Džoana skot nesputana sloboda by Alex Nash

D탑oana Skot

NESPUTANA SLOBODA

by voki

Samanta Lorimer je razjareno otvarala fioke svog pisaćeg stola, praznila ih i zatvarala s treskom. Ta buka kao da joj je malo smirivala uzbuđene nerve i rastuženo srce. Lične stvari je ubacivala u ogromnu papirnu kesu, koja se napunila neverovatnom brzinom. Kada je ispraznila sve fioke, uzela je još neke fascikle i knjige koje su bile njene, izletela je iz kancelarije i zalupila vrata za sobom. Bila je toliko uvređena i ljuta da bi joj godilo da se ceo zid zajedno sa vratima srušio za njom. Nervozno je sačekala lift, sišla dole i pojurila prema izlazu. Mladić koji je radio za prijavnim pultom zapanjeno je gledao jer je navikao da ona među poslednjima izlazi iz zgrade i da je uvek veoma smirena i dobro raspoložena. Uvek je prema osoblju bila ljubazna i ljudi su je cenili i potajno joj se divili. - Da li se dogodilo nešto ružno, gospođice Lorimer? - upitao je ljubaznim, zabrinutim glasom. - Obično ne odlazite sa posla ovako rano - zapazio je. - Jeste - frknula je. - Upravo sam podnela otkaz, Toni. -Vi? Zašto, gospođice? - Ah, to je duga priča - uzdahnula je i odmahnula rukom, a senka tuge se pojavila na njenom lepom licu. - Ali... - mrmljao je zbunjeno. - Ja sam čuo samo pohvale o vašem radu, gospođice - mrmljao je. - Mislio sam da ste i vi zadovoljni ovim poslom, ali... - Da, da - klimnula je glavom. - Izgleda da nekome nije bilo dovoljno da samo vredno i dobro radim svoj posao, nego... - naglo je zaćutala, ne želeći da mu se poverava i priča o ružnim stvarima koje je doživela, a koje je želela što pre da zaboravi. - Želim vam sreću, gospođice Lorimer - rekao je iskreno. - Nadam se da ćete lako naći novo zaposlenje jer ste jako vredni i odani na radnom mestu.

by voki

- Hvala, Toni. - Žao mi je, ali... - mrmljao je. Mahnula mu je rukom i izletela na ulicu. Vol Strit, finansijski centar Njujorka bio je gotovo prazan u ovo doba dana jer su svi zaposleni još uvek sedeli u svojim kancelarijama na radnom mestu. Dok je jurila gotovo praznim ulicama razmišljala je koliko ljudi upravo tog trenutka čežnjivo gleda na sat, očekujući pet sati i završetak radnog vremena, a ona koja je obožavala svoj posao i potpuno mu se predala, ostajući duže od svih ne mareći često ni što se radno vreme odavno završilo, besposleno šeta ulicama. Mada se trudila da ostane hrabra i pribrana, srce joj se cepalo od bola, a suze su joj zamaglile vid. Moram da pronađem novi posao, bubnjalo je u njenoj glavi. Bolno je jeknula, znajući da će to biti jako teško. Od gazde, gospodina Kanila nije dobila preporuke niti je mogla da ih traži jer je sama podnela otkaz i napustila posao, ne želeći da mu pruži usluge koje je od nje očekivao van radnog vremena. Jedno vreme je radila kod njega kao sekretarica i on je bio veoma zadovoljan. Lako i brzo se uklopila u posao, ispunjavala sve obaveze, vredno učila i radila, tako daje naučila mnogo i o finansijskom poslovanju je znala gotovo koliko i on, pa je često prilikom važnih odluka koristio njeno mišljenje i nikada ga nije izneverila. Međutim, taj debeli, zadrigli pedesetogodišnjak je ubrzo pokazao svoje pravo lice i želeo je da novu sekretaricu uvuče u svoj krevet kao što je uspevao sve ostale pre nje. Očekivao je da mu postane ljubavnica. Samanta tako nešto nije mogla, a ni htela da prihvati. U početku, dok je njegovo udvaranje bilo koliko toliko pristojno, ona se pravila da ništa ne primećuje i ljubazno ga je odbijala, ali kada je dozvolio sebi daje zagrli oko struka i poljubi, kap je prelila čašu i ona gaje snažno odgurnula i ošamarila. To je bilo nešto što njen šef nikako nije mogao da podnese i prihvati i devojka je bila prinuđena da napusti posao. Čvrsto je resila da će se uvek dokazivati samo svojim radom i znanjem i da nikada neće postati žrtva i plen pohotljivog poslodavca.

by voki

Bilo joj je jako teško što je ponovo bez posla, ali je bila srećna što je sačuvala svoje dostojanstvo. Samanta je znala da je, veoma lepa i zanosna devojka, ali nikada nije veliku pažnju posvećivala svom izgledu. Još dok je bila u srednjoj školi, drugarice su je nagovarale da se posveti nekom poslu gde bi njen izgled došao do izražaja, ali ona to nije želela i nikada nije sanjala da postane manekenka, foto model ih glumica. Njena duga, plava kosa bila je podeljena po sredini i padala joj je na ramena. Oči su joj bile krupne, izuzetno plave, uokvirene dugim trepavicama. Mah, prćast nos i lepe malo punije usne, davale su njenom licu nezaboravan izgled. Bila je visoka i vitka devojka, skladnog, gipkog tela koje je privlačilo zadivljene poglede muškaraca i zavist žena. Pored izuzetnog fizičkog izgleda, Samanta je posedovala i neverovatan šarm, prijatan, dubok, baršunast glas i neodoljiv smisao za humor. No, do sada je u životu uglavnom imala neprijatnosti zbog izgleda jer su svi muškarci pokušavali da je osvoje i mada im ona nikada nije davala povoda, nikada nije ostajala neprimećena. Ljutito je hodala ulicom, razmišljajući gde i kako da potraži novi posao. Imala je malu ušteđevinu, ali to nije bilo dovoljno da nastavi normalan život. Bila je toliko ljuta i uzbuđena da uopšte nije obraćala pažnju na to kuda ide i svom snagom je naletela na čoveka koji je dolazio iz suprotnog smera. Njegove ruke su je zaštitnički prihvatile, i daje nije zadržao, ona bi pala. Podigla je pogled i susrela se sa njegovim toplim sivoplavim očima koje su se osmehivale na preplanulom licu. Od udarca kesa joj je ispala iz ruke, a svi papiri se razleteli po ulici. - Zašto tako žurno, gospođice? - upitao je prijatnim glasom. Odmakla se naglo i zagledala u njegovo prijatno lice. - Izvinite - promucala je. Muškarac je bio visok i vitak, obučen u besprekorno odelo. Bela košulja je još više isticala njegov preplanuli ten i tamnu kosu. Sagnuo se i pomogao joj da skupi rasute stvari.

by voki

- Zamislila sam se i nisam gledala kuda idem - pokušala je da se opravda. - Sve je u redu - osmehnuo se. -Nadam se da vas nisam jako udario - dodao je. - Ne, niste. - Sačekajte malo - uzviknuo je kada je ona krenula dalje. - Dozvolite mi da vas počastim kafom ili nekim pićem. - Ne, hvala. Jako žurim - dodala je. Pogledi su im se sreli i njoj se učinilo da će muškarac reći još nešto. Brzo se okrenula i nastavila svojim putem. Samo joj je još trebalo da ode sa njim na kafu i trpi nove napade udvaranja. Poslednje što je sada želela bilo je društvo nekog muškarca. Od stanice metroa do zgrade u kojoj je delila stan sa drugaricom, Samanta je gotovo trčala. - Sam, jesi li to ti? - začula je glas iz kuhinje. - Jesam. - Sta se desilo? - upitala je Dženet uplašenim glasom jer je navikla da se Samanta vraća mnogo kasnije. - Da se nisi razbolela? - Ne, nisam - odmahnula je glavom. - Ja... -Šta je bilo? - Ostala sam bez posla - odgovorila je u jednom dahu. - Ali... - Nisam mogla da prihvatim neke stvari i radim ono što nije moja obaveza na poslu - rekla je. - Dođi u kuhinju da popijemo kafu i malo popričamo - predložila je Dženet. - Da li bi pojela jedan sendvič? - Ne, nisam gladna - Samanta se umorno svalila u stolicu, vadeći cigarete iz tašne. - Rado bih popila kafu. Sedele su za kuhinjskim stolom, obuzete svojim mislima. - Muškarci su grozna bića – procedila je Sam. - Nisu svi - pobunila se njena drugarica. - Hhmm... ja još nisam srela izuzetka - frknula je. - Hej, nemoj biti toliko depresivna, Sam - Dženet se nežno nasmešila. - Gledaj sve sa vedrije strane.

by voki

- Kako? Sada moram da tražim posao i... - Ti si vredna i verujem da ćeš naći bolji posao nego što si imala tešila je. - Ne zaboravi da nisam dobila preporuke - naglasila je Sam. -Pa? - Kako muškarci ne mogu da shvate da nisam zainteresovana za ljubavne avanture? Želim da radim svoj posao i živim mirno - tužno je uzdahnula. - Znam, ali... - Šta? - Ne znam kako da ti kažem, Sam, ali bojim se da si ti problem promrmljalaje Dženet. - Ja? - Tvoja vitka figura, raskošna kosa i šarm predstavljaju izazov za svakog muškarca - rekla je. - Možda bi ti više ležao posao foto modela! - Ne - uzviknula je. - Ja volim svoj posao i želim da budem sekretarica! - Pokušaj da pronađeš neki posao, a da ti je žena poslodavac predložila je. - Pokušavala sam, ali jedna koja me je primila čim je videla kako me gleda njen ljubavnik, objasnila je da misli da i nisam baš za taj posao – promrmljala je Samanta. - Ta varijanta otpada! - Onda, menjaj svoj izgled - zapljeskala je rukama. - To bih rado učinila, ali ne znam kako - složila se Samanta. - Pa... - Reci. - Možda ti ja mogu pomoći - predložila je Dženet snebivajući se. - Kako? - Da te naučim da se drugačije šminkaš i oblačiš - rekla je jednostavno. - Ah... hm, možda to i nije loša ideja – promrmljala je devojka, posle kraćeg razmišljanja. - Šta predlažeš?

by voki

Dženet koja je radila kao šminker u pozorištu, stručno je pogledala njeno lice. - Šminka može da načini čudo – promrmljala je. - Moramo pokušati da sakrijemo tvoj izgled. - Slažem se. - Samo... - Možda to i nije pametna ideja, Sam - rekla je Dženet. - Tvoj loš izgled bi obmanuo sve tvoje trbušaste zavodnike sa kojima dolaziš u kontakt na poslu i koji ti stvaraju probleme, ali ni privlačni mladići neće želeti da te pozovu na sastanak. - To mi takođe odgovara - rekla je Samanta odlučno. - Ni njihove name-re nisu mnogo časnije. Razlika je uglavnom u tome što mladići imaju manje para, a više energije - nasmejala se. - Što se mene tiče, volela bih da mi se više nikada u životu ne približi nijedan muškarac - dodala je tužno. - Nemoj tako, Sam. - Kada bismo mogle da započnemo sa tim prerušavanjem? - bila je zainteresovana. - Odmah - odgovorila je spremno. - Šta treba da radim? - Ništa, sedi ovde i opusti se - rekla je. - Ja ću pripremiti masku i šminku. - Masku? - Da - klimnula je glavom. - Moram malo da prepravim taj tvoj lepi nos - nasmešila se. - Kako? - On je suviše savršen, a ako mu dodam malo zadebljanje, delovaćeš kao strogo poslovna, nepristupačna usedelica - strpljivo je objašnjavala. - Oko usta ću ti napraviti bore - dodala je. - Nakon toga, sve ću to prekriti šminkom, ovim groznim tečnim puderom i ti više nećeš biti lepa. Dženet je očigledno uživala u svom poslu, a pretvaranje Samante u ružnu ženu, bio je veliki profesionalni izazov. Sakupila je njenu

by voki

lepu, negovanu kosu u malu neuglednu punđu, objašnjavajući joj kako se to radi. Pažljivo je našminkala, a zatim kritički pogledala. - Evo, to bi bilo to - rekla je. - Šta misliš, Sam? - odmakla se unazad, kritički je posmatrajući. - Jedva prepoznajem samu sebe - uskliknula je Samanta. - Odlično, Dženet. Stvarno si pravi majstor. - Hvala - godilo joj je priznanje. -Nadam se da ćemo uspeti nasmešila se. - I ja se nadam. - Samo, ovo još nije gotovo - nastavila je. - Stajoš treba? - Naočare i nova garderoba. - Ali... - Ništa ne brini - brzo je prekinula. - Idemo u prodavnicu polovne odeće i za malo novca ćeš obnoviti svoju garderobu. - Dobro. - Čuj, ja sam sada slobodna - rekla je Dženet. - Hajdemo odmah u grad. - Slažem se. Mislim da sada zaista niko neće pokušati da mi se udvara jer delujem jako odbojno - primetila je Samanta. - Zahvalna sam ti na pomoći. - Sačekaj da vidiš svoj konačni izgled - smejuljila se jer je isplanirala kako da neuglednom, staromodnom odećom prikriju skladne, zavodljive obline Samantinog tela. - Daj da ti skinem šminku, pa idemo - predložila je. - Ne, idem sa novim licem - rekla je odvažno. - Zašto? - Da bih odmah proverila kako muškarci reaguju na moj izmenjeni lik - rekla je. - Dobro, ako ti tako hoćeš - složila se Dženet. Dok su šetale ulicama, Samanta je primetila da muškarci pohotljivo gledaju njeno telo, ali čim im poglde padne na njeno lice, brzo okreću glavu na drugu stranu.

by voki

Za mnogo manje novca nego što je planirala, Samanta je kupila nekoliko bluza strogog kroja, jedne široke pantalone i nekoliko kompleta tamnih deprimirajućih boja i lošeg kroja. U tim stvarima njeno telo je gubilo svoju privlačnost. Kupila je ravne, široke cipele u kojima ni njene lepo oblikovane noge nisu došle do izražaja. Pronašle su naočare sa staromodnim okvirom, a optičar im je namestio obično staklo u njih. Kada su otišle na kafu, Samanta se smejuljila gledajući u ogledalu svoj transformisani lik. Dobro je zapazila daje niko nije gledao onim pogledom punim želje i to joj je prijalo. - Uspele smo, Dženet - rekla je zadovoljno. - Radujem se što se tvoje raspoloženje popravilo - rekla je njena drugarica. - Jeste - klimnula je glavom. - Ponovo sam ona stara, uporna devojka, odlučna da uspe. - Da li to znači da već sutra krećeš u potragu za novim poslom? - Ne, nego još danas - rekla je odlučno. - Još nisam čula da u večernjim satima neko traži posao sekretarice -ubacila je Dženet i zvonko se nasmejala. - Kako to zamišljaš? - Večeras ću kupiti brdo novina i u toku noći pregledati sve oglase -objasnila je. - Osećam da ću pronaći nešto interesantno i sutra ću se odmah javiti. Te je noći skoro do samog svitanja Samanta sedela za kuhinjskim stolom, prelistavajući oglase. Pronašla je nekoliko zanimljivih poslovnih ponuda koje je zaokružila, a sledećeg jutra, našminkana i obučena po svojoj novoj modi krenula je da traži posao. Najinteresantnija ponuda je bila u poznatoj firmi Alena Talbota, ali Samanta nije mogla ni da sanja da će uspeti da se zaposli kod njih. Obišla je nekoliko mesta, gde su bili ljubazni prema njoj, ali od posla nije bilo ništa. Negde oko podne našla se na ulici ispred zgrade ugledne firme Alena Talbota. Duboko je uzdahnula, prikupljajući hrabrost da uđe. Ona sama nikada nije videla gazdu, ali se u poslovnim krugovima sa divljenjem i za-, višću pričalo o njemu.

by voki

- Izvolite? - devojka sa prijavnog - pulta joj se ljubazno obratila. - Došla sam zbog oglasa za sekretaricu - rekla je Samanta pomalo zbunjeno. - Da, da naravno - nasmešila joj se lepa, mlada devojka. - Sedite i ispunite ovaj formular - pružila joj je neki papir. - Kada ga ispunite, vratite mi - rekla je i nastavila svoj posao. Samanta je pažljivo odgovorila na sva pitanja koja su bila postavljena, zapažajući daje to prvi formular u kojem ima mnogo pitanja i o samom poslu, da bi se proverilo znanje kandidata. Brzo gaje popunila i vratila devojci koja je zadovoljno klimnula glavom. Uzela je papire, promrmljala nešto i izgubila se iza jednih vrata. Nešto kasnije na istim tim vratima pojavila sejedna starija žena sede kose. Elegantno i lepo negovana, delovala je privlačno i otmeno. Ljubazno se osmehnula Samanti i pozvala je da uđe u kancelariju. - Gospođice Lorimer, zadovoljna sam kako ste ispunili ovaj formular - rekla je iskreno. - Mislim da ste vi prava osoba za nas, ali poslednju reč će doneti gospodin Talbot. Samanta je bila srećna. - Da li ste za jednu kafu? - upitala je žena. - Volela bih da nas dve još malo popričamo. - Jesam - promrmljala je. Nekoliko minuta kasnije devojka im je unela kafu i sok i ponovo se nečujno povukla. - Kao što znate, ova firma je veoma ugledna i potrebni su sposobni i vredni ljudi - nastavila je žena. - Ja sam godinama bila sekretarica gospodina Talbota, ali kako se njegov posao razgranao, postala sam šef personalnog odeljenja i obaveze mi ne dozvoljavaju da obavljam oba posla - uzdahnula je. - Nisam ni sanjala daje toliko teško naći pouzdanu sekretaricu, ali ovih dana mislim da ću poludeti. Bilo je nekoliko devojaka, ali ni jedna nije uspela da se dugo zadrži na poslu. - Zašto? - Nemojte se brinuti, draga - nasmešila se. - Gospodin Talbot je veoma prijatan čovek - nastavila je umirujućim glasom. - Nije

by voki

mušičavi gazda koji uništava svoje radnike, ali ima neke principe kojih se čvrsto pridržava i očekuje od svih zaposlenih da to poštuju. - Koji su to principi? - upitala je Samanta jedva čujnim glasom. - Gospodin Talbot ne dozvoljava sebi da ima sentimentalne veze sa svojim službenicama - naglasila je. - Po vama bih rekla da ste stabilna osoba i da nećete pokušati da ga zavedete - nasmešila se. - Oh, ne nikako - Samantine obraze je prekrilo rumenilo. - Ja sam bila zgranuta na koje su sve načine te devojke koje su radile kao njegove sekretarice pokušavale da se uvuku u njegov krevet - nastavila je žena. Po izrazu njenog lica, Samanta je primetila daje simpatična i zaključila da će se njih dve dobro slagati. - Da li pušite, gospođice Lorimer? - iz fioke je izvadila kutiju cigareta i ponudila je. - Da - klimnula je glavom i uzela jednu. - Čak je i to dozvoljeno na poslu - nasmešila se žena. - Kažem vam, ja sam uživala radeći za gospodina Talbota i mislim daje to pravi posao za svaku vrednu devojku. Samanta je razmišljala da li bi njihov razgovor isto tako tekao i da se ona nije prerušila, ali bije tada stara žena odmah odbacila, poučena lošim iskustvom. Nije mogla dapoveruje da joj se osmehuje velika sreća i da je na pragu da se zaposli kod Alena Talbota jednog od najpoznatijih finansijskih stručnjaka na Vol Stritu, a da taj čovek neće zahtevati od nje ništa drugo osim strogo poslovnog odnosa. - Kao što sam vam rekla, drago dete, konačnu odluku će doneti gospodin Talbot, ah koliko gaja poznajem, verujem daje posao vas rekla je žena. - Idem u njegovu kancelariju da proverim da li je slobodan da sada obavite razgovor. Kroz nekoliko trenutaka, gospođa Harison, kako joj se predstavila stara žena, uvela je u prostranu, svetlu kancelariju. Za masivnim stolom sedeo je gospodin Talbot. Njegovo preplanulo lice bilo je u kontrastu sa belom košuljom. Njegove oči privukle su Samantinu pažnju i izazvale drhtaj u njenom telu. Bile su to one iste oči s kojima

by voki

se srela na ulici kada je na-letela na čoveka, ljuta što je izgubila posao. Za trenutak je zadrhtala od straha da će je on prepoznati. - Sedite, gospođice - ponudio je ljubazno. - Pregledao sam formular koji ste ispunili i mogu reći da sam veoma zadovoljan. Gospođa Harison mi je rekla mnogo lepih stvari o vama, a ja cenim njeno mišljenje. Sekretarica mi je neophodna - nasmešio se. - Posao je težak, ali dobro plaćen. Kada smo u nekim većim poslovima, nema radnog vremena i često radimo do kasno u noć. Nadam se da ćete moći da se uklopite u takav tempo? - Hoću, naravno da hoću - rekla je oduševljeno. - Ja nemam nikakvih obaveza, mislim na porodicu, tako da sam slobodna uvek i na raspolaganju kad god vam treba, gospodine. On se iznenada zagledao u njeno lice. - Da U sam rekla nešto pogrešno, gospodine? - proinrrnljala je uplašenim glasom. - Ne, ne - brzo je odmahnuo glavom. - Ali... taj vaš glas... učinio mi se poznat, ali... - Oh, malo je dubok - brzo se snašla. - Znate, ja pušim i... - Da, razumem vas, gospođice - osmehnuo se. - I sam imam tu lošu naviku. Samo vaš glas je veoma prijatan, a ne pušački hrapav dodao je, ali taj kompliment nije delovao kao jeftino udvaranje na koje je godinama navikavala nego jednostavna konstatacija. - Odlučio sam da vas primim na posao, gospođice Lorimer. Kada biste mogli da počnete? - Odmah, ako želite - rekla je spremno. - Odlično! - bio je oduševljen. - Gospođo Harison - viknuo je, a žena je odmah ušla u njegovu kancelariju. - Molim? - Izgleda da smo našli osobu koja nam odgovara - rekao je veselo. - Da li možete da pokažete gospođici Lorimer njenu kancelariju i objasnite joj posao? - Naravno - osmehnula se. - Hvala, gospodine Talbot - rekla je Samanta.

by voki

Njena nova kancelarija se nalazila odmah pored kancelarije gospodina Talbota. I to je bila velika, svetla prostorija, savremeno ali veoma ukusno opremljena. Pažljivo je slušala uputstva starije žene koja je veoma strpljivo uvodila u posao. - Slobodno me pitajte sve što vam bude potrebno, gospođice Lorimer - rekla je. - Hvala vam. - Izuzetno mije drago što ste primljeni na posao - dodala je. Tek kada je ostala sama u svojoj novoj kancelariji, Samanta je mogla malo da se opusti i da odahne. Bila je veoma srećna, a njeno prerušavanje se isplatilo. Nešto kasnije kada je gospodin Talbot pozvao da joj izdiktira neka pisma, oduševio se brzinom i tačnošću njene stenografije, a pogotovo kada mu je nenametljivo ponudila par korisnih saveta i ideja koje je sam pre-video. - Izgleda da ste vi pravo blago, gospođice Lorimer - primetio je. - Volim posao sekretarice i trudim se da budem što bolja - rekla je skromno. - To je veoma pohvalno - promrmljao je, zadivljeno je gledajući. Vrativši se u svoju kancelariju, Samanta je sela da na miru popije kafu i popuši cigaretu i malo predahne. Alen Talbot joj se učinio veoma simpatičan i prijatan čovek, a nemir koji je osećala kad god bi joj se on obratio zabrinjavala je mnogo više nego što joj se učinilo u prvom trenutku. U njegovom prisustvu devojka se osećala čudno, kako nikada ranije nije. Mada je završila posao koji se od nje očekivao za taj dan, Samanti je bilo rano da napusti kancelariju i ode kući te je odlučila da malo spremi fioke jer su njene prethodnice ostavile pravi haos. Tu je bilo izgužvanih papirića, mrva, starih časopisa i drugih stvari. Usled tog posla u njenu kancelariju je uletela jedna lepa, mlada devojka. - O? - trgla se kada je ugledala Sa-mantu. - Ko ste vi? - upitala je iznenađeno. - Samanta Lorimer - ljubazno je odgovorila. - Ja sam nova sekretarica gospođina Talbota.

by voki

- Divno! - zapljeskala je rukama. -Znači, Alen je konačno pronašao osobu koja mu odgovara - osmehnula se Samanti, odmeravajući je od glave do pete, a ona je intuitivno osetila daje bila zadovoljna njenim lošim izgledom. - Nadam se - promrmljala je. - Idem kod Alena - rekla je devojka. - Ja sam njegova devojka, Deniza Žerar. - Drago mi je gospođice Žerar - Samanta se trudila da deluje ljubazno. - Izvinite, ali gospodin Talbot mi je izričito zabranio da. bilo koga puštam u njegovu kancelariju bez najave - rekla je i hitro joj preprečila put. - Sačekajte samo malo da vidim da li je slobodan i da vas najavim - osmehnula se. - Dobro - Deniza je slegnula ramenima i sela u fotelju pored njenog pisaćeg stola. Čim je Samanta obavestila Alena da je stigla Deniza, on je otvorio vrata svoje kancelarije i prišao Samantinom stolu. - Gospođice Lorimer - obratio joj se tiho. - Ja sam impresioniran vašim obavljanjem posla. - Zašto? - Ni jedna moja sekretarica nije uspela da mi najavi dolazak Denize, jer je ona redovno prolazila pored njih bez objašnjenja. Uopšte joj nije bilo važno da li sam zauzet i da li će me prekinuti u nekom važnom poslu - objašnjavao je. - Vi ste mi, gospodine Talbot naredili... - počela je Samanta. - Znam šta sam naredio - osmehnuo se. - To sam naređivao i vašim prethodnicama, ah njima nije uspevalo za rukom da moje naređenje ispune, Zato vam se divim. - Oh, ljubavi - zacvrkutala je Deniza. - Te tvoje nazovimo sekretarice nisu ni pokušale da me zadrže - nas-mejala se. - One su samo sedele tu i uvežbavale šarmantne osmehe i trudile se da te ulove. - Nemoj biti zla, Deniza - prokomentarisao je.

by voki

- Nisam - odmahnula je rukom. - Gospođica Lorimer pošteno obavlja svoj posao i normalno je što sam je poslušala. A, što se tiče tvojih bivših sekretarica, zar nisam u pravu? - Jesi, ali... - Drago mije što si konačno pronašao osobu koja zna svoj posao rekla je Deniz a, ljubazno se smeškajući Samanti. Koketno je prišla Alenu i obesila mu se o vrat. - Hajdemo u tvoju kancelariju, ljubavi - procvrkutala je. - Želim nešto da ti ispričam - dodala je maznim glasom, nežno ga gledajući. Iz nekog neobjašnjivog razloga Samanta se osećala nelagodno u njenom prisustvu. Znala je da je krajnje neprivlačna ovako maskirana, ali ona je to i želela. Otkud onda ta neočekivana želja u njoj da bude privlačna i lepo obučena. Tu nije bilo nikakve logike. To je verovatno zbog toga što se još uvek nije navikla na svoj novi izgled, zaključila je, pokušavajući da se smiri u usredsredi na posao. Ipak, osećala je žestoku želju da obuče svoju najizazovniju haljinu i da uđe u kancelariju svog novog poslodavca, gospodina Talbota. Želela je daje on gleda isto onako kako je pre nekoliko trenutaka gledao Denizu Žerar. Odmahnula je glavom, trudeći se dapodseti sebe na to da je ovde zbog posla. Zar da zbog gluposti dozvoli sebi da izgubi najbolji posao koji je do sada imala i perspektivu o kojoj nije ni sanjala? Ubrzo, Deniza i Alen su izašli iz njegove kancelarije. Devojka mu se obesila za ruku i zaljubljeno ga posmatrala. - Ja odlazim, gospođice Lorimer - obavestio je. Vi završite to što radite, pa idite kući. - Dobro, gospodine. - Nemate razloga da se zadržavate još dugo ovde - dodao je. - Laku noć. - Laku noć - promrmljala je, pitajući se da li će Alen i Deniza tu noć provesti zajedno. Mali crv ljubomore je ušao u njeno srce. Posle nešto više od sat vremena, kada je fioke dovela u red, Samanta je izašla iz zgrade. Bila je umorna, ah srećna i žurnim korakom je krenula ka metro stanici.

by voki

Dženet je sedela u dnevnoj sobi, čitala nešto, ali čim je čula Samantu spremno je ustala i požurila joj u susret, nestrpljiva da čuje novosti sa posla. - Kako je bilo? - Super! Ovo je pravi posao za mene - rekla je Samanta. - A sada, brzo skidaj tu šminku -naredila je Dženet. - Znaš da loše utiče na kožu. - Da. - Šta si planirala za večeras? - Ništa, zašto me pitaš? - Dođi u pozorište - predložila je Dženet. - Posle predstave svi zajedno idemo na neku zabavu. Biće ludo! - oči su joj caklile od uzbuđenja i sreće. - Ne, nisam raspoložena. - Zašto? - Sutra radim i moram da budem odmorna - rekla je Samanta koja je žudela da se što pre uvuče u svoj krevet. - Devojko, to nije život za tvoje godine! - Dženet je prekorno gledala. - Treba ti provod i uzbuđenje, ane da sediš sama u kući. - Meni odgovara. - Proći će ti mladost, Sam - mrmljala je. - Neće, neće. - Baš si čudna. A, da ipak navratiš na kratko? - ponadala se da ima šanse da je ubedi. - Ne, ne mogu Dženet - nasmešila se. - Rano ustajem i želim da budem odmorna, a ne da spavam na poslu. Zar misliš da će mi novi gazda skuvati kafiću i sa razumevanjem gledati pospanu sekretaicu koja je provela burnu noć na nekoj zabavi? - Hhmm... uvek imaš argumente - promrmljala je. - Dobro, ah za vikend hoću da ideš sa mnom. - To ćemo se dogovoriti - rekla je Samanta. - Ako nastaviš tako da se ponašaš, moraću da pozovem društvo kod nas - rekla je Dženet ljutito.

by voki

- O, ne! - uzviknula je Samanta. -Meni samoća sasvim odgovara, Dženet - nasmešila se. - To su gluposti! - Nisu. - Moraš da se krećeš među ljudima, Sam - po ko zna koji put Dženet je pričala istu priču. - Vreme je da upoznaš nekog finog momka i... - Jao, samo mi nemoj pričati o momcima! - Samanta se uhvatila za glavu. - Na najboljem si putu da ostaneš usedelica, Sam! - I to je bolje nego da se zaljubim u nekog glupaka koji će misliti daje ceo svet njegov samo zato što nosi pantalone - rekla je rezignirano. - Ne treba mi niko ko će praviti budalu od mene. - Ali... Dok su razgovarale, Samanta je iznenada pred očima ugledala lik Alena Talbota. Zapitala se kako bi se ponašala da joj se on udvara.

II Sledećeg jutra Samanta je upravo razvrstavala poštu kada je u njenu kancelariju ušao gospodin Talbot. Malo je zastao i iznenađeno je pogledao. - Dobro jutro, gospođice Lorimer - rekao je. - Zašto ste došli ovako rano? Radno vreme je od devet sati. - Znam, gospodine - ljubazno se nasmešila. - Volim da dođem ranije i sve pripremim. - Da li bi vam bilo teško da nam pripremite kafu? - upitao je. - Ne, kafa je spremna - osmehnula se. - Odlično, vi ste pravo blago - ušao je u svoju kancelariju i seo za sto. - Sada imamo malo vremena da porazgovaramo uz kafu nasmešio se ljubazno i ponudio je cigaretom. 17

by voki

Vodili su uobičajen, ah ljubazan razgovor. On se interesovao o Samantinom iskustvu i kada mu je rekla da pohađa večernje kurseve iz finansija ponudio joj je neke knjige. - Neću dozvoliti da vas izgubim, gospođice Lorimer - rekao je. - Obavestite me čim završite kurs, pa ću vam naći neko drugo radno mesto u firmi. Ne bih želeo da zbog veće plate ili boljeg radnog mesta odete od mene. - Hvala, gospodine. - Šta imam za danas? - Prepodne vam je slobodno - spremno je pogledala u svoj notes. - U podne je ručak sa gospodinom Džemsom Karsonom. - Oh - odmahnuo je rukom. - Sa njim se uvek zadržim dugo, tako da otkažite sve za popodne. - U redu. Gde da vam rezervišem ručak? - U klubu. - Dobro - klimnula je glavom. - Da lije to onaj... gospodin Karson? upitala je. - To je poznati glumac Džems Karson - odgovorio je. - Nemojte mi reći da ste i vi ludo zaljubljeni u njega - kao da je primetila dozu ljubomore u njegovom glasu. - Ne, nisam. - Dobro je - uzdahnuo je. — Mislim dane postoji ni jedna žena na svetu koja ne pada u nesvest kada ga vidi, a on je veliki ženskaroš i... - naglo jezaćutao. - Jednostavno sam se iznenadila da ste prijatelj sa poznatim glumcem - pokušala je da objasni. - Mi smo poslovni prijatelji - naglasio je Alen. - Moja firma vodi njegove finansije. - Razumem. - Imamo mnogo poznatih klijenata. Toga dana Samanta je imala mnogo posla i iznenadila se da je već podne, kada je ugledala Džemsa Karsona kako ulazi u njenu kancelariju. - Dobar dan, gospodine Karson - rekla je ljubaznim glasom. - Gospodin Talbot vas očekuje

by voki

Već sledećeg trenutka Alen se pojavio na svojim vratima i pozdravio pridošlicu. Samanti nije promakao pogled kojim je merkao veliki glumac. - Imaš novu sekretaricu, Alene. - Da, gospođica Lorimer je pravo blago - dodao je uvodeći ga u svoju kancelariju. Nešto kasnije kada im je unela kafu, Samanta je zadrhtala od Karsonovog ispitivačkog pogleda. Spustila je tacnu na sto i brzo se vratila u svoju kancelariju, ali njegove oči i prodoran pogled kao da je još dugo osećala na sebi. Nastavila je da prekucava neki izveštaj kada je iznenada pored svog pisaćeg stola primetila Karsona koji je pažljivo posmatrao. - Da li bih mogla da učinim nešto za vas, gospodine Karson? upitala je ljubazno. - Treba li vam nešto? - Ne... ništa - promucao je iznenađen njenim pitanjem. Nagnuo se nad nju i pažljivo se zagledao u njeno lice. Samanta je osetila da crveni, ali se nadala da je debela šminka dobro pokrila njene obraze i da on neće uočiti promenu boje na njima. Spustila je pogled i nastavila da radi. - Jako se čudim gospođice Lorimer, što jedna tako lepa, mlađa žena kao što ste vi ne ume da istakne svoju lepotu i koristi tako lošu šminku - rekao je iskusni glumac. - Ne znam o čemu govorite, gospodine - promrmljala je zbunjeno. - Siguran sam da znate o čemu govorim, gospođice Lorimer prasnuo je u smeh. - Ja... - Ta šminka je veoma štetna. - Sve žene se šminkaju, gospodine. - Slažem se, ali ne tako – naglasio je. - Ali... - Prozreo sam vašu malu tajnu, gospođice - i dalje je piljio u njeno lice. - Ja... - zamucala je.

by voki

- U tom slučaju vas neću ostaviti na miru dok sam ne otkrijem istinu - dodao je, a njoj se njegov glas učinio preteći. U tom trenutku na vratima svoje kancelarije se pojavio Alen Talbot. Ljutito je odmerio Karsona. - Hajdemo, Džime - rekao je. - Razgovaram sa tvojom sekretaricom, Alene. - Rekao sam ti da gospođicu Lorimer ostaviš na miru - rekao je ledenim glasom. - Nisam uradio ništa loše - pravdao se glumac, a na usnama mu se pojavio očaravajući osmeh. - Upravo sam hteo da je pozovem na neko piće ili... - Hej, da li postoji i jedna žena na ovom svetu, a da ti ne pokušaš svoje osvajačke sposobnosti? - upitao je Alen izveštačeno veselim glasom, ali Samanta je prmetila da mu razgovor ne odgovara. Molim te da prema mojoj sekretarici budeš jako korektan i... - Da, da - Karson je mrmljao. - Izvini, Alene. - Sačuvaj komplimente za one tvoje slatke starlete koje po ceo dan ne rade ništa drugo nego trče za tobom i smišljaju kako da se uvuku u tvoj krevet - nastavio je Alen prekornim glasom. - Meni je trebalo dosta vremena i truda da pronađem ovako pouzdanu i vrednu sekretaricu kao što je gospođica Lorimer. Nemoj da je uplašiš pa da zbog tebe pobegne - zapretio je. . - Neću, Alene - rekao je, a zatim se okrenuo Samanti i krišom joj namignuo. - Iznenada mi se upalila lampica i sve sam shvatio rekao je. Zadovoljno se osmehivao, gledajući je. - Samo me interesuje kako će se to završiti - dodao je. - O čemu pričaš, Džemse? - upitao je Alen. - Ma ništa, hajdemo - na usnama mu je i dalje bio pdbednički osmeh. Izašao je iz Samantine kancelarije, da joj se više nije obratio, mada i ono što je rekao bilo je dovoljno da devojci zaklecaju kolena. Njena tajna je bila otkrivena i sada je trebalo da sačeka i vidi kako će se on ponašati. Alen je požurio za Džemsom Karsonom.

by voki

- Alene, da li znaš da se često najukusnije jelo servira u najneuglednijoj posudi? - upitao je glumac dok su išli hodnikom ka liftu. - O čemu pričaš? - Tek kada okusiš, shvatiš da si pronašao nešto doista vredno i nezaboravno - nastavio je. Samanta je drhtala od straha. Više nije čula o čemu razgovaraju jer su se njihove reči izgubile u liftu koji ih je vozio na prizemlje. Osećala je daje iskusno oko Džemsa Karsona prepoznalo šminku i masku, ah nije znala da li će on otkriti njenu tajnu Alenu Talbotu ili će je čuvati pokušavajući da to iskoristi na drugi način. - Samanta, da li ste raspoloženi za pauzu? - upitala je gospođa Harison. - Jesam, ali... - Šta? - Gospodin Talbot je otišao na ručak, ali mi nije rekao da li i ja mogu da idem - rekla je nesigurnim glasom. - Verovatno moram da sačekam da se on vrati i... - Ne, dušo - odmahnula je rukom. - Vreme je za ručak, a vi imate pauzu. Hajdemo ujedan mah restoran u blizini. Možemo pojesti sendvič ili tako nešto, malo popričati i odmoriti se. - Vrlo rado bih pošla, ah šta ako bude poziva za gospodina Talbota? - Samanta je bila nesigurna. - Bil i Lusi će ostati na svojim radnim mestima dok se nas dve ne vratimo sa ručka - odgovorila je jer je u firmi sve bilo dobro organizovano i kako se gospođa Harison trudila za svakog je bilo dosta posla, ali i vremena za odmor i pauzu. - Dobro, idemo - Samanta je spremno ustala. - Zaista sam srećna što ste se prijavili kod nas na posao, Samanta rekla je. - Hvala, gospođo Harison. - Zovite me Lilijen ili jednostavno Lili predložila je ljubaznim glasom. - Dobro, Lili. Restoran koji je Lili Harison odabrala za njihov zajednički ručak, bio je prepun poslovnog sveta, što i nije bilo čudno, jer se nalazio na

by voki

Vol Stritu. Tu su bili uglavnom muškarci u klasičnim odelima i belim košuljama koji su jeli i prelistavali novine, uglavnom izveštaj saberze, ili tiho ćaskali sa svojim poznanicima. Njih dve su sele za jedan sto u uglu i naručile hranu. Samanta je primetila da na njih niko nije obraćao pažnju i pitala se kako bi ovaj ručak protekao da se pojavila u svom pravom izdanju. Lilijen Harison joj je detaljno pričala o firmi i dala neke korisne savete i instrukcije u vezi sa poslom. Bila je ljubazna i pričljiva, a Samanti su njeni saveti mnogo koristili. Pitala se da li je bila takva i sa njenim prethodnicama i mada nije postavila to pitanje, znala je odgovor na njega. Malo su razgovarale i o Samantinom životu i o opštim temama. Gospođa Harison po prirodi nije bila ljubopitljiva, tako da nije postavljala direktna pitanja i Samanti je bilo lako da joj o sebi ispriča samo neke nevažne stvari. Vratile su se u firmu i Samanta je nastavila svoj posao. Posle skoro dva sata, Alen i Džems Karson su se vratili iz restorana. Po njihovim veselim glasovima, Samanta je zaključila da su popili malo više i to naročito glumac koji je posrtao pri hodu. - Gospođice Lorimer, da li biste nam doneli kafu u moju kancelariju? - zamolio je Alen. -Naravno, gospodine. - Ja bih radije ostao ovde negoo da slušam tvoje dosadne izveštaje, Alene - Karson se spustio u fotelju pored Samantinog stola. - Ne, ne, ideš sa mnom - insistirao je Alen. - Ali... - Već sam ti rekao da ostaviš na miru moju sekretaricu - zagrmeo je Alen Talbot. - Oh, nemoj mi govoriti tako. Znaš da volim izazove - ponašao se kao razmaženo dete kojem su odbili da kupe željenu igračku. - Hajde, čeka nas dosta posla - insistirao je Alen i čim se glumac pridigao na noge, ugurao ga je u svoju kancelariju. Nešto kasnije kada je Samanta pokucala na vrata unoseći kafu, iznenadila se što Džems Karson udobno spava na velikoj fotelji.

by voki

- Moj klijent je zaspao - nasmejao se Alen. - Doći ću u vašu kancelariju da zajedno popijemo kafu, a on neka spava - uzdahnuo je. - Verovatno će se tako pre istrezniti. - Dobro. Dok su pili kafu Samanta mu je rekla da je tog dana izašla na ručak a da ga nije pitala, ah on nije imao ništa protiv, nego je smatrao daje to sasvim u redu. Ostatak popodneva Samanta je provela u prekucavanju nekih pisama. Kada je sve završila i odlučila da ih pošalje, trebao joj je Alenov potpis. Pokucala je na vrata i ušla. - Šta vam treba, gospođice Lorimer? - upitao je ljubazno. - Vaši potpisi, gospodine - odgovorila je. - Želela bih da ova pisma pošaljem još danas. Kada mu je pružila pisma, ruke su im se dodirnute. Samanta je brzo povukla svoju ruku. Osećala se kao da je dotakla žeravicu. Alenov pogled zadržao se na čas na njenoj ruci, a zatim prešao na njeno lice. - Nema potrebe da skrivate svoje ruke, gospođice Lorimer. Imate zaista prelepe ruke i gospodin Karson se začudio što to nisam primetio još prvog dana - rekao je. - Lepe ruke? - promucala je Samanta zbunjeno. - Da, jako su lepe. - Ja sam ti već rekao da je gospođica Lorimer puna iznenađenja čuli su pijani glas Džemsa Karsona. - Ona ima lepe ruke, noge, savršeno telo, ali... pokrila se kao da se krije. Mislim da bi ona bila idealna za transformaciju u stilu Pigmaliona.. Hoćeš li da zajedno nešto pokušamo, Alene? - Koliko vidim, vratio si se među žive - zadirkivao ga je. -Tvoje prve reči odnose se na suprotan pol. - Tako i treba, zar ne? - Ja sam te zamolio da izuzmeš gospođicu Lorimer, Džemse zagrmeo je Alen. - Ali... ona je pravi izazov - mrmljao je glumac.

by voki

Samanti je bilo neugodno zbog njegovih reči i iskoristila je prvu pogodnu priliku da se izvuče. Vratila se u svoju kancelariju, sipala sebi kafu u solju, zapalila cigaretu i počela da razmišlja. Pitala se koliko će joj trebati vremena da njena tajna o prerušavanju postane javna i da ponovo izgubi posao. Kroz nekoliko trenutaka, Alen se pojavio i stao pored nje. - Izvinjavam se, gospođice Lorimer, zbog Džemsovog ponašanja rekao je iskreno. - Malo više je popio, ali to ga ne opravdava i ne dozvoljava da se iako ponaša prema vama. On voli da se udvara devojkama, ali ume da bude i sasvim prijatan čovek. Prema gospođi Harison uvek je bio veoma prijala ii i ne znam daje napravio ijedan jodini ispad - govorio je. - Jako mi je žao, ali... - Nemojte da se uzbuđujete zbog toga, gospodine Talbot odmahnula je rukom. - On je hteo da bude ljubazan i da mi pruži iluziju da sam i ja lepa i privlačna. No, ja znam gde je moje mesto i ne obraćam pažnju na njegove reči i ponašanje - nadala se da deluje ubedljivo i uverljivo. - Stvarno tako mislite? - Da - osmehnula se. - Drago mi je što to čujem, gospođice Lorimer - Alenu se oteo uzdah olakšanja. - Ne mogu da vam kažem koliko sam srećan što imam pored sebe tako razumnu i pouzdanu osobu. Mislio sam da nikada neću uspeti da pronađem pristojnu zamenu gospođi Harison, ali eto, imao sam sreće. I ona sama kaže da ste vi pravi izbor. - Hvala vam, gospodine - nasmešila se i brzo spustila pogled čim su im se oči srele. Definitivno, Alen Talbot je bio muškarac čije je prisustvo uznemiravalo ah i prijalo. * Samanta je utrčala u stan koji je delila sa Dženet. - Sam, jesi li to ti? - uzviknula je njena drugarica.

by voki

- Jesam - nasmejala se. - Žao mi je ako si očekivala nekog princa, pa te je moj dolazak razočarao - našalila se. - Ne, srećna sam što si došla kući sa posla - rekla je Dženet. - Imam mnogo toga da ti pričam. - Je li? Da nisi dobila na lutriji? - Nisam. - Da se nisi zaljubila? - Ne - prasnula je u smeh. - Šta se desilo? - upitala je Samanta. - Po izrazu tvog lica, rekla bih da su vesti dobre. - Jesu, ali moram polako sve da ti ispričam - Dženet se smešila. - Lebdim od sreće. - To vidim - primetila je Samanta. - Da li možeš sačekati da skinem šminku? Jako mi smeta i pecka me - priznala je. - Naravno - Dženet je za njom požurila u kupatilo i sela na ivicu kade. - Upozorila sam te da je to pozorišna šminka i da jako šteti koži, Sam. Zatvara pore i iritira je. - Osećam. - Nije preporučljivo držati je na licu duže od tri ih četiri sata nastavila je. Samanta je odmahnula rukom. - Ja sam je stavila pre više od dvanaest sati - priznala je. - Pripremila sam nam salatu za večeru - rekla je Dženet. - Super! Gladna sam, ah nemam volje da kuvam - priznala je Samanta. - Pričaj mi tvoje novosti. Nestrpljiva sam da čujem šta se desilo, Dženet - rekla je. - Imam velike šanse da dobijem ulogu u jednom pozorišnom komadu koji će ove sezone biti prvi put na Brodveju - rekla je u jednom dahu. - Divno!

by voki

Dženet je odavno želela da postane glumica. Još je kao sasvim mala devojčica maštala o tome, ali posle završene glumačke škole, odigrala je samo par epizodnih uloga i kada se uverila da će se teško prehraniti čekajući daje neki agent pozove, zaposlila se u pozorištu kao šminkerka. Imala je ogroman talenat i brzo se probila u tom poslu u jakoj konkurenciji, ali to nije zadovoljavalo njene ambicije. Prijalo joj je da se druži sa glumcima i glumicama, a često je uskakala u neke predstave sa malim ulogama koje su njoj pružale duševnu hranu. - Znaš li ko je dobio glavnu mušku ulogu? - nastavila je Dženet zaneseno. - Ko? - Džems Karson. - O? - promrmljala je Samanta. - Znači, on je zbog toga u gradu dodala je. - Molim? - Bio je danas kod mog gazde - rekla je. - Kako znaš? - Videla sam ga - odgovorila je Samanta. - Oh, blago tebi - uzdahnula je Dženet. - Da li su on i tvoj gazda prijatelji? - Alen vodi njegove finansije. - I? Kakav je? - upitala je znatiželjnim glasom. - Nikada ga nisam videla uživo. - Pa... - Da li ste razgovarali? - Jesmo. - O čemu? - Oh, Dženet - uzdahnula je Samanta. - Zar si zaboravila da sam ja sekretarica? Ponudila sam mu kafu i on je prihvatio - rekla je umornim glasom. - Nemoj se ljutiti, Sam - Dženet je sela pored nje. - Interesuje me sve o njemu. Pričaj mi još - zamolila je. - Pije gorku kafu - dodala je mrzovoljno.

by voki

- I? - Nije mi se svideo - rekla je iskreno. - Zašto? - Navikao je da bude u centru pažnje i... - Opet tvoj čudan ukus, Sam - Dženet je odmahnula rukom. - Sve žene bi dale pet godina života samo da progovore jednu reč sa njim, a ti... - tužno je gledala. - Ja nisam kao ostale žene. - Znam, ti si čudna - zaključila je Dženet. - Ja? - Imam utisak daje otkrio da koristim masku i pozorišnu šminku priznala je Samanta. - Zašto? - Pa... - Ne verujem - Dženet je odmahnula glavom, - Možda je samo sažaljivo gledao tu tvoju ogromnu izraslinu od nosa - nasmejala se. - Možda mu je žao što ti je priroda učinila tako nrsto - zakikotala se. - Možda? - Sam, reci mu koju reč za mene - molila je. - Žiri će sigurno uvažiti njegovo mišljenje - insistirala je. Dženet, rado bih ti pomogla, ali... - Molim te. - Ne zaboravi da sam ja samo sekretarica i ne znam da li ću ga ponovo videti - rekla je Samanta. - Pokušaj, molim te. - Baš si nerazumna - nasmešila se. - Da li ćeš pokušati? - Hoću, ako se ponovo pojavi u kancelariji - obećala je. - Pravi si prijatelj, Sam - uskliknula je Dženet. - Hajde da sada jedemo - predložila je Samanta. -I nemoj više da mi spominješ tog glumca. - Uf, a baš sam želela da mi kažeš još koju reč o njemu - rekla je Dženet. -Dosadna si.

by voki

- To mi je često i mama govorila - Dženet je prasnula u smeh. - Imala je pravo - mrmljala je Samanta. - Znam da sam uporna - rekla je Dženet. - Obično uspevam u onome što naumim, a ovoga puta sam odlučila da dobijem tu ulogu.

III Samanta je i tog jutra stigla na posao mnogo ranije od ostalih. Samo što je pripremila kafu u njenu kancelariju je ušao Alen. - Dobro jutro, gospođice Lorimer. Znao sam da ste tu i da ćemo zajedno popiti kafu - rekao je veselo. - Doneo sam vam neke knjige pružio joj je veliki omot. - Hvala, gospodine. - Volim vredne ljude. - Trudim se - zbunjeno je promrmljala. - Da li ste zadovoljni ovim poslom, gospođice Lorimer? - upitao je zainteresovano. - Jesam - odgovorila je iskreno. Samo stoje ostala sama u kancelariji i počela da razvrstava poštu pristiglu tog jutra, na njenom stoluje zazvonio telefon. Čim je podigla slušalicu prepoznala je Dženetin glas. - Šta se desilo, Dženet? - upitala je uplašeno, znajući da njena drugarica nema običaj da je ometa na poslu. - Samo sam Mela da proverim da li si razgovarala sa Karsonom? promrmljalaje. - Mora da si poludela, Dženet - uzdahnula je Samanta. - Tek je pola devet i on još uvek spava. - Da, ali...

by voki

- Rekla sam ti da ću pokušati ako mi se pruži prilika - obećala je Samanta umirujućim glasom. - Nemoj previše očekivati jer gazda danas nema u planu da se sretne sa njim. - Dobro - uzdahnula je tužno. - Danas je audicija pa sam se nadala - Znam. - Idem ja sada u pozorište - uzdahnula je Dženet. - Koliko se ja sećam rekla si mi da je audicija u podne - primetila je Samanta. - Zar ti nije rano da ideš već sada? - Jeste, ah hoću da procenim snage svojih konkurentkinja. - Srećno, Dženet. Ako budem mogla da učinim nešto za tebe, neću propustiti priliku - obećala je Samanta. - Hvala, Sam. Samo što je završila razgovor, Alen je preko interfona pozvao u kancelariju. - Pozovite ove ljude, gospođice Lorimer - predao joj je jedan papir. - Obavestite ih o trenutnoj ceni srebra i pitajte da li žele da kupim određene količine za njih. - Dobro. Toga dana su imali mnogo posla. Samanta je gotovo celo prepodne obavljala telefonske pozive. Pojeli su sendviče koje je ona poručila. - Imali smo veoma uspešan dan, gospođice Lorimer - rekao je Alen na kraju radnog dana. - Uradili smo sve što sam planirao - na licu mu se pojavio osmeh. - Da li imate nekih obaveza večeras? - upitao je iznenada. - Ne, nemam - odgovorila je brzo, misleći da ima još nešto da se uradi. - Šta treba da uradim, gospođine? - Da mi dozvolite da vas odvedem na jednu finu večeru - rekao je. - Ali... - Da, da - bio je uporan. - Dok budemo večerali, možemo malo popričati o vašim časovima na koje idete - dodao je. - Šta kažete? - Pa... - zbunjeno je spustila glavu. Želela je da stigne kući što pre i da skine šminku koja joj je veoma smetala, zatezala je kožu lica i pekla je. To peckanje je bilo toliko neprijatno da je počela da oseća

by voki

bol. Bojala se da će uskoro koža početi da crveni i da će Alen to primetiti. - Gospodine Talbot, nema potrebe da me vodite na večeru - rekla je tiho. - Ja sam samo obavljala svoj posao i za to ću dobiti platu - osmehnula se. - Ručak nisam preskočila, jer sam pojela sendviče isto kao i vi, a što se tiče znanja, danas sam radeći sa vama naučila mnogo više konkretnih stvari nego što naučim na kursu za više od mesec dana. — Ali, ja insistiram da mi dozvolite da vas izvedem na večeru, gospođice Lorimer - rekao je. - Ja... - Znate, uporan sam čovek i uvek ostvarim ono što hoću - ljubazno se smešio. - U redu, gospodine Talbot - rekla je mirno. - Idite sada i osvežite se malo - predložio je, a ona je požurila u toalet, razmišljajući kako da to uradi. . Kada je pogledala svoje lice u ogledalu, Samanta je teškom mukom zadržala suze. Izgledala je očajno i jedino što je želela u tom trenutku je bilo da skine te staromodne, bezoblične krpe sa sebe, opere šnunku koja joj je nagrizala lice i umije se mlakom vodom. Nije imala želju da se negde pojavi takva. Znala je da neodoljivo podseća na strašilo. Ali, nije bilo načina da izbegne Alenov poziv. Jedina nada joj je bila đa večera neće trajati dugo. - Nadam se da volite francusku hranu, gospođice Lorimer - rekao je kada se vratila. - Uspelo mije da rezervišem mesto u jednom prijatnom restoranu, stecištu glumaca jer je u blizini Brodveja. Dok je sedela pored njega u njegovim sportskim kolima, Samanta je bila veoma tiha i zamišljena. Vozio je vesto i brzo, prometnim ulicama. Pevušio je neku veselu pesmicu, a ona je zaključila da je veoma prijatan čovek. Kada su stigli u restoran, konobari su ga veselo pozdravili i odveli ih do rezervisanog stola. Zaključila je daje on tu čest gost i prijatno se iznenadila što je izveo na mesto na koje često zalazi, a što se nije skrivao negde gde ga niko ne poznaje. Lagano je prebacio ruku preko njenih ramena dok su prilazili stolu. U tom gestu je bilo prijateljstva i pažnje, a ona je zadrhtala od dodira njegove kože.

by voki

- Oprostite, gospođice Lorimer, nije mi bila namera da vas dovedem u neugodnu situaciju - primetio je njenu reakciju. - Jednostavno, postali ste mi bliski i... Klimnula je glavom, ali nije ništa rekla. Čim su seli za sto, prišao im je šef sale i veselo ih je pozdravio. - Hari, ovo je moja sekretarica, gospođica Lorimer. Jako smo gladni posle napornog radnog dana - rekao je Alen. - Baš sam se pitao otkud vi bez gospođice Žerar - konobar se naklonio Samanti. - No, sada mi je jasno, mora da ste preskočili ručak zbog brojnih obaveza - nasmešio se. - Znam da ste u takvim prilikama često dovodili i gospođu Harison na večeru. - Tačno tako, Hari - promrmljao je Alen. - Da li će vam se gospođica Žerar pridružiti kasnije, gospodine? - Neće, Hari - Alen je odmahnuo glavom. - Ona nije u gradu. Na putu je i narednih nedelja ću biti sam. Znaš da ne volim da jedem sam i jako sam zahvalan što je gospođica Lorimer prihvatila moj poziv da izađe sa mnom. Tek kada su poručili hranu i kada je Alen počeo da joj priča neke anegdote iz svog posla, Samanta se malo umirila. Slušala ga je, ali je i razmišljala o onome što je upravo o njemu čula. Tek je sadarazumela zastoje gospođa Harison toliko volela svog gazdu. On je bio pažljiv i pošten čovek koji je cenio ljude koji su radili za njega. Pitala se kako bi se ponašao kada bi mu ispričala kakvih šefova sve ima i šta zahtevaju od svojih sekretarica. Kako je veče odmicalo, koža lica je pekla sve jače. Osećala je neizdrživ svrab, a naočare su joj pritiskale nos te je i protiv svoje želje žmirkala očima i pravila ružne grimase. Alen se trudio da je zabavi i razvedri. - Alene! - iznenada su začuli poznati glas. - Ko bi rekao da ću tebe i tvoju šarmantnu sekretaricu zateći ovde? - Zdravo, Džemse - promrmljao je Alen. - Radili smo naporno i pošto je gospođica Lorimer zbog mene preskočila ručak, bilo je normalno daje izvedem na večeru. - Dobro si to smislio - promrmljao je Džems.

by voki

- Zar si ti sam? - Alen se napravio da nije čuo njegovu upadicu. - Ne, nikako - Džems Karson se grohotom nasmejao. - Moja dama je otišla da malo popravi šminku. U tom trenutku jedna devojka je prišla njihovom stolu. Stala je iza Samante, ali ona nije htela da se okrene i pogleda je. - Alene, upoznaj moju devojku Dženet Rožers - predstavio je Džems. - Ona je moje najnovije otkriće - nasmejao se. - Gospođice Lorimer, verujem da je vi poznajete. Samanta je gledala tupo u svoju drugaricu, koja je i sama bila iznenađena ovim neočekivanim susretom. No, Dženet se brzo snašla i jedva primetno joj khmnula glavom kao daje želela daje uveri da će sve biti u redu i da se opusti. Dženet je izgledala fantastično. Njena duga, smeđa kosa padala joj je na ramena, a haljina koja je isticala njenu vitku pojavu bila je poslednji krik mode. Alenov pogled izražavao je nevericu. Zar je moguće da se njegova neugledna sekretarica poznaje s ovako atraktivnom devojkom, govorio je njegov pogled. - Zamisli - Dženet se veselim glasom obratila Samanti. - Jutros kada sam počela da razgovaram sa gospodinom Karsonom, sasvim slučajno sam iz razgovora saznala da on poznaje moju cimerku i dobru drugaricu - zapretila joj je prstom. - Sem, zašto mi nisi kazala da poznaješ Džemsa? - provokativno ga je pogledala. - Vi i gospođica Lorimer stanujete zajedno? - Alen je bio zapanjen i to nije krio. - Da - umešao se Džems. - Zamisli kako sam se ja iznenadio kada sam te slučajno nešto u razgovoru spomenuo - nasmejao se. - Ipak, mislim da sam se manje iznenadio nego ti sada - ubacio je. - Ostao si bez reči, zar ne? - Jesam - priznao je Alen. - Šta ima čudno u tome da dve lepe i mlade devojke žive zajedno? - nastavio je Džems. Alenu je trebalo malo vremena da se pribere. - U pravu si - rekao je smirenim glasom. - Danas sam ceo dan proveo u kancelariji radeći sa gospođicom Lorimer i uverio sam se u njen šarm. Vidim daje i

by voki

gospođica Rodžers isto tako šarmantna i drago mi je što su njih dve tako dobre prijateljice. - Hvala vam na komplimentu - nasmejala se Dženet ljupko. - Samo, više bih volela da me oslovljavate imenom – napućila je svoje prelepe usne. - Znate, gospođica Rodžers zvuči suviše formalno, a mi ćemo biti prijatelji, zar ne? Mada su Dženet i Džems ostali da zajedno večeraju, Samanta nije izgubila apetit. Tek kada je počela da večera, osetila je koliko je gladna. Nakon dezerta i kafe, Alen je ustao i pomogao Samanti da i ona ustane. - Gde ste vi krenuli? - upitao je Karson. - Pošto nas sutra očekuje mnogo posla, gospođica Lorimer i ja moramo da krenemo - odgovorio je Alen. - Vi možete da ostanete, jer glumci obično spavaju do podne, a mi obični smrtnici ulazimo u svoje kancelarije mnogo ranije. Tek kada su seli u njegov auto, Samanta se opustila. Mada su Karson i Dženet bili veoma zabavni i pričljivi, ona je osećala nepetost bojeći se da će se na neki način otkriti i da će Alen shvatiti njenu prevaru. - Da li ste raspoloženi da se malo provozamo ili žurite kući, gospođice Lorimer? - upitao je ljubazno. - Zaista sam umorna i rado bih otišla kući - rekla je i protiv svoje volje. Želela je da bude sa njim, ah se bojala da će njeno lice eksplodirati ako ne skine šminku, - Dobro - slegnuo je ramenima. - Recite mi gde da vozim. - Stanujem dosta daleko, gospodine Talbot - promrmljalaje. - Ne treba da me vozite do kuće. Biće dovoljno da me ostavite kod najbliže metro stanice, a dalje ću sama. - Odavno nisam čuo veću glupost, gospođice Lorimer - bio je zabezeknut. - Recite mi vašu adresu. Tiho je rekla, a on je nastavio da vozi pevušeći neku pesmu. - Sutra možete da zakasnite na posao, jer ste danas previše radili rekao je dok je čekao da otključa ulazna vrata. - Zaslužili ste nekoliko sati spavanja više.

by voki

- Hvala, ali mislim da neće biti potrebno. Čim je ušla u stan, počela je da skida odeću sa sebe, a zatim je utrčala u kupatilo i skinula šminku. Lice joj je bilo crveno i zategnuto. Napunila je kadu toplom vodom i mirišljavim solima, zatvorila oči i prepustila se sanjarenju. U njene misli je došao Alen Talbot i ona je ponovo osetila dodir njegove ruke. Konačno je pronašla poslodavca koji je cenio i poštovao zbog njenog rada i znanja, a ona se kao poslednja šiparica zaljubila u njega. Raspoloženje joj se vratilo i nije joj se spavalo. Obukla je šore od starih farmerki i košulju bez rukava koju je vezala na stomaku. Odlučila je da gleda neki stari film i sačeka Dženet. Skoro je zaspala kada je čula da se vrata otključavaju. - Ovde sam, Dženet - viknula je. - Dođi, sada će kraj filma. Treba da vidiš završnu scenu. - O, vi ste prava Pepeljuga - Džems Karson je uzeo njenu ruku i prineo je svojim usnama. - Vi!? - užasnuto je ciknula. - Bez panike, Sam - umešala se Dženet. - Džems zna za našu malu tajnu - rekla je. - Ali... - Sve sam mu ispričala jer je sam posumnjao da nešto kriješ Dženet ga je zaljubljeno posmatrala. - Nema potrebe da brineš. Nikada mu ne bih rekla da nisam osetila da mogu imati apsolutno poverenje u njega. - Ipak, ja... - Samanta je bila zbunjena. Toliko se trudila da se ne otkrije njena tajna, a sada se sve raspršilo kao mehur od sapunice. - Nemojte brinuti, Samanta - rekao je Džems Karson. - Nemojte suditi o meni po onome što ste čuli od drugih ljudi ili pročitali u tračerskoj štampi - uputio joj je razomžavajući osmeh. - Iako sam velika filmska zvezda, u duši sam ostao mali gradski dečak koji je imao sreće u određenom trenutku i uspeo u poslu. Ne zaboravljam svoje siromašno poreklo niti život koji sam vodio. Ostao sam skroman i želim da imam prijatelje koji me vole zbog mene, a ne

by voki

zbog onoga što moje ime trenutno znači u svetu filma. Samanta ga je zbunjeno gledala. - Volim da zadirkujem Alena i da ga namerno izazivam preteranim pričama - nasmejao se. - Često izmišljam o mojim mnogobrojnim flertovima i devojkama koje padaju u nesvest čim me ugledaju - napravio je smešnu grimasu. -To radim iz čiste zabave. Volim Alena jer je on jedan od najboljih ljudi koje poznajem. Pravi je prijatelj, veran i odan, ali je veoma krut i principijelan, a to me tera da mu prkosim - nasmejao se. - Znam da ga moje ponašanje i ispadi šokiraju i tako se zabavljam. - To je okrutno - procedila je. - Nije, jer nemam krajnjih namera - odgovorio je nemarno. - Nadam se da će se Alen malo opustiti kada bude shvatio kako ste se vas dve dosetile da ga obmanete. - Ne! - uzviknula je Samanta. - On nikada ne sme da sazna za to rekla je brzo. - Ali... - Ne! - Kako mislite da čuvate vašu tajnu? - zbunjeno je gledao. - Ne znam – promrmljala je. - Alen mi nikada ne bi oprostio - rekla je odlučno. - Obećajte da mu ništa nećete reći - molećivo ga je gledala. - Neću uraditi ništa što bi vas rastužilo, Samanta - obećao je. - Stvarno? - posmatrala ga je s nepoverenjem. - Verujte mi, Samanta - rekao je. - Ne želim da razočaram ni vas, a posebno ne vašu drugaricu - nežno je zagrlio Dženet koja je stavila glavu na njegovo rame. - Samo... - Šta? - Bojim se da vi nećete još dugo moći da igrate tu ulogu, Samanta primetio je. - Zašto? - Na prvom mestu zbog te šminke. Pogledajte vaše lice - znalački je odmerio. - Tragovi su već vidljivi, a za koji dan će postati još gori uzdahnuo je.

by voki

- Toga se i ja plašim - priznala je. - Lice me pecka - rekla je tužnim glasom, a oči su joj se napunile suzama. - Ne znam šta da radim – promrmljala je. - Pokušajte da Alenu objasnite istinu - posavetovao je. - Ne! - Sam, to je jedino rešenje - umešala se Dženet. - Ne, ne - odmahnula je glavom. -Volim svoj posao i ne želim da ga izgubim. - Ali... - Kada bi Alen saznao istinu, izgubila bih njegovo poverenje nastavila je u jednom dahu. - On je divan poslodavac i lepo je raditi za njega - uzdahnula je. - Ceni me zbog mog zalaganja i sposobnosti. Ponaša se prema meni kao prema osobi vrednoj divljenja i poštovanja, a ne nekoj praznoglavoj lepotici koju samo želi da uvuče u svoj krevet i iskoristi za kratkotrajnu zabavu. - Mislim da preteruješ, Sam - rekla je Dženet. - Alen te sigurno ne bi otpustio kada bi saznao istinu. Imala si dobar razlog za takvo ponašanje i ja verujem da će on to razumeti. - Neće - rekla je odlučno. - Alen Talbot je čovek koji ne podnosi laži! - Ali... - Za njega laž ne postoji i nikada ne uvažava ni jedan razlog objašnjavala je. - Ali, tvoje liceje crveno i natečeno, Sam - insistirala je Dženet. - Dženet je u pravu, Samanta - progovorio je Džems. - Bojim se da će vaše lice ako nastavite da koristite masku i šminku vrlo brzo zahtevati lekarski tretman. - Ja... - Bolje sutra idite na posao bez šminke - zaključio je. - A, šta ako izgubim posao? - upitala je plačnim glasom. - Ja ću se potruditi da vam preko svojih veza pronađem novi posao - obećao je. - Da li ćeš to uraditi, Džemse? - upitala je Dženet maznim glasom.

by voki

- Naravno, ja sam čovek koji ispunjava svoja obećanja - odgovorio je mirno. - Ne znam - mrmljala je Samanta. - Sutra samo stavi nos i tako idi na posao - rekla je Dženet. Nešto kasnije Samanta je otišla u svoju sobu i uvukla se u krevet. Provela je košmarnu noć, a sledećeg jutra se probudila veoma rano. Čim je otvorila oči osetila je da je koža lica zateže i požurila je na ogledalo. Ono što je ugledala, bilo je poražavajuće. Koža njenog lica je donela odluku umesto nje. Više nije smela koristiti šminku koju je do tada nemilosrdno trošila. * Samanta je sedela u svojoj kancelariji i razvrstavala jutarnju poštu. Bilo je rano i ona se iznenadna kada je začula korake pred svojim vratima. Podigla je pogled baš kada je Lilijen Harison ušla u njenu kancelariju. - Dobro jutro, Samanta - pozdravila je veselo. - Došla sam da zajedno popijemo kafu, ako ti ne smeta. - Ne, naravno da mi ne smeta - zbunjeno je spustila glavu, ne želeći da joj pokaže svoje lice. - Oh, draga moja, dobro je što si odustala od one teške šminke rekla je Lilijen. - Ja... - Odmah sam shvatila o čemu je reč i želela sam da razgovaram sa tobom, ah nisam želela da te povredim - počela je prisno, a Samanta je osetila da je od straha ostala bez daha. - Samanta, nije bilo potrebno da se kriješ - rekla je Lilijen veselim glasom. Samanta je bila zapanjena - To nije bilo potrebno, draga moja - nastavila je.- Alen Talbot te je zaposlio zbog tvojih sposobnosti, a ne zbog izgleda. On nije čovek koji seksualno proganja svoje sekretarice niti meša svoj lični život sa poslovnim. On ljude ceni po radu, a ne po izgledu - blago se

by voki

nasmešila. - Ako hoćeš, ja ću te odvesti kod svoje kozmetičarke, a ne da taj svoj loš ten prikrivaš lošom šminkom - rekla je nežno. - Dobro - promrmljalaje Samanta. - Mada je razlika u godinama između nas dve jako velika, osećam da možemo biti prijateljice - nastavila je Lilijen Harison. - Šta kažeš, Samanta? - Naravno, to bi mi odgovaralo. - I buduće, ako budeš imala neki problem, reci mi draga - nežno je spustila ruku na njenu. - Verujem da ti taj ten zadaje velike muke, ali možda se i to može resiti - rekla je utešnim glasom. - Vredi pokušati, zar ne? - Da - Samanta se trudila da njen osmeh deluje toplo. Tek kada je ostala sama, kamen joj je pao sa srca. Bilo joj je žao što nije smogla hrabrosti da gospođi Harison prizna istinu, ali to je ostavila za neku drugu priliku. Nastavila je da radi. - Dobro jutro, gospođice Lorimer - Alen je veselo pozdravio, a zatim se zagledao u njeno lice. Učinilo joj se da će nešto reći, ah on je bio suviše učtiv da bi komentarisao njene preterano rumene obraze i napetu kožu lica. Celog dana je imala mnogo posla i jako se iznenadila kada je Alen u neko doba ušao u njenu kancelariju. - Gospođice Lorimer, sada je pet sati - rekao je. - Kada imate časove? - Večeras ih nemam, gospodine Talbot - odgovorila je mirno. - Ako sam vam potrebna, mogu ostati duže - spremno je rekla, misleći da ima još neki posao za nju. - Ne, ne - odmahnuo je rukom. -Ako imate vremena, možemo malo popričati o tom kursu iz finansija koji pohađate - predložio je. - Možda vam moje iskustvo može pomoći. - Vrlo rado - spremno je prihvatila. Volela je njegovo društvo i iznad svega želela da što više vremena provede sa njim. Malo je bolelo što je znala daje on sam jer je

by voki

njegova devojka na putu i da verovatno samo zbog usamljenosti želi da bude sa njom, ali i to joj je bilo dovoljno. - Odlično - uzviknuo je, a na licu mu se pojavio osmeh. - Budite spremni za pet minuta. - Gde idemo? - Na večeru - odgovorio je. - Ljudi lakše uče kada su siti — dodao je veselo. - Pa... ne bih se složila sa tim - rekla je. - Meni se obično prispava posle jela. * Kao i prethodne večeri, dok je vozio prepunim ulicama, Alen je tiho pevušio. Skrenuo je u otmeni deo grada i naglo se zaustavio pred jednom garažom čija su se vrata nečujno podigla. - Javio sam svojoj kuvarici da nam pripremi večeru - objasnio je. Mislim da će nam kod mene biti prijatnije nego u nekom restoranu dodao je tiho. Samanta je samo klimnula glavom. Gorela je od nestrpljenja da vidi njegov dom, nadajući se da će ga tako malo bolje upoznati. Ušli su u lift i ubrzo se našli u elegantnom, velikom stanu. Stanje bio ikupoceno namešten, ali se već na prvi pogled videlo da u njemu stanuje samac jer su nedostajale sitnice kojima bi svaka žena oplemenila svoj dom. - Stan vam je veoma lep, gospodine Talbot - promrmljala je. - Idem da obavestim kuvaricu da smo stigli, a vi se raskomotite i osećajte se kao kod kuće - rekao je galantno. Samanta je prišla prozoru koji je bio ceo jedan zid i zadivljeno je pogledala. Sa druge strane je bila ogromna terasa, preuređena u mali vrt. Na toj visini, usled asfaltne džungle, Alen je imao malu oazu prepunu drveća i raznobojnog cveća. - Lepo je, zar ne? - upitao je Alen kada se vratio. - Jeste.

by voki

- To je moja oaza mira - naglasio je. - Uživam da sedim na terasi kada je lepo vreme - uzdahnuo je. - Šteta stoje večeras počela kiša, ali sledeći put ćete popiti kafu baš pored onog drveta - pokazao je prstom. Slažete se? - Naravno - nasmešila se veselo jer je njegov poziv jasno pokazivao da ima nameru da je ponovo pozove i da mu je u njenom društvu prijatno. - Zar bi iko normalan mogao da odbije takav predlog, gospođine Talbot? - upitala je. Lice joj više nije bilo toliko napeto i bolno, ali su joj smetale grimase i smeh. - Šta želite da popijete, gospođice Lorimer? - upitao je Alen. Viski, martini ili... - gledao je u uredno složene flaše. - Ništa od alkohola, hvala - odmahnula je glavom. - Bojim se da ću i ovako teško shvatiti ovu tešku materiju - rukom je pokazala prema udžbeniku koji je ponela sa sobom. - Ako još i popijem nešto, bićete sigurni da ste zaposliti najgluplju ženu u gradu i okolini, gospodine Talbot. - Ne, nikako, gospođice - odbio je galantno. - Ja tačno znam vaše kvalitete i moje mišljenje o vama ne može ništa promeniti. Posle napornog radnog dana, a pre večere, piće veoma prija. Ja ću viski sa ledom - naglo je odlučio. - Pa... i ja palo - predomislila se. Seo je pored nje i zapalio cigaretu. Razgovarali su o poslu, ali i svakodnevnim temama. Večera je bila odlična, a Samantinu pažnju je privukla sredovečna kuvarica koja je gotovo majčinskom brižnošću trčkala oko njih, nudila ih hranom i iznosila na sto razne đakonije. - Gospođa Smit se jako ljuti na mene što malo jedem i preskačem obroke - šapnuo je Alen. – Srećna je kada pojedem sve što je pripremila i stalno se boji da ću biti gladan. Pazi na mene kao da sam beba i pošto trenutno nemam domaćicu jer je stara gospođa Džekson odlučila da se penzioniše i ode da živi kod sestre u Kanadu, ona je preuzela i brigu o kući i mislim da jako teroriše spremačice - nasmejao se. U dnevnoj sobi su popili kafu i jeli odličnu čokoladnu tortu.

by voki

Tek kada su sve završili, Alen je predložio da sedmi za mali sto pored izlaza na terasu i poprieaju o gradivu koje je Samanta slušala na kursu iz finansija. Osetila je kako joj srce brže kuca zbog njegove blizine. Trebalo joj je mnogo snage da bi razumela ono što joj je on objašnjavao i da potisne nemir koji je osećala. Kada se primakao bliže da bi joj objasnio primenu jedne formule, Samanti se zavrtelo u glavi. Bila je potpuno zbunjena u njegovoj blizini. Celog života morala je da se opire udvaranju dosadnih i upornih muškaraca kojima je najvažnije bilo kako ona izgleda. Konačno, srela je čovekakoji je gledao u njoj jednu pametnu i razumnu ženu. Za njega, ona je bila neprivlačna fizički, ah privlačna kao radnik i osoba. Uplašila se sopstvenih želja. Alen Talbot je privlačio sve više, mada je znala da je nedostižan za nju. Iznenada, Samanti je postalo toplo i ona je skinula blejzer, zaboravljajući da na sebi ima haljinu bez rukava, a da ima lepe ruke i zavodljiva ramena. Imala je utisak da on ne obraća posebnu pažnju na nju nego da se trudi da joj što bolje objasni ono Što nije razumela. Vrlo brzo i sama se prepustila učenju i tek kada su ponovili sve i kada je Alen bio zadovoljan kako je ona to savladala, ustao je od stola, Uzeo flašu i dve čaše, Vratio se i seo pored nje. - Mislim da je dosta učenja za večeras - rekao je. - Zaslužili smo mali predah i nagradu - nasuo je piće i jednu čašu pružio njoj. - Da li ste za još malo kolača, gospođice Lorimer? - Ne, hvala - nasmešila se. - Vreme je da krenem kući promrmljala je, krišom bacajući pogled na veliki zidni sat. - Nije još kasno - pobunio se. - Sada možemo na miru da popričamo i bolje se upoznamo. Iznenađeno je pogledao kao daje tek tada primetio njene lepe ruke i obnažena ramena. - Dobro - promucala je. Toliko joj je bila mučna prevara sa kojom je živela da je poželela da mu prizna istinu, ali se bojala njegove reakcije. On joj je verovao i ne bi mogao da shvati njenu obmanu.

by voki

Razgovarali su o knjigama koje su pročitali, filmovima koje su voleli da gledaju i malim, sitnim zadovoljstvima koja su njihovim životima davala poseban smisao. Tek je sada Samanta shvatila da Alen i ona imaju mnogo sličnosti i u jednom trenutku je priznala sebi daje on pravi čovek za nju. Njeno nenašminkano lice koje je zbog lošeg tretmana prethodnih dana bilo crveno i nađuto bilo je maskirano samo velikim zadebljanjem koje je njen lepi nosić pretvorilo u veliki, neprivlačni krompir koji je njenom licu davao strogi ozbiljan izgled. Naočare koje je uporno nosila, žuljale su njen nos i u jednom trenutku nepažnje Samanta ih je pomerila, a njen veštački nos je otpao i pao na pod, tačno pored Alenove noge. - Da li biste mi objasnili šta je ovo, gospođice Lorimer? - upitao je strogim glasom, a onda je ispružio ruku i dohvatio nos sa poda. Nekoliko trenutaka ga je mirno posmatrala. - Ja... - Ovo je zaista pravo iznenađenje - nastavio je ledenim glasom. - Vi ste veoma privlačna, mlada žena. Još samo kada biste skinuli tu neprivlačnu odeću koju uporno nosite. Verujem da je i to deo vaše igre koju ne mogu da razumem - rukom je posegnuo ka njenom telu, ali se ona užasnuto izmakla od njega. - Ne! –vrisnula je. - Zašto? - Ja... - Želim da mi odmah objasnite u čemu je stvar, gospođice Lorimer - naredio je. - Ja... ne znam... - počela je, ali nije znala šta da mu kaže. - Nadam se da će vaše objašnjenje biti dovoljno ubedljivo i opravdano -zagrmeo je, a Samanta je zadrhtala kao list na vetru. - Ne želim da vam objašnjavam ništa, gospodine Talbot - rekla je kada se malo pribrala. - Uostalom, vi mi ne biste poverovali ni reč odlučno je ustala. - Gde idete? - Kući.

by voki

- Molim? - Znam da se više nikada nećemo videti, gospodine Talbot - rekla je. - Pošaljite mi platu koju sam zaradila - setno se nasmešila. - Želim vam više sreće sa sledećom sekretaricom. - Čekajte! - naredio je. - Hoću da čujem istinu, gospođice Lorimerrekao je hladno. - Ali... - Vi ste započeli igru gospođice Lorimer, a ja ću je završiti promrmljao, je preteći. - Ja... ja... Privukao je u svoj zagrljaj i pre no što se snašla njegove usne su je ljubile. To je bio grub poljubac, neka vrsta kazne za njenu prevaru i igru. U početku se opirala, pokušavajući da se izvuče iz njegovog čvrstog zagrljaja, ali zatim kada se probudila strast u njenom telu uzvraćala mu je poljupce svom svojom dugo potiskivanom željom. U tom trenutku za nju je sve prestalo da postoji. Znala je daje izigrala njegovo poverenje i da ga više neće videti, pa je želela da makar na tren zadovolji svoju strast. - Sretao sam razne žene do sada - obratio joj se tiho, ne dižući usne sa njenog vrata. - No, nikada ranije nisam sreo ženu koja bi pomislila da se posluži takvim trikom. Osećanje morala, nije ti baš jača strana. Šta si nameravala da postigneš tom tvojom igrom? Nadala si se da ćeš me vezati za sebe i da ću postati potpuno zavistan - cinično se nasmejao. - Htela si da uđeš u moje poslove, a tek kasnije otkriješ svoj pravi identitet. Znala si da poseduješ čari na koje neću moći da ostanem imun i da ćeš tada imati šansu da radiš šta hoćeš. Usne su mu bile nežne, ali glas je bio suv i preteći. - U redu, sada imamo izvrsnu priliku da započnemo - nasmejao se. - Shvati ovo kao audiciju. Hajde da vidimo da li znaš da vodiš ljubav isto onako dobro kao što si dobra i u poslu. Njegove grube reči vratile su je u stvarnost. Činilo joj se kao da doživljava užasnu moru. Učinilo joj se da je srce prestalo da joj kuca kada je shvatila suštinu svojih osećanja. Ona je volela Alena Talbota.

by voki

Dok je bila u njegovom zagrljaju učinilo joj se na čas da joj on uzvraća ista osećanja, ah ono stoje on osećao prema njoj bila je mržnja i prezir. To saznanje je bolelo i gušilo. Morala je što pre da pobegne od njega. Polako je ustala. - Kuda? - upitao je podsmešljivo. - Kući. - Ne bih rekao draga damo da si u situaciji da izražavaš svoje želje - prišao joj je i uzeo njene ruke u svoje. - Nežne, lepe ruke... plave oči... duga kosa. Zaista si privlačna devojka. Želim da vidim šta još znaš - rekao je okrutno. - Znam da sam pogrešila, ah nemate prava da se tako ponašate gotovo je viknula. - Nemoj da mi govoriš o tome koja su moja prava - bio je smrknut. - Sam ću o tome odlučiti. Ispružio je ruku i prešao njome preko raskošnih oblina njenog tela, otkrivajući znalačkim pokretima sve detalje koje je ona pokušavala da sakrije. - Mogu da zamislim kako ste mi se smejali iza leđa. Karson sigurno zna za ovaj tvoj prljavi trik, zar ne? Pigmalion! No, ja ću biti taj koji će da vidi tu transformaciju - ljutito je sevao očima. - Ne, nije tačno - uzviknula je. - Niko se nije smejao i... - Šta? Rukom je krenuo prema njoj, a ona je zanemela od straha. Snažno ga je udarila u cevanicu. - Oh, veštice mala! Samanta nije oklevala. Čim se on presavio od bola, zgrabila je svoju tašnu i istrčala iz stana. Suze srama i poniženja, curile su joj niz hce. - Samanta, čekaj! Samanta je trčala nekoliko blokova, a zatim uspela da zaustavi taksi. Ni sama nije znala kako je stigla u stan, ali čim je otključala vrata suze su nekontrolisano počele da cure niz njeno lepo hce. Glasno je jecala.

by voki

- Sam? Sam, šta se desilo? - Dženet je uplašeno istrčala iz svoje sobe i prišla svojoj drugarici. - Ko te je povredio, Sam? - upitala je nestrpljivo. - Ja... - gorko je plakala. - Šta ti? Gde si bila? - Sa Alenom - promrmljala je. - Bili smo kod njega. - I? - On... on zna... otpao mi je nos i... - nepovezano je govorila između jecaja, - Pokušaj da se smiriš, Sam - Dženet je nežno zagrlila. - Ništa te ne razumem. - Alen je hteo da mi se osveti i ponizi me, a... on je otkrio sve ponavljala je. - I? - Bilo je strašno - zajecala je. - Kako to misliš? - Dženet je bila užasnuta. - Govorila si da te on ceni. - To je bilo tako dok mi nije otpao onaj glupi nos! - Da li si mu objasnila u čemu je stvar, Sam? - upitala je Dženet strpljivo. - Nisam. - Zašto? Dženet je milovala po kosi, pokušavajući daje smiri. - Ništa mu nisam rekla jer mi on ne bi verovao - tiho je plakala. - A, nisam ni imala priliku, Dženet - prošaputala je. - On me mrzi i više ga nikada neću videti. - Morala si mu reći istinu, Sam -uzdahnula je Dženet. - Da li hoćeš da ja odem i razgovaram sa njim? - Ne! - Dobro - khmnula je glavom. - Pokušaj da se smiriš i nemoj više brinuti. -Ali...

by voki

- Ne zaboravi da je Džems Karson obećao da će ti pomoći da pronađeš novi posao. Idi lezi u toplu kadu, a ja ću ti doneti neko piće da se malo smiriš. - Dobro - promrmljala je. - Šta bi popila? - Dupli viski.

Bilo je skoro podne kada se Samanta probudila. Glava je užasno bolela, a čim je otvorila oči setila se svega. Osetila je gorak ukus u ustima i jezu u srcu. Brzo se istuširala i obukla stare farmerke i iznošenu teksas košulju. Njen ten je bio čist i nežan kao pre. Ušla je u kuhinju, a miris sveže kafe zagolicao je njen nos. Sela je za sto i osmehnula se svojoj drugarici. - Dobro jutro - promrmljala je paleći cigaretu. - Ova kafa će me vratiti u život. - Nisam htela da te budim, znam da ti je odmor potreban. - Sada se dobro osećam - rekla je Samanta, pitajući se da h je to istina. - Sam, trebala si obući nešto seksi - rekla je Dženet. - Zašto? - Žena se uvek oseća bolje kada izgleda privlačno - odgovorila je. - Možda si u pravu - nasmešila se. - Ako budem bila lepša spolja, možda ću se i iznutra lepše osećati. - Ti si jako lepa i privlačna kao što i sama znaš, ali ponovo malo pažnje treba da posvetiš sebi - rekla je Dženet. - U poslednje vreme si se zapustila, a to je jako loše. - U pravu si.

by voki

- Hajde da kasnije odemo u kupovinu - predložila je veselim glasom. - Znaš da je to najbolji lek za slomljena ženska srca. - Ideja nije loša - Samanta je prasnula u smeh. - Samo, da bih izlečila svoje srce, moram potrošiti brdo novca, a to nemam. Mada, već se i sada osećam kao ona tvoja stara cimerka kakva sam bila dok me nisu uhvatile te budalaštine oko prerušavanja - frknula je. - Mora da ti je bilo mučno da me gledaš u onoj ogromnoj odeći sa tonom šminke na licu - primetila je tiho. - Jeste - priznala je Dženet. - Nisi bila baš izazovna - obe su prasnule u smeh. U tom trenutku se začulo zvonce na ulaznim vratima. - Ko bi to mogao biti? - promnnljala je Samanta. - Da li očekuješ nekoga? - Ne. Samanta je polako ustala i krenula da otvori vrata. Skamenila se. Pred njom je stajao Alen Talbot. - Vi? - Da. Nekoliko trenutaka su se nemo posmatrali, a zatim je on bez poziva ušao u stan. Po izrazu njegovog lica, jasno se videlo daje još uvek ljut na nju. - Zašto ste došli? - upitala je. - Zašto? - zagrmeo je. - Došao sam da razjasnimo tvoju komediju, mlada damo - naglasio je. - U kancelariji sam rekao da si mi se javila da imaš glavobolju i da danas nećeš doći na posao. - Zašto ste to uradili, gospodine Talbot? - Nisam ni sanjao da slaviš uspeh svoje male predstave - na kuhinjskom stolu je primetio flašu viskija i čašu. - Čekajte samo trenutak, gospodine svemoćni! - Dženet je ustala i krenula prema njemu. - Vi... - Ovo je lična stvar, gospođice Rodžers, i želim da je raspravim sa Samantom - presekao je ledenim glasom. - Ali... - Ostavi nas same, Dženet - zamolila je Samanta.

by voki

- Dobro, biću u svojoj sobi, Sam -rekla je. - Pozovi me ako ti trebam - dodala je. - Važi - promrmljala je Samanta i umorno se spustila u prvu stolicu. - Kakvu si budalu napravila od mene, Samanta - zagrmeo je Alen. - Uživaš u tome, zar ne? - Ne, niste u pravu - odgovorila je mirno, ne skidajući pogled da njegovog lica. - Nisam? - Osećam se užasno i molim vas da mi oprostite - rekla je iskreno. Nekoliko trenutaka Alen je nemo posmatrao. - Zašto si to uradila? - upitao je. - Bio mi je potreban posao - rekla je kroz suze koje su iznenada počele da cure niz njeno lepo lice, a ona nije imala ni želju, a ni snagu da ih sakriva. - Mislila sam da sam spremna sve da učinim da bih dobila posao, ah prevarila sam se. Oprostite mi, gospodine Talbot. - U redu - klimnuo je glavom. - Bio ti je potreban posao, ali ne razumem zašto si se prerušila i načinila od sebe ružnu ženu? pažljivo je gledao. Ugrizla se za usnu i zagledala u njegovo lice koje više nije bilo onako gnevno. - Ja... – promucala je. - Reci mi, Samanta. - Pogledajte me, gospodine Talbot - primorala je sebe da mu odgovori. - Da li biste me zaposlili kao sekretaricu da sam se ovako pojavila u vašoj firmi? - upitala je direktno. - Ne. Gospođa Harison me nikada ne bi propustila kod vas, a ja bih ostala bez posla - rekla je bolno. - Da li zaista želite da vam kažem zašto sam se prerušila i zašto sam procenila da je to moja jedina šansa da se zaposlim, gospodine? - pažljivo ga je gledala. - Da.

by voki

- Nemojte da mislite da sam htela da se poigram sa čuvenim Alenom Talbotom. Niste vi bili u pitanju, ne laskajte sebi. Bio mi je potreban posao, a svaki poslodavac tretirao me je kao praznoglavu lepoticu i tražio od mene da uletim u njegov krevet. Da li vam je sada jasno zašto sam to uradila? Alen je gledao zamišljeno. - Možda sam se poneo nekorektno prema tebi, Samanta, ali moraš da priznaš da si me procenila pogrešno. Zašto mi nisi odmah rekla u čemu je problem? - Nisam smela. - Zašto? - Da ne bih ostala bez posla - odgovorila je. - Hhmm... mene nije interesovalo tvoje telo, nego dobra sekretarica - naglasio je. - I ti laskaš sebi, draga damo, nisi toliko neodoljiva da bih ti se nabacivao i da ne bih odoleo tvojim čarima. Zavladala je tišina. Nekoliko trenutaka su nemo gledali jedno drugo. - Da li ste za kafu, gospodine Talbot? - upitala je Samanta ljubaznim glasom. Kao da ga je iznenadilo njeno ljubazno pitanje i da se trgao. Pažljivo je pogledao. - Jesam, Samanta - odgovorio je smireno. - Nego, mislim da smo sada rasčistili sve stoje bilo nejasno među nama i ne vidim razlog zašto se ne bi vratila na posao. Ja neću da izgubim dobru sekretaricu, a tebi je posao potreban, zar ne? - Jeste, ali ne mogu da se vratim na posao, gospodine Talbot promucala je. - Zašto? Devojka je osetila da joj kolena klecaju, a ruke drhte. Ovakvom ishodu se nije nadala. - Reci mi, Samanta - nežno je uhvatio za bradu i zagledao se u njene oči. - Ja...

by voki

- Obećavam da neću izgubiti kontrolu nad sobom kada si ti u pitanju, Samanta. -Ali... - Sutra te čekam na tvom radnom mestu - rekao je. - Dobro, ali... - Šta? - Mislim da će naša saradnja biti veoma teška, gospodine Talbot promucala je. - Zašto tako misliš, Samanta? - prodorno je gledao, a ona je zadrhtala od njegovog pogleda. - Izgubili ste poverenje u mene, a ja znam da se ono teško vraća odgovorila je. - To je tačno, ali ako se budeš pridržavala pravila, sve će biti u redu - odmahnuo je rukom. - Kakvih pravila, gospodine? - bila je zbunjena jer joj ranije nije spominjao nikakva pravila. - Ima ih više - duboko je uzdahnuo, ne skidajući pogled sa njenih plavih širom otvorenih očiju. - Nikada nemoj dozvoliti sebi da te obuzme panika, Samanta - rekao je. - Isključi emocije ako želiš da uspeš u poslu. Zapamti da „ne" ne postoji i da sve uvek mora da se uradi i odradi na najbolji način - nabrajao je. - I to je sve? - upitala je znatiželjno jer joj se ta pravila nisu učinila teška. - Uglavnom - klimnuo je glavom. - Dobro. - Naravno postoji još i to da zaboraviš na svoje ženske čari ironično se osmehnuo. - Pored mene ćeš biti sasvim bezbedna, a ja neću kao tvoji bivši poslodavci želeti da te uvučem u svoj krevet naglasio je. Koliko su joj te reči godile, istovremeno su joj i parale srce. Da li je on time želeo da joj pokaže da mu se ona kao ženauopšte ne sviđa, ih joj se samo svetio zbog njene prevare, nije mogla da dokuči. I pored njihovog sukoba, Alen Talbot je za Samantu i dalje ostao najprivlačniji muškarac, a njena osećanja prema njemu se nisu

by voki

nimalo izmenila. I dalje gaje volela i bila zaljubljena, snagom svojih mladih godina, prve ljubavi i nabujale strasti. - Molim te Samanta da zaboraviš na onu groznu odeću koju si nosila - nastavio je. - Dobro - osmehnula se, sećajući se svog izgleda. - Kako da se oblačim na poslu? - Lepo, ali ne provokativno - naglasio je. Uzdahnula je. - Nadam se da neće biti teško, Samanta. - I ja se nadam, gospodine - nasmešila se. - Možemo da pokušamo da radimo zajedno - promucala je. - Pametna odluka, Samanta - nasmejao se. - Da nisi prihvatila da se vratiš na posao, znao bih da si me lagala i potrudio bih se da nikada više ne dobiješ posao u Njujorku - rekao je hladno. - Znaš da sam u poslovnim krugovima uticajan i da bi moja jedna reč bila dovoljna. - Znam. - Sutra te čekam u kancelariji -naglo je ustao i krenuo ka vratima. - Kako je završen vaš razgovor, Sam? - upitala je Dženet čim je čula da se vrata za njim zatvaraju. - Sutra se vraćam na posao - odgovorila je. - O? - Nisam to očekivala - priznala je. - Čestitam! Znači, uspela si - smejala se Dženet. - Pa... - Šta je? To si htela, zar ne? Samanta je tužno pogledala. - Da li ima nešto što si mi prećutala, Sam? - upitala je Dženet, kojoj nije nikada ništa promaklo. - On me mrzi - rekla je tiho. - Ma, ne - odmahnula je rukom, a na usnama joj se pojavio nežan osmeh. - Da te mrzi ne bi ti ponudio da se vratiš na posao - rekla je razborito. - Možda je malo ljut zbog tvoje prevare, ali vremenom će ga proći i sve će biti kao pre.

by voki

- Bojim se da nikada više neće biti kao pre - prošaputala je Samanta. - Kada se vraćaš na posao, Sam? - upitala je Dženet veselim glasom. - Sutra. - Divno! - zapljeskala je rukama. - Zamisli, naglasio je da menjam garderobu - Samanta je pokušala da se osmehne. - Pametan čovek - rekla je Dženet. - Smučilo mu se da te gleda u onim staromodnim krpama. - Zar nisam bila zanosna? - smešila se. - Uf... – napravila je smešnu grimasu i obe su prasnule u neobuzdani smeh. - Nego, spremaj se - insistirala je Dženet. - Zar se nismo dogovorile da idemo u kupovinu? - Jesmo. - Koliko ti vremena treba da se spremiš? - Pet minuta - Samanta je požurila u svoju sobu. - Dobro - Dženet je već bila obučena i našminkana za izlazak. Ovoga puta ćemo uživati i kupovati samo lepe stvari - promrmljala je. - Ali, ne provokativne - viknula je Samanta. - Zašto? Baš sam htela da ti predložim par seksi stvarčica - rekla je Dženet. - A, ne. Moram se pridržavati uputstva gospodina Talbota - veselo se smejala. - Reci ti šta hoćeš, ah on je lud za tobom, Sam. - On? - Da - rekla je odlučno: - Čini mi se da si luda ti, Dženet - naglasila je Samanta. - Alen me mrzi. - Uf, ala si ti naivna, Sam - nasmejala se.

by voki

V Alenove podrugljive reči zvonile su joj još uvek u ušima kad je ustala sutradan ujutru i počela da se sprema za posao. Dugo je razmišljala šta da obuče. Htela je da bude elegantna i privlačna. Na kraju je odlučila da će bela bluza i duga siva suknja sasvim odgovarati Diskretno se našminkala. Raščešljala je kosu i pokupila je u konjski rep. Delovala je skromno, ah lepo i elegantno. Toga dana je imala mnogo posla i čim je ušla u kancelariju počela je da kuca neka pisma koja joj je Alen ostavio na diktafonu. Alen se pojavio tek oko deset sati i pozvao je u svoju kancelariju. Čim je ušla, Alen joj je prišao. Gledao je od glave do pete nekoliko trenutaka. Konačno, kada joj se učinilo da više ne može da izdrži njegov prodoran pogled, pokušala je da prekine tu napornu tišinu. - Da li ste završili svoju inspekciju, gospodine Talbot? Nadam se da ste zadovoljni mojim izgledom. Ako niste, sa zadovoljstvom ću napustiti vašu kancelariju. - Zašto želiš da odeš, Samanta? - Ja... - Nikada nisam sreo tako zagonetnu ženu kao što si ti - rekao je. - Ti si neverovatna - nasmešio se. - U početku si bila neprivlačna, starija usedelica koja je izazivala sažaljenje okoline. Juče u tvom stanu bila si pravi primer fatalne tinejdžerke, a sada si prava, lepa, efikasna poslovna žena. - Juče ste mi rekli da se prikladno obučem - promrmljala je. - Nadam se da ste zadovoljni. - Da, sasvim sam zadovoljan - odgovorio je. - Da nemam ovako dobru memoriju, ne bih mogao ni da naslutim šta se skriva ispod te skromne, bele bluze. - Ovo je već previše, gospodine Talbot! - uzviknula je. - To što znate sve o mojoj prevari, ne znači da se osećam krivom i da ću

by voki

dozvoliti da se smejete na moj račun. Priznala sam da sam pogreška i bila sam spremna da napustim posao, ah vi ste me zadržali, no, to ne znači da ću trpeti da me zagledate i procenjujete kao robu na pijaci. - Oho - nasmejao se. - Ne laskaj sebi, gospođice! Nemam nikakve nepoštene namere. To što sam te posmatrao bilo je zato što pokušavam da naviknem na tvoj novi izgled. Gledao je strogo i nemilosrdno, a Samanta se odmah setila njegove pretnje da će se postarati da ne dobije drugi posao ako ga napusti. U tom trenutku ni to joj više hije bilo važno. Želela je da pobegne što dalje od njega, pa čak i u drugi grad. - Vreme je da nastavimo s poslom - rekao je Alen iznenada. Donesi mi solju kafe i dođi da ti izdiktiram neka pisma - seo je za svoj pisaći sto i počeo da prebira nešto po papirima. - U redu. Kad je nešto kasnije ušla u njegovu kancelariju da bi joj potpisao pisma koja je prekucala, on je rukom pozvao da mu priđe i sedne na stolicu pored kompjutera. - Pratim kretanje ovih akcija — objasnio joj je. - Mislim daje došao trenutak da ih kupimo. Pogledaj ovo! Samanta je gledala grafikon i mnoge cifre, ali joj ništa nije bilo jasno. Alen je primetio njen izgubljen pogled. - Zar te to nisu učili na kursu koji pohađaš, Samanta? - bio je iznenađen. - Ovo je jedna od najvažnijih teorija savremenog investiranja. Stavas uče, ako ne to što je osnovno? Dođi ovamo da ti objasnim o čemu se radi. Ništa neće biti od tebe, ako ovo ne shvatiš. Obišla je sto i sela pored njega. Alen je strpljivo pričao i objašnjavao. Osećala se veoma nelagodno, ali on nije obraćao pažnju. Detaljno je objašnjavao, a ona je vrlo brzo razumela rast ili pad cena. U kancelariji su se zadržali i posle radnog vremena, ah je Samanta shvatila sve šta joj je objašnjavao i oboje su bih zadovoljni. - Spremi se, vozim te kući, Samanta - rekao je.

by voki

- Nije potrebno, hvala. - Znam da nije, ali insistiram - rekao je hladno. - Dobro, gospodine Talbot - promrmljala je. - Dokle misliš da me tako oslovljavaš, Samanta? - Kako? - Prezimenom. - Mislila sam da je to normalno - zbunjeno ga je gledala. - Vi ste moj poslodavac. Liftom su se spustili do garaže i seli u kola, a on nije progovorio ni reč. - Gde ćemo na večeru, Samanta? - iznenada je prekinuo tišinu. - Želim da odem kući - odgovorila je. - U redu - rekao je pomirljivo. -Tvoja želja je za mene zapovest nasmešio se. Kola su klizila polako mračnim ulicama. Alen je zviždukao neku veselu melodiju, a Samanta je gledala tupo ispred sebe, trudeći se da sedi što dalje od njega i da ga ni u jednom trenutku ne dodirne. Bilo joj je jasno da se Alen poigrava s njom, da hoće da joj dokaže da mora da se ponaša onako kako joj on naredi i da može da joj pokvari veče ako mu se to prohte. Najgore u svemu bilo je što je ona tu bila zaista nemoćna. Zaustavio je kola ispred jedne poznate radnje gde su se prodavali italijanski specijaliteti. - Sačekaj malo, moram nešto da kupim pa ću te odbaciti do kuće rekao je izlazeći iz kola. Osmehnuo se, a Samanta je zadrhtala jer je njegov osmeh uvek izazivao isti nemir u njoj. Pomislila je da bi možda bilo pametno da izađe iz kola i sama ode kući jer je stanovala nedaleko odatle, ali se bojala njegove reakcije. Odlučila je da se izloži tom riziku. Otvorila je vrata, izašla iz kola i potrčala niz ulicu. Malo je usporila kada je zamakla iza ugla. Osećala se kao dete koje je pobeglo iz škole. Kada je otključala vrata stana uzdahnula je s olakšanjem. Na stolu pored telefona našla je Dženetinu poruku. Napisala je daje na probi i

by voki

da će kasnije izaći na večeru, a kući se vratiti kasno. Za Samantu je napravila večeru i ostavila u frižider. Samanta se obradovala što je pred njom bilo jedno mirno veče. Odlučila je da se istušira, večera i gleda neki film. Samo što je ušla u kadu i pustila vodu, začula je zvono na ulaznim vratima. Oh, do đavola! Ko bi to mogao da bude? Zvono se oglasilo ponovo i nije joj preostalo ništa drugo nego da ode i otvori. Umotala se u frotirski ogrtač i bosonoga pritrčala ulaznim vratima. - Koje? - Alen. Srce joj je zakucalo brže. - Otvori, Samanta, molim te. Alen je došao kod nje! - Šta hoćeš, Alene? - upitala je, ne primećujući da ga je prvi put oslovila imenom. - Hoću da uđem - odgovorio je. - Kupam se. - Ne interesuje me šta radiš, hoću da uđem, Samanta - bio je nestrpljiv. - U rukama mi je paket koji ću ispustiti. Prestani da se ponašaš kao razmaženo dete! Te reči su je izvele iz takta i ona je naglo otvorila vrata. - Uđi - rekla je hladno. - Osećaj se kao kod svoje kuće jer si se sam pozvao, ali ne očekuj od mene da te zabavljam i da ti pravim društvo - obrecnula se, uletela u kupatilo i zalupila vratima za sobom. Nastavila je da se tušira, ali je iznenada shvatila ironiju cele te situacije. Bilo bi glupo da celo veče provede zaključana u kupatilu kao zarobljenik u vlastitom stanu, samo zato što je Alen došao kod nje. Ovo je njen stan, njena oaza mira i neće nikome dozvoliti da poremeti njen plan. Obukla se i odlučno ušetala u dnevnu sobu. Alen je sedeo i listao neki časopis.

by voki

- Vidim da si se presvukla - promrmljao je. - Nije trebalo, bila si privlačna i u onom ogrtaču. U tom trenutku iz kuhinje je počeo da se širi prijatan miris. - Šta je to? - Pripremam večeru - naglo je skočio i požurio u kuhinju da mu sos ne bi zagoreo. - Ti? - Naravno, odličan sam kuvar - nasmešio se. - Nemoj reći da si već zaboravila da si me pozvala. - Ja? Ja te pozvala, Alene? - razrogačila je oči. - Da. - Kada? - Lepo sam te pitao gde želiš da odemo na večeru, a ti si rekla kući - slegnuo je ramenima. - Zar je moguće da tako brzo zaboravljaš, Samanta? - Ali... - Kada sam se vratio do kola i video da si otišla, pretpostavio sam da si požurila kući da bi postavila sto za večeru. Zamisli koliko sam se iznenadio kada si mi rekla da si u kadi. No, razumem te, posle radnog dana čoveku prija osveženje i relaksacija u kadi pre večere, zar ne? - ljubazno se smešio. - Ti... - frktala je. Nije znala kako da reaguje na ovo njegovo izazivanje. - Imam utisak da je ona nekadašnja gospođica Lorimer bila mnogo efikasnija od tebe - smeškao se zadovoljno. - Kako se usuđuješ da kažeš tako nešto? Ja... - Hajde budi dobra domaćica i pomozi mi da pripremim večeru, Samanta - zamolio je. - Neću - rekla je prkosno. - Zašto? - Ti si nezvan gost, Alene. - Nije tačno - odmahnuo je glavom. - Seti se šta si rekla kada sam te pozvao na večeru. - Htela sam kući sama - naglasila je.

by voki

- To nisi rekla - oči su mu se smešile. - Ali... - Nadam se da ćeš ipak biti dobra domaćica i potruditi se da se u tvojoj kući osećam prijatno - i dalje je izazivao. - To nalažu osnovna pravila pristojnosti, zar ne? U redu, pomislila je ratoborno. Za tvoju igru potrebno je dvoje. Ja nisam baš takav idiot za kakvog me ti smatraš. Ako želiš rat tvojim oružjem, imaćeš ga. - U pravu si - klimnula je glavom, a usne su joj se razvukle u izveštačeni osmeh. - Potpuno sam zaboravila na ulogu domaćice. Ti samo sedi, a ja ću se postarati za sve. - O, kakva promena - promrmljao je, praveći se da ne primećuje njen sarkastični ton. - Da li si za neko piće, Alene? - upitala je. - Doneo sam nam vino. - Mislila sam da vino ostavimo za kasnije uz jelo - predložila je. - Ti si doneo pola radnje - nasmejala se gledajući uredno složene kese. - Šta si to sve kupio, Alene? - Skoro sve italijanske specijalitete koje su imali - odgovorio je. Oduševila me je ideja da večeramo kod tebe, a nisam znao šta najviše voliš pa sam odlučio da kupim od svega što imaju. Samanta je prasnula u neobuzdani smeh. Uprkos njenom početnom nezadovoljstvu što ga vidi na svom pragu, raspoloženje se popravilo dok su zajedno pripremah večeru, a naročito kada su seli za sto i počeli da večeraju. Veselo su razgovarah, često upadah jedno drugom u reč i mnogo se smejali. Samanta je raspremila sto, oprala sudove, a zatim su prešh u dnevnu sobu i udobno se smestili jedno pored drugog ispred televizora. Gledah su film koji im se svideo i polako pijuckali vino. - Alene? - Molim? - Oprosti što sam bila onako neljubazna na početku večeri – promrmljala je.

by voki

- U redu je, Samanta - prošaputao je. Iznenada Samanta je osetila njegove ruke na svom potiljku. Izvukao joj je šnale i raspustio kosu. Polako je podigao njeno lice prema svom. Zagledao joj se u oči. U trenutku kada su im se usne spojile u sobu su ušli Dženet i Džems Karson. Oboje su zastali kao ukopani. - Oh - promrmljalaje Dženet. - Izvini, Sam, nisam znala da imaš društvo. Alen se ispravio i polako povukao ruku sa Samantinog ramena. - Dugo smo se zadržali u kancelariji pa smo došli ovamo na večeru rekao je. - Sada moram da krenem. - Nemojte ići zbog nas - rekla je Dženet. - Moram, kasno je, a sutra imam mnogo posla - rekao je Alen. - Šteta - umešao se Džems Karson. - Ja sam mislio da sutra navratim kod tebe u kancelariju, ali neću ako imaš mnogo posla. Taj razgovor možemo odložiti i za neki drugi dan. - Kako god hoćeš - rekao je Alen ležerno. Samanta je izašla do lifta da isprati Alena. Imala je utisak da je na odlasku želeo nešto da joj kaže, ali je ipak samo spustio brz poljubac na njene usne, promrmljao pozdrav i izgubio se. Dugo je gledala za njim, pitajući se šta bi se te noći dogodilo među njima da ih nisu prekinuli. Srce joj je luđački tuklo.

by voki

Sledećih dana u kancelariji je bilo mnogo posla i često su propuštali ručak da bi sve postigli. Istovremeno, Alen se jako li udio da je nauči štoviše i svakim danom njeno znanje je bilo sve veće. Oboje su bili nagnuli nad kompjuterom, čekajući da se pojavi grafikon sa novim cenama kada su se vrata njegove kancelarije naglo otvorila, a Deniza Žerar uletela unutra. Nije ni pogledala Samantu nego je poletela u Alenov zagrljaj. - Ljubavi - zacvrkutala je. - Nisam mogla više da izdržim bez tebe! Da li sam ti nedostajala? Alenovo lice je iznenada postalo bezizražajno, a u očima se pojavila neka senka. - To bi bilo sve za danas, gospođice Lorimer - rekao je ljubaznim glasom. - Oh, nisam vas ni primetila - rekla je Deniza okrećući se prema njoj, a zatim se skamenila. - Vi? Šta ste to... - Kada si stigla, Deniza? - upitao je Alen pre no što je uspela da završi rečenicu, a Samanta je to iskoristila da tiho izađe iz njegove kancelarije. Sela je za svoj sto i stavila glavu među ruke. Zvonak glas Denize Zerar odzvanjao je u njenim ušima i ledio joj srce. Morala je priznati daje ta devojka neodoljiva. Delovala je tako sigurno i samouvereno. Bila je prava dama kao stvorena za Alena Talbota. Činilo joj se da će se onesvestiti dok se prisećala njenih lepih ruku oko Alenovog vrata. Nekoliko trenutaka kasnije Alen i Deniza su se pojavili na vratima njene kancelarije.

by voki

- Ja sada idem, a i vama savetujem da odete kući i odmorite se, gospođice Lorimer - rekao je Alen. - Imali smo naporan dan i... - Večeras nemam nikakvih obaveza i imam dovoljno vremena pa sam Mela da malo spremim sto i ukucam još neke podatke u kompjuter, gospodine Talbot - rekla je mirno. - Ne, idite kući - gotovo je naredio. - Pada mrak, a... - Bože, Alene - Deniza je prasnula u smeh. - Gospođica Lorimer nije mala i zna da brine o sebi. Staje s tobom, da nećeš predložiti da je mi vozimo? - njen grleni smeh je parao Samantinu dušu. - Te devojke kojima je karijera važna, veoma su samostalne i... - izvukla gaje napolje, ali je Samanta zapazila zabrinut izraz u njegovim očima. Nastavila je da radi. Nije joj se žurilo kući, jer je znala da je Dženet u pozorištu, a bila je suviše umorna da prošeta gradom. Upravo se pripremala da krene kući kada je čula korake ispred kancelarije. Vrata su se naglo otvorila i Alen je zbunjeno gledao u nju. - Da li znaš koliko je sati, Samanta? - upitao je. - Ne, ali... - Prošlo je devet - bio je namrgođen. - Zašto me nisi poslušala i odmah krenula kući? - Pa... - Znaš da očekujem od svojih službenika poslušnost - polako joj je prišao. - Znam - nasmešila se. - Radila sam i... Hej, niko još nije grdio službenika koji ostaje duže i radi - pokušala je da se našali. - Uplašila si me, Samanta. - Kako? - Nekoliko puta sam okrenuo tvoj kućni broj da proverim da li si stigla, ali odgovora nije bilo - rekao je. - Dženet je u pozorištu, a meni se nije žurilo jer nisam Mela da budem sama - priznala je. - Zaradila sam se i... - Uzmi tašnu i idemo - naredio je.

by voki

- Nije ni čudo što ne možeš da zadržiš ni jednu sekretaricu, Alene pogledala ga je ljutito. - Ponašaš se kao tiranin! - trčkala je za njim do lifta. - Ja? - naglo je zastao. - Da. U tišini su seli u njegova kola i on je počeo da vozi. - Gde idemo? - upitala je Samanta jer je vozio u suprotnom pravcu nego što je ona stanovala. - Na večeru - odgovorio je mirno. - Ali... - Umirem od gladi, a i ti - pažljivo je pogledao. - Oboje nismo danas ništa stavili u usta, Samanta - podsetio je i nastavio da vozi. - Zar nisi večerao sa gospođicom Žerar? - prošaputala je. - Nisam. - O? - izletelo joj je, a on je to čuo. - Šta to znači, Samanta? - Malo me iznenađuje što niste zajedno - rekla je, trudeći se da sakrije ljubomoru. - Deniza je umorna i... - Ah - bolno je uzdahnula. - Znam da ne voliš da jedeš sam i potrebno ti je društvo nekoga ko će da je zameni. Alen je naglo usporio vožnju, okrenuo se ka njoj i zagledao se u njene oči. - Draga moja, ti ne bi mogla nikada da zameniš Denizu - rekao je. Vas dve ne možete da se poredite. - Oh! Nemoguć si, Alene. Dovodiš me do ludila - skoro je drhtala od besa i povređenih emocija. - Nadam se da je tako - promrmljao je. Nastavili su da se voze u tišini. Odveo je ujedan elegantan restoran i kada su se smestih za sto pored prozora on je uhvatio za ruku i tiho rekao: - Volim da večeram ovde i da uživam u pogledu. Samanta, da li se sećaš pogleda na Central park iz mog stana? - učinilo joj se da vidi neki čudan blesak u njegovim očima.

by voki

- Da. - Hoćeš li biti pričljivija ili ćeš se duriti celo veče? - upitao je mirno. - Ne durim se, ah mi se ne sviđa što sam ovde - odgovorila je. - Ne? - iznenađeno je pogledao. - Hajde da menjamo lokal predložio je ležerno. - Znaš i sam da nisam tako mislila - rekla je. - Nego? - Umorna sam i želim da odem kući i odmorim se za sutra odgovorila je. - Trebalo je da odeš kući na vreme i sve bi bilo u redu. Smatraj ovo kao poslovnu večeru, a u buduće slušaj moja naređenja i neće biti problema. Znaš, ja uvek mishm ono što kažem.. Nikada se ne upuštam u neke igre dok ne promislim o mogućim posledi-cama. - Zašto mi stalno spominješ to? - upitala je bolno. - Već bezbroj puta sam ti rekla da mi je žao i da se izvinjavam. - Zar misliš da je izvinjenje dovoljno za ono što si mi se smejala iza leđa? - Nisam se smejala! Želela sam posao. - Postigla si svoj cilj - pronicljivo je gledao. - Posao imaš. - Da, i jako ga volim - naglasila je. - Uživaš u poslu, Samanta? - upitao je začuđujuće nežnim glasom. - Da, uživam. - Ipak... - Sta? - Čini mi se da nisi srećna - promrmljao je. - Ja... - naglo je zaćutala jer nije mogla da mu kaže da joj on zagorčava život. Tokom večere počeli su da ćaskaju i napetost je popustila. Svirala je tiha, prijatna muzika, a nekoliko parova igralo je na podijumu. - Hajde da igramo, Samanta - Alen je uhvatio za ruku. - Oh, mislim da to nije pametno -promucala je. -Zašto? - Umorna sam i rado bih otišla kući - rekla je u jednom dahu. - Sutra me čeka mnogo posla i...

by voki

- Ne zaboravi da sam ja gazda, Samanta - rekao je ne puštajući njenu ruku iz svoje. - Da h sutra želiš slobodan dan da bi se odmorila i naspavala? - Ne. Ustala je i krenula za njim. Već sle-dećeg trenutka našla se u njegovom zagrljaju. Kretali su se u laganom ritmu jedne stare romantične melodije. Samanta je stavila jednu ruku na njegovo rame, a drugu je stavila na svoje grudi da bi sprečila doticanje njihovih tela. Plašila se da će Alen veoma lako protumačiti ubrzane otkucaje njenog srca, samo ako ih bude osetio. Kao da je pročitao njene misli, Alen je uhvatio za tu drugu ruku i prebacio je oko svog vrata. Slobodnom rukom izvadio joj je šnalice iz kose koja je pala na ramena. Naslonio je njeno lice na svoje grudi. Čula je snažno kucanje njegovog srca. Njegove ruke kretale su se polako po njenom telu u ritmu muzike. Srce joj je kucalo sve snažnije, a kada je usnama dotakao njen vrat, Samanta je osetila vrtoglavicu. Stavila mu je ruku na grudi i odmakla se od njega. Zagledala mu se u hce i istog trenutka je shvatila grešku jer je on to iskoristio i spustio svoje usne na njene. Noge su joj otkazale poslušnost i učinilo joj se da će pasti. - Molim te, pusti me - promrmljala je tiMm, jedva čujnim glasom. - Zašto? Pustio je naglo i poveo je prema stolu. Njeno srce je snažno tuklo i ona se bojala da on čuje svaki otkucaj: *r Platio je račun i u tišini su napustili restoran. Dok je vozio prema njenoj kući, Alen je delovao potpuno smireno. Kradom je posmatrala njegovo lepo hce, želeći da zauvek ostane sa njim. Iznenada neki crv ljubomore, ušao je u njeno srce i nije joj dao mira. Setila se Denize Žerar i pomislila koliko je ona tako lepih i sretnih trenutaka doživela sa njim. Srce joj se cepalo od bola. - Ućutala si se, Samanta - primetio je. - Da li si umorna ili nešto nije u redu?

by voki

- Razmišljam - promrmljala je hladno. - O čemu? - Razmišljam da li gospođica Žerar zna kako provodiš vreme kada nisi sa njom - procedila je. - Ona bi verovatno sada bila srećna da je na mom mestu - ni sama nije znala kako joj je to izletelo. - U pravu si - rekao je ledenim glasom. - Deniza bi bila srećna, jer je ona nežna i osećajna, za razliku od tebe. Zaustavio je kola ispred njene kuće. Hladno gaje pozdravila i izašla, a suze su počele da cure niz njene obraze.

VII Samo što je popila jutarnju kafu i počela da razvrstava poštu u njenu kancelariju je uletela gospođa Lilijen Harison. Neprijateljstvo na njenom licu je bilo očigledno, a ledeni pogled kojim je merkala Samantu, ledio joj je krv. - Mora da se veoma ponosite sobom, gospođice Lorimer - ciknula je. - Po svim kancelarijama priča se sa: mo o tome kako ste napravih budalu od mene. Svi mi se smeju iza leđa. Vratila sam se sa godišnjeg odmora i doživela šok kakav nisam u celoj svojoj karijeri. - Žao mije ako to doživljavate tako, ali... - Samanta je pokušala da se opravda i da joj objasni. - Zaboravili ste samo jednu sitnicu, gospođice - nastavila je ironično. - Gospodin Talbot i ja ne podnosimo laž! To je mana koju oboje preziremo - vikala je. - Iznenađuje me što ste još uvek ovde, što vas on nije otpustio. - Kao što vidite nije - Samanta se trudila da deluje smireno. - Gospodin Talbot smatra da sam dobra sekretarica. -Je li? -Da. 65

by voki

- To ćemo još videti - zapretila je prstom. - Obećavam da ću vas proganjati i da ćete leteti iz firme čim napravite neku i najmanju grešku - oči su joj sevale. - Trudiću se da ne napravim ni jednu grešku - rekla je Samanta. - O? - izveštačeno se nasmejala. - Samo se vi trudite, ali do kraja ove nedelje ćete izleteti iz firme - njene hladne reči su zlokobno zvučale. Samanta je očekivala scenu kada se bude srela sa gospođom Harison, tako daje ove uvredljive reči nisu preterano iznenadile. - Prevarili ste se ako ste mislili da će to vaše lepo hce i zavodljiva figura osvojiti Alena - nastavila je gospođa Harison. - On je suviše mudar da bi naseo tom vašem jeftinom triku. - Ja sam želela posao i ništa drugo - rekla je Samanta. - Oh? Da li očekujete od mene da poverujem u te reči? - nasmejala se. - Toliko naivna baš nisam. - Ja... - pokušala je da se pobuni Samanta. - Samo se vi dobro čuvajte - pogledala je preko ramena. Obećavam da ću vas najuriti - izletela je iz kancelarije i zalupila vrata za sobom. Nije prošlo ni sat vremena od tog događaja, a telefon na Samantinom stoluje zazvonio. Čim je čula glas sa druge strane, prepoznala je Denizu Žerar. - Žao mije gospođice Žerar, ah gospodin Talbot još nije došao u kancelariju - rekla je ljubazno. - Da li želite da mu ostavite neku poruku? - Ne, nisam zvala zbog Alena, gospođice Lorimer. Trebate mi vi nasmejala se. -Ja? - Da. - Izvolite - promrmljala je Samanta, pitajući se čemu duguje ovaj poziv. - Htela sam da nas dve popričamo o nekim privatnim, ženskim stvarima - rekla je Deniza. - Primetila sam iznenađujuću promenu u

by voki

vašem izgledu, a i gospođa Harison mi je telefonirala i izvestila o tome. Htela sam samo da vas podsetim da smo Alen i ja praktično vereni i da ne računate da ćete moći da ga zavedete. - Zaista mi je žao što sam vas uznemirila svojim izgledom, ali nemam nameru da zavedem gospodina Talbota, niti da sa vama razgovaram o tome - Samanta je čvrsto stezala slušalicu tako da su joj prsti pobeleh. - Hhmmm... on je privlačan i... - Gospodin Talbot je moj poslodavac - rekla je Samanta smireno. - Drago mi je što to čujem - rekla je izveštačeno ljubazno. - Ne bih volela da patite i da se preterano nadate, ali kod Alena nemate nikakve šanse. Njemu je potrebna prava žena kao što sam ja, a ne neka mala sekretarica kojih ima koliko hoće - ubacila je uvredljivo. Naglo je prekinula vezu, a Samanta je tupo gledala u slušalicu u svojoj ruci. Ovoga puta baš nisi jako samouverena, gospođice Žerar, zaključila je mirno. Sledećih dana svi su u firmi bih pretrpani poslom, a Alen i Samanta praktično nisu ni izlazili iz kancelarije. Ručak su redovno preskakali i tek negde oko ponoći umorni, ali zadovoljni onim što su uradili zajedno odlazili iz kancelarije, da bi već sledećeg jutra stigli pre ostalih i nastavili posao. - Samanta, znam da je vikend pred nama, ali posao nije završen i mi moramo raditi kao da su radni dani - rekao je Alen u jednom trenutku dok su pravili pauzu i pili kafu. - To se podrazumeva - klimnula je glavom. - Stvarno si vredna - promrmljao je. Oboje su neprekidno radili i tih dana su postali pravi tim. U poslu su se neverovatno dobro slagali i dopunjavali i jedno drugom priskakali u pomoć. Delili su kafu, sendvič ih jabuku i bodrih se kada bi ih savladao umor. Alen je bio oduševljen Samantinom inteligencijom, jer je za jako kratko vreme savladala mnoge tajne financijskog poslovanja. Iz dana u dan se sve više osamostaljivala u poslu i svojim znanjem i

by voki

ženskom intuicijom pomagala mu u donošenju nekih važnih odluka. - Hajde da popijemo kafu i malo se odmorimo - predložila je, jer se već ukrutila od sedenja pred kompjuterom. - Ne, za danas je dosta posla - rekao je odlučnim glasom. - Ali, nismo još završili - pobunila se. - Za danas je dosta - polako je ustao. - Idemo u šetnju. Bio bi greh da ovako lep i sunčan dan provedemo u kancelariji, a još je i nedelja - dodao je. - Kakvu šetnju? - umorno gaje pogledala. - To je iznenađenje. - Bilo bi pametnije da završimo posao - pokušala je da ga ubedi. - Ne - odlučno je odmahnuo glasom. - Hoću da ti pokažem nešto što ne propuštam ni jedne godine - bio je uporan. - Šta? - Strpi se malo, pa ćeš videti - zagonetno se smeškao. Taksi ih je odvezao do italijanske četvrti grada. Što su bili bliže, ulice su postajale sve prometnije, a muzika koja je dopirala do njih bila je sve glasnija i veselija. Ulice su bile ukrašene mnogobrojnim lampionima, svetlima i raznim drugim ukrasima. Prijatni mirisi hrane dolazili su sa svih strana. Hrana se pripremala na ulici iza mnogobrojnih tezgi oko kojih se gurao narod. - Šta je ovo, Alene? - upitala je Samanta. - Ovo je festival San Đera - odgovorio je. - Slavi se jednom godišnje, uvek na ovaj dan. Ljudi iz cele zemlje dolaze ovamo da bi uživali u slavlju. Ove godine je posebno posećen, jer je danas nedelja, pa su svi Ilalijani ili oni koji imaju to poreklo, stigli da se provesele - smešio se. - Kako ti se sviđa? - Divno je - bila je uzbuđena. - Ovde možeš probati najbolje specijalitete i kupiti razne suvenire nastavio je, vukući je za sobom kroz gužvu. - Ja nikada ne propuštam priliku da dođem ovamo i malo se proveselim.

by voki

- Ovi ljudi baš uživaju - promrmljala je Samanta gledajući žene i muškarce različitih godina kako živahno igraju i pevaju uz veselu muziku koja je treštala. - Da. Šetali su uličicama, jeli, a veselo raspoloženje se brzo prenelo i na njih dvoje. Mnogo su se smejali, zadirkivali jedno drugo, kupovali sitnice koje su ih vesehle. - Hvala ti, Alene - rekla je Samanta kada su seli u jedan mali restorančić na ulici da popiju pravi espreso i odmore umorne noge. -Zašto? - Što si me doveo - rekla je iskreno. - Nikada se nisam ovako lepo provela. Ovo će ostali nezaboravan dan u mom životu. - I meni - promrmljao je. - Nije ni čudo što redovno dolaziš -smešila se: - Ova atmosfera popravi raspoloženje, odagna umor i čovek je kao preporođen - nije mogla da sakrije oduševljenje. Noć se odavno spustila, a njih dvoje su tumarali prepunim uličicama, držeći se za ruke. - Već je prilično kasno, Alene - rekla je u jednom trenutku. - Vreme je da odemo kući i malo se odmorimo. Sutra nas čeka naporan dan. - Da, znam - uzdahnuo je. - Nadam se da ćemo ovaj posao završiti za dva-tri dana. Ulice su postajale sve tiše što su se više udaljavah. I dalje su se držali za ruke mada gužva nije bila toliko velika da bi se izgubili. Zaustavili su taksi koji ih je odvezao do njene kuće. Alen je izašao sa njom, ali je zamolio vozača da ga sačeka. - Laku noć, Samanta - rekao je kada je ušla u svoj stan. - Laku noć i hvala ti na ovom nezaboravnom danu, Alene nekoliko trenutaka su se nežno gledah, a zatim je on ušao u lift. * Samanta je navila sat na šest sati jer je htela da stigne u kancelariju u sedam. Bilo joj je teško da ustane jer je umor savladao. Polako se

by voki

tuširala, a zatim obukla. Jednostavna svilena haljina, ležernog kroja, odgovarala je za posao. Kosu je vezala u konjski rep i bez šminke napustila stan. Još je sa ćoška primetila neku gužvu na ulici ispred firme, ali nije obraćala pažnju na to. Ušla je u prodavnicu peciva, kupila doručak za Alena i sebe i brzim hodom krenula na posao. Ponovo je njenu pažnju privukla gužva jer je bilo tek sedam sati. Primetila je kamere, reportažna kola i mnogo žena razhčite dobi koje su pokušavale da ubede obezbeđenje da ih puste u zgradu. - Dobro jutro, gospođice Lorimer - pozdravio je mladić koji je radio u obezbeđenju. - Evo, prođite ovuda - ljubazno se nasmešio. - Šta se to dešava ovde? - upitala je kada je ušla u hol. - Zar niste pročitali jutrošnje novine? - Ne, nisam - odmahnula je glavom. - Zašto? - Gospodin Talbot je... - Šta? - ciknula je. - Da h je doživeo neku nesreću? - Ne - mladić je veselo odmahnuo glavom. - On je zdrav i veseo, ah ne verujem da će tako ostati i do kraja dana - prasnuo je u smeh. - Zašto? - Ove žene će ga rastrgnuti - pokazao je rukom na ulicu gde se gomila okupljenih žena i devojaka uvećavala iz minuta u minut. - Ništa ne razumem - mrmljala je Samanta. - Nisam znala daje dao neki oglas za posao... - rekla je. -I nije - nasmejao se ljubazni mladić. - Evo vam novine pa ih na miru pročitajte u svojoj kancelariji - predložio je. - Hvala. Čim je ušla u svoju kancelariju i otvorila novine, naslov na prvoj strani je privukao njenu pažnju i objasnio joj šta one žene traže i očekuju. Novine su objavile listu najpoželjnijih neženja u državi, a Alen Talbot je zauzeo treće mesto. O njemu je pisalo da ima trideset i pet godina, daje milioner, da voli tenis i auto-trke, data je tačna adresa njegovog stana i firme i izneto nekoliko pretpostavki zašto je baš on toliko privlačan i poželjan.

by voki

U trenutku dok je čitala članak zazvonio je telefon. - Da li si videla onaj odvratni članak u novinama, Samanta? - čula je razjaren Alenov glas. - Upravo ga čitam - odgovorila je. - Nisam ni znala da si toliko poznat. - Prestani da se šališ - zamolio je bolnim glasom. - Ovo je strašno i ja mislim da ću poludeti. - Verujem ti, Alene - rekla je saosećajno. - Moraš ih tužiti zbog narušavanja tvoje privatnosti. - Naravno da hoću, samo će mi to biti slaba satisfakcija za užas koji podnosim - uzdahnuo je. - Kako je tamo? - Pa... - promucala je zbunjeno. - Žene pokušavaju da uđu u zgradu, ali se nadam da će ih obezbeđenje oterati. Zvali su policiju. A kod tebe? - upitala je. - Ovde je strašno - priznao je. - Nisam ni sanjao da ima toliko bolesnih žena koje zbog takvog jednog članka u novinama pokušavaju da mi priđu i... Samanta je prasnula u smeh. - Zašto se smeješ? Osećam se kao progonjena životinja pripremljena za odstrel - mrmljao je. - Verujem da ti je strašno, Alene. Samo, imamo jedan problem... - Koji? - Posao - rekla je. - Znaš i sam da smo neke važne stvari ostavili za danas, a meni je potreban tvoj potpis - rekla je. - Da li ćeš i kada doći u kancelariju? - Neću doći, Samanta – odgovorio je. - Ali... - Sačekaj da ti objasnim - nasmešio se. - Idi kući i spakuj se, a ja ću za dva sata doći po tebe. - Gde idemo? - Na put, negde gde ćemo na miru završiti započeti posao umorno je uzdahnuo.

by voki

Njen mozak je grozničavo radio. Koliko se bojala da negde otputuje sa njim, toliko je znala daje to jedino rešenje da se posao završi na vreme i da ne propadne sve ono što su radili. - Dobro - prihvatila je. - Samanta, uzmi taksi do kuće i jako pazi da te neka od tih ludih žena ne prati - posavetovao je. - Zašto misliš da bi mene pratile? -smejala se. - Ako su saznale da si mi sekretarica, ne bi me čudilo da i tebe počnu da proganjaju - objasnio je. - U pravu si. Dao joj je još neka važna uputstva šta da ponese, a zatim su prekinuli razgovor. Čim je stigla u stan, Samanta je probudila Dženet i objasnila joj u čemu je problem. Brzo se spakovala i kada je Alen stigao po nju, bila je spremna. - Kako si uspeo da pobegneš, Alene? - upitala je čim je ušao u njen stan. - Uf, ne pitaj! Pred mojim vratima je bila čitava armija žena koje su me preklinjale da ih upoznam, ubeđujući me da su one prave osobe za mene. Bilo je strašno - seo je, a ona je tek tada primetila umor na njegovom licu. - Da li si raspoložen da prvo popijemo kafu pa onda krenemo na put? - upitala je. - Odlična ideja, Samanta - nasmešio joj se. - Gde si odlučio da odemo? - U moj letnjikovac na Long Ajlendu koji srećom nije spomenut u novinama - odgovorio je. - Tamo imamo sve uslove za rad, a moja domaćica i njen muž koji je baštovan će odlično paziti na nas. Da li ti možda imaš neki bolji predlog? - Ne, nemam - odmahnula je glavom. Čim su seli u kola i Alen počeo da vozi, Samanta je osetila da je hvata dremež. Udobno se namestila i zatvorila oči. Ubrzo, utonula je u san. Kada je otvorila oči u prvom trenutku nije znala gde se nalazi.

by voki

- Prespavala si najdosadniji deo puta - rekao joj je Alen. - Ovaj deo kroz koji sada prolazimo, nekad je bio veliko, prazno prostranstvo, a sada kao što vidiš kuće su izgrađene skoro jedna do druge. U toku vikenda ovde je prava ludnica. Muževi kose travnjake, a žene uživaju što su pobegle iz gradske vreve. Mnogi i stanuju ovde zbog dece. - Pretpostavljam da ti nikada ne bi pristao na takav život, Alene promrmljala je. - Ne mogu da ti odgovorim na to, jer još nisam razmišljao o porodici - bio je iskren. - Mislim da ne bih mogao da se pomirim s tim da kosim travnjak i postanem član nekog lokalnog kluba. Iznenada se nasmejao i odmahnuo rukom. - Baš smo našli interesantnu temu za razgovor. Samanta je ćutala. - Da li si ti razmišljala da se odrekneš karijere, udaš se i posvetiš mužu i deci? - upitao je iznenada. - Nisam - slagala je, jer nije imala snage da mu prizna daje u poslednje vreme često razmišljala o tome i zamišljala kako bi izgledao život da je u braku sa njim. Alen je skrenuo na jedan sporedan put i vozio između drvoreda mirisnih borova. Odmah iza drvoreda prostirala se prostrana, peščana plaža. Na kraju puta bila je ogromna bela kuća, okružena visokim i lepim kedrovima. - Ovo je divno - prošaputala je Samanta. - Volim ovu kuću - rekao je Alen. - Tu se najbolje odmorim - zaustavio je auto na parkingu i počeo da iznosi njihov prtljag. Marta i Terens su izašli da ih pozdrave. To su bili stariji ljudi, ali već na prvi pogled Samanti su se učinili dragi i simpatični. - Pripremila sam špagete za ručak - rekla je žena. - Da h hoćete prvo da se malo osvežite i odmorite od puta ili da odmah serviram ručak? - upitala je. - Ne znam kako Samanta, ali ja sam gladan kao vuk, Marta - rekao je Alen.

by voki

-I ja sam gladna - priznala je Samanta jer joj je miris tek skuvanog jela otvorio apetit. Tereiis je odneo njihove stvari u sobe. Samanta nije imala vremena da obrati pažnju na svoje novo mesto boravka, ali dok je otišla da uzme nešto iz tašne, primetila je daje soba koja je njoj dodeljena veoma ukusno nameštena, velika i svetla. Čim su završili ručak koji je bio odličan, povukli su se u radnu sobu i počeli da rade. Nekoliko puta su kontaktirah sa firmom, tražeći neke podatke, ali posao nisu prekidali. - Samanta, da li si ponela kupaći kostim? - upitao je iznenada. - Molim? - polako je podigla glavu, ne verujući da je dobro čula njegovo pitanje. - Predlažem da napravimo pauzu i okupamo se - na licu mu se pojavio veseo, dečački osmeh. - Ali... - Umoran sam i teško se koncentrišem - rekao je kao da se pravda. - Da, i ja sam ukočena - osmehnula se. - Ako nemaš kupaći, zamoliću Martu da pronađe neki u kući snašao se Alen. - Ponela sam ga jer si mi to rekao, ali... - Sviđa mi se što kao prava, dobra sekretarica slušaš naređenja svog šefa - zadirkivao je. - Moram, kada je posao u pitanju. - Hmmm... - značajno je pogledao. - Idi u sobu i presvući se. Čekaću te na terasi. Preko kupaćeg kostima Samanta je obukla veliku majicu jer joj je bilo neugodno da kroz kuću šeta praktično gola. Alen je pušio, oslonjen na ogradu i čim je ugledao pošao joj je u susret. Uhvatio je za ruku i poveo prema plaži. Sunce je već skoro zašlo, a talasi su udarah lenjo u obalu. - Kada sam ovde, najviše volim ovaj deo dana - rekao je i utrčao u vodu. - Dođi! - Da li je hladno?

by voki

- Ne - zagnjurio se. Samanta je iskoristila priliku, skinula majjcu i skočila u vodu. Snažnim zamasima je plivala. Iznenada, Alen je izronio neposredno pored nje. Tela su im se dodirnula, a ona je zadrhtala. - Da se trkamo do obale? - upitala je, želeći da prikrije svoju zbunjenost. - Koliko želiš da ti dam prednost, Samanta? - Neću ni malo - odgovorila je ponosno. - To ne bi bilo pošteno dodala je i zaplivala svom snagom. Mada se jako trudila da stigne pre njega na obalu, Alen je bio brži. Od umora je ostala bez daha, ah je on uhvatio za ruku i pomogao da izađe na obalu. Ležali su jedno pored drugog na pesku, pokušavajući da dođu do daha. - Volim da sedim na pesku i gledam zalazak sunca - rekao je iznenada. - Nisam znala da si romantičan, Alene. Privukao je sebi i naslonio njenu glavu na svoje grudi. Taj pokret bio je toliko spontan i prirodan da Samanta nije ni pomislila da se pobuni. Uživala je u čaroliji tog trenutka, opuštajući se u Alenovom zagrljaju i posmatrajući užareno sunce kako nestaje u moru. Kada je sunce zašlo, Samanta je zadrhtala, ali ne od hladnoće nego od činjenice koliko ga želi i koliko joj prija njegovo društvo. - Hladno ti je - prošaputao je i čvršće je zagrlio kao daje želeo daje zaštiti. - Hajdemo u kuću, Alene. - Ne još - promrmljao je. - Sačekaj još malo, Samanta - njegove vrele usne su dodirivale njen vrat. - Moramo da radimo - podsetila ga je. - Oh, ti si moja savest. -Ne, ja... - Pogledaj odsjaj meseca na vodi - prošaputao je. Naslonila se ponovo na njegove grudi, potiskujući obazrivost i strah. Alen je zagrlio i spustio usne na njene. Ljubio je nežno i polako.

by voki

Samanta je uživala u njegovim poljupcima i nežnom milovanju. Strast koju je probudio u njenom telu, bila je sve jača. Mrmljao je nežne reči, a u očima mu je videla želju. Iznenada se ukipila od straha i poniženja. On je u njoj samo video ženu koja mu se našla pri ruci i hteo je da zadovolji svoju pohotu. Tu nije bilo osećanja ni nežnosti. Skupila je snagu i odgurnula ga je od sebe. Čvrsto je odlučila da neće dozvoliti svom pohotljivom telu da je odvuče u ambis iz koga nije bilo povratka. - Nemoj, Alene - pobunila se. - Obećao si mi da me nećeš ni pipnuti i ja te molim da se toga pridržavaš. Alen se polako uspravio i polako je pogledao. - Oprosti ako sam te povredio, Samanta - rekao je iskreno. - Nikada ne bih uradio nešto protiv tvoje volje. Učinilo mi se da ... - Šta? - Da i ti mene želiš koliko ja tebe - rekao je. - Ali... - naglo je ustala, birajući reči. - Alene, to je samo fizička želja koja je nastala zbog spleta okolnosti - govorila je brzo. - To nema veze sa osećanjima i... - Da, ali... - Ja nisam tvoja igračka koju možeš da koristiš onako kako želiš, a da je odbaciš kada ti dosadi - osetila je da je guše suze. -Ne zaboravi i ja Sam ljudsko biće. Okrenula se i potrčala prema kući. Ušla je u svoju sobu, bacila se na krevet i glasno zajecala. - Samanta, želeo bih da razgovaramo - čula je tihi Alenov glas. - Ne - odmahnula je glavom. - Ostavi me, želim da budem sama - i dalje je plakala. - Nisam hteo da te povredim - pokušao je da joj pomiluje kosu, ali je ona izmakla glavu. - Ostavi me - molila je. - U redu, razgovaraćemo ujutru, Samanta. Nadam se da ćeš se osećati bolje kada se budeš ispavala. Čula je njegove korake koji su se udaljavali.

by voki

Kako je noć odmicala, tako je Samanta bila sve očajnija. Volela je Alena i nije mogla bez njega, ali nije mogla da dozvoli da se poigra njenim osećanjima. Kada je zora počela da se rađa, uzela je svoj prtljag i izašla iz kuće.

VIII

Samanta je sedela na,obah jezera i uživala u besprekornoj tišini. Razmišljala je o proteklim danima i samo kad bi joj se Alenov lik pojavio u sećanju, suze su navirale na oči, ali ih je ona obrisala rukom, duboko udahnula i naterala sebe da razmišlja o nečem drugom. Kada je napustila Alenovu kuću i pešačila do auto-puta, shvatila je da nije sposobna da izdrži teret koji joj je on nametnuo. On je želeo njeno telo, ali je istovremeno želeo i da joj se osveti. Nju je to bolelo više nego što je mogla da podnese. U jednom trenutku iskrenosti, shvatila je daje za nju jedino rešenje da pobegne što dalje od njega i da zaboravi da ga je ikada srela. Dženet je bila iznenađena što se Samanta tako brzo vratila sa puta, ali kada je videla njene uplakane oči, odustala je od ispitivanja. Trebalo joj je svega dva dana da obavi sve što je naumila. Spakovala je svoje stvari, ostavila drugarici pare za stanarinu dok ne pronađe novu cimerku i napisala Alenu pismo u kojem gaje obavestila da ne želi više da radi za njega. Dok se pripremala za odlazak, Alen je nekoliko puta telefonirao, ali je ona odbijala da razgovara sa njim. - Sam, reci mi gde ideš? - insistirala je Dženet. - Ne mogu - uzdahnula je. - Javiću ti se kada prođe vreme i kada prebolim sve. - Šta sve? Šta ti se desilo? Samanta je samo odmahnula glavom.

by voki

- Molim te, reci mi gde ideš? - molila je gotovo plačnim glasom. Brinem se za tebe. - Vratiću se kući - rekla je Samanta u jednom dahu. - Moji roditelji su imah pravo kada su rekli da je Nju-jork suviše surov i da je život u njemu jako težak. - Da li ćeš se vratiti, Sam? - Možda, ali ne verujem. - Nedostajaćeš mi, Sam. - I ti meni, Dženet - osmehnula se i nežno zagrlila svoju prijateljicu. -Moram da odem i izlečim svoje srce - rekla je. - Ako ostanem, uskoro ću se pretvoriti u ruinu i... - Šta ti je uradio? - procedila je kroz zube, a u očima joj se pojavio osvetnički sjaj. -Ništa, ali... - Ne razumem te, Sam. Nije imala snage ni volje da joj objašnjava. Ubrzo se našla u vozu koji je išao prema malom gradu gde su živeli njeni roditelji. Samantini roditelji su bili srećni što je ona ponovo sa njima jer nikada nisu voleli što je odlučila da živi u Njujorku. Zaposlila se u lokalnoj banci, a gospodin Hardings, upravnik banke bio je veoma zadovoljan njenim znanjem i sposobnostima. Gazdin sin Ken, koji je bio svega nekoliko godina stariji od nje, zaljubio se na prvi pogled u nju i na svakom koraku se trudio da joj pokaže svoju pažnju i privrženost. Bio je prijatan mladić, ali Samanta nije želela da mu daje lažnu nadu jer nije znala da li će njeno srce ikada preboleti Alena Talbota. Prošlo je više od mesec dana kako se ona vratila kući, a sama pomisao na Alena izazivala je nemir i želju u njoj. Dani su joj prolazili dosta jednolično, ah je ona polako počela da se privikava na takav miran život. Posle posla, vraćala se kući gde je zajedno sa majkom pripremala večeru. Obično bi kasnije malo poseđela u vrtu ih čitala u krevetu pre spavanja. Njene drugarice iz škole koje su ostale u rodnom

by voki

mestu, odavno su se udale i imale decu i Samanta nije želela da im se nameće i smeta u svakodnevnim obavezama. Vikendom je odlazila u duge šetnje duž jezera. To su bih retki trenuci kada je mogla potpuno da se opusti i dopusti srcu da mašta. Toga je dana sedela na obali jezera, zagledana u vodu, ali je iznenada osetila da nije sama. Naglo se okrenula i skamenila se. - Ti!... Šta radiš ovde? - upitala je kada se oporavila od prvog šoka. Istovremeno je osetila strah, ali i sreću što ga ponovo vidi. Kao i mnogo puta pre toga njena osećanja su bila uskomešana. Ustala je naglo, spremajući se da ode, ali je Alen Talbot uhvatio za ruku i zaustavio. - Sedi - naredio je. - Hej, ja nisam više tvoja sekretarica i nemaš pravo da mi naređuješ - pobunila se. - Nemoguća si, Samanta! - procedio je kroz zube. - Nisi se promenila ni za dlaku. Došao sam da razgovaramo kao civihzovani ljudi. - O čemu želiš da razgovaramo, Alene? - upitalaje prkosno, osluškujući svoje srce koje je snažno udaralo kao da je želelo da iskoči iz grudi. - Postoje razne teme, Samanta. - Kakve to? - Čemu taj podsmeh? - upitao je ljutito. - Mislim da bi naš razgovor bio samo gubljenje vremena, Alene rekla je. - Zbog tebe sam morala da napustim Njujork i odreknem se karijere koja mi je mnogo značila. Jednom sam pogrešila, ali nisam mislila da ćeš želeti da me kažnjavaš dokle god sam živa. - Odlučio sam da ti oprostim zbog one prevare i da prihvatim tvoje izvinjenje - rekao je. - Molim? - razrogačila je oči. - Da li sam ja to dobro čula? Ti hoćeš da se ja izvinim? Pa, ovo je nečuvena drskostt- skočila je. - Zbog gluposti koju sam napravila želeći da dobijem posao, hiljadu puta sam se izvinila i do detalja objasnila svoje motive, ali ti si sve preuveličao i odlučio da mi se svetiš! Uspeo si da me oteraš, a sada

by voki

dolaziš ovamo i zahtevaš novo izvinjenje! Tako nešto više ne dolazi u obzir. Zar si mislio da ću ti se izvinjavati celog života? - Ne, nisam došao zato, Samanta - rekao je. - Prvo me saslušaj. - Zašto si došao? - upitala je hladno. - Nisam došao nego sam samo navratio u prolazu - rekao je, a ona je osetila tup bol u srcu. - Proveo sam dve nedelje na univerzitetu Kornel, gde sam držao kurs o kretanju akcija naberzi. Bio sam u neposrednoj blizini ovog mesta, a tvoja drugarica Dženet me je zamohla da te posetim. Ona živi sa Džemsom Karsonom i kako mi se čini svadba je blizu - nasmešio se. - Ona je zabrinuta za tebe jer se retko čujete, pa sam obećao da ću te obići. Tvoja majka mije rekla da si u šetnji, verovatno na obali jezera i nije mi bilo teško da te pronađem. Eto, to je cela priča - osmehnuo se. - Da li si sada raspoložena za jedan normalan razgovor? Osetila je košmar u glavi. On je došao iz čisto prijateljskih pobuda, a ona se ponadala da je u pitanju ljubav i osećanja. Tek je sada uvidela koliko je ispala smešna i glupa. - Oprosti mi Alene što u startu nisam shvatila cilj i svrhu tvoje iznenadne posete - prisilila je sebe da se ljubazno nasmeši. - Drago mi je što si došao i naravno da možemo popričati - dok je izgovarala te reči srce joj se kidalo od bola. - Kako je Dženet? Tačno je da se retko čujemo, ali tako mije lakše da naviknem na novi život - trudila se da deluje ravnodušno. - Ona je srećna i od onog starog momka je napravila zaljubljenog i odanog muškarca - nasmejao se. -Da mi je to neko pričao pre pola godine, ne bih poverovao. - Zašto? - pogledala gaje. - Ljubav čini čuda. -Da, ali... - odmahnuo je glavom. - Znaš, često se viđam sa njom i sa Džemsom - rekao je Alen. - Oboje su me nakrpili što sam bio grub prema tebi a Dženet me je zamolila da dođem i da ti kažem da se možeš vratiti u Njujork jer ja ti neću smetati da nađeš odgovarajući posao. To sam rekao u trenutku ogorčenosti, Samanta. Ako želiš, možeš da se vratiš na svoj posao kod mene. - Oho, oni su te izgleda dobro naribali, Alene - primetila je.

by voki

- Obećavam ti da će sve biti drugačije i da nikada više neću spomenuti onu tvoju prevaru - rekao je tihim, ah odlučnim glasom. Samanta gaje nemo posmatrala. - Nisi mi ništa odgovorila, Samanta - promrmljao je posle kraće pauze. - Ne, Alene, ne dolazi u obzir da se vratim - rekla je smireno. Poremetio si ceo moj život, oterao me i primorao da se vratim ovamo i priviknem na život koji nikada nisam volela, a sada dolaziš i kažeš da mogu da se vratim jer ti je jedan tvoj klijent skrenuo pažnju da si bio grub i da si pogrešio - nasmešila se. - Ne, Alene, to je poigravanje koje ja više neću da dozvolim. - Ali... - ljutito je sevao očima, jer nije očekivao njeno odbijanje. - Ne - ponovila je. - Drugačije bih se osećala da si rekao da ti nedostajem u poslu i da vohš da radimo zajedno, ah ovako kada te je neko praktično naterao da preispitaš svoje ponašanje... ne! - Niko me nije naterao, Samanta - pobunio se. - Mene niko ne može da natera jer ja odluke donosim sam. Pokušao sam da budem ljubazan i pozvao te da se vratiš, ali ti ne želiš. Nemoguća si! Uopšte ne mogu da te shvatim i mislim da nikada i neću. - Nemaš razloga da se trudiš, Alene - naglasila je. - Prošlo je vreme kada smo radili zajedno. Sada me ostavi na miru i zaboravi da si me ikada poznavao. U tom trenutku Alen se okrenuo, zagrlio je i privukao na svoje grudi. Nije skidao pogled sa njenih očiju. - Više od ičega na svetu, želeo bih da mogu da te zaboravim, ali ti me opsedaš, Samanta. Postala si mora koje ne mogu da se oslobodim - priznao je. - Ja? - Znam da ti zvuči neverovatno, ah ne postoji mesto na svetu gde se možeš skloniti, a da te ja ne pronađem. - Alene, ja... Spustio je svoje usne na njene. Samantini živci su bih napregnuti. Nije imala više snage da se kontroliše. Obavila mu je ruke oko vrata, pripila se uz njega i počela da ga ljubi.

by voki

Oboje su se prepustili svojim emocijama, a sve ostalo je prestalo da postoji. Iznenada u jednom deliću njenog mozga, rodila se ideja da su njegovi poljupci i želja koja mu se jasno videla u očima, samo igra da je porazi i ponizi do kraja, a zatim da se vrati kući u Njujork i oženi se Denizom Žerar. Naglo se odmaknula od njega i zapalila cigaretu. Što je duže razmišljala, ta ideja joj je bivala sve realnija. Došao je po nju da bi je vratio na posao, a zatim se oženio drugom. Zadrhtala je od bola, gledajući to lice koje je volela. Zaključila je daje isti kao i svi drugi muškarci. - Alene, vrati se kući svojim igračkama - rekla je. - Ja nisam deo toga - naglo se okrenula i potrčala. - Samanta, čekaj! - vikao je za njom, ah se nije okrenula niti zastala. Prošlo je više od dva meseca od njenog poslednjeg susreta sa Alenom. Dok se oblačila, Samanta je drhtala, znajući da će na venčanju i prijemu biti i on. U prvom trenutku kada je Dženet kao najbolju drugaricu pozvala da kumuje, Samanta je bila spremna da odbije samo da se ne bi srela sa njim, ah je znala da nema smisla kvariti duboko i iskreno prijateljstvo između njih dve zbog svoje slabosti prema njemu. Kada je prethodnog dana stigla u Njujork posle više od tri meseca, smestila se u svoj nekadašnji stan koje su delile ona i Dženet. Mada je živela sa Džemsom Karsonom u novoj, velikoj kući, Dženet je i dalje zadržala svoj stan. Ceo taj dan drugarice su provele zajedno. Uživale su u šetnji gradom, sitnim kupovinama i veselom razgovoru. Kao da su postavile pravilo ni jedna nije spomenula Alena, tako da Samanta ništa nije znala o njemu. Nadala se da se još uvek nije oženio, jer bi tu vest pročitala u novinama. Strahovala je od njihovog susreta, ah o tome nije želela da razgovara ni sa Dženet. - Samanta, šta ćeš obući sutra? - upitala je Dženet dok su kao u dobra stara vremena otišle u svoj omiljeni restoran na piće. - Onu crnu haljinu koju si mi poklonila za rođendan - odgovorila je spremno. - Dobro mi stoji, a nikada je nisam obukla jer je suviše

by voki

elegantna. Čuvala sam je za neku specijalnu priliku i radujem se što će to biti tvoja svadba. - Odlično - uzviknula je Dženet. -U njoj si jako seksi - zakikotala se. - Hej, sutra je tvoj dan i treba da razgovaramo o tvom, a ne mom izgledu - podsetila je Samanta. - To je tačno, ah ja volim kada ti zasijaš punim sjajem - zadirkivala je. - Nikada se ne zna koga možeš da sretneš. Biće mnogo glumaca, pevača... Mogu ti reći da će se pojaviti i neki veoma zgodni tipovi šapnula je. - Trudila bih se da ih osvojim, samo da to nije moja svadba - bila je odlično raspoložena i spremna na šalu. - Hajde da popijemo još jedno piće i napravimo malu strategiju za tvoje potencijalne udvarače, Sam. -Zaboravi na provodadžisanje - upozorila je Samanta. -Ali... - Nisam spremna za prolaznu avanturu - odmahnula je rukom. - Nisam ni pričala o prolaznoj avanturi, Sam - uozbiljila se. - Nego? - Pravoj ljubavi - odgovorila je mirno. - Oh, tek to nije za mene - rekla je Samanta, a Dženet je primetila tugu u njenim očima. - Zašto, Sam? - Zato što nemam sreće i... - naglo je spustila glavu. - Bolje da pričamo o tebi i Džemsu Karsonu - predložila je. - Kako si ga naterala da te zaprosi? - Lako, zaprosila sam ja njega - odgovorila je Dženet i obe su prasnule u smeh. - Luda si - promrmljalaje Samanta. - Šalim se - priznala je. - Jednostavno sam ga naterala da shvati da sam ja prava osoba za njega - rekla je. - Kako si to uspela? - upitala je Samanta. - Ne znam - slegnula je ramenima. - Verovatno čistom i iskrenom ljubavlju. - Hmm...

by voki

- Hajde, moramo da požurimo jer nas Džems verovatno već čeka Dženet je bacila pogled na sat i iznenadila se kada je primetila kako je popodne brzo proletelo. - Dogovorili smo se da večeras nas troje odemo negde na večeru. - Zar je Džems odustao od tradicionalne momačke večeri? Samanta je bila iznenađena. - Jeste - nasmešila se Dženet. - On je u životu imao dosta prilika da luduje i banči - objasnila je. - Više ga to ne privlači. Sada uživa u mirnim večerima, tihom, prijatnom razgovoru i druženju isključivo sa proverenim prijateljima. * Džems Karson je organizovao svadbu kao iz bajke. Ona je za njega imala simbolično značenje, oproštaj sa momačkim danima, ali i pokazivanje celom svetu da je konačno zaljubljen i srećan. Bili su pozvani svi koji su nešto značili u javnom i kulturnom životu Njujorka. Mladenci su blistah od sreće, a čin venčanja je bio toliko romantičan da su Samanti potekle suze. Nekoliko puta pogledom je potražila Alena, ali ga nije bilo. Videla ga je tek kada je počeo prijem. Ona je razgovarala sa Dženetinom majkom. Alen je stajao nedaleko od njih dve sa čašom u ruci i razgovarao sa starijim bračnim parom. Kada su im se pogledi slučajno sreli, ljubazno joj je klimnuo glavom. Teškom mukom se savladala da mu ne poleti u zagrljaj, prizna svoja osećanja i poljubi njegove usne za kojima je toliko žudela. - Oprostite, nisam vas čula - rekla je Dženetinoj majci koja je zbunjeno gledala, jer joj Samanta nije odgovorila na pitanje koje joj je postavila. - Pitala sam te da li imaš momka, Samanta? - ponovila je. - Ne, nemam - odmahnula je glavom. - Da li ti je dobro? - upitala je Dženetina majka. - Iznenada si jako bleda. - Toplo mi je - slagala je Samanta.

by voki

- Izađi malo na vazduh - predložila je žena. - Da li hoćeš da pođem sa tobom? - Ne, sve će biti u redu - osmehnula se i brzo izgubila u gužvi. Veče je polako odmicalo. Samanta je uz mnogo truda odbijala brojne udvarače. Nekoliko puta se srela sa Alenom, ali joj on nije prišao. Imala je utisak da je posmatra iz prikrajka. I ona je njega držala na oku. Primetila je da Deniza Žerar nije sa njim i to je jako iznenadilo. Po svemu sudeći on se pojavio sam na prijemu. Šetao je među zvanicama i sa poznanicima kratko razgovarao. Niko nije duže zaokupio njegovu pažnju. Samanta je bila tužna, jer Alen nije želeo da joj priđe. Nije mu trebalo njeno društvo. Izašla je na terasu sa čašom šampanjca u ruci. Otpila je nekoliko gutljaja i zagledala se u tamnu noć. Tu je bilo simbolike jer je osećala da je i u njenoj duši tamno, tužno i pusto. Prema sebi je morala da bude iskrena i prizna da svi pokušaji da zaboravi Alena nisu uspeh. I dalje ga je volela i želela. Iznenada jedan mladić, prijatnog lika, ali pod dejstvom alkohola stao je pored nje i počeo da joj se udvara. U početku su njegovi komentari bili simpatični, ali kada je pokušao da je zagrli i poljubi, Samanta ga je odlučno odbila. To ga je uvredilo i on je nasrnuo na nju. Bio je ljut i povređen. - Ostavite me na miru! - ciknula je. - Neću - mrmljao je pijano. - Ti si tako lepa, a ja sam se zaljubio ponovo je pokušao da je zagrli. - Šta se ovde dešava? - začuo se Alenov glas. - Samanta, imaš li nekih problema? - Talbote, ja sam prvi primetio ovu devojku - rekao je mladić pijanim glasom. - Primetio sam da te je ona zamolila da je ostaviš na miru - rekao je Alen, ljutito. - Ona je moja! - Varaš se, Džefri - Alen je pokušavao da deluje smireno. Nasmešio se i potapšao ga po ramenu.

by voki

- Ona je jako lepa, Talbote - nastavio je mladić, smešeći se Samanti i pokušavajući daje zagrli. -Jeste, lepa je, ali nemoj da dovodiš sebe u neugodnu situaciju, Džefri - Alenov glas je postao preteći. - Ali... - Obojica znamo da nisi nasrtljiv momak - rekao je mladiću. - Idi u salu, verovatno ćeš pronaći neku devojku koja žeh da bude sa tobom. Ili još bolje, idi kući i naspavaj se. Mladić je nekoliko trenutaka zurio u njih dvoje, a zatim se okrenuo i polako odteturao sa terase. - Pijan je, ali inače nije loš čovek - rekao je Alen kada su on i Samanta ostali sami. - I on je moj klijent, Džefri Mur, propali slikar, koji je nasledio veliko bogatstvo i od toga živi. Šteta, bojim se da će ga nerad odvesti na loš put. - Hvala ti na pomoći, Alene - rekla je devojka. - Bilo mi je neugodno. Možda sam malo i sama kriva jer ga nisam na vreme primetila i ušla u salu – rekla je obazrivo. -Šta piješ? - Šampanjac. - Može li još jedna čaša? - Popila sam dosta, ali može - nasmešila se. Nije htela da propusti priliku i popije piće sa njim. - Sačekaj me. Nekoliko trenutaka kasnije, Alen se vratio na terasu sa pićem za oboje. Jednu čašu je pružio njoj. - Cigaretu?. - izvadio je paklicu iz džepa i ponudio je. - Hvala - uzela je jednu. Dok joj je prinosio upaljač, ruke su im se dotakle i Samanta je zadrhtala. Stajali su jedno pored drugog i ćutali, zagledani u noć. Samanta je želela da mu postavi hiljadu pitanja, ah nije imala snage. Krišom ga je gledala i ćutala.

by voki

- Vreme je da odem kući - rekla je iznenada. - Umorna sam i malo mi se vrti u glavi - na usnama joj se pojavio osmeh. - Popila sam malo više, a ja inače retko pijem - priznala je. - Idemo, ja te vozim kući, Samanta - uhvatio je za ruku i poveo ka izlazu. - Dobro, Alene. Tek kada je sela u auto pored njega, Samanta je osetila laganu mučninu i vrtoglavicu. Zatvorila je oči, opustila se i zaspala u istom tom trenutku. Iznenadila se kada je otvorila oči. Ležala je u krevetu. To nije bio njen krevet, niti njena soba. Malo se pridigla iz kreveta i pažljivo pogledala oko sebe. Pokušavala je da prepozna sobu i da se priseti kako se završila protekla noć. Setila se Dženetine svadbe, pića, terase i iznenada joj je pred očima zablistao Alenov nasmejani lik. U tom trenutku ona se setila svega. Sa Alenom je krenula kući. - Dobro jutro, Samanta - Alen je provirio u sobu. - Da li si se naspavala? - Jesam - odgovorila je, a rumenilo je prekrilo njene obraze. - Gde smo, Alene? - upitala je razborito. - Ovo nije moja kuća, a ti si krenuo da me odvezeš kući. - Kod mene smo - odgovorio je. - Ali... - Tako sam odlučio, jer sam mislio da nisi u stanju da sama provedeš noć - objasnio je. - Ko me je skinuo? -Ja. Spustila je pogled. - Jedva sam čekao da ti skinem tu odvratnu haljinu, Samanta nastavio je mirno. - Odvratnu? - zapanjeno ga je pogledala. - Da, nije to tvoj stil, Samanta. - Ali, haljina je užasno skupa - bunila se. - To je poslednji modni krik, što se tiče večernje garderobe, Alene.

by voki

- Pa? - Ko si ti da komentarišeš moje odevanje?-upitala je svađalačkim tonom. - Zar ćeš mi reći da ti je prijalo što su muškarci leteli oko tebe kao muve na lepak, Samanta? - merkao je ispitivačkim pogledom, a ona je zadrhtala. - Nije - odmahnula je glavom. - To je zbog haljine - promrmljao je. - Suviše je provokativna naglasio je. - Nije mi baš prijalo što sam imala mnogo udvarača, ali i to je bolje nego da sam celu noć provela sama, zaboravljena u nekom ćošku namerno je aludirala na to što joj on nije prišao i nije poželeo da malo proćaska sa njom. - Uostalom, oblačim se onako kako hoću rekla je svađalačkim tonom. - Ako želim, mogu da budem i gola! - Ponovo se svađaš, Samanta - prasnuo je u smeh. - Ne! - Da - nežno je gledao. - Ja... - Samanta, nikada se nećeš popraviti - rekao je tiho, seo na ivicu kreveta i nežno je zagrlio. - A, zašto bih? - Ne želim da se svađamo, Samanta - naglasio je. - Ni ja. - Hoću da se volimo! - Molim? - Zar me nisi razumela? -Jesam, ali... - Šta? - Ne želim da razgovaramo o tome, Alene - rekla je hladno. - Zašto? - Opet se šališ i rugaš na moj račun - prekorno ga je gledala, a oči su joj se punile suzama. - Ne, Samanta, nisi u pravu.

by voki

Njegova ruka koja je do tada milovala njenu kosu, polako se spustila na rame i vrat. Samanta se ukipila. - Ne, Alene - naglo se trgla. - Šta je sada? Nikada neću uspeti da te razumem - promrmljao je. - Pusti me - pogledom je potražila njegove oči. - Sve si mi uzeo prošaputala je. - Karijeru, ponos, ljubav, šta još želiš od mene, Alene? - pogledi su im se sreli. - Tebe. - Ostalo mi je još samo moje telo i čast, ali ti nećeš ni to da mi ostaviš. - U pravu si, ljubavi - nežno je poljubio. Samanta je pokušala da se odmakne, ali njegove ruke su je čvrsto držale u zagrljaju. - Neću da ti ostavim ništa, Samanta. Hoću da mi pripadneš mrmljao je između poljubaca. - Šta to znači? - Pogodi. - Ostavi me, molim te... ovo je previše - bila je na ivici suza. - Suviše te volim da bih mogla da se odupirem. - A ja tebe suviše volim da bih te ostavio na miru, Samanta završio je rečenicu umesto nje. - Molim? -Volim te. -Ja... - Znam da i ti mene voliš, ljubavi. Predugo sam čekao da mi to priznaš - prošaputao je. Samanta je bila zbunjena i na trenutak je pomislila da je sve to samo lep san iz kojeg će se probuditi. - Samanta, volim te od našeg prvog slučajnog susreta na Vol Stritu - rekao je. - Onda kada sam naletela na tebe? - Da - klimnuo je glavom. - Ni sam ne znam šta se tada desilo. Ali... nešto... ne znam - mrmljao je zbunjeno.

by voki

- To je bila prava ljubav na prvi pogled. -Hm... - Znam da zvuči neverovatno, ali čim sam se susreo sa pogledom tvojih plavih očiju, znao sam da si ti žena za mene, Samanta nastavio je svoju ispovest. - Zato si me pozvao na piće? - Da, ali si me odbila - rekao je. - Toga dana sam ostala bez posla i mrzela sve muškarce na svetu zakikotala se. - Okrenula si se i nestala - sećao se. - Pokušao sam da te pratim, ali sam te izgubio u gužvi. - Hm... - Ni ona tvoja ružna maska nije mogla da me obmane - nastavio je. - Želeo sam te i onakvu. - Zar si me prepoznao? - Jesam, mada moram priznati da je maska bila odlična. Ko te je naučio da se tako prerušavaš, ljubavi? - Dženet - nasmejala se. - Dok je čekala da dobije neki posao na pozorišnim daskama, prihvatila je da radi kao šminkerka iza scene. U tome je vrhunski umetnik. - Jeste - klimnuo je glavom. - Kako si me prepoznao, Alene? Mislila sam da me pored te maske ni rođena majka ne bi prepoznala? - veselo se smejala. - Prepoznao sam tvoj glas i oči— odgovorio je. - Osećao sam da na svetu ne postoje dve osobe sa lako prijatnim glasom. Onih nekoliko reči koje smo izmenjali na ulici, dugo su odzvanjale u mojim ušima i siguran sam da ih nikada neću zaboraviti. - Da - prisetila se. - Prilikom našeg razgovora oko mog zaposlenja, rekao si nešto za moj glas, ali... - Rekla si da je to od pušenja - prasnuo je u smeh. - Zar si me tada prepoznao? - Jesam. -Ali...

by voki

- Hajde da zaboravimo prošlost i mislimo o budućnosti, ljubavi nežno je poljubio. Njegove vrele, meke usne bile su sve što joj je trebalo u tom trenutku. - Samanta? - Mohm? - Neću dozvoliti da ponovo odeš iz mog života - mrmljao je. - Ja... - Hoću da budeš moja žena i... - Ja? - iznenađeno ga je pogledala. - Ja, tvoja žena - nikako nije mogla da poverujem. - Da, Samanta - potvrdio je. - Da h hoćeš da se udaš za mene? upitao je. - A, Deniza? -Šta? - Zar Deniza Žerar nije tvoja verenica, Alene? -prekorno gaje pogledala. - Nije - odgovorio je iskreno. -Odakle ti ta glupost, Samanta? - bio je iznenađen. -Ja... ali... - Reci mi. - Ona mi je sama to rekla - priznala Alen je prasnuo u smeh. - Zašto se smeješ? - upitala je tiho. - Deniza ti je ispričala sve same laži, Samanta - rekao je. - Ne mogu da poreknem, mi smo se zabavljali, ali naša veza se završila mnogo pre nego što sam ja upoznao tebe. -Ali... - Zaljubljenost ili bolje da kažem zaslepljenost koju sam osećao za nju je prošla veoma brzo i ja sam joj to rekao - objašnjavao je. - Neko vreme se nismo viđali, a tada mi se Deniza ponovo javila jer je upala u neku emotivnu krizu i molila me za pomoć. Možda se ona nadala da ćemo se pomiriti, ali... - odmahnuo je glavom.

by voki

- Zar ti ona nije bila devojka kada sam ja počela da radim kod tebe, Alene?-upitala je Samanta. - Nije. - Ja nisam stekla taj utisak. -Nemaš razloga za sumnju, Samanta. - Ali i ti si mi uvek govorio da se nas dve razlikujemo i... mrmljala je. - To je tačno, nisam te lagao - rekao je. - Mislila sam da voliš nju - pogledala gaje. - Pogrešno si mishla, ljubavi - poljubio je njene usne. - Zašto me nisi pitala?-zadirkivao je. - Ti si lud - nasmejala se. - Kako sam to mogla da te pitam? - Zar te nije interesovalo? -Jeste, ali... - spustila je pogled. - Sada znaš istinu i nadam se da među hama više nikada neće doći do nesuglasica - nežno joj je pomilovao kosu. -I ja se nadam - prošaputala je. - Hajde, ustaj iz kreveta, čeka nas dug put, Samanta - rekao je iznenada. - Put? - Da, idemo kod. tvojih roditelja -bio je odlučan. - Želim da im kažem da te volim i zatražim tvoju ruku. Ne mogu više da čekam, ljubavi - nežno je poljubio. - Zar da pođemo odmah? - zaljubljeno ga je posmatrala. -Pa... - To možemo ostaviti i za sutra -rekla je jednostavno. -Ali... - Sada kada oboje znamo da se volimo, važno je da budemo zajedno, zar ne?, - nasmešila se i malo pomerila, praveći mu mesto pored sebe u krevetu. - Dođi, Alene - tiho je pozvala. - U pravu si ljubavi - nasmešio se. - Nigde nam se ne žuri. Legao je pored nje i počeo da je ljubi. Samanta mu je uzvraćala poljupce i milovanja i polako raskopčavala košulju. Tek kada je osetila njegovo vrelo telo pored

by voki

svog, znala je daje srećna i daje pred njom život kakav je oduvek želela. Čovek njenog života je konačno bio tu, u njenom zagrljaju. - Volim te, Samanta - šaputao je Alen između poljubaca. - Volim te, ljubavi moja. - Volim i ja tebe, Alene. Usne su im se spojile u dug, strastven poljubac.

- kraj -