Dona Bejts - Momak sa farme by Alex Nash

Dona Bejts

Momak sa farme Naslov originala Dona Bates A GUY FROM COLORADO

Đavolski luksuzno mesto, pomislio je Dilan Bond, ulazeći u hotel «Atlantis» u Vest Palm Biču. Nikakvo čudo, sasvim u skladu sa Rebekinim ukusom. Oduvek je volela skupe stvari, elitne lokale, dobra kola. Jednom rečju, Rebeka je oduvek volela novac! Ogromni hotelski hol podsećao je na kombinaciju podvodnog sveta i nekog fantastičnog istočnjačkog hrama. Nesagledivo visoke tavanice bile su poduprte džinovskim stubovima, a između njih su se nalazili džinovski akvarijumi u kojima su između morskog rastinja, korala i belog kamenja plivale ne ribice, nego ribetine. Za Dilanov ukus, neke od njih izgledale su i previše gadno. On nije poticao sa Floride koja je sa svih strana okružena okeanom, već sa totalnog kopna. Kopno kopna, moglo bi se reći. Ponosno se osmehnuo u sebi, setivši se svog rodnog Kolorada, u kome je još uvek živeo i ne bi pristao da ga napusti ni za šta na svetu. Neke od saveznih država u centralnom delu SAD imale su barem svoje velike reke ili jezera. Kolorado ne, njegove vode, Arkanzas, Kolorado River i Saut Plat zapravo su bile samo nevelike rečice. Alije zato imao veličanstvene planine, i prekrasnu prirodu. Do vraga i okean! U planinskim masivima Kolorada se barem zna, tamo žive medvedi i vukovi, razne vrste sitne divljači, orlovi i supovi... A kakve sve gadne i ljigave kreature nastanjuju more! S neskrivenim gađenjem, Dilan je okrenuo glavu od akvarijuma iz koga ga je gledala nekakva ogromna mrka riba sa samo jednim okom i zašiljenim rogom iznad usana. Medveda i vukova se nije bojao, za trideset sedam godina svog života odstrelio ih je barem desetinu. Ali ova vodena čudovišta izazivala su u njemu jezu. Ne

usuđujući se da više pogleda prema akvarijumu, on priđe recepciji. - Dobar dan - obratio se recepcionaru. - Tražim gospođicu Rebeku Tosend. To jest... - on se osmehnu, shvativši da

pogrešio. - Gospođu Rebeku Vilfri. Tosend je devojačko prezime... - Razumem. Događa se, ponekad ne možemo da se setimo kako se naše stare poznanice prezivaju, kada od gospođica postanu gospođe - recepcionar, postariji čovek prijatnog lica, uzvratio mu je osmeh. - Da, gospođa Vilfri je odsela u našem hotelu. Ali, mislim da trenutno nije u svom apartmanu. Ĉini mi se da sam je pre otprilike jedan sat video kako odlazi na plažu, zastoje ne biste tamo potražili? Nastavite do kraja hola, zatim polulevo, niz stepenice pa pored sala za fitnes i SPA-tretmane. Izaći ćete na veliku terasu, a sa nje se silazi pravo na hotelsku plažu. Dilan pođe tamo kuda gaje službenik sa recepcije uputio, ali još i pre nego stoje izašao na terasu, osetio se veoma glupo i nelagodno u svojoj koži. To jest, u svojoj odeći. Imao je na sebi solidno odelo poslovnog čoveka u svetloj, letnjoj boji, odgovarajuću košulju i lake kožne cipele. Ali ovde se u tome osećao kao zalutali Eskim. Svi oko njega, uključujući i hotelske barmene i konobare koji su radili na terasi i na plaži, bili su u bermuda-pantalonama i nonšalantnim havajskim košuljama veselih boja. A on je imao kravatu! I ta kravata sve više ga je stezala. Uopšte uzev, otkako je stigao na Floridu, bilo je trenutaka kada se zaista osećao kao slon u staklarskoj radnji. Već je prošao kroz Majami i tamo proveo nekoliko dana u potrazi za Rebekom. Ali hvala bogu, njegova odiseja za sada se završavala ovde u Vest Palm Biču, gde ju je i

pronašao. U dubini duše, on je jedva čekao da obavi taj posao. To jest, da saopšti Rebeki Vilfri to što je imao da joj saopšti, pa da se ukrca u avion i vrati kući, u Kolorado. Tamo je bar bio svoj na svome, i nije se osećao kao daje pao s Marsa. A ovde, u Tropikanabaru na terasi superluksuznog hotela, upravo tako su ga gledali. Imam na sebi svoje najskuplje letnje odelo. Najsolidnije odelo koje ja, kao uspešan advokat, mogu sa svojim prihodima sebi da priuštim. Ali ono očigledno nije dovoljno skupo za Vest Palm Bič. Ovde, na Floridi, svi izgledaju kao milion dolara, zaključio je, prilazeći baru. Na sreću za šankom je bilo nekoliko slobodnih stolica, tako da bar nije morao da stoji i dreždi pitajući se gde da sedne. A ni njegovo samopouzdanje, iako na trenutak malo poljuljano glamurom mesta na kome se našao, nije bilo istinski ugroženo. Dobro je znao koje, staje i gde pripada. I sada kada je sa svih strana bio okružen bogatim i dokonim svetom, nije gubio kompas. Šta ga se, na kraju krajeva, tiču svi ovi ovde koji nikada nisu imali potrebu da rade i čitav život im prolazi u provodu i razbacivanju para? - Pivo sa niskim procentom alkohola i sokom od limuna - naručio je. Bilo je to pravo piće za užareni julski dan, a slatka mlada konobarica koja je umesto bluze nosila samo gornji deo bikinija donela mu je porudžbinu ekspresnom brzinom. Uprkos svojoj averziji prema Floridi i njenim mondenskim letovalištima, Dilan je morao da prizna jedno: nigde nije video toliku koncentraciju zgodnih žena na relativno malom prostoru. Mlađe ili starije, plavuše, crnke, meleskinje, sve su imale zategnuta i čvrsta tela, i trudile se da ih istaknu izazovnom odećom.

Ali sve su to samo dokone i razmažene silikonske lutke, podsetio je samog sebe. Dolazeći na Floridu, bio je čvrsto obećao sebi da mu je dozvoljeno samo da gleda, i ništa više od toga. Silikonske lutke koje nemaju druga posla nego da rade na svom izgledu. Logično je što dobro izgledaju, kada u održavanje forme i ulepšavanje ulažu čitave gomile para. Preskupa kozmetika, slojevi mejk-apa, plastična hirurgija koja od žabe može da napravi princezu, Armirana garderoba, lažni sjaj... Kad bi se kojim slučajem upetljao sa jednom od tih žena, svakako bi se vrlo brzo razočarao. Jedina lepota koju je on priznavao bila je ona urođena, koju poklanja Majka Priroda. I baš dok je on razmišljao na tu temu, na visoke barske stolice pored njega popele su se dve takve, perfektno doterane, sa izbildovanim telima i silikonskim grudima. Plavuša u šarenom kostimu sela je s kraja, a na mesto između nje i Dilana smestila se omalena ali dobro građena crnka sa afro-frizurom, u upadljivom crvenom bikiniju. Dobile su svoje koktele ukrašene kriškama voća i svakakvim drangulijama, a onda su počele da ih pijuckaju na slamčicu, i da se vrte na svojim rotirajućim stolicama, svaki čas bacajući pogled na njega. - Usamljen - crnokosa se obratila svojoj drugarici, ali to se bez sumnje odnosilo na njega. - A očigledno mu i nije potrebno društvo. Smrknut je... - Ali nije za odbacivanje. Visina, ramena i vrat... Lice sa konkretnim muškim crtama, gusta tamna kosa, a ne bejbi-fejs kao kod onih plavokosih i plavoookih pilića na kakve se ti ložiš... Ja nemam ništa protiv!

- Hm... Građenje kao planinski drvoseča, a obučen kao prezaposleni menadžer iz provincije koji se greškom našao ovde i jedva čeka da ode. - Nemam ništa protiv ni kad je frajer građen kao drvoseča crnokosa se sada preduzimljivo okrenula prema Dilanu, i obratila mu se direktno. - Sami ste? I od skora ste u Vest Palm Biču, jesam li pogodila? Moja prijateljica i ja se baš pitamo odakle li dolazite... - Nisam se trudio da slušam vaš razgovor, ali nije mi promaklo da govorite o meni. Izrazi koje ste pritom koristile bili su veoma živopisni - reče on sa taktičnim, uzdržanim osmehom. Dolazim iz države Kolorado. - Oh!- uzviknu crnka kao da je taj geografski lokalitet naročito ushi-ćuje, i njene tamne oči skliznuše niz Dilanove grudi i uske kukove, sve do dugih i mišićavih nogu koje su se oslanjale na prečku barske stolice. - Iz Denvera? - Ne, moraću da vas razočaram. Trenutno živim i radim u Denveru, ali potičem sa imanja iz okoline Denvera. Znate, ja sam farmerski sin!- nasmejao se opušteno, zadovoljan što će sada u tamnim očima zgodne dame pročitati izraz prezira. Bio je siguran da će ona smesta izgubiti interesovanje za njega, iako ga je još časak pre toga merila kao komad svežeg mesa. To mu je već bilo poznato iz iskustva. Mnoge koje su ga upoznale kao uspešnog denverskog advokata Dilana Bonda, zaboravile bi njegovo ime i broj telefona onog trenutka kad bi im on otkrio da je do svoje

dvadeset devete godine živeo na farmi i gajio konje, povrće i šećernu repu! Međutim, ovoga puta njegova prognoza je omanula. Crnokosoj su se izgleda previše dopale njegove fizičke dimenzije, tamna kosa i «lice konkretnih muških crta«, da bi nalazila zamerke njegovom seljačkom poreklu. - Pa, to je baš uzbudljivo! Mislim... Ja sam odrasla na Menhetnu, za mene je taj život koji si ti vodio čista egzotika!- uzviknula je slatko, a njene oči ponovo su mu uputile nedvosmislen znak da kod nje ima prolaz. - A čime se sada baviš? Rekao si da više ne živiš na farmi... - Ne. Sada sam advokat u Denveru - Dilan još uvek nije bio ubeđen da želi da sklopi poznanstvo sa izazovnom crnkom, ali pristojnost mu je nalagala da se predstavi, pre nego što joj okrene leđa i uputi se na plažu, da pronađe Rebeku i obavi ono zbog čega je i došao na Floridu. - Dilan Bond. - Kao Džems Bond?- zgodna žena značajno je podigla obrve, i kroz plastičnu slamčicu otpilajoš gutljaj svog ledenog koktela. - Pa... Mogao bi da prođeš, znaš? Na osnovu reprezentativnog uzorka kao što si ti, rekla bih da u Denveru i okolini ima veoma privlačnih muškaraca? Ja sam Seri - pružila mu je svoju meku ručicu sa dugim, manikiranim noktima. - Šeri O' Nil. Radim u Njujorku, u jednom osiguravajućem zavodu. A ovde samo letujem. Ovo je moja drugarica, Liz - dodala je, pokretom glave pokazujući na plavušu.

- Drago mi je, Šeri. Drago mi je, Liz. Možda ćemo se ponovo sresti, ali sada bih zaista morao da krenem!- uz jedan učtiv osmeh koji ništa nije obećavao, on siđe sa barske stolice. Došao je do kraja terase, i pogledom počeo da pretražuje hotelsku plažu, tražeći poznato lice... I poznato telo. Ako je Rebeka Vilfri zaista ovde kao što je rekao recepcionar, znao je da će je lako naći. Visoka bezmalo sto osamdeset santimetara, sa kosom boje lešnika dugom do pojasa, uvek u stanju da privuče pažnju svojom figurom i načinom odevanja, Rebeka zaista nije bila devojka koja može da se izgubi u masi. Krenuo je duž plaže, privlačeći začuđene poglede svojim odelom, a onda ju je ugledao. Bila je opružena na ležaljci, a oko nje, ispod suncobrana, nalazila su se čak trojica muškaraca. Trojica udvarača, ispravio je Dilan sebe. Kad je u pitanju Rebeka, svi muškarci u njenoj blizini izuzev njenog oca i rođaka, bili su udvarači. Žena koja izgleda poput nje naprosto nije mogla da ima drugove i prijatelje koji su bili «neutralni» i prema njoj nisu gajili nikakve aspiracije lične prirode. Ĉak i on, iako ju je poznavao već milion godina, gotovo od samog njenog rođenja, i predobro znao sve njene mane, za trenutak je podlegao fascinaciji. Nekoliko trenutaka zadržao je pogled na njoj. Koliko je vremena prošlo otkako ju je video poslednji put? Ĉetiri godine, možda pet, sračunao je. Ona sada ima trideset tri. U tim godinama, neke žene ubrzano podležu starenju, i menjaju se na gore. Ali, ne i Rebeka! Još uvek je bila jednako zanosna kao i prilikom njihovog poslednjeg susreta.

Prvo što je na njoj čovek morao da primeti bio je blistav osmeh i duga, negovana kosa čija je prirodna boja bila između svetlosmeđe i tamnoplave. A onda, telo. Idealno telo, Dilan je uvek tako mislio. Imala je zavidnu visinu, i nikada nije bila preterano mršava, već čvrsta i snažna. Ne bi se moglo reći da nije vitka. Ali, na njenom telu bilo je upravo onoliko oblina koliko je jednoj ženi potrebno. Ni grama manje, ni grama više. I još uvek je uspevala da se održi u toj formi. Minijaturni zeleni bikini je to potvrđivao. „Rebeka Tosend... Prava mala opasnica." Dilan se sećao staje svojevremeno govorila o njoj njegova majka. „Već sada zna da odabere ono što joj najbolje stoji, i ističe njenu lepotu. Šta li će tek biti kada još malo poodraste? Spašavaj se ko može! Svi momci u okolini će zbog nje patiti od nesanice..." Bilo je to davno. U međuvremenu, Rebeka ne samo što je poodrasla, nego je stigla i da obavi mnoge krupne stvari u životu. Prvo se prijavila na takmičenje za Mis države Kolorado i pobedila. Zatim je, zahvaljujući toj laskavoj, tituli, preko noći stekla gomilu udvarača među kojima je mogla da bira. Onda je odabrala najbogatijeg među njima, Brendona Vilfrija. I, konačno, posle samo nekoliko godina braka sa Vilfrijem koji je posedovao naftna polja i lanac benzinskih pumpi, razvela se i napustila Kolorado. Putovala je po Južnoj Americi i Evropi i nemilice trošila ogroman novac koji joj je pripao posle razvoda. I sada se najzad skrasila na Floridi. Prava opasnica, opet je zazvonilo u Dilanovoj glavi. Zna da odabere ono što joj najbolje stoji i ističe njenu lepotu. Da, njegova majka bila je u pravu. I, Rebeka je to još uvek znala. Nosila je

zeleni kupaći kostim i zelenu traku u kosi, jer je to isticalo prekrasnu zelenu boju njenih očiju. Međutim, Dilan nije mogao da vidi te oči koje je tako dobro poznavao. A ni Rebeka nije mogla da vidi njega, jer mu je bila okrenuta iz profila, i previše zaokupljena razgovorom sa udvaračima koji su je okruživali. Tako je mogao da iskoristi situaciju, i dobro osmotri te tipove. Dvojica od njih bih su mladi, zgodni nabildovani žutokljunci, i on zaključi da su potpuno beznačajni. Ali treći, najstariji među njima, uopšte nije izgledao bezopasan. On ni iz daleka nije bio tako zgodan kao dvojica njegovih konkurenata. Bio je mršav kao isposnik, imao je uredno podšišanu, ah već proređenu kosu, i lice koje se Dilanu ni malo nije dopalo. Lisac, pomislio je. Ti upali obrazi, dugačak nos, tanke stisnute usne, sužene oči, karakteristični su za perfidne ljude. Ali iako je bio neprivlačan, taj čovek imao je stav i manire bogataša koji može da kupi pola sveta. A Rebeka je padala na takve. I zato je Dilan došao do zaključka daje udvarač broj tri jedini koga bi Rebeka mogla da izabere. Važno da sam je pronašao. Istina je da moram da razgovaram sa njom što je moguće pre, ali ipak ne gori pod nogama. Bolje bi bilo da ne banem sada, kada su tu ova trojica, nego da je potražim malo kasnije, kad bude sama, odluči on. Okrenuo se i pošao nazad prema Tropikana-baru, a odatle u hotelski hol. Na vratima, ponovo je sreo damu u crvenom kupaćem kostimu po imenu Šeri, i njenu plavokosu drugaricu. - Ponovo ti! Ĉuj, ako se sretnemo i treći put, častiš! Vodiš me na piće!

10 10

- O kej - dobacio je, iako je bio siguran da za ispijanje pića sa Šeri neće imati vremena. - Ah sada žurim... - Nadam se da ćeš biti manje zauzet kada se sledeći put sretnemo? I da ćeš naći vremena da se presvučeš, umesto što šetaš po plaži u odelu sa kravatom?- Šeri se nasmejala malčice podrugljivo, ali prijateljski. - Ćao, momče iz Kolorada! - Ćao!- uzvrati on. Ali onog trenutka kad je nestala iz njegovog vidnog polja, crnokosa mu je već izvetrila iz glave. Imao je važnijih briga i obaveza. Odlučio je da ponovo potraži Rebeku sat- dva kasnije, negde pred ručak. Samo, kako će ona, tako puna sebe, okružena

udvaračima i uverena daje ceo svet njen,

primiti ono stoje on imao da joj saopšti? I; hoće li to shvatiti ozbiljno?

11 11

II - Nespokojan sam što te ostavljam samu - držeći Rebeku u zagrljaju, dok su sedeli u raskošno opremljenoj dnevnoj sobi njenog apartmana, Nik Šeridan delovao je krajnje utučeno. - Znaš li uopšte koliko ćeš mi nedostajati? I da li u toj tvojoj prelepoj glavici postoji makar i najmanja ideja o tome koliko mi značiš? - Ne ostavljaš me zauvek, Niki! Nego samo na nekoliko dana...Rebeka se protegla sa naslona sofe da bi mu se još više približila, i uvukla prste u njegovu kosu. Odista, ta kosa bila je već podosta proređena iznad čela, ali njoj to nije smetalo. Smatrala je da je Nik neodoljivo privlačan i da ima aristokratsko lice i držanje. To je zato stoje iz Bostona, mislila je. Boston je otmen grad, najkulturniji grad u Sjedinjenim Državama. Centar svih zbivanja, više nego Njujork. A ne ruralna zabit, kao Denver. Uz to, Nik ne samo što je delovao otmeno, već je bio bogat i uticajan, a to mu je davalo neku naročitu harizmu. On je imao stav, on je imao stil i držanje svetskog čoveka, a Rebeka se oduvek divila tim osobinama. Nekoliko dana, u Vest Palm Biču, to može da bude vrlo opasno, srce. Po čitav dan ćeš biti na plaži, i muškarci će ti se udvarati... Sta ako se u međuvremenu zaljubiš u nekog drugog? Mlađeg, zgodnijeg? - Gluposti - Rebeka je približila usne njegovim usnama, mazno zahtevajući poljubac. - Niki, ja nisam balavica. Imam trideset tri godine. Vest Palm Bič je pun zgodnih dvadesetogodišnjakinja, pa neka mladi i nabildovani tipovi jure njih, a ne mene. Za sve te

12 12

momke ja sam ipak samo jedna matora koka... I budi siguran da nikada ne bih mogla da imam nešto sa nekim od njih. Meni se, jednostavno, dopadaju sasvim drukčiji muškarci... Razmenili su dug poljubac, a onda se Nik odmakao od nje i pogledao je ispod oka. - Drukčiji? Da li to znači da treba da strepim od nekog drugog, a ne od one dvojice sa plaže, koji te opsedaju čak i u mom prisustvu? - Nipošto, dragi! «Drukčiji», to znači da se meni dopadaju muškarci... Pa, otprilike muškarci kao što si ti!- njene zelene oči gledale su ga veoma zaljubljeno -I ti to dobro znaš! Jasno ti je da nemaš razloga da budeš ljubomoran, i da bez brige možeš da putuješ u Boston. U stvari, mogla bih i ja da krenem sa tobom iznenada joj je palo na pamet. - Ionako mi ovde već postaje dosadno. Kako se ranije toga nisam setila? Idemo u Boston zajedno! Tako ćemo ubiti dve muve jednim udarcem, ti nećeš imati razloga da budeš ljubomoran, a ja ću se malo razonoditi. Oduvek sam smatrala daje Boston divan grad! U tom trenutku, sedeli su tako da nije mogla da vidi izraz Nikovog lica. - Rebeka, ljubavi, bio bih najsrećniji na svetu da kreneš sa mnom i da ne moramo da se odvajamo čak ni na nekoliko dana, ali... Mislim da to nije dobra ideja! To jest, ovo nije pogodan trenutak. - Zašto ne? - Pa... Iz nekoliko razloga. Prvo, moram u Boston zbog posla i biću zauzet bukvalno od jutra do mraka. Neću imati vremena za tebe. Dosađivaćeš se u gradu u kome nikoga ne poznaješ. Drugo,

13 13

nisam u mogućnosti da te dovedem u svoju kuću, a nipošto ne bih želeo da odsedaš u nekom hotelu. - Zašto ne?- Rebeka je ponovila isto pitanje. - Zašto ne možemo zajedno da budemo u tvojoj kući? Volela bih daje vidim. - U toj kući trenutno borave Lin i Kifer, moja deca iz prvog braka. Poznato ti je da sam se razveo pre samo godinu dana... - Samo? Ali, godinu dana nije malo vremena, Niki! - Za mene nije. Ali za Kifera, a naročito za Lin koja je sada u svojim tinejdžerskim godinama i preosetljiva je, godinu dana je kratko vreme. Deca još uvek teško prihvataju činjenicu da smo se njihova majka i ja razveli. Strahovito su vezana za Fionu. Znam da bi se osećali užasno povređenim kada bih ja u kuću doveo drugu ženu...- želeći da bude što ubedljiviji u svom objašnjenju, Nik je počeo nežno daje miluje po kosi. - I to ženu u koju sam istinski zaljubljen, i... Kojom bih želeo da se oženim, jednog dana. Po prvi put je pomenuo ženidbu, i za Rebeku je to bilo iznenađenje. Zapravo, iznenađenje koje je već izvesno vreme priželjkivala. Bogat, uti-cajan, kulturan, svetski čovek, pored koga bi se svaka žena osećala kao prva dama Amerike. Pažljiv i pun razumevanja, tako različit od njenog prvog muža Brendona, koji je bio agresivni grubijan. Udati se za Nika? Postati gospođa Seridan i živeti u otmenom Bostonu? Nije imala ništa protiv! - Dragi, da li ti to mene prosiš?- upitala je. Ali Nik nije stigao da joj odgovori, jer je telefon pozvonio upravo u tom trenutku. Službenica sa recepcije obavestila je Rebeku da ima posetioca. Dole, u hotelskom holu, nalazio se Dilan Bond, koji je želeo daje vidi.

14 14

*** Dilan! Otkud on ovde, tako neočekivano? Kako ju je uopšte pronašao? Lako je mogao da čuje daje ona na Floridi, ali kako je saznao daje baš u Vest Palm Biču, i baš u ovom hotelu? I, zbog čega je uopšte došao? Nisu se videli nekoliko godina, a sada, najednom, on se stvorio na recepciji hotela, i želi daje vidi. Rebeka je pretpostavljala da iza toga stoji neki zaista ozbiljan razlog. Veoma dobro je poznavala Dilana, još od svog ranog detinjstva. Tamo, u Koloradu, bili su susedi, farme njihovih porodica bile su blizu. Između Dilana i nje postojala je neka vrsta odnosa «pas i mačka«, ali bez obzira na površinsko neprijateljstvo, Rebeka je dobro znala da joj je on u stvari iskren prijatelj. Za njega je mogla da stavi ruku u vatru. On nije bio neozbiljan tip. Naprotiv, čak bi se moglo reći da je neke stvari shvatao i previše ozbiljno. Svakako ne bi došao čak ovamo, i insistirao da razgovara sa njom, da nije u pitanju neka krupna i bitna stvar. - Molim vas, recite gospodinu Bondu da dođe gore, u moj apartman - kazala je Rebeka devojci sa recepcije. - Ko će to doći gore?- Nik je upitno izvio obrve. - Gospodin Bond... Hm, da li je to neko na koga bi trebalo da budem ljubomoran? - Moj nekadašnji sused iz Kolorada, i stari prijatelj iz detinjstva. Poznajem Dilana maltene otkako znam za sebe. On je poslednji muškarac na svetu na koga bi trebalo da budeš ljubomoran. - Toliko loše izgleda, ili šta je u pitanju?

15 15

- Ne izgleda loše. Ali, trebalo bi da znaš da ja nikada nisam padala samo na široka ramena, duge noge i čvrste mišiće. Za mene, muškarac mora da poseduje više, mnogo više od toga. Iskustvo i manire svetskog čoveka, pre svega! - Znači...- Nik Šeridan se osmehnuo krajičkom usana. - Dotični Dilan nije svetski čovek? - Kako bi momak koji je čitav svoj život proveo na farmi, trideset kilometara udaljenoj od Denvera, mogao da bude svetski čovek? Dilan je... Pošten, fin momak. On nije čak ni glup. Ali je, kako bih ti objasnila... - Rebeka je pokušavala da pronađe pravi izraz kojim bi opisala Dilana Bonda, a da to ne zvuči uvredljivo. - Pomalo sirov?- rekao je Nik. - O, ne. Ne sirov, to je previše jak izraz. Dlan je, može se reći, samo i previše jednostavan za moj ukus, o tome se radi - najzad je uspela da ga opiše na pravi način. - Nekada nas je mnogo toga povezivalo. Ali, to je bilo u detinjstvu i ranoj mladosti. Vremenom smo se potpuno udaljili. Logično. On je ostao u Koloradu, na farmi. Ja sam otišla, i počela da živim jednim sasvim drugačijim životom. Posle toliko vremena, Dilan i ja nemamo više ništa zajedničko. - Ali zašto je on onda došao ovamo? - Pojma nemam. I ja se pitam zašto... U svakom slučaju, za koji minut ću to saznati. - Ja ću da krenem, draga - odlučio je Nik, listajući. - Ne želim da ti smetam dok ćaskaš sa svojim starim drugom. A i onako je već vreme da krenem...

16 16

Ispratila gaje do vrata, i tu su razmenili još jedan dug poljubac. - Zbogom, Niki! Srećan ti put. I... Znaš da jedva čekam da se vratiš! Nedostajaćeš mi - prošaputala je ona, još jednom mu se obisnuvši o vrat. - I ti meni. Stalno ću misliti na tebe, srce. I, naravno, zvaću te kad god budem u prilici... Utom se sa druge strane vrata začulo odsečno kucanje što je značilo da je Dilan stigao, i Rebeka je ovorila. Dvojica muškaraca su se tako mimoišli na samom ulazu, zastajući samo na čas dok ih je ona predstavljala jednog drugome. A onda je Nik Šeridan izašao, a Dilan Bond ušao unutra. - Ovo je više od iznenađenja! Dilane! - u suštini, Rebeka je bila veoma impulsivna i spontana osoba. To bi ponekad provalilo iz ne, i tada se ponašala onako kako joj trenutna osećanja nalažu. Ona ga toplo zagrli, i poljubi u oba obraza. - Ne znam kako si se to stvorio ovde, i staje razlog tvog dolaska, ah u svakom slučaju srećna sam što te vidim posle toliko vremena! - Treba li uopšte da kažem da sam i ja veoma srećan što vidim tebe?-upita on, uzvraćajući joj zagrljaj i poljupce. - Bilo je dana kada smo zaista žestoko rezah jedno na drugo. Ali sada smo oboje odrasli i zreli ljudi, i mislim da su ratne sekire odavno zakopane, zar ne? - Naravno. To jest, nadam se da jesu...- posle prvog trenutka radosti, ona se setila da Dilan ume da bude gadno gunđalo i zanovetalo. I da ga je ponekad zaista teško podneti. - Mada me nekadašnje iskustvo opominje na oprez! Znaš h koliko smo samo puta odlučili da budemo prijatelji i da se nikada više ne

17 17

sukobljavamo, a već posle pola sata između nas bi planula užasna svađa! - Naravno da pamtim te naše svađe. Ali bili smo mladi i impulsivni, a sada smo valjda sazreh? Kad čovek sazri, postaje strpljiviji i tolerantni-ji. Stvarno mislim da ovoga puta neće leteti perje između nas... - Molim te, sedi - Rebeka ga je povela prema udobnoj garnituri za sedenje. - Šta želiš da popiješ? Sobni bar je odlično snabdeven. - Bilo šta bezaloholno. Ne sumnjam da se u sobnom baru u ovakvom hotelu može naći i «od ptice mleko», što bi rekli ljudi u našem kraju. Evo! Rebeka prigušeno uzdahnu, dok je iz mini-bara vadila rashlađen sok. Ni minut, a već je pomalo počeo da je nervira. Mnogo je voleo da upotrebljava starinske izraze i poslovice koje su koristili farmeri u Koloradu. A time stoje rekao «u našem kraju«, podsetio ju je na činjenicu da nije uvek bila elegantna i dokona bogatašica. Podsetio ju je da

je ćerka farmera iz Kolorada, a taj

podatak ona bi najradije potpuno izbrisala iz svoje biografije. - Pošto nema «od ptice mleka», moraćeš da se zadovoljiš sokom od tropskog voća. Izvoli!- spustila je čašu na niski stočić, a onda su joj se oči ponovo zadržale na njemu. - Zašto si tako obučen, za ime sveta? - Kako to, tako?- Dilan se namrštio. Smatrao je daje njegovo svetio letnje odelo sasvim solidno. Baš dobro, elegantno odelo. Iako po prirodi štedljiv, dao je za njega gomilu para. Mislio je da se tako obučen ne bi postideo ni na Menhetnu. Ali ako mu ona sada nađe nekakvu manu, ako prokomentariše da je odelo jeftino i

18 18

bezvezno, i da u njemu deluje kao seljačina, on će... On će iskočiti iz kože! I skresaće joj u brk istinu: daje i sama nekada bila seljančica iz Kolorada, a otkako se udala za naftnog magnataBrendona Vilfrija, postala je pokondirena tikva. - Šta fali mom odelu? - već se naoštrio. Ali Rebekine reči su ga umirile. - Odelu ne fah ništa. Baš je dobro - rekla je. - Bez uvrede... Iznenađujuće je dobro za tvoj nekadašnji stil oblačenja. Izgleda da nisi čovek bez ukusa. Ali... Ti nekada nisi izlazio iz farmerica i onih svojih starih, izbledelih karo-košulja. Oblačio si se kao farmer. Kako to da i sada nisi u džinsu i sportskoj košulji? - Eto, nisam- - Dilan nonšalantno sleže ramenima, opružajući svoje duge noge. - Promenio sam stil oblačenja. Poslednjih godina, sve rede sam u prilici da nosim džins i stare košulje. - Vidim da si promenio stil oblačenja, ali te pitam zašto? I šta znači to «poslednjih godina sve rede sam u prilici da nosim džins i stare košulje«? - Znači da mi posao i obaveze to ne dozvoljavaju. - Posao na farmi, i obaveze kao što je pranje štale, timarenje konja, hranjenje živine? Oranje njive na kojoj se gaji šećerna repa? - Ne, Beki - reče on, spontano je oslovivši njenim nadimkom iz detinjstva. - Ne, ne živim više na farmi. Neke stvari - u međuvremenu su se promenile. Gledam da kad god mogu za vikend skoknem na imanje, da obiđem svoje matorce, ali nisam više sa njima. Sada živim i radim u Denveru. - Zaista! Ko bi to očekivao? Uvek si voleo život na imanju. Bio si tako vezan za zemlju, mislila sam da se nikada nećeš pomeriti sa 19 19

nje. Pa, drago mi

je što si na neki način napredovao u životu,

Dilane. Drago mi je ako te taj novi način života čini srećnim. A šta radiš?- upitala je radoznalo, ali u stvari nije očekivala ništa spektakularno. - Verovatno si službenik u nekoj kompaniji? Da, ti imaš nekakve kvalifikacije... Posle srednje škole bio si se upisao na prava, jel' da? Zatim si brzo napustio studije, tvoji nisu imali para da te izdržavaju... - prisećala se. Ponovo sam se vratio na pravni fakultet kad mi je bilo već dvadeset devet godina, i završio sam ga briljantno i pre roka. Položio sam i advokatski ispit, i sada sam advokat u Denveru, zaustio je Dilan da kaže. Ali, učinilo mu se veoma glupim da se pred njom hvališe ovako, iznebuha. Kasnije, ako bude prilike, to jest ako se još koji put budu videli, reći će joj. Ali u ovom trenutku uopšte nije važno da lije on advokat, ih običan sitni činovnik. - Pa, eto, sada radim u Denveru - kazao je neutralno. - Nije loše. Zadovoljan sam. - Ali tvoje odelo... I cipele! - Rebeka nikako nije mogla da se odlepi od te diskusije o njegovom odelu. - Odakle ti para za tako skupe stvari, Dilane? - Prištedeo sam. Još od velike mature, znači punih jedanaest godina, Beki, ja maštam o jednom finom, skupom odelu. Šta je loše u tome ako čovek štedi, da bi sa svojih trideset sedam godina ispunio sebi jednu želju iz mladosti?- da bi se opravdao, morao je da laže. Nije mogao da joj otkrije da su sva njegova odela jednako kvalitetna kao ovo, daje u Denveru nedavno kupio kuću koju upravo oprema nameštajem, da vozi dobar automobil...

20 20

- Nisam došao da bismo razgovarali o tričarijama, Beki - najavio je. Bilo je vreme da pređe na stvar. - Ovde sam zbog nečeg mnogo važnijeg nego što je moje odelo, ili ta tvoja divna haljina... - Pretpostavljam. Veoma sam nestrpljiva da čujem šta te je dovelo ovamo. I kako si me uopšte pronašao? - Bilo je komplikovano, moram da priznam. Ali, pošto je bilo i neophodno, potrudio sam se. Morao sam da te nađem. Za tvoje dobro. - Za moje dobro?- iznad blistavih zelenih očiju, njene guste smeđe obrve su se nabrale. - Imaš loše vesti za mene, Dilane? - Bojim se da jesu loše. Neću da više da okolišim, bolje da odmah pređeni na stvar... Radi se o tvom bivšem mužu. O Brendonu Vilfriju. - Ah, o njemu!- Rebeka je primetno odahnula. - Dobro je, Mislila sam da je nešto drugo u pitanju. Brendon me uopšte ne zanima! I šta god loše da se dogodilo sa njim, neću biti potresena. Možda to što kažem deluje bezosećajno, ali veruj mi da za takav stav imam debele razloge! Nije me briga za Brendona, i on je svojim postupcima i zaslužio da me ne bude briga. Znaš... Jedino dobro u vezi sa njim jeste što je bogat. A sve ostalo je prava strahota! napomenula je, ozbiljnog lica. - Ali neću sada da govorim o tome, duga je to priča... - Jedino dobro u vezi sa Brendonom je to što je bogat - ponovo je Dilan . namrgođeno. - Pa vidiš, Beki... Upravo o tome se i radi. Tvoj bivši muž više nije bogat čovek! - Kakva je to šala?- Rebeka se kiselo osmehnula, gledajući ga sa ne-vericom, i očekujući objašnjenje.

21 21

- Nije šala, na žalost. Poslovi Brendona Vilfrija otišli su do vraga! Ne baš sasvim, ali najvećim delom. Izraz njegovog lica ubedio je Rebeku da mora da ga shvati ozbiljno. Prebledela je, neprijatno iznenađena. - Bankrotirao je?- upitala je bez daha. Bilo je to zaista loše, veoma loše po nju. Prilikom brakorazvodne parnice, ona je nemilosrdno očerupala svog vivšeg muza. Uspela je da mu izvuče ogroman novac, i nekretnine. Uz to je dobijala i zamašnu alimentaciju. Ako je Brendon bankrotirao, to znači da će se i njena finansijska situacija drastično promeniti. - Zvanično još uvek nije, ali je pred bankrotstvom. Pronjuškao sam stanje stvari, i gotovo stoprocentno sam siguran da neće moći da izbegne potpuni poslovni slom. Eto, zato sam došao. Date upozorim. Valjda ti je jasno da će se njegova propast odraziti i na tvoje imovinsko stanje? - Bože! - Rebeka se obema rukama uhvatila za čelo. U deliću sekunde, spopala ju je neizdrživa glavobolja. - Ah, šta da radim, Dilane? Ja se ne razumem u zakone. Ne znam hoću li i ja izgubiti nešto od svoje imovine ako Brendon bankrotira... Moraću odmah da zovem svog advokata! - Za početak, najpametnije će biti da malo prištediš, Beki. Da usporiš sa trošenjem para. Na primer, da se iz ovog jezivo skupog hotela preseliš u neki skromniji... Da ne rasipaš silan novac na garderobu kao što ti inače umeš... Ukratko, što pre počni da živiš skromnije i nemoj više da planiraš nikakve krupnije kupovine. Novi auto, ili nova kuća na nekoj elitnoj lokaciji...- Dilan je energično odmahnuo rukom. - Zaboravi!

22 22

Znao je da će se ona snužditi. I više od toga. Kad joj je predočio kakve će sve restriktivne mere morati da uvede u svoj dosadašnji život prebogate raspuštenice, njeno lepo lice poprimilo je izraz najistinskijeg očajanja. Kako ta cura voli novac, pomislio je, s neodobravanjem. Neverovatno, prosto neverovatno! Ja sam je uvek previše idealizovao. Svojim očima sam video da je gladna velikih para i da joj je jedini životni cilj da se bogato uda. I zbog toga sam je prezirao. A onda bih, svaki put iznova, ubedio sebe da ona baš i nije takav materijalista kao što izgleda. Međutim, jeste. Jasno je da jeste. Sećam se kako je samo ojadila Brendona Vilfrija kad su se razvodili. Razumljivo, brak je razveden njegovom krivicom i bilo je pravo da ona svakako dobije jednu lepu svotu novca. Ali ona se nije zadovoljila lepom svotom, sa kojom bi mogla lagodno da živi. Ona je htela basnoslovno bogatstvo, i uz pomoć onog svog advokata rastgla je Vilfrija kao grabljivica... Podsećanje na to koliko je Rebeka u stvari pohlepna, prlično ga je oneraspoložilo. Bilo je lakše idealizovati je i posmatrati je kroz ružičaste naočare, nego je sagledavati u pravom svetlu, onakvu kakva ona zaista jeste. Jer kad bi priznao sebi da ona ipak jeste pohlepna i proračunata preko svake mere, obuzelo bi ga razočaranje u život, ljude i u čitav svet. Zašto u svakom od nas ne postoji ravnoteža, pitao se? Kako je moguće da jedna žena bude istovremeno

lepa

kao

najraskošnija

ruža,

gramziva

beskrupulozna kao najgnusniji zelenaš? - Pa, Dilane, u svakom slučaju sam ti zahvalna što si mi otkrio kako stvari stoje - obrati mu se ona, pošto se malo pribrala od

23 23

prvog šoka. -Ali... Zar si ti došao iz Denvera na Floridu i prevalio toliki put samo zato da mi to kažeš? Samo zato da bi mene upozorio šta se dešava? - Zato. Nisam imao drugi razlog. - Pa to je... Pa, ti si divan!- sa zahvalnošću, Rebeka je čvrsto stegla njegove ruke. - Oduvek je trebalo da znam da si mi pravi prijatelj! Kako da ti se odužim? - Nikako. Ljudi koji se znaju toliko dugo kao ti i ja, koji su maltene odrasli zajedno, ne bi trebalo jedno drugom ništa da duguju. - Da, u pravu si...- složi se Rebeka zamišljeno. - Ti si zaista nesebičan! A šta sada nameravaš? Da se vratiš u Denver? - Šta drugo? Posao me čeka. Nisam planirao letovanje na Floridi. - Razumem. Ali to valjda ne znači da si planirao da se vratiš baš odmah? Mislim, danas ih sutra? Sutra ćeš još uvek biti ovde? - Svakako. Previše sam umoran da bih se odmah zaputio nazad. - Odlično! Onda ćemo sutra ručati zajedno. Ovde, u «Atlantisu». Naravno, ja častim. To je najmanje čime mogu da ti se revanširam. U stvari...- namrštila se, kao da je shvatila da to ni iz daleka nije dovoljna pažnja za nesebičnu brigu koju je pokazao prema njoj. - Ne, ne želim da to bude samo zajednički ručak! Jesi li već odseo u nekom hotelu? - Da. Jednostavan ah pristojan hotelčić na obali, ali dostaje daleko od «Atlantisa». Nisam još ostavio stvari tamo, ali rezervisao sam sobu. - Otkazi tu rezervaciju!- Rebeka je uzela telefon. - Odmah ću za tebe iznajmiti sobu ovde. Na moj račun. Učinio si mi veliku

24 24

uslugu, i želim da noćas dobiješ prvorazredan smeštaj. Da se lepo odmoriš, i da uživaš u svom luksuzu koji ovaj hotel pruža. Idi sada pravo na recepciju, ja ću im umeđuvremenu telefonirati. Tvoj dnevni pansion će, naravno, biti uračunat.A večeras, kada se odmoriš, večeraćemo zajedno. - Ĉuj, to je previše - usprotivi se on racionalno. - Došao sam zato da te opomenem da više ne razbacuješ novac, ali ti izgleda nisi shvatila ozbiljno moju opomenu. Mogu misliti koliko košta pansion na ovom ušminkanom mestu... Toliko da se čoveku digne kosa na glavi. Zaboravi to, Beki. Ja ću sasvim udobno spavati i u tom hotelčiću na periferiji... - Ne dolazi u obzir! Razumela sam opomenu da treba da prištedim novac. Ali, ne moram da idem u krajnost. I, ne moram da počnem sa štednjom od ovog trenutka. Ti ćeš ostati u ovom hotelu!- insistirala je. -A večeras idemo u provod po gradu, kao dvoje starih, dobrih prijatelja. Prisećaćemo se našeg detinjstva, i prebirati po uspomenama...

25 25

26 U prvom trenutku, za Rebeku je to bio istinski šok. Najgora vest koju je uopšte mogla da sazna. Brendon, njen bivši muž će po svoj prilici uskoro bankrotirati, i nema tog srećnog preokreta i čarobnog štapića koji bi mogao da ga spase finansijske propasti. Kada se to dogodi, ona više neće dobti alimentaciju, od koje je mogla da žvi na zaista visokoj nozi. Užas! Osuđena da do kraja života tavorim, trošeći samo onaj novac koji imam u banci? Da moram da štedim, misleći na svaki bedni dolar? I da jednu po jednu rasprodajem nekretnine, da bih pokrpila rupe u svom budžetu? A ako ostanem i bez nekretnina? Da li je po zakonu moguće da meni oduzmu imovinu koju sam dobila od bivšeg muža, ako on bankrotira. Onespokojavajuće pretpostavke, sve gora od gore, letele su joj kroz glavu. Ĉim je Dilan otišao, čim je ostala sama u svom luksuznom apartmanu, gorko se isplakala. Ah ona po prirodi nije bila malodušna osoba. Posedovala je ogroman urođeni optimizam, i njeno očajanje nije dugo trajalo. Onoliko koliko je bilo potrebno da joj se obrazi osuše, i da se oči zamućene od plača razbistre. Onda se pridigla sa kreveta, pogledala se u ogledalo i osmehnula se samoj sebi. Ko kaže da je osuđena na skromno životarenje i štednju? Ĉak i ako izgubi svoje dve vile i veliki stan u Njujorku, neće biti kraj sveta. Ima trideset tri godine, ali još uvek izgleda perfektno, i muškarci ne prestaju da

26 26

jure za njom. Neka Brendon Vilfri ode pod stečaj i spadne na prosjački štap. On je nasilnik i podlac, i ništa bolje od toga nije ni zaslužio. Ali ona neće dozvoliti da i nju snađe ista sudbina. Ona će se ponovo udati za bogatog muškarca. Zar je Nik pre polaska u Boston nije zaprosio? To jest, on je samo nabacio nešto u tom stilu... Nismo stigli da razjasnimo stvar jer je Dilan naišao. Ali bez sumnje, rekao je da želi da se oženi sa mnom, i sigurna sam da će uskoro ponoviti tu pondu. Prihvatiću, naravno. Postaću gospođa Šeridan, i preseliću se u Boston! Već zamišljajući svoj budući život pored jednog otmenog i uglednog čoveka kakav je Nik, u jednom gradumetropoli kakav je Boston, zadovoljno se osmehnula. Odlučila je da se potpuno opusti, i da nastavi da uživa u najluksuznijem hotelu u Vest Palm Biču, kao da se ništa nije dogodilo. Naručila je da joj donesu ručak u apartman, onda je na kratko otišla na plažu da plivanjem bar malo doskoči kalorijama koje je unela za ručak, a potom se vratila u sobu, da se odmori i pripremi za izlazak sa Dilanom. Kako je on samo plemenit! Još uvek je bila dirnuta njegovim nesebičnim postupkom. Ona uopšte nije bila sentimentalna osoba. Naprotiv. Odavno je već raskrstila sa svojom prošlošću devojke sa farme, i potpuno je zaboravila svoje nekadašnje prijatelje iz Kolorada. Ali, ne i Dilana! Njega se ipak sećala s vremena na vreme. Umeo je daje dovede do ludila svojim zadrtim i ponekad tako neprimerenim ponašanjem, i neprestano su se svađah, čak i zbog najobičnijih sitnica. A sa druge strane, osećala je i znala da na njega uvek može da se osloni. U ranoj mladosti, pre nego što se

27 27

udala za Brendona Vilfrija, on joj je nebrojeno puta pružio pomoć u različitim situacijama. Nije mu to zaboravila. Kada se razvela od Brendona i na taj način postala imućna i finansijski nezavisna, kada je prvi put u životu bila u mogućnosti da sama raspolaže ogromnim svotama novca i da od muža ne traži dozvolu, setila se koliko ju je Dilan zadužio. Jednom je došla kod njega i ponudila mu novac, ukoliko želi da uloži u osavremenjivanje farme, i započne nekakav veći biznis vezan za poljoprivredu. Ali on je odbio pare, njegov ponos nije mu dopuštao da prihvati čak ni pozajmicu bez kamate, a kamoli novčani poklon. Drago mi je što nije odbio da mu platim boravak u «Atlantisu», i da mu bar nekakvom pažnjom uzvratim za sve, pomislila je. Zatim je brižljivo počela da se sprema za izlazak. Zelela je da ga provede kroz nekoliko zaista ekskluzivnih lokala u Vest Palm Biču. Napravila je plan u sebi. Najpre aperitiv u onom predivnom baru na vodi, na plaži Gvadalupe. Zatim večera u restoranu «Frenč konekšn«, pa lud provod u diskoteci otvorenoj te godine, koja se zvala «Brajanova pećina«, i trenutno je bila pravi hit. Dok se spremala, pozvonio je njen mobilni telefon i videvši daje to poziv bez identifikacije ona se trgla. Najednom su je ispunili nelagodnost i strah. Ti anonimni, preteći pozivi počeli su pre otprilike mesec dana ih nešto više. Iako je znala šta će čuti, ipak se besno javila. - Gospođo Vilfri - bio je to isti onaj, ravnodušni i bezbojni muški glas koji joj je već bio poznat. - Još jednom ću ponoviti upozorenje, okanite se Nika Šeridana! U protivnom...

28 28

- Šta će se dogoditi u protivnom?- prasnu ona iritirano. Zaista joj je bilo dosta tog uznemiravanja od strane nekog luđaka kome nikako nije uspevala da uđe u trag. - Baš bih volela da znam! - Posledice će biti neprijatne, gospođo Vilfri - saopštio je nepoznati pretećim tonom, a zatim prekinuo vezu. Jedva se uzdržala da ne-zavitla telefon o zid. Dokle će ovo trajati? I kako da sazna ko iza toga stoji? Daje u pitanju ženski glas, pomislila bi da je to Nikova bivša supruga. Ali zašto je neki zagonetni muškarac upozorava da ga se okane? Još uvek se radovala izlasku sa Dilanom, ali više nije mogla da se oslobodi napetosti. Osećala je takvo stezanje u grudima, i takvu anksioznost, da je morala da proguta pilulu za smirenje. Želela je da se dobro provede i nije htela da dozvoli da joj nekakav telefonski manijak pokvari veče svojim pretnjama. *** - Trebalo je da znam! Ti i ja, u miroljubivim odnosima? Nemoguće, to nikada nije bilo niti će ikada biti - Dilan je nervozno dobovao prstima po stolu. - Pitam se zašto sam uopšte podlegao tvom pritisku da mi platiš prenoćište u svom hotelu, i da večeras izađemo zajedno. Trebalo je da znam da će doći do svađe! Sedeli su u tom čuvenom restoranu sa probranim specijalitetima francuske kuhinje, «Frenč konekšn» i očekivali da im uglađeni konobar donese porudžbinu. AH od samog pogleda na vrtoglave cene u jelovniku Dilan je ostao bez apetita, a takođe i bez živaca.

29 29

- Ja nisam imala ni najmanju želju da se svađam..! - pobunila se Rebeka otegnutim, usporenim glasom koji je više zvučao kao pospano mrmljanje, nego kao protest. - Ti si taj koji je, još pre nego što smo i krenuli, počeo da mi drži predavanje o tome kako više ne smem da rasipam novac. Ali ja ne rasipam, Dilane! Tvoji i moji pojmovi o štednji ili rasipništvu ne mogu da se podudaraju, iz jednog prostog razloga... Ti si nekada bio običan farmer, a sada si običan službenik, koji uz prilično znoja zarađuje svoju platu. A ja sam bivša supruga jednog strahovito bogatog čoveka... - On više nije strahovito bogat i uskoro će ostati bezmalo bez ičega! Koliko puta još treba da te podsetim na to? - Očigledno, nameravaš da me podsećaš neprestano, sve dok ne izludim! Molim te, hoćeš li konačno prestati da iščitavaš taj jelovnik? To niko ne radi, znaš.... Ljudi gledaju jelovnik dok biraju šta će naručiti, ali posle toga ga ostave. A ti ga čitaš kao godišnji finansijski izveštaj koji ti je poslala tvoja banka, i svakome ko te pogleda jasno je da se iščuđavaš cenama... - Naravno da se iščuđavam! Cene su horor. Mogli smo sasvim lepo da jedemo na nekom običnom mestu, za pet puta manje pare! I siguran sam da bismo se bolje najeli! - Oh, Dilane, nepopravljiv si. Bio si i ostao farmer iz Kolorada, koji od izlaska u restoran očekuje jedino da se dobro najede. Tanjirčina prepuna svinjskih kotleta, kobasica i pomfrita, to je za tebe savršena večera. - Naravno. Za mene, i za svakog zdravog čoveka sa normalnim apetitom. Za svakoga ko nije folirant!

30 30

- Za tebe su svi koji se razlikuju od tebe fohranti! Seljaci iz Kolorada su o kej. A bogati, otmeni ljudi, koji uživaju u rafiniranim stvarima, po tebi su vredni prezira... - Ĉuj, Beki... Od svih bogataša u ovoj zemlji, možda samo deset posto ili manje se rodilo bogato, i njihove dede, pradede i čukundede su bih bogataši. Kad su takvi u pitanju, opravdavam njihove otmene navike, verovatno im je to u krvi. Ali ostalih osamdeset posto startovali su kao obični smrtnici. Babe i dede bili su im prosečni ljudi... E, kad je reč o takvima koji su preko noći stekli lovu, pljujem ja na njihov rafiniran ukus! - Da li...- preko stola na kome su blistale skupocene kristalne čaše i fantastično uglancan escajg, Rebeka gaje pospano pogledala kroz trepavice. - Da li ti to aludiraš na mene? Od kako znam za sebe, vređaš me! Ne znam ni zašto te smatram svojim prijateljem, kada se oduvek uvredljivo izražavaš o mojoj ličnosti... - Grešiš. Ponekad samo pokušavam da korigujem tvoje ponašanje, za tvoje dobro. Beki, ti si u svakom pogledu divna devojka!- reče on srdačnim, ali zabrinutim glasom. - Ti si prelepa. Nisi ni glupa. Imaš vedar duh, i iako si pohlepna, još uvek verujem da u suštini imaš dobro srce. Dakle, poseduješ više nego dovoljno kvaliteta. Zašto ti onda treba da se ponašaš kao pokondirena tikva? Zašto ne priznaš sebi, i ćelom svetu, da si samo jednostavna cura iz Kolorada, i farmerska ćerka? Zašto se ne ponašaš jednostavno i prirodno? Zar mishš da bi tada bila manje dopadljiva? - Pa... Imala bih niz prigovora na sve to što si rekao, ali neću da budem nadžak-baba. U svakom slučaju, hvala na komplimentima

31 31

koje si mi dao. To je značajna promena u tvom ponašanju. Nikada ranije nisi mi rekao ni jednu laskavu reč... - prisećala se. - Ali što se tiče rafiniranog ukusa, Dilane, nisi u pravu! Na primer, ovaj prvorazredni francuski konjak koji sada pijemo... - Kad smo već kod toga, mogla bi malo da usporiš sa tim konjakom - napomenu on ozbiljnog lica, naginjući se ka njoj. - Beki, šta je sa tobom večeras? Ovo ti je tek drugo piće po redu, a već izgledaš kao da si i previše popila. Ili, ako mi dozvoliš da se izrazim našim prostim farmerskim jezikom, kod kuće u Koloradu bi ti rekli da si pijana kao majka! - U pravu si... Osećam se kao da jesam - priznade ona, neočekivano pomirljivo. - Noge su mi olovno teške, Dilane... I kapci su mi takode otežali, a jezik jedva pokrećem... Ali to nije od previše pića, nego zato što sam pre polaska popila pilulu za smirenje. - Popila si sedativ, a sada piješ alkohol! Pa, ti si luda!- uzviknu on ljutite - Znaš li koliko je takva kombinacija opasna? Jesi li uopšte svesna kakve posledice to može da ima po tvoje zdravlje? I zašto uopšte piješ sedative? Da li to radiš često?- oštro je upitao. - Valjda ti je poznato da oni posle duže upotrebe mogu da izazovu zavisnost, kao droga? - Oh... Koliko ti znaš o medicini! Ponekad se stvarno ponosim tobom, Dilane - Rebeka je zaklonila usta rukom i zevnula. - Ti si jedan obrazovan farmer... Uvek si imao široka interesovanja. Sećam se, kad smo bili klinci... Puno si čitao. Romane, enciklopedije, priručnike iz raznih nauka, svašta...

32 32

- Nemoj da ploviš po prošlosti, nego odgovori šta sam te pitao. Da li ti je to gutanje tableta za umirenje već prešlo u naviku? - Ne. Nadam se da nije. Do pre mesec, mesec i po, nikada ih nisam koristila. Ali sada... Moram da pijem sedative! - Zašto moraš? Postoji konkretan razlog? Da li si pod nekom vrstom stresa? - I te kako. Ali...- Rebekin pogled, uvek tako blistavo zelen, sada je bio sve zamućeniji. Kombinacija sedativa i alkohola potpuno ju je ošamutila. - Sada nisam u stanju da govorim o tome. Ispričaću ti sutra, kad mi se razbistri u glavi. A sada, hajde da uživamo u ovoj divnoj francuskoj hrani i da pričamo o nečem veselom. Na primer, o uspomenama iz detinjstva. *** Za Dilana, bilo je to jedno neočekivano prijatno veče, «filovano» horor momentima. Prijatno je bilo to što su posle toliko vremena Rebeka i on bih zajedno, i što su po prvi put u životu razgovarah kao pravi prijatelji, bez rezanja i oštrih reči. Ali ona je kako je veče odmicalo bila sve više ošamućena pod uticajem sedativa i alkohola, i to je dovodilo do horor situacija. Posle večere u francuskom restoranu koja je koštala đavolski mnogo, otišli su u jedan običan kafić sa skromnim cenama, na njegovo insistiranje. I, takođe na njegovo insistiranje, pili su samo voćni sok. - Oh, ovo je smešno jeftino! Nisam znala da u Vest Palm biču uopšte

postoji

neko

mesto

ovako

niskim

cenama

prokomentarisala je Rebeka kada je konobar doneo račun.

33 33

- Vaspitno deluješ na mene, Dilane! Pod tvojim uticajem postaću štedljiva, i zaista ću početi da pijem samo sokiće... - Nijedno ni drugo ti ne bi škodilo - izjavio je. Kada su napustili kafić, Rebeka je bila raspoložena za nastavak provoda. Htela je da ga vodi u nekakvu «in» diskoteku, ali on je decidirano odbio. - Ne dolazi u obzir! Jedva se držiš na nogama! Ideš na spavanje, Beki, i to smesta!- ugurao ju je u taksi i zamolio taksistu da vozi u hotel «Atlantis». Rebeka je gunđala, protestujući. Ali, sve u svemu, nije se previše opirala. Bila je toliko umorna i pospana da je od recepcije do vrata njene hotelske sobe morao bezmalo da je nosi. - Baš mi prija kad ne moram da hodam...- mrmljala je. - Divno je kad imaš ličnog nosača! I to još tako snažnog kao što si ti. Oh, Dilane! U poverenju... Ja sam ti se uvek divila! Ĉak i kada sam bila neprijatna prema tebi, divila sam ti se! Ti si tako stabilan i pouzdan... - O kej, uspori malo sa komphmentima. Znaš da nikada nisam bio naročito osetljiv na laskanja. Sada je važno da što pre legneš i ispavaš se. Sutra ćemo razgovarati. Laku noć!- rekao je, otkjučavajući joj vrata njenog apartmana. - Sada valjda možeš sama da se snađeš? - Pokušaću...- uzdahnula je. - Ali, stani, molim te! Nemoj odmah da odeš! Cele večeri, mota mi se po glavi jedna ideja... Dilane?spustila je dlanove na njegova ramena i uputila mu jedan istovremeno zanosan i molećiv pogled. - Da li si već iskoristio svoj godišnji odmor? Upravo ga sada koristim, pomislio je. Došao sam na Floridu da te pronađem i pojma nisam imao koliko će ta potraga trajati. Svoje

34 34

khjente u Denveru obavestio sam.da ću biti odsutan dve, tri nedelje, možda i duže... Jednom rečju, ja sam zbog tebe na finansijskom gubitku, a od toga što za tebe činim neću imati nikakve koristi. Ali, zar je to važno? - Možeš li da uzmeš godišnji odmor i da neko vreme ostaneš ovde, sa mnom?- nastavila je Rebeka. - Molim te! Tek kada si se pojavio,

shvatila

sam

koliko

osećam

izgubljenom

bespomoćnom, i koliko si mi potreban! - Ja?- upitao je podozrivo. - Godinama se nismo videli. Da nisam došao ovde, ko zna da li bi me se ti ikada i setila... A sada, najednom, tvrdiš da sam ti potreban? Upravo ja? - Neko poput tebe. A to znači upravo ti. Jer... Za čitav svoj život, ja zapravo nisam upoznala ni jednog momka koji ti je sličan. Na ovaj ili onaj način, svi muškarci koje sam poznavala bili su ništarije. Ti nisi takav. Prijatelj si mi, i znam da mi nikada ne bi učinio nikakvu podlost. Uz to, ti si tako pouzdan, i...- njene ruke obgrlile su mu leda. - Molim te, možeš li da ostaneš? Znaš, uprkos svom novcu koji imam, ja sam u stvari tako usamljena i bespomoćna...Ostani bar neko vreme sa mnom, molim te! Imaćeš obezbeđen pansion u ovom hotelu, i... - Iznenađen sam tvojim predlogom. Ne mogu odmah da ti odgovorim. Sve zavisi od toga hoću li uspeti da dobijem godišnji odmor. Moram da pitam šefa - slagao je. Nije smeo da dozvoli da ga njeno ponašanje gane. - Razmisliću, u redu? A i ti takođe razmisli. Mislim da je ovo sada tvoj trenutak slabosti i sentimentalnosti, i da me zato pozivaš da ostanem. Sutra kad ti se

35 35

razbistri u glavi, drukčije ćeš misliti. Ponovo ćeš biti ona stara Rebeka, kojoj niko nije potreban... - O, ne! Bićeš mi potreban i sutra, u to sam sigurna. Znači...osmeh-nula mu se, molećivo ali već zadovoljno, kao daje pristao na njen predlog. - Smem da računam na tebe? Ostaćeš ovde? - Pokušaću. Videću šta se može učiniti. - Divan si, Dilane! Ti si čovek koji me nikada nije izneverio. Jedini pravi prijatelj koga imam... Smem li da te poljubim za laku noć? Zagrlila ga je čvršće, svom težinom se oslanjajući o njega, jer su joj noge bile nestabilne, i njene usne pronašle su njegove. Bio je zatečen. Nije se nadao takvom gestu intimnosti. Nekada davno, dok je još bio balavac, sa glavom punom romantičnih sanjarija, za samo jedan poljubac Rebeke Tosend dao bi sve. Za njega, bila je boginja. Najdivnije žensko biće koje se ikada rodilo. Ali, od tada je prošlo petnaestak godina. U međuvremenu je odrastao i na život počeo da gleda očima zrelog čoveka. Sada, kada gaje Rebeka poljubila, nije čuo kako mu u ušima bruje rajska zvona, i nisu se otvorila nebesa. Nije se desilo ništa spektakularno. Pa ipak... Bilo je lepo. Lepše nego sa bilo kojom drugom. Dovoljno lepo da bi poželeo da se ponovi. - U redu - ne dozvoljavajući da emocije nadvladaju njegov razum, blago ali odlučno ju je odgurnuo od sebe. - Poljubila si me za laku noć. Pretpostavljam da je to zbog tableta i alkohola. Ošamućena si. A sada beži na spavanje. Oboje znamo da je ovo slučajnost, koja ne bi trebalo da se ponovi!

36 36

- Možda...- promrmljala je Rebeka, sa izrazom krivca. - Laku noć, Dilane! Sutra ću te potražiti posle doručka. Moramo ozbiljno da razgovaramo!

IV Sledećeg jutra, probudio se preplavljen morem pozitivne energije. Osećao se kao da ima krila. U ušima mu je zvonilo ono što mu je Rebeka rekla prethodne večeri. Ona želi da on ostane sa njom, na Floridi. Potreban joj je. Potreban! Iako ima mnoštvo udvarača, potreban joj je upravo on! To je moglo samo da mu imponuje. Dobro raspoložen, sišao je u salu za doručak. Očekivao je da će mu se ona pridružiti, ali nije je bilo, i on odluči da izađe na plažu i tamo je sačeka. Skinuo je šore i majicu i krenuo u vodu, kada mu se jedna majušna ali odlučna ženska ruka spustila na rame. - Da li me oči varaju, ili je to dečko iz Kolorada?- bila je to Šeri, njegova crnokosa poznanica. Njene oči bez ustručavanja su ga premerile od glave do pete. - Hm... U kupaćim gaćama izgledaš mnogo bolje nego u odelu! U odelu si ličio na pingvina koga su morske struje nanele na Floridu. Ali ovo je već nešto drugo! - Hvala, Seri - uspeo je da se priseti njenog imena. - Upravo sam pošao da se okupam, hoćeš li sa mnom?

37 37

- Ja baš i nisam neka plivačica. Više uživam u sunčanju. Ali najviše od svega, uživaću u tome da sedim sa tobom u Tropikanabaru. Ako se ne varam, duguješ mi piće!- neposredna i spontana u ophođenju, Seri ga je uhvatila pod ruku i počela da ga vuče prema platou načičkanom šankovima i visokim barskim stolicama. - Najpre izvrši svoju obavezu prema dami, a onda idi gde god želiš... Mada, ne bih imala ništa protiv i da čitav dan ostaneš sa mnom... Da li ti prija boravak na Floridi? - Prilično. Iako si konstatovala'da izgledam kao pingvin...nasmejao se. -I pingvini, takođe, uživaju na suncu! - Ja nisam rekla da sada izgledaš kao pingvin!- vrhovima prstiju, Šeri je dodirnula njegovo obnaženo rame. - Izgledao si tako juče, kada si se pojavio u onom uštogljenom odelu. Izgledao si kao da si krenuo na poslovni sastanak, i omaškom se našao na plaži. Ali sada si tip-top! Nikada ne bih ni pomislila da si provincijalac iz Kolorada... Kako nameravaš da provedeš ostatak dana? Ako nemaš nikakvih obaveza, ja sam tu i možemo da dokoličimo zajedno... - Bojim se da danas neću biti baš toliko slobodan - promrmljao je, primetivši Rebeku u gomili. I ona je takode spazila njega, i energičnim koracima se uputila prema Tropikana-baru. - Ti si već na plaži?- promrsila je umesto pozdrava, očigledno nezadovoljna što ga zatiče u ženskom društvu. - A ja sam mislila da još uvek spavaš. - Kada sam ja imao običaj dugo da spavam? Ja sam čovek farmer, i za mene je izležavanje do podneva nedopustiv luksuz -objasni

38 38

on, bez imalo foliranja. - Moj unutrašnji časovnik me uvek budi u šest ujutru, bez obzira gde se nalazim! - U šest!- uzviknula je Šeri fascinirano, uopšte ne obraćajući pažnju na Rebeku. - Neverovatno! Ja ti se divim, farmeru! Kada sam poslednji put srela momka koji je upravo to što jeste, ponosi se svojim seljačkim poreklom i ne pokušava da bude neko drugi? Nikada! Kad malo bolje razmislim, nisam takvog srela nikada u životu, ti si jedinstven primerak. Zaista mi se dopadaš! Rebeka pojma nije imala ko je ta napirlitana crnokosa u izazovnom bikiniju, ali, bez sumnje, nije imala ni želju da

upozna. Za ono stoje imala da joj kaže, zvanično predstavljanje uopšte nije bilo neophodno. - Dopadanje, nedopadanje i ostale privatne stvari, ostavi za slobodno vreme!- rekla je odsečno. - Potraži ga nekom drugom prilikom. A sada ga ostavi na miru, jasno? - Nije jasno! - Šerine tamne oči su se suzile. - Pojma nemam ko si. Ali sve i da si mu devojka, verenica ili zakonita supruga, to ti ne daje pravo da sa mnom razgovaraš kao general koji se obraća običnom redovu! Dilan se nasmejao u sebi, iako ni njemu ništa nije bilo jasno. Ah Rebeka je zaista imala rđavu naviku da sa ljudima razgovara nadmenim ««generalskim» tonom,, i bilo je dobro što se našao neko ko će je postaviti na njeno mesto. - Dilan je trenutno na dužnosti, i nema vremena za privatna ćaskanja - reče ona neprijateljski. - Budi ljubazna pa sada idi! Privatna ćaskanja ostavite za neku drugu priliku! A što se tiče mog

39 39

statusa... Nisam mu ni devojka, ni verenica. Ja sam njegov poslodavac! - Ah, tako...- Šerino lice imalo je pomalo razočaran izraz. Kao daje Dilan izgubio deo karizme koju je imao u njenim očima. - U redu, onda. Ćao, farmeru! Potraži me, ako se ikada izvučeš iz kandži ove zlovoljne dame! Otišla je, i njih dvoje su ostali sami za šankom, a nerazjašnjena pitanja među njima umnožavala su se neverovatnom brzinom. - Kakva je to igra?- upita on. - Zašto si joj rekla da sam na dužnosti, i poslodavac?

moj

U stvari, osećao je zadovoljstvo. Bilo je očigledno da je Rebeka ljubomorna, i da ne može da podnese Šerino prisustvo. Njen nastup bio je malo previše nametljiv, njeni izgovori bili su glupi i nezgrapni, ali činjenica daje ljubomorna na Šeri mu je godila. Da lije to značilo da mu je stalo do njega? I kako je moguće da su se stvari među njima najednom tako potpuno promenile? Ali Rebekino objašnjenje koje je usledilo, potopilo je sve njegove lađe u jednom jedinom naletu. - Ĉemu se čudiš? Zar ti sinoć nisam sve objasnila? I, zar nisi pristao? - Na šta je to trebalo da pristanem? Nisi mi objasnila ništa! Rekla si samo da želiš da ostanem sa tobom na Floridi, i da sam ti potreban... -I nisam ti objasnila zbog čega si mi potreban?- motajući u glavi film od prethodne večeri, Rebeka se nezadovoljno namrštila. - Oh, izgleda da sam zaista bila potpuno omamljena pilulama za spavanje. Jedva da se i sećam prethodne večeri...

40 40

Ničega se ne seća? To objašnjava onaj njen poljubac, shvatio je razočarano. Daje bila pri čistoj svesti, ne bi me poljubila. Ja sam za nju još uvek onaj Dilan koga prezire. Njen sused sa farme. Potpuno nebitan tip... - Pa, evo o čemu se radi - ona se ozbiljno zagleda u njega. - Meni je stvarno potrebna tvoja pomoć! Imam problema, Dilane. Ozbiljnih. Moja bezbednost je ugrožena. Neko mi preti, preko telefona! - Preti?- ponovio je iznenađeno. - Kako? Zbog čega? Postoji li neka osoba na koju sumnjaš? Objasnila mu je daje to neki nepoznati muški glas, koji zahteva od nje da prekine vezu sa Nikom Šeridanom. - I to nije sve! Nekoliko puta, učinilo mi se da me neko prati nastavila je Rebeka zabrinuto. - Neka osoba u bordo «mercedesu», ali nisam uspela da vidim da li je u pitanju rifuškarac ili žena... - Misliš da i to ima veze sa Nikom Šeridanom? Onim tipom koga sam sreo kada je napuštao tvoj apartman? - Da, pretpostavljam da i to ima veze sa njim. Naravno, ne mislim da je Nik hčno umešan u celu tu priču! - napomenula je. - On sa tim nema veze. -Ali, definitivno, postoji neko kome smeta što se viđam sa njim... Smeta i meni, pomisli on. Ali mi ipak nikada ne bi palo na pamet da nekome zbog toga pretim telefonom, ili da nekoga pratim... - Ne razumem. Da je osoba koja ti preti žena, sve bi bilo jasno. Motiv bi bio ljubomora. Ali, ti kažeš da ti preti muški glas... To mi deluje veoma zapetljano. Ako nekom muškarcu smeta veza

41 41

između tebe i dotičnog gospodina Šeridana, šta li bi moglo da se krije iza toga? - Novac, Dilane. Nik Šeridan je veoma, veoma bogat! - Pretpostavljam da ipak nije toliko bogat kao tvoj bivši muž, Brendon. - Varaš se! Nik čak ima i više love nego što je Brendon ikada imao! On. živi u Bostonu!- napomenula je ponosno. - Dobro znaš da biti bogat u Bostonu ne znači isto što i biti bogat u Denveru, Kolorado. Merila se razlikuju. Boston je stecište imućnih ljudi. Brendon bi tamo bio sitna riba... - Gospode... - reče on, smejući se. - Ti, i tvoja opsednutost bogatim muškarcima! Pored svih tih Rokfelera, šta će ti uopšte jedan skromni momak kao što sam ja? Zašto insistiraš da ostanem sa tobom? Bio je uveren da su u pitanju lični razlozi. Ni jednog trenutka nije sumnjao u to. Sve dok mu ona otvoreno nije rekla zašto žeh da on ostane, i u dve ili tri kratke rečenice srušila sve njegove nade i očekivanja. - Muškarci koji mi se udvaraju nisu pouzdani, Dilane. Oni su previše zaokupljeni svojim ličnim težnjama, da bi mogli da mi pruže zaštitu, Osim toga, kada je čovek veoma bogat, kao što je to Nik, i njegova bezbednost je zbog toga ugrožena. Kako bi neko ko i sam nije bezbedan, mogao meni da pruži zaštitu? - Onaj kome je stalo do tebe, uvek će naći načina da te zaštiti reče on, uputivši joj jedan dug, značajan pogled. Ali odmah mu je bilo jasno da Rebekine zavodljive zelene oči nisu svesne prave poruke tog njegovog pogleda.

42 42

- Nisam toliki idealista. Nik ima previše svojih poslova, da bi imao vremena da brine za moju.bezbednost. Menije potreban neko pouzdan, sposoban, odgovoran i hrabar, na koga ću uvek moći da računam! - Ako sam ja taj «pouzdan, sposoban, odgovoran i hrabar«, hvala na komplimentima - rekao je naivno, još uvek ne sluteći šta je poenta razgovora. - Ti znaš da si uvek mogla da računaš na mene. Da ti nisam istinski prijatelj, ne bih iz Denvera zapucao čak ovamo, da te upozorim šta se dešava sa Brendonovim novcem... S obzirom na temu razgovora i razvoj situacije, očekivao je da mu se Rebeka obisne o vrat kao svom zaštitniku, i reprizira onaj poljubac od sinoć. U najmanju ruku, barem to. A umesto poljupca, dobio je hladan tuš u lice. - Poznati su mi tvoji kvaliteti, i čvrstina tvog karaktera. Po svim svojim osobinama, Dilane, ti si savršen telohranitelj! Takav bodigard kakav bi ti bio, para vredi! I, ja neću žaliti novac, budi siguran! U stvari, evo šta sam htela da ti ponudim... Uzmi duži godišnji odmor ih neplaćeno odsustvo, i ostani sa mnom, kao moj telohranitelj! Meni si potreban ti, a tebi... Pa, tebi jedna lepa svota novca koju ćeš za kratko vreme zaraditi, svakako neće biti naodmet, zar ne? Dobro je čuo i razumeo svaku njenu reč, a ipak mu je bilo teško da poveruje svojim vlastitim ušima. Kakva ponižavajuća ponuda! Kakav pad! I kakav fijasko! Bio je uveren da Rebeka pokušava da ga zadrži zato što joj je stalo do njega. Do njega, Dilana Bonda, kao muškarca. Kao ličnosti. Kao čoveka. A u stvari, ona u njemu nije videla ni muškarca, ni ličnost! Nego idealnog telohranitelja!

43 43

- Dakle, o tome se radi...- procedio je, kroz stisnuto grlo. Bio je toliko neprijatno iznenađen, toliko razočaran, da više nije imao šta da doda. Pripalio je cigaretu i utonuo u ćutanje. - Šta ti je? Zar te je moja ponuda toliko iznenadila?- videvši da on ne reaguje onako kako je ona očekivala, Rebeka je postala uznemirena. - Mislila sam da ćeš prihvatiti bez razmišljanja. A ti se ponašaš čudno, kao da sam ti predložila nešto uvredljivo! - Naravno da jeste uvredljivo - procedio je. - Ja nisam glupa gomila mišića koja prodaje svoje usluge! - Nisam to ni mislila, Dilane! Zašto se vređaš? Šta ima loše u mojoj ponudi? - Nadao sam se da si se u međuvremenu promenila, Rebeka. Da si počela ljude oko sebe da gledaš drugim očima, i da ih drugačije vrednuješ... Da si i mene počela da posmatraš drugačije. Ali, izgleda da sam se prevario. Za tebe sam još uvek samo malibeznacajni farmer iz Kolorada... Tretiraš me kao biće nižeg reda! - Dilane! Kako samo možeš da kažeš tako nešto?! - Ni jednog trenutka se nisi ponašala spontano, nekoristoljubivo i bez zadnjih misli!- nastavio je daje optužuje. - Provodila si vreme sa mnom ne zato što smo prijatelji, nego zato što si odmah čim sam se pojavio pomislila kako će ti moje usluge biti potrebne i kako, iz tog razloga, moraš da se ponašaš ljubazno prema meni... - Ne, to nije tačno!- uzviknu ona oštro, uvređena njegovim recima. - Zar misliš da sam zaista toliko koristoljubiva i bezosećajna? I, nije istina da te tretiram kao biće nižeg reda! Ti si mi prijatelj! Ne razumem zašto te je moja ponuda toliko uvredila....

44 44

-I ne moraš da razumeš!- viknu on besno. - Žalim, Rebeka, ali uopšte nisam raspoložen da sada ispunim tvoja očekivanja. Ako ti je potrebna zaštita, potraži profesionalnog telohranitelja. Ja to nisam, i nemam nameru da postanem! Odlazim! Još danas se vraćam u Kolorado! - skočio je sa visoke barske stolice i probijajući se kroz masu kupača na plaži uputio se prema ulazu u hotel, ne hajući za Rebekine pokušaje da ga zaustavi. Bio je istinski besan! Ali kada se našao sam u svojoj hotelskoj sobi, i kada su se stvari malo slegle, shvatio je da ono što zapravo oseća nije bes, nego razočaranje. Bio je ljut na sebe zbog sopstvene lakovernosti. Dilan Bond... Naivčina iz Kolorada, razmišljao je ozlojeđeno. Svako drugi smesta bi pročitao Rebeku, i bilo bi mu jasno da iza svakog njenog poteza, iza svakog osmeha i svake reči, stoje nekakvi motivi ličnih interesa i koristi. Zar nije oduvek bila takva? Ali Dilan Bond bio je idealista, koji je verovao da se ljudi vremenom menjaju, i to da se menjaju na bolje... Bio je dovoljno naivan da pomish kako je Rebeka tokom godina postala drugačija, zrehja, i manje egoistična. Ponadao se daje shvatila da joj je on jedini pravi prijatelj, i više od toga. Pomislio je da se, neočekivano, posle tolikih godina, zaintetresovala za njega kao za muškarca. Ali, kakva greška! Njoj je bio potreban telohranitelj!

45 45

V Iz Denvera je poneo samo mali kofer sa najneophodnijim stvarima, tako da mu pakovanje nije oduzelo mnogo vremena. Dvoumio se da li da krene odmah, ili da još neko. vreme ostane u sobi i odmori se. U svakom slučaju, znao je da kada Jednom izađe na auto-put, neće stajati sve do večeri. Prema tome, bilo je mudro iskoristiti udobnost ovog luksuznog hotela, i odmoriti se pred put. Pošto mu je Rebeka pokvarila kupanje na plaži, odlučio je da bar uživa u đakuzi-kupatilu. Ah tek što se opustio u ogromnoj, fantastičnoj kadi sa masažerima, začulo se kucanje na vratima. - Napred! - viknu on. – Otvoreno je! - Iz rum servisa!- u sobu je ušao konobar, gurajući kolica sa količinom hrane predviđenom za najmanje tri osobe. - Vaš ručak, gospodine... - Moj ručak?- bio je prinuđen da ustane iz kade i proviri iz kupatila. - Mora da ste pogrešili, ja nisam naručio ručak! - Naručila ga je gospođa Vilfri, i zamolila da ga serviramo u vašoj sobi - objasnio je konobar. - Samo za mene?- Dilan je zapanjeno posmatrao ogromnu količinu hrane. - Ili i za gospođu Vilfri? - Gospođa je naručila ručak za dve osobe - objasnio je konobar neutralno. - Pretpostavljam da je ta druga osoba ona, i da će vam se pridružiti.

46 46

Konobar je otišao, a Dilanu nije preostalo ništa drugo nego da sedne za sto, i sačeka Rebeku. Ah, ovoga puta nije se potrudio da se pristojno obuče. U frotirskom ogrtaču, sa poluvlažnom kosom, nonšalantno se uvalio u stolicu. Dočekao je Rebeku sa čašom šampanjca u ruci, i cigaretom među zubima. Za razliku od njega, ona je bila u jednom od svojih tip-top izdanja, doterana i našminkana. Haljina u boji zelene jabuke, od lepršavog indijskog platna, sa romantičnim umecima od bele čipke, blago joj se lepila uz telo, ističući njene skladne obline. - Dobro je!- odahnula je, zatekavšiga u sobi. - Bojala sam se da ćeš otići... Drago mi je što si ipak prihvatio da ručaš sa mnom, Dilane! - To što sam prihvatio da ručam sa tobom, ne znači da posle ručka neću otići - reče on lakonski. U razdrljenom frotirskom ogrtaču, sa vlažnom i neurednom kosom, i dalje je pušio i pijuckao šampanjac za svoj groš, uopšte ne mareći za pravila pristojnog ponašanja u društvu jedne dame. Najzad, zašto bi se on trudio da se ponaša kao džentlmen, ako ga ona smatra skromnim i priglupim seljakom iz Kolorada? - Oh, ne!- Rebeka je njegovu pretnju da će ipak otići shvatila vrlo ozbiljno. Sela je za sto, zgrabila ga za ruku, i molećivo se zagledala u njega. - Nemoj da odeš! Očajnički si mi potreban! Maločas sam imala još jedan preteći poziv. Pogledaj!

- poturila mu je pod

nos svoj mobilni telefon. - Poziv bez identifikacije... Pokušavala sam preko svoje mreže da saznam sa kog broja me zovu, ali ni oni to nisu uspeh da otkriju. Taj čovek koji mi preti vrlo uspešno skriva svoj identitet. Bojim se, Dilane! Ti se jedini čovek koji može da mi pomogne! Molim te, ostani, i budi moj telohranitelj! Nećeš

47 47

se pokajati, imaćeš izvanrednu platu, i dodatnu premiju, ako otkriješ ko mi to preti. Bio joj je potreban, u neku ruku, zavisila je od njegove dobre volje, i sada je odnos snaga među njima bio izokrenut u njegovu korist. Mogao je da uživa u tome što se Rebeka preznojava, očekujući da on odgovori sa da, ili ne. - Dakle?- nervozno je vrtela među prstima praznu čašu, dok je on ispijao šampanjac. - Šta si odlučio? - Razmišljam - odvrati on lakonski. - Još uvek nisam odlučio. - Molim te, nemoj me predugo držati u neizvesnosti! Najzad, šta tu ima da se razmišlja? Prihvataš, ili ne prihvataš?- njene lepe zelene oči molećivo su ga gledale, kao daje njena sudbina zaista u njegovim rukama. - Pa... Recimo da ću prihvatiti - reče on nadmoćnim, ravnodušnim tonom. - Ukoliko ti prihvatiš moje uslove! - Tvoje uslove?- Rebeka nije očekivala da će on imati svoje zahteve. Progutala je knedlu, ali se ipak nije usudila da mu odbrusi. - U redu... Da čujem! - Za početak... Mohm te, sipaj mi malo te divne salate od morskih plodova - on nonšalantno mahnu rukom, pokretom razmaženog muškarca koji je navikao da ga žene služe. - Baš sam ogladneo... Sačekao je da Rebeka poslušno ustane i sipa salatu u njegov tanjir. - Želiš li još nešto?- upitala je krotkim glasićem, iako je bio siguran da u sebi ključa, i proklinje ga. Uvek su se drugi trudili oko nje, i ona nije navikla da bilo kome bude na usluzi. - Hoćeš li

48 48

tost? Da ti sipam i malo gaspača? U ovom hotelu ga odlično prave... - Neću gazpačo, samo salatu od morskih plodova. Gde smo ono stali? Kod mojih uslova?- iskoristio je trenutak kada mu se približila,

i posednički položio ruke na njene bokove. - Pa,

jedan od njih jeste da se od sada pa u buduće ponašaš malo ljubaznije prema meni... - Ljubaznije?- ukočila se od iznenađenja, ali nije se usudila da se oslobodi njegovih ruku. Zadovoljno se nasmejao u sebi. Ponosna, samouve-rena Rebeka Vilfri, zapravo je bila kukavica i spremna na svako poniženje! Bio joj je potreban, i morala je da se potčinjava njegovoj volji. Od onog nadmenog, superiornog odnosa koji je uvek imala prema njemu, sada nije ostalo ni traga. - Ne razumem na šta ciljaš, Dilane...- procedila je. - Zar ja već nisam ljubazna prema tebi? - Ne dovoljno. Uostalom, i sama shvataš da nisam mislio samo na običnu ljubaznost... Nešto drugo sam imao u vidu - kao da mu nije dovoljno to što opipava njene bokove kao svoj posed, pomerio je jednu ruku, i drsko počeo da ispituje oblik i čvrstinu njene zadnjice. To što je osetio pod prstima veoma mu se dopalo. - Oduvek sam se ložio na tebe - priznao je. - Ah, naravno, ti si za to bila slepa... Uvek si videla samo ono što si želela da vidiš. Mene si ignorisala, ali si se zato muvala sa svim kretenima ovog sveta koji su imah lovu... - Ĉuj, ne dozvoljavam da me vređaš! Nije bilo baš tako!

49 49

- Bilo je, Beki. Pred drugim ljudima možda i možeš da se foliraš, ali preda mnom... Nema svrhe!- nasmejao se. - Pa, poznajem te čitav život, i znam sve tvoje loše osobine. - Ako je tako, ukloni ruku sa moje zadnjice, Dilane Bonde!zareza ona. Tresnula je hrpu salate od morskih plodova na njegov tanjir i izmakla se u stranu, dobacujući mu ljutit pogled. - Ako nekoga poznaješ čitav život, to znači da ti je taj neko drug... Za mene, drugarstvo podrazumeva čist i nevin odnos! Bez pipkanja! - Drugarstvo među nama je predugo trajalo. Vreme je da ga prekinemo. Uostalom, ja nikada nisam ni želeo da ti budem drug. Ali, naravno, dobrog starog Dilana niko nije pitao šta on želi, ih ne želi... Ti u meni nikada nisi videla nešto više od druga, a meni nije preostajalo ništa drugo nego da se pokoravam tvojim željama. Međutim, sada su se neke stvari promenile...- napravio je pauzu. Sa zadovoljstvom je pojeo nekoliko zalogaja savršeno ukusne salate i ispraznio čašu šampanjca, a onda se ponovo zagledao u nju. - Potrebno ti je moje prisustvo ovde? - Naravno da jeste!- dočeka ona brže-bolje. - Strahujem za svoju bezbednost, ne znam kako da stanem na put tom čoveku koji mi preti, a ti si jedini na koga mogu da se oslonim. Kao da te je samo nebo poslalo ovamo, da mi pomogneš! - Odlično. Zahvali nebu. Ako sam ti potreban, to valjda znači da sam sada ja taj koji može da diktira uslove? - Pa... Da - priznade Rebeka, teška srca. - Ali, nadam se da će ti uslovi biti fer! Novac za mene ne predstavlja problem. Platiću ti koliko tražiš. Samo te molim da od mene ne zahtevaš nešto što ja nisam u stanju da ispunim!

50 50

- Izgleda da se nismo baš najbolje razumeli. Pokušaću da budem jasniji, Beki. Ja uopšte ne želim tvoj novac! Ostaću ovde sa tobom koliko god ti budem potreban, i pobrinuću se za tvoju bezbednost. Dobro znaš da u mene uvek možeš da se pouzdaš. Ah, to činim zato što sam ti prijatelj. Ja nisam nikakav profesionalni telohranitelj, niti bilo šta slično. Neću od tebe uzeti ni centa, jasno? - Nije jasno. Ja insistiram da za svoj trud dobijaš platu! - A ja na to neću pristati. Nije mi potreban ničiji novac, a najmanje tvoj. Sve što budem činio za tebe, činiću kao prijatelj! - Dilane, to što si upravo rekao zvuči zaista divno i velikodušno. Ali i nerealno! Ko danas čini tako velike usluge iz prijateljskih razloga? - Ja… Ja sam oduvek bio idealista, i prezirao ljude koji u svemu nalaze računicu. Rekao sam ti da mi novac nije potreban, i neću promeniti mišljenje! - Ali uopšte nisi do kraja saslušao moju ponudu! Ja ti ne nudim nekakav sitniš, čoveče! Nudim ti trideset hiljada dolara mesečno! Jesi li uopšte svestan koliko je to para? Hiljadarka dnevno. Ako bi za mene radio godinu dana, zaradio bi trista šezdeset hiljada! Nije očekivala da će on ostati ravnodušan na tu sumu. Kada je nezainteresovano odmahnuo glavom, na njenom licu se pojavio izraz neverice. - Zaista si lud...- promrmljala je. - Ne mogu da shvatim da na ovom svetu postoji osoba kojoj toliko nije stalo do novca! - Ko kaže da meni nije stalo do novca? Nisam materijalista, ali prilično mije stalo. - Pa zašto onda ne prihvatiš pare koje ti nudim?

51 51

- Zato što mi posao koji radim u Denveru donosi sasvim dovoljno love. I ja moram da.se vratim tom poslu. Ostaću sa tobom mesec dana, dok ne otkrijem ko ti i zbog čega preti, i dok tu osobu ne prijavim policiji. Ali posle toga, moram da se vratim u Denver. - Mislila sam da tamo radiš neki običan, službenički posao...' Izgleda da sam pogrešila? Šta je to što je toliko unosno, a što bi ti mogao da radiš? - Zar je to važno?- odmahnuo je rukom. Njegov urođeni osećaj za decentnost i skromnost još uvek mu nije dopuštao da se razmeće pred njom time što je u međuvremenu postao ugledan advokat. - Da se vratimo; na stvar, Beki...- osmehnuo se, jednim krajem usana. - Odbio sam novac, ali to ne znači da sam spreman da mesec dana volontiram! Očekujem kompenzaciju za svoj trud! - Kompenzaciju?- Rebeka je ponovo pokušala da se napravi naivnijom nego što jeste. - Ah, kakvu bih ja to vrstu kompenzacije mogla da ti ponudim? Ne razumem na šta misliš... - Razumeš ti, vrlo dobro. Rekao sam ti da si mi se oduvek dopadala, i da sam oduvek želeo da ti budem nešto više od.druga... Pa, mislim da je kucnuo čas da se moje želje ostvare! - Misliš da je kucnuo čas.. - obuzeta nelagodom, skočila je sa stolice i počela da premerava sobu nervoznim koracima. - Dilane, ja nisam spremna na to! Zaista nisam! Za mene, prijateljstvo i seks nisu stvari koje idu zajedno! Ti si mi prijatelj od kako znam za sebe. Jednostavno, ne bih mogla... Tokom svih proteklih decenija, njihov uzajamni odnos bio je takav da su sve jake karte uvek bile na Rebekinoj strani. Ona je

52 52

dobro

znala

moć

svoje lepote, i

umela

tu moć

zloupotrebljava. Iako je verovatno naslućivala da je on zaljubljen u nju, nije hajala za njegova osećanja. Prezirala ih je. Ali sada se odnos snaga potpuno promenio. Sada, kad joj je bio potreban, mogao je da uspostavi nova, svoja pravila igre. Decenijama se njegovo srce, ispunjeno neuzvraćenom ljubavlju, peklo na tihoj vatri. Sada je konačno mogao da odigra svoju revanš-partiju. Došlo je vreme da Rebeka plati za muke kojima ga

je nekada

izlagala. - Ne bi mogla?- upitao je, lenjo ustajući. Pritom je, dok se odmicao

stola,

neprimetno

razmakao

krajeve

ionako

razdrljenog frotirskog ogrtača, tako da su mu sada grudi bile izložene njenom pogledu, a predeo ispod stomaka tako ovlaš pokriven da je svaki žustriji pokret mogao da bude visoko rizičan. - Zar izgledam toliko loše da ne bi bila u stanju da provedeš sa mnom ni jednu jedinu noć?- upitao je. Prvi put u životu, bio je u prilici da se pred njom razmeće svojim telom, i svojom taštinom. Mogla je da ga smatra priprostim farmermom, neobrazovanim provincijalcem i potpuno beznačajnom ličnošću koja se nikako ne uklapa u njen milionerski svet. Ali, u čisto fizičkom smislu, zaista nije mogla da mu uputi nijednu jedinu zamerku. U tom pogledu, on je još uvek bio savršeno zadovoljan sobom, iako je već «gazio» četvrtu deceniju. Priroda mu je dala skladno i muževno telo, a život proveden na farmi, u neprestanom radu na poljima i sa konjima, samo je očeličio njegove mišiće. - Ti uopšte ne izgledaš loše - Rebeka je počela zbunjeno da trepće;

53 53

- Nije stvar u tvom izgledu, Dilane! Stvar je u tomešto ja... Što si mi gotovo kao brat, i za mene je nezamislivo da... Da bi naš odnos mogao da bude... Muško-ženski. Hoću da kažem... - Izgleda da ni sama ne znaš šta hoćeš da kažeš!- nadmoćno se iscerio. - Ja sam ti «gotovo kao brat»? Ma, nije valjda? Očekuješ da progutam tu priču? Da sam ti zaista nešto značio svih ovih godina, kao prijatelj ih kao brat, ne bi me tako olako gurnula u svoju fasciklu sa zaboravljenim licima i beznačajnim imenima. Da ja tebe nisam potražio, ti me se ne bi ni setila. Otkako si se udala za Brendona Vilfrija i postala bogata žena, počela si da prezireš sve obične smrtnike iz starog kraja, uključujući i mene. I sad tvrdiš da sam ti bio kao brat? Osim toga, braća obično ne nateruju rumenilo u lice, lutko moja!- prišao je, i sa najvećim zadovoljstvom je uštinuo za obraz. - Kladim se da nisi pocrvenela još od svojih tinejdžerskih dana. Tada si još bila naivna i nevina, i postojalo je nešto što može da te zbuni... Vremenom si se namazala svim bojama, i naučila da se snalaziš u svim zamislivim i nezamislivim situacijama... - Šta pokušavaš da kažeš? Da sam postala...- njene oči ljutito su sevnule. - Nemoralna, ili tako nešto? - Nisam hteo da kažem ni jednu jedinu lošu reč o tvom moralu! Samo mislim da bi češće dozvoljavala sebi da pocrveniš, kad bi znala koliko ti to devičansko rumenilo lepo stoji. - Hvala - Rebekino lice još uvek je bilo nadureno, ali bez sumnje, njegove reči su joj prijale. - Nisam navikla da od tebe čujem išta

54 54

laskavo! Za tridesetak godina, koliko se poznajemo, nikada nisi rekao ništa lepo, ni o mom karakteru, ni o mom izgledu! - Zar nisam? Ĉudno... Mislio sam da ti nikada nisi čak ni registovala ono što sam ja govorio, ili nisam govorio. Verovao sam da sam za tebe toliko beznačajna figura, da uopšte i ne čuješ šta govorim... - Pa, vidiš da nije bilo baš tako. Registrovala sam šta govoriš... I šta ne govoriš. Ah, to ti uopšte ne daje pravo da me sada gledaš na taj način. Kao... - s netrpeljivošću je zavrtela glavom, i nije dovršila rečenicu. - Kao? Baš bih voleo da čujem kako te ja to sada gledam!insistirao je. - Kao mačak slaninu, Dilane! Ne dopada mi se to... - Zar nije sasvim prirodno? Ti si izuzetno lepa žena. Većina muškaraca te gleda na taj način! - Ali ti nisi »većina muškaraca«! Ti si moj drug iz detinjstva... Nisam navikla da me tako odmeravaš, i ne prija mi... - Savetujem ti da počneš da se navikavaš - ponovo joj je prišao, i ovlaš pomilovaonjen blago zaobljeni bok, lagano podižući ruku naviše, prema, grudima. Osetio je da se ukočila od iznenađenja, ne znajući više kako da reaguje i kako da zaštiti svoj telesni integritet. Ali, bio je dovoljno pribran, da se na vreme zaustavi, ispod samih njenih grudi, i da ih ne dodirne. Iako se ponašao kao muškarac koji je na putu da izgubi kontrolu i da oduška svojim erotskim prohtevima, zapravo je sve što je radio bilo deo njegovog unapred smišljenog plana. Svaki pokret i svaka reč bili su dobro proračunati.

55 55

- Ukoliko želiš da ostanem ovde kao tvoj bodi-gard koji će ti pružati svoje usluge gratis, moraćeš da se navikneš. - Na šta?- poskočila je, odstupajući unazad. - Na neprestano pipkanje, štipkanje, merkanje... I ne pomišljaj da ću se ikada navići na to! Ti si za mene prijatelj, a prijateljstvo je svetinja, na mojoj lestvici vrednosti! Muškarci poput Brendona i ostalih su nešto drugo. Oni su samo najobičniji mužjaci - objasnila je s prezirom. - Mužjaci, za koje sam ja samo seksualni objekat. Ako je tako, zašto i oni ne bi bili objekat za mene? Njima se dopadam ja, meni se dopada njihov novac, ugled i moć... Ĉista razmena dobara! Tu niko nije oštećen. Ah kada je u pitanju prijateljstvo... To je nešto sasvim drugo. Kad mije neko prijatelj, kao ti, nemam nikakvih zadnjih misli, i pristupam potpuno čistog srca! I seks sa tim nema nikakve veze!- zapenušila je od besa kada je ponovo pokušao da je zagrli. - Molim te, prestani da se ponašaš kao napaljeni balavac! I prestani da brkaš pojmove! Ja od tebe nisam tražila gratis usluge. Spremna sam da ti i te kako dobro platim! - Mislio sam da smo završili razgovor na temu plaćanja. Ne želim novac, i neću se predomisliti! Ali to ne znači da sam zaista spreman da radim gratis! Očekujem od tebe da mi se revanširaš. Valjda si dosada već shvatila da za to postoji samo jedan način koji će me zadovoljiti... - Seks?- ispružila je ruke ispred sebe, dajući mu do znanja da joj više ne prilazi. - Ne dolazi u obzir! - Za mene, to je jedini vid kompenzacije koji dolazi u obzir. Ako sam ti zaista potreban kao lični telohranitelj, moraćeš da pristaneš na moje uslove.

56 56

To što je rekao zvučalo je krajnje odlučno, i Rebeka je konačno bila prinuđena da ga ozbiljno shvati. - Da lije to tvoj definitivni zahtev?- bespomoćno gaje pogledala. - Definitivni. I ne nadaj se da ću odustati. Ja sam čovek veoma stabilnih osećanja. Kad mi se neka žena dopada to je uvek ozbiljno i dugotrajno, i ja ne odustajem lako. A ti mi se dopadaš... Bezmalo dvadeset godina. Sada, kada mi se konačno pružila prilika da te dobijem, ne bih odustao ni za šta na svetu! -Bože… - posegnula je za šampanjcem, misleći da će joj to pomoći da se smiri, ah penušava slatkasta tečnost u njoj je izazvala samo mučninu, i ona odgurnu čašu od sebe. - Ovo je poslednja prilika n kojoj bih mogla da pijem šampanjac. - Zašto?- zadovoljno se nasmejao. - Meni baš prija. Vidim da si ipak odlučila da pristaneš na moje uslove, i to je za mene razlog za slavlje. - Za tebe, možda. Za mene, ovo svakako nije događaj koji treba proslaviti. Ucenjena sam, moraću da prihvatim nešto što i moja duša i moje telo odbijaju, i... Osećam se užasno! Ne očekuj da ću već danas ili sutra biti u stanju da savladam svoje mentalne barijere, i da spavam sa tobom! Valjda ćeš mi dati dovoljno vremena da se psihički pripremim? - Naravno da hoću. Prihvatio sam da budem tvoj telohranitelj, i mogu da stupim na dužnost već od ovog trenutka. A što se tiče naplate... Spreman sam da čekam. Nudim ti neku vrstu odloženog plaćanja. Ostajem ovde sa tobom mesec dana, a kompenzaciju ćeš mi dati posle obavljenog posla. Zar nisam fer?

57 57

- Ako u jednoj gadnoj seksualnoj učeni može da bude bilo šta fer, onda jesi - promumlala je ironično, i ustala. - Treba li da ti budem zahvalna što si strpljiv i spreman da čekaš? Idem sada! Uživaj u ručku i u šampanjcu, ja više nemam apetita. I, da ne zaboravim!bila se već uhvatila za kvaku na vratima, a onda se ponovo okrenula prema njemu. - Od večeras ćeš preći u moj apartman. Jedna od spavaćih soba je slobodna. Tvoj posao iziskuje da dvadeset četiri sata budeš u mojoj blizini. Naravno, to ne znači da ti je pristup u sobu u kojoj ja spavam dozvoljen!- napomenula je preteći. - Za mesec dana, učiniću to na šta si me prisilio. Ali do tog trenutka, očekujem od tebe krajnje korektno ponašanje! Ne zaboravi da si sada u mojoj službi! Bez obzira da li te plaćam novcem ili na neki drugi način, ponašaćeš se prema meni kao prema svom poslodavcu, jasno?! - Jasno, madam!- podrugljivo joj je salutirao, a onda prionuo na jelo, još i pre nego što je ona napustila njegovu hotelsku sobu.

58 58

VI Te večeri preselio se u njen apartman. - Ne moraš da brineš, ponašaću se pristojno - napomenuo je. - Tvoj dug prema meni dospeva za naplatu kroz mesec dana, a dotle, biću manji od makovog zrna. Neću te čak ni gledati, obećavam! Osim onoliko koliko moj posao zahteva. Razumljivo je da kao tvoj telohranitelj, moram da te držim na oku. - Naravno. Blizina koju okolnosti zahtevaju je opravdana. Ali, ništa više od toga… U toku popodneva, Rebekina uzrujanost se stišala, i njeno ponašanje prema njemu postalo je ljubaznije i pomirljivije. Zapravo, moglo se reći da se ponašala kao i pre. Večerali su zajedno, u jednom ribljem restoranu u gradu, i sve vreme su pričali o dobrim starim vremenima na farmi, kao da tog dana između njih nije došlo ni do kakvog konflikta. Jedino što je donekle bacilo senku na njihovo prijatno zajedničko veče, bio je novi anonimni telefonski poziv. - Opet moj progonitelj!- procedila je smrknuto, kada se njen mobilni telefon oglasio. - Pogledaj, nema identifikacije. To ne može da bude niko drugi, nego on. Dilane, hoćeš li ti da se javiš? Možda ne bi bilo loše da mu kažeš kako sam ti ustupila svoj telefonski broj? Ako poveruje u tu priču, možda će prestati da me zove? - Dušo, naš cilj nije da on prestane da te zove, već da ga otkrijemo, zar ne? Taj čovek ti je pretio, što nije ni malo bezazleno, i zbog toga bi mogao da zaglavi u zatvoru... Bolje je da se ti javljaš

59 59

na telefon, kao i obično. On uopšte ne bi trebalo da sazna da si angažovala telohrantelja. - Dopustiću sebi luksuz da se ovoga puta uopšte ne javim Rebeka je pritiskom na taster odbila poziv. - Neću da dozvolim da mi taj manijak pokvari još jedno veče! Do sada sam uvek odgovarala na njegove pozive, jer sam očekivala da će konačno otvoriti karte... Mislila sam da će mi tražiti novac, i da ću ga se otarasiti ako mu dam pare. Ali,'on ništa nije tražio... Osim da se okanem Nika Šeridana, naravno. - Dakle, nije u pitanju običan iznuđivač novca, već neka osoba koja ima drugačije, lične motive. Beki, možda ovo što ću ti reći neće prijati tvojim ušima... Neće ti se dopasti, svakako, ako ti je stalo do tog gospodina Šeridana, ali ja moram da iznesem svoje zdravorazumske pretpostavke...- upitno je podigao obrve. - Jesi li sigurna da ši ti jedina žena u njegovom životu? - Nisam. To jest, ubeđena sam da sam trenutno jedina. Ali, Nik ima i bivšu suprugu. Godinama je bio u braku, i iz tog braka ima dvoje dece. Razveo se pre nešto više od godinu dana. I ja sam pomišljala da bi ovi telefonski pozivi i pretnje mogli da imaju veze sa njegovom bivšomienom. Koliko sam ja iz njegovih priča mogla da shvatim, ona je najobičnija lujka... Dugo nije htela da mu da razvod, i nije mu bilo ni malo lako da se iščupa iz njegovih kandži. Sasvim je moguće da ona još uvek želi da joj se on vrati, i da je potplatila nekoga ko će pretnjama pokušati da me natera da ga ostavim. - To zvuči dosta nerazumno. Ako su njih dvoje zvanicno, sudski razvedeni, i on je godinu dana posle razvoda našao drugu, to jest

60 60

tebe... Ta bivša supruga trebalo bi da bude zaista veoma glupa, pa da se nada da će telefonskim pretnjama prekinuti vašu vezu. Ĉak i kada biste ti i Šeridan raskinuli...- Dilan je razmišljao logično, pokušavajući da rekonstruiše rezonovanje jedne bivše supruge. Ako je jedan čovek odlučio da svoj brak okonča razvodom, to znači da više nije mogao da podnese zajednički život sa svojom suprugom. Ko bi ga, i kojim sredstvima, mogao naterati da joj se vrati? To je isto što i čoveka koji je posle dugogodišnje robije pušten na slobodu, ubediti da ponovo, dobrovoljno, treba da stavi svoju glavu iza rešetaka. - Znači, ti misliš da Nikova bivša žena sa svim ovim nema nikakve veze? Ali, ko mi onda preti? - Neka druga. Neka koja nije bivša. Evo kako zapravo glasi moje pitanje: jesi li sigurna da si u ovom trenutku jedina u Šeridanovom životu? Vaša veza je skorijeg datuma, zar ne? - Traje oko tri meseca. Da, toliko ima otkako smo se prvi put sreli, upravo u ovom hotelu... Neko je vrlo brzo saznao za to. Jer, nismo bili u vezi ni punih mesec dana, a telefonske pretnje su već počele... - Beki, ne želim da razaram tvoje ljubavne ideale, ali... Ti i Šeridan poznajete se previše kratko da bi u njega mogla da budeš apsolutno sigurna. Njegovo stalno mesto boravka je Boston, zar ne? - Da. Na Floridu dolazi zbog posla... I zato da bismo bih zajedno. - Jesi li za ta tri meseca ikada bila sa njim u Bostonu?- Dilan je nastavljao, sa svojim «sondiranjem terena«. - Da li te je upoznao sa

61 61

svojim

prijateljima?

Svojom

decom?

Braćom,

sestrama,

roditeljima? - Nije. Ali, do skora to nisam ni očekivala. Ko još, posle samo tri meseca veze, predstavlja jednu ženu svojoj familiji, i deci iz prvog braka? To je tako zastarelo, Dilane! Štaviše, smešno je... - Možda je smešno i zastarelo, u Bostonu. U okolini Denvera odakle sam" ja, odakle si i ti, nije. Onaj ko sa jednom ženom misli ozbiljno, upoznaće je sa svojom porodicom. Oprosti...- osmehnuo se, sa dozom ironije. - Zaboravio sam. Ti ne voliš da te bilo ko i bilo šta podseća da potičeš sa farme iz okoline Denvera. Ah šta mogu, kad sam ja seljak koji se ponosi svojim korenima? Izvini, Beki. Drugi put me slobodno opomeni, kad počnem da govorim o svojim smešnim, konzervativnim i demodiranim nazorima. Neću se ljutiti. Svestan sam da jedna urbana, bogata dama kao što si ti ne gleda na svet istim očima kao mi, farmeri iz Kolorada... - Ĉime sam zaslužila tu ironiju? Znaš, Dilane...- Rebeka je zaustila da kaže nešto, ali je oklevala, kao da joj njen ponos teško dopušta da mu otkrije emocije koje nosi potisnute, duboko u sebi. - Tačno je da se moj život posle udaje za Brendona potpuno promenio. U svakom slučaju, postao je mnogo zanimljiviji nego ranije. Obišla sam svet, provodila se na «fensi» mestima, upoznala mnoštvo značajnih i bogatih ljudi o kojima sam nekada samo mogla da čitam u novinama. Mogla sam da uživam u svim stvarima koje pruža bogatstvo. Ali, lagala bih ako bih ti rekla da sam potpuno zaboravila ko sam i odakle potičem. Ti koreni, koje si maločas pomenuo... To je nešto što čovek i protiv svoje volje nosi u venama. Priznajem, ne vohm da ljudi oko mene znaju da sam

62 62

rođena i odrasla na farmi u Koloradu. Ali kada se sećam svog detinjstva i mladosti, to su uvek lepe uspomene, i ja osećam nostalgiju... - Zaista? Svrstavaš h i mene među te lepe uspomene? - Naravno - osmehnula mu se, i magični plamičak sećanja na čas je zatitrao pred njegovim očima. Bio je to plamen koji greje srce, jedan od onih trenutaka kada čovek oseti da prošlost nije mrtva, i da njen sjaj prosijava kroz vreme. Dilan je spustio čašu na sto, odložio svoj pribor za jelo na tanjir, i zaboravio da se u tom trenutku nalazi u mondenskom restoranu u Vest Palm Biču, u društvu jedne bogate žene koja više ne spada u njegov svet. Osmehnuti pogled koji je ulovio u Rebekinim očima ličio je na melodiju iz prošlosti. I ona je na trenutak ponovo bila ona stara, jednostavna devojka sa farme, iz njegovog susedstva. Shvatio je da komunikacija među njima, razgovor među njihovim dušama, ipak nije sasvim zamro. Još uvek je postojalo mnogo toga što ih vezuje, i još uvek su imah šta da kažu jedno drugom. - Ne moram da krijem svoje slabosti, bar ne pred tobom nastavila je iskreno. - Ja obožavam novac! Što baš nije lepa osobina, zar ne? Više od svega na svetu, volim da ne radim ništa, da trošim novac i obasipam samu sebe luksuzom. To mi pruža zadovoljstvo, ali... Ne čini nesrećnom! Sreća i zadovoljstvo nisu sinonimi. Zadovoljstvo može da se kupi novcem, sreća ne. E, pa, vidiš... Iako to retko kada priznam samoj sebi, ono što me zaista čini srećnom jesu sećanja na prošlost. Ĉini mi se da ti to možeš da razumeš bolje nego iko na svetu.

63 63

Bio je dirnut njenom ispovešću, istinski dirnut, i to nije ni pokušavao da sakrije. Naizgled, on je bio gromada od grubog materijala. Iako je poslednjih godina mnogo napredovao u životu, i izgradio ušpešnu advokatsku karijeru, ponekad se u odehma od najfinijeg štofa, šivenim po meri, osećao nelagodno. Još uvek je imao lice i telo farmera, i u tom telu krila se duša čoveka rođenog i odraslog na zemlji, a ne na gradskom asfaltu. Ali ispod njegove sirove spoljašnjosti u stvari se krila duboka emotivnost. I sada, dok je netremice gledao u Rebeku, njegovo lice je i protiv njegove volje zračilo ljubavlju. Sva osećanja prema njoj koja je godinama gušio u sebi ne otkrivajući ih, sada su isplivala na površinu, kao što ulje isphva povrh vode. - Mislim da sam ja jedini na svetu koji te razume - rekao je. - I veoma sam srećan što si se konačno otvorila preda mnom, posle toliko vremena. Zapravo, čak i kada si se ponašala kao da si potpuno raskrstila sa svojom prošlošću, i sa ljudima iz prošlosti, ja sam se nadao da ipak nije tako. I dalje sam verovao da nisi tako bezosećajna kao što izgledaš. - Većina ljudi me smatra bezosećajnom. Dobro znam šta o meni misle... Da sam pohlepna aždaja, koja je posle razvoda nemilosrdno očerupala sirotog Brendona Vilfrija... - Pa, sad... Ĉinjenica je da si ga ojadila, Beki! Tvoja brakorazvodna parnica bila je slučaj bez presedana. Nikada do sada, ni u teoriji ni u praksi, nisam video da prilikom razvoda žena svom bivšem mužu pokupi tolike pare... Tvoj advokat je zaista bio pravi mađioničar!

64 64

- Otkad se ti razumeš u pravo? I u finansijsku problematiku brakorazvodnog postupka? - Rebeka ga je pogledala iznenađeno. Naravno, u trenutku je zaboravio na opreznost, i otkrio joj o sebi više nego što je nameravao. - Slučajno, mesto na kome sam se zaposlio jeste jedna advokatska kancelarija - rekao je, što zapravo i nije bila laž. Jedino što je prećutao bilo je da se radi o njegovoj vlastitoj advokatskoj kancelariji. Rebeka nije posumnjala u objašnjenje, i brzo je prešla preko njega. - Svi me smatraju pohlepnom vešticom koja je «ojadila» Brendona, a niko i ne pomišlja na razloge koji su me na to naveli rekla je tiho. - A u siftari, materijalno obeštećenje koje sam dobila je još uvek nedovoljno za sve ono što sam u tom braku pretrpela. Brendon me je godinama zlostavljao, Dilane. Mentalno i fizički... Nosila sam modrice na licu i telu koje sam pokušavala da pokrijem šminkom, i modrice na duši koje se ne vide. Mogla sam da ga prijavim i tužim zbog zlostavljanja, nanošenja telesnih povreda, duševne patnje i bola... Svaka žena bi iskoristila to pravo koje joj zakon daje, zar ne? Alija sam izabrala drugi način. Pošto sam godinama ćutala i trpela, odlučila sam da ćutim i prilikom razvoda. Brendon se užasno plašio da ću progovoriti, i narušiti njegov ugled. Da sam ga prijavljivala policiji svaki put kad me je tukao, on bi najveći deo našeg bračnog života proveo u zatvoru. Ovako, odlučila sam da ćutim, i da u isti mah naplatim i svoje ćutanje, i dugogodišnje mučenje kome sam bila izložena. . Nije očekivao da

je naličje njenog naizgled blistavog i

reprezentativnog braka u stvari bilo tako užasno.

65 65

- Strašno!- otelo mu se. - Brendon te je tukao? Kakav gad! I, kakav licemer! A pred ljudima, u poslovnim kontaktima, ne skida sa lica svoj «med i mleko« osmeh... Gospode, poslednjih godina sam imao priliku da nebrojeno puta budem u kontaktu sa njim. Cenio sam ga, bio je korektan klijent. Ĉak mi je i delovao simpatično... Da sam znao samo delić tvoje priče, smrskao bih mu vilicu! - Bio si u poslovnim kontaktima sa Brendonom? Bio je tvoj klijent? Ne razumem... Dilane, šta ti zapravo radiš u Denveru? Tvrdiš da si samo službenik u advokatskoj kancelariji, a u stvari svaki čas skačeš samom sebi u usta. Mislim da nešto kriješ od mene!- zaključila je sumnjičavo. - Beki, ja zaista radim u advokatskoj kancelariji. Zašto bih te lagao? Ako te zanimaju detalji o mojoj karijeri... Zarađujem odlično. Ti ćeš me uvek smatrati momkom sa farme, ali tokom svih ovih godina koliko se nismo videli ja sam radio na svom obrazovanju. Izgleda da ipak nisam čovek bez kvaliteta. U svakom slučaju, neki ljudi smatraju da sam veoma dobar u svom poslu, i to mi donosi lepe svote novca. Da li si zadovoljna objašnjenjem? - Izvini. Nisam ni imala pravo da zabadam nos u tvoje stvari... - Znaš da u mene možeš imati apsolutno poverenje. Moram li.i da ti polažem račune o svom radnom mestu i o visini svoje zarade? Uostalom, taj o kome treba da razgovaramo nisam ja, nego tip sa kojim si u vezi, Nik Šeridan. Elem, posle svega što si mi ispričala, ja podozrevam da nisi jedina žena u njegovom životu. Tvoj dragi je u paralelnoj vezi sa još nekom, i ona je ta koja ti preti. Bila je dovoljno oprezna da angažuje nekog muškarca koji će te

66 66

zvati telefonom umesto nje. Eto, to je moj zaključak. Voleo bih da nisam u pravu. Potrudiću se da otkrijem ko stoji iza tih telefonskih poziva, što je pre moguće. Biće mi žao ako ti otkriće do koga budem došao slomi srce, ali dobro je da znaš istinu ma kakva ona bila, zar ne? - Naravno. Ja nisam osoba-koja beži od realnosti. - Ne izgledaš mi previše razočarana tom mogućnošću da je Šeridan možda u vezi sa nekom drugom ženom - primetio je. - Da li to znači da ga ne voliš? - Volim? - Rebeka se rezignirano nasmejala. - Gluposti! Meni se Nik dopada. Odgovara mi to što je bogat, imponuje mi to što je uspešan i ugledan. Najzad, stvarno ne bih imala ništa protiv da se udam za čoveka kao što je on, i da živim u jednom otmenom gradu kao stoje Boston. Ah, ko je pomenuo ljubav? Nepopravljiva je, pomislio je Dilan, ispunjen razočarenjem. Svaki put iznova, pomislim da ipak nije samo materijahstkinja operisana od emocija, i svaki put iznova shvatim da je to bila zabluda. Ona ipak nema srca, a muškarci su za nju samo sredstvo da zadovolji svoje finansijske apetite...

67 67

VII Ali narednih dana njih dvoje kao tandem funkcionisali su sasvim zadovoljavajuće, skladno i bez ikakvih međusobnih sukoba. Najveći deo dana provodili su na različitim plažama, suri ovali su, vozili se gliserom, ili jednostavno sedeli pod suncobranom uz dobro rashlađeno piće. Jedini povod za nesuglasice bila je Rebekina sklonost da previše troši. Iako ju je on neprestano podsećao da njena finansijska situacija više nije zavidna, njoj je bilo užasno teško da se oslobodi svoje navike da razbacuje novac na gomilu sitnih luksuza. - Mislim da bi bilo pametno da se preselimo u neki skromniji hotel - posavetovao ju je jednog jutra. - Ovde, u «Atlantisu», zaista svojim gostima nude sve udobnosti ovoga sveta, ali ih za te udobnosti i beso-mučno deru! - Oh, ta tvoja farmerska čuvarnost i štedljivost!- uzviknu ona netrpeljivo. - Ĉuj, Dilane, angažovala sam te dabrineš o mojoj ličnoj bezbednosti, a ne o debljini mog novčanika! Ako mi bude bio potreban finansijski savgtflik, angažovaću nekog malo stručnijeg od tebe! Neću da promenim hotel! To što su poslovi mog bivšeg muža krenuli loše, još uvek ne znači da sam jaspala na prosjački štap! - Moglo bi da ti se dogodi da spadneš, ukoliko se ubrzo ne dozoveš pameti, i ne prestaneš da rasipaš - upozorio ju je, povređen njenom opaskom o «farmerskoj čuvarnostii škrtosti«. - I šta ćeš onda?

68 68

Kajaćeš se što na vreme nisi mislila na svaki dolar koji potrošiš, ali će biti kasno... - Nikada neću doći u situaciju da moram da mislim na svaki dolar! - odbrusi ona, osorno isturajući bradu. - Neću dozvoliti da ikada budem siromašna! Jednom u životu donela sam čvrstu odluku da uđem u svet bogatih... Još uvek sam u njemu, i u njemu ću i ostati! - Hm...- procedio je sa skepsom. - Zar zaista misliš da nas život pita za naše čvrste odluke? On teče prema svojim vlastitim pravilima, koja su za nas tajna. Niko od nas ne zna šta mu sutrašnjica donosi. Tako ni ti ne možeš da znaš hoćeš li ostati u svetu bogatih, ili ćeš morati da se zadovoljiš egzistencijom prosečne žene. - Time se nikada neću zadovoljiti, budi siguran. Ĉak i da ostanem bez Brendonovog novca, nije kraj sveta. Snaći ću se, i uskoro ću imati i više od onoga što sam izgubula! - Kojim čarobnim štapićem ćeš to da izvedeš, da mije samo znati? - Nije mi potreban nikakav čaroban štapić. Imam svoj, već oproban način da dođem do novca. Jednom sam se udala za bogatog čoveka, učiniću to i drugi put. Nik me je upravo zaprosio pred svoj odlazak u Boston!- otkrila mu je samozadovoljno. - Kao što vidiš, nemam razloga da strahujem za svoju budućnost! Nik! Dilan je osetio mučninu. Video je tog tipa samo jednom, nakratko, na vratima njenog apartmana, ali ni malo mu se nije dopala njegova njuška. Štaviše, mogao je da stavi ruku u vatru da taj, čak iako ju je zaprosio, uopšte nema nameru da se njom oženi. Jednostavno, izgledao je kao licemer i prevarant. Ali Rebeka bi mu

69 69

iskopala oči ako bi joj sada rekao makar i jednu jedinu reč protiv tog čoveka. Upoznala ga je ovde na Floridi pre samo tri meseca, i zagrizla udicu... Obrlatio ju je svojim bogatstvom i ugledom. Ali šta ona uopšte zna o njemu? Kladim se, ne dovoljno, pomislio je, obuzet sumnjom. Ako je već prihvatio da brine o njenoj bezbednosti, onda je to trebalo i da čini. Najbolje što može. Odlučio je da više ne gubi vreme izležavajući se na plažama Vest Palm Biča, već da zaista počne da radi ono za štajga je Rebeka angažovala. Za početak, da otputuje u Boston i sazna nešto više o Nikolasu Seridanu. Kada su se posle večeri provedene u gradu vratili u hotel upravo je hteo da joj saopšti da će sutra ujutru otputovati u Boston, kada ga je jedna neočekivana neprijatnost u tome sprečila. Rebeka je prišla recepciji da uzme ključ apartmana, i službenica joj je uručila pismo koje je tog dana stiglo na njeno ime. - Dilane!- tek što je otvorila koverat, njeno lice je primetno prebledelo. - Ponovo pretnja! Ĉovek koji me opseda verovatno je pobesneo što sam potpuno prestala da odgovaram na njegove telefonske pozive, i odlučio da nastavi torturu nada mnom putem pisama. Pogledaj! - pružila mu je omotnicu. Preteča poruka, kojom je «anonimni prijatelj« upozorava da prekine svoju vezu sa Nikom Šeridanom, bila je sastavljena od krupnih, slova isečenih iz nekog časopisa. Bio je to školski primer pretećeg pisma, kao u krimifilmovima. - Ovo je užasno!- Rebeka je bila vidno uzrujana. - Deluje još neprijatnije od telefonskih poziva... Gospode, imam osećaj da

ovo poslednje upozorenje koje mi taj luđak upućuje! Njegov

70 70

sledeći korak biće da mi fizički naudi, Dilane! Ne znam na koji način, ali slutim da se više neće zadržavati samo na recima, nego će preći na delo... - Molim te, smiri se - zaštitnički je stegao njenu ruku. - I ja verujem da je ovo poslednje preteče pismo. Više mu neću dati priliku da te zlostavlja, Beki. Dostaje bilo mog lenčarenja na plažama Vest Palm Biča, vreme je da zaista počnem da radim! Za početak, odlučio sam da sutra otputujem u Boston. Ubeđen sam da naš vetar duva iz tog pravca, i da ću osobu koja ti preti pronaći tamo. Uz to, hoću da saznam nešto više o Nikolasu Šeridanu. To je najlogičniji potez koji bih mogao da povučem. Jer, ta tajanstvena osoba koja ti preti, svakako ima neke veze sa njim... - Otputovaćeš u Boston, i ostavićeš me ovde samu?- Rebekini prsti grčevito su stisli njegovu podlakticu. Bila je vraški uplašena. - Sada, posle ovog groznog pisma, zbog kog neću moći da spavam? - Siguran sam da možeš da spavaš mirno, bar naredne dve ili tri noći. Mislim da se osobi koja ti preti ipak ne žuri toliko kao što ti misliš. Do sada je uvek prolazilo po nekoliko dana između dva telefonska poziva, zar ne? Pa, siguran sam da će i sada napraviti pauzu između svoja dva poteza. Gledaću da se vratim iz Bostona stoje pre moguće, i ubeđen sam da ti se do mog povratka neće dogoditi nikakva neprijatnost. Nemoj da paničiš, Beki!- pomilovao ju je po obrazu, pokušavajući da je oslobodi straha, a onda se setio da je svaki fizički kontakt između njih dvoje anatemisan, dok ne istekne rok od mesec dana.

71 71

- Oprosti, malo sam se zaboravio...- naglo je povukao ruku, i pogledao je sa osmehom izvinjenja. - Ali, ovo nije bilo zadiranje u tvoj seksualni integritet, već samo moj prijateljski pokušaj da te umirim... - Sve je u redu - promrmlja ona. - Idem sada u svoju sobu, umorna sam. Ako se ne vidimo ujutru pre nego što ti kreneš na aerodrom, srećan put za Boston. - Spavaćeš mirno, i nećeš biti uplašena bez potrebe? Obećaj mi! - Obećavam. U međuvremenu sam se setila da se Nik vraća već sutra uveče, ili prekosutra ujutru. Tako, neću biti sama. - Hm... Zar ti on izgleda kao neko ko bi mogao da te zaštiti?- iako je znao da nema pravo na to, Dilan nije mogao da se uzdrži od podrugljivog komentara. - Meni baš ne deluje kao neka snažna muškarčina! *** Nikolas Šeridan se sutra vraća u Vest Palm Bič? Taj bezveznjaković za koga je Rebeka umislila da je pravi čovek za nju? Ta vest ni malo nije obradovala Dilana. Do sto đavola, gde baš sada, kada je večita zategnutost onog «pas i mačka« odnosa između njih dvoje napokon popustila? Sada, kada su počeli da uspostavljaju emotivnu bliskost? Ovo je bio najnepovoljniji mogući trenutak za Šeridanov povratak, i Dilan je već video kako sve njegove tajne nade i želje vezane za Rebeku padaju u vodu. Povukao se u svoju sobu, sa namerom da se dobro odmori pred sutrašnji put u Boston, ali san mu nije dolazio na oči. Dok je

72 72

uzalud pokušavao da zaspi, pred njegovim zatvorenim očima neprestano je iskrsavalo njeno lice. Sadašnjost se preplitala sa sećanjima. U polusnu, čas je video Rebeku kakva je sada, lepa, zavodljiva i samouverena, a u suštini ipak ranjiva, a čas bi iz njegovog sećanja izronila slika ljupke devojčice sa zelenim očima i predivnom kosom boje lešnika. Bili su susedi i stoga upućeni jedno na drugo baš kao i njihove porodice. Ali dok su Bondovi i Tosendovi, njihovi roditelji, uvek bili u najboljim mogućim odnosima, njih dvoje neprestano su.se ljuljali na klackalici, između prijateljstva i neprijateljstva. Zato što sam ja otkako znam za sebe bio zaljubljen u nju, shvatio je neočekivano. Voleo sam je, a često sam se ponašao kao da je mrzim, jer nisam mogao da podnesem njenu nadmenost. A ona je uvek bila tako ohola i puna sebe, uverena da je iznad svih i da zaslužuje neštabolje, mnogo bolje od života na farmi... I baš kada je uljuljkan tim nostalgičnim mislima o prošlosti bio na ivici sna, iznenadan prasak, užasno jak, bezmalo ga je izbacio iz kreveta. Bio je to zvuk. eksplozije; i on je preplašeno skočio. Iz susedne sobe, prolomio se Rebekin vrisak. Staje sa njom? To mu je bila prva misao, i uleteo je u njenu sobu, uopšte ne mareći za to što je neobučen, samo u boksericama. - Beki?! Šta se desilo? Da li je sa tobom sve u redu?-1oboje uplašeni, ne znajući šta se to događa, sudarili su se na vratima njene sobe i impulsivno zagrlili jedno drugo. - Da li je sve u redu? Jesi li povređena?- energično je ponovio pitanje i načas je odmakao od sebe, da je pogleda. Odahnuo je, uverivši se da je zdrava i čitava. Naizgled, ni dlaka s glave nije joj

73 73

falila. Ali bilo je nesumnjivo daje negde u apartmanu nešto eksplodiralo, i ona je drhtala čitavim telom, probuđena iz prvog sna. - Ništa me ne boli...- bila je u tolikom šoku da je jedva uspela da progovori. - Valjda nisam povređena. A ti? Jesi li dobro? - Dobro sam, ne brini - pomilovao ju je po licu. - Ipak, nešto se desilo. Moramo da saznamo šta... - Šta? Onaj luđak je očigledno počeo da ostvaruje svoje pretnje... Negde u apartmanu je... Bio podmetnut... Eksploziv!- dahtala je, u šoku. - Ne, Beki. Ĉini mi se da stvar ipak nije tako ozbiljna. To jest, stvar je veoma ozbiljna, ali eksplozija se nije dogodila u našem apartmanu, nego negde u blizini - zaključio je. Obišao je sve prostorije u apartmanu a onda izašao u hodnik, gde je takođe vladala panika. Većina gostiju sa tog sprata izašla je iz svojih soba, a i sa spratova ispod i iznad ljudi su bili probuđeni eksplozijom, i obuzeti strahom. Detonacija je izazvala nestanak struje ali, na sreću, uključio se lokalni agregat, tako da su se automatski upalile male zidne svetiljke, koje su davale slabo, prigušeno osvetljenje. Momci iz hotelskog obezbeđenja užurbano su se muvali kroz hodnik, i ubrzo su otkrili šta se dogodilo. Šef obezbeđenja, ozbiljan sredovečan,čovek u uniformi, obratio se okupljenima. - Nema razloga za uzbunu, verujte. Došlo je do incidenta, koji nas je sve uplašio, ah sada je sve pod kontrolom. Eksplodiralo je glavno postrojenje za klimatizaciju. Ono se nalazi baš pored vašeg apartmana, gospođo Vilfri - napomenuo je, obraćajući se Rebeki. - Verovatno se kod vas eksplozija najjače osetila...

74 74

- I te kako...- Rebeka još uvek nije mogla da dođe sebi. Zaposleni u službi obezbeđenja nastavili su da umiruju goste, uveravajući ih da je to bila samo jedna eksplozija koja se neće ponoviti, i da sada mogu da nastave da spavaju mirno. Ubrzo, ljudi su počeli da se razilaze, i izuzev hotelskog osoblja, i električara koji su odmah došli da otklone kvar na postrojenju, u hodnicima nije bilo više nikoga. - Beki, nije valjda da si ti najveća plašljivica u ćelom hotelu?Dilan se našalio kada su se ponovo našli u apartmanu. - Svi su se uplašili, ah u međuvremenu su se smirili i sada će mirno nastaviti da spavaju. A ti si još uvek van sebe... - Ne mogu da se oporavim od šoka. Dilane, ja sam zaista pomislila da je neko želeo da naudi meni lično, i da se eksplozija dogodila ovde, u našem apartmanu. - Logično, jer detonacija se kod nas osetila užasno jako, a ti si mesecima pre toga imala telefonske pretnje. Ali, sada kada znamo da je to bilo samo postrojenje koje se nalazi u hodniku pored nas, moraš da se opustiš i smiriš. Hajde, vrati se u krevet - sve vreme držeći ruku prebačenu preko njenih ramena, uveo ju je u njenu sobu. - Lezi, a ja ću naručiti iz rum-servisa da ti donesu čašu toplog mleka sa medom. To će ti pomoći da zaspiš. Međutim, zbog vanrednog stanja koje je te noći nastalo zbog eksplozije rum-servis nije radio. Hotelski kuvari obavljali su svoj posao u kuhinji, ali nije bilo nikoga od osoblja koje raznosi porudžbine po sobama, tako da je on sam morao da siđe dole. Kada se vratio, u Rebekinoj sobi vladao je polumrak, funkcionisala

75 75

je samo mala zidna lampa koja se napajala iz agregata, a ona je bila u krevetu i učinilo mu se da spava. - Uđi, još uvek sam budna!- pozvala gaje. - Mishm da mi san još dugo neće doći na oči. Osećam se potpuno izgubljenom. Jedna od mojih loših osobina, kad doživim bilo kakav stres, posle toga danima ne mogu da se oporavim. - Moraš da se oporaviš - prišao je, noseći poslužavnik sa mlekom i biskvitima, i seo na ivicu njenog kreveta. - Ovo će ti pomoći. A ako i ja mogu da ti pomognem svojim prsisustvom, tu sam... - Jesi li doneo mleko i biskvite i za sebe?- upitala je. Po prvi put, pokazala je neku vrstu brige za njega. - Biskvite da, to nikada ne propuštam. Ali mleko...- Dilan je iskrivio lice. - Mleko sam ipak odlučio da preskočim. - Ĉak i ovo, zaslađeno medom?- obuhvatila je čašu obema rukama, i žudno počela da ispija mlak i sladunjav napitak prijatne arome. - Ja ga obožavam... Da, sada sam se setila...- sitan detalj iz prošlosti izmamio je osmeh na njenom bledom i još uvek uplašenom licu. - Setila sam se da ti nikada nisi podnosio mleko! Ni kada si bio dete, roditelji nisu mogli da te nateraju da ga piješ, i služili su se svakakvim lukavstvima... -Tačno. Ali, otkud ti to znaš? - Tvoja majka mi je pričala, jednom prilikom...- Rebeka je ispraznila čašu i spustila glavu na jastuk, a njeno lice ponovo je poprimilo umoran i malaksao izraz. - Mishm da ti se ipak prispavalo - primetio je. - A i ja bi takođe trebalo da legnem. Odoh, Beki! Laku noć! - Stani, molim te...- ispružila je ruku, i dodirnula njegove prste.

76 76

- Nemoj još da ideš. Možda izgledam umorno, ali svakako još dugo neću zaspati. Neće ti biti teško da još malo ostaneš kraj mene? Osećam se sigurnijom kada si tu. - Naravno da mi neće biti teško - spremno je prihvatio njenu molbu, ali nije mu trebalo mnogo da shvati daje pogrešio. Precenio je svoj prag tolerancije. On je sedeo na ivici kreveta, a ona je bila tu, tik uz njega, u kratkoj letnjoj spavaćici, sa pokrivačem koji joj je bio prebačen samo preko stomaka. Iako je nije ni dodirnuo, osećao je blizinu njenog tela, i fluid kojim je ono zračilo. Očajnički je želeo daje zagrli, i svojim usnama dodirne njene. Njegove davno zakopane želje iz prošlosti, sa kojima nikada istinski nije hteo da se suoči i godinama je mislio da su izbledele i prošle, ponovo su bleštale, u svim svojim raskošnim bojama. Pitao se da li je u njegovom životu uopšte postojao neki period kada u srcu nije nosio Rebeku. Imao je trideset šest godina. Praktično, polovina života već je bila za njim. I u tom životu postojala je nekolicina žena, ali ni jedna u njemu nije ostavila traga. Ĉesto je razmišljao o tome kako mu se neke stvari događaju apsurdno i bez logike, kao da je uklet. Zaboravio je neke de-vojke koje su ga možda istinski volele. Ostavljao ih je, nije im ni pružao

priliku da mu zaista

pokažu svoju ljubav. Trudio se da uzvrati, ali nije mu išlo. A Rebeka... Rebeka koja ga

je uvek pomalo prezirala, tražila

bogatije i obrazovanije od njega, i nikada u njemu zapravo nije ni gledala muškarca, već samo dobrog starog prijatelja iz detinjstva... Ta Rebeka, koja je umela da bude tako nadmena i ohola, koja ga je svojim arogantnim ponašanjem mnogo puta povredila i ponizila,

77 77

jednom zauvek se uvukla pod njegovu kožu. Imala je svoje mesto u njegovom srcu, i to mesto ni jedna žena na svetu nije mogla da preuzme. - Mislim da će mi ipak biti teško da sedim ovde kraj tebe, Beki Dilan je ispružio ruke, i obuhvatio njene obraze. U polumraku, gledao je nežne konture njenog lica, i dugu kosu boje lešnika, čiji je odsjaj sada bio jedva vidljiv. Njegovi prsti su se pomakli, i počeli da joj miluju usne. Osećao se kao čovek koji je konačno, posle decenija čežnje i uzaludnih nadanja, dodirnuo kapiju svog zabranjenog vrta. - Nisam kamen. Imam svojih ljudskih slabosti - procedio je. - Bolje mi reci da idem odavde, jer nisam u stanju da sedim na ivici tvog kreveta i da te i ne dodirnem! Divim se stoicima, ali ja nisam tohko jak da mogu da obuzdam svoje želje... - Želje?- u uglovima njenih usana pojavio se osmeh. Da li mu se samo učinilo, ili taj osmeh nije bio podrugljiv kao nekada? - Dobro znaš na kakve želje mislim - s mukom je prisilio sebe da povuče ruke. - Prokletstvo, Beki! Nemoj me terati da sedim ovde i gledam u tebe kao u porcelansku lutku, jer niti si ti lutka od porcelana, niti sam ja taj tip muškarca... - Hm... Na koji to tip muškarca misliš?- osmeh se još uvek nije povlačio sa njenog lica. - I, koji si ti to tip? - Ĉuj, ne igraj se sa mnom, nemam živaca za isprazna nadmudrivanja...- zavrteo je glavom i nesvesno, ovlaš stegao pesnice. Nije mu bilo ni malo lako da spreči svoje ruke da je

78 78

ponovo dodirnu. Nešto poput morske struje, nešto mnogo jače od njegove volje, naprosto gaje vuklo ka njoj. - Ti si verovatno uvek imala samo fine, kulturne i uglađene tipove, koji su u stanju da satima, danima, mesecima sede sa tobom i vode duhovite salonske razgovore, pre nego što te konačno odvedu u krevet... Ja nisam od tih, Beki. Ja sam momak sa sela. Nikada u životu nisam imao vremena za duge uvertire. A nisam imao ni strpljenja! Kad mi se neka ženska sviđa, ja joj to jednostavno stavim do znanja, na najkonkretniji mogući način. A ti mi se sviđaš celog mog života. I kako onda da sedim ovde, i da se kontrolišem, kad jedino što želim jeste da te poljubim, i... Kad bi bio uzbuđen, kao u tom trenutku, govorio je veoma brzo, njegove guste smeđe obrve bi se skupile, a na usnama bi se pojavio za njega karakterističan izraz odlučnosti i inata. Inata momka sa farme, koji ne haje za veliki, gradski svet, i koji se nikada neće odreći svog sveta i svog porekla. Taj izraz, i tu tvrdoglavost, Rebeka je poznavala veoma dobro. Neočekivano, shvatila je da su upravo te njegove osobine'koje je nekada prezirala, ono što ga čini tako šarmantnim i neodoljivim, i zbog čega joj je drag. - Ne možeš da se kontrolišeš? Pa, dobro...- pomirljivo je slegla ramenima.- Onda nemoj da se kontrohšeš. Možda zbog šoka koji je te noći doživela, možda zato što je slaba svetlost male zidne lampe delovala tako intimno i romantično, možda zato što je jedino Dilanova blizina mogla da joj ulije sigurnost i rastera njene strahove, odlučila je da pusti stvari da se ovijaju same od sebe. On je bio tu, blizu, ali... Imao je pravo. Bilo je

79 79

gotovo neizvodljivo da samo sede tu, jedno kraj drugog. Ni ona nije bila u stanju da se odupre potrebi za još većom blizinom, i za svim onim što su te noći mogli jedno drugom da pruže. - Ne zahtevam od tebe da se kontrolišeš - ispružila je ruke, i njeni prsti počeli su da se igraju njegovom gustom smeđom kosom koja je uvek štrcala ba razne strane, i koju on nikada nije ni pokušavo da pretvori u urednu i pristojnu frizuru. - Ne zahtevam ni da čekaš na svoju «naplatu duga» sve do kraja meseca... Ako želiš, uradi to sada. Ako ne želiš...- učinilo joj se da je malo previše napadna, da je glupo što mu se tako ovoreno nudi, i ustuknula je, spremna da se povuče. - Neću insistirati, naravno. - Ako ne želim?- procedio je. - Gospode... Otkud ti ideja da ne želim? Nedavno, kada su Rebeka i on sklopili dogovor, bio je čvrsto obećao sebi da će, kada se «to» konačno dogodi, voditi računa o svakom svom potezu. Hteo je da bude delikatan i nežan. Ne onakav kakav zapravo jeste, nego što sličniji tim otmenim, bogatim tipovima iz visokog društva, kakvi su se njoj dopadali. I činilo mu se da će uspeti u tome. Ali sada, kada je sa razmišljanja konačno trebalo preći na delo... Shvatio je da može da bude samo to što jeste, i ništa drugo. - Beki... Unapred žalim što možda neću biti dovoljno delikatan, fin ili šta već... Ali, ti dobro znaš ko sam ja. Potičem sa farme u južnom Koloradu, a ne sa Menhetna, ili Beverli Hilsa...Nisam sposoban ni za kakva cifranja, niti foliranja! Hoću da kažem... Nisam grub, nikada ne bih ni mogao da budem. Naročito ne prema tebi. Pokušaću da budem najnežniji što mogu, ali... Nisam

80 80

nekakav svilenko, i ne umem da vodim ljubav ''na note'', eto, o tome se radi!- najzad je istresao pred nju sve što mu je bilo na duši. - Ne brini, Dilane. Nikada nisam ni mislila da si «svilenko»Rebeka se podigla na laktove i zagledala mu se u oči. - Želim da budeš onakav kakav jesi, to je sve. Odahnuo je. A onda, kada su mu se njene ruke obavile oko vrata, kada je osetio njene grudi kako se pripijaju uz njegove, krv mu je brže zastrujala u venama. Oborio ju je nazad na jastuk i zaposeo njene usne jednim dugim, žestokim poljupcem, koji je bio sve, samo ne «svilen». Bio je to poljubac čežnje koja je u njemu ključala gotovo dvadeset godina, od onih davnih dana kada su oboje bili tinejdžeri, i poljubac trijumfa. Kada je osetio kako Rebekine usne spremno i strasno odgovaraju na njegove poljupce, i kako joj čitavo telo treperi pod njegovim milovanjima, njegov trijumf pretvorio se u ekstazu. Osećao se pobednički kao Aleksandar Makedonski koji je osvojio čitavu Aziju i stigao sve do Indije. Kosmička pravda, pomislio je. Spora, u mom slučaju prokleto spora, ali dostižna. Ovo je trebalo da se dogodi još pre dvadeset godina... *** Kasnije te noći, dok je Rebeka mirno i zadovoljno spavala kraj njega, osećao se kao najsrećniji čovek na svetu. Ali ujutru je već bio trezveniji i realnije je posmatrao stvari. Nije očekivao da će njoj ova zajednička noć značiti previše.

81 81

- Mislim da bi trebalo da pređeš u svoju sobu - rekla je. - Ne bih želela da Nik sada naiđe, i zatekne te ovde... - Ne brini. Nadam se da me uopšte neće zateći. Ja putujem, zar si zaboravila? Još nisam odustao od svoje ideje da odem u Boston, i saznam ko stoji iza onih telefonskih poziva i pretećeg pisma koje si dobila... Samo da popijem kafu, i odmah ću se odvesti na aerodrom. - To što Nik treba da se vrati ne znači da nas dvoje ne možemo da doručkujemo zajedno...- Rebeka se naslonila leđima na njegove grudi. Zabacila je ruke unazad, i uvukla prste u njegovu kosu. - Imam utisak da si jutros ljut na mene, Dilane. Zašto? Zato što se Nik vraća? Ili postoji neki drugi razlog? - Uopšte nisam ljut - slagao je. Ali dok su sedeli u hotelskoj Sali za doručak, Nikolas Šeridan je stigao. Spazio ih je još sa ulaza i požurio ka njihovom stolu. - Dobro jutro, draga - zagrlio je Rebeku intimno, već naviknutim pokretom, kao neko ko polaže sva prava na nju. - Stigao sam... Jesam h ti nedostajao? Ti meni jesi...- dodao je nešto tišim glasom, a onda pogledom okrznuo Dilana. - Ako se ne varam, gospodin je tvoj prijatelj iz mladosti? Sreli smo se, pred moj polazak u Boston? Vi ste još uvek ovde?- najzad se i direktno obratio Dilanu. - Mislio sam da ste samo navratili u jednu kratku posetu... - Sticajem okolnosti, morao sam da se zadržim u Vest Palm Biču Dilan je, sa svoje visine od gotovo metar i devedeset, posmatrao za glavu nižeg muškarca, sa mešavinom ravnodušnosti i prezira. Iritiralo ga je Šeridanovo lice i držanje, iritirala gaje njegova skupa,

82 82

Armirana odeća, a iznad svega, dovodio ga je do besa način na koji je ovaj grlio Rebeku, držeći jednu ruku na njenim leđima, a drugu otprilike negde između boka i zadnjice. Luda je ako misli da će sa ovim imati više sreće nego sa Brendonom Vilfrijem, pomislio je ogorčeno. On je već sada tretira kao robu koju je kupio, i koja mu pripada... Kako li bi se tek ponašao prema njoj kad bi mu postala žena? - Dilan sada putuje, ali će se za dva-tri dana vratiti, dragi objasnila je ona. - U međuvremenu, nas dvoje smo stupili ujedan poslovni aranžman... Njene reči za njega su predstavljale opomenu da treba da bude racionalan, i da jednim rezom preseče sa svim svojim nadama i iluzijama. On je još uvek bio potreban Rebeki. Kao bodigard, možda i kao prijatelj, ali svakako ne kao muškarac. Za nju, protekla noć bila je trenutak slabosti, posle traume koju je pretrpela. Ili, još gore, samo isplata duga. U svakom slučaju, nešto što nije imala nameru da ponovi. I to što mu se protekle noći dok su vodili ljubav na trenutke činilo da mu se potpuno predala, bilo je samo njegova zabluda. Nešto kasnije, dok je na recepciji čekao da stigne taksi koji će ga odvesti na aerodrom, pojavila se Šeri, koja je upravo bila krenula u teretanu. Od glave do pete u opremi za fitnes jarko crvene boje, izgledala je izazovno i privlačno, kao i uvek. - Hej, dečko sa farme!- prišla mu je, sa blistavim osmehom i bez ustručavanja ga zagrlila kao da su mnogo više od običnih poznanika sa plaže. - Nismo se videli par dana, već sam počela da

83 83

se pitam šta je sa tobom...- pažnju joj je privukla njegova putna torba. - Nije valjda da odlaziš? - Na dva-tri dana, ah se vraćam. - Oh, dobro je!- Šeri je odahnula, i to nije bila gluma. - Uplašila sam se. Mislila sam da stvarno odlaziš, to jest da se tvoj odmor u Vest Palmu završio, i da se možda nikada više nećemo videti... A to me ne bi obradovalo! - Videćemo se, Šeri - on je prijateljski potapša po leđima. Požurio je ka izlazu jer je taksi već čekao, a onda se, na vratima, još jednom okrenuo da joj maline. U čemu je tajna, zapitao se. Ili, u čemu je prokletstvo? Žene kojima se evidentno dopadam, kao na primer Šeri, ostavljaju me potpuno ravnodušnim. Ona je lepa, ona ja vraški zgodna, ona je zapravo i veoma simpatična, i izgleda da uopšte nije tako laka roba kao što mi se na prvi pogled učinilo... Ali i pored svih svojih kvaliteta, ostavlja me ravnodušnim. Rebeka je jedina koju zaista želim... Ali jasno je da ona ne želi mene. Osim na jednu noć... - Hej, farmeru...- Šeri mu je mahnula da stane i ponovo prišla. Kada se vratiš, hoće li ona visoka smeđokosa koja se onako drsko prilepila uz tebe, još uvek biti ovde? Ili ćeš konačno biti sam i slobodan? Da li je ona zaista tvoja šefica? - Šta?- upitao je zapanjeno. - Pre neki dan, na plaži, rekla je da si ti u njenoj službi. Odnosno, da je ona tvoj poslodavac. Ti si se predstavio kao advokat. Staje onda ona? Vlasnica neke advokatske kancelarije? Prisetio se daje Rebeka zaista to rekla i pobesneo. U jednom trenutku, bilo mu je dosta svega. I njenog nadmenog ponašanja, i

84 84

njenog ljigavog dečka, Nikolasa Šeridana, i glupe uloge telohranitelja u koju se sam upustio. - Ja zaista jesam advokat, Šeri - rekao je. - A Rebeka nije vlasnica advokatske kancelarije, niti bilo šta slično. Ona je samo moja drugarica iz detinjstva... Koja je u međuvremenu postala bogata. Izgleda da joj je to bogatstvo udarilo u glavu, i sada s vremena na vreme ima običaj da lupeta gluposti... Na primer, to što je rekla da je ona moj poslodavac, jeste najordinarni]a glupost!

VIII Tri dana kasnije, ponovo je bio u Vest Palm Biču. Sasvim neuobičajeno za Floridu, te večeri kada je on stigao, pljuštala je kiša. Na aerodromu, naročito u blizini dolaznog terminala, vladao je haos. Turisti koji su došli na odmor, ne računajući na kišu i loše vreme, sjatih su se oko jednog kioska u kome su se prodavali kišobrani. Baš kad je i sam mislio da priđe toj gomili kojoj je bila potrebna zaštita od letnje vremenske nepogode, Dilan je ugledao Rebeku kako se probija kroz masu, prilazeći mu. Onako visoku kakva je bila, sa dugom smeđom kosom, obučenu u upadljivi, žuti kostim, bilo je nemoguće ne primetiti je. Ali, u stvari, on je dobro

85 85

znao nešto drugo... Da bi je odmah pronašao u gomili ljudi i kada bi bila niska, i neupadljivo obučena. Zato što ju je voleo, i zato što su je njegove oči videle uvek i svuda. - Ti si tu! - uzviknuo je obradovano. - Nisam očekivao da ćeš doći po mene na aerodrom! - Rekao si mi da imaš važne novosti, pa nisam mogla da čekam. Hoću da čujem te vesti, što pre - objasnila je s nestrpljenjem. A onda joj se lice smrklo - Mada si u stvari zaslužio da ne dođem, i ostavim te ovde, da uzalud tražiš slobodan taksi, po kiši! - Zaslužio sam? Ĉime to? - Ĉime?- njeni obrazi planuli su u besu. - Na primer, svojim flertovima! A još više, onim što si tim ženama sa kojima flertuješ govorio o meni! - O kakvim je ženama reč, Beki? Šta ti to pričaš? - O' kej, nisu u pitanju žene, mnoge žene, nego žena, u jednini. Ona crnka, koja po čitav dan paradira na plaži i prikazuje svoju figuru u bikiniju. Šeri... - Šta je sa Šeri? Simpatična cura, ali jedva je i poznajem. Razgovarao sam sa njom samo nekoliko puta. - Dovoljno da se ona «primi»! Juče me je pitala kada se vraćaš... A znaš li staje najluđe od svega? Rekla je: «Kada se vraća advokat Bond?« Advokat Bond!- Rebeka se zagledala u njega, razrogačenih očiju. - Mislila sam da si ti čovek koji drži do svoje časti i ponosa. A ti si najobičniji folirant, koji se lažno predstavlja, kad muva žensku... Advokat Bond! I ta ćurka ti je stvarno poverovala! - Ja joj se uopšte nisam lažno predstavio - ispravi je on mirno.

86 86

- Beki, nisam ti to ranije rekao, ali... Ja jesam advokat. Stvarno jesam. Najpre ga je gledala zapanjeno, a onda ga je pogledala kao daje psihijatrijski slučaj, koji živi u nekom svom izmaštanom svetu. - Kako to misliš, «stvarno jesi»? Dilane? Ti nisi advokat! Ti si sin farmera, i sam farmer... Odnosno, bio si farmer gotovo trideset godina, a onda si otišao u Denver i zaposlio se kao službenik! - Bio sam farmer do svoje dvadeset devete. A onda sam upisao pravni fakultet. Završio sam ga godinu dana pre roka, odstažirao, položio

advokatski ispit, i sada imam svoju advokatsku

kancelariju u Denveru - videvši da Rebeka i dalje ne veruje u njegovu priču, izvadio je tuce vizit-karti iz novčanika. - Izvoli, ako ti ikada zatreba advokat. Ja sam dobar, jedan od najboljih u Denveru, i svoje usluge naplaćujem shodno kvalitetu, ali ti ćeš imati besplatno zastupanje. Rebeka je zurila u vizit-karte. - Zašto mi nisi rekao?- upitala je onda, a glas joj je poprimio prizvuk kao da će briznuti u plač. - Zašto si me pustio da pravim budalu i od sebe i od tebe, kad sam te angažovala kao telohranitelja? - Pa, Beki... - pogledao ju je oprezno, pitajući se ima li uopšte svrhe da joj kaže to što mu leži na srcu. - Valjda znaš da se ložim na tebe. I da sam se uvek ložio. To da se zaposlim kao tvoj telohranitelj i da ti uslugu naplatim na način koji ti je već poznat, učinilo mi se kao jedinstvena prilika... Nisam to hteo da propustim, ni za šta na svetu! Ako bi to bio jedini načn da spavam sa tobom, izigravao bih i prosjaka, a kamoli telohranitelja...

87 87

- Advokat... - ona je sve vreme vrtela glavom. - Neverovatno! Nije trebalo da mi to kažeš ovako... Dok sam za volanom. Najednom sam postala rasejana, i ne mogu da se koncentrišem. Trebalo je da sačekaš da stignemo u hotel, da me postaviš za sto, naručiš piće, i da mi onda ispričaš šta si u međuvremenu uradio od svog života... - Pa, to je sve, uglavnom. Postao sam advokat, to je jedino značajno što mi se u životu desilo. Sve ostalo... - slegao je ramenima. - Spada, više - manje, u trivijalnu svakodnevicu. - A kakve su to važne novosti koje mi donosiš iz Bostona? - Te novosti mogle bi i da sačekaju. U pravu si, kada se saopštavaju neočekivane stvari, treba sedeti, i imati piće ispred sebe. Kada stignemo u hotel, ispričaću ti kako je protekao moj boravak u Bostonu. A šta si ti radila, u međuvremenu? Nije bilo anonimnih telefonskih pretnji, zar ne?- osmehnuo se. - Ni anonimnih pisama? - Nije ih bilo. Otkud znaš?- upitala je, a onda se dosetila. - Postavljam glupa pitanja... Ti si tamo nešto otkrio, zar ne? Saznao si ko mije pretio telefonom, i ko je poslao ono pismo? Dilane, moraš to odmah da mi kažeš! Ne mogu da čekam! - U redu. Ali bar zaustavi auto. Stani ovde, da uzmemo nešto za piće - mahnuo je, jer su baš u taj mah naišli na jedan drajv-in restoran pored puta. Zaustavili su se i kupili sok od pomorandže i dve kese čipsa. Kiša je i dalje padala, i voda se u gustim mlazevima slivala niz stakla Rebekinog automobila. - Dakle?- upitala je bez daha. - Ko je to bio?

88 88

- Odgovor nije jednostavan, Beki. Ne može da stane ni u jednu reč, ni u jednu rečenicu. Iza pretećih telefonskih poziva i onog pisma stoji čitava priča... Koja te baš neće obradovati!- morao je da napomene. - Kad budeš čula šta sam sve saznao, bićeš besna, razočarana u Nika Šeridana... Možda ćeš reagovati i histerično, i agresivno... Zavisi od toga koliko ti je stalo do njega. - Koliko mi je stalo do Nika?- izraz njenog lica ostao je neočekivano ravnodušan. - Manje nego što misliš. Mnogo manje nego što misliš! - Gde je on sada? U tvom apartmanu? - Ne! Mislim da nije čak ni u hotelu. Danas je otišao na neki poslovni sastanak, i kada sam ja krenula na aerodrom da te sačekam, još uvek se nije vratio... Uopšte nije bio u mom apartmanu! Iznajmio je zasebnu sobu, a od onog jutra kad je stigao, videli smo se samo par puta, i to na kratko. - Šta to znači? Da su odnosi među vama zahladneli? - Moglo bi se reći. - A tvoja osećanja prema njemu? Staje sa tvojim osećanjima?nastavio je sa ispitivanjem. Rebeka je otvorila kesicu čipsa, i mirno počela da gricka, kao da joj je sve potaman. - Mislim da ih nikada nisam ni imala - rekla je. - Je li to istina?- pronicljivo se zagledao u njeno lice. - Ili me samo foliraš? - Istina je, Dilane. Nikada nisam bila zaljubljena u Nika. - Dakle, nećeš početi da plačeš i vrištiš kad ti budem rekao neprijatne vesti? Nećeš da padneš u histeriju, ili nešto slično?- bio je to više zaključak, nego pitanje. Shvatio je da bez bojazni može

89 89

da joj kaže istinu- Dakle, stvari stoje ovako, Beki... Saopštiću ti ih kratko, jasno, i bez ikakvog ulepšavanja istine. Nikolas Šeridan je najobičniji prevarant! - Šta... Šta to znači? Prevarant... U kom smislu? - U emotivnom, materijalnom, moralnom... U svakom smislu. Iza pretećih telefonskih poziva koje si imala, stoji njegova supruga. - Misliš, bivša supruga? Fiona? - Da, zove se Fiona. Ali ona je još uvek njegova zakonita supruga, Beki. Iako praktično ne žive zajedno a brak im je u fazi raspada, Fiona i Nikolas Šeridan još uvek nisu zvanično razvedeni. A ona i ne želi razvod. Rekla mi je da su telefonske pretnje, i anonimno pismo, bili njen očajnički pokušaj da odvoji Nikolasa od tebe. - Ti si je video? I razgovarao sa njom? -Da. Bio sam u njenoj kući, i razgovor je trajao prilično dugo. Imala si pravo, Fiona Šeridan je poprilična lujka. Što bi se reklo, nije baš sasvim čista... - Dakle, ona mije pretila... To jest, angažovala je nekog muškarca da mi preti - zaključila je Rebeka, bez imalo uzbuđenja. - Pa, dobro. Ako sije već upoznao, sada možeš da je pozoveš, i da joj saopštiš da može da bude spokojna, bar kad sam ja u pitanju. Neću više dirati njenog muža... - Zasta? Zar je između vas dvoje sasvim svršeno? - Mislim da jeste. Je li to sve što si saznao, Dilane? Ili ima još vesti? - Ima još jedna. Takođe neprijatna... Naime, ti si mislila da je Šeridan bogat. Veoma bogat čovek, zar ne?

90 90

- Tvrdio je da jeste. A pošto je prepun love, nisam imala razloga da posumnjam. Nije valjda da me je lagao? Šta si saznao? Da uopšte nije bogat i uspešan poslovni čovek, već samo običan prevarant, koji živi na visokoj nozi? Kockar, ili nešto slično...? - Otišla si predaleko u svojim pretpostavkama. Istina je da je vrlo uspešan u poslu. Ah kompanija koju on vodi nij njegovo vlasništvo već vlasništvo njegove žene. Ona je bogata naslednica, i čim sam je video odmah mije bilo jasno da se Šeridan oženio njom isključivo zbog para. - Zanimljivo...- promrmljala je Rebeka samo. Dilan je bio veoma začuđen." Njena reakcija na vesti iz Bostona bila je potpuno suprotna od onoga što je očekivao. - Još uvek se nije razveo od nje, a mene je prosio...- neočekivano, ona se nasmejala. - Kako proračunat čovek! Želi da se razvede, ali pošto zna da će razvodom izgubiti i novac, već je smislio kako da se ponovo oženi bogatašicom, i sebi obezbedi novi zlatni rudnik... Ali, taj zlatni majdan neću biti ja! Bili su već pred hotelom. Kiša nije prestajala da pada. - Hoćemo h da večeramo u restoranu, ili da naručimo da nam donesu večeru u apartman?- upitala je ona. - Ako si previše umoran, da zamolimo da nam donesu gore? - Radije to, nego da sedimo u restoranu. Ipak sam malo iscrpljen od putovanja - rekao je. I dalje, nije očekivao previše od njihove zajedničke večere. Kao ni od činjenice da će još jednu noć provesti u istom apartmanu, soba do sobe. Ali više mu je prijalo da budu sami, nego okruženi ljudima. Ako budu sami, to će možda ponovo

91 91

dovesti do razgovora o prošlosti, dobrim starim vremenima, njihovoj zajedničkoj mladosti, i pokrenuti emocije u njoj? Ali, na njegovo iznenađenje, Rebeka se uopšte nije ustručavala da pokaže svoja osećanja. Ĉim su ušli u apartman, isprečila se na vratima sobe, i pripila se uz njega. Stajali su licem u lice, i usne su im bile veoma blizu. - Jedan poljubac za dobrodošlicu? Smem li?- prošaputala je, i poljubila ga, ne čekajući odobrenje. - Ti uvek smeš. Nikada u životu ne bih odbio ni jedan tvoj poljubac. Šteta samo što je već toliki deo života iza nas... Znaš... Prvi poljubac trebalo je da mi ponudiš pre dvadeset godina. Ali, tada si me prezirala. Bio sam za tebe samo sirovi, neotesani farmer, koga ne bi poljubila ni za šta na svetu... - Pre dvadeset godina ja sam bila samo devojćica, Dilane. Imala sam trinaest... I... Istina je, mislila sam da si samo običan seljak, kao i svi ostali, i da ja zaslužujem nekog potpuno drugačijeg... U stvari... - načas je oborila oči, kao da se malčice stidi. - Nisam te baš mnogo cenila, ali uvek mi se dopadalo kako izgledaš. I ponekad sam se pitala kako bi to izgledalo, kad bi me ti poljubio. Ali, ne bih ti to prva predložila, ni za šta na svetu! Uostalom... Zašto ti nikada nisi pokušao da me poljubiš? Ti si muškarac, mogao si da učiniš prvi korak... - I šta bih dobio, posle tog prvog koraka? Šamar? Ili porugu, ravno u lice? Prezirala si me, Beki!- ponovio je. - Prezirala! Smatrala si da te nisam dostojan.

92 92

- Ne, nije to bio prezir!- mršteći se, Rebeka je zavrtela glavom. Možda pre neka vrsta besa! I to je bio bes koji se rađa iz ljubavi, Dilane. - Bes iz ljubavi? Kakav je to fenomen? - Uvek si mi bio drag, draži od svih - priznala je tiho, spuštajući glavu na njegove grudi. - Ali nisam želela da se zaljubim u farmera, i da čitavog života ostanem na farmi. I kad god bih shvatila da si mi samo ti u srcu, osećala sam užasan bes. Na sebe samu, zato što te volim... Na sudbinu, zato što ti je dodelila da se rodiš kao sin farmera, a ne kao sin bogatog biznismena... Na tebe, zato što su me drugi momci jurili, a ti mi nikada nisi dao do znanja da ti se sviđam... - Na sudbinu, na mene, na samu sebe... To je previše besa, Beki! Ali, tačno znam o čemu se radi. I ja sam bio gnevan na sebe, tebe, sudbinu... Upravo iz istih razloga! Ali sada se kajem. Ako su se naši putevi ponovo ukrstili; i ako smo sada zajedno, to znači da sudbina ipak nije tako zla i nepravedna kakvom sam je smatrao. - Ne znam... - Rebeka se zamišljeno osmehnula, podižući lice ka njemu. - Možda si u pravu. I više od toga... Možda je sudbina savršena, i upravo onakva kakva treba da bude? Još uvek nisam sigurna. Zavisi... - Od čega? - Na primer, od tebe. Ako bi ti ostao sa mnom... Sudbina bi bila savršena. Onog jutra kad si otišao, Dilane, shvatila sam da te vohm, i da mi, u dubini duše, nikada u životu nije bio potreban ni jedan muškarac osim tebe. I kada je te večeri Nik hteo da dođe u moj apartman, zamolila sam ga da ne dolazi... Objasnila sam mu

93 93

daje između nas dvoje gotovo. Isto bi bilo i daje na njegovom mestu bio neko drugi... Jednostavno, ti si se pojavio, proveli smo zajedno onu noć, i ja sam najzad shvatila da si ti jedini na svetu sa kojim bih mogla da budem srećna. - Bilo gde, Beki?- upitao je. Oči su mu bile ozbiljne. -I u Denveru? Da li bi pošla sa mnom u Denver? - Pošla bih. Bila bih u stanju i da se vratim na farmu, zašto da ne? - Na farmu? Ne, to ti ne verujem, Beki Tosend!- oslovio ju je njenim devojačkim prezimenom, i povukao je za kosu. Bilo je to nešto čime ju je dovodio do suza kada su bili deca. - Ali, vidim da si u međuvremenu postala tolerantnija. Ne vrištiš, kad te povučem za kosu... - Nikada me nisi ozbiljno čupao. Nisam vrištala zato što me je bolelo, nego zato što si me nervirao! - Verujem.-Ali stvarno imam utisak da si postala pomirljivija, imanje sujetna nego nekada... Još ću i poverovati da bi mogla da se udaš za mene, i da živiš na farmi. - Onda me zaprosi, i proveri da li bih mogla! - Ne sada. Mislim da još uvek nisi spremna na to. Ali, ako mi daš priliku da te natenane ubeđujem, u narednim decenijama... Jednog dana, kad ja budem u penziji, i kad budemo imali unuke, najzad ćeš pristati da se vratimo tamo odakle potičemo. Hoćeš li mi dati tu priliku? - Da me ubeđuješ? Sve do penzije... I dok ne budemo dobili unuke? Uh... Ne volim da razmišljam o starosti. Ah... Bar sam u jedno sigurna. Ti si jedini na svetu sa kojim bih mogla da provedem tolike godine!

94 94