Džordžija Grejs Pritajena želja

Naslov originala Georgia Grace PASSION AND WISH

D탑ord탑ija Grejs

Pritajena 탑elja

by voki

Tiha, pomalo bojažljiva, melodija odjekivala je prostranom, praznom sobom. Sara je gledala u malene ruke koje su plovile dirkama belog, sjajnog klavira. Osmeh joj je titrao na licu dok je pratila linije nežnih, dugih prstića.

- Deni, opusti se - predložila je Sara. - Pusti da te muzika ponese i da ispliva iz tebe. Ona postoji negde skrivena u tebi i samo čeka daje pustiš da odleprša.

Dečak je samo podigao pogled sa nota i pogledao je pogledom punim nerazumevanja. Zatreptao je svojim dugim tamnim trepavicama. Oči su mu ovlažile i Sari se činilo da će svakog časa zaplakati. Osmehnula se i pomilovala dečaka nadlanicom po nežnoj koži lica.

- Sigurno si već umoran? - upitala ga je prepuna razumevanja.

- Jesam - priznao je plavokosi dečačić.

Sara ga je ponovo pomilovala i odmakla stolicu od klavira. Vežbali su gotovo tri sata i znala je da je dete umorno, ali radila je po nalogu gospodina Svita.

- Hoćeš li mi ispričati neku priču? - zamolio je Deni.

- Naravno, kao i uvek.

Radila je već gotovo tri godine sa Denijem. To joj je bio jedan od prihoda još od druge godine studija. Živela je sama u Čikagu i izdržavala se, jer njeni roditelji nisu shvatili njenu želju da se bavi muzikom, naročito ne klasičnom. Od toga nema života, govorili su i oni ne žele da joj finansiraju nevolju i bedu za ceo život.

Sara Rajt je odlučila da se bori za svoje ideale i svih godina studiranja bavila se raznoraznim poslovima koji su joj pomogli da opstane. Rad u kući porodice Svit bio je jedan u nizu poslova koje je trenutno obavljala i koji joj se možda najviše dopadao. Ne možda, nego sigurno.

Deni Svit je imao šest godina i bio je izrazito nadaren za muziku. Ipak, u osnovi je još bio detence sa uobičajenim interesovanjima. Uvek je zadržavao Saru posle časova sviranja i ona je rado ostajala pričajući mu priče. Njegove roditelje nije upoznala svih tih godina i jedini kontakt je imala sa De-nijevim ujakom koji se pojavljivao na kraju meseca, kada je trebalo da je isplati.

- Koju priču bi želeo da ti ispričam? - ponudila je dečaku.

- Neku... - slegao je ramenima. - Ti pričaš divne priče.

- Smisliću već nešto dok ti završiš sa vežbom - obećala je. - Nadam se da će ovog puta biti bolje.

Deni je klimnuo i nastavio sa sviranjem, ovoga puta tonovi su bili sigurniji i poletniji. Uživala je posmatrajući ga. Pretpostavljala je da će Deni jednog dana biti vrstan pijanista.

2

by voki

Iznenada sve se promenilo. Osećala je nešto nalik nagomilavanju elektriciteta u telu. Napetost je rasla. Činilo joj se, da vazduh koji prolazi kroz otvorene prozore, nije dovoljan za disanje.

Znala je staje razlog tome.

Svakog sekunda očekivala je da se njeno predosećanje potvrdi. *** Sara Rajt je znala da postoji verovanje, da svakom biću na planeti odgovara samo po jedno drugo biće, muško ili žensko. Po duhu, duši, po otkucajima srca... Nesreća je bila u tome što se gospodin Rajan Svit nije uklapao u tu viziju. Ne sa njom.

Sada je već čula i njegove korake i zvuk otvaranja vrata. Nelagodno se promeškoljila u svojoj stolici kraj Denija, koji je upravo uspešno završavao zadatu vežbu.

- Znači, muziciranje je gotovo - zaključio je Rajan Svit promuklim, sigurnim glasom.

Bilo je očigledno da ga muzika ne zanima i da nije svestan napretka koji je njegov sestrić dosegao. Sara se ponovo začudila redovnim časovima koje je davala Deniju.

Posmatrala je Rajanov lik, pravilan nos, odlučne usne, čvrstu bradu. Kosa mu je bila zagasitocrna i uredno začešljana. Sve na tom muškarcu bilo je prefinjeno, od dobro skrojenog poslovnog odela i skupih, sjajnih cipela od fine kože, do stava, stila i pogleda koji ništa nije odavao.

Bilo je primetno da nije zainteresovan za nju. Još jedan u nizu muškaraca koji je ne primećuje. To je nije začudilo. Na to je navikla. Imala je neobično krupne, plave oči, istaknute jagodice, maleni nos i pomalo velike, sočne usne. Njeno lice skrivala je duga, gusta kosa, uvek pomalo neuredna zbog nepravilnih, krupnih lokni koje su se spuštale do polovine leđa, kao snopovi žita.

Poznavala je svoje nedostatke. Ali, isto tako, znala je i svoje prave vrednosti. Radije je birala da ostane sama do kraja veka, nego li da sve podredi svom izgledu i satima, provedenim kod frizera ili ispred ogledala.

Znala je da bi nekom modernom garderobom mogla da istakne svoje vitko telo, tanani struk i fine obline, ali se i dalje godinama oblačila, pomalo u hipi fazonu. Nosila je duge, široke suknje i par brojeva veće džempere.

Zašto bi Rajan Svit bio izuzetak i zagledao dublje ispod površine. On je svojim položajem u društvu, ah i izgledom mogao da ima devojku koju poželi. To je i činio. Sara je na početku rada sa Denijem bila pomalo iznenađena izostankom dečakovih roditelja. To je probudilo njenu radoznalost i saznala je ponešto o porodici Svit, tačnije Rajanu Svitu.

3

by voki

Njegovo ime često se povlačilo po stranicama štampe i ne retko viđan je u društvima žena. Primetila je vremenom da ni za jednu od tih dama nije bio duže vezan.

Zbog svih tih svojih otkrića oformila je sliku o njegovom karakteru, koji joj se i nije naročito dopao. Sve to nije uspelo da odstrani magnetnu privlačnost i seksualnost kojom je zračio, bar što se nje ticalo. Srećom, retko su bili u prilici da se viđaju, a još manje da razgovaraju. Zato je, ovaj iznenadni susret sredinom meseca, zbunjivao.

- Deni divno napreduje, zar ne? - upitala je tek da razbije napetu tišinu.

- Nisam kompetentan. Potpuni sam antisluhista - Rajan se nije trudio ni da bude uljudan, ni ljubazan.

- Rajane - oglasio se Deni. - Ostani sa nama, Sara se upravo sprema da mi ispriča jednu od njenih priča. Ona priča najlepše priče, bolje i od Sofije.

- Sofijin posao je da ti priča priče, nema potrebe da zadržavaš i zamaraš gospođicu Rajt, ona je tu da te uči sviranju - skrenuo je pažnju dečaku na pristojno ponašanje.

- Ali, Sari to ne smeta - Deni je ostao dosledan njegovom i Sarinom dogovoru oko oslovljavanja.

- Zaista mi nije teško - složila se sa dečakom, osmehu-jući mu se.

Ipak, trudila se da sakrije pogled od Rajanovih očiju. Mada je po načinu obraćanja mogla da pretpostavi da je njegova pažnja usmerena samo ka Deniju.

- Kako god hoćete - slegao je nemarno ramenima. - Došao sam samo da ti kažem, da je Sofija morala hitno da otputuje i da ćeš par sati biti bez nje.

- Znači bićemo zajedno večeras? - dečakov glas je otkrivao radost zbog novonastale situacije. - Hoćemo li da gledamo neki film?

- Nažalost, večeras moram da izađem, ali naći ćemo neku drugu mogućnost.

Sara ih je ćutke posmatrala dok su razgovarali i pravili planove. Deni joj se na trenutke činio jako zrelim za svojih šest godina. Verovala je, daje razlog tome bio, što su ga roditelji rano ostavili sa ujakom, čiju ljubav nije mogla da ospori. Videlo se da Rajan voli dečaka i da se prema njemu ophodi kao sebi ravnom. Zajedno su donosili odluke i ravnopravno se dogovarali oko predstojeće večeri.

Gledala ih je naizmenično, trudeći se da previše ne otkriva svoju zainteresovanost. Dopadao joj se novi lik koji je polako otkrivala.

Iznenada, Rajanov pogled se zaustavio na njenom licu. Gledao je suženog pogleda kao da se dvoumi ili kao da se nečega iznenada prisetio. Znala je da će brzo otkriti o čemu se radi.

- Znam da se vi isključivo bavite muzikom, ali... - zastao je neodlučno.

- Mislite muziciranjem - izletelo joj je nekontrolisano.

4

by voki

- Nećete valjda, da zbog jedne reči odbijete moj predlog - Rajan je dobro znao da koristi svoj prirodni šarm.

Ali, na nju taj izveštačeni osmeh neće ostaviti utisak, odlučila je u startu.

Jasno je videla notu cinizma koju je pokušavao da sakrije.

- Kakav predlog? - kasno je shvatila, daje njen povišen ton otkrivao nervozu zbog Rajanovog prisustva.

- Očigledno je da se vi i Deni dobro slažete, pa mi je zato pala jedna spasonosna ideja na pamet.

Sara je značajno izvila svoje fine obrve. Samo na trenutak, učinilo joj se daje muškarcu pred njom neprijatno. Bilo je jasno da ga je prozrela i pitala se hoće li nastaviti sa šaradom koju je započeo. Sve više, novonastala situacija je zabavljala.

Uprkos blistavom oklopu snažnog i osornog muškarca, Rajan Svit je bio i nešto više. Nešto, stoje zagolicalo Sarinu maštu. Pogledala ga je ljubopitljivo.

- Dakle, o čemu se radi - pitala je sa očiglednim ponosom u glasu.

- Da U biste umesto jedne, ispričali nekoliko priča Deniju, dok se ja večeras ne vratim. Naravno, vaš trud će biti bogato nagrađen?! - glas mu je zvučao hladno i sračunato.

- Gospodine Svit, niste računali samo na jednu stvar.

- Da?!

- Imam obaveze.

- Zaista?! - izgledao je kao da mu je njena izjava neverovatna, nemoguća.

Znala je da deluje neugledno i sasvim obično, ali toliko nipodaštavanje nije očekivala. Kao da osoba poput nje ne može da vodi sasvim normalan život. Rajan je očigledno imao parametre samo u odnosu na sebe, svoj izgled i položaj. Verovatno gaje čudilo odbijanje napojnice koju je nudio.

Kao što je Sara znala nešto o Rajanu, tako je i on imao par informacija o njoj, još od samog početka. Pošto je bila angažovana preko jednog od svojih profesora, koji je pri tom bio i Rajanov prijatelj, on je znao njenu potrebu za novcem. Bio je obavešten da je poštena i vredna studentkinja, sama finansirala svoje školovanje na Muzičkoj akademiji u Čikagu. Svi su čekali završetak njenih studija da bi se aktivno uključila u rad sa Čikaškom filharmonijom, koja je bila poznata i cenjena širom sveta. Sve to je govorilo u prilog njenim kvalitetima, a očigledno nije bila naivna, kako je na prvi pogled izgledala.

- Žao mi je ako vas je moj predlog uvredio - ponovo se javio Rajan, budeći je iz razmišljanja u koja je odlutala. - Nadam se da ipak možete da odložite svoje obaveze zajedno veče.

5

by voki

- Ne, radim - podigla je svoj pogled i ratoborno ga usmerila u pravcu Rajanovih očiju. - Ali, uvek možete angažovati neku bebi siter agenciju, koja se i inače bavi poslom koji mi nudite za večeras.

Sara nije znala staje spopalo. Verovatno je to bio neki od njenih prirodnih mehanizama koji se aktivirao u prisustvu muškarca koji je privlačio. Po prvi put našla se u takvoj situaciji i nije baš bila sigurna da se dobro snašla.

- Saro, hoćeš li mi ipak ispričati priču - nakon dugog ćutanja oglasio se i Deni, pomalo bojažljivim glasom. - Dobro sam uradio vežbu?

Osećala je grizu savesti što je potpuno zaboravila na dečakovo prisustvo.

Pomilovala ga je dlanom po licu i široko mu se osmehnula.

- Naravno, super si svirao. Ponosim se tobom. Imaću taman toliko vremena, da ti ispričam jednu priču, koju nikada nisi čuo.

- Izvinite što sam vas zadržao - ironično se osmehnuo Rajan pre nego što je krenuo da napusti prostoriju.

- Sigurno je o duhu Kasperu! - prisetio se Deni. - Ujka Rajane, što ne ostaneš da čuješ?

- Moram da telefoniram. Pozvaću neku agenciju da angažujemo nekog da te pričuva večeras.

Sara je ignorisala njegov zajedljivi ton. Želela je da bude gluva i šlepa za Rajanovo prisustvo. Ipak, znala je da se zavarava. Celo njeno biće bilo je tako bolno svesno njegove blizine.

Odahnula je tek kada su se vrata za Rajanom polako zatvorila.

II Sara Rajt je popravila svoju blagu šminku u malenom prostoru prepunom gajbica i kartona sa pićem. Bilo je to nešto nalik na garderobu, ah istovremeno to je bio i pomoćni magacin kluba „Čikago najt", u kojem je radila petkom uveče. Iako je to bio jedan od najpoznatijih i najposećenijih noćnih klubova u Čikagu, taj prostor nije odisao komforom i udobnošću.

Sari to nije smetalo, jer je bina, kao i instrument na kojem je svirala, bio savršen. Gosti su takođe bili uljudni i probrani, jer je „Čikago najt" bio na visokom glasu. Uglavnom se tu skupljao čikaški krem i elita.

Napojnice koje je dobijala za to jedno veče, u mnogome su joj olakšavale visoke troškove koje je sebi nametnula kupovinom skladišta u kojem je odskora živela. Pre pola godine je slučajno nabasala na jedan oglas i odlučila je da staro skla-đište pretvori u mesto stanovanja. Odgovaralo joj 6

by voki

je što mesto nije bilo mnogo naseljeno, već je bilo duboko na periferiji grada. Mogla je bez bojazni satima da vežba na svom klaviru, a da pri tome nikome od suseda ne smeta.

Znala je da će joj taj dodatni trošak odnositi puno energije, ali nije žalila.

Umesto mesečne stanarine otplaćivala je kredit koji je teškom mukom dobila od banke. Ipak, to je značilo još jedan posao više, a već ih je imala dovoljno za sve potrepštine i visoku školarinu koju je plaćala.

Snažno kucanje na vratima magacina prekinulo je njefio spremanje pred prašnjavim ogledalom. Mahinalno je pogledala na sat.

- Saro, imaš još pet minuta do početka - obavestila je jedna od devojaka koje su radile u klubu.

- Spremna sam - doviknula je i još jednom prešla pogledom u svoj odraz u ogledalu.

Crna široka haljina od finog phša blago se spuštala niz njeno lolo. Rukavi su se širih, ostavljajući joj mogućnost da nesmetano svira. Nadala se da izgleda dovoljno elegantno za taj ambijent.

Njena garderoba bila je prilično skromna i jednolična, Izuzev nekoliko širokih sukanja i veće količine džempera, imala je još samo nekoliko pari farmerica, koje su bile poprilično iznošene. Jedino što je imala malo elegantnije, bile su dve-tri haljine koje je kupila za koncerte, koje je održavala tokom školovanja. Crna haljina koju je imala te večeri bila je jedna od tih i znala je da će pod hitno morati da obnovi svoju garderobu.

Bilo joj je već neprijatno da se pojavljuje u istim toaletama, jer je većina gostiju bila redovna u posetama „Čikago najtu". Zavrtela je glavom na pomisao o novom trošku, ali je bila odlučna da večerašnje napojnice potroši u tu svrhu. Ponosno se ispravila u leđima i odlučno zabacila glavu unazad. Njena duga kosa boje zrelog žita, rasula se po leđima. Jednim nesvesnim pokretom Sara je vratila nekoheinu pramenova, skrivajući svoje lice.

- Divno izgledaš večeras, Saro - pozdravio je jedan od vlasnika kluba.

Blagonaklono joj je spustio ruku na leđa, vodeći je ka podijumu. Nesvesno se otrgla. Nije naročito volela te preteranoprijateljske gestove među ljudima koje je samo površno poznavala.

- Izvinite me, moje vreme upravo ističe i moram da se pojavim na podijumu - brzo je dodala i izgubila se iza paravana. Čim je prošla kroz otvor teške, bordo plišane zavese, malo je zastala i duboko udahnula vazduh punim plućima. Nastupi ovakve vrste imali su svoje dobre strane. Prvo, vežbala je rad svojih veštih prstiju na dirkama klavira i ne samo klasičnu muziku, zatim oslobađala se i uobičajene treme pred pojavljivanje u masi slušalaca. Ponekad joj se činilo da posetioci kluba

7

by voki

uopšte ne primećuju njenu muziku, ah često je shvatala je pažljivo slušaju i imaju svojih želja. Ona ih je rado ispunjavala.

Kao i obično započela je svoj nastup laganom, klasičnom muzikom koja je i laicima bila prepoznatljiva.

Njena trema se posle prvih tonova istopila. Svirala je potpuno zaboravljajući na to gde se nalazi. *** U pratnji nekoliko svojih kolega i njihovih pratilja, Rajan Svit je blago njišući ramenima ušao u dobro poznati čikaški klub. Bio je nervozan i odsutan jer je ostavio Denija sa potpuno nepoznatom i po njegovom mišljenju premladom devojkom. Bebi siter servis nije imao adekvatniju zamenu jer ih je angažovao u poslednjem trenutku. Ipak, skup je bio poslovnog karaktera planiran nedeljama ranije. Očekivao je da će tokom te večeri zaključiti jedan od veoma važnih i velikih ugovora za svoju kompaniju. Zato ovo veče nikako nije mogao da izbegne.

Konkurencija u sferi kompjutera bila je velika i morao je, bez obzira na ugled i dugogodišnji uspešan rad sa mikro čipo-vima, da povede računa o očuvanju dobrog glasa i svojih klijenata. Njegovim apsolutnim zalaganjem i posvećenošću kompanija „Mikro čip" je od malene fabrike prerasla u cenjenu i dobro poznatu kompaniju širom države.

- Prijatno mestašce -primetio je jedan od Rajanovih gostiju. Devojka koja je bila uz njegovog gosta iz Nju Džersija, se osmehnula i potvrdila konstataciju jednim piskutavim „da".

- Drago mi je da vam se dopada - rekao je prikrivajući nervozu.

U stvari, došlo mu je da pukne od muke, jer mu se celokupna situacija nije nimalo dopadala. Ipak, znao je pravila. Obično je za svoje goste i saradnike angažovao devojke za poslovnu pratnju i čitav scenario se znao unapred.

Litrei litre ispijenih pića, smejanje glupim šalama, u kojima nije učestvovao i šlag na sve to, sutradan će biti potpisan novi ugovor. Bila je to u poslednje vreme praksa u svim većim kolektivima i Rajan nije imao snage da se bori sa stvarnošću, ma koliko mu to odvratno bilo. Više puta je sebi nalagao da prekine sa tim, ali on je u osnovi bio samo jedan poslovan, savremen čovek.

Jedino na šta nije pristajao bilo je angažovanje poslovne pratnje za sebe.

Obično bi u takvim večerima poveo jednu od devojaka sa kojom bi bio u vezi u tom trenutku. Te večeri bila je to Lola, ekstravagantno odevena u elegantni kostim koji joj je savršeno pristajao. Čak mu se dopala i blago erotizovana nijansa njenog kompleta, jer je fini čipkani grudnjak povremeno izvirivao pri nekoj njenoj kretnji.

8

by voki

Kada je malo bolje zagledao, činilo mu se da se Lola ne razlikuje mnogo od devojaka iz agencije. S tom razlikom, što novac nije dobijala u kešu, ali je ipak bila nagrađena nekim prikladnim poklonom. ) - Volim da dolazim u „Čikago najt" - rekla je Lola lutajući pogledom po sali.

- Uvek ima tako puno poznatih ljudi.

- Da - klimnuo je potvrđujući.

Zaista je bila u pravu, većina ličnosti, koje je video jednim brzim, znalačkim pogledom, bila mu je poznata, ako ne iz posla, onda iz sredstava javnog informisanja. Bilo je tu poznatih muškaraca, i onih manje poznatih, manekenki, muzičara, pa čak i političara, i samog čikaškog krema.

Ipak, nije mario za svim tim ljudima, njegovu pažnju večeras, zaokupljali su prisutni za njegovim stolom, koji je bio rezervisan par dana ranije. Ono što mu je odgovaralo, bila je pristojna, tiha muzika koja mu neće ometati rad. Pitao se samo da li će to njegovim gostima odgovarati ili će nešto kasnije morati da promene lokal u potrazi za ludom zabavom.

Rajan je polako počeo da se opušta, sve mu je išlo naruku. Za stolom se vodio poslovni razgovor kojem se već nazirao kraj. Znači, sledila je jurnjava za nekim lokalom, gde se svirala brza muzika za igru.

Odahnuo je kada se repertoar promenio. Začula se fina muzika nekog evergrina. To je nateralo njegove goste da ustanu i pozovu dame na polse.

Nije mu naročito bilo do igranja, ali je znao šta red nalaže. Dvoumio se da li da udovolji tom pravilu.

- Moram samo da obavim jedan telefonski razgovor - obavestio je Lolu, čestitajući joj u sebi na uspešno otrpljenoj veperi. Znao je da joj takve „zabave" tipa poslovnih sastanaka ne odgovaraju, ali to je bila njena žrtva, jer je želela da bude sa njim. Ipak, nije se trudio da bude naročito ljubazan.

- U redu je, dragi - složila se bez pogovora i time mu je bila još mrskija. Ja ću se pridružiti društvu oko klavira. Želiš li da naručim neku pesmu za tebe?

Rajan je spremno izvadio novčanicu iz svog finog, kožnog novčanika i gurnuo joj u ruke.

- Naruči nešto, ako želiš. Ja ću vam se brzo pridružiti.

Brzo se povukao u jedan hodnik tražeći malo mira i okrenuo par broj telefona. Tek kada je čuo daje sa Denijem sve u redu i da duže vreme mirno spava, mogao je da odahne i privede to naporno veče kraju.

Odlučno je krenuo ka podijumu da se pridruži ostalima. Primetio je svoje goste okupljene oko klavira i uputio se u tom pravcu. Iznenada, njegovu pažnju privukla je kosa devojke koja je sedela za crnim, sjajnim klavirom, koji je bio gotovo opkoljen prisutnima. Začkiljio je svojim tamnosmeđim očima, ne verujući.

9

by voki

Sara Rajt izgledala je potpuno drugačije. Neverovatnije. Leđa su joj bila prava, ponosita i uopšte nije skrivala svoj pogled, naprotiv, široko se osmehivala, dok su joj prsti plovili po klavijaturi, i gledala u svoje slušaoce.

Na trenutak mu je zasmetala sva ta pažnja kojom je bila obasuta. A kada je u naletu emocija snažno zabacila glavom unazad, zatreptao je nemoćno.

Kosa joj se zalepršala i u teškim pramenovima spustila se niz leđa i lice.

Samo na trenutak, uhvatio je odbljesak u njenim krupnim očima. Delovala je tako strasno i poželjno.

Bože, činila mu se tako smušeno i neprivlačno. Mislio je da je Sara devojka koja ne bi ničim mogla da privuče pažnju muškarca, ih možda samo pojedinih. U stvari, on uopšte nije mislio o njoj. Razmišljao je koliko dugo dolazi u njegovu kuću i podučava Denija. Trgao se kada je shvatio da su u pitanju godine. Godine njegove zablude. Ta pomisao ponovo je vratila nervozu kojom je bio obuzet cele večeri, a taman je mislio da će moći da se opusti.

Stao je kraj jednog od svojih saradnika i zagledao se u Saru, potpuno odsutan duhom. Posmatrao je kako svira i kakove velika, prozirna čaša puni novcem koji je pristizao od slušalaca.

- Stigao si? - Lola se privila uz njega. - Tvoji gosti su zadovoljni.

- Da, izgleda da jesu - vratio se u stvarnost.

- Naručila sam jednu pesmu, sigurno će ti se dopasti.

- Lola, to nije pesma, to je samo muzika! - namršteno je primetio.

- Kada bismo platili malo više, možda bi mogli da čujemo i tekst za „Divan svet".

- Možemo da pokušamo - sumnjičavo je dodao.

- Rajane, ti si divan, ispunjavaš mi svaku želju. Naprotiv „dušo" ispuniću svoju želju i videću kolika je cena gospođice Rajt, prkosno je pomislio u sebi. Rajan nije znao šta gaje spopalo. Ostavljajući Lolu u zabludi, probio se kroz gomilu prisutnih i stao u blizini Sare. Nije ga primetila. Činilo mu se da nikoga ne vidi. Svirala je ispunjavajući želje i plovila u nekom svom svetu.

- Da li bi mogao da čujem i tekst uz pesmu? - Rajan je izvadio jednu krupnu novčanicu i gurnuo je u dopola punu času.

- Ne pevam, ovo su samo instrumentalne verzije - prkosno je podigla glavu. Iako joj je na usnama blistao osmeh, delovala je neumoljivo. Nije pokazala nimalo iznenađenja što ga vidi.

Rajan je teatralno izvadio svoj novčanik i izabrao jednu pozamašnu novčanicu. Sara je svirala ne skidajući pogled sa njega. Osetio se jakim i cinično je iskrivio usne u nešto nalik osmehu.

- A sada?! - primao je svoje usne njenom uhu. - Šta misliš, da li mogu čuti pesmu „Divan svet"?

10

by voki

- Bojim se da me niste razumeli, gospodine Svit - ruke su joj i dalje ritmično poigravale po dirkama. Nije načinila ni jednu jedinu grešku. Petkom uveče se sviraju samo instrumentalne verzije. Znate, muzika, bez teksta. Vaš novac to neće promeniti! - zaustavila ga je kada je posegao za još jednom novčanicom.

- Rajane, pusti tu lepoticu da svira - dobacio je jedan od njegovih saradnika i Rajan ga preseče svojim pogledom.

Da je pogled mogao da ubije, siroti čovek bi ostao bez glave, pomislila je Sara i okrenula se ka jednom gostu, osluškujući porudžbinu. Trudila se da ostane savršeno mirna, ali i dalje je sve u njoj poigravalo. Rajanova blizina i pojavljivanje objasnili su joj nervozu koja je proganjala čitave večeri. Bila gaje svesna čitavim bićem, ah nikada mu neće dozvoliti da to otkrije.

Rutinski je udarala po dirkama, potpuno nesvesna gužve i okoline.

Osećala je samo Rajanov pogled na sebi, i mogla je da garantuje svojim životom, daje besno posmatra. Nije shvatala razlog njegovog mačo ponašanja ali je pretpostavila da mu je u prirodi da bude neprikosnoven.

- Pauza - obavestila je prisutne i bila gluva za njihovo negodovanje. Vraćam se za par minuta. Žustro je odmakla svoju stolicu, ostajući neumoljiva na zahteve. Zudela je za gutljajem nekog hladnog pića. Brzo je nestala iza paravana i pošla kroz hodnik do garderobe. Jedna ruka je grubo zaustavila. Nije morala da se okreće, osetila je Rajanovo prisustvo u zagušljivom prolazu.

- Izvolite?! - u glasu joj se prepoznavao suzbijen bes.

- Znaš da bih mogao da razgovaram sa jednim od vlasnika - pretio je, potpuno nesvestan da joj više ne persira.

- Ako vam je toliko stalo da čujete glas uz muziku, onda možete da dođete sutra uveče, takav je program. Ah, to ve-rovatno već znate. Šteta je da svoj uticaj koristite na beznačajno muziciranje - naglasila je. - Karioke su vrlo interesantna zabava u „Čikago najtu", ali ja ne učestvujem u njima. One su na programu nedeljom. Pa, ako želite, možete čak i da pokušate.

- Odbijaš me po drugi put u istom danu - prosiktao je suženog pogleda.

- Sve zbog jedne najbezveznije reči. Posle pauze bi mogla da otpevaš pesmu koja ti je naručena, i da sve ovo lepo zaboravimo.

- Nemojte me terati da vas odbijem i po treći put, s obzirom da niste navikli na to.

- Šta ti znaš o mojim navikama? - uneo joj se u lice i nesvesno uhvatio za krajeve kose.

Nije ustuknula ni milimetar. Nije ni trepnula, kao da se boji da će jednim treptajem propustiti nešto jako važno.

- Ništa, a i ne želim da saznam.

Gledali su se sa nepritajenom netrpeljivošću.

11

by voki

- Saznaćeš, htela to ili ne! - prosiktao je i povukao za krajeve kose koje je čvrsto držao. Nasilnički je privukao njeno lice svom, spuštajući glavu naniže. * Nije mogla da izbegne njegove usne, ma koliko se borila. Gnječio je njene usne u pokušaju da ih rastvori i Sanaie nesvesno počela da se odupire rukama o njegove grudi,. Sto je njen otpor bio uporniji, njegov stisak se sve više pojačavao. Grubo je vukao za krajeve kose i otvarao joj usne svodim poljupcima. Primećivala je da njen otpor polako popusšta pod naletom želje, koju nije mogla da definiše.

Nekakvom neobjašnjivom čarolijom, oboje su podleegh poljupcu. Ljubili su se žestoko, znalački, tražeći više. Potpuno nesvesni stvarnosti gubili su se u svojim željama.

Iznenada, bez opomene, Rajanov stisak je popustio i on je odgurnuo od sebe.

- Tvoja pauza je upravo istekla! - okrenuo se na petii nakon što je prezrivo pogledao.

- Nikada više neće biti isto - promrmljala je sebi uli bradu i besno tresnula nogom o pod.

Odlučila je da par poslednjih minuta iz svog života i izbriše iz memorije i hrabro se uputila natrag, na binu.

Odluka je bila jedno, a stvarnost i sprovođenje reči i u dela, nešto sasvim drugo. Bila je hrabra i hvatala se u košštac sa realnošću. Sudbina, pomislila je, ali nije više imala vremena da razmišlja o njenim začuđujućim igrama. * - Pobogu, dragi, gde si bio? - Lola se prisno prislopnila uz njegovo telo.

Rajan se grubo odmakao, ne mareći za bonton.

- U paklu - odgovorio je na pitanje iako nije imao običaj da bilo kome objašnjava svoje postupke.

- Mogli bismo da promenimo lokal - predložio je na čuđenje ostalih.

- Zašto, mislim daje ovde baš prijatno - začudila se jedna od devojaka iz poslovne pratnje.

- Nije tvoje da misliš - grubo joj se obratio, ne vodeći računa o prisutnima.

Ipak, prihvatili su njegov predlog bez pogovora. Jedino gaje Lola sumnjičavo posmatrala. Ah, nije mario za njenim ponašanjem, ni mišljenjem. Brinulo ga je samo

12

by voki

. što je pred svojim gostima pokazao svoju nervozu ih je možda bolja reč bila, svoje pravo lice.

To ječe je bilo potpuni fijasko, bolje rečeno, propast sveta, bar što se Rajana ticalo. * Sara je loše spavala proteklih par noći i to je imalo uticaja na njeno ponašanje i raspoloženje. Osim što je radila tokom vikenda i par proteklih noći, imala je i puno vremena za razmišljanje. Ma koliko se trudila da izbriše Rajanov poljubac iz svojih misli, to joj nije uspevalo. Nije nalazila opravdanja za njegov postupak, niti razloge, ah ipak je priznala sebi da gaje isprovocirala odbijanjem. Pa, ipak, morao je da prihvati njenu želju da ne peva dok svira ih da se bar verbalno razračunaju. Nikako nije shvatala njegov grubi poljubac, koji joj je još, na nesreću, prijao i budio joj nepoznatu vatru u njenom telu.

Osetila se poraženom kada je otkrila pritajenu strast u sebi, koja je samo čekala da pokulja poput vekovima mirnog vulkana.

Njeno raspoloženje bilo je otkriveno već tokom prvog časa, koji je imala u Rajanovoj kući, sa Denijem. Dečak ju je pronicljivo gledao često skrećući pogled sa nota. Prvi komentar usledio je nakon pet minuta.

- Saro, nešto nije u redu sa mojim sviranjem? - pitao je otvorenog pogleda, koji je na trenutak ponovo podsetio Saru na Rajana.

- Ne, sve je u redu - jedva je izgovorila.

- A sa notama? - neumoljivo je nastavljao dečak, trepćući svojim dugim, povijenim trepavicama.

- Sve je u redu! - slatko se nasmejala tom komentaru i obećala sebi da više neće gledati u prazno ili još gore, u zatvorena, vrata. Čas je mogao da se nastavi. Trudila se da se koncentriše i prati Denijevo sviranje. I vreme je začuđujuće brzo proteklo. Nelagodno se trgla kada je pogledala na sati shvatila da je čas gotov.

- Nadam se da sam zaslužio jednu priču?! -poskočio je Deni u svojoj stolici.

- I ja se nadam - promrmljala je sebi u bradu, ah ju je dečak ipak razum eo.

Plesnuo je dlanom o dlan. - Znao sam da me ne slušaš.

Bila je otkrivena, ali srećom samo od Denija, koji je još bio jako mlad, da bi razumeo njene razloge i osudio je zbog njih. Sasvim joj je bilo dovoljno što je sama sebe prekorevala.

13

by voki

Ispričala mu je jednu od uobičajenih, izmišljenih priča i polako pokupila svoje stvari. Poput krivca tiho se iskrala iz kuće, zaboravljajući da, po ustaljenom običaju, obavesti o tome devojku koja je brinula o Deniju.

Na ulici se stresla od hladnoće. Čikago je zahvatio novi talas snežne vejavice. Bilo je neverovatno da će ugledati taksi, jer je u tom kraju to bila prava retkost. Uglavnom su tuda prolazile limuzine sa vozačima. A, ona je zaboravila u svom begu da pozove taksi iz Rajanove kuće. Nije želela da se ponovo vraća tamo. Još veća zabluda bi bila da očekuje autobus i Sara se uputila pešice. Obavila je svoju široku pelerinu oko sebe i namesfila šešir sa velikim obodom. Ispod oboda je posmatrala ljude kako krče sneg pročišćavajući put. Neki su se služili lopatama, drugi najrazličitijim posudama, dok su bageri vredno raščišćavali put uz brujanje. U svoj toj gunguli, jedino su se deca zabavljala, vešto se probijajući kroz smetove snega. Ta slika joj se dopala i izmamila joj široki osmeh na usnama.

Sara je morala da ide ivicom raščišćenog puta i bila je zadovoljna što je saobraćaj redak, gotovo nemoguć i to jojje u mnogome olakšavalo kretanje.

Vremenske neprilike će joj napraviti pravi darmar u planu rada tokom dana, ali više nije imala kud. Dok je koračala, pravilaje nove mogućnosti i povremeno provirivala ispod oboda šešira.

Iznenada je ugledala Rajanovu limuzinu kako prolazi kraj nje. Kao omađijana piljila je kroz zatamnjena stakla tražeći ga pogledom. U trenutku su im se pogledi sreli i ona brzo skrenu svoj pogled. Bila je prestravljena svojom reakcijom. Vrebala je njegov pogled kao kakva šiparica. I ma koliko suludo to izgledalo, čitavo telo joj je bridelo od vreline. Šta ako se vrati i ponudi se daje poveze, pomislila je u strahu i vrelina njenog tela je nestala. Naravno, takvu ljubaznost nije mogla očekivati od čoveka kakav je Rajan. On je nastavljao svojim putem. Čula je fino brujanje motora kako se udaljava.

Bilo je neke čudne simbolike u tom susretu. Njihovi putevi bili su različiti i vodili su na suprotne strane.

Odahnula je kada je nekoliko metara dalje ugledala slobodan taksi. Bio je to dar sa neba i ona je vratolomno potrčala mašući rukama da ga zaustavi. * Telefon je neumoljivo odjekivao gotovo praznim prostorom Sarinog stana. Pokušala je da ignoriše taj zvuk i nastavi sa vežbom. Vežbala je jednu od Šubertovih kompozicija koju je spremala za svoj diplomski rad. Prsti su joj gotovo leteli po dirkama, proizvodeći fine, melodične tonove.

14

by voki

Zvonjava se nastavljala i Sara nemoćno prekide sa sviranjem. Taman što je stigla do aparata, zvuk je prestao i ona se kiselo osmehnu. Ponovo se pokrenula nazad, osluškujući svoje korake koji su odjekivali starim skladištem, koje se pretvorila u mesto svog stanovanja. Veliki prozori sa rešetkama propuštali su svetlost koje se prelamala, stvarajući neverovatne slike. Ceo prostor delovao je nestvarno, kao iz bajke.

Sarmi prijatelji su umeli da kažu daje njen „stan" kao stvoren za snimanje horor filmova, a ona bi, zbog svojih širokih haljina i duge, kovrdžave i razbarušene kose mogla da dobije glavnu ulogu, ulogu veštice. Ali njoj je sve izgledalo kao scena Diznijevog filma o Alisi u zemlji čuda.

Celo skladište je ostavila kao jednu prostoriju, pregrađenu samo paravanima. Iza jednog se krio veliki, meki dušek velikih promera, koji joj je služio kao krevet. A iza drugog, veliki prostor u kojem je dominirala, takođe velika, starinska kada i ostale potrepštine koje su činile kupatilo.

Pošto je bila prekinuta u radu, odlučila je da u prolazu skuva sebi šoljicu jake kafe. Dok je poslovala u „kuhinji" tačnije, prostoru u uglu skladišta koji je podsećao na taj deo stana, ponovo se oglasilo zvono telefona.

Sada je već bila začuđena tim zvukom. Svi koji su je poznavali i zvali na tu „slobodnu" liniju, znali su i da ne zovu po drugi put. Obično je vežbala i ostajala gluva na sve pozive na tom broju. Druga hnija je funkcionisala, ali samo posle ponoći. I, ponekad je radila do usijanja, ali je Sari donosila najviše prihoda.

- Molim - javila se kada je podigla slušalicu.

- Gospođice Rajt, bojim se da ste zaboravih na čas sa mojim sestrićem čula je glas sa prizvukom očigledne ironije.

Gotovo je prasnula u smeh zbog tog tona, ali se brzo pribrala. Rajan sigurno nije bio čovek koji bi pravilno razumeo njen smisao za šalu.

Odlučila je da ga više ne provocira. -Bojim se da ste zaboravih smetove snega koji su gotovo zatrpah čitav Čikago. Javih su na svim radio stanicama daje bolje ostati u kući, jer će vejavica potrajati.

- Nisam zvao da bih slušao vremensku prognozu! - grubo je prekinuo.

- Naravno, takva obaveštenja ste mogli da čujete na svakoj radio stanici.

Ali, mogli ste da pretpostavite da nema ni jednog jedinog slobodnog taksija u čitavom gradu. Svaki moj pokušaj da prizovem neki, je pao u vodu.

- Onda je osnovni red da se javite i obavestite nas o tome.

- To sam već učinila, gospodine Svit - zavrtela je nemoćno glavom. Verovatno vas još nisu obavestili.

- Da ste učinili tako nešto, sigurno bih bio obavešten. Ne trpim neposlušnost kod onih koji rade za mene - naglasio je. U glasu mu se prepoznavao suzbijen bes.

15

by voki

Bila je zadovoljna što su Mometrima udaljeni. Ko zna kakvu bi reakciju njegov bes mogao da proizvede. Ona ih je na neki način osećala i sada. Ma koliko se plašila tih „reakcija", Sara je sebi morala da prizna da ih potajno i priželjkuje. Gospode, staje to što žene privlači muškarcima poput Rajana, nije znala odgovor, ah je tu privlačnost čulno osećala.

- Sledeći put - nastavio je Rajan neumoljivo. - Na vreme nas obavestite o izmenama. Sačekajte trenutak - naložio je.

- Da, gospodaru - promrmljala je sebi u bradu, ne znajući štajhi je spopalo.

- Čuo sam te - dobacio je u slušalicu, ponovo zaboravljajući na persiranje.

Sara se sva stresla od jeze, od njegovog glasa. Do vraga, ugrizla se za jezik, bila je uhvaćena na delu, a i počela je da psuje, što nije bio njen običaj. Ta navika se nikako nije slagala sa njenim imidžom. Sara se ponadala da će njene reči biti zaboravljene, jer se razgovor koji je Rajan vodio mimo telefona, otegao. Pa ipak, Rajan nije bio tip čoveka koji lako zaboravlja. Što se i potvrdilo.

- Upravo su me obavestili o tvom pozivu.

- Drago mi je da je nesprazum sada izglađen - dodala je slatkastim glasom. - Prihvatam vaše izvinjenje.

Sari se učinilo da čuje Rajanov smeh sa druge strane. Ali znala je daje to samo varka, jer je njegov glas bio nemilosrdan i hladan kada joj se ponovo obratio. Zapitala se, zašto misli da toliko dobro poznaje Rajana i da može da predvidi njegovo ponašanje.

- Pojavio se, međutim, drugi problem i mislim da ti meni duguješ izvinjenje.

- Da?! A zašto? - pravila se nevešta.

- O tome ćemo drugom prilikom. Ne uživam u dugim telefonskim razgovorima. Sledeći put se javite na vreme i poslaćemo vozača po vas.

- U redu - složila se bez pogovora, proklinjući svoj dug jezik.

Slutila je da će joj Rajan kad-tad vratiti njene brzoplete, uvredljive reči.

Moraće da ispašta kada već nije znala da drži jezik za zubima. Ipak, nije se plašila nikakvog verbalnog sukoba, nije sumnjala u svoju inteligenciju i visprenost.

Bez obzira na svo samopouzdanje koje je godinama stekla, ipak je poljubila slušalicu pre nego što je vratila na mesto. Bila je tako srećna zbog razdaljine, jer ko zna kako bi se ponašala da je njegov, tmurni, ubojiti pogled bio uprt u nju. *

16

by voki

Narednih dana Sara se ponašala prividno normalno, bar kada je bila na časovima sa Denijem. Rajana nije sretala, kao i ranije. Lagano je počela da se opušta, ali kako se primicao kraj meseca i vreme za isplatu, ona je gubila osećaj sigurnosti i samopouzdanja.

Susret je bio neminovan, jer je Rajan uvek lično plaćao troškove nastave. I ranije se uvek osećala nelagodno pri tim susretima, ali sada je napetost bila gotovo neizdrživa. Na trenutke je želela da se čas sa Denijem što pre završi i da se taj susret desi i okonča, a na momente je želela da sat stane.

Pogledala je na sat. Imala je još desetak minuta da se pribere i dozove svesti. Duboko je udahnula vazđuh punim plućima i počela odbrojavanje u sebi. Ta metoda joj je pomagala u otklanjanju treme pred nastupe, ali pri pripremi za susret sa Rajanom, nije delovala.

- Dobar dan - Rajanov pozdrav pomešao se sa zvukom otvaranja vrata. Do vraga, opsovala je u sebi i naglas promrmljala nešto u vidu pozdrava. Deni je poskočio od sreće što je ugledao drago biće i prekinuo sa vežbom.

Obgrlio je ujaka oko butina i podigao glavu, koja je jedva dosezala do Rajanovog struka, naviše. Deni se radosno osmehivao, a Sara je gutala knedle od nelagodnosti.

- Ujače, Sara kaže da divno sviram. Hoćeš li da čuješ?

- Čuo sam dok sam išao kroz hodnik. - Rajan je bio posvećen samo Deniju.

- Nikada nisam sumnjao u tebe, drugar. Sledeće godine, ako želiš, možemo da te upišemo i u pravu muzičku školu.

- Hoće li i Sara biti tamo?

- Ne verujem. Sara ima drugih poslova kojima se bavi - Rajan je pogledao u nju suženog pogleda.

Zašto se osećala kao krivac? Ona je samo radila ono što najbolje zna, a da bi sebi obezbedila što bolje uslove, da bi opstala i da bi mogla da finansira svoje skupo školovanje.

- Je li to istina, Saro? - Denijev glas je trgao iz misli.

- Na neki način jeste. Ja ne držim časove u školi - objasnila je dečaku. - U stvari ti si moj jedini i najbolji učenik.

- Onda neću u muzičku školu - odlučio je Deni.

- Dogovorićemo se još o tome - Rajanov glas je bio miran i blag.

- Neću!

- Naravno, biće kako ti odlučiš, jer ti si veliki dečak i najbolje znaš šta ti odgovara - nastavio je Rajan svoj dijalog sa Denijem, potpuno ignorišući Saru.

Imala je priliku da ga dobro osmotri, ali njene oči bile su kao prikovane za Rajanove pune usne. Gotovo da je mogla da oseti njihov ukus na svojima.

Još uvek se živo sećala njihove čulnosti.

17

by voki

Na trenutke je osećala blagu ljubomoru prema Denijevom odnosu sa Rajanom. Koliko puta je samo želela da joj njeni roditelji pruže takvu mogućnost, daje podrže i razumeju njene želje i potrebe. Deni takođe nije imao podršku svojih roditelja, za koje i nije znala gde su, ali je zato imao Rajana koji će od njega napraviti pravu ličnost. Primetila je da se Rajan uvek obraća dečaku kao sebi ravnom i da zajedno planiraju i organizuju slobodno vreme.

- Hajde, odsviraj mi nešto - predložio je dečaku.

- Znam da ti ne voliš klasičnu muziku - primetio je Deni pronicljivo i Sari se učinio daleko starijim nego što je bio.

- Naravno da znaš - Rajan se nije suprotstavio.

Znači gospodin ne voli da laže, primetila je Sara za sebe, preturajući po notama.

- Ali, volim tebe i to znači da volim sve što ti radiš! - nastavio je Rajan.

Sara je osećala neobjašnjivu teskobu u grudima. Pred očima su joj proticale slike o ljubavi kakvu je želela od svojih roditelja, od muškarca kakvog bi želela kraj sebe, prijatelja... Ljubavi kakvu je želela za sebe i kakvu je umela da pruži, da je imala kome. U tom trenutku, činilo joj se da je podarila Rajanu svoja netaknuta, najčistija osećanja, ma koliko to suludo zvučalo, ma koliko je znala da je grub, nemilosrdan muškarac. Daje nedostižan.

Mimo nje su proticali zvuči sa klavira koje su proizvodili Denijevi sve veštiji prsti. Znala je da nije uzalud traćila svoje vreme sa tim dečakom, jer je pokazivao nesvakidašnji talenat koji je lako mogla da prepozna.

Posedovala ga je i sama i borila se da istraje, da ga podari i pokaže drugima.

Muzika je utihnula i ona je nesvesno ispustila uzdah oduševljenja i olakšanja. Nadala se da Rajan može da prepozna De-nijeve kvalitete i podstakne ga da im ostane dosledan, da istraje.

- Pošto je Sara već uzdahnula, ja ću morati da ti priznam da mi se tvoje sviranje dopalo - rekao je Rajan pomalo šaljivo, ali njoj nije promaklo daje primećivao sve oko sebe.

- Drago mi je da ti se dopalo - nesvesno je prestala da mu persira i ugrizla se za jezik.

Rajan je samo izvio svoje obrve, a ona nije mogla da definiše njegov pogled..

- Da h bi mogao da nas ostaviš same - ponovo je bio okrenut dečaku. Moram da se dogovorim sa Sarom oko tvojih časova tokom praznika vesto je pronašao prihvatljivo opravdanje.

18

by voki

Mada, ne retko, Rajan joj je nasamo davao novac za časove, ali ona tome ranije nije pridavala pažnju. Sada se sve promenilo i sve je posmatrala drugačijim očima. * - Nadam se da ti ne smeta da sednem? - pitao je Rajan sa prizvukom ironije u glasu. Ne čekajući njen komentar spustio se na jedinu stolicu koja je bila slobodna. Denijevu, Za klavirom, koja je bila tik uz njenu.

Poželela je da se odmakne, ali je znala da bi tako odala svoj strah od njegove blizine. Mučki je ostala na istom mestu, nesvesno gurajući svoju gustu kosu na lice.

Rajan je izvadio spremljen koverat iz unutrašnjeg džepa svog elegantnog sakoa, i pružio joj ga. Pogled mu je bio prikovan za njene oči. Uzela je koverat, brižljivo vodeći računa da im se prsti pri toj razmeni ne bi dodirnuli. Učinilo joj se, na trenutak, da joj se Rajanove oči pođsmevaju, da je gleda potcenjivački.

- Znam da nije onoliko koliko zarađuješ u „Čikago najtu", ali možemo da razgovaramo o povećanju tvoje plate.

- Nema razloga, sasvim sam zadovoljna. Uostalom, dogovorili smo se oko plaćanja kada sam počela da radim sa Denijem.

- Ne bih voleo da misliš da sam tiranin - podrugljivo je primetio i Sara se zapitala kuda vodi taj razgovor.

Mada, priznala je sebi, da se nastavak može naslutiti. Resila je da bude obazriva.

- Sve je u redu - proverila je sadržaj koverte, tek da bi imala razlog da skrene pogled i vesto izbegne odgovor. - Da li ste još o nečemu želeh da razgovaramo? - ustala je sa stolice.

-Ne. Odahnula je i čestitala sebi na dobro odabranom ponašanju veštog političara.

- Ne, ovde i ne sada - prekinuo je njeno oduševljenje Rajanov glas. -I, Saro, nema potrebe da mi više persiraš kada smo već jednom prešli na ti.

- Molim?!? - izletelo joj je nekontrolisano.

- Da li se tvoje pitanje odnosi na persiranje ili na prvi deo moje rečenice?

- Čini mi se da se dobro zabavljaš - primetila je sa izves-nom dozom ludosti u svom glasu.

- Znači na prvi deo moje rečenice - zaključio je rezignirano. - Hteo sam da te zamolim da večeramo zajedno i da tom prilikom razgovaramo.

- Nema potrebe, o svemu možemo da razgovaramo i ovde - odbila je poziv koji je potpuno sluđivao njene misli.

19

by voki

- Deni može da uleti svakog časa, a ono o čemu želim da razgovaramo nije za njegove uši.

Sara je iznenada pocrvenela. Glavom su joj proletele najrazličitije misli, koje zaista i nisu bile za uši jednog šestogodišnjaka.

Rajan se nasmejao. Prozreo je njene misli, a Sara je želela da propadne u zemlju od stida. Bože, kako je bila glupa i naivna, tako neiskusna u odnosu na Rajana.

- S obzirom daje Deniju toliko stalo do tebe - nastavio je Rajan kao da se ništa nije desilo. A za njega i nije, primetila je. -Vreme je da razgovaramo o njegovim roditeljima. Nadam se da se slažeš, da nije prikladno da razgovaramo ovde, gde on može da čuje ponešto od našeg razgovora.

- U redu je - uspela je da izusti.

- Kako je večeras petak, pretpostavljam da ti ovo veče ne odgovara.

- Da, večeras sviram u „Čikago najtu" - složila se, još jednom primećujući kako muškarcu pred njom ništa ne može da promakne.

- Onda, može li sutra uveče?

Sara je motala po glavi rešenja, smišljajući neki prihvatljiv izgovor, ali uzalud. Večera sa Rajanom bila je neminovna. Kad-tad, moraće da ostane nasamo sa njim i obavi taj razgovor o Deniju. Bilo je glupo odlagati tu situaciju.

- Može - potvrdila je nakon kraće pauze. -Adresu?

-Molim?.

- Reci mi tvoju adresu - objasnio je.

- Nema potrebe, doći ću...

- Ne bih da govorimo o vremenu i smetovima koji su zavejali čitav Čikago i kako nigde nema taksija - podsetio je na razgovor koji su vodili telefonom.

- Volim da vladam situacijom - dodao je. - I vremenskim prilikama i neprilikama.

Nije sumnjala. Odavao je utisak čoveka koji čvrsto stoji na svojim nogama i vesto se snalazi u svim situacijama, bile one povoljne ili ne. Izvadila je iz torbice svoju vizit kartu i pružila mu je. Letimično je pogledao, ne komentarišući i Sara se upitala šta će biti kada otkrije gde stanuje. Ali, to će znati već sutra i bilo je uzaludno da troši svoje vreme razmišljajući 0 tome.

Imala je drugih briga.

20

by voki

III Sara Rajt je imala problema preko glave. U stvari sama ih je pravila. Od toga kako da se obuče, došla je do toga da čitavog dana sređuje svoj stan.

Letela je kroz prostorijei pravila red ček i u fiokama i kuhinjskim elementima. U tim „zaboravljenim" kutcima otkrila je najrazhčitije stvarčice, koje je čuvala kao uspomene. Zaustavljala se da pročita neku od sačuvanih poruka ih pisama i smejala se stvarima koje je brižljivo sklonila.

Duže vremena nije bila u prilici da ih pogleda i sada se, zaboravljajući na susret sa Rajanom, posvetila samo njima. Dobro se zabavljala na svoj račun.

Tek kasno popodne shvatila je daje izgubila čitav dan u dokolici, a imala je toliko posla pred sobom. Kao uključena na električni pogon, rasklonila je sve po kući, srećna što ne poseduje puno stvari. Prebrisalaje stočićkoji je stajao nasred ogromnog praznog prostora. Uredno je poredala par fotelja koje je imala i sunđere koji su služili umesto sedišta kada bi joj dolazili prijatelji. Time je posao oko sređivanja njenog „stana" bio završen.

Prešla je u kuhinju i pedantno prešla krpama po svim elementima. Negde pred kraj tog posla shvatila je da Rajan ne dolazi kod nje, nego da će je voditi negde na večeru da bi u miru razgovarali. Bacila je krpe u ugao kuhinje i panično pogledala na sat. Imala je nešto manje od sata da se pripremi za to veče.

Shvatila je daje svoj toj gužvi potpuno zaboravila na toaletu koju je trebalo da izabere. Zbunjeno je zastala ispred ormara i pogledala svoje tri večernje haljine. Jednu je odmah odbacila, jer je Rajan već video u njoj, kada su se sreh u klubu gde je svirala. Izbor je bio još skučeniji i ona je nemoćno digla ruke u vis. Prekorelaje sebe što je kupovinu garderobe toliko odktgala i požurila je do kupatila. Odlučila je da dok se bude opuštala u kadi napravi i izbor haljine.

Ipak vremena je bilo premalo. Provela je par minuta u toploj kupki i brzo izašla, obavijajući svoje vitko telo mekim frotirom. Odlučila se za plišanu haljinu boje čokolade, koja je fino pratila hniju njenog tela i spuštala se sve do gležnjeva. Odabrala je i par cipela slične boje i ponadala se da je napravila pravi izbor, jer ipak nije znala kuda će izaći. Mogla je samo da pretpostavi da će to biti neki elitni, otmeni restoran sa tihom muzikom koja ih neće ometati u razgovoru.

21

by voki

Zbog te pretpostavke, shvatila je da će i svoju gustu, neobuzdanu kosu morati da dovede u red. Na brzinu je prosušila kosu fenom i još vlažnu je umotala u punđu koju je na kraju pričvrstila finom šnalom, čija se boja slagala sa bojom haljine. Problem je jedino bio u kaputu, tačnije jedinoj pelerini koju je imala, jer je obično nosila kožne jakne do ivice kolena.

Odmahnula je glavom u želji da više ne razmišlja o nedostacima u svojoj garderobi i požurila do toaletnog stočića. Nanela je tanki sloj hranljive kreme, pa pudera i neodlučno zastala.

Primetila je da se sve vreme sprema kao da izlazi na ljubavni sastanak, a ne na običnu, poslovnu večeru sa svojim poslodavcem. Zbogtoga je samo premazala svoje usne karminom boje mesa i prešla lakim potezima maškarom po trepavicama. Bila je „spremna". Znala je dane izgleda reprezentativno, ali to je bilo najbolje što je umela i želela za to veče i susret sa Rajanom. Verovatno se u mnogome razlikovala od devojaka sa kojima je izlazio, tako da bi svaki njen trud bio uzaludan.

Pogledala je na sat i shvatila da je tačno osam sati i da Rajan samo što nije stigao. U tom trenuku oglasilo se zvono njenog telefona. Potrčala je kroz stan, koliko joj je to uzana haljina dozvoljavala, i zadihano podigla slušalicu.

- Sara Rajt - predstavila se.

- Saro - odmah je prepoznala muževni, melodičan glas i srce joj je još jače zalupalo, ako je to uopšte i bilo moguće. Činilo joj se da će iskočiti iz grudi.

- Upravo se nalazim u ulici koju si mi dala kao svoju adresu, ah - zastao je u nedoumici. - Tu je kraj puta i nalazim se pred jednom metalnom kapijom, iza koje je samo jedno staro skladište. Sigurno znaš o čemu govorim?

- Naravno da znam - prekrila je dlanovima usta da ne prasne u smeh.

Toliku zbunjenost ipak nije očekivala.

- Vidim da se zabavljaš - rekao je sa dozom prekora u glasu, odajući joj da nikome ne dozvoljava da se zabavlja na njegov račun. - Očekujem dalja uputstva.

- Naravno - dodala je ozbiljnog glasa. - Otvori kapiju i dođi do skladišta.

- Mora da se šališ?!

- Nisam naročito duhovita - otkrila mu je jednu istinu o sebi. - Tu stanujem, ah možeš me sačekati i kod kapije odmah ću doći.

- Nema potrebe, ostani gde si. Stižem. - Pre nego što je prekinuo vezu, Sara je čula zvuk škripanja svoje kapije.

Znala je da ima samo toliko vremena da još par puta udahne duboko, pre nego što ugleda Rajana. Požurila je ka velikim vratima od masivnog drveta i čula kako se Rajanov auto zaustavlja. Pre nego što je pokucao, otvorila je jedno krilo masivnih, širokih vrata.

22

by voki

- Sve vreme sam mislio daje ovo neka neslana šala - rekao je umesto pozdrava i gurnuo joj u ruke jednu od papirnih kesa koje je nosio. - Piće za domaćicu - objasnio je provukavši se pored nje.

- Dobro veče - promucala je tek da bi nešto rekla. Prostor njenog skladišta najednom joj je postao premalen.

Rajan se osvrtao oko sebe prateći budnim okom svaki detalj. Nije skrivao svoju radoznalost i iznenađenje.

- Interesantno! -prokomentarisao je. - Interesuje me samo jedna prostorija - naglašavao je svaku reč.

Sara je pokušala da proguta knedlu, koja joj je u odsudnom trenutku zastala u grlu, ali uzalud. Sve vreme joj je pred očima bila njena spavaća soba, jedina koju je imala, i ogromni, meki dušek prekriven finim satenskim prekrivačem boje starog zlata. Zavrtelo joj se u glavi i ona se mahinalno uhvatila za slepoočnice.

- Kuhinja! - doprlo je do njenih ušiju.

Zvučno je odahnula, skrivajući pogled od Rajanovih tamnih, pronicljivih očiju. Šta je, tu je, sigurno je prozreo. Ali, nije smeo da joj zameri. Muškarac sa takvim držanjem i izgledom, sigurno je znao kako deluje na žene.

- Kuhinja?! - ponovila je kao eho.

- Da spustim sve ovo - pokazao je na smeđe, papirne kese koje je držao urukama.

- Tamo - pružila je ruku u pravcu kuhinje i kao hipnotisana gledala u papirnate kese.

- To je naša večera - objasnio joj je glasom kao da se obraća Deniju.

- Nisam znala - promucala je. Mogao je bar da joj nagovesti, a ne da je pusti da se sprema i oblači za ko zna kakvu priliku i ambijent.

- Mislio sam da ćemo ovde moći nesmetano da razgovaramo. Činilo mi se najprikladnije, naravno, ako živiš sama.

- Naravno, živim - smušeno je prozborila.

Ponašao se kao da nije bilo nikakve sumnje da živi sama. Nije mogla da se ljuti, jer, to je bila istina. Ipak to joj je jasno stvorilo sliku o tome, kakvo je mišljenje Rajan imao o njoj i njenom izgledu. Nije bilo zabluda, ni lažne nade. Stvari su u startu bile postavljene na svoje mesto. Pravo mesto, dodala bi.

- Ne misliš valjda da ću spremiti večeru? - pitala je u neverici. - Moram odmah da ti kažem da se jako slabo snalazim u tom prostoru. Umem jedino da pripremim najprostija brza jela. A, i - zamucala je. - Nisam adekvatno obučena za taj posao.

- Kakva panika - narugao se iz kuhinje. - Sve zbog jednog običnog obroka.

Ne brini, ja se u ovoj prostoriji snalazim sasvim solidno.

23

by voki

A i u ostalima, završila je u sebi njegovu rečenicu. Ti se svuda snalaziš sasvim dobro, narugala mu se u sebi, a glasno ništa nije komentarisala.

Rajan se ponašao preterano opušteno za njen ukus, kao da su se poznavali čitavog života. A bili su samo stranci, kojima je sudbina iz nepoznatih razloga ukrstila puteve.

- Možeš da nam sipaš piće dok ja spremim večeru - predložio je Rajan.

Sara je tada primetila da još uvek drži u ruci flašu, koju joj je Rajan gurnuo u ruke pri svom teatralnom upadu u njen stan. Na nesreću, čaše su bile u kuhinji i ona je morala da mu se pridruži.

Pazila je da se ne dodirnu u prolazu, dok je otvarala ormarić u potrazi za čašama. Pažljivo je sipala smeđu tečnost u čaše i odmah otpila jedan gutljaj.

Suze su joj potekle od jačine pića, koje je pri tom peklo ždrelo. Borila se svim silama da se ne zakašlje i tako oda da nije navikla na alkohol, kao ni na prisustvo muškarca u svojoj kuhinji ih stanu uopšte. Želela je da bude nalik ženama sa kojima se Rajan viđao, a za to joj je trebalo nešto što bi je vratilo u normalu.

Rajan je sve vreme predano poslovao oko sudova i namirnica koje je doneo. Ponašao se sasvim opušteno, i bio posvećen svom radu. Povremeno je samo uzimao čašu, koju je Sara spustila kraj njega na radni sto, i otpio po jedan gutljaj pića; - Saro - iznenada se prisetio. - Lepo izgledaš večeras, već sam pomislio da si ekscentrik, kao i većina umetnika koje znam. Stalno si u nekoj... čudnoj garderobi. Večeras si mi pokazala koliko grešim i kako svi nadareni ljudi nisu isti.

Toliko o komplimentima, rekla je u sebi. Nije nalazila za shodno ni da mu se zahvali, jer je njegova konstatacija, na neki način, za nju bila uvreda. A on je iz nekih razloga hteo daje odobrovolji.

- Ako smo otklonili neke tvoje zablude, nadam se da ti ne smeta da se sada presvučeni u nešto... ekscentrično. U tome se ipak udobnije osećam, a pošto sam u mojoj kući, nadam se da mi nećeš zameriti što želim da se osećam komforno.

- Izgleda da loše stojim sa recima, i da uvek kažem neku reč zbog koje možeš da se duriš.

- Ja se ne durim - dobacila je, na putu do svoje sobe iza paravana.

Taj paravan joj nije pružao nikakvu zaštitu. Naprotiv, osećala se kao da Rajan može daje vidi dok se presvlači. Na brzinu je svukla haljinu, kvareći svoju frizuru i uvukla se u par farmerica i široki, dugi, končani džemper crne boje. I već se osetila bolje. * 24

by voki

Čim je izašla iz sobe, brižljivo je navukla finu, plišanu tkaninu, tako da se nije mogao videti ni jedan jedini deo njenog intimnog kutka. U prolazu je uključila svoj profesionalni muzički uređaj i ubacila u njega jedan CD. Namestila je tonalitet i prostorom se razlegla fina evergrin muzika, koja kao da je dopirala sa svih strana. Na neki način to je bilo tačno, jer su veliki zvučnici bih okačeni na sva četiri ugla skladišta. Sara j e često u svom radu koristila svoj profesionalni visoko , kvalitetan uređaj koji je bio prilagođen za najfinije tonove. Snimala je svoje vežbe, i zatim ih je preslušavala, tražeći greške u svom sviranju. Želela je da postane svetski poznata pijanistkinja i morala je puno da ulaže. Ah, bila je na pravom putu, već je tokom studija imala par uspešnih nastupa i koncerata. Kritičari po muzičkim časopisima su sa puno hvale govorili o njenom radu i predviđah joj veliki uspeh u svet-skom rangu.

Per aspera ad astra. Preko trnja do zvezda, bio je njen moto i nije žalila nijednog sekunda svog truda. Zašto joj je sada, iznenada, u glavi nešto sasvim drugo. Nešto, nedodirljivo i nemoguće. Verovala je u ljubav, bila je zaljubljena, ali nikada nije to stavljala u prvi plan.

Nije više mogla da izbegava i ignoriše Rajanovo prisustvo u kući i polako se uputila u kuhinju. On se vesto snalazio, baratajući sa šerpicama i seckajući povrće za salatu. Tek je nakon par trenutaka primetio njeno prisustvo.

- Mislio sam da si zaspala, i da ću morati da te budim - podigao je pogled ka njoj.

Sara se stresla od jeze, koja je prožimala čitavo njeno telo. Kako bi izgledalo da je Rajan budi? Telo joj je podrhtavalo od takvih pomish. I naravno, to nije promaklo Rajanovom vestom oku.

- Ma koliko sam bio iznenađen, moram da priznam da je prijatno ovde kod tebe. Kako greješ sav ovaj prostor?

Slegla je ramenima. - Podno grejanje.

- Sa promenom garderobe i frizure, ponovo si postala ista, stara Sara Rajt - primetio je. - Štura na rečima.

- Nisam znala da se tako dobro poznajemo.

- Šta imaš protiv mene, Saro? - otvoreno je pogledao.

- A šta ti imaš protiv umetnika?

- Pitanje na pitanje, dobar način da se izbegne odgovor - zavrteo je glavom i njegova uredna, crna kosa se razbarušila.

Morala je da prizna da i tako, neuredan, izgleda idealno. Crne somotske pantalone i rolka u istoj boji stajale su mu savršeno, nagoveštavajući skladno, atletsko telo.

- Ako smem da primetim i ti si vešto izbegao odgovor.

25

by voki

- Nisam - porekao je. - Samo sam ga odložio za razgovor, tokom večere.

Hoćeš li da postaviš sto?

- Naravno - žurno je izvadila tanjire i neodlučno zastala. - Šta imamo za večeru?

- Ako si mislila da ću spremiti neki specijalitet, moraću da te razočaram.

Večeras na meniju imamo samo špagete sa sosom od paradajza i parmezanom.

Sara se nasmejala njegovom komentaru. Ako je želeo svojim ponašanjem daje opusti, morala je da prizna daje uspeo u tome. Pravi šarmer, nema šta, ali kakvi su bili njegovi razlozi, još uvek nije uspela da shvati. * Rajan nije znao šta ga je spopalo. Ponašao se neuobičajeno. Osećao je blagost prema toj devojci, koja ga je u par navrata jako iznenadila.

Delovalaje skromno, neupadljivo i obično, ali je nosila u sebi neku notu intrige koju ranije nije primećivao.

Večeras ga je porazila svojim izdanjem i sva sreća je bila što je uspeo da skloni pogled sa nje i posveti se interesantnom prostoru u kojem je živeku Mesto i način na koji je živela, govorio je o tome daje sve vreme bio u zabludi. U stvari on je proteklih godina nije ni primećivao. Prebirao je po mislima računajući koliko godina Sara Rajt dolazi u njegovu kuću. Tri, a on je sve to vreme smatrao za neuglednu, ali nadarenu umetnicu. To nije mogao da joj ospori, jer kada je želeo nekog da angažuje za časove sa Denijem, konsultovao se sa svojim prijateljem i profesorom na muzičkoj akademiji. Sara je pobrala sve simpatije profesora Ferudona i on se u početku čudio tolikim hvalama. Sad je polako počeo da shvata ponešto od Ferudonovih komplimenata na račun Sare Rajt. * - Gotovo je! - javio se Rajaniz kuhinje. - Da lije sto postavljen?

- Jeste - potvrdila je Sara i smestila se u stolicu.

Rajan se pojavio iz kuhinje noseći činiju koja se pušila i puštala primamljiv miris koji je mamio Sarine nozdrve. Tada je shvatila da ništa nije jela čitavog dana, ako izuzme par krekera koje je progutala u prolazu.

Ali ni sada nije osećala glad, mada joj se stomak grčevito stezao dok je posmatrala Rajana, Koračao je sigurnim, dugim koracima kao da je oduvek bio prisutan u tom prostoru i bavio se sličnim radnjama.

26

by voki

- Možeš da promeniš muziku, ako želiš. Neće mi smetati klasika predložio je.

- Ispunila si obavezu dobre domaćice.

- Verovatno bi se začudio kada bi čuo kakvu sve muziku slušam i volim priznala je, otkrivajući mu još ponešto o sebi.

- Sumnjam da bi još nešto moglo da me iznenadi kada si ti u pitanju zaključio je u stilu zavodnika.

Celo Sarino telo opominjalo je na oprez. Progutala je pljuvačku i prkosno mu uzvratila pogled.

- Nadam se da nisi celo veče proveo u kuhinji da bismo se igrah mačke i miša.

- Ne razumem.

- Pretpostavljam da ovo veče nećemo upropastiti nekim banalnim... zamucala je. - Zavođenjem. Vec da smo tu zbog nekakvog, meni nepoznatog, razloga za razgovor.

Rajan joj je čestitao u sebi, ali ničim nije pokazao nelagodnost koju je iznenada kod sebe prepoznao. Sara Rajt je bila pravi biser, prepuna intrige, koju je tako retko sretao kod žena. A tako vesto se skrivala iza slapova svoje guste, razbarušene kose i neprikladne odeće. Pa ipak, sve to je sačinjavalo nju, jedinstvenu i intrigantnu. Pošto je postavila stvari na svoje mesto, nije mu ništa drugo preostajalo nego da se priseti razloga svog dolaska.

Dok je nalivala fine, visoke čaše behm vinom, on je pratio svaki njen pokret ne znajući odakle da počne.

- Primetio sam da ti je stalo do Denija - počeo je i zastao.

- Volim Denija, on je tako drago dete, prepuno talenta i ljubavi za muzikom - podstakla ga je svojom iskrenošću.

- I ja ga neizmerno volim. Učinio bih sve zbog njega i za njega. Čak bi otrpeo i pripremio večeru za njegovu nastavnicu muzike, ma koliko neugledna bila, nadovezala se Sara u sebi na njegove reči.

- Primetio sam da mu je jako stalo do tebe - nastavio je Rajan ne sluteći njene mish. - Uživa u časovima sa tobom, a čuo sam da uvek ostaješ sa njim i preko dogovorenog vremena i da mu posvećuješ pažnju, i očigledno, ljubav koja mu je preko potrebna. Voleo bih kada bi i dalje tako ostalo, bez obzira što smo nas dvoje imali nekih... - tražio je pravu reč. -Nesuglasica.

Sara je po ko zna koji put osetila ukus njegovih usana. I prisetila se njegovog nasilničkog poljupca koji je probudio strast u njenom uspavanom biću. Strast i neka druga nedokučiva osećanja.

-Ništa se nije dogodilo - ponovila je naglas istovetnu rečenicu, kojom je lagala sebe, a sada laže i Rajana.

- Drago mi je što tako gledaš na našu... epizodu - hladno je rekao.

27

by voki

- Izgleda da stvarao nisi vešt sa rečima, tačnije, koristiš pogrešne reči trudila se da deluje pribrano i nedodirljivo poput njega.

Otpila je gutljaj umereno rashlađenog vina i prkosno ga pogledala.

- Bolje da se ne udaljujem od teme - izgledalo je da je prihvatio njenu kritiku. Ili, bar je nije dalje razgaljivao.

- Deni je nasledio svoj talenat od roditelja - nastavio je temu koja je prvenstveno bila razlog njegovog dolaska, a koju je zaboravio u njenom prisustvu. - Moja sestra je takođe bila talentovan muzičar.

- Bila?! - iznenadila se.. - Da li je...

- Živa je - prekinuo je njeno pitanje sa gorčinom u glasu. - Ona i njen muž sada lutaju po svetu i sviraju po lokalnim, trećerazrednim barovima. Ali, vratio bih se na početak. Majra, moja sestra, je upoznala Roberta i vrlo brzo su se venčali. Nisam mogao to da sprečim, niti sam tada to želeo. Bili su tako mladi, srećni i zaljubljeni - poslednju reč izrekao je sa gnušanjem. Oboje su svirah u nekom rok sastavu i njihova blizina i redovni susreti su verovatno prouzrokovali tu vezu. U početku su bili u našoj kući, zadovoljni Majrinom trudnoćom, ah da ne dužim. Robertu je to brzo dosadilo, a Majra je mislila i, verovatno još uvek misli, da u svemu treba da prati svog supruga. Dok je Deni bio sasvim mali, vodili su ga svuda sa sobom po gostovanjima i ostavljah ga sa kojekakvim dadiljama u memljivim, prljavim motelima dok bi radili.

Sara je zavrtela glavom u neverici. Ljubav je šlepa, proletelo joj je glavom.

Polako je počela da shvata Rajana i njegovu hladnoću, i nepristupačnost.

Iako je ostavljao utisak snažnog, osornog muškarca, on je bio ranjiv i osećajan.

- Uspeo sam, vremenom, daubedim Majru daje Deniju bolje sa mnom.

Mislio sam da će im sve dosaditi i da će se konačno skrasiti uz svog sina.

Još uvek čekam. Redovno se čujemo i obaveštavam ih o svemu, a oni povremeno obilaze Denija. On je tako hrabar i zreo dečak - dodao je prepun ponosa. -U pravilu ne volim da se vezuje za nepoznate osobe i stvari držim pod kontrolom. Ali, nisam računao sa tim, da će se tako vezati za tebe.

- Potpuno razumem tvoju brigu - pokušala je da ga zaustavi pre nego što bi joj rekao neku uvredu.

Mogla je samo da pretpostavi koliko je bilo čudno, čoveku poput Rajana Svita da se njegov sestrić veže za neku beznačajnu devojku, koja mu drži časove klavira. Kako nije shvatao da deca nisu fascinirana fizičkim izgledom, već dušom osobe za koju se vezuju. Sigurno ga je cela ova situacija zamarala i smatrao je gubljenjem vremena. Na neki drugi način, ona gaje ipak razumela. Muzika i muzičari nisu mu doneli ništa dobro, a on je i pored svega podržavao Denijevu ljubav za muzikom.

28

by voki

- Hvala ti što si me saslušala - glas mu je zvučao blago, ali nekako hladno.

Svaki put kada bi Sara trepnula, njene oči su dobijale neki sjaj, i vlažnost, a njemu se čak činilo da će svakoga časa zaplakati. U trenucima kada je mislio daje prodro kroz njenu ljušturu i načinio je opuštenom, Sara bi iz nekih neobjašnjivih razloga ponovo gradila nevidljivi zid oko sebe. To je pokazivala samo nemim govorom tela. Ispravila bi se u leđima i naglasila svoju ponositost, a zatim bi namakla svoju kosu na lice, kao da se skriva.

Bilo je puno protivrečnosti u ta dva gesta.

Rajan je dobro poznavao žene i njihove trikove, i nije se zavaravao verujući u njihovu otvorenost i iskrenost. Ali, sada mu se činilo daje pred njim jedna istinski vredna ličnost prepuna pozitivnih osobina, koje je tako retko sretao kod žena, pa i ljudi uopšte.

- Pričaj mi nešto o sebi - iznenada joj je predložio.

Sara se trgla, vraćajući se u stvarnost. Jedan nedefinisan osmeh naglasio je njene pune, sočne usne, koje su ga mamile na poljubac. Rajan se ulegao u naslon očekujući da Sara nešto kaže, ali ona je bila miljama daleko.

- Opasno ugrožavaš moj dobar glas - opomenuo je pomalo šaljivo, pitajući se gde je pogrešio. - Inače važim za vrlo zabavnog i druželjubivog momka slagao je.

Sara je prasnula u smeh, sve ono što je pročitala o njemu i što je tokom vremena saznala ili otkrila, nikako se nije slagalo sa Rajanovom izjavom.

- Nemaš razloga da lažeš i pretvaraš se preda mnom. Zaista ga nije imao, u njenom društvu osećao se prijatno i opušteno. Nije bilo nikakvih igara ih pretenzija za vezom, a na takav način komunikacije je navikao. Sa Sarom je bilo drugačije.

- Samo sam te pitao da mi kažeš nešto o sebi, a ti si odlutala.

- Nema ničeg interesantnog što bih ti rekla - slegla je ramenima i otpila još jedan gutljaj pića.

- To što živiš najednom ovakvom mestu - pogled mu je lutao po njenom stanu.

- Dovoljno je interesantno.

- Samo nisam htela da smetam svojim komšijama dok vežbam.

- Fer sa tvoje strane.

- Na neki način to je Čist sebičluk. Ne želim da me niko ometa dok radim.

Volim da budem sama i posvetim se samo muzici.

- Znači živiš sama?

- Zar to nije očigledno?

- Da - zagledao je oko sebe i klimnuo glavom. - Nema tragova muškog prisustva u tvom... stanu. Nisam još video kupatilo, znaš, pena za brijanje, žileti...

29

by voki

- Bio bi loš detektiv - osmehnula se i naslonila opušteno u svojoj fotelji. To poseduje svaka žena u svom kupatilu.

- Nisam razmišljao o tome. Znači jedan muškarac bi vrlo lako mogao da se prilagodi.

- Teorijski, da - složila se, pitajući kuda vodi taj razgovor.

- Ti kao da ne veruješ u mogućnost da dvoje ljudi... u ljubav -bio je precizniji.

- Ko mi to kaže - narugala se. - Ti imaš preko trideset godina, a koliko znam još uvek nisi u braku. Zar ne veruješ u ljubav? - izvila je obrve.

- Ne - prisetio se svog stava. - Ali ti si još uvek mlada i ti si... žena.

- Civilizacija je, izgleda, u širokom luku zaobišla tvoju kuću. Žene su se u međuvremenu emancipovale, postale ravnopravne.

Bilo je tako inspirativno razgovarati sa Sarom. Kadase bolje zamislio, primetio je daje on retko razgovarao sa ženama, možda nikada.

- Koliko godina imaš, Saro? - pitao je iznenada.

- Dvadeset četiri, ali ponekad pomislim da imam duplo više.

- Život nije bio blag prema tebi?!

- Ne mogu to da kažem. Neki ljudi se rode u uslovima koji im pružaju mogućnost izbora, a neki moraju malo da se pomuče za svoje ciljeve.

- Ti si jedna od tih?

- Da. Za sve svoje uspehemogu samo da zahvalim samoj sebi i svojoj tvrdoglavosti.

- Skromna si - narugao se.

- Nema razloga da budem lažno skromna. Znam koliko vredim i šta još mogu da postignem.

- Ja sam, za razliku od tebe, sve povlastice stekao rođenjem.

- Verujem da si ipak načinio neki korak unapred. Da si prevazišao svoje roditelje, pretke.

Rajan se kiselo osmehnuo. Sara se trudila da bude ljubazna, i to ga je nerviralo, a u stvari sve vreme je imala nešto protiv njega. Možda je i bila u pravu, jer baš i nije bio čovek za primer, ali on je vodio svoj način života, a ona svoj.

- Da, promenio sam delatnost porodične firme, učvrstio je - branio se. A mislio je da nikada neće biti u takvoj situaciji. - Sklopio neke uspešne poslove, kupio bolju, luksuzniju kuću u ehtnom delu grada i opremio je svim potrepštinama. To bi bio moj saldo.

- Ti si samo izgradio sebi udobniji način preživljavanja i prihvatio ga kao jedini razlog življenja. Koliko uživaš u svemu tome? - iznenada je upitala i nastavila ne čekajući odgovor. -Verovatno si u međuvremenu, zaboravio na sve ostale, prave razloge. Toliko smo trebah da idemo dalje u odnosu na svoje pretke. Ne radi se o novcu, nekretninama.

30

by voki

Bila je lepa i pametna, zaključio je u sebi, ne razmišljajući o onome što je rekla.

Sara je bila isprovocirana njegovim ćutanjem. Imala je priliku da mu saspe u lice sve ono što misli o njemu.

- Neki ljudi ne mogu da uspore, ti si jedan od tih. Koristiš svoju rutinu i svodiš život na osnovne potrebe.

Sara je iznenada zaćutala i prekrila dlanom usne. Zaista je preterala.

Rajan nije bio kriv što ona tako mnogo razmišlja o njemu. Nije imala prava da ga osuđuje i da mu plasira svoje uvrede u lice. Bili su potpuni stranci.

- Izgleda da imaš nekih predrasuda o meni - izvio je značajno obrve, i postao onaj stari Rajan Svit.

Rajan, kojeg je povremeno susretala u njegovoj kući, kada je bila isplaćivana za svoj rad.

- Izvini - priznala je svoju grešku.

- Ništa - grubo je uzvratio i ustao.

Oboje su mahinalno pogledali na sat i primetili da se ponoć bližila. Za Rajana je to bio hčni rekord, a za Saru neobično veče koje je brzo proletelo i koje je upropastila svojim dugim jezikom. Ipak, ona nije žalila i ni milimetar ne bi popustila od svojih uverenja.

- Vreme je da krenem.

Telefon se oglasio. Sara je panično pogledala u svoj telefonski aparat i posebnu telefonsku liniju. Ignorisala je zvonjavu i pošla da isprati Rajana.

- Zar nećeš da se javiš? - bio je zbunjen tako kasnim pozivom. Nekako, činilo mu se da Sara vodi miran, usamljenič-ki život. Izgleda daje pogrešio, kao i u mnogo čemu drugome, kada je ta devojka u pitanju.

- Prvo ću da te ispratim - predložila je i pomolila se u sebi da zvonjava utihne.

Njene molitve su bile uslišene i telefon je prestao da zvoni. Nesvesno je odahnula. Rajan je krenuo po svoj kaput, koji je ostao u kuhinji, a ona je vrtoglavo krenula ka telefonu koji je maločas zvonio. Brzo je okrenula par brojeva i sačekala da čuje glas sa druge strane.

- Doroti, molim te, odloži mi pozive - tiho je došapnula da je Rajan ne bi čuo.

-Ali, Saro... - začulo se negodovanje.

- Bolesna sam - na brzinu je smishla laž. Nije osećala krivicu jer nije bila spremna da i večeras radi. Bila je preokupirana Rajanovom posetom i osećanjima koja je otkrila kod sebe.

Kada je izašao iz kuhinje, Rajan je već imao kaput na sebi. Ispratila gaje ćutke do vrata, svesna daje trebalo bar da mu se zahvali na ukusnom obroku koji je pripremio. On nije komentarisao njen kratki razgovor, iako je zatekao u trenutku kada je vraćala slušalicu na mesto. Na vratima, Rajan 31

by voki

je naglo zastao i okrenuo se ka njoj. -Žao mi je zbog nesuglasica koje smo imah i razliku u mišljenju - delovao je iskreno.

- Neka te to ne brine, svaka osoba je svet za sebe.

- Sve u svemu, ovo je za mene ipak bilo prijatno veče -zastao je zamišljeno. - Nedostajalo je samo...

- Šta?! - Sara je širom otvorila svoje krupne, plave oči i podigla glavu.

Pogledi su im se ukrstili. Nadlanicom je polako prešao preko njenog obraza i zaustavio se na ivici njene prkosno podignute brade. Sara je usporeno trepnula i njene oči su postale vlažne i sjajne.

- Ovo mije nedostajalo - prošaputao je Rajan, pre nego što je nagnuo glavu ka njoj i spustio na njene usne jedan beskrajno nežan, ah zahtevan poljubac. Njene usne su se kao nekom magijom rastvorile. Nestale su misli, razlike, sukobi. Vreme je stalo.

Izgledalo je kao da vekovima čekaju jedno na drugo. Kao da su se prepoznali. Kao da su bili suđeni jedno drugom mnogo, mnogo ranije.

Rajan je, sasvim spontano, podigao njeno vitko, lagano telo u svoje naručje ne prekidajući daje ljubi. Ljubio je, upijajući miris njene kože i gušeći se u strasti koju je izazvala u njemu samo jednim poljupcem. Poneo je iza paravana, do mekih dušeka i lagano je spustio na finu tkaninu.

Ne preuzimajući inicijativu, odvojio se od njenih usana, dajući joj poslednju šansu da se predomisli. Mada, znao'je da će strast u svom telu teško ugušiti, sve dok je ne načini svojom. Njena bujna kosa boje zrelog žita rasula se po krevetu čineći je nestvarnom. Pozivala ga je pogledom, ne čineći nijedan pokret.

Rajan više nije mogao da čeka. Lagano ih je oslobodio odeće, pazeći na svaki pokret, darujući tom činu veliku važnost. Sarino telo bilo je kao izvajano, blago mišićavo i čvrsto, kao da je bilo stvoreno za njegove veste, duge prste. Vrhovi njenih oblih, čvrstih grudi dozivali su njegove suve usne..

Sara je nesvesno prešla jezikom preko svojih usana. Njeno telo vapilo je za Rajanovim dodirima i poljupcima. Vrhovima prstiju, kao da dodiruje dirke na klaviru, prešla je po njegovim maljavim grudima. Osećala je pod prstima njegovo skladno, mišićavo telo. Bez stida doticala je svaki delić Rajanovog ustreptalog tela, vlažnog od njenih poljubaca.

Izgledalo je, kao da su godinama unazad, činili istovetne kretnje, izazivajući i mameći udahe i krike, koji su izbijali iz uzburkane unutrašnjosti njihovih uzavrelih tela.

Predavali su se jedno drugom čitave noći, bez suvišnih reči. Njihova tela govorila su umesto njih.

32

by voki

Rajan je nije ispuštao iz svog zagrljaja nijednog trenutka. Osećala se kao da tu pripada i kao da samo ona može da udovolji svakoj Rajanovoj želji, kao i on njenoj.

Pred zoru, Rajan je privio njeno nežno telo uz svoje i spustio jedan vlažan, suptilan poljubac na liniju njenog vrata. Sklopila je oči, opijena njegovom nežnošću.

- Spavaj, ljubavi - prošaputao je kraj njenog uha.

Sara je kao omamljena utonula u san.

Rajan je dugo posmatrao njeno usnulo lice. Nikako nije mogao da zaspi.

Bio je poražen svojim rečima, koje je po prvi put izgovorio nekoj ženi. Bio je zapanjen blagošću koju je osećao prema njoj. Bio je opčinjen načinom, na koji mu se predavala i udovoljavala njegovim željama. Bio je prestravljen zbog ponovne potrebe za njom.

Nesveno je prelazio prstima po obrisima njenog tela, upijajući ga pogledom. Bila je tako krhka, jedinstvena i nestvarna, dok su se zraci svetlosti, koji su prodirali kroz velike prozore, poigravah na njenom telu, zajedno sa njegovim prstima. Kosa joj je bila rasuta po jastuku i njegovom telu. Spavala je mirno, ravnomerno dišući, oslonjena na njegove grudi. Kao da je oduvek bila tu, kao da tu pripada. : Sara se promeškoljila u svom krevetu još uspavana. Njena kosa golicala je po hcu i nije joj dozvoljavala da spava. Pokušala je da skloni pramen sa lica i iznenada se svega prisetila. Otvorila je oči i ugledala Rajanovo drago lice.

Prešla je prstima po njegovim tamnim obrvama, jagodicama i usnama.

Osetljive jagodice njenih prstiju žarila je oštra, Rajanova brada. Gledao je u nju netremice. Bojažljivo se osmehnula, osećajući se ispunjenom i srećnom.

- Mislila sam da sam sve sanjala - priznala je. Posle protekle noći, nije bilo razloga za pretvaranjem.

Odrečno je zavrteo glavom uz nestašan, zanosni osmeh. -Možda jesi. Da proverimo? - ponovo je osetio neopisivu žudnju za njenim telom.

- Veruješ li u reinkarnaciju? - izletelo joj je pitanje, koje joj je sve vreme bilo na umu.

Nesvesno je napućila svoje sočne, crvene usne, mameći ga na poljubac.

Nije više mogao da se suzdržava. - Verujem u seksualnu privlačnost! naizgled grubo, povukao je na svoje telo.

Kosa joj je lepršala nad njegovim telom i licem, pokretana praiskonskim skladnim pokretima njihovih tela. Plamtela je zajedno sa njim, pod uticajem njegovih veštih, sigurnih pokreta prstiju i usana.

33

by voki

IV Rajan je spustio još jedan poljubac, u beskrajnom nizu poljubaca, kojima je preplavio čitavo Sarino telo.

- Moram da idem - rekao je sa primesom žaljenja u glasu.

- Razumem - promrmljala je sličnog tona. - Hoćeš li da spremim nešto za doručak, pre nego što kreneš?

Polako se pridigla, puštajući da meki prekrivao sklizne niz njene nage grudi.

- Ne! - zaustavio je u pokretu. - Ostani tako. Zaista moram da idem, bojim se da će Deni alarmirati policiju, ako mu se uskoro najavim. Nemam običaj da nestanem, ako ga prethodno na obavestim.

Sara je naprosto uživala posmatrajući ga dok se oblači. To vitko, mišićavo telo bilo je čitave noći samo njeno.

- Deni je srećan što te ima - rekla je i uplašila se svojih osećanja. - Žao mi je što njegovi roditelji nisu poput tebe.

- Ne možeš ni da zamisliš, koliko ja žalim. Naročito sada, kad moram date ostavim tako rumenu i raščupanu.

Sara je pocrvenela, prisećajući se proteklih sati. Ponovo ga je podsetila na stidljivu Saru Rajt, nastavnicu muzike, kakvom je smatrao. Sve do sinoć, noćas, jutros.

- To je delo tvojih ruku - promrmljala je skrećući pogled.

- Ne teraj me da te zarobim ovde, u tvom tajnom skladištu - zapretib je.

- Nisi taj tip - iznela mu je na videlo svoju sumnju i nelagodno se promeškoljila u krevetu.

- Tvoje reči samo potvrđuju da imaš predrasuda, bar kada sam ja u pitanju.

- Ne - protivrečila je. - Samo te poznajem.

- Još ćemo razgovarati o tome, sada zaista moram da idem. - Obukao je svoj fino skrojeni kaput od meke, crne čoje i spustio jedan dug, beskrajno nežan poljubac na njene usne. Poljubac kao za večiti rastanak.

- Javiću ti se - obećao je odlazeći. *

34

by voki

Sara više nije mogla da spava. U glavi su joj se uskomešale misli i prisećanja na svaki trenutak sa Rajanom. Brzo je ustala iz kreveta i ogrnula svoje telo mekim bade-mantilom. Dok je punila svoju starinsku kadu, toplom vodom i dodavala mirišljave soli, razmišljala je o svojim osećanjima.

Sara je umela da razluči ono što je konačno, od onog što je prolazno.

Njena iznenada probuđena ljubav prema Rajanu, bila je neporeciva.

Nije planirala, mislila o budućnosti, niti se zavaravala. Uživala je u svojim, tek otkrivenim, najsuptilnijim osećanjima. * Sara Rajt je nemoćno spustila ruke na dirke klavira i zabacila glavom unazad. Obuhvatila je dlanovima lice i duboko uzdahnula. Rajan joj je već nedostajao, a prošlo je tek par sati od kako je otišao. Imala je toliko toga da ga pita, da otkrije o njemu, toliko toga da mu kaže.

Ako tako nastavi, ništa od njenog koncerta, prekorela je sebe i pripremila kasetu da snimi svoju vežbu. Njen.diplomski rad, tačnije koncert u velikoj hali Čikaške muzičke akademije, trebalo je da se održi za nešto manje od mesec dana. Do tog presudnog trenutka u njenom životu, morala je neumorno da vežba. A nakon toga, moći će da pravi planove. Čekalo je upražnjeno mesto u Čikaškoj filharmoniji, koje će joj omogućavati redovne prihode i miran život. Tek tada će moći da napusti sve beznačajne, sulude poslove kojima je obezbeđivala sebi uslove za normalan život i školovanje.

Znala je jedino da će nastaviti da drži časove Deniju, kao što je sinoć obećala Rajanu.

Nastavila je sa vežbom. Prsti su joj plovili po dirkama gonjeni istinskim talentom i skladom. Ali, Sara nije bila zadovoljna. U njenoj muzici nije se osećala ona nota snage i moći kakvu je želela. Više je radila mehanički, nego što se istinski koncentrisala na note.

Ponovo je prekorela sebe i pogledala na časovnik. Bilo je već kasno popodne i Rajan se nije javio. Zar je tome mogla i smela da se nada? Pa ipak, Rajan je jutros delovao tako iskreno, kao da mu je zaista žao što je ostavlja. Nije sebi davala lažnu nadu po pitanju njegovih osećanja. Znala je samo daje pravi virtuoz, kada je vođenje ljubavi bilo u pitanju.

Verovala je u svoju ljubav i nadala se da u njemu može da probudi istovetna osećanja, kada bi joj dao prilike za to. Znala je da seks nije dobar osnov za početak jedne veze, ali više nije bilo povratka. Shvatila je daje Rajan senzualna ličnost u oklopu gordog muškarca.

Sada je već bila ljuta na sebe. Uzaludno je sedela pred klavirom i njena želja za uspehom nije imala više nikakvog efekta. Sklopila je note i spustila 35

by voki

poklopac preko dirki. Odlučila je da to veče posveti samo sebi, u očekivanju Rajanovog poziva. * Rajan je spustio slušalicu na mesto i odmah primetio signal za novi poziv.

Radni sto u njegovoj kancelariji bio je pretrpan papirima i dokumentacijom koju je trebalo da proveri. Čekalo ga je i par pisama koje je pod hitno morao da izdiktira svojoj sekretarici, da bi ih spremila za njegov potpis.

Podigao je slušalicu i javio se na poziv. U proizvodnji je iskrsao problem i morao je da se spusti u halu, obavestio ga je njegov prijatelj i kolega Brendon.

- Odložite sve pozive i sastanke za sutra - naložio je sekretarici u prolazu i požurio da vidi u čemu je problem Nijednim pokretom nije pokazivao da primecuje zaintere-sovane poglede devojaka kraj kojih je prolazio na putu do hale. Bio je savršeno svestan svog dobrog izgleda, ali imao je pravilo da se nikada ne petlja sa devojkama koje su radile za njega.

Zašto je onda načinio izuzetak kada je Sara Rajt bila u pitanju, zapitao se.

Zato što je bila izuzetna žena, kojoj nije čitavog dana uspeo da se javi, prisetio se. Želeo je da ponovo čuje njen promukli, seksepilni glas, kada nije mogao da bude kraj nje.

Zavrteo je glavom čudeći se svojim mislima, koje je prekinuo Brendon dok mu je išao u susret.

- Vršio sam proveru čipova koji su upravo izašli iz proizvod-nje obavestio gaje Brendon bez pozdrava. - Mislio sam daje najbolje da zajedno vidimo u čemu je problem.

Došli su do stola sa vrhunskom opremom i ubrzo su obojica utonula u stručan razgovor i traženje greške.

- Koliko komada je izašlo iz proizvodnje? - interesovao se Rajan, znajući da Brendon ima sve podatke.

- Šteta nije velika - slegao je ramenima. - Izbačeno je sa trake nešto oko...

- Šteta nije bitna, nadam se da nijedan čip nije izašao iz fabrike i da je na putu do naših kupaca.

- Ne, to sam sprečio. Čim sam završio proveru poslednje isporuke, prešao sam na rad sa novim proizvodom.

Rajan je, vidno rasterećen, mogao da se posveti traženju greške. Iako to nije bio lak posao, nije se bojao izazova. Ako je išta dobro poznavao, bio je to posao koji je radio i iza kojeg je garantovao svojim imenom. * 36

by voki

Rajan i Brendon su gotovo istovremeno izvili svoja leđa i napravili par vežbi ramenim delom. Pogledali su se zadovoljno, jer je mukotrpan posao bio iza njih. Hala je bila prazna, što ih je podsetilo na vreme koje su proveli nagnuti nad stolom.

Brendon je pogledao na sat i zazviždao usnama. - Dobro je, bar ćemo imati vremena da se presvučemo. - Molim?! - Rajan je podigao pogled pun nerazumevanja.

- Za momačko veče kod Stivena, zar si zaboravio? - začudio se plavokosi mladić.

- Do vraga, potpuno sam zaboravio na to!

- Koliko juče si se čudio Stivenovoj želji da se oženi, a danas si zaboravio.

-I sada se čudim. Ne mogu da shvatim da neko ima želju da se veže samo za jednu osobu - zavrteo je glavom. Iznenada se prisetio Sare. U njegovim mislima ostala je uspavana, tela pripijenog uz njegovo.

- Ostali smo samo još nas dvojica! - presekao je Rajanove misli Brendonov glas. - Pitam se samo, kakve će nas devojke naterati da stanemo na ludi kamen.

Ne čekajući odgovor, Brendon je šeretski lupio Rajana po leđima, požurujući ga.

Pri ulasku u kuću Rajan se prisetio svog obećanja, da će se javiti Sari.

Suprotno svom običaju, odlučio je da joj se odmah javi i obavesti je o svojim planovima.

Deni ga je dočekao prekornog pogleda.

- Gde si do sada?

- Imao sam nekih poslova, znaš da bih došao ranije, samo da sam mogao.

- Znam - Deni gaje poljubio u oba obraza. Ispričao mu je dogodovštine iz škole, okupirajući svu Rajanovu pažnju. -Hoćemo li večeras da igramo monopol?

- Žao mi je, dušo - pomilovao je blago dečaka. - Večeras moram da idem na momačko veče. Već kasnim.

- Šta je to momačko veče?

- Objasniću ti dok se budem oblačio. Važi?!

37

by voki

V Rajan nije bio pristalica velikih skupova, ni zabava. Prisustvovao je takvim prilikama samo kada je osećao jaku moralnu obavezu. Stiven je bio još jedan od retkih, pravih prijatelja koje je imao i njegovo momačko veče nije želeo da propusti.

Ipak loše se snalazio na toj zabavi, čudeći se veselosti ostalih. Iako je poznavao veliki broj gostiju, nije se upuštao u načine uživanja koje su primenjivali. Posmatrao ih je udobno smešten u naslon fotelje i vrteo glavom čudeći se njihovoj, gotovo dečačkoj veselosti. Smetala mu je i preglasna muzika. Žudeo je za odmorom i snom. Prisetio se da čitave noći nije spavao, naslađujući se Sarinim poželjnim telom. Iznenada ga je želja za snom napustila.

- Pridruži nam se stari druže - Stiven gaje pozivao u masu gurajući mu u ruke novu čašu sa pićem.

- Star sam za vaše igre - pokušao je da se odbrani.

- U ovoj, svi moraju da učestvuju - opominjao gaje Stiven. - Bez izuzetaka!

Brendon gaje pokroviteljski uhvatio ispod ruke. - Prava zabava će tek biti, posle ponoći - rekao je glasom prepunim obećanja.

- Šta si sada smislio? - interesovao se tiho, prateći Bren-dona prema gužvi, koja je vladala u jednom delu prostranog salona za prijeme.

- Stavićemo na test Stivenovu ljubav - značajno je izvio obrve.

- Opet neka od tvojih suludih ideja?!

- Dva sata posle ponoći dolaze devojke iz „Lotos" bara -poverio mu se Brendon. - Videćemo kako će da reaguje naš mladoženja.

- Ti si stvarno lud. Nikada nećeš odrasti.

- Nisam lud, samo nisam toliko turoban kao ti. Hajde, opusti se, i pridruži se igri.

- Kakvoj igri?

- Sajmone, uradi to!

Rajan je prevrnuo očima. Još za vreme studentskih zabava, njegovi prijatelji su pravili ludorije, koje je on smatrao najneprikladnijim i najneverovatnijim. Uvek se trudio da izbeg-ne njihove „glupave ideje", ali su ga Brendon i Stiven nekim čudom uvlačili u žižu zbivanja. Vremenom je otkrio daje bolje da im se ne suprotstavlja već da mirno odradi svoj deo posla, i tako bi ga jedino ostavljali na miru.

38

by voki

Znao je da će tako biti i večeras, sve dok ga ne budu nate-rali na neku ludost, neće ga pustiti da se zabavlja na svoj način. Tačnije, da se ne zabavlja. Pridružio se razuzdanoj gomih muškaraca koji su pravili spisak zadataka za igru „Sajmone uradi to!" Pitao se samo kakvu će naredbu morati da izvrši. * Jedan od Stivenovih gostiju je izvodio trbušni ples na stolu, pazeći da ne sruši posluženje. Drugi se ljuljao na velikom, kristalnom lusteru. A Rajan, u neverici, gledao u komadić papira koji mu je bio dodeljen.

Sajmone, pozovi „hot lajn" i budi strasni vuk, koji hoće da oseti Crvenkapino primamljivo telo.

Gospode Bože, kako da izbegne tu besmislenu glupost? Pretpostavljao je da će se cela ta „igra" slušati preko spikefo-na, da bi svi mogli da čuju glas „Crvenkape" i njene uzdahe.

Brendon se nadgvirio nad njegov papir. - Drago mi je što si baš ti dobio moj zadatak! - narugao se.

- Upravo planiram da ga ignorišem.

- Ne budi lud, Rajane - pobunio se Brendon. - Pogledaj šta radi naš mladoženja.

Rajan je podigao pogled i iskrivio usne u nešto nalik osme-hu. Njihov domaćin je upravo izvodio striptiz u ritmu rep muzike.

- Nemoj mi reći da si kukavica.

- Naravno da nisam.

- Tvoj zadatak je, u odnosu na Stivenov, obična dečija igra. Rajan se ćutke složio sa Brendonom. * Izgledalo je kao da su svi prestali da dišu. Znao je da su sve oči uprte u njega. Telefon je zazvonio i učinilo mu se da cela soba odjekuje od tog zvuka. Bilo je uzaludno nadati se, dani-ko neće odgovoriti na poziv. Hot lajn linija radila je dvadest četiri sata. Čulo se prepoznatljivo „klik" i Rajan se i sam nasmejao čitavoj ludosti.

- Ja sam strasni vuk i pocepaću tvoju crvenu odoru - grubim, izmenjenim glasom je rekao u slušalicu.

Brendon je nečujno zatapšao i podigao palac u vidu pohvale.

- Nemoj biti grub prema svojoj Crvenkapi - odjeknuo je promukli glas preko spikefona.

39

by voki

Razuzdana gomila polupijanih muškaraca poskakivala je po sobi od oduševljenja.

A, Rajanu je trebalo par sekundi, koje su mu se učinile kao večnost, da se pribere od šoka. Nije moguće, nije moguće, grozničavo je ponavljao u sebi.

To ne može biti njegova Sara, to nije njen glas, to nikako ne može biti ona.

Sara je po ko zna koji put pogledala na sat. Rajan joj se neće javiti, shvatila je razočarano. Ponoć se,yeć bližila. Oglasilo se telefonsko zvono, ali na posebnoj liniji i ona se javila.

- Ćao, Saro! Da li si večeras raspoložena za rad?

- Može, osećam se bolje - ipak je nevoljno pristala.

- Samo da znaš da si sinoć izgubila mnogo para - obavestila je Doroti.

- Novac nije najvažniji - rekla je odsutno.

- Mislila sam da ovo radiš isključivo zbog para.

- Naravno - nasmejala se. - Ne misliš valjda da uživam.

- Naravno da ne mislim, ali večeras ćeš morati da nadoknadiš sinoćni izostanak.

- Bez brige, samo ti prebacuj veze.

Bar neće imati vremena da razmišlja o Rajanu, pomislila je i ponovo pogledala u telefonski aparat svoje slobodne, hčne telefonske linije. Ta sprava je neumoljivo ćutala dok je druga linija istovremeno zazvonila.

Doroti nije gubila vreme, pre-vrnula je Sara očima i podigla slušalicu.

Srećom, prinela je dasku za peglanje i peglu, i bar neće gubiti vreme, dok bude „radila". * Rajan ničega nije bio svestan. Ni sam nije znao kako je uspeo da završi razgovor na hot lajnu. Osećao je vrtoglavicu i svi zvuči su odjekivali u njegovoj glavi.

Ignorisao je aplauz muškaraca oko sebe i trgao se tek kada je osetio nečiju ruku na svom ramenu.

- Nisam znao da će ti ovo tako teško pasti - oglasio se Brajan i gurnuo mu čašu pića u ruke. - Ispi ovo, prijaće ti. Potpuno si prebledeo, kao da nemaš ni kapi krvi u hcu.

Rajan je gotovo sasuo smeđu tečnost u grlo i progutao. Osetio je opori ukus burbonakako mu se spušta niz ždrelo. Uspeo je malo da se pribere i kao da se ništa nije desilo, pogledao je u svog prijatelja.

- Ovo nije nimalo zabavno.

- Čekaj da dođu devojke iz „Lotos" bara - obećavao je Brendon dobar provod.

- Mislim da ću da odem pre tvoje „lude žurke" - nagoves-tio je.-Nemam neravaza „laku robu".

40

by voki

VI Sara se osećala potpuno poraženom. Ni u najluđim razmišljanjima o Rajanu nije mogla da pretpostavi da se bavi takvom vrstom zabave, kao što je to hot lajn. Gospode Bože, zavapila je nemoćno, izgledao je sasvim drugačije. Uvekje o njemu čitala kao o plejboju i jednom od najpožeh'nijih neženja, koji nisu imali mira, već su se uvek pojavljivali u prisustvu različitih devojaka.

Kakva zabluda, kakvo porazno saznanje. A provela je nezaboravnu noć, misleći da je u naručju pravog muškarca, koji je tako puno zahtevao, ali i pružao.

Jednim potezom bile su izbrisane sve njene iluzije.

Ljubav je ostala najveća fantazija. * Život je morao da se nastavi dalje. Sara je predano vežbala narednih dana, spremajući se za predstojeći koncert. Ostali deo svojih obaveza obavljala je mehanički, poput mašine.

Munjevitom brzinom došao je i petak, kada je trebalo da ide na čas sa Denijem. Nije mnogo razmišljala o tom odlasku. Pretpostavila je da će je Rajan izbegavati, zato što je sasvim slučajno otkrila jednu tajnu o njemu.

Ne baš primerenu.

U uobičajeno vreme se našla pred vratima luksuzne kuće i pozvonila. Po već ustaljenom običaju, Deni joj je otvorio vrata i pošli su do salona sa klavirom gde su vežbali. Usput su se drugarski šalili i planirali vežbe za taj dan.

- Saro, šta je ujak hteo da kaže kada je rekao da možda više nećeš da mi držiš časove? - iznenada je upitao Deni, skidajući pogled sa nota koje mu je pokazivala, - Mislio je... - Sara nije nalazila prave reči.

Nadala se samo da Rajan neće preinačiti svoju odluku i prekinuti njenu i Denijevu saradnju. Ipak, prisetila se sa koliko je ljubavi govorio o dečaku i njena sumnja je bila otklonjena. Kada je mogao da načini „žrtvu" i provede noć sa njom, zbog Denija, sigurno nece praviti velike promene, zaključila je.

- Ja uskoro završavam studije na muzičkoj akademiji - blagim glasom je objasnila dečaku. - Verovatno je mislio da ću time prestati da držim tebi časove, jer ću dobiti stalni posao u jednoj filharmoniji.

41

by voki

- Kakva sreća - Denijevo lice se ozarilo. - 0 tome sigurno mašta saki muzičar.

- Da - potvrdila je, srećna što je nestalo bojazni s dečakovog lica.

- Jednoga dana, zajedno ćemo svirati i imati koncerte! -pljesnuo je rukama.

- Moguće - složila se. - Ali do tada, moraćeš da vežbaš.

- Voleo bih da budem najednom tvom koncertu - Deni nije odustajao od razgovora.

- Važi - složila se. - Doneću ti dve, specijalne ulaznice za moj koncert, koji će biti vrlo brzo. Sofija može da te dovede i onda ćeš čuti moju interpretaciju.

- Mogao bih da dođem i sa Rajanom?! - Deni je već pravio planove.

- Znaš da on ne voli klasičnu muziku - pokušala je da ga odvrati od ideje.

- Znam, ali ne voh ni Sofija. Uostalom, ona me samo čuva kada Rajan ili ti niste tu.

- Nećemo više pričati o tome - predložila je nemajući bolji argument od Denija. * Dok je pričala jednu od svojih obaveznih priča, na kraju časa, jednim delom svesti registrovala je otvaranje vrata. Želela je da veruje u mogućnost da to nije Rajan, ali njeno telo je nagoveštavalo njegovo prisustvo.

Pozdravio ih je veselim glasom. Zanemela je i zaprepašćeno pogledala u njega nesposobna da se pomeri ili progovori. Zurila je u njega potpuno pometena. Takvu bezbrižnost sigurno nije očekivala.

Rajan je, ignorišući njeno prisustvo, posvetio pažnju detetu. Visoko je podigao Denija i bacio ga u vazduh. Denijevo radosno cicanje ispunilo je prostor. Rajanove snažne, duge ruke dočekale su dečaka i pri spuštanju ga je blago lupio po stražnjici.

- Briši! - naredio je kroz osmeh. - Moram da se dogovorim nešto sa Sarom.

Rajan je zaista bio divan prema dečkiću. Prosto gaje obožavao i to se videlo iz svake kretnje, pogleda ili reči.

Ostali su sami. U deliću sekunde izmenjali su poglede. Rajanove oči bile su hladne i prezrive. Umesto ljutnje ili besa, njegovo lice odavalo je utisak mirnoće. Osećala je kako je preplavljuju talasi bola.

- Izvoli! - rekla je tek da bi sprala gorak ukus koji je osećala u ustima.

- Večeras imam jednu važnu poslovnu večeru - saopštio joj je bezbojnim glasom.

42

by voki

-I?! - nije imala vremena ni da se iznenadi. Suzila je pogled naslućujući nevolju. Celo telo joj je bilo napeto kao struna.

- Obično u takvim prilikama angažujem jednu agenciju za poslovnu pratnju. Mislim na... - zastao je značajno. - Devojke, za moje klijente. Znaš već kako to ide?!

Sara je nemo zavrtela glavom.

- Saro, nema razloga da glumimo. Hteo sam samo da znam da li radiš večeras?

- Da, kao i obično. Petkom u „Čikago najtu"! - brzo je izgovorila potpuno zbunjena.

- Znači sviraš?!

- Da!? - izdigla je nemoćno ruke.

- Samo sam hteo da ne bude nesporazuma, ako si možda večeras angažovana za poslovnu pratnju. Bolje da to odmah razjasnimo, da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.

- Molim!?! - tek tada je shvatila o čemu Rajan govori sve vreme.

Nije dobila nikakav odgovor na njeno pitanje. Rajan se već okrenuo na peti i žustrim koracima napustio prostoriju. * Sara je bila kivna na sebe. Ponašala se kao najveća glupača. Bila je toliko zbunjena Rajanovom osudom i prezrivim pogledom, da se uopšte nije snašla. To nimalo nije ličilo na nju, razumnu, opreznu i snalažljivu Saru Rajt.

Sat kasnije imala je bezbroj uvreda za Rajan i isto toliko dobrih, pravih odgovora na njegovu optužbu. Ah, bilo je kasno.

Zar je mislio da se bavi poslovnom pratnjom? Da prodaje svoje telo, kao najobičnija... Šetala je nervozno, dugim koracima kroz svoj stan. Treskala je rukama po stvarima u prolazu i mrmljala sebi u bradu. Da joj je samo tu, taj prokleti Rajan Svit, ona bi mu rekla šta misli o njemu i njegovim prokletim nastranostima.

Pogled joj je mahinalno odlutao do sata. Prenerazila se kada je shvatila koliko je vremena izgubila, vodeći raspravu sa imaginarnim Rajanom. Žurno se spremila za posao, smišljajući usput neki izgovor da te večeri ne svira.

Ipak, spasonosna ideja je došla prekasno i sada više nije imala kuda. Bilo je kasno da javi vlasnicima o otkazivanju termina, jer nisu imali dovoljno vremena da joj nađu adekvatnu zamenu. Uostalom, morala je da nastavi svoj život, bez obzira na Rajana, bez obzira na razočarenja. Muzika nije 43

by voki

smela da trpi njena raspoloženja. Ona je bila profesionalac, ona je bila pijanistkinja koja zna šta želi, koja zna šta hoće. * Ophrvana povraćenim samopouzdanjem, Sara je te večeri svirala bolje nego ikada u „Čikago najtu". Unosila je u interpretaciju živost i svoj temperament. Gotovo puna staklena, velika časa na njenom klaviru, govorila je o tome daje njena publika osetila tu snagu u njoj.

Nekoliko parova bilo je oslonjeno na njen klavir i pratilo je svojim glasovima. Sara se osmehnula ne pridružujući im se. Osmeh joj se zaledio na usnama kada je primetila Rajana kako dolazi na binu.

Samo je okrznuo jednim hladnim pogledom i okrenuo se, blago kriveći glavu u stranu. Tek tada je primetila vitku priliku devojke koja se pripijala uz njegovo telo. Činilo joj se kao da se neki film odmotava u njenoj glavi.

Vraćajući sećanja na poslednji susret sa Rajanom u „Čikago najtu", izronilo joj je u misli i hce devojke koju je već jednom videla sa Rajanom. Bilo je neverovatno kako je tu sekvencu zaboravila i jednostavno potisnula duboko u mislima. Ona se od te večeri, jasno sećala samo Rajanovih usana i njegovog grubog poljupca iza bine. Želela je da pobegne iz tog zagušljivog lokala, od ljudi koji su joj najednom smetali, od svojih mish, od sebe. Nije mogla, nastavljala je da svira, trudeći se da ignoriše par koji je plesao na podijumu, tesno pripijenih tela jedno uz drugo.

Osećala je kako joj žila kucavica dobuje visoko u grlu i prefi daje uguši. U kratkoj pauzi, dok je slušala jednu od narudžbina, dograbila je svoju čašu i halapljivo otpila gutljaj već mlakog đusa.

Protivno svojoj volji, ipak je pogledala u par na bini. Rajan i plavokosa su i dalje plesali, priljubljeni jedno uz drugo, bez obzira,što je muzika stala. Činilo se kao da su sami na svetu. Spustila je prste na dirke, preplavljena iznenadnim napadom ljubomore, a onda se prisetila.

Devojku je trebalo da žali, jer ona sigurno nije znala za Rajanove tajne pozive hot lajnu. Kakav apsurd! Bio je tako poželjan, muževan, tako pun energije i seksepila. Divan ljubavnik... a ipak...

O bože, hoće li se ikada završiti taj dan?

44

by voki

VII Sara je odsvirala poslednje tonove, lagano spuštajući prste na dirke klavira. Njeni pokreti bili su protivrečni njenim osećanjima i mishma koje su bile u haosu. Nije više mogla da se koncentriše na muziku, i iznenada je najavila kratku pauzu uz širok, ali izveštačen osmeh.

Gotovo je nestala iza teškog paravana i sklonila se u prostorije za muzičare. Kada je konačno ostala sama, sakrila je lice u dlanove i duboko udahnula par puta. Znala je da mora brzo da se pribere i završi svoje izvođenje, bar za to veče.

Prošla je kroz zamračeni hodnik i uputila se u toalet. U skučenom prolazu koji je odvajao ženski toalet od muškog, videla je Rajana. Stajao je prividno mirno i samo je nervozno tapkanje njegovog stopala odavalo njegovo pravo stanje. Ugledao je.

Ma koliko je želela da se okrene i vrati nazad, pa makar i na binu, uputila se ka njemu u želji da ga ignoriše.

- Kako stojimo večeras? - pitao je ne baš taktično.

- Molim!?

- Uspešno veče, dobro si zaradila? - izvio je obrve, nastavljajući istim, podrugljivim tonom.

- Prekini sa svojim mačo monologom! - prasnula je. - Danas sam te slušala! Priznajem, bila sam zbunjena i nisam se snašla! Ah to se neće ponoviti!

- Do đavola! Koliko ti dugujem za veče provedeno u tvom skladištu?!

- Rajane?! - oči su joj blesnule, a zatim se prezrivo suzile. - Najbliži telefon ti je za barom! Idi tamo, pozovi hot lajn! -Prosiktala je i okrenula se da uđe u toalet. Da pobegne od njega, od svojih razočarenja.

- Prokletnice! - grubo je povukao za ruku i privukao sebi uranjajući svoje hce u njeno. - Tačno se sećam svakog sekunda. Znam kako ti se telo izvija i skoro da svaki put, kad pomislim da tvoje telo pripada drugome... da drugi plaća tvoje usluge... poludim.

- Prokletstvo! - preletelo joj je preko usana. - Hoćeš li me saslušati?!

- Šta mogu da čujem? - još više se uneo u njeno lice. Oči su mu postale kao uglačani led.

- Da si imao imalo osećanja, znao bi da nikada ne bih drugom muškarcu mogla da govorim reči ljubavi! - rekla je sa neočekivanom osudom u glasu i prkosno ga pogledala. - Ti, bolesno kopile!

Iskoristila je trenutak Rajanovog šoka i zaboravljajući na želju da osveži svoje lice hladnom vodom, nestala je kroz hodnik.

45

by voki

* Rajan je u neverici gledao za Sarom dok je odlazila. U glavi mu je bubnjalo od njenih reči.

Lola jejnahnula ispred njegovih očiju i vratila ga u stvarnost. - Učinilo mi se da čujem glasove? - mazno je izvila obrvu i trepnula.

- Samo ti se učinilo. Jesi li napuderisala nos? - njegov glas nije skrivao gnušanje.

Lolin odgovor ostao je da visi u vazduhu. Poslušno je krenula za Rajanom, trudeći se da prati njegov korak. Ionako joj je učinio veliki ustupak kada je ispratio do toaleta. Lola je tačno znala koliko može da očekuje od tog muškarca, nije se zavaravala. Koristila je trenutke pažnje koje je još mogla da ima. * Sara nije znala kako je uspela da izdrži to veče do kraja. Kada je odsvirala i poslednje tonove, lagano je spustila poklopac na dirke klavira ne obazirući se na prisutne. Ostala je neumoljiva na njihove želje, odbijajući ih kroz osmeh koji je zamro čim je napustila binu. Želela je samo da stigne do svog stana i utone u san. Vapila je za snom koji donosi zaborav i olakšanje. A ipak, znala je da će iznova sanjati Rajana i njegovo telo nadvijeno nad njom.

VIII Sara se ni narednih dana nije osećala dobro. Obavljala je sve neophodne pripreme za svoj koncert i živela samo za taj trenutak. Prsti su joj uvežbano plovili po dirkama i svaki put joj se činilo daje sve bolja u izvođenju kompozicija, koje je već dugo pripremala za koncert. To joj je davalo nadu.

Jedino bi uveče, kada je ostajala sama, u tišini, dozvoljavala sebi da misli o Rajanu. Tek posle par dana, shvatila je, da je u svom besu otkrila Rajanu svoja osećanja. Neplanirano mu je poklonila svoje misli i ogolila se pred njim. U pokušaju da zaboravi sve što se dogodilo, nisu joj pomogle ni 46

by voki

posete prijatelja. Ni zabave koje je organizovala, u ono malo slobodnog vremena koje je imala, nisu joj mogle odvući misli. Ponekad joj se činilo da se ponaša poput duha, potpuno nesvesna događaja oko nje.

Ostala je dosledna posetama njegovoj kući i časovima sa Denijem, očekujući dan kada će Rajan i to prekinuti. Ipak nije činio nijedan korak, i sve je bilo kao nekada kada se nisu ni susretali. Bar prividno.

Nedelju dana pre koncerta, donela je karte Deniju.

- Uopšte nisu obične! - radosno ih je pogledao sa svih strana.

- Nisu - složila se. - Rekla sam ti da su specijalne.

- Da li će biti puno ljudi? - Deni je bio vidno zaintereso-van za njen koncert.

- Mislim da hoće.

- Onda ništa neću videti - tužno je primetio.

- Pogledaj šta piše ovde - pokazala mu je prstom u ugao crno-belog papira sa obrisima klavira. - Prvi red!

- Divno!

- Nadam se da si već razgovarao sa Sofijom?! - značajno gaje pogledala, u pokušaju da otkrije ko će dovesti Denija najioncert. Osećala se kao krivac pred tim nevinim, dragim dečakom, ah imala je svojih razloga. Želela je bar malo mira dok sve ne prođe.

- Razgovarao sam - dobacio je Deni usput.

Sara je odahnula i posvetila se pitanjima koja joj je Deni neštedimice upućivao. * Sara se dugo premišljala da li da pošalje karte svojim roditeljima.

Godinama unazad pokušavala je da shvati njihove razloge za brigu i otuđenost od nje. Bila je njihovo jedino dete, a ni sama nije načinila nijedan korak da se jaz prevaziđe. Nije bila sigurna da li je i sada pravo vreme za to i ta odluka joj je teško padala.

Ako izuzme par poseta za božice i kratke vikende tokom letnjih raspusta, morala je da prizna da ih je retko posećivala. Oni nju još rede, ah možda je sama bila krivac, nikada ih nije pozivala. A i kada su dolazili, ponašali su se poput stranaca.

Na kraju bila je odlučna da sasvim raskrsti sa svim svojim pogreškama i životom pre diplomiranja. Želela je da oslobođena krene dalje putem koji je vodio samo kroz svet muzike. Nije imala iluzija o ljubavi, pa makar ona bila i roditeljska. Jednostavno, prihvatila je da ljubav i ona ne idu zajedno, da se ta dva pojma u njenom slučaju ne podudaraju.

47

by voki

Sa takvim mislima donela je odluku. Napisala je par reči i ubacila ih u koverat, pored karata za koncert. * Generalna proba protekla je u redu. Dok je prikupljala svoje note i pakovala ih u fasciklu, pitala se zašto ne oseća ushićenje koje je tako dugo vodilo ka cilju. Bila je nadomak ostvarenja svog sna, a ipak je osećala prazninu u sebi.

- Biće to sjajan koncert - profesor Ferudon je blagonaklono potapšao po ramenu. - Štraus u tvom izvođenju ima neku notu melankholije. Dirnut sam tvojom interpretacijom. Oduvek si bila talentovana i jedan od mojih najboljih studenata, ako ne i najbolji.

- Hvala na lepim recima - glas joj je bio tih, beživotan.

- Talenat je kod tebe neosporan - nastavio je profesor zamišljeno, kao da nije čuo njene reči. - Sada sam, iznenada, otkrio kod tebe još jednu notu.

Dozu senzibihteta koja ti je ranije nedostajala, a ipak u tvom radu se nije primećivao taj nedostatak.

- Hvala profesore, bojim se samo da ću posle vaših reči teško uspeti da završim sutrašnji koncert.

- Blaga trema je nešto na šta moraš da navikneš, ali ona ipak ima pozitivno, kreativno dejstvo i ona je sastavni deo svakog pravog umetnika.

To je poslednja lekcija kojoj ću te naučiti.

- Sutra ću dati sve od sebe. * Sara je prikupljala i poslednje deliće samopouzdanja. Sedela je za klavirom, pravih leđa u raskošnoj haljini od teške svile i čipke. Duboki dekolte naglašavao je obhnu njenih grudi i nežnih ramena. Kosa joj je bila izdignuta u bogatu punđu, pričvršćenu jednom zlatnom šnalom, koja nije uspela da obuzda sve pramenove.

Očekivala je da se svakoga časa digne teška zavesa i da se oči svih prisutnih upere u nju. Bila je pripremljena na sve te poglede, a žudela je samo za jednim. Rajanovim. Ne, ne smem sada da mislim o tome, sugerisala je sebi, dok je osluškivala gromoglasnu najavu njenog profesora.

Zavesa se polako podizala, zajedno sa adrenalinom u njenoj krvi. Duboko je udahnula pre nego što je ustala i ne odmičući se od klavira okrenula ka prisutnima. Polako je ustala, držeći se za ivice crnog klavira, uglačanog do najvišeg sjaja, i naklonila.

Pri tom usporenom pokretu, pogled joj je preleteo preko svih prisutnih.

Njene plave oči gotovo su letele preko prvog reda. Bih su tu svi njeni 48

by voki

prijatelji, roditelji su joj sedeh pored Denija, koji je bio sam. Ostalo je jedno upražnjeno mesto. Zar je bila toliko beznačajna za njega?

Bili su tu svi koji su joj nešto značili, svi koje je volela, svi osim Rajana, čoveka kojeg je volela čitavim svojim bićem. * Sala Muzičke akademije u Čikagu se zamračila. Ostao je upaljen samo jedan reflektor koji je bacao svoje svetleće zrake na klavir i Saru Rajt.

I iznenada sve je prestalo da postoji. Osetila se samom, pre; puštenom samo muzici i notama koje su joj još uvek poigravale ispred suznih očiju.

Spustila je ruke na dirke i otpočela koncert, koji je predstavljao početak njene karijere. Početak njenog samotnog života.

Nastao je muk u kojem je dominirala ona, i njeni tonovi, proizvodi dugih vežbi i njenog bića. Prepuštena taksu koji je nosio, Sara je bila nesvesna stvarnosti. Ritmično se njihala ponesena žarom i zanosom.

IX - Čarobno!!! - uskliknuo je profesor imajući privilegiju đa se prvi pridruži Sari na bini. - Već vidim naslove u kulturnim rubrikama!

Uzeo ju je za ruku i poveo do ivice bine. Sara se naklonila, osećajući kako joj kosa pada preko lica. Verovatno šnala nije uspela da zadrži njenu interpretaciju, pomislila je u magnovenju i ustremila svoj bleštavi pogled prema publici. Oči su joj blistale poput safira.

Dok je letela pogledom po sali, učinilo joj se da vidi Rajana. Munjevito je vratila svoj pogled u prvi red, da proveri da to nije samo njena uobrazilja nastala od silne želje. Sve se uskomešalo. Svi su prilazili da joj čestitaju, stiskali su joj dlanove, a ona je samo tražila pogledom drago biće.

U toj masi živahnog naroda nije videla Rajana, ah je primetila Denija koji joj prilazi sa velikom korpom svežih, žutih ruža. Osmehnuk mu se pružajući ruke ka njemu.

Zagrlili su se. - Jednog dana ću ja biti na tvom prvom koncertu, ali neću sigurno znati da odaberem tako divno cveće. Hvala ti, Deni.

- Rekao sam ujaku da će ti se žute ruže dopasti! - ponosno je izjavio dečak, pomalo zamuckujući.

Sara je pretrnula na pomen tog imena koje joj je gotovo stalno odjekivalo u glavi. Uzela je dečaka za ruku. - Zaista mi se dopadaju - uspela je da izusti 49

by voki

i brzo se pribrala. - Dođi da te upoznam sa mojim roditeljima, pre nego što nastane gužva i mala zakuska u holu.

Njena majka je zagrlila, očiju punih suza, a otac joj je čvrsto stegao ruku i pogledao je značajno. Znala je da ne razumeju mnogo od onoga što su čuli, ali bila im je zahvalna što su prisustvovali njenom konačnom uspehu. Još uvek je, pomalo, bila uzrujana zbog njihovog dolaska, i nije se trudila da to prikrije. Konačno, ona je znala da oprosti.

Dok je očev stisak popuštao, Sara je u neverici gledala negde iza njihovih leđa. Opet joj se činilo da vidi Rajana. Zažmurilaje na trenutak, želeći da otkloni sliku koja je proganjala. Polako je otvarala oči.

I zaista, bio je tu. Visok, nadmen, ozbiljnog lica gledao je u nju. Na trenutak joj se učinilo da vidi želju u njegovim očima, ali taj trag je brzo nestao. Sara je ponovo pomislila kako uobražava.

- Čestitam!

- Hvala - trudila se da joj glas deluje nehajno poput njegovog.

- Deni i ja bi trebalo da krenemo, već je kasno - nagovestio je.

- Drago mi je što sam bio na tvom koncertu, Saro - oglasio se Deni i još jednom,je poljubio. Ozbiljnog lica okrenuo se prema njenim roditeljima.

- Drago mi je da smo se upoznali.

- I nama, dušo! - odgovorili su uglas Rajtovi, oglasivši se po prvi put od kada im se Rajan pridružio.

- Bilo je divno! - Deni je mahnuo, hvatajući rukom svog ujaka.

- Bilo je... - Rajan se našao u nedoumici. - Temperamentno.

Njegova ruka se pokrenula i sklonila jedan pramen sa Sarinog lica.

Ustuknula je od tog dodira, ali pre nego što je stigla da reaguje, Rajan se već gubio iz njenog vidokruga.

- Ko je to bio? - radoznalo pitanje njene majke vratilo je Saru u stvarnost.

- Niko - izustila je besno i brzo se pribrala. - To je Denijev ujak. Dečaka kojem držim časove.

- Nije ti bilo lako da stigneš do kraja? - očevo pitanje više je zvučalo kao konstatacija.

- Rad sa Denijem mi ne pada teško - ipak je odgovorila.

- Znam da si imala mnogo poslova, da bi uspela da završiš školovanje primetila je njena majka. - Možda je prekasno da kažemo kako nam je žao...

Sara je odmahnula rukom, zaustavljajući bujicu reči krivice i pravdanja.

Nije bilo razloga da ih sada kritikuje ili pak da nalazi opravdanje za njih.

Ovo je trebalo da bude njeno veče. Veče uspona, njenog uspeha i nije žalila nijedan atom snage koji je uložila. A sada su vrata za svim tim bila zatvorena.

Oboje ih je obgrlila i umešala se u masu ljudi koji su ostali na prikladnom prijemu.

50

by voki

X Sara je skinula svoj izveštačeni osmeh sa usana, tek kada je zatvorila za sobom teška, drvena vrata svog stana. Zbacila je cipele sa nogu i bacila se na jednu od fotelja. Očiju punih suza zagledala se u tavanicu. Zašto nikada ne mogu da budem srećna? Kompletno srećna.

Imala je uspešan nastup i završila je dugogodišnje školovanje, uz to, resila je nesuglasice sa roditeljima i bila joj je potvrđena ponuda za stalno mesto Čikaškoj filharmoniji. Sve je bilo tu, nadohvat ruke, ali ona se i dalje osećala praznom i bezvoljnom.

Znala je da želju za Rajanom mora ugušiti, jer nije bio čovek za nju. A zar to nije znala od samog početka? Bih su potpuno različiti. Dva sveta. On nije bio sposoban za osećanja, a njeno biće je samo tako umelo da funkcioniše, potpuno se predajući. U radu, muzici, u ljubavi, u svemu.

Uzdahnula je rezignirano, brišući suzu koja je nekontrolisano skliznula niz hce. Odlučila je da bar te večeri ne plače i da bude hrabra. Polako je počela da otkopčava dugmiće presvučene crnom svilom, koji su se spuštali niz grudi, do njenog ravnog stomaka.

U pola pokreta zaustavila je snažna lupnjava na vratima. Ustuknula je uplašivši se, po prvi put osećajući strah što živi tako izoloyano od ljudi.

Srce joj je udaralo kao pomahnitalo i pretilo da iskoči iz grudi. Zaustavila je dah, osluškujući.

Lupnjava se ponovila, ovoga puta praćena glasom.

-Saro!!!

Sari je trebalo par sekundi da shvati kome pripada taj glas, koji je odjekivao.

- Otvori! - naredio je Rajan snažno udarajući o masivna vrata.

Posle svih razočarenja koje je doživela sa njim, sada je Sara osećala bes.

Ne razmišljajući, obavljena novim osećanjem prekoračila je veliki prostor u par dugih, nimalo ženstvenih koraka i besno otključala sigurnosnu bravu.

- Šta hoćeš!? - dreknula je pre nego što su im se pogledi seli.

- Da razgovaramo - odgovorio je prividno mirno i pogled mu se zaustavio na raskopčanim dugmićima na koje je Sara potpuno zaboravila.

U trenucima njene zbunjenosti Rajan se provukao kraj nje i zatvorio teška vrata za sobom. Nije skretao pogled sa njenog dekoltea.

- Kasno je - pobunila se spuštajući ruke na dugmiće u želji da ih ponovo zakopča.

51

by voki

Rajan je jednom brzom kretnjom ruke zaustavio njen pokret.

- Znam da je kasno. Satima sam telefonirao pokušavajući da te nađem.

- Bolje da me nisi našao - jetko je primetila. - Nemam vremena za razgovor.

Jednim munjevitim pogledom Rajan je preleteo po čitavom prostoru.

Pogled mu se suzio, predviđajući oluju.

- Nadam se da si sama?

- NE! NISAM!!! - vrisnula je očajničkim glasom. – Tamo - pokazala je u pravcu paravana. - Na krevetu, čeka me gomila razgolićenih muškaraca.

Red je da proslavim! Zar ne?!

Rajan se uhvatio za slepoočnice. - O, bože! - zavapio je.

- Rajane?! - izveštačeno je raskolačila očima. - Ravnopravnost polova je za tebe totalna nepoznanica. Ako ti možeš da zoveš hot lajn, zašto ja ne bih mogla da ga radim?

- Ovo je drugi put da praviš aluzije na taj poziv. I da ti, mene, osuđuješ! potpuno pribrano je posmatrao njene plave oči, koje su se caklile, dok gaje glas odavao. Bio je besan. Prokleto besan i šokiran. - Do vraga, Saro!? Ne misliš valjda?]

- Naravno da mislim, uostalom dobro sam čula tvoj „vučji" glas - teatralno je saopštila, mašući rukama. - Dok je za mene to samo posao, koji mije omogućio da opstanem, ti, vujo, uživaš.

Rajanu je došlo da prasne u smeh. Gospode Bože! Kakva ludnica! Bila je predivna, tako zajapurena i iskrena. Tako njegova, tako životna Sara Rajt. Ćutke je posmatrao ne nalazeći prave reči, morao je da prizna i da se pomalo pribojavao. Svaki put, Sara bi se hvatala za neku njegovu „promašenu" reč i trljala bi mu je o nos.

U stvari, najviše od svega, želeo je da je zgrabi, privuče uz svoje telo, i divlje ljubi njena usta, razbarušenu kosu i udiše miris njene baršunaste kože.

- Možda vođenje ljubavi za tebe nije ništa - nastavila je u svom stilu.

- Možda živiš od žene do žene? Ne razmišljam o tome!

- Lažeš, Saro - uspeo je da izusti, ali ona kao da ga nije čula. Sevala je svojim modrim, krupnim očima i pri govoru krivila svoje sočne usne, koje su ga mamile.

- Ali ja nisam takva! To je najgluplji način života osim, ako želiš da ga upropastiš - slegla je ramenima. - Da upropastiš samog sebe. Mene nećeš povući sa sobom.

Njegove usne su se bez upozorenja spustile na Sarine. Ljubio je lagano dok se ona opirala o njegove grudi.

- Učinilo mi se da pokušavaš da mi kažeš da me voliš? -prošaptao je između poljubaca.

52

by voki

- To je tako očigledno - uzdahnula je nemoćno i sva klonula. Njena borba bila je uzaludna. Uprkos svemu volela je Rajana.

- Ne i za zaljubljenu budalu poput mene - zavrteo je glavom i vrhovima prstiju podigao njenu bradu, tražeći joj pogled. -Volim te, Saro Rajt - njegov pogled dobijao je u mekoći koju je zamenjivala strast. -I, na mojoj momačkoj večeri niko neće igrati „Sajmone..."

- O čemu to govoriš? - uspela je da promuca.

- Na momačkoj večeri jednog mog prijatelja, upoznaćeš ga, dobio sam zadatak da zovem hot...

- Taj deo sam shvatila - prekinula ga je užarenog pogleda.

- Koji deo da ti objasnim? Onaj o mojoj momačkoj večeri? -Ne, ne taj...

- Misliš onaj deo...

- Dobro znaš na šta mislim, Rajane Svit - zapretila mu je prstom.

Rajanov pogled spustio se ka dugmićima oko kojih je vredno poslovao.

Njene čvrste grudi zaslepile su ga svojom belinom tek oslobođene stiska tesne garderobe. Telo joj je ličilo na skulpturu i savršeno je odgovaralo na njegove dodire. –Volim te, Saro.

I kao da su se odjednom oboje našli u nekom drugom vremenu, nepoznatoj dimenziji bez prostora, bez težine. Osećaj je bio fantastičan, nestvaran...

- kraj -

53