8 minute read
POTPUNI PREOBRAŽAJ
Neki novi vetrovi duvaju iz Opela i stigli su do nemačke marke sa jugozapada – iz Francuske. Dugo vremena je proizvođač sa sedištem u Riselshajnmu, pod Dženeral Motorsom, gajio imidž proizvođača čvrstih i solidnih, ali istovremeno ne baš uzbudljivih i dosta konzervativnih automobila. Prelaskom pod okrilje PSA grupacije očigledno da se stvari radikalno menjaju po svakom, pa i po tom pitanju, a možda najbolji primer daje upravo nova „moka”.
Druga generacija Opelovog kompaktnog SUV-a stigla je nedavno i na naše tržište promovišući potpuno drugačiji pristup, koji je sa radara porodičnih kupaca premešta u sferu interesovanja mlađe populacije. Nova „moka” deli platformu i tehnologije sa nizom francuskih modela iz grupacije Pežo-Sitroen. To su, između ostalog, „pežo 2008” i „sitroen C4”, ali sa dužinom od 4,15 metara od njih je dosta kraća i ne samo od njih već i od prethodne generacije. Odluka da „kalira” 12 cm u dužinu, te dobije skromnije dimenzije i kompaktniju formu – ne iznenađuje. Naime, Opel u istoj klasi ima još jednu akviziciju – „kroslend”, i njemu je poverena uloga porodične alternative. „Moka” sa druge strane agituje za individualizam, i to čini zaista „glasno”, pre svega zahvaljujući kompaktnoj figuri i stilskim rešenjima koja je izdvajaju u moru konkurencije.
Odmah se primećuje da je na vrhu liste prioriteta prilikom razvoja ovog modela bio moderan, mladalački izgled. Dopadljiva pojava potkrepljena je brojnim autentičnim rešenjima, a zasluge za to pripisuju se ekspertskom timu, na ovom projektu okupljenom pod dirigentskom palicom čuvenog Marka Adamsa, Opelovog potpredsenika za dizajn. Rezultat inventivnih ideja i predanog rada dobio je oličenje u tzv. Vizor dizajnerskom potpisu, a „moka” je tako postala prvi u nizu Opelovih modela koje odlikuje novi identitet po ugledu na električni koncept čuvenog Opelovog kupea „manta”. Tako je dizajn „moke” definisan pre svega originalnim rešenjima na prednjem delu, gde je implementirana zatvorena crna maska bez klasične rešetke, a uvodnici vazduha su svoje mesto dobili niže, u donjem delu odbojnika. Od efektnih vajarskih zahvata treba pomenuti i faltu na središtu haube, tipično rešenje za Opelove automobile, ovde posebno naglašeno, baš kao i karakterističan zadnji kraj, koji po obliku podseća na onaj kod malenog „opela adama”, pa i „kroslenda”. Svemu tome kreatori dizajna dodali su i tipične SUV primese, poput naglašenih lukova oko točkova i visokog klirensa, a pohvalu zaslužuje i istaknut završetak izduvnog sistema, sa dve cevke u donjem desnom uglu. Izvesno je da „moka” ne bi izgledala ovako „picnuto” bez paketa opreme GS Line+, koji se pobrinuo da ukrasna lajsna iznad stakala bude u crvenoj boji, a da krov, kućišta ogledala i A stub budu crne boje. Za one koji žele da se prolaznici još više okreću za njihovim automobilom, Opel je kao dodatnu opciju ponudio crnu haubu.
Pomenuti GS Line+ paket jednako utiče na doživljaj unutrašnjosti. Sedišta sa bočnom podrškom su nešto tvrđa i presvučena grubljom teksturom, a kombinacija crvene i crne nijanse se provlači čitavim kokpitom. Sve to „suflira” lepu sportsku notu, odvraćajući misli o tome da mesta unutra i nema baš kao u većini drugih kompaktnih SUV-ova „B” segmenta. Zapravo, „moka” i nije tako tesna, koliko utisak prostranosti narušavaju manje staklene površine. Taj utisak je posebno izražen kada se sedne pozadi, jer do putnika na zadnjim sedištima ne dopire baš previše svetlosti, posebno kada su stakla fabrički dodatno zatamnjena i kada je „nebo” presvučeno tamnim tapacirungom. Ni prtljažnik ne može da se pohvali veličinom – sa zapreminom od 350 litara svrstava se bliže začelju u klasi, a u Opelu kao da su želeli da odvrate kupce od preteranog korišćenja prtljažnog prostora. Ne zbog relativno skromnog kapaciteta već zbog niske i nelogične pozicije ručke za otvaranje, koja je sakrivena iznad gornjeg okvira registarske tablice. Postavljena je nisko, brzo i lako se zaprlja, a srećom peta vrata se mogu otvoriti i pritiskom tastera na ključu. Međutim, da bi se to učinilo, neophodno je da motor bude isključen.
U slučaju testiranog automobila, za pogon je zadužen provereni trocilindarski benzinac zapremine 1,2 litara, sa turbo kompresorom, snage 130 KS. Reč je o dokazanom agregatu PSA grupacije, koji je 2016. godine nagrađen titulom motora godine. Dolazi u dve verzije – osnovna ima 100 KS i 205 Nm maksimalnog obrtnog momenta, dok jača raspolaže sa 130 KS, odnosno 230 Nm, i može biti uparena kako sa šestostepenim ručnim, tako i sa osmostepenim automatskim menjačem. Upravo je minimalistička ručica automatskog menjača, ili bolje rečeno polugica, jedan od upečatljivijih detalja u kokpitu testirane „moke”. Ona ne menja položaj mehanički već određuje režim rada pomoću elektronike, po sistemu shift by wire i stoga se sa leve strane nalaze indikatori koji obaveštavaju vozača o statusu menjača – D (drive), N (neutral) i R (rikverc). Tu su još dva dugmenceta, P za parking i M za manuelni mod, kada se stepeni prenosa menjaju preko polugica pri upravljaču. Desno je prekidač za modove vožnje i u ponudi ih je tri – normalan, ekonomičan i sportski, dok se iza ručice menjača nalazi prekidač za elektronsku parking kočnicu.
Da je kokpit podlegao digitalizaciji svedoči i instrument tabla sa brojnim mogućnostima prikaza podeljenim u nekoliko celina, a vozač prema afinitetima može dati prednost navigaciji, sistemima asistencije, bord kompjuteru itd. Inače, čitav prednji panel je podređen vozaču, čemu posebno doprinosi središnji displej, primetno zakošen u levo. Inače, ovaj ekran osetljiv na dodir standardno dolazi u veličini od 7 inča, a nas je ovde sačekao opcioni od 10 inča. Za pohvalu je što je izbor osnovnih prikaza ekrana izdvojen i prebačen na tastere, a isto je učinjeno i sa klimatizacijom. Time je dosta pojednostavljeno rukovanje baš onim funkcijama koje su često neophodne.
Sa svega 1.250 kg i 130 KS, „moka” je agilna, pa je uz živahan motor vožnja veoma prijatna. Nema previše izražene turbo rupe i ubrzanja dolaze bez zadrške, a do visokih brzina „moka” stiže bez preteranog napora. Da su igrali na sportsku kartu ukazuje i podatak da u sport režimu zvuk motora u kabini postaje nešto glasniji, a proizvodi ga sistem koji emituje nešto oštrije rezonance preko zvučnika. Osim što ubrzava lako, povoljnom utisku u vožnji doprinosi i „pametan” automatski menjač, pa vozač i ne mora da poseže za manuelnim modom, osim kada to poželi radi lične zanimacije. Tokom višednevnog testa, gde je preovlađivala gradska vožnja, uz povremene izlaske na auto-put, ostvarili smo prosečnu potrošnju od 7,8 litara, što nije baš malo, ali ni previše.
Oslanjanje je tipično nemački trimovano – radi prigušeno i nešto je tvrđe na rupama i neravninama, ali to ne remeti udobnost u automobilu, posebno onima koji sede napred.
Uostalom, „moka” i nije dugoprugaš, jedan je od automobila namenjenih da gutaju više stotina kilometara u jednom „zalogaju”. Njena primarna misija je da bude mezimica za grad, koja će vlasnika ispunjavati svaki put kada je parkira i zagleda se u nju. Posebno kada je ovako lepo doterana sa GS Line+ paketom i dijamant crnom haubom. Kada se uz sve pomenuto na automobilu nađu i opcionali, kao što su sistem kamera od 360 stepeni, wi-fi punjenje telefona, IntelliLux LED Matrix adaptivna svetla, cena „moke” raste na ozbiljnih 27.650 evra. To je dosta novca, ali velika količina opreme i „lajfstajl” efekat oduvek su imali svoju cenu. Inače, osnovni model u Base paketu sa motorom od 100 KS kreće od 19.190, dok je snažniji motor od 130 KS dostupan od paketa Edition po ceni od 20.990 evra.
OPEL MOKKA 1.2 TURBO 130 KS A/T8 GS-LINE
Karoserija: SUV, 5 vrata, 5 sedišta; duž./šir./vis. 4.151/1.791/1.534 mm; međ.rast. 2.557 mm; masa 1.259 kg; prtljažnik 350 l
Motor: benzin, 3 cilindra, turbo; 1.199 ccm; 130 KS pri 5.500 o/min.; 230 Nm pri 1.750 o/min.;
Prenos: automatski, osmostepeni; pogon na sve točkove
Oslanjanje: napred pseudo Mekferson, nazad torziona osovina
Kočnice: napred diskovi, nazad diskovi
Pneumatici: 215/55 R18
Performanse: 0-100 km/h 9,2 s; maks. brzina 200 km/h Potrošnja: 6,0 l /100 km, 137 g C02/km
+ Urbani mladalački stil, motor i menjač, moderan kokpit
- Utisak prostora u enterijeru i preglednost, pozicija kvake za otvaranje prtljažnika
Cena: 27.560 evra
Uroš Dedić
Fotografije: Luka Kulundžić
