7 minute read
SKUP DANAK NEISKUSTVU
Tokom prošle godine, mladi vozači učestvovali su u ukupno 14.332 saobraćajne nezgode, od kojih su oni izazvali 7.710 (54%), a u prva tri meseca 2022. učestvovali su u 2.535 nezgoda, od kojih su izazvali čak 1.642 nezgode (65%). Gde leži problem i šta se može uraditi da se poboljša njihova bezbednost
Tokom protekle godine, po statističkim podacima na putevima u Srbiji stradalo je 521 lice, teške povrede zadobilo je 3.347, a lake 16.570 osoba. Redakcija Auto Moto revije istraživala je zašto su mladi toliko ugroženi i koliko od nastradalih i povređenih učesnika u saobraćaju pripada mlađim kategorijama vozača, odnosno, da li su mlađi vozači češći uzročnici nesreća sa najtežim posledicama. Istraživanje smo obavili u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje nam je dostavilo podatke.
Mnogo je faktora koji utiču na bezbednost saobraćaja uopšte, a među njima tri su najvažnija i njih zakon posebno tretira. To su čovek, vozilo i put. U ovom slučaju akcenat smo dali na prvom, to jest čoveku kao uzročniku nesreće. Statistički, ostala dva – vozilo i put nisu toliko u „crvenoj zoni”. Stanje puteva u Srbiji je sve bolje, počevši od novih auto-puteva, do magistralnih puteva i saobraćajnica nižeg reda. Što se vozila tiče, iako je njihova prosečna starost u Srbiji oko 14 godina, svedoci smo sve većeg broja novih automobila u saobraćaju, kao i pooštrenih kontrola njihove ispravnosti na tehničkim pregledima.
Probna vozačka dozvola važi dok lice ne napuni 21 godinu, odnosno na dve godine ukoliko je dozvolu steklo sa navršenih 19 godina. Lica sa ovom dozvolom ne smeju voziti automobil sa motorom snažnijim od 80 kW i za njih važe posebna ograničenja brzine
Nalepnice sa slovom P moraju da se postave sa desne strane vetrobrana i zadnjeg stakla
Dakle, ona „promenljiva” kategorija jesu vozači i njihova obučenost za učešće u saobraćaju i upravljanje vozilom. Ovo posebno važi za mlađe vozače starosti do 29 godina, sa nevelikim vozačkim stažom. Na to jasno ukazuju i statistički podaci.
Naime, prema tim podacima u protekloj godini u saobraćajnim nezgodama, kada je reč o mlađim licima starosti od 15 do 29 godina, poginule su 94 osobe, što je 18 odsto od ukupnog broja stradalih (521). Teško je povređeno 811 mladih ljudi, što je procentualno 24 odsto od ukupnog broja povređenih, a lakše 5.398, što statistički predstavlja procenat od 33 odsto. Na prvi pogled udeo mladih u ovoj crnoj statistici ne čini se toliko velikim.
Opominjuće brojke
Ali kada se malo dublje „udje” u statistiku, stanje postaje ozbiljnije. Naime, od ukupnog broja nastradalih (94) u prošloj godini, 39 vozača bili su uzročnici nesreća, što je čak 42 odsto od broja svih vinovnika. To znači da je skoro svako drugo mlado lice koje je poginulo u saobraćaju izazvalo saobraćajnu nesreću, odnosno svojim ponašanjem i postupanjem doprinelo njenom nastanku. Situacija se dodatno pogoršala u prva tri meseca ove godine. Naime, tokom 2021, mladi vozači učestvovali su u ukupno 14.332 saobraćajne nezgode, od kojih su oni izazvali 7.710 (54%), a u prva tri meseca 2022. učestvovali su u 2.535 nezgoda, od kojih su izazvali 1.642 nezgode (65%). Zvanični podaci za prvi kvartal kažu da je u saobraćajnim nezgodama život izgubilo 110 lica, od kojih je 29 mladih, što je 26% od ukupnog broja poginulih. Takođe, u prva tri meseca ove godine teške telesne povrede zadobilo je 628 učesnika u saobraćaju, od kojih su 145 mladi (23%), a lake telesne povrede zadobilo je 3.212 učesnika u saobraćaju, od kojih su 1.034 mladi (32%).
Faktori, poput vožnje pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci, su sve prisutniji kod mladih prilikom korišćenja automobila. Čak trećina vozača isključenih iz saobraćaja zbog ovih prekršaja protekle godine bila je mlađa od 24 godine
Sklonost rizičnom ponašanju
U MUP-u konstatuju da je ono što mlade ljude čini ranjivom kategorijom učesnika u saobraćaju u prvom redu neiskustvo, kao i sklonost ponašanju koje ugrožava njihovu bezbednost, ali i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, poput pešaka, biciklista itd. Rezultati njihovih istraživanja ukazuju na to da su mlade osobe najugroženije u prvim godinama vozačkog staža.
Najčešći uzrok nebezbednom ponašanju je prekoračenje brzine, neprilagođavanje uslovima u saobraćaju i njihovo neiskustvo.
Ipak, postoje i drugi faktori, poput vožnje pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci, koje su sve prisutnije prilikom korišćenja automobila. Čak trećina vozača isključenih iz saobraćaja zbog ovih prekršaja protekle godine bila je mlađa od 24 godine. Uz to, većina njih, pored pomenutih, čine i druge saobraćajne prekršaje, kao što su vožnja bez vozačke dozvole, neregistrovanog vozila i slično. Tu su i prekršaji poput vožnje sa probnom vozačkom dozvolom automobila snažnijih od 80 kW, bez suvozača koji ima vozačku dozvolu duže od pet godina.
Nedostatak svesti o posledicama
Kada su u pitanju mladi vozači, stručnjaci, pored neiskustva, posebno ukazuju na izostanak saobraćajne kulture i uopšte kulture ponašanja, način življenja, odsustvo vaspitanja... ali i na nedostatak svesti o opasnostima koje vrebaju u saobraćaju, kao i o težini posledica. Obuka je, čini se, jedan od najvažnijih faktora u „regrutaciji” budućih vozača i njihovom osposobljavanju za bezbedno upravljanje motornim vozilom i ponašanju u saobraćaju. Ali, čini se da to nije dovoljno. Država je prepoznala taj problem, pa je uvela institut mladih vozača i brojna ograničenja za početnike, odnosno osobe koje su stekle vozačku dozvolu. Svi koji polože vozački ispit najpre dobijaju probnu vozačku dozvolu. Starijima od 19 godina sleduje probna vozačka dozvola na dve godine, dok mlađi moraju da voze sa probnom dozvolom sve dok ne napune 21. godinu.
Besplatan program treninga za mlade vozače
Jedan od načina na koji vozači početnici mogu unaprediti svoje vozačke veštine, ali i steći svest o tome koliko male razlike u načinu vožnje ili uslovima na putu mogu dovesti do ozbiljnih posledica, jeste učestvovanje u besplatnom programu treninga pod nazivom Život za mlade vozače u NAVAK – Nacionalnoj vozačkoj akademiji. Ovaj program namenjen je vozačima sa probnom vozačkom dozvolom i naročito je prilagođen njihovom nivou vozačkih znanja i veština. Do sada je NAVAK – Nacionalna vozačka akademija u realizaciji ovog programa sarađivala sa velikim brojem organa državne uprave, lokalnih samouprava, centara za obuku vozača, ali i društveno-odgovornim privatnim kompanijama koje žele da unaprede bezbednost u saobraćaju u svojoj lokalnoj zajednici na najbolji način, kroz edukaciju onih kojima je najpotrebnija.
Broj mladih vozača koji godišnje pohađa ovaj program direktno zavisi od zainteresovanosti sponzora pod čijim će pokroviteljstvom ovaj program biti održan. Stoga broj polaznika ovog programa varira od 600 do 800, pa sve do 1.500-2.000 polaznika. Kapaciteti Centra NAVAK omogućavaju obuku i do 10.000 polaznika ovog programa godišnje
Praktične vežbe se bave pravilnom vozačkom pozicijom i tehnikama upravljanja, paničnim kočenjem na suvoj i klizavoj podlozi, izbegavanjem prepreke na putu, ali i uticajem grubog upravljanja vozilom na njegovu stabilnost i prijanjanje
Program se obavlja na poligonu Nacionalne vozačke akademije u Subotištu uz korišćenje školske flote putničkih vozila i uz vođenje i nadzor trenerske ekipe Centra NAVAK. Traje sedam časova i sastoji se od tri predavanja i pet praktičnih vežbi na poligonu. Koliko je efikasan ovaj program, potvrđuju i statistički podaci MUP-a, koji pokazuju da polaznici ovog programa u znatno manjoj meri učestvuju u saobraćajnim nezgodama. I to jasno potvrđuje tezu da manjak iskustva i odustvo svesti o mogućim posledicama rizične vožnje predstavljaju najopasnije „zamke“ za mlade vozače.
OGRANIČENJA ZA PROBNU VOZAČKU DOZVOLU
• Osobe sa probnom dozvolom ne smeju voziti automobil sa motorom snage veće od 80 kW (110 KS) ukoliko se u vozilu ne nalazi osoba koja minimum pet godina poseduje vozačku dozvolu B kategorije
• Zabranjena je vožnja u noćnim časovima – od 23č. do 06č.
• Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme imati ni minimalnu količinu alkohola u krvi
• Nije dozvoljeno telefoniranje, čak ni pomoću „hends fri” uređaja
• Maksimalna brzina na auto-putu je 110 km/h, odnosno 90 km/h na moto-putu
• Na svim ostalim saobraćajnicama najveća dozvoljena brzina iznosi 90% od ograničenja
AMR
Fotografije: AMR i NAVAK
