Književna radionica Rašić
Urednik srpskog izdanja Ivan Radosavljević © Milan Glavaški © za srpsko izdanje Književna radionica Rašić
Milan Glavaški DAN NA TISI Beograd, 2022.
Vanji
so
9 staklo stao sam na oštro staklo bilo je tako blizu namerno se nije maklo k’o što ni ljudi nisu nije me mnogo taklo ja ne moram da hodam stižem vas sve polako i samo ću da dodam dobro te znam ime ti znam ja najveći danas sam hajde poslušaj moj glas moja draga, da li znaš ovaj svet je baš za nas
10
probudi se i tiho reci rasplet je sasvim blizu greške što sam dugo krio sad više tajne nisu stao sam na oštro staklo sad ne moram da hodam stižem vas sve polako i samo ću da dodam dobro te znam ime ti znam ja najveći danas sam hajde poslušaj moj glas moja draga da li znaš ovaj svet je baš za nas
11 ventilator ceo život ja se spremam da u tu fotelju sednem da se vinem u visine da o meni neko brine tamu muti ventilator neko viče dosta više! kad bih smeo da se dignem i da sklopim žaluzine nikog ovde ne jekoganikogidivanprepoznajemosećajgorkespoznajeovdenepoznajemtražitebioneviđen
dodajte defibrilator da varnice u mene bode za svakog kom sam prodao snove samo da me ne prozove nikog ovde ne idivanpoznajemosećajgorkespoznaje
12
13 vozači baš sam stigao u grad ti si naišao sam noć je topila strah leto i probaotrotoarsam,veruj mi da reči zaustavljam a bila je oluja tako blizu nas to što bilo je tad polako zaboravljam slike, slike se mute neke su već k’o kroz san vest da nemamo kud vest da nemamo kad
14 bila je sasvimolujablizu nas stariji smo sad stariji smo sad svakim svetligrabimokorakomumrakneboiznad nas srešćemo se ti i ja kada kraj bude spas tuga velika i zapalićemo dan srešćemo se ti i ja kada kraj bude spas tuga starijivelikasmo sad
15 leto opet je suviše topao dan u nove vrućine putujem sam sunce pušta svoj veliki krak i uporno topi baš sve oko nas, o da pogledaj me i ubedi me kada će ovome doći kraj kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj pogledaj me i ubedi me učini sad bilo šta kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj kako ti je, kako ti je ja ne znam i ne razumem, o ne tebi je leto veliki san, a meni je loše, pomozi mi sad, o da
16 pogledaj me i ubedi me kada će ovome doći kraj kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj pogledaj me i ubedi me učini sad bilo šta kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj sunce pušta svoje jezivi krak i uporno topi baš sve oko nas, o da pogledaj me i ubedi me kada će ovome doći kraj kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj pogledaj me i ubedi me učini sad bilo šta kako, odakle i dokle ćemo ne verujem, ne verujem, znaj
17 amerika u noć me poziva pesma s radija pusta amerika iza što,naszašto ne promene kraj svaki je refren prepisan svako uglavnom projuri pored nas iza velikonasje sunce iza nas je otvoreno nebo stigao sam dovde a nisam hteo i nisam smeo
18 kakva je ovo prevara kako je ona predivna senke na belim stenama pored nas iza velikonasje sunce iza nas je otvoreno nebo stigao sam dovde a nisam hteo i nisam smeo
19 boje ne znam odakle sam u nesedamdesetimznamodakle sam prepisao taj stih nimalo poseban nimalo dosledan vozim se prevozom s tobom u izlazak nedostaje ti grad i senke mesto nas nedostaje ti grad moj većboje,gradojedugo ne smem da rastopim tvoje a tebe još uvek rastuže moje stare navike
20 zar nas dvoje opet dugo žmurimo slučajno se srećemo zar bih sve to ponovo ne znam odakle sam u nečetrdesetimznamodakle sam prepisao taj stih nimalo poseban nimalo dosledan vozim se prevozom s tobom u izlazak nedostaje ti grad boje, o je već dugo ne smem da rastopim tvoje a tebe još uvek rastuže moje stare navike
zar nas dvoje opet dugo žmurimo slučajno se srećemo zar bih sve to ponovo da l’ bih sve to ponovo zar bih sve to ponovo ja bih sve to ponovo
21