Daniel Kovač - Kraljevstvo Rit by Aleksandra Rasic

Književna radionica Rašić

Urednik izdanja Srđan V. Tešin

Daniel Kovač

Kraljevstvo Rit (uglavnom tragedija)

Beograd 2021.

LICA

KRALJ – prosvećeni vladar Kraljevstva Rit KRALJICA – kraljeva supruga, poreklom iz naroda LUDA – dvorska luda, zaposlena na dvoru u Ritu GRAĐANIN – stanovnik Rita, vredan i odgovoran GRAĐANKA – stanovnica Rita, srčana revolucionarka ORKESTAR – Rićani koji sviraju, narod Pored njih, pojavljuju se i LEŠ KRALJA LUGA – leš vladara susednog Kraljevstva VOJNICI RUNDEBARDA OKRUTNOG – neprijateljski vojnici

PROLOG

Radnja ove priče događa se u Kraljevstvu Rit. Kraljevstvo se nalazi na obali reke koja se obilno izliva u proleće. Deo Kraljevstva je močvaran, a deo prekriven livadama i šumom. Kraljevstvo je bogato biljkama. Slavne su rićanske perunike, lokvanji, azole, crni šaš. Kraj reke i oko bara ima dosta trske. Kraljevstvo menja boju sa svakim godišnjim dobom. U proleće sve ozeleni i procveta, a kako se približava leto boja počinje da bledi na vrelini sunca, pa vremenom prevlada žuta. U jesen sve se opet oboji pastelnim bojama jeseni, a zima postaje crno-bela od golih grana i snega. Osim biljem, Kraljevstvo je izuzetno bogato i životinjama. Zavisno od godišnjeg doba, okruženi smo puževima, bubama, kornjačama, daždevnjacima, žabama, patkama, čapljama, zmijama, dabrovima, vidrama, jelenima i divljim svinjama. Kraljevstvo ima prijatnu hladovinu. Svetlo se probija kroz šumsku vegetaciju crtajući šare po zemlji gde se susreće sa travama i vodom. Posebno je po11

znat zalazak sunca u Ritu. Rićani možda preteruju kada kažu da je to najlepši zalazak sunca na svetu, ali kada je sunce nisko, ono promeni boju u crvenu i postane veliko. Od topline te boje, deluje kao da gore šuma i nebo. Rićani vole suton kada opijeni tim prizorom predahnu od briga i teškog rada. Da, Rićani. Stanovnici Kraljevstva Rit. Sve im je nadohvat ruke. Nemaju čvrste građevine nego odaberu pogodno drvo pa ispod njega proglase palatu, kuću ili tamnicu. Imaju nešto nameštaja. Poneki sto, stolicu. Ipak, to je jedna civilizovana zemlja emancipovanih građana.

Poznato je da je Kraljevstvo Rit osnovao Stevan Krvoločni (Rex Stephanus Sanguinarius), predak današnjeg suverena. Nije jasno da li je on doveo svoje ljude u Rit ili se u Ritu oduvek živelo, tek on se nametnuo kao kralj starosedeocima. Ono što je izvesno, to je da se do danas sačuvalo predanje o surovosti i odlučnosti prvog kralja. Krvoločni je mačem i vladavinom straha stvorio državu u kojoj se odvija radnja ove priče. Vreme je prolazilo, kraljevi su se smenjivali, a loza Sanguinarius se nastavljala. Sve sam krvolok do krvoloka. Tako je to bilo sve do vladavine oca današnjeg kralja koji je odlučio da ukine surove kazne, da proglasi vladavinu zakona i donese pismenost i prosvećenost Rićanima. Rićani su dobro primili darove svog tadašnjeg suverena i iskreno prigrlili nova građanska prava koja su za kratko vreme promenila društvo. Od tog doba, kod Rićana se javila slobodna misao koju su građani izražavali javno i bez straha. Vremenom, to je postalo deo njihovog identiteta. Ne bez ponosa, isticali su 13

svoju slobodu i koliko su pismeni i razumni. Bez sumnje, to su, naravno, i bili, naročito u poređenju sa stanovnicima susednih zemalja kojima su još uvek vladali tirani. Istine radi, vredi reći da je to išlo uz malu, srećom neopterećujuću, nadmenost. Današnji kralj je nastavio ono što je njegov otac započeo, pa već možemo da govorimo o više decenija emancipacije. Savremeni Rićani su odrasli u doba pismenosti, i možda se samo oni najstariji sećaju kako se živelo u doba izrabljivanja, vladarske samovolje i surovih kazni. Iako slovi za napredno, društvo u Ritu je daleko od toga da bude savršeno. Za neke i dalje postoji težak rad, moraju puno da kopaju, postoji nejednakost. Ima onih koji imaju više i onih kojima ostaje manje. Bez obzira na to, Rićani znaju šta je zdrav razum, pismeni su i veruju da se stvari mogu popraviti i rešiti dogovorom. Takvi, razumeli su koliko je važno da saslušaju druge i uvaže sve argumente. Nisu preki, ni bahati. Imaju razumevanja jedni za druge. Takav Rit zatičemo na početku ove priče.

PRVI DEO

Među granama u Rićanskoj šumi, čini se za svoj groš, Orkestar svira vedru melodiju. Lica članova Orkestra su zanesena i bezbrižna. Orkestar je u drugom planu, a pred publiku izlazi Luda. Kao da izgovara neko zvanično obaveštenje, govori. LUDA: Dobro veče. Molim vas, pazite dobro pre nego što sednete. Već ste seli? Znate, ovi momci iz orkestra umeju da kapnu med na poneko sedište, da se našale. Neslana šala. Molim vas proverite da vam neko nije smestio. Izvinite molim vas, nisam ja, izvinjavam se još jednom. Protrlja ruke, a zatim progovara kao da tek počinje da glumi. Pokreti su mu pomalo prenaglašeni, želi da njegova pojava dobije na značaju. LUDA: Kad smo kod meda, ja sam samo jedna luda bez izrazitih vrlina. Izlivam slatke reči kada zatrebaju, ili po potrebi one gorke, oštre koje bodu. Slatke reči teku kao med, pa se neoprezni u njima poda17

ve, a oštre probude čak i onog ko se na smrt uspava. U obrtu oštrog i slatkog, eto tu ja živim. A žongliram i jabuke i lopte. I lobanje ako je potrebno. No, namera mi nije da se nešto hvalim, nikako, nikako, nikako! Sasvim daleko od toga. Zadovoljan sobom, brzo pogleda svoje ruke i noge. Malo oćuti, pa kao da se seti zbog čega je uopšte tu. LUDA: Kad ste već došli, dužnost mi je da vas upoznam sa plemenitim gospodarom mojim. To je čovek sav okupan vrlinama. Iz njega izbija svetlo koliko ga prožimaju i luče se u njemu. Ne verujete da takav čovek postoji? Polako, videćete i sami. Iz mojih usta sada teče med, jer kad se o mom gospodaru Kralju Rita radi, reči kojima ga opisujem oštre nikako ne mogu biti. Za mnom. Pravi nekoliko koraka, traži pogledom. LUDA: O, evo ga! Eto Kralja!

Kralj nosi durbin i gomilu papira. Gleda durbinom ka nebu, pa spušta pogled na papire. Kao da se dvoumi. Duboko uzdahne. Hartije odlaže na sto namešten usred šume. Ugleda Ludu koja mu prilazi. KRALJ: O, ti divna zamlato. LUDA: Već sam tu Vaše Visočanstvo. KRALJ: Priđi da ti pokažem moj novi durbin! LUDA (zainteresovano): Sa najvećom radoznalošću uzletelom do orlovskih visina. O kakvoj se to spravi radi? KRALJ: To je durbin kojim ću mnogo bolje umeti da pratim kretanje Marsa i Venere, naših najbližih kosmičkih pratilaca. LUDA: A, vidim, vidim... Možda i ulovite koju novu planetu, pa je nazovete po vašim slavnim precima, ili, zašto da ne, Vašim cenjenim imenom? KRALJ: O, pa to bi svakako bilo dobro, dobro. Odlično čak! 19

LUDA: Recimo, asteroid Stevana Krvoločnog, slavnog osnivača Kraljevstva Rit. Tog moćnog vladara koji je bio toliko silan da niko nije smeo u oči da ga pogleda, pobednik u šest bitaka, pogubio dva kralja, sedam vojvoda, sedamnaest kneževa. Pogubio je i oca svog i dvojcu braće da bi osigurao cvat svoje loze. Toliko odlučan beše da je svoju majku, a i sestru u manastir poslao Bogu, da se više nikada ne vrate. KRALJ: Dobro, dobro, stani. Stani! Te činjenice iz davne prošlosti možda više ne treba ponavljati. To su, nazovimo ih tako, opšta mesta. Vremena su se promenila, moja Ludo. Ovo je sad jedna prosvećena kraljevina i krvava prošlost se može pripisati, eto, duhu vremena. Duhu vremena... Kralj zaćuti, zamišljen na tren, pa naglo živne i nastavi poletno. KRALJ: Sada je drugačije. Treba težiti napretku, pronalascima, većoj sigurnosti. U radoznalost, u nauku i umetnost. Ići na Mars i Veneru. Razumeš – Mars i Venera su stvarni i vrte se nad našim glavama. To je bitno. LUDA: Bilo je mnogo jednostavnije kada je Zemlja ravna ploča bila. 20

Kralj, kao da se malo zanese svojim rečima, pogleda u nebo. Osmehne se, pogleda Ludu pravo u oči, pa nastavi. KRALJ: Nego Ludo, moj verni prijatelju sa jezikom čije reči nekad stvarno umeju da me turpijaju, uveravan te da i sam imaš koristi od duha ovog vremena. Recimo, neki moj preki predak bi te u jednom trenutku, znam, znam, možda i sasvim nepravedno, čak i lavovima bacio. Meni, eto, to ne pada ni na kraj pameti. LUDA: Srećom, pa ni lavova više u izobilju nema. KRALJ: Eto, eto, cenim tvoj munjeviti um, ali i on je samo proizvod duha vremena. U svakom vremenu ljudi drugačije razmišljaju. Veruj mi da vrlo cenim vrednost tvog društva, napajaš me duhom, a to je tako vredna, vredna stvar. LUDA: Dajem sve od sebe uz trud da ne preteram. Kralj pogleda hrpu dokumenata na stolu, uozbilji se, glas mu naglo postane zvaničan. KRALJ: Ostavi me sad verni prijatelju, kraljevski posao me čeka. Mudrost moja o Marsu i Veneri snatri, ali Kraljevstvo me ište. Srećom, još je dan, pa se zvezde još nisu ukazale. No ova gomila hartije suprotno zvezdama, eto tu se na zemlji stvorila 21

(pokazuje dokumente). To su papiri kojima se zemljom upravlja. Ne baš voljno, sada ću im pokloniti pažnju, kraljevska je to dužnost. Zato idi, idi Ludo, slobodan si da razveseljavaš po Kraljevstvu. LUDA: U slobodi toj počinje kuluk moj. Luda se polako povlači. Kralj nastavlja da govori, više sebi u bradu. KRALJ: Kraljevstvom ću perom i hartijom sad upravljati. Toliko su bolji mastilo i celuloza nego topovi i bajoneti. Znaj, to ipak nije lako. Potreban mi je mir, razum moj. Radi, proradi, rasudi. Da se svrsta, razvrsta, da se dani meko kotrljaju i Kraljevstvo ka izvesnoj budućnosti korača. Prosvećeno doba, to nam je cilj. Ka Veneri, Marsu! Hajde, hajde, saberite se misli, budite oštrije od sablje sad. Luda odlazi, Kralj seda za sto, udubljuje se u hartije i ponešto zapisuje, vadi pečat, pa ga tu i tamo iskoristi. Čini se da se Kralj napokon posvetio poslu, kada mu priđe Kraljica, mekanim hodom, kao da se šunja i pleše istovremeno, sa vragolastim izrazom lica. Kraljica je lepa žena, stalno nasmejana. Glas joj je dubok, a reči izgovara uzdišući, kao da je upravo doživela istinski prijatno zadovoljstvo.

KRALJICA: Mužu moj! Opet kvariš oči nad tolikom hartijom? Vredni čoveče. Odmori malo. Kraljica ga pomiluje po bradi i pogleda u oči. KRALJ: O mila moja Kraljice, gospodarice Kraljevstva i srca mog. Mora neko i pečat da drži, to je dužnost jednog suverena. Kraljica uzima pečat u ruku. KRALJICA: Lep je na dodir. Gladak pod prstima. Kraljica zažmuri kao da uživa u njegovom obliku i dodiru drveta od koga je napravljen.Kralj je pušta, uživa u prizoru zadovoljne Kraljice. KRALJICA: Obao je i prijatan. KRALJ: Lak, a težak. Ako želiš da te uputim u ove poslove, rado bih podelio sa tobom gde se i kako pečat koristi. KRALJICA: Mmmmm... Ipak ne, mužu moj. Više mi se dopada da ga samo držim među prstima, nego da ostavljam njegove tragove na papirima. To je tvoj posao. Uzmi ga. Kralj uzima pečat. KRALJ: Kako želiš, moja divna suprugo. Vidi koliko toga ima da pečatim. Samo, pečat ne mogu tek ta23

ko da koristim. Moram sve da pročitam, razmislim i proverim još jednom, pre nego što overim. KRALJICA: Nadala sam se da mogu da te ukradem i povedem na izlet. Kakva je svrha kraljevanja ako smo nevidljivi van zidina našeg dvora? Hajde da sednemo u kola, pa da po našem Ritu udišemo miris cveća i gledamo nadaleko slavni zalazak sunca. Da nas narod vidi u tom obilasku i obasipa vernošću i ljubavlju. KRALJ: Divno govoriš kćeri Rita, ti ga najbolje poznaješ. No, dovršiti poslove moram, to su, na kraju, kraljevski poslovi, a posle, posle, pratim Mars i Veneru, velike stvari. Pridruži mi se tad u svežoj noći. KRALJICA: Znaš, Kralju moj, da se rano budim. Moje vreme je zalazak Sunca, ali i njegov povratak u zoru. Bojim se da bi noću stojeći zaspala. A krevet je tad tako mekan. Kraljica opet zažmuri u osmeh, kao da priziva sliku koju ju upravo opisala. KRALJ: Da, znam ranoranilice moja divna. Idi sad u obilazak sama, tvoje uživanje će i moje biti. KRALJICA: Kola molim onda. 24

KRALJ: Evo, evo. Kralj vadi papir na kome je nacrtan simbol fabrike automobila Volkswagen. Kraljica se malo namršti. KRALJICA: Pa, mužu moj, kako ću u tako oskudnom vozilu? Potrebno mi je nešto otmenije. KRALJ (pretura po stolu): U redu, u redu. Kralj pretura o stolu i pruža papirić na kome je nacrtan simbol fabrike automobila Mercedes. Kraljica poljubi u obraz Kralja. KRALJICA: Hvala mužu moj! Idem, idem! Do sumraka! Kraljica odlazi, Kralj se vraća hartijama i nastavlja sa potpisivanjem dokumenata i udaranjem pečata.