Sela Brešejn - Na ivici stvarnosti

Bella Don@

Knjige 1 Club

Bella Don@

Sela Brejšn

NA IVICI STVARNOSTI

Knjige 2 Club

Bella Don@

1. poglavlje

Veliki prozori modnog studija „Vizuelne opsene“, u kome su se okupljali manekeni i foto-modeli, gledao je na Menhetn, na srce Njujorka koje je neumorno pulsiralo, uprkos parališućoj letnjoj vrevi. Tek pristigao u veliki grad iz ruralne Nebraske, iz pustoši i kolektivne letargičnosti, Brodi Krouli nije mogao da se nagleda onoga što se dešavalo na užurbanim ulicama, što je doživljavao kao svojevrsni spektakl. Svi prizori, čak i oni uobičajeni, su u njemu izazivali veliko, gotovo detinje uzbuđenje, zbog čega ga je njegov poznanik, Kristofer Evans, redovno zadirkivao.

Kao rođeni Njujorčanin, Kristofer nije delio Brodijevu fascinaciju Menhetnom, koga je smatrao previše naseljenim, previše bučnim i previše favorizovanim, u odnosu na druge delove grada. Za razliku od Brodija, fasciniranog pogledom i okrenutog licem ka prozoru, on je sedeo tako da je gledao u unutrašnjost studija, u kome su modni agenti i modeli pregovarali o poslovnim angažmanima.

- Ponovo su tinejdžeri u prvom planu... - nezadovoljno je progunđao, nakon što je utvrdio za koga su tragaoci za lepim licima toga dana zainteresovani. - Niko više ne ceni lepotu zrelih muškaraca, kakvu posedujemo nas dvojica...

- Mi imamo po dvadeset pet godina - podsetio ga je Brodi. Nismo više tinejdžeri, ali svakako nismo ni zreli muškarci. Ovde ima mnogo starijih od nas.

- U ovom poslu nas dvojica spadamo u klasu veterana, veruj mi! Osvrni se oko sebe! Tačno je da poneki tridesetogođišnjak uspe da se izbori za reklamu, spot ili tome slično, ali osamnaestogodišnja« vladaju svetom!

Knjige 3 Club

Bella Don@ - Zašto, u tom slučaju, ne promeniš profesiju? - Brodi je Kristoferu postavio logično pitanje.

- Previše sam lep da bih radio u nekoj kancelariji! - nasmejao se Kristofer. - A i nisam od onih koji vole da rano ustaju i da provode po osam sati u zatvorenom prostoru.

Brodi je uzdahnuo i samokritično odmahnuo glavom. - Ja se još uvek pitam kako sam dospeo ovde... Među ambiciozne tinejdžere i frustrirane tridesetogodišnjake. Zašto sam prihvatio da sedim u ovom studiju, samo zato što mi je neki modni agent obećao da ću da zaradim milione?

- Ti sada sediš ovde, ali neće uvek biti tako - ohrabrio ga je Kristofer. - Mnogo dobro izgledaš, momak! Bolje od mene! Bolje od većine prisutnih! Samo budi strpljiv! Neko će da te prime ti!

Uostalom, za onu reklamu si dobio pet hiljada dolara, a snimao si je svega jedan dan! Dobio si odlične kritike! Baš kao da si oduvek u ovom poslu!

- Novac, koga sam dobio za snimanje reklame, je na izmaku, Kristofer, jer ne pristiže novi. A veruj mi da niko nije štedljiviji od mene. Ako me neko ne bude uskoro angažovao, moraću da se vratim kući. I to kao gubitnik, koga će dočekati samo kritike i kritičari.

- Gde planiraš da se vratiš? - Kristofer se snažno namrštio. U blato i prašinu, na farmu gde peče sunce i šibaju vetrovi? Na udaljenu farmu, zaboravljenu od sveta i ljudi? Ni sada ne pucaš od samopouzdanja, prijatelju. Povratak u Nebrasku bi te dotukao, veruj mi!

Brodi je slegao ramenima. - Ne mogu protiv sudbine...

Uostalom, više pripadam farmi, nego ovom gradu... Na farmi znam ko sam. A ovde... Koliko god se trudio, ne mogu da se prilagodim, ne mogu da formiram svoj identitet. Osećam se izgubljeno!

- Ovde si tek mesec dana! Sačekaj, strpi se! Postao si Ričijev klijent, a on pronalazi najbolje poslove! Prve nedelje ti je našao reklamu, za koju si dobro plaćen. Ne zaboravi da si imao ludu sreću jer si naleteo na mene, rođenog Njujorčanina, koji te je

Knjige 4 Club

Bella Don@ upoznao sa gradom! Ko zna šta te sve još čeka?! Nisi potrošio svu svoju sreću, za svega mesec dana boravka u Njujorku, prijatelju!

Dolazak veoma luksuznog belog automobila, koji se parkirao pred zgradom u kojoj se nalazio studio, privukao je Brodijevu pažnju.

- Da li znaš ko je ono? - upitao je Kristofera, pokazavši mu rukom na ženu koja je izašla iz automobila, nakon što joj je vozač teatralno otvorio vrata.

- Naravno da znam - potvrdio je Kristofer, nakon pogleda kroz prozor. - To je Aleksis Koldvel!

- Aleksis Koldvel... - ponovio je Brodi zamišljeno, ne skidajući pogled sa smeđokose žene raskošnih oblina i kraljevskog držanja.

- Ko je ona?

- Zar ne znaš? Hej, pa ta tvoja Nebraska nije na kraju sveta!

Dotična dama je jedna od najbogatijih i najuspešnijih Njujorčanki.

Ona i njen brat, oboje arhitekte, poseduju kompaniju, koja se bavi renoviranjem enterijera. Vlasnici su brojnih nekretnina, a kao što vidiš ne stoje loše ni sa voznim parkom. Vau... - Kristofer Evans je značajno klimnuo glavom. - Kakva mašina...

- Kakva žena... - ispravio ga je Brodi. - Tako je elegantna i otmena...

- Mogao bi, uz malo sreće, da je upoznaš - nagovestio je Kristofer, uz značajno izdizanje obrva.

- Kako?

- Gospođica Koldvel se...

- Gospođica? - prekinuo ga je Brodi. - Kako to da nije udata?

Koliko sam odavde uspeo da vidim, opasno se približila četrdesetoj godini života.

Kristofer je slegao ramenima. - Ko bi mogao da zna zbog čega se Aleksis Koldvel nije udala? Udvarači joj sasvim sigurno ne nedostaju. Mislim da ne postoji muškarac, u ovom gradu, koji ne bi voleo da oženi Aleksis Koldvel. U njih ubrajam i sebe. Ona je zaista prvoklasna žena.

Brodi se slatko nasmejao. - Voleo bi da oženiš Aleksis Koldvel?

Knjige 5 Club

Bella Don@ - Još kako! - potvrdio je Kristofer, ne propustivši da pređe jezikom preko gornje usne.

- Ali, rekao si mi da se zabavljaš isključivo sa devojkama iz svog sveta, odnosno sa manekenkama! A one su mlade! Mnogo mlađe od dotične gospođice!

- Tačno. Sa njima se zabavljam. Brak je nešto sasvim drugo.

To je ozbiljna stvar. Bilo bi dobro zasnovati ga sa ozbiljnom osobom, što Aleksis Koldvel svakako jeste.

- Sigurno je više od deset godina starija od tebe!

- I deset miliona puta je bogatija. Možda zvučim grubo, međutim, to je okolnost koja bi me navela da zanemarim razliku u godinama.

- Ti si nemoguć! - Brodi je udario Kristofera o rame. - Da li si upoznao dotičnu damu?

- Boravio sam sa njom u istoj prostoriji, ovde, kod Ričija. Njih dvoje su, naime, prijatelji. Malo je nedostajalo da se zaljubim u nju. Ta žena zrači onim što nas muškarce mami najviše od svega, a to je nedodirljivi, neosvojivi seksepil. Sva je rasna, plodna i jedra, njeno telo prosto privlači poglede i mami uzdahe. Međutim, njene oči šalju drugačiju poruku: da joj se niko ne približava. Uh! - Kristofer se karikirano stresao.

- Dobro sam ih upamtio: ledeno, aristokratski plave. Kladim se da kriju veliku misteriju.

- Aleksis Koldvel i naš agent, Riči Remzi, su prijatelji? - Brodi je zatražio potvrdu te informacije.

- Ili su samo poslovni saradnici, nisam siguran. Dobro se poznaju, u svakom slučaju.

- Kakve veze ima modni studio sa kompanijom za uređenje enterijera?

- Postoji jedna veza, a to je časopis. Naime, Aleksis Koldvel je vlasnica specijalizovanog časopisa, u kome objavljuje fotografije svojih dizajnerskih rešenja. Ona na taj način reklamira sebe, ali i svoje klijente. Kada fotografiše sobe, kuhinje, okućnice i slično, iznajmljuje manekene, kako bi dopunili fotografije. Imao sam sreću da budem odabran za jednu fotografiju, na kojoj sam Knjige 6 Club

Bella Don@ dremao na ležaljci pored bazena. Bilo je to divno iskustvo, jer je sve bilo odrađeno na visokom, profesionalnom nivou. A i honorarom sam bio veoma zadovoljan. Ako budeš imao sreće, naći ćeš se na stranicama tog časopisa.

- Trenutno mi je potreban bilo kakav posao... - promrmljao je Brodi zabrinuto. - Osećam se glupo što samo sedim ovde i čekam da me neko pozove na kasting. Mogao bih da čekam i u nekom restoranu, gde bih radio kao kelner!

- Ti stvarno ništa ne razumeš! - prekoreo ga je Kristofer. Prvo, ko će da te juri po restoranima? Ovde si dostupan i na raspolaganju. Drugo, došao si naspavan i bez podočnjaka. Ako bi se zaposlio i zbog posla rano ustajao, ko zna kako bi izgledao u podne, na nekoj probi? I kako bi mirisao, uostalom? Na omlete i dinstan luk?

- Samo nisam navikao da lenstvujem, o tome se radi. Da sam kod kuće, do ovog doba bi odradio gomilu posla. I osećao bih se mnogo bolje, nego što se osećam sada.

- Sa kojom svrhom bi odradio te poslove? Da sve ide u krug!

Zbog pukog preživljavanja! Zar zaista sebe ne vidiš u nekim drugim životnim okolnostima?

Brodi se ozbiljno zagledao u Kristofera. - U kakvim okolnostima me ti vidiš? Ne zaboravi da trenutno živim u motelskoj sobi koju plaćam dvadeset dolara dnevno, da nemam automobil, niti novca. U Nebraski, bar, imam veliku kuću, veliku farmu, automobil, motor i kamion.

- Da, tamo si „car“! - narugao se Kristofer. - To možeš da budeš i ovde, u Njujorku! Sve što je potrebno, je da te neko primeti. Tako je malo potrebno da bi postao veoma poznato i traženo lice. Kada se to bude dogodilo, a hoće, imaćeš svoju kuću, svoj automobil, novac i devojku menekenku. Devojku bi, istina, već sada mogao da imaš. Čuo sam da se ona Dilija interesuje za tebe.

- Aha... - promrmljao je Brodi neodređeno.

To je bilo dovoljno za Kristofera, da kompletira celu sliku. Mangupe! Spavao si sa njom!

Knjige 7 Club

Bella Don@ - Ne sećam se da sam to rekao. Džentlmeni nikada ne govore o svojim avanturama.

- E, pa, meni ne moraš ništa ni da govoriš! - Kristofer mu je značajno namignuo. - Samo napred, momče! Kladim se da u Nebraski nisi imao previše žena na raspolaganju.

- U pravu si, nisam. To je bio problem. Do sada je jedina prednost boravka u Njujorku to što ovde ima mnogo devojaka, zainteresovanih za neobavezne avanture.

- Sa tobom! - dopunio ga je Kristofer, saučesnički ga munuvši u rame.

*** Posao tragaoca za lepim ljudima sa izražajnim licima, za onima koji bi mogli da naprave karijeru kao manekeni ili foto-modeli, izbrusio je u Ričiju Remziju sposobnost zadiranja ispod površine, ispod onoga što se na prvi pogled moglo videti.

Upravo zahvaljujući toj sposobnosti, nepogrešivo je procenio da je njegova prijateljica i poslovna saradnica, Aleksis Koldvel, toga dana bila izuzetno neraspoložena i zabrinuta.

Neko drugo ne bi bio u mogućnosti da to primeti. Kao i obično, Aleksis je odavala utisak osobe kod koje je sve bilo u savršenom redu, u savršenom skladu. Osobe koja je „muški“ održavala kontrolu nad svojim osećanjima, koja je manirom vrhunskog slalomaša izbegavala probleme, koja je iskrsle nelagodnosti rešavala u hodu, bez prevelikog truda.

Aleksis je obično bila takva. Ali samo po pitanju sopstvenog života, po pitanju onoga o čemu je sama mogla da odlučuje, što je bilo u sferi njenih moći.

Njeno nepokolebljivo spokojstvo bi se našlo na udaru isključivo zbog nemogućnosti da utiče na ljude iz svog okruženja.

- Dozvoli da pogodim! - oglasio se Riči, odmah po Aleksisinom ulasku u njegovu kancelariju. - Stjuart je ponovo napravio neku glupost! - Ovoga puta, najveću od svih! - potvrdila je Aleksis, smeštajući se u fotelju.

Knjige 8 Club

Bella Don@ Prekrstila je noge i posegla za cigaretom iz svoje torbe. Kao i obično, Riči nije odoleo da osmotri rub njene uzane, zadignute suknje, kako bi uživao u pogledu na njene jedre, zaobljene butine.

One, zbog kojih nikada ne bi mogla da kroči na modnu pistu ili se nađe na naslovnoj strani nekog časopisa, ali zbog kojih je izazivala uzdahe, gde god bi se pojavila.

Po svim standardima, Aleksis je imala nekoliko suvišnih kilograma. Međutim, oni su bili raspoređeni na, za jednu ženu, strateški važnim mestima. Oko bokova, na bedrima, zadnjici i blago zaobljenom stomaku. Slika je postajala kompletna uz njene prirodno velike grudi, kao i izražen struk.

Uprkos raskošnim telesnim adutima, Aleksis je najviše pažnje izazivala lepotom svog lica. Ono je bilo kruto, hladno i bez osmeha, ah pritom savršenih proporcija, ukrašeno očima koje su podsećale na dva lednika, postojana, nepokolebljiva, neuništiva.

Uz uvek besprekorno isfeniranu kosu, odeću vrhunskog kvaliteta i glamurozni stajling, Aleksis Koldvel je spadala u kategoriju vanserijski privlačnih žena.

Ono, što joj nije išlo u prilog, bile su njene godine, kao i ponašanje lišeno topline, srdačnosti ili ljubaznosti.

Ta kontrolisana hladnoća i svedena mizantropija je mnoge muškarce odvraćalo od namere da joj se udvaraju. Riči Remzi je jednom pokušao da joj se približi, a kada je bio odbijen, bezuspešno se odricao sna da bi ta intrigantna žena jednom mogla da bude njegova. U njemu je i dalje tinjala nada, koju je sputavao i krotio, kako je znao i umeo.

Iz potaje je pratio muškarce, u čijem društvu se Aleksis kretala. Bili su to zreli, ostvareni, uspešni, društveno priznati muškarci. Dovoljno smeli da se udvaraju ženi, koju su smatrali sebi ravnom.

Uvek bi uspevao da sazna gde se i kada nalazila sa njima, ali mu je njen seksualni život predstavljao pravu misteriju. U pojedinim danima ju je zamišljao kao seksualno nezasitu i raskalašnu, ali je bilo i onih dana, u kojima je mogao da se zakune da apsolutno nikoga nije puštala u svoju postelju.

Knjige 9 Club

Bella Don@ - Dodaj mi pepeljaru, molim te - zatražila je Aleksis, kojoj nije promaklo da primeti da se Ričijev pogled zavlačio pod rubove njene suknje. - Imaš li nekog alkohola ovde?

- Uvek! Šta želiš da popiješ?

- Čeka me dug dan. Napravi mi samo džin s tonikom.

Praveći koktele, Riči je podozrivo pogledao Aleksis ispod oka. - Još uvek čekam da mi kažeš kakvu je to glupost tvoj brat napravio.

- Odlučio je da se oženi - rekla je Aleksis ravnim glasom, koji nije nagoveštavao buru osećanja koja su kuljala u njoj. - Sa jednom malom, slatkom, prevarantkinj om...

- Koliko mi je poznato, ti si se upravo toga plašila - primetio je Riči, pružajući Aleksis piće. - Da će Stjuart postati žrtva neke manipulantkinje, koja je bacila oko na njegovo bogatstvo.

- Tačno - potvrdila je Aleksis, probajući piće. - Stjuart je veoma naivan. A pritom je i željan ljubavi. Ako je neko dobro odglumi, spreman je da mu čitav svet stavi pred noge.

- Pričaj mi o tvojoj „nesuđenoj“ snaji! - zatražio je Riči, smeštajući se u svoju fotelju.

Aleksis je ugasila jednu i upalila drugu cigaretu, što je dovoljno govorilo o njenoj nervozi. - Zove se Džulija. Ima svega dvadeset tri godine. Radi kao konobarica u jednom klubu. U Njujork je došla iz neke duboke provincije, očigledno rešena da se dobro i bogato uda. Prilično je opuštena i zabavna, što mislim da Stjuartu strahovito imponuje. Njemu je dosta ozbiljosti i drame, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Džulija ga relaksira.

- I glumi da ga voli? - interesovao se Riči.

- Apsolutno! Stjuarta nije lako voleti... Mislim, kao muškarca.

On prilično, hm, nezgrapno, izgleda... Loše je građen, ugojen je, nema pravilan hod, gubi kosu i sve slabije vidi. Džulija je preslatka! Niska, zelenooka, vatrena... Ni po temperamentu se ne slaže sa mojim bratom. Ona je napadna, on je stidljiv. Ona je pričljiva, on je ćutljiv. Ona bi stalno išla u provod, on je tip koji voli da ostaje kod kuće. Njih dvoje su nelogičan par. Da Stjuart nije bogat, nikada ne bi ni kafu popili zajedno, dok o sklapanju Knjige 10 Club

Bella Don@ ljubavne veze ne bi bilo ni govora. Kada su mi rekli da su se verili i da razmišljaju o braku, shvatila sam koliko su stvari otišle predaleko.

- Da li si pokušala da razgovaraš sa Stjuartom o Džuliji?

- Naravno! Uporan je u tome da je ona prava devojka za njega! Nimalo ne sumnja u njenu naklonost. Plašim se da bi, veoma brzo po sklapanju braka, moj brat mogao da bude povređen, Riči...

- Razumem... Ti sumnjaš da mu Džulija ne bi bila verna...

- Mislim da Džulija ne bi mogla da bude verna bilo kom muškarcu, a ne samo mom bratu. Takve je prirode. Voli da osvaja, da zavodi, da flertuje, da potvrđuje svoju moć nad muškarcima.

Pritom je majstor za iznalaženje izgovora. Mala, slatka, prevarantkinja... - Aleksis nije krila svoj prezir, dok je to izgovarala.

Riči je oboma dopunio čaše, da bi se potom mudrijaški osmehnuo. - Poznajući te, rekao bih da si spremnasve da učiniš, kako bi sprečila Stjuartov i Džulijin brak...

- Ne sve, već samo jednu stvar.

- Koju?

- Testiraću Džulijinu vernost. Uz pomoć jednog od tvojih lepotana.

*** - Ah, tako! - Riči je podigao uvis čašu. - Zato si došla u studio!

Da odaberemo momka, koji će da pokuša da zavede tvoju „nesuđenu“ snaju!

- Tačno - potvrdila je Aleksis, stegnuvši na trenutak usne. Ne preostaje mi ništa drugo, do da malu prevarantkinju uhvatim na delu.

- Zar ne misliš da će Stjuart, i u tom slučaju, biti tužan i povređen?

- Hoće. Ali neće biti nasamaren. Neće biti toliko naivan da Džuliju oženi i učini je naslednicom svoje imovine. I, svakako, Knjige 11 Club

Bella Don@ izbeći će javnu sramotu. Znaš i sam koliko bi sve to loše podneo.

Paparaci bi, bez sumnje, pratili svaki njihov korak. Prebogati arhitekta i konobarica iz provincije... Zvuči kao petparački holivudski film. A to narod voli da prati.

- U pravu si - zaključio je Riči. - Da li si razmišljala o profilu lepotana, koga nameravaš da podmetneš Džuliji?

- Naravno. Ja uvek razmišljam u svemu. Pitanje Stjuartove sreće mi je, trenutno, primarni problem.

- To je uvek tvoj primarni problem - ispravio ju je Riči dobronamerno.

- Od kada su vam roditelji poginuli, preuzela si na sebe odgovornost za njega. A on, pritom, nije preterano mlađi od tebe.

Svega tri godine.

- Uprkos svojoj inteligenciji i ogromnom talentu, Stjuart je nezreo i naivan. Zaista se osećam odgovornom i dužnom da ga zaštitim. Od njega samog.

- Možda bi trebalo da mu dozvoliš da padne i tresne glavom o pod. Ponekad su takve lekcije efikasnije od niza godina zaštićenog sazrevanja.

- Možda si u pravu... - prihvatila je Aleksis zamišljeno. Jednom ću mu dozvoliti da iskusi težinu počinjene greške. Ali ne sada. Ne zbog Džulije.

- Što nas vraća na pitanje o njenom lažnom udvaraču...

- Da... Prvo, taj momak bi morao da prihvati taj zadatak, koji nije ni zahvalan, ni lak. Potreban mi je, dakle, neko kome je potreban novac.

- Koliko novca nudiš za tu uslugu?

- Deset hiljada dolara. - Vau! - To je višestruko manje od onoga, što bi Džulija dobila brakom sa Stjuartom ili razvodom od njega.

- U pravu si! Nastavi!

- Ne želim nekog lepotana sa usijanom glavom, kome će misli da lete na sve strane, Riči. Ko će više da razmišlja o samopromovisanju, nego o dobijenom zadatku. Potreban mi je neko ko će u potpunosti da se posveti osvajanju Džulije.

Knjige 12 Club

Bella Don@ - Dalje?

- Lukavi i premazani svim bojama takođe ne dolaze u obzir.

Džulija bi mogla da prepozna zamku. Momak, koga zamišljam, je spontan, neiskvaren, na neki način naivniji od Džulije. Ali je potrebno da dobro izgleda. Da mnogo dobro izgleda.

- Ah! - uzdahnuo je Riči, našavši se u zanosu. - Imam pravog momka za tebe, Aleksis!

- Misliš za Džuliju? - ispravila ga je ona.

- Da, za Džuliju!

- Ko je on?

- Zove se Brodi. Pre mesec dana sam ga doveo iz Nebraske. Čitav život je proveo na farmi. Naivan je, neiskvaren, veoma zgodan i spreman da se posveti zadatku. Njegova glava nimalo nije usijana, veruj mi. On još uvek nije svestan šta bi sve mogao da ostvari, zahvaljujući svom izgledu.

- Dobro izgleda, a?

Riči je ustao, kako bi iz kartoteke uzeo Brodijev dosije, sa mnoštvom njegovih fotografije. Predao ga je Aleksis i iznova se bacio u fotelju, sa zadovoljnim izrazom na licu.

- Taj momak kao da je samo čekao na tebe, Aleksis. Odnosno, na zadatak koji ćeš da mu ponudiš. Njemu je hitno potreban novac.

- U pravu si. Dobro izgleda - konstatovala je Aleksis, razgledajući Brodijeve fotografije. - Kako to da ne možeš da mu pronađeš angažman?

- Namera mi je da mu pokažem da je u ovom poslu nužno biti strpljiv, da se poslovi ne dobijaju tako lako. Ne želim da ga brzo ubacim u vatru, pa da posle imam problema sa njim. Veruj mi da imam iskustva sa takvim momcima. Novac i slava im udare u glavu, što ih kasnije košta karijere. Mnoge od njih i zdravlja. A neke i života.

- Kako ti kažeš! - Aleksis je odbacila Brodijev dosije i potom ustala od stola. - Pošalji ga sutra kod mene, u moju kancelariju!

Ne govori mu ništa o onome, što planiram da tražim od njega. Ja ću sve da mu objasnim.

Knjige 13 Club

Bella Don@ - Dogovoreno!

- Upozori momka da se od njega očekuje apsolutna, stopostotna diskrecija.

- Ona se podrazumeva.

- Tvoja provizija će biti dvadeset i pet posto. Nadam se da je to u redu?

- Naravno! - Riči se zahvalno osmehnuo. - Uvek mi je zadovoljstvo da sarađujem sa tobom, Aleksis!

- Kao i sa svima, sa kojima ostvaruješ laku zaradu! - ispravila ga je Aleksis dobronamerno, ali ne i bez želje da mu pošalje određenu poruku.

Knjige 14 Club

Bella Don@

2. poglavlje

Po napuštanju Nebraske, njenih poznatih i ne preterano dinamičnih predela, za Brodija je svaki ugao velikog grada predstavljalo otkrivanje novog sveta. Umeo je da sate provodi u Central parku, gde su se okupljali ljudi svih nacionalnosti, kako bi se umetnički izrazili, kako bi spontanim predstavama održavali tradiciju i duh zemlje iz koje su dolazili.

Poslovni deo grada ga je takođe fascinirao. Naviknut na farmere, odevene u prašnjavu odeću, primorane da rade pod otvorenim nebom, fascinirano je posmatrao užurbane i aktivne ljude u elegantnim odelima, koji su jurili iz jedne zgrade u drugu, obuzeti kalkulacijama, procentima, predviđanjima.

Svet noćne zabave je takođe predstavljalo nešto novo i nedoživljeno za njega. Mladi Njujorčani, spremni da prihvate sve što bi im noć ponudila, razlikovali su se od mladih iz unutrašnjosti, koji su bili umereniji, skromniji, oprezniji.

Uprkos svemu tome, i ostalim senzacijama koje su oblikovale Brodija na jedan nov način, ništa ga nije toliko uzdrmalo, koliko susret sa Aleksis Koldvel.

Njena kompanija je predstavljala jedno od onih mesta, na kojima nije uspevao da vidi sebe, kojima nije pripadao. Zgrada, prostorije, nameštaj, atmosfera, ponašanje ljudi... Sve ga je to navodilo da se oseća neprilagođeno, nesigurno i sputano. Da sebe sagledava isključivo kao momka sa farme, koji se najbolje snalazio na poljima, livadama, u konjušnicama.

A sama Aleksis... Kada je ušao u njenu kancelariju i ugledao je kako sedi za radnim stolom, osetio je kako mu je krv nemilosrdno jurnula u prepone. Bilo je to prvi put da je tako reagovao na neku ženu, neku nepoznatu ženu, znatno stariju od njega, čijem svetu nije pripadao. Taj jasan erotski nadražaj ga je zbunio i naveo ga je da se oseti još nelagodnije.

Knjige 15 Club

Bella Don@ Počeo je da se bori za svaki dah. Osetio je olakšanje kada mu je Aleksis ponudila da sedne. Učinila je to rasejano, ne skidajući pogled sa kompjuterskog ekrana.

To je Brodiju dalo malo vremena da je proučava. Otkrio je da ga je njen izgled ludo privlačio, uprkos tome što se, sve do tada, zabavljao isključivo sa devojkama mlađim od sebe, kao i sa onima u odnosu na koje se osećao ravnopravnim.

Pored Aleksis Koldvel se osećao lišenim svih svojih moći. Čak i onih, koje niko nije mogao da mu ospori.

Ona je bila ta koja je dominirala. Jedinstvena, neobična, zapažena gde god bi se pojavila. Tretirana sa poštovanjem, kako zbog poslovne i društvene pozicije, tako i zbog nesumnjive lične snage.

Lepa, na nesvakidašnji način. Svojstvena, ukrašena oblinama kakvima su mogle da se pohvale samo „rasne“ žene.

Brodi je svakim udisajem unosio u svoja pluća miris Aleksis Koldvel, svakim udisajem je postajao sve više savladan uticajem njene harizmatičnosti. Mislio je da će se rasprsnuti.

A onda se dogodilo nešto neverovatno, nešto čemu se nimalo nije nadao. Aleksis je ustuknula, kada je ukrstila svoj pogled sa njegovim. Bilo je očigledno da je iskusila unutrašnji udar, koji je govorio u prilog toga da je reagovala na njega. Kao žena.

Ali, brzo se pribrala. Aleksis Koldvel, kraljica samokontrole. Žena koja se nije lako predavala emocijama. Koja se nije trošila na neostvarive ciljeve, koja je umela da svaku situaciju i svaki odnos sagledava dalekovido.

I njoj je vazduh postao gust, poput sirupa, i neka napetost je počela da joj pritiska stomak, ali je, uprkos tome, zadržala miran i pribran izraz lica, koji nije otkrivao njenu žensku uzdrmanost.

Ipak, Brodi je uhvatio jedan izdajnički trzaj, jedan neukroćen bljesak, jedan nesavladiv uzdah.

I to mu je bilo dovoljno da pomisli kako je, uprkos svim razlikama, on posedovao oružje, kojim je mogao da je nadvlada.

U sebi je osetio jasan impuls, jasnu želju da upravo to učini.

Nijedna žena ga nije toliko isprovocirala da pokuša da je osvoji, koliko je to Aleksis Koldvel učinila. Ako bi u tome uspeo...

Knjige 16 Club

Bella Don@ Bio je dovoljan trenutak da se sa polja zanosa, vrati na teren realnosti. Trenutak u kome ga je Aleksis pogledala hladno, stavljajući mu do znanja da su pripadali različitim svetovima, da su se mnogo razlikovali.

- Vi ste...? - namerno je zatražila da joj se Brodi predstavi, iako je odlično znala njegovo ime.

I njoj je bilo potrebno da uspostavi distancu, da podseti sebe na to da je pozvala Brodija kako bi ga angažovala za jedan osetljiv zadatak, da on nije bio muškarac, sa kojim je mogla da se upušta u bilo kakve igre.

- Brodi Krouli - Brodi se miroljubivo predstavio. - Poslao me je gospodin Riči Remzi. Dolazim iz studija „Vizuelne opsene“.

- Hvala ti što si došao. Ne moram da ti persiram, nadam se.

Prilično si mlađi od mene - namerno je to naglasila, kako bi podsetila sebe na tu okolnost.

- Ne, ne morate - prihvatio je Brodi, prepoznavši u sebi želju da se zbliži sa Aleksis Koldvel, da je bolje upozna, da kroči makar u mali deo njenog sveta.

- Riči mi je rekao da nisi iz Njujorka?

- Ne. Pre mesec dana sam došao iz Nebraske. Tačnije, iz okruženja Linkolna, glavnog grada.

- Smem li da znam čime si se tamo bavio?

- Radio sam na farmi svojih roditelja.

- Kako si se snašao u Ričijevoj agenciji?

Brodiju se oteo nesiguran osmeh. - Bojim se da taj proces još uvek traje.

Ne osećam da sam u agenciji pronašao svoje mesto, niti da sam odabrao posao u kome mogu da ostvarim neke uspehe. Tada se i Aleksis osmehnula, kratko i pomalo kruto. - Veoma si iskren.

To se danas retko sreće.

- Nemam čega da se stidim. - Apsolutno! Međutim, ako nisi primetio, u tvom poslu ima mnogo snobova i malograđana, koji se upinju da sakriju sve što bi moglo da ukaže na njihove slabosti.

- Ne obraćam pažnju na ljude koji se pretvaraju da su ono što nisu.

Knjige 17 Club

Bella Don@ - Pa, i na tome moram da ti odam priznanje! Reci mi, Brodi, da li si, zbog novca, spreman da prekršiš neke svoje moralne kodekse, a pretpostavljam da ih imaš?

- Zavisi - namerno je dao neutralan odgovor.

- Htela bih da te angažujem da zavedeš jednu devojku. Za nadoknadu od deset hiljada dolara.

*** Mogućnost da zaradi deset hiljada dolara je ostavilo na Brodija jači utisak od informacije da bi, za taj novac, morao nekoga da zavede. Predloženi angažman mu se nimalo nije dopao, ali mu se od cifre, koju bi mogao da zaradi, zavrtelo u glavi.

Od tog novca je mogao da iznajmi stan, nabavi moderniju ode ću, da se upiše u neku teretanu, da kupi svojim roditeljima neke potrepštine za farmu. Mogao je da prestane da brine i da se aktivnije uključi u traženje posla.

Svi su mu govorili da je dovoljno dobro izgledao da bi mogao da izgradi karijeru i zaradi novac.

A svi ti ljudi, sa kojima je razgovarao, su pravili neke kompromise, da bi ostarili svoje ciljeve.

Nisu se ustručavali da podmeću jedno drugom noge, da prave spletke, da sabotiraju konkurenciju, da se preporučuju na nedolične načine.

I svi su to smatrali prihvatljivim! Brodi je bio ubeđen da će uspeti da odoli svim izazovima i iskušenjima, međutim, upravo je uvideo da je počeo da se koleba.

- Mogu li da čujem detalje? - zatražio je da sazna, priznavši sebi da ga na prihvatanje posla, sem novca, motiviše i mogućnost saradnje i susretanja sa Aleksis Koldvel.

- Moj brat, Stjuart, se zabavlja sa pogrešnom devojkom, koju planira da učini svojom suprugom - Aleksis ga je odmah obavestila o suštini zadatka. - Želim to da sprečim. Preciznije, želim da sprečim da moj brat, jednoga dana, bude povređen, osramoćen i opljačkan.

Knjige 18 Club

Bella Don@ Bile su to informacije koje su navele Brodija da uzdahne i promeškolji se u fotelji.

- Izvini, nisam te ni sa čim ponudila! - Aleksis je tek tada postala svesna svoje omaške, nastale zbog jačine utisaka sa kojima je morala da se izbori po suočavanju sa Brodijem. - Da li želiš nešto da popiješ?

- Samo vodu, hvala.

S obzirom na to da je u kancelariji imala mini-frižider, Aleksis je ustala, kako bi donela vodu. Brodi nije propustio da je krišom osmotri. Iznova je osetio pregrevanje krvi zbog njenih rajskih oblina, zbog njene moćne, zrele lepote.

Prisetio se sa gnušanjem izgladnelih manekenki koje su obletale oko njega, a koje nisu uspevale da ga zainteresuju uprkos tome što su bile mlade. Znatno mlađe od Aleksis Koldvel.

Prihvatio je flašicu sa vodom, koju mu je ona pružila, učinivši hrabar pokušaj da joj uhvati pogled. Ali, ona je to izbegla.

Ono što nije mogla da sakrije bilo je činjenica da su, njih dvoje, proizvodili neki naboj, od koga je vazduh trepereo i postajao vreo. Na jednom nivou, njih dvoje su, u toj prostoriji, bili isključivo muškarac i žena. Lišeni svih evidentnih razlika.

Na svim ostalim nivoima su ih razdvajala mora, okeani, planine i pustinje.

- Gospođice Koldvel... - počeo je Brodi, nakon što je otpio gutljaj vode. - Nadam se da se slažete da zaslužujem više informacija od onih, koje ste mi dali.

- Jasno. Odlično znam koliko je ono, što tražim od tebe, nezahvalno i delikatno. Ali, ljudi na ovom svetu rade i gore stvari.

Ja, pritom, mislim da bi tvoj eventualni uspeh, u onome što tražim od tebe, mogao da se svede pod dobro delo.

- Zar je ta devojka, vaša „nesuđena“ snaja, toliko loša? - Brodi je pravilno naslutio.

- Ne, naravno. Loše su njene namere. Ona, naime, želi da se uda za mog brata iako ga ne voli. I ne samo da ga ne voli, već ga i vara. A to je nešto nedopustivo.

Knjige 19 Club

Bella Don@ - Pretpostavljam da vaš brat ne zna za neverstva svoje devojke?

- Naravno da ne zna, niti bilo šta sluti. On joj slepo veruje, zato što je ludo zaljubljen u nju.

Brodi se vidno namrštio. - Da li vi imate dokaze o tome da ta devojka vara vašeg brata?

- Samo priče iz druge ruke. Zato si mi ti potreban. Da pribavim neoboriv dokaz.

*** - Razumem... - Brodi je polako klimnuo glavom.

Nimalo mu se nije dopadalo ono što je Aleksis Koldvel tražila od njega. Trebalo je da prevari prevarantkinju. Ili devojku za koju se sumnjalo da je upravo to.

Nije video sebe kao igrača za takvu prljavu igru. Ali, izlazilo mu se na takav „klizav i blatnjav teren“ prvenstveno zbog Aleksis Koldvel. Ona ga je ludo privlačila i intrigirala. I iako nije verovao da bi na bilo koji način mogao da dopre do nje, nije mogao ni da je se odrekne.

- Vaš brat je odrastao čovek, gospođice Koldvel - uprkos tome što je bio spreman da prihvati ponuđeni mu zadatak, Brodiju je bilo potrebno da sagleda motive, koji su jednu sestru navodili da sruši snove svog brata. - Zašto mu ne prepustite da sam vodi svoje bitke?

Aleksis se nežno osmehnula, što je njenom licu dalo potpuno novi izraz. Izraz ranjivosti, dostupnosti, izraz koji je rušio uverenje da je bila previše kruta, hladna i nedokučiva.

- Postavio si pravo pitanje. Stjuart bi uskoro trebalo da napuni trideset i pet godina. Međutim, emotivno je potpuno nezreo. Pritom je i neiskusan, kada su odnosi sa ženama u pitanju. Vezao se za prvu, koja je odgurnula da je zaljubljena u njega. Na kraju, osećam se odgovornom za njega. Od kada su nam roditelji poginuli, preuzela sam na sebe ulogu njegove starateljice.

Knjige 20 Club

Bella Don@ - Roditelji su vam poginuli? - Brodi je saosećajno zatražio potvrdu. - Žao mi je. Šta se dogodilo?

- Ugušili su se na jahti, na kojoj je, usred noći, izbio požar. To se dogodilo pre dvadeset godina. Stjuart je tada imao petnaest godina. Bilo je prirodno da, kao starija sestra, preuzmem na sebe brigu o njemu.

- Ali, ni vi niste bili odrasli, u to vreme!

- Imala sam osamnaest godina. Po zakonu sam se smatrala odraslom. Taj događaj me je, uostalom, naveo da brzo odrastem i preuzmem na sebe mnoge odgovornosti. Ja volim svog brata, Brodi. Ne radi se samo o tome da sam preuzela na sebe obavezu da vodim računa o njemu. Ne želim da bude povređen, iskorišćen, niti opljačkan. Sa Džulijom bi mu se sve to dogodilo.

- Zar ne mislite da će biti povređen kada sazna da ga je ona prevarila?

- Taj dokaz o prevari je potreban meni, kako bih eliminisala Džuliju iz života mog brata. Njemu će biti predočen neki drugi razlog, zbog kojeg ga je ostavila.

- U redu! - Brodi je saglasno klimnuo glavom. - Prihvatam da učinim ono, što tražite od mene, gospođice Koldvel!

Da je upravo takav odgovor očekivala, Aleksis je pokazala time što je odmah izvadila iz fioke koverat i pružila ga Brodiju.

- Sada ti dajem polovinu obećane sume - obavestila ga je. Drugu ćeš dobiti pošto uradiš ono što sam tražila od tebe.

Iako je to želeo, Brodi nije uspeo da sakrije fascinaciju činjenicom da je upravo dobio pet hiljada dolara. Oduševljenje mu se jasno ogledalo na licu kada je uzeo koverat i spakovao ga u džep teksas jakne.

- U slučaju udaje za mog brata, Džulija bi mogla da dobije milione dolara. - Aleksis je procenila da je bio pravi trenutak da obavesti Brodija o tome. Ako je on bio ushićen zbog pet hiljada dolara, vredelo je skrenuti mu pažnju na jačinu pohlepe osobe, koja je lako mogla da dođe do pet miliona dolara.

- Zašto vaš brat ne sastavi predbračni ugovor? - Brodi je postavio logično pitanje.

Knjige 21 Club

Bella Don@ - Zato što je naivan. Zato što želi da veruje da za tim nema potrebe. Zato što ga je Džulija ubedila da to ne čini. Previše je razloga, koji moga brata odvraćaju od te ideje.

- Razumem... Da li imate ideju ili plan o tome gde bih mogao da upoznam Džuliju?

- Naravno. Ona radi kao konobarica u klubu koji se zove „Feniks“. Nalazi se na Aveniji Medison. Na uniformi nosi pločicu sa imenom, tako da ćeš je lako prepoznati. Inače je nižeg rasta i smeđokosa. Moglo bi da se kaže da je simpatična.

- Šta bi za vas predstavljalo dokaz da je Džulija prevarila svog verenika, vašeg brata, gospođice Koldvel?

- Pristanak da spava sa tobom.

*** Ta informacija je razbesnela Brodija. Izvadio je iz džepa koverat sa novcem i bacio ga na sto, ispred Aleksis.

- Možda će vam biti teško da poverujete u ovo, ali, ja nisam žigolo, gospođice Koldvel! - oštro joj je poručio. - Ne spavam sa ženama niti zbog novca, niti zbog bilo kakve kalkulacije. Očekivao sam da bi bilo dovoljno da Džulija prihvati da flertuje sa mnom.

Jer, i to je prevara. Aleksis je iznenađeno izdigla obrve. - Tvoji moralni nadzori su na zavidnom nivou, Brodi. Zar su sva tvoja dosadašnja iskustva sa ženama lišena „kalkulacija“, kako si se sam izrazio?

- Jesu. Spavam sa ženama isključivo zbog obostranog zadovoljstva. Nikako zbog interesa. Želim sebe da poklanjam bez ograničenja, koje je svakako prisutno tamo gde postoje nečasne namere.

Bez ograničenja, te reči su izazvale u Aleksis unutrašnji vrisak, od koga su joj se uši zaglušile. Srce je počelo da joj snažno bubnja u grudima. Pred očima su krenule da joj iskaču slike od kojih je sva uzavrela.

Postala je prinuđena da se zapita da li je ta reakcija predstavljala podsetnik na to da joj je nedostajao seks ili je, Knjige 22 Club

Bella Don@ jednostavno, poželela da iskusi vođenje ljubavi sa Brodijem. Bez ograničenja.

Taj momak je izgledao odlično. Njegovo vitko telo je bilo kao izvajano, odisalo je velikom snagom, velikom izdržljivošću.

Posedovao je klasičnu mušku lepotu, ukrašenu sanjalačkim izrazom u očima. Ali, bio je mlad... Previše mlad...

I bio je kao „haringa, puštena u okean prepun ajkula“.

- Ne očekujem od tebe da spavaš sa Džulijom - Aleksis je to izjavila najpribranije što je mogla. - To bi bilo kao da sam lično zarila nož u srce svom bratu, zar ne? Potreban mi je dokaz da je ona voljna da spava sa tobom. Toliko.

- U redu. Na to mogu da pristanem.

Aleksis je ponovo gurnula koverat sa novcem ka Brodiju i on ga je uzeo.

- Kada budeš zaveo Džuliju, odvešćeš je u stan. Javićeš mi se pre nego što kreneš iz kafića, kako bih vas sačekala u stanu.

Brodi je progutao knedlu, ispunjen nelagodnošću. - Ja nemam stan, gospođice Koldvel. Živim u motelu.

- Odvešćeš Džuliju ujedan od mojih stanova - Aleksis je izvadila svežanj ključeva iz fioke i pružila ih Brodiju. - Jedan ključ otvara vrata zgrade, drugi stana, treći garaže, ostala dva su od automobila, koji te čeka u garaži. Već danas ti je sve to na raspolaganju.

- Šta hoćete da kažete? Da već danas mogu da se uselim?

- Moraš da se uživiš u ulogu, Brodi. Da isprobaš ključeve, srodiš se sa stanom, provozaš automobil. Džulija ne sme da posumnja ni u jedan deo tvoje predstave.

- Razumem... - rekao je Brodi, u kome je raslo uzbuđenje zbog činjenice da će dobiti stan i automobil na privremeno raspolaganje.

- Pretpostavljam da imaš dovoljno iskustva, kada su devojke u pitanju? Računam sa tim da će tvoje udvaranje biti uspešno.

- Daću sve od sebe - izjavio je Brodi samouvereno.

- Nadam se da ćeš biti dovoljno mudar da se ne zaljubiš u Džuliju - Aleksis je i na to morala da mu skrene pažnju. - Ona ume Knjige 23 Club

Bella Don@ da bude đavolski koketna i slatka. Mom bratu je potpuno pomutila mozak.

- Džulija je, očigledno, prevarantkinja. Nikada ne bih mogao da se emotivno vežem za takvu ženu.

- Drago mi je da to čujem. Da li imaš mobilni telefon?

- Imam.

Aleksis mu je tada pružila svoju posetnicu. - Ovde je zapisan moj privatni broj. Pozovi me kada upoznaš Džuliju. Moram da čujem kako je odgovorila na tvoje udvaranje. Nemoj odmah da joj predložiš da se osamite, kako ne bi u nešto posumnjala. Ona, naime, zna da sam ja protiv njenog venčanja sa mojim bratom.

- Rekli ste joj to?

- Nisam. Neke stvari su očiglednije, kada se ne izgovore.

Za Brodija je ono, što mu je Aleksis poverila, predstavljalo novinu. Kako je moguće da su stvari, koje se ne verbalizuju, očigledne, kada se o njima ne razgovara?

Da li to znači da je Aleksis Koldvel razotkrila njegovu zainteresovanost za nju iako joj on baš ništa nije rekao o tome?

Pa, naravno, odmah je došao do odgovora. Izraz u očima, izvijanje usana, držanje tela, ponašanje... Sve je to predstavljalo komunikaciju.

Ubedljiviju i iskreniju od reči, koje su mogle da se zloupotrebe.

Ustajući sa stolice, Brodi je uputio Aleksis pogled, kojim joj je poručio da ga je osvojila.

I, ona je taj pogled pravilno protumačila.

Knjige 24 Club

Bella Don@

3. poglavlje

Šta ja to radim, zapitao se Brodi dok je, dva sata kasnije, ulazio u stan, dobijen na privremeno korišćenje u svrhu zavođenja „nesuđene“ snaje Aleksis Koldvel. On još uvek nije uspevao da odredi da li je napravio pravi potez kada je napustio farmu svojih roditelja i obreo se u Njujorku, kako bi radio posao o kome ništa nije znao, o kome nikada, čak, nije ni sanjao.

Mesec dana kasnije, povukao je potez koji ga je još više zbunio i još više ga naveo da se zamisli nad svojim postupcima.

Procenioje da je sve skorašnje odluke doneo impulsivno, što nije važilo za njegov stil ponašanja i razmišljanja. Na farmi je sve imalo svoj red, znalo se kada se nešto i zbog čega radilo.

Ali, njega je ta rutina ubijala. To, što je sve bilo predvidivo, što je život bio lišen uzbuđenja.

Zato je otišao iz Nebraske. Prihvatio je prvi poziv koji mu je neko uputio. Impulsivno, nepromišljeno.

Nije stigao ni da razmisli da lije doneo dobru odluku, ni da oseti dobiti radikalne životne promene, a već se našao u novim okolnostima, na koje je takođe pristao impulsivno i nepromišljeno.

Vođen idejom o brzoj zaradi, o tome da se bolje prilagodi uslovima života u velikom gradu, kao i željom da što bolje upozna Aleksis Koldvel.

Neprekidno je razmišljao o njoj, o tome kako nikada pre nije upoznao ženu njenog profila, o tome kako se razlikovala od svih de vojaka sa kojima je ostvarivao ljubavne kontakte. Cenio je da je posedovala sve osobine, koje su njemu nedostajale. Daje živela na način, koji on nikada nije iskusio.

Već je stan, koji mu je dala na korišćenje, govorio o njihovim bazičnim razlikama. Ispunjen kvalitetnim nameštajem, umetničkim slikama i skupocenim ukrasima, stan ni jednim Knjige 25 Club

Bella Don@ svojim milimetrom nije ličio na kuću, u kojoj je Brodi odrastao, kuću koja je bila prijatna za življenje, ali koja je sigurno vredela manje od pojedinih predmeta u tom stanu.

Videlo se da niko nije živeo u njemu. Dve sobe, kuhinja, kupatilo... Sve je bilo u savršenom redu, i svemu su nedostajale sitnice koje bi doprinele tome da stan oživi, da bude nečiji dom.

Brodi je brzo rasporedio svoje stvari, kojih i nije bilo previše.

Razmestio je krevet i spavaćoj sobi dao pečat šarmantnog nereda.

Iznenadio se otkrićem da je u frižideru bilo dosta hrane, kao i pića. Na policama su se nalazile flaše kvalitetnog vina, šampanjca i raznih pića za pravljenje koktela. Aparat za kuvanje kafe je bio spreman za upotrebu.

Otvarao je prozor, kada se oglasio mobilni telefon. Iako se obradovao otkriću da ga je Kristofer zvao, nije bio presrećan zbog nužnosti da mu uskrati informacije o tome gde se nalazio.

- Da li si video propuštene pozive? - upitao ga je Kristofer ljutito. - Od jutros sam te zvao nekoliko puta!

- Izvini, bio sam zauzet. Nisam se izgubio na ulicama velegrada! - Brodi se našalio na sopstveni račun.

- Čime si bio zauzet?

S obzirom na to da mu je, od dolaska u Njujork, mnogo pomogao, Kristofer je imao svo pravo da Brodiju postavi to pitanje. A Brodi je, uprkos datom obećanju, osećao obavezu da bude iskren.

- Susretom sa Aleksis Koldvel. Angažovala me je za neki projekat koji se priprema u tajnosti, o kome ne smem da se izjašnjavam. Molim te da uvažiš ovu moju tajanstvenost, Kristofere, zaista mi nije lako da bilo šta krijem od tebe. Ali, dao sam obećanje...

- Razumem! - Kristofer nije zvučao nimalo uvređeno. Mnogo puta sam i ja radio poslove, za koje je traženo da se o njima ne izjašnjavamo, dok ne dođe vreme za to. Drago mi je zbog tebe, prijatelju! Još ako si dobro plaćen...

- Odlično sam plaćen! Ima li kakvih novosti kod tebe, Kristofere?

Knjige 26 Club

Bella Don@ - Ha! Ne misliš, valjda, da ćemo, tek tako, da zanemarimo činjenicu da si upoznao jednu od najmoćnijih žena u našem gradu! Hoću da čujem kakvi su ti utisci o njoj!

Brodi je zatvorio oči, jer ga je preplavio talas snažne muške naklonosti prema Aleksis. Bio je to osećaj koji nikada pre nije iskusio, koji ga je činio vitalnim i uzbuđenim, koji mu je pružao upravo ono što mu je nedostajalo.

U Nebraski je snevao nejasne snove o nekoj ženi, koja bi ga pokretala iznutra, koja bi ga navodila da se „peče na vatri“ vrelih osećanja. U njemu je čučala dramatično jaka strast koju devojke, sa kojima se zabavljao pre dolasku u Njujork, nisu uspele da isprovociraju.

To ga je činilo sputanim, kao muškarca. A neoboriv utisak ga je navodio da pomisli kako bi upravo Aleksis Koldvel mogla da oslobodi njegovu strast i omogući joj da se razmahne, da se ispolji u punoj meri.

- Aleksis Koldvel je fascinantna žena - Brodi, bar o tome, nije morao da laže svog prijatelja. - Lepa, uspešna, misteriozna. I pomalo nedodirljiva. Ostavila je veoma jak utisak na mene.

Tačnije, od kada sam je upoznao, ne prestajem da razmišljam o njoj.

- Vau! Šta bi to trebalo da znači? Da ti se dopala?

- Jeste - lako i bez ustezanja je priznao, gotovo željan toga da o svojim osećanjima razgovara sa nekim. - Dopala mi se. Veoma.

- Hm... - Kristofer je kratko razmišljao. - Nisam siguran da li bi bilo mudro da neguješ te svoje simpatije, Brodi. Aleksis Koldvel ne pripada tvom svetu. Vas dvoje nemate ništa zajedničko. Na kraju, prilično je starija od tebe.

- Čitavih trinaest godina - Brodi je to priznao Kristoferu. Slažem se sa tobom po pitanju svega što si rekao. Aleksis Koldvel i ja nemamo ništa zajedničko. Međutim, jedna stvar, u kojoj smo suštinski različiti, nam ide u prilog.

- Ne znam o kakvoj razlici govoriš...

- O toj da je ona žena, a ja muškarac.

Knjige 27 Club

Bella Don@

*** - Brodi, prijatelju... - Kristofer se kratko nakašljao. - Ti si se baš zagrejao. A gospođa Koldvel?

- Šta sa njom?

- Da li ti je, nekim nehotičnim znakom, pokazala da se i ti njoj dopadaš?

- Nisam siguran. Kao što sam rekao, Aleksis Koldvel je prilično zatvorena i rezervisana žena. Ona se ne razotkriva tako lako. Ta okolnost je čini još poželjnijom.

- Čekaj, čekaj malo... Govoriš kao da si rešen da joj se udvaraš?

- Ne, nisam rešen, ali planiram da iskoristim svaku priliku, koja bi mi omogućila da joj se približim. Kao muškarac.

- Nemam nikakvih sumnji u tvoje iskustvo, kada su žene u pitanju, ipak, bojim se da je Aleksis Koldvel „jači igrač“ od tebe.

Na svim poljima, pa i na tom, ljubavnom.

- Verovatno si u pravu. S obzirom na to da je Aleksis Koldvel jedna od viđenijih žiteljki Njujorka, reci mi da li je žuta štampa zainteresovana za nju? Da li bih negde mogao da dođem do informacija o njenim ljubavnim partnerima?

- Naravno! Na internetu, gde drugo? Dođi kod mene, pa ćemo zajedno da istražimo ljubavni život Aleksis Koldvel i procenimo kakve muškarce voli! Možda je sklona avanturama sa znatno mlađim muškarcima?

- Zar ne bi sve žene, njenih godina, pristale na vezu sa znatno mlađim muškarcima?

- Ni slučajno! Odakle ti to uverenje? Znaš li, uopšte, sa koliko problema se Aleksis Koldvel svakodnevno suočava? Ona je potpuno sama! Njen brat da je kompaniji kreativan doprinos, ali je ona na njenom čelu! Potreban joj je muškarac koji bi joj bio podrška, pomoć, nadahnuće, koji bi u nekim segmentima bio moćniji od nje! A to sve bi mogla da dobije isključivo od zrelog muškarca, nikako od nekog znatno mlađeg od sebe! Najviše, na šta bi mogao da računaš, kada je Aleksis Koldvel u pitanju, je Knjige 28 Club

Bella Don@ kratka seksualna avantura. zainteresovan za istu.

Rekao

bih

da

si

prilično

- Varaš se. Zvuči mi primamljivije da pružam podršku Aleksis Koldvel i zaigram važnu ulogu u njenom životu, nego da se kratko naslađujem njenim izdašnim oblinama.

- Uh! O čemu li ste, vas dvoje, danas razgovarali, kada si se ti gotovo zaljubio u Aleksis Koldvel? - Kristofer se to zapitao više za sebe, nego što je očekivao odgovor.

- Sve što mogu da ti kažem je da smo dugo razgovarali.

Dovoljno dugo ne da se zaljubim u nju, već da je prepoznam kao ženu kakvu sam oduvek želeo da upoznam.

- Pucaš na visoko, prijatelju, ali, nikada se ne zna! Mlad si, veoma zgodan, a ni pamet ti nije slaba strana. O, i neverovatno je koliko si dobar. Valjda se i to, danas, računa kao vrlina? U svakom slučaju imaš moju podršku! Hoćeš li doći večeras, da se bacimo na traženje informacija o ljubavnom životu Aleksis Koldvel?

- Neću, ali hvala na pozivu! - Brodi je odbio Kristoferov predlog najpre zato što je imao potrebu da, toga dana, bude sam, a potom i zato što je video da se u stanu nalazio kompjuter, sa koga je sam mogao da se informiše o svemu onome, što ga je zanimalo. - Bićemo u kontaktu! Obavezno mi javi ako dobiješ neki posao!

- A ti javi ako bude nekog pomaka u tvom odnosu sa Aleksis Koldvel!

- Ne bih to propustio ni za šta na svetu - obećao je Brodi, završavajući razgovor.

Skuvao je kafu i seo za kompjuter, ispunjen radoznalošću, ali i određenom strepnjom. Šta ako otkrije da je Aleksis već dugo bila u vezi sa nekim muškarcem, nekim koji je mogao da joj predstavlja podršku, kao i da joj pruži nadogradnju, koja joj je nedostajala? Ili ako pročita da je bila sama, zato što je patila za bivšim partnerom, sa kojim je nekada delila veliku ljubav?

Prema očekivanju, na internetu se vrtelo mnogo informacija o Aleksis Koldvel. O njenim poslovnim uspesima, o dobrotvornim aktivnostima, o posetama društvenim skupovima, ali i o pojavljivanju u javnosti sa muškarcima.

Knjige 29 Club

Bella Don@ Neki od njih su bili okvalifikovani kao njeni partneri, neki kao udvarači, a neki kao prijatelji. Međutim, svi su spadali u sličnu kategoriju ljudi. Kategoriju uspešnih, imućnih, samouverenih, ostvarenih u svakom smislu. Stilizovani i elegantni, sa pravom su računali na naklonost žene koja je posedovala mušku energiju, mušku logiku. Brodi se usudio da razmisli o tome da li je raspolagao nekim prednostima, u kojima su oskudevali pratioci Aleksis Koldvel. Mladost je svakako bila na njegovoj strani. Izgled takođe. Snaga, jačina strasti. Ali i to, što je umeo da voli, što je bio željan ljubavi, što mu je ljubav predstavljala životni prioritet.

Nije mogao da se zakune da su muškarci sa fotografija favorizovali ljubav. Ličili su na ljude koji su najviše ulagali u ono što je moglo da se vidi, dodirne, kupi ili proda. Njih očigledno „apstraktne“ vrednosti nimalo nisu zanimale.

Brodi se iznenadio kada mu se na ekranu pojavila fotografija na kojoj je Aleksis bila u društvu proćelavog, dežmekastog muškarca, čiji je izraz lica izražavao detinjastu narav. Sav radoznao, požurio je da pročita tekst, koji je pratio fotografiju.

- Tako, znači... - glasno je promrmljao, otkrivši identitet nepoznatog muškarca. - Ovo je Stjuart... Naivni brat Aleksis Koldvel...

Sve, i da nije saznao za priču o njihovom odnosu, kao i o Stjuartovom karakteru, fotografija mu je dovoljno otkrivala.

Dovoljno da uvidi da je Stjuart zaista ličio na nečiju potencijalnu žrtvu, na nekoga koga je bilo lako obmanuti. Njegov osmeh je bio tako nevin, tako pun blagonaklonosti... Kao da nije, zahvaljujući svom bogatstvu, predstavljao metu raznim prevarantima.

A Aleksis... Ona ga je čvrsto držala za ruku, kao da je i tada htela da mu poruči da je tu, da je uz njega, da mu čuva leđa, da daje „vetar njegovim jedrima“.

Stjuart je, definitivno, važio za njenu „slabu tačku“. Zato je preduzela tako drastične mere, da bi ga zaštitila od razočarenja. I zato je Brodi prestao da se pita da li je doneo opravdanu i prihvatljivu odluku, kada je pristao da raskrinka Stjuartovu devojku.

Knjige 30 Club

Bella Don@ Uvideo je da jeste.

Knjige 31 Club

Bella Don@

4. poglavlje

Od dolaska u Njujork, Brodi je izbegavao odlaske u noćne klubove, u koje ga je Kristofer odvodio. Već je nakon prvog izlaska zaključio da se na popularnim mestima okupljanja osećao neprilagođeno. Njujorški klubovi su se znatno razlikovali od onih u koje je on odlazio dok je živeo u Nebraski. Tamo je poznavao većinu gostiju; tamo je pripadao, znao je šta je mogao da očekuje, a to sve mu je pružalo mogućnost da bude opušten, da se zabavi.

Uprkos tome što je, zbog svog dobrog izgleda, kao i zbog Kristoferovog društva, Brodi svuda bio rado priman, nigde nije uspevao da se lepo provede. Gosti su, po njegovom mišljenju, bili previše razuzdani, devojke napadne i nametljive, muzika preglasna, atmosfera je više iritirala, nego opuštala. Na pojedinim mestima su izbijali incidenti, zbog kojih je čak, intervenisala policija.

Međutim, kada je ušao u klub „Feniks“ u kome je radila Džulija, Stjuartova verenica, zanemario je sve ono, što mu je inače smetalo i što ga je sputavalo da se lepo provede. Te večeri mu provod nije bio u prvom planu, već posao. Odrađivanje prihvaćenog zadatka.

Ipak, osetio je neznatno olakšanje kada je otkrio da u klubu nije vladala prevelika gužva, da su gosti bili pripadnici raznih generacija a ne samo tinejdžerskih, i da su svi pripadali urbanim kategorijama.

Nije ni stigao da zauzme jedan od stolova, kada mu je prišla kelnerica, oniža, lepuškasta devojka, sa koketnim osmehom na usnama. Znao je da je to Džulija, i pre nego što je bacio brz pogled na pločicu sa njenim imenom.

- Zdravo! Dobrodošao! - Džulija ga je srdačno pozdravila. Odvešću te do tvog stola! Jesi li sam?

Knjige 32 Club

Bella Don@ - Jesam. Da li je to problem? - Brodi je svoj glas takođe obojio notom koketnosti.

- Zavisi... - Džulija je zastala kod okruglog stola, uhvatila se prstima za naslon stolice i blago se nagla napred, sa namerom da isturi grudi. - Ako ti nedostaje društvo, mogu da te spojim sa devojkama, koje su takođe došle same.

- Nema potrebe. Došao sam da popijem pivo, slušam muziku i posmatram ljude.

- Točeno? - Džulija nije propustila da mazno izvije rame.

- I hladno! - dodao je Brodi, uputivši joj pogled koji je govorio više od reči.

Ova devojka je prava „mala zverčica“, zaključio je Brodi, pitajući se kako je Stjuart Koldvel naseo na njeno prenemaganje.

Ali, kako je mogao i da joj odoli? Dobro je pravila „zasede“, nije se ustručavala da napada, a i veoma lepo je izgledala. Niska, sitne građe, obdarena lepim i bujnim grudima, zelenim očima i ispućenim, ružičastim usnama. Svako bi je poželeo.

Na kratko.

Džulija definitivno nije bila tip devojke za brak, za porodičan život, roditeljstvo ili domaćinske dužnosti. Brodi je mogao da pretpostavi da je već imala plan o tome da se razvede od Stjuarta, kada mu potroši izvesnu sumu novca i obezbedi se za budućnost.

Aleksis ju je sa pravom prezrela i sa pravom je naumila da učini sve kako bi je sprečila da uđe u njenu porodicu. Brodi oko toga svega više nije imao nikakve dileme.

Kada mu je Džulija iznova prišla, donoseći mu pivo, znao je i da mu neće predstavljati veliki problem da je zavede i samim tim raskrinka. Ta „zverčica“ ga je već videla kao svoj sledeći plen.

Onaj, sa kojim će da se zasladi, pre udaje za čoveka koga nije volela, koga je samo želela da iskoristi.

Uz pivo, Džulija je donela Brodiju činiju sa kikirikijem, i još jednu sa perecama.

- Vrati to, molim te! - zatražio je, odgurnuši činije od sebe. Došao sam da popijem jedno pivo! Jedno! Ako bih krenuo ovo da grickam, ne bih se na tome zadržao!

Knjige 33 Club

Bella Don@ - Ali bi se zato duže zadržao u klubu - Džulija mu je besramno stavila do znanja da bi to volela. - Uostalom, te perece su domaće. Pravi ih baka vlasnika kluba.

- Ako je tako, bar jednu moram da probam - Brodi je strpao u usta perecu i krenuo da je mrvi zubima, ne skidajući pogled sa Džulije, kojoj je to veoma prijalo.

Ona je bila devojka koja je uživala u pažnji muškaraca, koja je gotovo bila zavisna od nje. Radila je u klubu, gde je svakodnevno mogla da sreće potencijalne udvarače.

Brodi se zapitao zašto je Stjuart nije naveo da napusti posao.

Kao njegova supruga verovatno ne bi morala ništa da radi, sem nekih aktivnosti, koje bi upražnjavala kao hobi.

- U pravu si - rekao je Brodi, nakon što je otpio gutljaj piva. Vidi se da su domaće i veoma sveže. Upućujem sve pohvale vlasnikovoj baki.

- Ona je divna žena! Mnogo je volim! Reci mi da li si već dolazio u klub? Ne sećam se da sam te pre ovde videla. A da jesam, svakako bih to upamtila.

- Ne, nisam pre dolazio. Vidim da sam mnogo propustio.

Džulija mu je tada pružila ruku. - Ja sam Džulija! - predstavila se.

- Ja sam Brodi!

- Drago mi je što sam te upoznala, Brodi! Smem li da ti ponudim jedno pivo, na račun kuće?

- Raspoložena si da me častiš?

- Jesam! Smatraj to gestom dobrodošlice!

Brodi je ulegao u naslon stolice, odakle je podrobno odmerio Džuliju, što u njoj nije izazvalo nimalo neprijatnosti. - Obično ne odbijam ponude lepih devojaka, kao što si ti. Ali, ovu moram.

Došao sam do kluba kolima. Ne smem da popijem više od jednog piva.

- Moraš da mi dozvoliš da te častim!

- Onda mi donesi čašu mineralne vode.

Knjige 34 Club

Bella Don@ Džulija se tada nagla ka Brodiju, u želji da potencira svoju nameru. - Razmisli o ideji da ti kupim pivo na nekom drugom mestu, do koga ne bi morao da dolaziš kolima...

- Ideja je odlična. I prilično mi laska. Buni me jedino to što si mi je tako brzo predložila. Nas dvoje se ne poznajemo.

- Oh, pa ti si staromodan! To je tako simpatično! Odmah sam prozrela da ti takav, da nisi nekakav manijak! Ja sam devojka koja, zahvaljujući ovom poslu, ume da „čita“ ljude. Što se mene tiče, nemam nikakvih dilema oko toga da li želim ponovo da te vidim ili ne.

- Biće mi zadovoljstvo da se nađemo na nekom drugom mestu - Brodi nije oklevao da prihvati direktnu ponudu.

- Kada?

- Uskoro - Brodi je namerno ostao zagonetan, jer je o daljim aktivnostima hteo da se dogovori sa Aleksis.

*** Pozvao ju je odmah po izlasku iz kluba. Jedva je savladavao uzbuđenje koje ga je ispunjavalo zbog izvesnosti razgovora sa Aleksis, a i zbog toga što je mogao da joj saopšti dobre vesti.

- Nadam se da vas nisam probudio, gospođice Koldvel - Brodi se prekasno setio da je ponoć odavno prošla. - Dobro sam upamtio da ste tražili da vas pozovem odmah po upoznavanju sa Džulijom.

- Dobro je što si pozvao - Aleksis mu je meko odgovorila. Možeš li da dođeš kod mene?

- Kod vas? - začudio se Brodi. - Zar ste još na poslu?

Mogao je da se zakune u to da se Aleksis, na drugoj strani veze, prigušeno zakikotala. Međutim, kada je progovorila, zvučala je pribrano, kao i obično.

- Naravno da nisam. U svom stanu sam. Peta avenija broj 42.

Najaviću tvoj dolazak vrataru.

Aleksis Koldvel ga je pozivala u svoj stan, u rane, jutarnje sate... Brodiju se zbog toga jeza uselila u svaku koščicu.

Knjige 35 Club

Bella Don@ Sve to nije moralo ništa da znači, ništa više od želje da čuje što više detalja o njegovom upoznavanju sa Džulijom, ipak, nije mogao a da u tome ne vidi nešto uzbudljivo.

Upoznaće Aleksis Koldvel u njenom privatnom okruženju.

Mogao je da se opkladi da nije previše ljudi puštala u svoj svet. A njega je pozvala.

Možda zbog Džulije, a možda i zbog toga što je i u njoj tinjala želja da ga ponovo vidi, želja koja je u njemu postala dominantna.

Snažnija i izraženija od svega drugog.

Po običaju joj se prepuštao, zanemarujući sve postojeće otežavajuće okolnosti. One, za koje je znao, i one, za koje nije.

Pomisao, da je Aleksis bila u vezi sa nekim muškarcem, izazivala je u njemu ljubomoru, kakvu nikada pre nije iskusio.

Smatrao je sebe nesposobnim za takvo osećanje. Ali, tada mu se svest mutila od unutrašnje pobune, izazvane mogućnošću da je Aleksis nekome pripadala, kao žena.

Nalagao je sebi da se pribere, dok je vozio ka njenom stanu, ali nije uspevao. Goreo je u nekoj vatri, dozvoljavajući da ga prži.

Taj plamen ga je grejao i istovremeno ostavljao opekotine. Ali, on mu se prepuštao, uprkos svemu.

Glavu je neznatno ohladio tek kada se našao na ulazu u zgradu, u kojoj je Aleksis stanovala. Sve, sa čim se suočio, podsetilo ga je na to da je „pucao previsoko“ kako se Kristofer izrazio. On, zaista, nije imao šta da traži u svetu elitnih bogataša, kojima su vratari, uz duboki naklon, otvarali vrata zgrade, a onda ih pratili do liftova, noseći njihove stvari. Sa najvećom mogućom poniznošću i očekivanju bogate napojnice.

I on sam je dobio adekvatan tretman, zahvaljujući činjenici da je najavljen kao gost Aleksis Koldvel. Ona je, očigledno, uživala veliki ugled, a sasvim sigurno je davala i najveće napojnice. Jer, ličila mu je na velikodušnu i nesebičnu ženu, što je potvrđivao njen dobrotvorni rad, o kome se informisao preko interneta.

Brodi se nasmejao samom sebi kada je, došavši do stana u kome je Aleksis živela, popravio frizuru i proverio kako mu je košulja bila zakopčana. On, bar oko svog izgleda, nikada nije imao sumnje. Te noći mu je bilo posebno stalo da ostavi najbolji Knjige 36 Club

Bella Don@ mogući utisak. Kada mu je Aleksis otvorila vrata, prva pomisao mu je bila da se zaljubio u nju. Jedva je obuzdao potrebu da je ščepa u zagrljaj i smrvi je svojom strašću, koju je ona tako lako budila.

Izgledala je veoma izazovno, noseći crveni, svileni kimono, oslikan zlatnim zmajevima, karakterističnim za zemlje dalekog Istoka. Brzo je proterao iz glave pretpostavku da je ispod kimona bila naga. Da je razvezivanjem kaiša, stegnutog oko struka, mogao da dopre do njenog tela.

Mirisala je neodoljivo, toliko da je Brodi svakom porom svog tela upijao taj miris.

Usudio se da pogleda Aleksis u oči. Ugledao je u njima izraz hladnoće, što ga je navelo da ustukne. Pomislio je da je ulagala napor da bi tako izgledala, ali, nije mogao da bude siguran u to.

- Gospođice Koldvel... - pozdravio ju je, svestan nesigurnosti u svom glasu.

- Uđi, Brodi! - pozvala ga je, naizgled nehajno.

Uprkos tome, Brodi je u njenom glasu osetio jedan nezvani, poseban šum, koji mu se razlio oko ušiju.

Ništa ga, u skorije vreme, nije toliko obradovalo. A znao je, istovremeno, da to baš ništa nije moralo da znači.

Njih dvoje su se, te noći, našli u neobičnim okolnostima, koje su ih navodile da budu ogoljeniji nego obično, po danu, na mestima na kojima je bilo ljudi. To je navelo Brodija da zauzme zvaničan stav, kako ne bi došao u situaciju da bude oteran ili ismejan, što bi mu, verovao je, ostavilo trajne posledice.

Aleksis je uvela Brodija dublje u stan, čije ga je uređenje veoma iznenadilo. Umesto evidentne raskoši, glomaznih komada nameštaja, razmetljivih umetničkih predmeta i evidentnih znakova bogatstva, stan je bio opremljen u svedenom, minimalističkom, tradicionalnom japanskom stilu. Retki, lagani i fleksibilni komadi nameštaja, bez oštrih linija, odlikovah su se jednostavnošću i prirodnošću.

U dnevnoj sobi se nalazila ugaona garnitura crvene boje, sa žutim jastucima, nizak stočić i vaza, iz koje je virila ikebana, sa nezaobilaznim bambusom. Nigde nije bilo nijednog suvišnog Knjige 37 Club

Bella Don@ detalja. Na mestu glomaznih vrata, koja su vodila u druge prostorije, meškoljili su se klizni paneli od pirinčanog papira, karakterističnim za japanske domove.

Ono što je Brodija posebno fasciniralo, odnosilo se na svetio, indirektno i veoma toplo, očigledno postavljeno iza nekog prozirnog predmeta. Imao je veliku potrebu da Aleksis pita zbog čega je na upravo takav način uredila stan, ali se plašio da ona nije bila raspoložena da priča sa njim o neobaveznim temama.

- Sedi, molim te - Aleksis je ljubazno pozvala Brodija da se smesti na sedeću garnituru. - Šta želiš da popiješ? Imam sva moguća pića na raspolaganju.

- Ništa, hvala. U klubu sam popio pivo, to mi je sasvim dovoljno.

- Da li ti je kasno za kafu?

- Kasno, rano... Ne pije mi se. Hvala.

- Jesi li gladan?

- Čime biste me poslužili? Sušijem? - usudio se da izgovori tu šalu.

- Ne. Imam dosta hrane u kući, ali nemam suši. Mogu da naručim da se donese iz obližnjeg restorana, ako želiš. Uvek bude svež.

- Ah, ne! Nisam gladan. Na kraju, ja nikada nisam probao suši. Odrastao sam na šniclama.

- Onda ih se i dalje drži. Sasvim sam sigurna da ti se suši ne bi dopao - konstatovala se Aleksis, zauzimajući udoban položaj na garnituri.

*** - Da čujem, sada! Kako je ispao susret sa onom malom prevarantkinjom? - Aleksis je zatražila da sazna, uz promenu na licu koja je pratila započetu temu.

- Veoma razočaravajuće. Mislim, po Stjuarta. Džulija je bezobzirna, napadna i raspoložena za prolazne avanture. Lepo izgleda, ali je to sve. Kao žena je krajnje neprivlačna, zato što je Knjige 38 Club

Bella Don@ tako lako dostupna. Odmah sam je prozreo. Čudi me da je Stjuartu promakla njena prava priroda, da je naseo na njenu slatkorečivost.

- Moj brat... - Aleksis je oštro huknula. - On je emotivno osujećen i oštećen. Do sada je imao samo one devojke, koje su mu bukvalno same uletale u krevet. Da se nekoj udvarao, nezavisno od toga ko je i kolikim bogatstvom raspolaže, plašim se da ga nijedna ne bi prihvatila. Njemu, kao muškarcu, nije lako. I zato mu je lako „zavrteti mozak“.

- Mislim da se radi o tome da je do sada upoznavao samo pogrešne devojke. On, kao i svako drugi na ovom svetu, zaslužuje da bude voljen.

- Baš si romantičan! - Aleksis se otvoreno narugala Brodiju. Vidiš li ti ljubav oko sebe, Brodi? Da li si ti nekada bio ozbiljno zaljubljen?

Mislim da to postajem upravo sada, Brodi se jedva obuzdao da to izgovori. - Ne, nikada nisam bio zaljubljen. Ali, ja sam mlađi od vašeg brata, gospođice Koldvel. I pritom dolazim iz mesta, u kome nisam imao prilike da upoznam previše devojaka.

- A od kada si došao u Njujork? - interesovala se Aleksis, odlazeći do bara, kako bi sipala sebi piće. - Sigurno ti je neka dugonoga manekenka zapala za oko?

- Manekenke ne spadaju, baš, u moj tip devojaka.

- O? Opiši mi svoj tip devojke!

- Nisam siguran da imam neki omiljeni tip. Više se oslanjam na instinkt i intuiciju. Ali, veoma poštujem vredne i porodične devojke. One, koje život doživljavaju kao borbu, a ne kao neprekidnu zabavu.

- Pa, srećno ti bilo sa pronalaženjem takve devojke! nazdravila mu je Aleksis, ne bez ironije, dok se ponovo smeštala na garnituru.

- A vi? Kakve muškarce vi volite? - usudio se da je, uprkos ustručavanju, to upita.

Ona mu je uputila prazan i pomalo turoban pogled. - Mogu da mi se dopadnu oni, koji me ostavljaju na miru.

Knjige 39 Club

Bella Don@ - Da li to znači da ste na meti udvarača?

- Znači! Preciznije, to su lovci na moje bogatstvo i sve ono što sa tim ide. Vratimo se na Džuliju, molim te. Da li ti je rekla nešto o sebi, da li ste ugovorili sastanak...?

- Džulija nije devojka kojoj je preterano stalo do priče, niti do ozbiljnog upoznavanja sa momcima. Mislim da je veoma nezrela, da ima brojne komplekse, i da ih leči iluzijom o sopstvenoj poželjnosti. U suštini je žrtva te svoje zablude. Dobro bi joj došlo lečenje.

Aleksis se gorko osmehnula. - Odlično si je procenio. Eto, nije mi, sve do sada, palo na pamet da ipak poseduje neku sličnost sa mojim bratom. I njemu je samopouzdanje naraslo, otkada se verio sa Džulijom.

- To samopouzdanje je lažno. Siguran sam da vaš brat, u nekom kutku svesti, zna da ga Džulija laže, da nije iskrena prema njemu.

- Kome se još isplati da sagledava istinu? - Aleksis je rezignirano upitala, otpijajući gutljaj pića.

*** Brodi ju je tada video u jednom novom svetlu, u jednom novom svetu. Onom, u kome je imala sve, i nije imala ništa.

Očigledno su joj nedostajali ljudi kojima bi verovala, kao i muškarac čijoj bi ljubavi mogla da se prepusti bez ikakvih sumnji.

Sagledavši njenu ranjivost, preplavio ga je još jači talas naklonosti, koliko i želje da je upravo on usreći, da joj upravo on vrati veru u ljude i u ljubav. Jer, on je u njoj video osobu i ženu, a ne bogatašicu i pripadnicu visokog društva.

- I najgora istina je bolja od najlepše zablude - rekao je Brodi, misleći kako mu je postajalo sve napornije da gleda Aleksis isključivo u lice.

Privlačile su ga njene obline, posebno s obzirom na sumnju da ispod kimona nije nosila ništa. Aleksis ga je dočekala u prilično komotnom izdanju, ali je njeno ukupno držanje upućivalo na distanciranost.

Knjige 40 Club

Bella Don@ Ona nije imala nameru da zavodi, da se dopadne. Verovatno ju je mrzelo da se presvlači za gosta, koji je dolazio iza ponoći, u vreme kada se obično ležerno odevala.

- Mudro rečeno! - Aleksis se ironično osvrnula na Brodijevu izjavu.

- Još samo da moj siroti brat u to poveruje. Možda bi ti mogao da mu saopštiš da mu je verenica prevarantkinja i da je za njega mnogo bolje da je ostavi, nego da je oženi? Ha? Šta misliš o tome? Brodi je slegao ramenima. - I to ću da učinim, ako je potrebno - naivno je ponudio.

- Pravo si dete! - uzdahnula je Aleksis, odlazeći da naspe sebi još pića.

- Da li svi u Nebraski razmišljaju tako, kao ti?

- Nisam dete! - Brodi je uvređeno odvratio, a da bi zvučao ubedljivije, uputio je Aleksis smeo i zavodljiv pogled.

Ona je uzdahnula, otpila gutljaj pića i tromo sela. - Riči je pogrešio. Nije trebalo da te otrgne iz tvog bajkovitog sveta i dovede te u Njujork. Ali, pustimo sada to! Neće mi biti potrebna tvoja intervencija, kada je u pitanju raskidanje Stjuartove i Džulijine veridbe. Nemam nameru da Stjuartu otkrivam istinu o Džuliji. Smisliću razlog zbog koga će ona, navodno, morati da ga ostavi. Biće to nešto što mu neće slomiti srce. Nadam se...

- Šta god mu budete rekli, sve će mu slomiti srce...

- Preživeće! Sve je bolje od toga da se oženi Džulijom! Ti, dakle, očekuješ da će ona već sledeći put da prihvati da krene sa tobom!

- Očekujem. Džulija je pokazala nedvosmisleno interesovanje za mene. Jasno mi je stavila do znanja za kakve vidove druženja je raspoložena.

- Bestidnica... - promrsila je Aleksis prezrivo, prazneći čašu.

Iako nevoljno, Brodi je ustao, u nameri da krene. Da se on pitao, ostao bi do jutra da razgovara sa Aleksis. Osećao se neverovatno živo u njenom društvu. Ona ga je navodila da bude maksimalno prisutan, svakim delićem svesti. Nijedna žena mu, pre nje, nije u tolikoj meri okupirala pažnju. Nijedna ga nije Knjige 41 Club

Bella Don@ navodila da oseća strahovitu aktivnost svih čula, što ga je kao muškarca veoma provociralo.

Aleksis je oklevala da ustane i isprati ga. Bili su to trenuci u kojima je Brodi svom snagom priželjkivao da mu predloži da ostane.

Usudio se da pomisli da to ne bi bilo toliko nemoguće. Oboje su bili odrasli i slobodni. Lepo su razgovarali, komunikacija među njima je tekla spontano i glatko. Pritom se mogao zakleti da ni Aleksis, uprkos svojoj hladnoći, nije bila lišena izvesne doze seksualne napetosti, koja je njega propisno mučila.

On se nalazio na vrhuncu svoje muške snage. Izgledao je odlično, bio je uredan i pedantan. Dopadao se ženama. Zato se usudio da pomisli kako nije bilo sasvim nemoguće da se dopao i Aleksis Koldvel.

Ali, šta god da je ona mislila, nije mu bilo suđeno da sazna te noći. Jer, Aleksis ga je ispratila iz stana gotovo bez reči. On je dugo i nepomično stajao pred njenim vratima, savladan spoznajom da se zaljubio, da je svim srcem želeo da osvoji Aleksis, da je navede ne samo da mu pokloni svoje telo, već i da mu uzvrati osećanja.

Knjige 42 Club

Bella Don@

5. POGLAVLJE

Opijen ljubavlju koja ga je svog ispunila, Brodi je imao potrebu da čitavom svetu saopšti da voli, da je iskusio to božanstveno stanje kompletnog emotivnog zanosa, tu uzburkanost osećanja kome su ljudi javno ili potajno težili. Njega je ta ljubav izmenila, unela mu je mekoću u srce, razgaljenost u dušu, energetski podsticaj u telu. Navela ga je da sve sagledava drugačijim očima, da svemu vidi lepšu stranu, da čuje samo odabrane zvuke. One, koje su ličili na pesmu.

O svemu tome, Brodi je morao da ćuti. Iako je to želeo, baš nikome nije smeo da priča o svojoj zaljubljenosti. Ni Kristoferu, ni prijateljima sa kojima je odrastao.

Mogao je precizno da pretpostavi šta bi mu oni rekli. Da to što oseća nije ljubav, da je ispao naivan, da se zaleteo, da su mu neke stvari pomutile percepciju.

Znao je da bi mu se pojedini momci čak i rugali. Nazvali bi njegovu priču petparačkim klišeom. Siromašni momak iz provincije se zaljubljuje u bogatu i usamljenu damu, čije godine ne mogu nimalo da mu imponuju. Kako je u takvom spletu okolnosti mogla da se pojavi ljubav? Pa, sve i da se pojavila, nije bila prava, u to bi ga uveravali. Na kraju bi mu savetovali da ne gaji nikakva očekivanja i da se izvuče iz te priče što pre.

Brodi nije imao nameru da se povuče, iako se nije usuđivao da potraži nekoga, ko bi bio na njegovoj strani, ko bi ga razumeo i možda mu dao poneki savet. Od kada je spoznao sebe, ništa nije toliko jako želeo koliko naklonost Aleksis Koldvel. Bio je odlučan da pokuša da je osvoji, nezavisno od posledica, sa kojima bude morao da se suočava.

Kada je krenuo u klub „Feniks“, kako bi naveo Džuliju da pođe sa njim i počini prevaru, osećao je opor ukus u ustima. Sama ta situacija mu je bila mučna, kao i sve ono, što je potom trebalo Knjige 43 Club

Bella Don@ da usledi, ali ga je najviše bolelo to što je, navođenje Džulije na prevaru, značilo i kraj njegovog kontaktiranja sa Aleksis.

Raskrinkavanje Džulije je predstavljalo ono, što ih je povezivalo. Nakon te noći će nestati razlog, zbog koga bi ostali u kontaktu. Dva sveta, na kratko ujedinjena, će se vratiti na stare pozicije, bez spona i dodirnih tačaka, koje bi im omogućile nova približavanja.

Džulija nije krila svoje zadovoljstvo kada je ugledala Brodija u klubu, i to svega tridesetak minuta pre isteka njenog radnog vremena. Sva je zablistala od ispunjenosti ženskim trijumfom, ali i od iščekivanja onoga, što je planirala da doživi sa šarmantnim i zgodnim momkom.

- Mislila sam da si me zaboravio - Džulija je mazno prebacila Brodiju to, što je od njegove prethodne posete klubu prošlo nekoliko dana.

- Tebe? - Brodi ju uhvatio jedan kraj pramena Džulijine kose i obmotao ga oko svog prsta. - Iskreno, voleo bih da mi se upravo to dogodilo. Ali nije. Ti nisi devojka koja se lako zaboravlja.

Džulija se blago namrštila, ne propustivši da se prisno osloni na Brodija. - Da li je to problem? Vidim da ti nije drago što si me upamtio.

- Trenutno nisam u fazi, u kojoj mi je potrebno da se vezujem za neku devojku. Tebi nisam mogao da odolim. Pokušavao sam to, tokom proteklih dana. Poklekao sam, očigledno.

- Samo ćemo da se zabavimo, Brodi. Ne moramo da se vezujemo jedno za drugo.

- Zašto? Imaš li nekoga?

- Ne, naravno! - slagala je sa zavidnom lakoćom. - Samo sam htela da kažem kako nema potrebe da se boriš sa sobom... Opusti se...

Svoj savet, Džulija je dopunila time što je obavila ruke Brodiju oko struka i podigla glavu, nudeći mu usne na poljubac.

On ih je vesto izbegao, time što ju je naveo da nagne glavu, kako bi čula njegov šapat.

Knjige 44 Club

Bella Don@ - Ako sada budem počeo da te ljubim, bojim se da neću moći da prestanem... - mumlao je, šarajući prstom po Džulijinom stomaku. - Kada završavaš sa poslom?

- Uskoro - odgovorila je Džulija, sva trepereći u slatkom iščekivanju.

- Hoćeš li da odemo kod mene? - upitao ju je, uz izraz u očima koji je najavljivao mnogo, mnogo toga. - Imam hladnog piva u frižideru.

- Sačekaj me na parkingu! - Džulija je odmah pristala, uz značajno namigivanje.

- Plašiš se šta bi ljudi mogli da pomisle ako bi nas videli da izlazimo zajedno? - Brodi je i to pitanje postavio sa namerom da testira Džulijinu moralnost, koliko i njenu spremnost da spreči izbijanje skandala.

- Ne - ležerno je odgovorila, uz nezaobilazni koketni osmeh. Samo želim da sutra izbegnem radoznale poglede i bezobrazne komentare.

- U redu, onda! - prihvatio je Brodi. - Požuri! - zatražio je, poslavši joj poljubac kroz vazduh.

*** Iako se pretvarala da je potpuno bezbrižna, Džulija se ipak osvrnula iza sebe, pre nego što je sela u Brodijev automobil.

Smestivši se, pokazala mu je kesu i zadovoljno se nasmejala.

- Uzela sam perece, kako bi imali šta da grickamo uz ono pivo, koje ti se hladi u frižideru.

- Moj frižider je pun delikatesa. Ne bi ostali gladni, svakako.

- Mislila sam da si od onih koji se zdravo hrane. Imaš fantastičnu liniju, na kojoj ti čestitam! Ne volim muškarce sa suvišnim kilogramima.

Brodi se odmah prisetio Stjuarta, koji je imao bar dvadeset i pet suvišnih kilograma i koji se pripremao da oženi devojku koja nije volela muškarce sa tim problemima. Ispunio ga je novi nalet gnušanja prema Džuliji, ali je uspeo da ga savlada.

Knjige 45 Club

Bella Don@ - Zar je važno kako neko izgleda? - postavio je to pitanje u nameri da, na posredan način, sazna da li je u Džuliji postojalo bar zrnce simpatije za Stjuarta. - Upoznao sam mnogo lepih devojaka sa ružnim osobinama, i mnoge ne tako lepe, sa divnim osobinama.

Džulija se ružno nasmejala. - Možda zvučim grubo, ali, muka mi je od ljudi koji imaju dobre duše, upakovane u ne tako dobar izgled. Nikada nisam umela da komuniciram sa njima. Sa lepim ljudima je sve lakše i sve je manje komplikovano.

- Šta hoćeš da kažeš, da si se do sada zabavljala samo sa lepotanima?

- Ne... Imala sam jednog, hm, momka koji nije bio lep, a koji je mogao da se pohvali dobrotom... Veza sa njim mi je predstavljala mučenje.

- Čudno. Mogu jedino da zaključim da ga nisi volela.

- Pa i nisam!

- Zašto si, u tom slučaju, bila u vezi sa njim?

- Zbog slabosti. Ne bih da pričam o tome.

- Šteta. Tema je zanimljiva.

- Onda ti meni pričaj o sebi! Zašto sam ja večeras u tvojim kolima, a ne neka ružnjikava devojka? I ti si slab nalepotu, kao i ja! Priznaj! Ne mislim da se toga treba stideti! Oboje smo lepi i zaslužujemo lepe partnere!

- Iako zvuči kao fraza, mislim da je lepota relativna stvar. U ovim kolima su se vozile devojke raznih profila. Devojke, kao i žene. I to one značajno starije od mene - namerno je dodao, u nesvesnoj potrebi da navede Džuliju da spomene Aleksis.

Lukava, kakva je bila, sigurno je raspolagala nekim informacijama o Aleksis, koje su mogle da joj posluže kao sredstvo odbrane od nje.

- Ti si lud! - poručila mu je Džulija prezrivo. - Možeš da budeš sa devojkom koju poželiš, a ti biraš žene starije od sebe! Šta je sa tobom?!

Knjige 46 Club

Bella Don@ - Ponekad poželim pored sebe nekoga koje mudar, staložen, zreo. Čija vatra ne gori tako jako, kao moja, i čije misli nisu tako uskovitlane, kao moje.

- O, poznajem jednu ledenu damu koja bi, sasvim sigurno, ugasila tvoju vatru i ukočila tvoje misli! Ona tako deluje na sve ljude! Parališuće! Bože, ne mogu da je podnesem...! Brodi se kiselo nasmejao, prepoznavši u tom opisu Aleksis. - Ko je ona? upitao je, praveći se naivan.

- Molim?

- Ta ledena dama koju očigledno mrziš?

- Nije važno. Ni o njoj ne želim da razgovaram. To bi mi svakako pokvarilo veče.

- Kladim se da je u pitanju žena tvog šefa ili tako nešto! Brodi nije odoleo da provocira Džuliju da priča o Aleksis.

- Tako nešto.

- Ima li ta ledena dama muža?

- Da ga ima, ne bi se svi kočili od neprijatnosti u njenom prisustvu! Toj ženi je očigledno potreban seks! Nije mi jasno zašto ga sebi ne priušti, kako bi se bar malo relaksirala! Izgleda prilično dobro! I ima dosta udvarača!

Ta informacija je navela Brodija da neprimetno, usled ljubomore, stisne usne. Da, on je mogao da pretpostavi da je Aleksis imala dosta udvarača, ali mu nimalo nije prijalo da dobije i potvrdu toga.

- Sigurno traži nekog posebnog - prokomentarisao je, naizgled nehajno.

- Ne verujem. Mislim da se svesno lišava seksa kako bi neiskorišćenu seksualnu energiju trošila na kontrolisanje ljudi oko sebe.

- Da li tebe uspeva da kontroliše?

- Pokušava. I to prilično uporno. I bez uspeha. Uprkos svemu, ja uspevam da ostvarim sve ono što poželim, a što je protiv njene volje.

- Onda ti čestitam na tome! Evo, stigli smo! - objavio je Brodi, parkirajući automobil u garažu.

Knjige 47 Club

Bella Don@ Uhvatio je Džuliju za ruku i poveo je ka liftu. - Ti si, dakle, jedna prkosna i borbena devojka! - izjavio je, u cilju daljeg udvaranja. - Rekao bih da sam pravi srećnik, jer sam uspeo da ti skrenem pažnju na sebe.

- A, ne, ja sam srećnica! - Džulija je smelo pomazila Brodija po grudima i stomaku. - Kada si prvi put došao u klub, pogledi svih devojaka su bili usmereni na tebe. Mogao si da priđeš svakoj od njih.

Brodi je uhvatio Džuliju za ruku, kojom ga je mazila, kako bi joj poljubio prste. - Očigledno je da nijedna nije kao ti... Već na prvi pogled je jasno da si posebna...

- Pa, izgleda da smo oboje posebni! - zaključila je ona raspoloženo, izlazeći iz lifta. - S tim što ti živiš u super kraju i što voziš super kola! Sigurno ti je i stan veoma lep!

- Jeste, lep je - potvrdio je Brodi, otključavajući vrata.

- Kako je to moguće? - prošaputala je Džulija, ulazeći u stan. Sve, što sam do sada saznala o tebe, zvuči savršeno. Imaš li ti neku manu?

- Imam - odvratio je Brodi šapatom. - Dopadaju mi se ledene i seksualno frustrirane žene...

Prepoznavši u tom tonu prekor, kao i prezir, Džulija se vidno trgla. - Molim?!

Pre nego što je Brodi stigao da bilo šta doda, Aleksis je izašla iz spavaće sobe i stupila pred zapanjenu Džuliju.

- Dobro veče! - hladno ju je pozdravila, navodeći je da se, kao i obično, parališe i ispuni neprijatnošću u njenom prisustvu.

Knjige 48 Club

Bella Don@

6. POGLAVLJE

Toga puta, Džulija se dodatno i preznojila. Obuzela ju je slabost i ona se oslonila o vrata.

- Gospođice Koldvel... - promucala je, kompletno svesna nezavidnosti svoje pozicije.

- Ostaviću vas! - objavio je Brodi uviđavno, zaputivši se ka spavaćoj sobi.

- Nema potrebe! - Aleksis ga je sprečila da se udalji. - Ostani.

Za slučaj da Džulija pokuša da i meni zamaže oči, kao što to čini mom bratu.

Nakon što je savladala šok i prvi nalet stida, Džuliju je obuzeo bes. - Oboje ste jadni! - poručila je prezrivo Aleksis i Brodiju. - I ova vaša nameštaljka je jadna! Varate se ako mislite da ćete njom nešto da postignete! Nećete! Moji argumenti će biti jači od vaših!

- Hoću da kažeš mom bratu kako si morala da ga ostaviš Aleksis joj je to pribrano poručila, stojeći pred njom mirno, ali sa evidentnom pretnjom u stavu.

- Ja nisam vaša marioneta, gospođice Koldvel, kao što je to ovaj nesrećni lepotan! - Džulija je uputila Brodiju pogled prepun mržnje. - Znaš li da si se udružio sa samim đavolom, Brodi? Ako se uopšte tako zoveš... Bolje ti je da bežiš, dok još imaš bilo kakvu moć nad svojim životom!

- I tebi je bolje da pobegneš, Džulija - upozorila ju je Aleksis. Ali tako, da moj brat ne posumnja da odlaziš zato što ga ne voliš i zato što si se predomislila po pitanju venčanja sa njim.

- Šta vi imate protiv mog braka sa Stjuartom?! Ne mislite, valjda, da će uspeti da pronađe bolju ženu od mene?! Oboje bi trebalo da budete srećni i zadovoljni, zbog toga što sam pristala da se udam za njega!

Knjige 49 Club

Bella Don@ - Dosta, glupačo! - Aleksis je oštro uzviknula. - Da imaš imalo stida pristala bi na ono što tražim od tebe i otišla odavde „povijenog repa“!

- Zašto bih to učinila? Stjuart više veruje meni, nego vama, svojoj rođenoj sestri!

- Sve i da je to tačno, a nije, tu je Brodi, koji će efikasno i lako da ga ubedi u ono što je potrebno da zna.

- Brodi je vaš plaćenik, kao što su to i svi ostali! O! Upravo sam se nečega dosetila! Razmislite o tome da ga platite za to da vas seksualno zadovolji! Možda biste tada poveli računa o svom životu, a ostavili tuđe na miru!

- Pucaš u prazno sa svojim uvredama, prevarantkinjo! Aleksis baš nimalo nisu uzdrmale Džulijine otrovne reči. Pokušaj da zamisliš šta sam sve u stanju da učinim sa novcem, kojim raspolažem. Mogla bih da ti napravim pakao od života. I spremna sam da to učinim, kako bih te sprečila da povrediš Stjuarta.

- Ja sam jedina koja ga je ikada učinila srećnim! Trebalo bi da mi budete zahvalni, a ne da mi pretite!

- Očekujem od tebe da već sutra razgovaraš sa Stjuartom Aleksis joj je strogo iznela taj zahtev. - Reci da odlaziš u Kaliforniju, kako bi ostvarila san i postala glumica. To i nije tako nemoguće, s obzirom na to koliko se uspešno pretvaraš.

- I? Šta onda? Stjuart će ponovo ostati sam. Zar je to ono što želite za njega?

- Toliko si nemoralna i glupa, da je sa tobom nemoguće voditi konstruktivan razgovor. Zato ću se prvo da ti ponovim moj savet, a ako ga ne prihvatiš, počeću da ti pretim. Učini ono što sam tražila, Džulija, kako me ne bi primorala da ti naudim.

- Ako sam ja nemoralna i glupa, šta ste vi?! Svetica?!

Pametnica?! Ili ste samo neostvarena i seksualno frustrirana žena, koja se opasno približila petoj deceniji života?

- Da, ja sam takva - Aleksis je ostala imuna na upućene joj uvrede. - Nezadovoljstvo me čini veoma opasnom. Zašto to ne uzmeš u obzir i ne spasiš sebe mogućih posledica?

Knjige 50 Club

Bella Don@ Uvidevši da je matirana, da nije imala nijedan argument na svojoj strani, Džulija je ratoborno podigla bradu. - Hoću da mi date izvesnu svotu novca, kako bih se zaista preselila u Kaliforniju.

- Dobićeš ga. Nakon razgovora sa mojim bratom.

- Hoću deset hiljada dolara!

- U redu.

- Odnosno, dvadeset!

- Ne izazivaj me, ništarijo mala! - upozorila ju je Aleksis. Završićeš svoju podlu igru bez kazne i sa deset hiljada dolara u džepu. Ako ti se to ne dopada, možemo sve da okončamo i na drugačiji način, koji ti se nimalo ne bi dopao.

- Kao, na primer, koji? - Džulija se usudila da to upita, uprkos svesti o tome da je hodala po ivici.

- Mogla bih da te tužim za prevaru i nanošenje duševnog bola mom bratu. Znaš li koliko vrhunskih advokata radi za mene?

Završila bi u zatvoru. Rekla bih da ti je tamo i mesto.

- Ne preterujte, gospođice Koldvel! Ja nisam kriminalac!

- Zaista? Htela si da iskoristiš i praktično opljačkaš mog brata. Kriminalci su pošteniji od tebe. Oni se, bar, ne pretvaraju da vole one koje pljačkaju.

- Muka mi je od vas i vaših teorija! - Džulija je to uzviknula u izrazu očajanja. - I od tebe mi je muka! - doviknula je Brodiju. Uviđaš li da si zloupotrebljen?!

- Ni Brodija ni mene ne interesuje šta misliš o nama, Džulija poručila joj je Aleksis. - Tvoje mišljenje ne vredi ni pet centi. Idi sada! Imaj u vidu da nemaš drugog izbora, sem da se na najnežniji i najobzirniji način oprostiš od mog brata! Iskoristi sve svoje glumačke sposobnosti, kako mu ne bi slomila srce! Nakon toga dođi ovde. Čekaću te sa novcem.

- Sa gotovinom! - zatražila je Džulija.

- Ili sa obveznicama - Aleksis ju je namerno nervirala. - Imaš li sada novac za taksi?

- Zbogom, gospođice Koldvel! - rekla je Džulija, umesto odgovora. - Moj predstojeći raskid sa Stjuartom će me zauvek Knjige 51 Club

Bella Don@ osloboditi vašeg društva! Trebalo bi da se usredsredim na tu dobit!

- Učini to, slobodno! - poručila joj je Aleksis, ispraćajući je iz stana.

*** Nekoliko dugih trenutaka, Aleksis je gledala u vrata, iza kojih je nestala Džulija. Kada se okrenula ka Brodiju, na licu joj je bio očigledan izraz poraženosti.

Iako je ostvarila ono što je želela, i iako je njen plan u potpunosti uspeo, to je nije navelo da se oseti kao pobednik.

Naprotiv. U toj igri su svi bili na gubitku.

Sem Brodija. U njemu su osećanja bujala jače nego ikada pre.

Da je imao dovoljno smelosti, da se nije plašio odbijanja, prišao bi Aleksis, uzeo je u zagrljaj i stavio joj glavu na svoje grudi. Tek kako bi joj poručio da na ovom svetu nisu živeli samo prevaranti, bezosećajni kalkulanti, već i oni koji su umeli da se predaju pravim osećanjima, ne očekujući ništa za uzvrat.

- U kuhinji ima vina, donesi ga, molim te... - zatražila je Aleksis, sedajući u fotelju.

Držala je zatvorene oči, boreći se da savlada nalete gorčine i razočarenja. Otvorila ih je da bi prihvatila čašu, koju joj je Brodi pružio. Izbegla je da ga pogleda jer, u tom stanju, ne bi mogla da se nosi još i sa njegovom naklonošću.

A osećala ju je, svakom porom svoje kože.

- Žao mi je, gospođice Koldvel - Brodi je to nežno izjavio, sedajući na kauč.

On je za sebe uzeo pivo, koje mu je prijalo kao ništa pre toga.

Vrelina u njemu je zahtevala da bude umanjena, kako ga ne bi sasvim spržila.

U tim trenucima je bio lud za Aleksis, bespomoćnom i snažnom, u isti mah.

- I meni je - nadovezala se Aleksis rezignirano, i sama posežući za svojim pićem.

Knjige 52 Club

Bella Don@ - Gledajući dugoročno, bolje je da se sve završilo sada i na ovakav način.

- O, da... Verovatno će mi sutra biti lakše da razmišljam na takav način... Nakon što se uverim da je Stjuart dobro podneo Džulijin odlazak...

- On je odrastao čovek...

- I odrasli ljudi pate zbog ljubavi...

- Da li ste vi nekada patili? Aleksis je tek tada podigla glavu i pogledala u Brodija. Oteo joj se nehotičan osmeh, kada se iznova suočila sa tim koliko je dobro izgledao. Znala je, iz Ričijevih priča, da su mnogi mladići provodili sate u teretanama i išli na razne hirurške intervencije, da bi izgledah prihvatljivo za surovi i zahtevni svet mode. Izgladnjivali su se, potamnjivali kožu, polirali zube i farbali kosu.

A Brodi je došao prirodno lep, sa mišićima formiranim na najprirodniji način, radom na farmi, sa kožom tamnom od boravka na suncu, sa zdravim zubima i kosom na kojoj su svi mogli da mu pozavide.

Pritom je bio obziran, uviđavan, lepo vaspitan, dobar. Nije dozvolio da ga obuzme histerija, koja je tresla sve oko njega.

Ostao je prizeman i realno je sagledavao svoj život.

Razlikovao se od svih muškaraca, sa kojima je Aleksis ikada stupala u kontakt. Bio je bolji od svih. Moralniji, humaniji, prisebniji. I zgodniji. Bio je definitivno zgodniji od svih.

Sve ono, o čemu je Aleksis razmišljala, jasno joj se ogledalo u očima. Sputavana osećanja su isplivala iz velikih dubina njene duše. A Brodi je bio dovoljno iskusan da prepozna trenutak u kome se žena predaje, u kome prestaje da se bori sa svojom slabošću prema nekome. U kome priznaje sebi da je ono, što je osećala, jače od onoga što je smatrala mudrim.

Ustao je, prišao joj i stao pred nju. Prstima joj je obuhvatio bradu i naveo je da podigne glavu. Usne su mu bile pregrejane kada ih je spustio na njene, ne tražeći dozvolu. Kako nije dobio očekivani odgovor, stisnuo joj je bradu, na zahtevan način, jasno joj time stavljajući do znanja šta je tražio od nje.

Knjige 53 Club

Bella Don@ Aleksis je znala... Ako se bude upustila u bilo šta sa Brodijem, počeće da živi samo za njega.

A to nije bilo moguće.

Zato je pokušala da izbegne poljubac.

Brodi joj nije dozvolio da uzmakne. Upotrebio je zube, kako bi naveo Aleksis da otvori usta. Potom je jezikom odlučno prodro u njihovu unutrašnjost, i krenuo da je istražuje, tražeći od Aleksis da mu se preda, da mu prizna nadmoć. Proždirao je njene vlažne usne, jedva joj dozvoljavajući da povremeno dođe do daha. I čuo je kako ječi, kako cvili, izluđena od borbe koja se vodila u njoj, borbe razuma i osećanja.

Nijedno od njih dvoje nije uživalo u tom poljupcu, ali su oboje vrlo precizno znali kuda bi on, ako bi pristali da mu se prepuste, mogao da ih odvede.

Aleksis je prva izronila iz vizije vrhunske erotske svetkovine, čije je nagoveštaje osećala u svakoj kapi krvi. Odgurnula je Brodija i ustala iz fotelje.

- Ne želim da se ovo ponovi! Jasno?!

- Ponoviče se - odvratio je Brodi, spreman da učini sve što je potrebno, kako bi se to ostvarilo.

- Još sutra ćeš mi biti potreban, kao potencijalni svedok, za slučaj da Džulija pokuša nešto da izmisli. Nakon toga ću te zamoliti da zauvek odeš iz mog života!

- Zašto? Zato što si ti kukavica?

- Da si na mom mestu, i ti bi bio! - odvratila je Aleksis, nakon čega je dohvatila svoju torbu i užurbano izašla iz stana.

Knjige 54 Club

Bella Don@

7. POGLAVLJE

U nastavku noći, Brodi nije imao drugog izbora, sem da pobegne u pijanstvo. To, što ga je Aleksis odbila i što je objavila kako ga više nije želela u svom životu, izazvalo je lavinu tuge i bola u njemu. Bola, sa kojim nije umeo da se nosi.

Zato je posegnuo za alkoholom, koji ga je ošamutio i ublažio mu jačinu razočarenja.

Jutro mu je, međutim, donelo još gorči ukus u ustima. Brodi je osetio još snažnije žaljenje zbog toga što Aleksis nije odgovorila na njegov poljubac, iako se činilo da je to želela.

Mogao je, jedino, da pretpostavi da ga nije smatrala za sebi dostojnog partnera, iako je kao žena gajila interesovanje prema njemu. Kada se našla na korak od toga da mu prizna koliko je zainteresovana, njen ,,racio“ je sve nadjačao.

Nimalo nije sumnjao da će, te večeri, Aleksis biti još hladnija prema njemu, još grublja i da će još upornije insistirati na tome da im se putevi razdvoje.

Tako je i bilo.

Kada je, u ranim večernjim časovima, ušla u stan, Aleksis je uputila Brodiju hladan ali i opominjući pogled. Time mu je stavila do znanja da mu neće dozvoliti da joj se iznova približi.

Ona, sama, je izgledala veoma umorno, gotovo iznureno.

Brodi je pretpostavio da ju je razgovor sa Stjuartom koštao mnogo energije. Ipak, taj umor nije naškodio njenoj rasnoj lepoti, koja je odolevala svim stanjima i raspoloženjima.

Poželeo je da joj priđe, zagrli je i poruči joj kako će sve biti u redu. Poželeo je da upravo on bude taj, kome će moći da se obrati u teškim trenucima, od koga će moći da očekuje podršku, savet i ohrabrenje.

Knjige 55 Club

Bella Don@ Da Aleksis nije razmišljala ni približno na sličan način, postalo mu je jasno iz načina, na koji mu se obratila.

- Nadam se da si se spakovao! - hladno mu je rekla, umesto pozdrava.

- Jesam - potvrdio je on, ne uspevši da priguši uzdah razočarenja. - Ne brini. Nemam nameru da ti namećem nešto što ne želiš. Ili nešto u šta ne smeš da se upustiš - na kraju joj je uputio tu provokaciju.

- Ne donosi presude i objašnjenja u moje ime, momak! Aleksis je izvadila koverat sa novcem iz tašne i pružila ga Brodiju.

- Ovo je ostatak novca, koga ti dugujem za učinjenu uslugu. Hvala ti. Sada si slobodan da ideš. Moj ti je savet da tu slobodu iskoristiš. Mnogi od nas bi menjali sve što imaju, za slobodu delanja kojom ti raspolažeš.

- Smem li da znam šta se dogodilo sa Džulijom i Stjuartom? upitao je Brodi, prihvatajući novac, ne bez nelagode, a delimično i stida.

Taj novac je bio zarađen na raskrinkavanju prevare, u čemu nije postojalo ništa časno, ništa dostojno hvale.

- Smeš, naravno - Aleksis je umorno protrljala čelo. - Upleten si u priču i logično je da saznaš njen kraj. Džulija je postupila prema mojoj sugestiji. Rekla je Stjuartu da je dobila ponudu za snimanje filma u Kaliforniji, kojoj ne može da odoli. On je, naravno, odmah predložio da krene sa njom, ali ga je ona zamolila da to ne čini, kako bi sve svoje snage mogla da usmeri na građenje glumačke karijere. Stjuart je poverovao u tu priču.

Tužan je, ali bar nije nasamaren, prevaren, opljačkan i iskorišćen.

- Hm... Ne bih se usudio da pomislim kako je to kraj te priče...

- Očekuješ da bi Stjuart, u nekom trenutku, mogao da potraži Džuliju, uprkos onome što su se dogovorili?

- Upravo tako!

- Potrudila sam se da do toga ne dođe. Dogovorila sam se sa Stjuartom da ode na pola godine u Japan. Za to vreme bi mogao da zaboravi Džuliju. A i ona će imati dovoljno vremena da se zavuče u neku „mišju rupu“.

Knjige 56 Club

Bella Don@ - Stjuart odlazi u Japan? - ponovio je Brodi iznenađeno. Otkud to, otkud tamo?

- Japanski stil opremanja enterijera je postao veoma popularan. Ja sam već bila u Tokiju, na poslovnom usavršavanju, a sada je red da i Stjuart to završi. Prijaće mu promena. Tamo ga, svakako, ništa neće podsećati na Džuliju.

- E, takav plan mi već liči na kraj priče! Hoćeš li da ti skuvam kafu? - Brodi je iznenada predložio. - Čini mi se da bi ti veoma prijala?

- U pravu si - prihvatila je Aleksis, umorno se smeštajući u ugao kauča. - Kafa bi mi zaista prijala.

*** Dok je kuvao kafu, Brodi se zahvaljivao nebesima na pruženoj prilici da još neko vreme provede sa Aleksis. Nužnost razdvajanja od nje, konačnog i definitivnog razdvajanja, ga je dovodila do ivice očajanja. Već je video sebe, izgubljenog, nesigurnog i dezorjentisanog, kako, po razlazu od Aleksis, ne ume da pronađe put do motela, u kome je imao iznajmljenu sobu.

Bez nje mu se Njujork činio kao grad prepun opasnosti, grad stvoren za one koji su hodali njegovim ulicama sa viškom, a ne manjkom samopouzdanja, od čega je on patio.

Aleksis ga je, svojim odbijanjem, navela da se oseti kao neko ko nije posedovao nikakve vrednosti, ko je mogao da se pohvali jedino dobrim izgledom. A to njoj, očigledno, nije bilo dovoljno.

Imao je potrebu da je pita šta je ono, što je očekivala od muškaraca, ali se plašio da bi mu, tada, uskratila mogućnost i da popije kafu sa njim.

Poslužio ju je kafom, ali i konjakom, pravilno sluteći da bi joj i piće dobro došlo.

- Pričaj mi kako je u Tokiju! - nehajno je zatražio, se daj ući u fotelju, nasuprot nje.

Ona je otpila gutljaj konjaka, uputivši mu podozriv pogled preko ruba čaše.

Knjige 57 Club

Bella Don@ - Da li te to zaista zanima ili se samo pitaš da li bi, ovo veče, moglo da se završi drugačije nego prethodno?

- Ne brini. Odlazim cim popijemo kafu. Naravno da me zanima priča o Tokiju. Pre dolaska u Njujork, nisam napuštao Nebrasku. Obišao sam veće gradove u okruženju, to je sve. Voleo bih da putujem po svetu. Zato sam i prihvatio Ričijev poziv da radim kao model. Moj dobar drug, Kristofer, je trenutno u Meksiku. Malo je reći kako bih voleo da sam na njegovom mestu.

- Bićeš! Čitav život je pred tobom! A što se tiče Tokija, ne verujem da bi ti se taj grad previše dopao. Ti si neko ko dolazi iz velikih prostranstava, ko je navikao na širinu i slobodu, dok Tokio izaziva u čoveku osećaj skučenosti, zato stoje prenaseljen.

- Da li se tebi dopao?

- Jeste. Japan je uređena država koja besprekorno funkcioniše, u kojoj se insistira na odgovornosti, radu i redu.

Svako zna svoje me sto, svoj posao, svoje obaveze. I svako se toga slepo pridržava. Ljudi su veoma ljubazni, vredni, disciplino vani, ne ustručavaju se da drugima iskažu poštovanje. U Japanu mi se dopalo čudesni spoj tradicionalizma i futurizma, odnosno, postojanje mnoštva hramova, kao i dokaza tehnološke superiornosti. I njihova hrana mi je izuzetno prijala, jer je veoma ukusna i lagana, i jer se uglavnom zasniva na plodovima mora.

- Da li bi mogla da živiš tamo?

- Mogla bih. Vrlo sam prilagodljiva. Mogla bih bilo gde da živim. Ali ti... Ako si pametan, vratićeš se u Nebrasku. Video si šta ti se desilo u Njujorku... A ovde si tako kratko.

- Šta mi se desilo u Njujorku? - Brodi je zatražio objašnjenje.

- Zar ti se dopalo sve ono što si video u Ričijevom studiju?

- Ne, nije mi se dopalo.

- A ovaj posao, za koji sam te ja angažovala? On nikome ne bi služio na čast, najmanje tebi.

- Imao je svojih prednosti.

- Ne počinji! - Aleksis je opomenula Brodija, kada je, po prizvuku njegovog glasa, naslutila na šta je mislio. - Imao si dovoljno vremena da se uveriš u to da je mnogo toga, u ovom Knjige 58 Club

Bella Don@ gradu, opsena. Ja sam takođe opsena. Nešto što samo na prvi pogled izgleda primamljivo.

- Reci mi, Aleksis, kakva si ti na drugi pogled? - Brodi joj je to pitanje postavio najnežnijim mogućim glasom.

Ona je ispila konjak do kraja i umorno uzdahnula. - Stara. U svakom smislu.

- Verujem da si preuzela na sebe previše obaveza i odgovornosti, što te navodi na zrelo i ozbiljno ponašanje.

Međutim, siguran sam da u tebi postoji neka mladalačka vrcavost, koja samo čeka priliku da se ispolji, da se oslobodi.

- Ja nikada nisam bila mlada... - Aleksis se neočekivano otvorila. - Imala sam osamnaest godina kada su mi roditelji poginuli, kada sam preuzela brigu o Stjuartu, ali i o porodičnoj kompaniji. Previše ljudi je, u tom periodu, želelo da mi nametne svoje mišljenje pretvarajući se da su dobronamerni, da preuzmu kontrolu nad kompanijom, pa i da me zavedu. Čak su i rođaci pokušali da odigraju svoje prljave igre. Srećom, porodični advokat je bio pošten čovek, tako da sam ipak imala neku pomoć.

Uspela sam da prevaziđem taj kritični period bez posledica, i da pomognem Stjuartu da odraste, ali nisam uspela da mu nadoknadim roditeljsku ljubav. On je ostao oštećen. Verovatno sam takva i ja, s tim što nikada nisam uspela da zastanem, kako bih se sagledala i preispitala. A tako je i danas. Živim u konstantnoj napetosti i potrebi da sve držim pod kontrolom, jer se plašim da bi, u suprotnom, moj i Stjuartov život mogao da se raspadne. Ne umem da se opustim, niti da se zabavim. Zato kažem da sam stara. Naravno, ni godine mi ne idu u prilog završila je sa gorkim osmehom i tupim pogledom, usmerenim na dno prazne čaše.

*** - Aleksis... - Brodi je sav usplamteo od želje da pomogne Aleksis, da joj pokaže koliko je grešila, koliko je imala pogrešnu sliku o sebi. - Zašto govoriš kao da je kasno za sve? Za zabavljanje, opuštanje, sagledavanje sebe i bezbrižan život? I Knjige 59 Club

Bella Don@ zašto misliš da su godine, u kojima se nalaziš, one u kojima se odustaje?

- Zato što se tako osećam... - Aleksis je tiho odgovorila. - Meni nema pomoći. Ali tebi ima! Vrati se u Nebrasku, na svoje planine i livade. Oženi se nekom finom, prostodušnom i dobronamernom devojkom, i stekni porodicu. Živi stvarnim životom, među stvarnim ljudima, na šta si navikao, šta te je formiralo. Opsene ne mogu da te usreće.

- Ne mogu ni tebe, a ipak si ovde.

- Gde bih mogla da odem?

- Rekla si da si prilagodljiva...

- Svuda bih se osećala ovako...

- Čak i ako bi se udala i rodila dete?

Aleksis se na to tužno osmehnula. - Ne planiram da učinim ni jedno, ni drugo. Volela bih da se Stjuart oženi. Njemu je to potrebno. Mene bi sasvim zadovoljila uloga tetke.

- I tebi je potrebno da oformiš porodicu. Potrebna ti je ljubav, baš kao Stjuartu i svim ljudima.

- Naučila sam da se odričem onoga što mi je potrebno.

- To je glupo! Zar ne bi trebalo da težiš suprotnom, tome da ostvaruješ ono što ti je potrebno?!

Aleksis je tada ustala, prišla vratima stana i otključala ih. Varaš se, ako misliš da si ti ono što mi je potrebno. Nisi! Odakle ti smelost da pomisliš tako nešto? Ha? Ne misliš, valjda, da sam sve ove godine čekala samo tebe?!

- Kako možeš da znaš da ja nisam ono, što ti je potrebno? Brodi se usudio da to upita, nadahnut nekom nepoznatom hrabrošću. - I sama si rekla da si previše oprezna, da ne umeš da se opustiš i zabaviš.

- Vidi, momak... - Aleksis je namerno pribegla podcenjivačkom tonu, kako bi što brže i efikasnije navela Brodija da ode. Razgovor sa njim ju je navodio na preispitivanje, koje je lako moglo da je uvede u depresiju. - Sve i kada bih razmišljala o tome da se vežem za nekoga, tražila bih partnera od koga bih mogla da dobijem duhovnu i intelektualnu nadgradnju. Pa i Knjige 60 Club

Bella Don@ finansijsku! Ne verujem u ljubavne parove, gde je žena finansijski moćnija od muškarca! Smatraš li sebe onim, koji bi to mogao da mi pruži?

Nemajući drugog izbora, Brodi je ustao, pokazavši Aleksis spremnost da ode. - Ne. Nisam ni duhovniji, ni inteligentniji od tebe. A ni imućniji - priznao je poraženo. - Žao mi je što se držiš tih parametara, pri odabiru partnera. Ako bi ih promenila, videla bih da ja posedujem upravo ono, što ti je potrebno.

Aleksis je prasnula u ružan i grohotan smeh, iako joj omalovažavanje ljudi nije predstavljalo manir. - Idi u svoju jeftinu motelsku sobu, momak, i tamo se sa nebesa spusti na zemlju! U protivnom ćeš još mnogo puta da ispadneš budala, kao što si to ispao sada!

Ubedljivost, kojom je Aleksis to izgovorila, potpuno je porazila Brodija. Izašao je iz stana oborene glave, poražen, ponižen i odbačen, ali sa srcem u kome se probudila još veća količina ljubavi.

Knjige 61 Club

Bella Don@

8. POGLAVLJE

Opsene... Da, sve oko njega su bile opsene, Brodi je, narednih dana, često razmišljao o onome što mu je Aleksis rekla. Svi su se trudili da budu ono što nisu, i da izgledaju drugačije, u odnosu na ono što im je priroda dala. Imidž je predstavljao glavni adut, u odnosu na druge osobine. Niko nikome nije verovao, svi su se ponašali lažno, trudeći se da se predstavljaju u što boljem svetlu.

Svako je težio tome da što brže i što lakše dođe do novca, zanemarujući lične principe. Eto, to se i njemu samom dogodilo.

Njemu, koji je do tada znao da će imati novca samo ako ga bude zaradio. Ako ono, što je posejao, bude niklo, i ako ga, do nicanja, bude obrađivao. Ako bude radio oko životinja, ponekad od ranog jutra, do kasno u noć.

Da bi zaradio deset hiljada dolara, morao je mnogo puta da se preznoji, mnogo puta da prespava pod vedrim nebom, mnogo puta da pokisne i bude umrljan prašinom od glave do pete. Po dolasku u Njujork, taj novac je zaradio za dve večeri, glumeći zavodnika u cilju raskrinkavanja jedne od brojnih opsena. Lažne ljubavi, lažnog vereništva.

On zaista nije pripadao tom svetu, postao je primoran da zaključi kako je Aleksis bila u pravu, kada mu je to rekla. Za njega su pravila života velikog grada bila neprihvatljiva. Sve u njemu se bunilo protiv onoga, što je ljudima iz urbanih sredina predstavljalo nešto što se podrazumevalo. U čemu su dobrovoljno učestvovali.

Bio je rešen da se vrati u Nebrasku, i nastavi rad na porodičnoj farmi. Samo, nikako nije mogao da se odluči da krene...

Danima je besposleno i besciljno lutao po gradu, misleći isključivo na to da je tim istim ulicama hodala Aleksis, da joj je

Knjige 62 Club

Bella Don@ bio blizu, da je mogao da je sretne, čak. Ako bi otišao u Nebrasku, veza sa njom bi zauvek bila prekinuta.

Ta okolnost ga je činila duboko nesrećnim. Znao je da bi jedan deo njega, jedan vitalni deo njega, zauvek umro, ako bi se odrekao Aleksis. I to onda, kada je otkrio da je zaista mogao da odigra važnu ulogu u njenom životu, iako ona toga nije bila svesna.

Trzao se na svako oglašavanje mobilnog telefona. U sebi se molio da Aleksis uvidi da ju je on iskreno voleo, i da je mogao da joj priušti upravo ono što joj je bilo potrebno, nezavisno od toga što nije posedovao kvalitete, kakve je ona tražila od muškarca.

Molio se da ga pozove, da mu predloži da se vide, da mu pruži šansu da iznedri iz nje davno zakopanu mladalačku vedrinu. I to uz pomoć njegove ljubavi, iskrene, duboke i vrele, ljubavi kakvom je nikada niko nije voleo i kakvom je nikada niko neće voleti.

Odbijao je da odgovori na Ričijeve pozive, kao i na pozive poznanika iz studija. Prihvatao je da razgovara isključivo sa članovima porodice.

Jedne večeri, brat ga je pozvao kako bi mu saopštio vest, koja ga je prenerazila. Njihov otac je doživeo moždani udar, toliko snažan da je postojala mogućnost da ne doživi jutro. Nakon početnog šoka, i negiranja da se to dogodilo, Brodija je ispunio užasan strah. Uvideo je, tada, da nikada nije razmišljao da bi njegovim roditeljima nešto moglo da se dogodi. Oboje su bili zdravi, na pragu šezdesetih godina, oboje su mogli neprekidno da rade, a da se ne požale ni na kakve tegobe.

Uporedo sa strahom, Brodija je počeo da muči osećaj krivice.

Neminovno, zapitao se koliko je njegov odlazak sa farme doprineo tome da mu se otac naglo razboli. Iako je imao njihov blagoslov za odlazak, on nije mogao da zna kako su se oni zaista osećali, u vezi sa tom velikom promenom. I iako je ostavio roditelje sa dva brata, bilo je pitanje da li su oni uspevali da odrade sve ono, što je život na farmi zahtevao.

Brodi je zapao u agoniju koja je pretila da ga potpuno parališe. Uprkos tome, uspeo je da rezerviše kartu za autobus, kojim je nameravao da se vrati kući. Taj autobus je polazio tek Knjige 63 Club

Bella Don@ narednog jutra, oko devet sati. Pred njim je bila čitava noć, zastrašujuće tamna i tiha, noć u kojoj su pretile da ga progutaju probuđene aveti.

Jedina osoba, sa kojom je želeo da provede tu noć, makar cvileo pred njenim vratima, bila je Aleksis. U njenom prisustvu se osećao dovoljno moćnim da prkosi avetima, strahu, očaju, krivici.

Ona ga je navodila da bude bolji nego što jeste, iako ga je smatrala nedovoljno dobrim za sebe.

Pre nego što je dozvolio sebi da podrobno razmisli o svojoj odluci, već se nalazio na putu ka zgradi, u kojoj je Aleksis stanovala. Vratar ga je prepoznao i pustio ga je da uđe bez problema.

Ali Aleksis... Ona se silno naljutila kada ga je ugledala na vratima svog stana. Međutim, kada je shvatila u kakvom se stanju nalazio, otvorila je vrata i pozvala ga da uđe.

*** - Šta se dogodilo? - brižno ga je upitala, strepeći od odgovora, za koji je znala da neće biti nimalo bezazlen.

- Oprosti mi što sam došao... - Brodi je, pre svega, to morao da joj kaže, sluteći da je njegova poseta razbesnela Aleksis, iako to nije pokazivala. - Imao sam veliku potrebu da te vidim, da budem uz tebe... Ali ne iz romantičnih pobuda, ne brini, već iz ljudskih...

- Plašiš me, Brodi... - Aleksis je sa obe ruke obuhvatila Brodijevu mišicu, osećajući da mu je podrška bila potrebna kao nikada pre.

- Moj otac... Javili su mi da je doživeo moždani udar... Lekari se plaše najgoreg. A i ja... Rezervisao sam kartu za sutra ujutru...

Mogu li da prespavam u tvojoj dnevnoj sobi, makar i na podu? molećivo ju je upitao, ne skrivajući ni delić agonije koju je proživljavao. - Nisam mogao da ostanem sam u onoj bezličnoj motelskoj sobi...

- Ovde si dobrodošao! - Aleksis mu je to ubedljivo poručila, navodeći ga da se smesti na garnituru za sedenje. - Žao mi je zbog Knjige 64 Club

Bella Don@ tvog oca, Brodi. Mogu da pretpostavim kako se osećaš. Nema potrebe da spavaš na podu, imam sobu za goste. Pokušaj da se pribereš, a ja idem da skuvam čaj.

- Ne želim čaj - Brodi ju je odbio, uz pogled zahvalnosti. Ništa mi nije potrebno. Sada, kada sam ovde... Ti blagotvorno utičeš na mene, Aleksis. Znam da imaš dobro srce, iako se trudiš da ga sakriješ... Ove noći mi je zaista potrebna ta tvoja dobrota...

Skinuvši masku krutosti i hladnoće sa lice, masku kojom je držala ljude na distanci, Aleksis se smestila pored Brodija.

Uhvatila ga je za ruku i ukrstila svoje prste sa njegovim.

- Nadajmo se najboljem, kada je tvoj otac u pitanju. Ali, ako se stvari budu završile drugačije... Znaj da će vreme učiniti svoje...

Uvek možemo da se uzdamo u protok vremena, kao u lek. Potom, ja verujem da niko ne odlazi zauvek. Ta vera me je spašavala od ludila, u periodu kada sam ostala bez oba roditelja.

Brodi je pogledao Aleksis sa ljubavlju i zahvalnošću, da bi joj potom nežno poljubio nadlanicu. Otkrio je da je, te večeri, izgledala potpuno drugačije nego obično. Nije ličila na onu ženu, od čijih je reakcija strahovao. Njeno lice je obilovalo nežnošću. U očima joj se čitalo razumevanje i naklonost. I sve to je bilo stvarno, iskreno.

Osetio je njeno saosećanje, njenu podršku. I znao je da će, zahvaljujući tome, moći sve da podnese, sa svim da se suoči.

Imao je ženu koju je voleo na svojoj strani. Ona je bila uz njega. Stisak njene šake je delovao isceljujuće. Sve se činilo podnošljivim. Aveti su nestale, kao i krivica. Obuzela ga je ljubav, sveukupna.

A najviše od svih je voleo Aleksis, ženu koju su loša iskustva učinila nesrećnom, opreznom, grubom. Ženu, koja je imala pregršt dobrote u sebi, namenjene samo onim odabranima.

Te večeri, on se napajao njenom dobrotom. Međutim, kao muškarcu, nije mu promaklo da primeti koliko ju je ta ispoljena dobrota učinila lepom, koliko je smekšala crte njenog lica.

Nije mogao da odoli želji da je poljubi. Suptilno je prislonio svoje usne na njene, a onda ih je lagano upijao, više joj nešto nemo saopštavajući, nego je ljubeći.

Knjige 65 Club

Bella Don@ I Aleksis je krenula da pokreće svoje usne, na isti, senzualni način. Spajanje njihovih usana, ličilo je i na spajanje njihovih duša. A one su bile ispunjene istim osećanjima, istim željama.

Onima, koje su odjednom buknule, izazvane obostranom ljubavlju, jačom od svega drugog.

Kada su se uhvatili u zagrljaj, oboje su znali da će ih jedino jutro razdvojiti. Morali su da se pokore onome što je strujalo među njima, onome, čemu nisu mogli da se odupru.

Sve dublji poljupci, koje su strastveno razmenjivali, brisali su sve ružne, izgovorene reči, sve gorke utiske, sve sumnje, razlike i barijere. Sveli su ih je na ono, što je jedino bilo važno: na muškarca i ženu, koji su želeli jedno drugo. Toliko jako, da ništa drugo nije bilo važno, ni ono što je prošlo, ni ono što je trebalo da dođe.

Ništa nije bilo bitnije od toga da su tada bili zajedno, svojevoljno zatočeni u obostranoj požudi, obojenoj strašću, koliko i nežnošću.

Ljubav je prosto urlikala u Brodiju dok je ljubio Aleksis, tragajući za onim delom u njoj, koji je bio nepravedno zanemaren. Znao je da ga je dotakao kada je počela da ga bestidno privlači sebi i zavlači mu ruke ispod majice.

Prsti su joj lutali gde god je mogla da ga dodirne, željno istražujući njegovo telo koje je bilo zahvaćeno nesavladivom silom. U početku prefinjeni i čulni, Brodijevi poljupci su postali zahtevni, a dodiri pomamni. U odnosu na čežnju, koju je ispoljavao tim dodirima, sve drugo se činilo malim, ništavnim.

Brodijeva erotska pohlepa, koju je pokretala čista i uzvišena ljubav, načinila je od Aleksis emocionalno dostupnu ženu. U njoj je proradio vulkan, dovoljno moćan da sprži i poništi sve sumnje, strahove i nesporazume.

Da je trebalo, pristala bi, u tom trenutku, da se odrekne svega onoga, čime se do tada odlikovala njena ličnost. Pristala bi da bude tek žena koja se predavala muškarcu koji ju je očigledno voleo i koji je znao kako to da joj pokaže.

Ono, što je izazivao u njoj dok ju je ljubio, nimalo suptilno je oslobađajući odeće, bilo je moćnije od svake fantazije. Bilo je Knjige 66 Club

Bella Don@ nešto, što se graničilo sa stvarnošću, što je moglo da se pripiše svetu bajki i snova.

Aleksis se uvijala pod težinom Brodijevog tela, jasno mu pokazujući ko liko je žudela za njihovim spajanjem. Ništa joj nije bilo prirodnije od osećaja koji ju je ispunio kada ju je Brodi osvojio svojom čvrstinom. Za Aleksis je to bilo kao ostvarenje davne želje koje se odrekla, u strahu da nikada neće biti realizovana.

Ali, čudo se dogodilo! Nakon mnogo protraćenih noći, sa pogrešnim muškarcima, konačno se tresla od uživanja u zagrljaju pravog, onog koji je svojom ljubavlju zahtevao svaki deo nje, znajući da ga ona neće odbiti.

Prevelika strast ih je oboje prerano spržila, tako da su se veoma brzo našli u središtu plamena, ali onom, na kome nisu sasvim sagoreli. Nakon kraćeg predaha, Brodi je odneo Aleksis u spavaću sobu i spustio je na prostrani, bračni krevet.

Tamo se podrobno upoznao sa njenim telom, a potom joj je, neiscrpno nadahnut, činio izuzetne, nemoguće, divne stvari.

Bivao je nežan i usporen, ali i bezdušno oštar i brz.

Aleksis nije skrivala svoje uzbuđenje, niti se ustručavala da Brodiju uskraćuje zadovoljsto. I ona je bila izdašna i velikodušna, potpuno nova, drugačija, sebi neprepoznatljiva.

Imala je utisak da ju je ta noć nepovratno izmenila, da ju je podmladila i navela je da se odrekne turobnosti, sa kojom je do tada hodala kroz život.

Bila je beskrajno zahvalna Brodiju na tome. Toliko da mu je pred jutro, iznurena od telesne ljubavi i ošamućena od doživljene prijatnosti, rekla da ga voli, ljubavlju kojoj je bilo suđeno da traje večno.

Knjige 67 Club

Bella Don@

9. POGLAVLJE

Nakon svega nekoliko sati sna, Brodija je produbilo oglašavanje mobilnog telefona. I pre nego što je odgovorio na poziv, znao je šta će mu biti saopšteno.

U trenutku, kada je saznao da mu je otac preminuo, imao je utisak da se čitav svet srušio, da je sve nestalo, da je sve izgubilo smisao. Prisetio se poslednjeg susreta sa ocem, odbijajući da poveruje u to da ga više neće videti. Ostavio ga je rumenog, zdravog i u dobroj snazi. Kako je moguće da je otišao? Kako je moguće da ga je izgubio? On, njegova dva brata i njihova majka?

Pomisao na majku, koja je sasvim sigurno bila očajna, naterala mu je suze na oči. Ustao je, obukao farmerice i prišao prozoru. Grad je već uveliko zahvatila vreva, tipična za početak radnog vremena. Sve se odvijalo po ustaljenom rasporedu, bez ikakvih promena. Kao da jedan čovek nije preminuo...

Iako Brodi, stojeći pored prozora, nije napravio nijedan šum, Aleksis se probudila. Nije bilo potrebno da bilo šta pita. Znala je šta se dogodilo.

Uprkos tome, nije odolela da osmotri Brodijevo telo, nago do pojasa. Bio je tako zgodan, privlačan, tako muževan. Sećanje na proteklu noć ju je potpuno razgalilo. Znala je da se probudila kao drugačija žena, da ju je Brodi zauvek izmenio. Nikada više nije želela da se vrati u svoju ljušturu, u kojoj je bila bezbedna, ali istovremeno i nesrećna.

- Tvoj otac... - prošaputala je, navodeći Brodija da pogleda u nju. - Žao mi je...

Odmah joj je prišao, lud od potrebe da je dodirne, da joj nešto lepo kaže. Pomazio ju je po licu i kosi, uživajući u tome što je uspeo da joj izmami osmehe.

Knjige 68 Club

Bella Don@ Hrabrost se rodila u njemu kada mu je Aleksis poljubila dlan, a potom ga priljubila na svoje grudi, kao da je želela da mu poruči da je njeno srce kucalo za njega.

- Mogu li ja nešto da učinim? - upitala je iskrenom spremnošću da učini sve što bi on zatražio.

- Možeš... - odgovorio je on, ne prestajući da pogledom upija njeno lice, sa koga je crpeo snagu.

- Šta, Brodi?

- Pođi sa mnom. U Nebrasku.

- Poći ću - spremno je prihvatila, bez imalo kolebanja.

- A tvoj posao...? Kompanija...?

- Osposobila sam dovoljan broj ljudi da rade bez mene. Posao se odvija sam od sebe. Imam zamenika, uostalom. Tu je i Stjuart.

On može da kontroliše dosta toga čak iz Japana.

- Propustili smo autobus...

- Ići ćemo automobilom. Udobnim i brzim. Stići ćemo u Nebrasku za nekoliko sati. Pretpostavljam da je sahrana zakazana za sutra?

- Jeste.

- Ja ću da vozim. Ići ćemo prvo do motela, po tvoje stvari.

- Hvala ti - jednostavno je izgovorio, ali sa ubedljivošću koja je govorila više od reči.

- Mogao bi da skuvaš kafu, dok se ja istuširam. U redu?

- Naravno! - prihvatio je, ispunivši se uverenjem da mu, zahvaljujući Aleksis, predstojeći dani neće biti preterano traumatični.

*** Pokazalo se da je Brodi, po pitanju tih predviđanja, bio potpuno u pravu. Nakon duge vožnje, tokom koje je spontano ćaskao sa Aleksis o najraznovrsnijim temama, doputovao je u Nebrasku spreman da se suoči sa gubitkom oca, kao i da pomogne majci i braći da što lakše prebrode odlazak glave porodice.

Knjige 69 Club

Bella Don@ Svima je njegova hrabrost mnogo značila, jer su već bili posustali, jer nisu znali kako da nastave život, nakon što im je on priredio tektonski poremećaj. Iako je bilo kasno kada je Brodi doputovao, preuzeo je da uradi mnogo obaveza, kako bi omogućio braći i majci da predahnu. Smatrao je da su se oni više emotivno potrošili od njega, s obzirom na to da su bili neposredni svedoci onoga što se dogodilo.

Aleksis je, za zanemele članove porodice, predstavljala prijatno osveženje. Svi su rado prihvatali da razgovaraju sa njom, jer je bila ljubazna, srdačna i veoma taktična. U odnosu na okolnosti, u kojima se našla, ponašala se upravo onako, kako je svima bilo od najveće koristi.

Brodi joj je na tome bio neizmerno zahvalan. Kada su se povukli na spavanje, nije mogao da prestane da je ljubi, niti da joj govori koliko joj se divio, koliko mu je prijalo njeno prisustvo, koliko je srećan što je mogao da se osloni na nju u tim najtežim životnim trenucima.

Kada je svanulo jutro, Aleksis je pronašla službu za ketering u obližnjem Linkolnu, gde je naručila hranu i piće namenjeno za posluženje ljudi, koji su dolazili da izjave saučešće i prisustvuju sahrani. Iz cvećare je naručila cveće, a iznajmila je i dva automobila.

Time je učinila veliku uslugu svim članovima porodice, koji jedva da su mogli da poveruju u toliku velikodušnost jedne njima gotovo nepoznate žene, čiji status, u Brodijevom životu, nije bio najjasniji.

Ni sam Brodi nije umeo da objasni braći i majci svoj odnos sa Aleksis. Rekao im je jedino to da mu je veoma važna, da bi voleo da je zadrži pored sebe, ali da je smatrao da je to bilo nemoguće.

Na dan sahrane je težio tome da mu se Aleksis uvek nađe u vidokrugu. Iako je razgovarao sa mnogo ljudi, i iako je primio mnogo izraza saučešća, jedino je ona mogla da ga drži na površini, da ga sprečava da potone.

Jedino ga je pogled na nju podsećao na to da je život nastavljao da se odvija, da bi njegov otac voleo da se svi što pre saberu i vrate svojim obavezama.

Knjige 70 Club

Bella Don@ Farma je zahtevala da se svakodnevno održava, nezavisno od svega.

Prvih nekoliko dana, po obavljenoj sahrani Brodijevog oca, prijatelji, rođaci i poznanici su dolazili da im pomažu oko svega.

Ali, i oni su morali da odrađuju svoje obaveze, tako da su, jedan za drugim, počeli da se povlače. To je primoralo Brodija i njegovu braću da se prihvate završavanja neophodnih poslova.

Njihova majka je bila zaštićena i pošteđena svih obaveza, ona je jedino, na svoje insistiranje, održavala malu baštu sa cvećem i začinskim biljem. Aleksis joj je često pravila društvo, ne zato da bi joj ugodila, već zato što joj je prijalo da boravi na svežem vazduhu, na suncu, da okopava biljke, cupka travu i zaliva cveće.

Sve to ju je neverovatno opuštalo i relaksiralo. Pomisao na kancelariju ju je navodila da se strese, kao i na ljude sa kojima je svakodnevno radila. Za razliku od njih, Brodijeva majka je bila iskrena, spontana, prirodna. I veoma blaga. Aleksis je osećala da ju je ta žena prihvatila i zavolela. Ona nije znala ništa o njenom bogatstvu, niti o njenom statusu u društvu, niti o uspesima, stečenim u „gladijatorskim uslovima“. Nije je pitala čak ni za godine. Ništa je nije pitala. Ponašala se kao da je ona oduvek tu, sa njima, i kao da će tu i ostati.

Međutim, kako je vreme prolazilo, Aleksis je uviđala da Brodi nijednom rečju nije nagoveštavao kako bi voleo da ona tu zaista i ostane. A sve vreme se ponašao kao da je lud za njom! Kada bi završio sve poslove i istuširao se, nije mogao da dočeka da se izveze sa njom do nekog proplanka, gde bi ležali na travi, gledali zvezde, jeli sendviče i pili pivo. Često su jahali na konjima, obilazeći udaljene potoke i istražujući obrise nepreglednih prerija. Obišli su sva mesta, na kojima je priroda nesebično pokazivala svoju raskoš.

Aleksis se ponašala kao da je rođena sa tim predelima. Disala je punim plućima, uživajući u svakom prizoru. Njujork joj baš nimalo nije nedostajao. Naprotiv, užasavala ju je pomisao na povratak. U Brodijevoj kući joj ništa nije nedostajalo. Imala je sav raspoloživi komfor.

Knjige 71 Club

Bella Don@ Prijalo joj je to što nije morala da se šminka, niti da vodi računa o frizuri. Umesto da je redovno uvija, kosu je jednostavno vezivala u rep, što je njenom licu davalo mladalački izgled. Nosila je trenerke i farmerice, čizme i patike. Odmorila se od uzanih kostima, kao i od visokih potpetica. I nije imala nikakvu želju da ih ponovo nosi.

Iznad svega joj se nije razdvajalo od Brodija. Uživala je u svakom trenutku, koji bi provodila sa njim. Odlično su se slagali, njihove želje su bile potpune usaglašene. Razgovori su im bili intimni i krajnje poverljivi. A noći... Oboje su izgarali u ljubavnim igrama, u kojima je dominirala nepotrošiva strast. Brodi je bio moćan i nesebičan ljubavnik, a Aleksis je bila srećna, podatna, bila je ona koja se prepuštala, koja je sledila.

Kada joj je Brodi, jednog jutra, saopštio da bi on i njegova braća trebalo da budu odsutni od kuće nekoliko dana, kako bi prisustvovali sajmu stočarstva u Omahi, za Aleksis je to bio znak da bi trebalo da se vrati u Njujork. Brodijevoj majci je u posetu dolazila sestra, tako da ona nije imala potrebu da joj pravi društvo, u odsustvu sinova.

Brodi je nije pozvao da krene sa njim, njegova majka joj nije predložila da ostane.

Jedino što je Aleksis mogla da uradi, bilo je da se vrati u Njujork.

Niko nije bio nesrećniji od nje zbog toga. Priznala je sebi, tada, kako se nadala da bi Brodi mogao da joj predloži da ostane.

Sve što su zajedno radili, vodilo je ka tome.

Aleksis je jedino objašnjenje, za njihovo razdvajanje, videla u tome što je ona bila trinaest godina starija od njega. Tokom svog boravka u Nebraski mogla je da se uveri u to da je na farmama u okruženju bilo mnogo veoma mladih devojaka, raspoloženih za to da se udaju za njega. Neke od njih to nisu krile, kao ni njihovi roditelji, uostalom. O tome se javno razgovaralo i pregovaralo.

Mogla je da pretpostavi da je Brodi već odlučio sa kojom bi devojkom mogao da zasnuje porodicu. S obzirom na to da je odlučio da ostane na farmi, da se ne vraća u Njujork, ništa ga više

Knjige 72 Club

Bella Don@ nije sprečavalo da se oženi, i to devojkom koja je bila deo tog okruženja, koja je naučena da vodi farmerski život.

Na dan svog povratka u Njujork, Aleksis se upinjala iz petnih žila da ne pokaže koliko je, u stvari, bila nesrećna, razočarana, slomljena. Koliko je teško podnosila to što je morala da se odrekne čoveka koga je volela i života na koga se navikla. Koliko joj je bilo mrsko da se vrati svom starom načinu života, gde je baš ništa nije činilo srećnom.

Za razliku od Aleksis, Brodi nije krio to koliko je bio očajan.

Nije imao snage da govori, jedva je obuzdavao suze. Iako je to želeo, nije mogao ni da zagrli Aleksis onoliko čvrsto, koliko je to želeo. Bio je sav urušen, loman, na ivici totalne fizičke klonutosti.

Sve to je još više zbunilo Aleksis, još više joj je otežalo odlazak. Jedva je dočekala da uđe u automobil i tamo se izvrišti i rasplače. Kako nije imala dovoljno koncentracije da vozi, svratila je u Linkoln, gde je uzela hotelsku sobu.

Tamo je provela dva dana u oplakivanju izgubljene ljubavi, izgubljenih snova, izgubljene nade. Pila je jedino vodu, tako da je bila potpuno iznurena kada je krenula na put.

Ipak, nekako je stigla do Njujorka, do svog stana, koji joj se učinio avetinjski praznim i hladnim poput najhladnije jazbine.

Knjige 73 Club

Bella Don@

10. POGLAVLJE

Tri meseca kasnije, dok je cepao drva u dvorištu, pripremajući se za dolazak zime, Brodi je odgovorio na Kristoferov poziv.

- Zadihan si? Da li sam te prekinuo u nečemu? - Kristofer se našalio na njemu svojstven način.

- Da, u cepanju drva. Da si me pozvao malo ranije, bio bih zadihan zbog košenja trave. A da si me pozvao malo kasnije, čuo bi kako dahćem dok vučem balvane za popravku ograde!

- C, c, c... Kako ti traćiš svoju lepotu i mladost, prijatelju...

Znaš li da je Riči i dalje besan zbog toga što si ga napustio? Ovde se oni, kojima je svojevremeno poslao tvoje fotografije, raspituju za tebe. Mogao si da se proslaviš i obogatiš, da si još samo malo ostao.

- Oboje znamo da to nije tačno. To su samo priče za one koji naivno veruju u ostvarenje takozvanog „američkog sna“.

- Šta je tvoj san, Brodi? Da veneš na nekoj farmi, daleko od ljudi i, što je najvažnije, od žena?

- Nemam utisak da venem. I nemam potrebu za ženama. Na kraju, nemam ni slobodu da napustim farmu. Moja je obaveza da budem uz braću i majku, nakon što nam je otac preminuo. Oni se oslanjaju na mene. Ne mogu da ih ostavim. Da li si razmišljao o mom pozivu da dođeš na vikend?

- Jesam. I doći ću! Možda krajem ovog meseca!

- Radovaće me to. Slobodno povedi još nekoga, ako želiš.

Imaš li trenutno devojku?

- Imam dve! Ne mogu da se odlučim koju da ostavim! Bojim se da će, na kraju, obe ostaviti mene!

- Pa, to bi bilo i pravedno, zar ne? Nije lepo od tebe što ih obe varaš.

Knjige 74 Club

Bella Don@ - Ah, i dalje si tako moralan! Ponekad me je mnogo sramota pred tobom!

- I trebalo bi da te bude! - nasmejao se Brodi. - Nego... Viđaš li gospođicu Koldvel? - nije odoleo da upita, iako je od Kristofera sakrio apsolutno sve detalje svoje veze sa Aleksis. - Da li je skoro dolazila kod Ričija?

- Jeste, dolazila je. Rekao bih da ti se još uvek mota po mislima?

- Šta da ti kažem? Ona je žena koja se teško zaboravlja.

- E, pa, vreme ti je da je zaboraviš!

- Zašto?

- Zato što je dotična očigledno pronašla sebi ravnog ljubavnog partnera!

Brodi je osetio kako ga je oblio hladan znoj, i kako mu je ljubomora pomračila um. - Video si nekoga sa njom? - jedva je uspeo da procedi to pitanje kroz stisnute zube.

- Ne, već sam nju video sa trudničkim stomakom! Istina ne toliko upadljivim, ali mi je i Riči potvrdio da je u drugom stanju.

*** Kristofer je nastavio da priča o tome kako se Aleksis nije udala i kako još uvek krije identitet oca svog deteta, ali ga Brodi više nije slušao. Bio je toliko savladan emocijama, da je bez pozdrava i bez objašnjenja prekinuo vezu i bacio telefon na zemlju. Seo je na prvi panj, boreći se da sputa nalete uzbuđenja, koliko i radosti i zabrinutosti.

Nimalo nije sumnjao u to da je Aleksis nosila njegovo dete.

Ta okolnost je mogla da ga vine u nebesa, da ga dovede na rub ludila od radosti, da se nije brinuo zbog okolnosti da mu Aleksis nije javila za trudnoću, da očigledno nije želela da on preuzme ulogu oca.

Zaslepljen potrebom da što pre razgovara sa Aleksis, Brodi se za svega dvadeset minuta spremio i kolima krenuo ka Njujorku. Vozio je bez prekida, misleći na Aleksis, na to da je u utrobi nosila njihovo dete, da će oboje postati roditelji. Nije znao Knjige 75 Club

Bella Don@ kakvu mu je ulogu namenila, ali je znao da će se boriti za to da učestvuje u životu svog deteta, ako, već, Aleksis nije želela da mu omogući pristup u svoj život.

Iako je vozio nekoliko sati, kada je stigao do svog cilja, nije osećao nikakav umor. A kada je ugledao Aleksis, osetio se potpuno regenerisano, potpuno osveženo.

Nada se probudila u njemu kada je video bljesak ljubavi u njenim očima i izraz naklonosti na licu, izraz koji je nagoveštavao da „njihova priča“, uprkos sputavajućim i nerazjašnjenim okolnostima, nije bila završena.

Ni on sam nije sputavao svoju ljubav, koja je postala očigledna, kao ni svoju radost što je ponovo bio pored žene koju je voleo.

- Brodi! - Aleksis ga je uzbuđeno oslovila, jedva uspevajući da poveruje da je on zaista stajao tu, pred njenim vratima, poput privida iz njenih snova i iz njene mašte, poput otelotvorenja svih želja. - Otkud ti ovde?

- Zašto, Aleksis? - jednostavno ju je upitao, ulazeći u stan. Zašto mi nisi rekla da čekaš naše dete? - morao je to odmah da sazna, silno mučen sumnjama i strahovima.

- Ja... - Aleksis je spontano dlanovima prekrila svoj blago zaobljeni stomak. - Plašila sam se tvoje reakcije... To je jedini razlog... Nema mesta nikakvoj zaveri... Nikakvom uskraćivanju prava...

- Plašila si se moje reakcije?! - ponovio je Brodi, beskrajno začuđen.

- Trebalo je da znaš da bih bio ludo srećan! Srećniji od bilo koga, na ovom svetu! Ispunila si mi želju, koju sam smeo jedino nebu da poverim!

- Ali... - ispunjena nevericom, Aleksis je odmahnula glavom. Kako sam to mogla da znam? Ti nisi želeo mene, pa sam mislila da ne želiš ni naše dete.

Bio je red na Brodija da se trgne od neverice. - Ženo, mora da se šališ! Otkud takva izjava? Mislio sam da su moja osećanja očigledna! Nisam ih skrivao od tebe, naprotiv! Naravno da te želim! I volim te, toliko, da to boli!

Knjige 76 Club

Bella Don@ - Pustio si me da odem od tebe...

- Aleksis ga je podsetila na to. - Da se vratim u Njujork...

- Zar bi ostala, da sam pokušao da te zadržim?

- Da, ostala bih!

Brodi je širom otvorio oči, jedva verujući svojim ušima. Mislio sam da... Da tako nešto ne dolazi u obzir... Zato nisam ni pokušao da te zadržim... Kakav sam život mogao da ti ponudim na zabačenoj farmi u ruralnoj Nebraski? Uostalom, rekla si da ti je potreban čovek koji je intelektualno, duhovno i finansijski moćniji od tebe. Ja to nisam...

- Oh, Brodi... - Aleksis je prekrila lice šakama i briznula u plač. - Toliko sam patila zbog uverenja da me ne želiš zbog mojih godina...

- Kakav nesporazum! A ti mene? Zašto ti mene nisi pozvala da krenem sa tobom?

- Zato što sam se plašila da ne bi krenuo, upravo zbog toga što sam starija od tebe! Uostalom, potreban si svojoj porodici!

Tek da znaš, nijednog trenutka te nisam smatrala za sebi nedostojnog partnera, uprkos tome što među nama postoje razlike. U mnogo čemu si ti napredniji od mene. Toliko, da sam počela da se oslanjam na tebe. A to je ono, što mi je bilo potrebno!

Brodi je tada zagrlio Aleksis, koja je i dalje tiho plakala, i čvrsto je stegao. - Oboje smo nepotrebno patili, zbog strahova i zbog pogrešnih uverenja... Dobro je da smo sve razjasnili, da smo uvideli kako nas ništa ne sprečava da budemo zajedno. Presrećan sam što konačno mogu da te volim, Aleksis. Tebe, i naše dete...

Niko mi nije važniji od vas dvoje...

- Reci mi još jednom... - zatražila je Aleksis, krećući, tada, da plače od sreće. - Reci mi da me voliš...

- Kako je moguće da ne znaš da te volim? Pokazao sam ti to miilion puta, na milion načina. Volim te! - nadahnuto joj je poverio, navodeći je da ga pogleda. - Da li si srećna što ćeš postati majka?

- Kakvo je to pitanje?! Kada sam saznala da sam trudna, osetila sam se kao da sam se ponovo rodila! Čitav svet mi je postao jedno lepo, prelepo mesto, a svi ljudi su mi postali dragi!

Knjige 77 Club

Bella Don@ Čak i oni, koji su me uvek nervirali! Toliko sam želela da ti javim tu srećnu vest, ali bi me sumnje i strahovi uvek pokolebali! Kako si saznao...?

- Kristofer mi je javio da si trudna. Odmah sam znao da sam ja otac.

- Pa... Jesi li ti srećan što ćeš dobiti dete?

- Jesam. Ludo sam srećan. Možda ću zvučati sebično, ipak, za sada sam srećniji zbog toga što ću dobiti tebe. Više se nećemo razdvajati, zar ne?

- Ako ti ne smeta to što sam starija od tebe...

- Ne, to mi nimalo ne smeta. Da li tebi smeta to što sam siromašni provincijalac, bez ikakve perspektive?

- Baš si šašav! - Aleksis mu je obavila ruke oko struka i sva se upila u njega. - Volim te, Brodi!

- Najdraža moja... - drhtavo je uzvratio, zahvalan nebesima na tome što je dobio ono, za čim je najviše težio.

- Ne možeš ni da pretpostaviš koliko me je ljubav prema tebi oplemenila i izmenila - nastavila je Aleksis ozareno, nakon što su razmenili dug i topao poljubac. - Hvala ti na tome. Bila sam tako prazna i nesrećna, pre nego što sam tebe zavolela. Sada sam nova osoba, sada sam živa.

- Drago mi je ako sam tako uticao na tebe. Ti si nešto najlepše što se meni dogodilo u životu. Samo, pitam se gde ćemo da živimo te naše nove, lepše živote?

- U Nebraski, naravno! Sazidaćemo na farmi kuću za sebe.

Hoću da naše dete tamo provede detinjstvo. A kasnije, pa, imaćemo mnogo mogućnosti na raspolaganju.

- Najvažnije od svega je to, što ćemo biti zajedno!

- I što ćemo se uvek voleti! - nadovezala se Aleksis, želeći, u tom trenutku, da čitavom svetu objavi svoju sreću, i da svima poruči da njih dvoje veruju i u ono što je na ivici stvarnosti.

Kraj

Knjige 78 Club