovog odlaska, zagrlio ponovo Sandru. - Gde smo ono stali? - Erotčan ples. To je mog strica nateralo da kao pravi puritanac reaguje odlaskom. Aleks, da nije izašao, ti ne bi prestao da detaljišeš, zar ne? - osmehnula se Sandra, pocrvenevši pri tom. - Ne bih, u pravu si. Razmišljam ljubavi, vodili smo ljubav, ali se još uvek nalazimo u onoj čarobnoj fazi upoznavanja, zar ne misliš tako? S tim što sam ja tebe upoznao a ti se pribojavaš da me upoznaš iako sam pred tobom potpuno razotkriven. Šta nije u redu, Sandra? - Da li smo mi uopšte u vezi, Aleks? - To je ono što ja tebe želim da pitam. - Ako to do mene zavisi, moj odgovor je pozitivan. - Hoću da to bude tačno tako. - Plašio sam se da ćeš pobeći... da ćeš se uplašiti. - Čega? - Ljubavi, zajedništva, deljenja emocija opet je našao put do njenih usana. - Sve mogu da preživim ako te imam. Tako si lepa. Svaki delić tebe - promrmljao je. - Imali smo samo tu jednu noć. Potom dva dana u Londonu. Sve je prebrzo, nekako... - Jedna noć je dovoljna da se dvoje prepoznaju i zavole. Dva dana i još jedna noć je sasvim dovoljno da se izvedu pravi zaključci. Naravno, ako poslušaš moj savet. - Imam osjećaj da sam ceo život provela okružena dominantnim muškarcima, a ti bi mogao da budeš jedan od najgorih. Nasmejao se slatko. - Možeš ti da se nosiš sa mnom, i to poprilično uspešno. Rekao sam ti da sam pitom kada si ti u pitanju. - Ma, da. - Vredi pokušati, zar ne? - Ne... ne pada mi na pamet da se petljam s tobom dok god si ovako samouveren.

100

Bella Don@ & Knjige.Club - To je moja cura! Imaš strašan duh. Harizma i ostalo. - Nisam tvoja cura, Aleks! - pripretila mu je prstom. - Bar ne, ona bojažljiva i poslušna! Uhvatio je za glavu i podigao lice na gore. Palčevima je gladio njene obraze. Pogledao je tako prodorno, moćno i samozadovoljno. - Onda je vreme da to popravim, šta misliš, kako? Sandra se stresla od reči koje je izgovorio a nosile su nagoveštaj onoga što sledi. - Tipičan muškarac... Ljubio je po vratu. - Šta želiš, Sandra? - Želim tebe. - Sandra, draga... ali ja sam već tvoj. - Sa toliko žena koje jure za tobom, čisto sumnjam. Na licu mu se pojavio osmeh. Nije ni pokušao da sakrije zadovoljstvo što je najzad pokazala koliko je ljubomorna. - Želiš li da ti pričam sa koliko žena sam spavao do sada? Mogao bih, ali neću. - Nisam to ni tražila. - Recimo, sve one su bile samo vežba, priprema za tebe. Sandra se nasmejala glasno i slatko. - Odličan odgovor! Dostojan jednog Kazanove. Aleks se lagano osmehnuo. - Upozorili su me da se ne vezujem emotivno za žene koje mnogo čitaju. - O, stvarno? Da li je to problem ovoga trenutka? - Nipošto. Zanimljivo je. Dobar verbalni okršaj doprinosi strasnom, u krevetu. Volim ženu koja ima svoje mišljenje. - To je ono što tebi treba? - Da. Znaš više o meni od bilo koje druge žene. Nikada do sada nisam poželeo da podelim pojedinosti iz svog života. I nikada, ni sa jednom, nisam mogao da zamislim brak. Sa tobom, mogu. - A sada, sada to želiš? - upitala je tiho.

101

Bella Don@ & Knjige.Club - Da. - Ipak, neću da se udajem za tebe. - Zašto? - Razlog zašto se venčavaš sa nekim je da mu oduzmeš pravo donošenja odluka. To je iz ženskog ugla, viđenje stvari. Ljudi mogu da budu srećniji ako nisu u braku. - Jesu li? - Naravno. - Znači, brakom se oduzima pravo na donošenje odluka? Zaista tako misliš? - Da. - Ipak, jesmo li mi u tradicionalnoj vezi? - Pa da, rekla bih da jesmo. - Znači... to onda uključuje samo nas dvoje? Sandra je oklevala pre nego što je odgovorila. - Mislim da je tako. - Već se bolje osećam sada kada si mi to rekla - osmehnuo se. - Malo sam zabrinuta što idemo tako brzo. - Što ti govori intuicija? - Intuicija i ja trenutno ne komuniciramo uspešno. Osmehivao se. - Moja je intuicija gotovo uvek u pravu. A ona mi govori da je ovo nešto dobro. Pokušajmo da budemo samo ti i ja, dvoje koji se vole, uživaju jedno u drugome, druže se i upoznaju na sve moguće načine... Duboko u sebi, znala je da će jednoga dana pristati na sve što bude zatražio od nje.

102

Bella Don@ & Knjige.Club

XIII. U rano prolećno jutro, dok se užurbanim ulicama Njujorka kretala kolona vozila i ljudi koji su odlazili na posao, Sandra je, nakon dve nedelje konstantnog rada i razdvojenosti od Aleksa, konačno mogla sebi da da malo odmora. Pogotovo zato što je Aleks ponovo došao iz Londona, naravno zbog nje. Protekle noći nisu ni imali vremena za razgovor, toliko su bili željni jedno drugog. - Dobro jutro, ljubavi - osmehnuo se Aleks otvorivši oči na jastuku pored nje. Okružen nekom slatkom izmaglicom, ponešen pogledom njenih krupnih očiju, spustio je usne tik do njenog uva. - Samo je jedna stvar koja bi ovo jutro mogla da učiniti boljim. - Šta? - Ti i ja. Vrući tuš i vrlo, vrlo neprimereno ponašanje - pogled mu se još više suzio. Prešao je rukom preko njenog stomaka. Pocrvenela je. - I nisi nameravala ništa da mi kažeš? - Nisi mi dao vremena - osmehnula se. - Kako znaš? - Da li je to ono što mislim da jeste? Video sam test u kupatilu. Rekao bih da je rezultat pozitivan. Da li je, ljubavi? pitao je gledajući je sa velikim iščekivanjem, prepun nade i ljubavi. Bože, kako je volela ovog čoveka! Klimnula je glavom. Razmenili su poglede pune ljubavi i osmehe koji su govorili više od ijedne reči ljubavi. - Blanša mi je uvalila test. Možda nije pouzdan, ali je prvi pokazatelj. Nismo pričali o toj mogućnosti. Malo sam strepela kako ćeš da prihvatiš da imamo vezu na daljinu, da sada postoji mogućnost da sam možda trudna... - Sigurno da jesi! - Još nismo sigurni. - Ja jesam.

103

Bella Don@ & Knjige.Club - Zato što si namerno planirao. Zato mi nikada ne postavljaš pitanje zaštite. Ti si perfidni manipulator gospodine Rasel zadirkivala ga je i on je poljubio. - Znaš li koliko te volim? - Aleks, i ja tebe volim ali ne znam, nisam pametna kako dalje. - Jednostavno. Udaj se za mene. Pridigla se iz kreveta. - A moj stric? Ne mogu da ga ostavim! - Rekao mi je da ima u planu da se povuče a da poslovi mogu da se vode i iz Engleske. Planira kupovinu jednog velikog dvorca u blizini Londona. Sandra je zastala. - Šta? Meni nije rekao! - Ali meni jeste! - Dominantni muškarci koji rade šta hoće! I meni iza leđa! smejala se. - Muškarci koji te vole i dali bi ti sve na ovom svetu, mesec, zvezde, šta god hoćeš! Hej, imaćemo bebu, ženo! - zagrlio je ljubeći je po licu. - Ma neću da se udam za tebe, ne mogu! - Zašto? - na trenutak se uozbiljio. Glumeći ozbiljnost, pogledala ga je mirno. - Zato što moram da održim reputaciju koju imam. Ja sam odbegla mlada. Sećaš se? Moram da te ostavim pred oltarom, to mi je hobi. Smejali su se. - Volim te - poručio joj je sa ljubavlju u pogledu. - Znam. I ja tebe volim. Ustao je nag iz kreveta i prišao stolici na kojoj je bio odložen njegov sako. Izvadio je kutijicu iz džepa i prišao Sandri koja ga je gledala sa obožavanjem, zaljubljenim pogledom i ozarena srećom zbog spoznaje šta sledi. Spustio se na kolena pored kreveta sa njene strane, pružajući joj kutiju. Uzela je kutiju, otvorila je sa nekim posebnim svečanim

104

Bella Don@ & Knjige.Club mirom. Zablistao je predivan prsten kao i suza u njenom oku. Prsten je stavila sama na svoj prst. Uzeo je njenu ruku i poljubio je. - Da - rekla je tiho pre nego što je osetila kako se spušta do nje, ljubeći je, pun ljubavi i strasti prema njoj. Volela je i bila je voljena. I konačno, stvoriće porodicu. Imaće bebu sa čovekom koga voli više od svog života.

105

Bella Don@ & Knjige.Club

XIV. - Čekaj, samo da ti popravim veo, uskoro nam daju znak da izađemo. - Gde je čika Džordž? - Blanša se okretala oko sebe, dok je jednom rukom pridržavala veo koji se spuštao niz Sandrina leđa. - Ovde, sam devojčice - izvirila je iza ugla seda glava Sandrinog strica čije je lice blistalo od sreće. - Samo polako, imate još vremena da se pripremite, javiću vam. - Hvala, skoro da smo spremne. Sandra je, kada su ponovo njih dve ostale same u pomoćnoj prostoriji crkve u kojoj je, upravo danas, pred sveštenikom nameravala sa Aleksom da izgovori bračne zavete, stajala pored Blanše sa osmehom na licu. - Vidi kako mi drhte ruke, kao da se ja udajem danas, a ne ti. I zašto se tako slatko smeješ? Ja se ubih od treme, a ti se blaženo osmehuješ, kao zanosna Mona Liza! To me nervira, da znaš! protestvovala je Blanša dok je cupkala pored nje i popravljala joj prvo veo, potom nabore na velelepnoj venčanici koja je bila sva od čipke i tila, raskošna kao haljina Ledi Dijane. - O, pa ja nisam na svom prvom venčanju, tako da više nema treme za mene! - Aha, kako sam zaboravila, ti si to pregrmela! - zakikotala se Blanša. - Nisam stigla da ti ispričam kako se pre izvesnog vremena sreo Aleks sa Majklom. Blanša je zastala. - Šta kažeš, sreo? - Aha. - Uh! I, kako je protekao susret tvog prvog i ovog, drugog mladoženje? Majkl je bio bled kao krpa, ne znam da li mu je bilo više neprijatnije zbog Aleksove preteče pojave ili zbog onoga što mu je rekao.

106

Bella Don@ & Knjige.Club - Šta mu je rekao? Sandra je zavrtela glavom u neverici. - Rukovao se sa Majklom koji je bio toliko zgranut da nije mogao reč da progovori. Onda je Aleks, dok mu je drmusao ruku, svečano izjavio da mu je zahvalan na tome što se sve završilo tako kako se završilo jer je uz mene upoznao svu sreću ovoga sveta i da sam ja najlepša i najseksipilnija žena na svetu, a uz to sam njegova! - Nemoj da pričaš!? To mu je rekao? Dobro da ga nije pozvao na vašu svadbu, mislim, kao izraz zahvalnosti za njegove postupke koji su te odveli ravno u Aleksov zagrljaj! - Sandra se kikotala sa Blanšom. - Svaka mu čast! Ako je bilo svedoka tog susreta, ala će štampa da se sladi fotografijama i Aleksovim originalnim nastupom. Tvoj Aleks je stvarno sila od čoveka i pravi muškarac. Sandra je uzdahnula teatralno. - Aha, jeste. A, da li ti je poznato da je moj budući muž posesivan i užasno nepoverljiv kada je naše venčanje u pitanju. - Naravno da znam! A kako i da ne bude kada si mu juče pripretila da bi mogla da ponoviš prošlogodišnji šou program sa svog prvog venčanja. To je bio nizak udarac, draga moja! Smrknuto te pogledao, samo što mu munje nisu sevale iz očiju! - Zaslužio je da se malo jede, ne da mi mira, ni za trenutak me ne ostavlja! Znaš da mi je zabranio da jedem grickalice, juče sam morala da popijem dve čaše mleka najmanje, a sokove pijem isključivo od isceđenog voća, i to samo onog organski proizvedenog! Nepodnošljiv je! Kao da samo on postaje otac, i niko drugi na svetu, samo on. - Užasna si! Svaka žena bi poželela tako brižljivog i obzirnog muškarca koji je pri tom voli. Pogledale su se i obe su prasnule istovremeno u smeh. - Jesi li mu spazila onaj zabezeknuti izraz na licu kada sam spomenula devojačko veče? Još sam nonšalantno pomenula neke igrače, a on je smrknuto odbrusio da nikakvi golišavi momci ne dolaze u obzir!

107

Bella Don@ & Knjige.Club - Ali nije se ni malo dvoumio kako da ti doskoči. U istoriji venčanja, verujem da niko nije pravio spojeno momačko i devojačko veče, na istom mestu, sa istim ljudima, a mladoženja je pri tom mladoj zabranio da pije tekilu! - Blanša se zacenila od smeha. - Ma da, pod izgovorom da bebi smeta alkohol! - Više mislim da je hteo da se osigura jadničak, pošto zna kako je prošlo tvoje prvo devojačko veče sa tekilom i zgodnim šankerom! - Stvarno, jesi li videla one konobare, mora da su dovedeni svi veterani ugostiteljstva. Blanša je obrisala suze koje su joj krenule od smeha. - Kakve ideje ima tvoj budući muž, neće vam nedostajati uzbuđenje, u svim mogućim oblicima, jel' da, draga? Sandra je malo pocrvenela. - Obećao mi je svadbeno putovanje i prvu bračnu noć koju ću pamtiti do kraja života. Blanša je coknula usnama. - Uh, kada je on u pitanju, verujem da će vaš brak da obiluje iznenađenjima i uzbuđenjima. A tek prva bračna noć, verujem da ćeš gaziti po laticama ruža do kreveta pod baldahinima, posutog isto tako laticama stotina mirisnih ruža! - Imaš bujnu maštu - Sandra se smejala. - Ne ja, tvoj dragi ima vrlo, vrlo razvijenu maštu! U tom trenutku, pristupio je njen stric. Smeškao se, nekako zavernički. - Idemo, vreme je. Jesi li spremna? Sandra je klimnula glavom dok je Blanša spustila njen veo preko lica. - I sigurna si? - Jesam. - Onda, vreme je da te predam onom čoveku. Nisam video nestrpljivijeg mladoženju.

108

Bella Don@ & Knjige.Club Blanša je prasnula u smeh, a Sandra je uzela strica pod ruku i na zvuk svadbene melodije, oboje su laganim koracima krenuli ka oltaru. Na kraju je čekao Aleks ozarenog lica sa rukama iza leđa, i sveštenik, sa zbunjenim izrazom na licu. Sandrin stric je poljubio njenu ruku koju je potom bez ijedne reči, simbolički i svečano stavio u Aleksovu ruku. - Ljubavi... - Aleks je prošaputao sa pogledom u kome se ogledala ljubav i obožavanje. Na trenutak je, ponešena njegovim pogledom, postala nesvesna brojnih zvanica, zagledana u njegove predivne svetle oči. Činilo joj se da se utapa u tom pogledu, da sve drugo prestaje da postoji. Aleks je potom pružio drugu ruku, vešto je namakao lisice na njen članak ruke, potom na svoj, i uz škljocanje obeju lisica, uzdahnuo je sa olakšanjem. Sandra je prvo bila zbunjena, a potom se jedva uzdržala da ne prasne u smeh. Sveštenik je bio uznemiren i videlo se da mu je neprijatno. Sandra se okrenula ka stricu koji je sa nedužnim izrazom na licu slegao ramenima, kao da se pravda, ali je Sandra, koja ga je itekako dobro znala, mogla da primeti koliko ga zabavlja ta situacija. I nije mu izgleda ni bilo nepoznato da će Aleks tako da postupi. Blanša je stavila ruku na usta da ne bi glasno počela da se smeje. Svi su se kikotali, potpuno zatečeni Aleksovim manevrom. Aleksovi roditelji su bili na granici da prasnu u smeh, a sveštenik je pobledeo kao da je video nešto nalik duhovima. Komičnost situacije je dostigao svoju kulminaciju kada su sevnuli blicevi nekoliko fotoaparata. Sandra je mogla samo da zamisli naslove uz adekvatne fotografije, i verovatno novi naslov, ali više ne ime odbegle, već privedene mlade kako će je već nazvati u tabloidima. Umesto da joj to zasmeta, počelo je da je zabavlja. Pogledala je Aleksa ispod oka sa jedva primetnim osmehom. - Aleks, ti si lud, šta ovo treba da znači? Šta se događa? - Ništa, mala mera predostrožnosti. Sveštenik se nakašljao i pogledao u njih oboje sa nekim čudnim izrazom lica.

109

Bella Don@ & Knjige.Club - Slobodno počnite kada hoćete, neće se ništa neočekivano dogoditi, verujte mi na reč - Aleks se malo pomerio napred da bi došapnuo svešteniku koji je trepnuo par puta i potom blago klimnuo glavom. - Šta misliš pod tim ''neočekivano“? - šapnula je nagnuvši glavu ka njemu ali je on tobože strogo pogledao, stavljajući joj do znanja da prekida ceremoniju venčanja, a to nije umesno, ni prikladno. - Gledaj sveštenika draga, mene ćeš gledati celoga života, obećavam ti. Malo je nedostajalo da prasne u smeh ali je uspela da se suzdrži. Bože, kako je obožavala ovog čoveka i kako ga je zavolela! Kao u transu, izgovorili su svoje bračne zavete, a onda je on poljubio i odmah potom, uhvatio za ruku. Žurnim korakom je vodio iz crkve dok su svi prisutni gosti dovikivali svoje želje, pozdrave i čestitali im dok su prolazili između klupa. Klimala je glavom, smeškala se ali nije imala vremena da se sa bilo kim pozdravi jer je on čvrsto držao za ruku i izveo vrlo brzo iz crkve. - Aleks, čekaj... - A, ne, nema čekanja! - Gde me vodiš? A gosti, zabava? Mislim, valjda treba i nas dvoje da prisustvujemo, bar onoliko koliko pristojnost nalaže? - Pa ko im brani, imaju organizovano veselje, neka se vesele do jutra. - A mi? Okrenuo se da bi, nakon što je otključao lisice, koje je potom stavio u svoj džep, uzeo Sandru u naručje praćen aplauzom prisutnih, smehom i dobacivanjem da pazi na svoju mladu. Aleks je, smeškajući se pobedonosno kao lovac koji pokazuje svoj trofej, uneo u limuzinu svoju suprugu koja ga je gledala zaljubljeno. - Mi? Mi imamo našu privatnu zabavu, na jednom udaljenom, romantičnom mestu. - A fotografije, torta? - Drugi put dušo, možda za dvadesetpet godina braka, obnovimo bračne zavete.

110

Bella Don@ & Knjige.Club Smejala se. - Mora da si poludeo? - Jesam, od kako sam te upoznao, potpuno sam poremetio pameću, samo mislim kako da te odvedem daleko od svega i svih i da uživam u tebi. Potpuno i na svaki način. Zar to nije ludo? - I prelaznog karaktera, kao neka zarazna bolest!

KRAJ

111