Bahove cvetne kapi larch by Bahove Cvetne Esencije

broj 21, decembar 2015. Godina VI

Tema broja:

Larch

BESPLATNA BROŠURA O HIPERAKTIVNOSTI I BAHOVIM KAPIMA Na web sajtu savetovališta možete besplatno pročitati i preuzeti brošuru “Hiperaktivnost i bahove cvetne esencije”. Brošuru napisala Milena Kostić, psiholog i osnivač psihološkog savetovališta Jazz. Brošura je dostupna i u engleskoj verziji.

O SAVETOVALIŠTU Savetovalište je namenjeno uspostavljanju i održavanju mentalnog zdravlja dece, omladine i odraslih. Bavi se svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloženja: tuga, depresija, strah, fobije, anksioznost, nezadovoljstvo, apatija, bes, ljutnja, ljubomora, zavist, trauma… i njihovih psihičkih i telesnih posledica. Pomažemo drugima da steknu ili da povrate različite veštine: veštinu koncentracije, samokontrole, tolerancije, samoposmatranja, relaksacije, planiranja i organizovanja vremena, zdrave komunikacije, nenasilne odbrane svojih interesa, samopouzdanje, optimizam...

www.jazzord.com

Psihološko savetovalište Jazz, Pere Todorovića 1, Beograd Telefoni: 011/3553 406; 062/550022, 063/1150528; 065/6493568

Sadržaj: Tema broja

Isto, a različito

Praktični saveti

Ja to (ne) mogu!

Osećaj vrednosti i samopouzdanja

Karakteristike Bahovih kapi

Muškarci, nije sramota

Bahove kapi za utučenost i očaj

Larch - od restrikcije do procvetalog samopoštovanja

Prepoznajte svoje raspoloženje 10

Prikaz slučaja

Iz dnevnika bahovog praktičara 13

Prikaz slučaja Gordane Simeunović

Iz drugog ugla

Prikaz slučaja Danijele Milinković

O rečima

Radosti i tuge biljaka

Zar je važan tuđ svet? 19

Kako radi natalna karta i koliko možemo da utičemo na nju

Valesova knjiga - drevna hronika Slovena

Neke tačkice za zimske mesece

Na putu dodira

Mentalno i emotivno Zimski san - gde je zaspala ljubav?

Dragi naši ljubitelji cvetnih esencija, broj 21, decembar 2015, godina VI

Glavni i odgovorni urednik: Zorica Milosavljević redakcija@bahovekapi.com

web: www.bahovekapi.com

e-mail: bahovecvetnekapi@yahoo.com

Izdavač: Udruženje za promociju medicinskog sistema dr Baha „Bahove cvetne esencije“ Pere Todorovića 1, 11030 Beograd Predsednik udruženja: Nađa Stupar ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove cvetne kapi

Časopis izlazi četiri puta godišnje

Koliko ste puta bili u situaciji da se ne usuđujete da se upustite u nešto novo, jer vam izgleda da niste tome dorasli? Koliko ste dobrih prilika propustili zbog toga? Koliko ste kasnije žalili zbog toga i obećavali sebi da ćete „stisnuti petlju“ sledeći put? Možda ste do sada otkrili čarobni Ariš i uz njegovu podršku prevazišli osećaj neadekvatnosti, ali ako se to nije dogodilo, sada je pravi trenutak da se upustite u isprobavanje njegovog delovanja. Možda ste sebi mnogo puta do sad obećavali da ćete od Nove godine krenuti drugačije i niste istrajali u tome... Kad uzmete ovaj preparat, otkrićete sve svoje sposobnosti i vrednosti i, možda po prvi put, usuditi se da uradite nešto za šta ste mislili da niste dovoljno dobri. Shvatićete da ipak jeste! Osmelite se da promenite ono što vam se ne dopada, uradite ono što vam je potrebno. Javite se onima za koje mislite da vas ne bi primetili, upišite obuku za potpuno novu veštinu, prevaziđite stare modele razmišljanja i ponašanja. Zagrlite drage osobe. Dodir, običan, topao, prisutan ljudski dodir ume da leči. Dušu, pre svega. Pokušajte, ako do sad niste. Širite ljubav, empatiju, mir... Osetićete radost i koncentrično širenje ljubavi! Uđite sa tim u Novu godinu! Neka vam je srećna, radosna, puna ljubavi!

Tema broja Piše: Zorica Milosavljević

Larch (Ariš)

Ja to (ne) mogu! O

sobe kojima je potreban ovaj preparat za sebe smatraju da nisu sposobni kao što su to ljudi koji ih okružuju. Oni unapred očekuju neuspeh, može da se kaže i da računaju na njega, pa se i ne usuđuju da se upuste u akciju, već stoje po strani i kažu: „Ja to ne umem/ne mogu. Hajde ti.“ Zbog tolikog nedostatka samopouzdanja, oni i ne pokušavaju da urade nešto. Veoma je zanimljivo kako zapravo, veoma dobro umeju da urade stvari kada ih spoljašnje okolnosti nateraju na to, ali to je veoma retko. Oni su razvili svoj sistem izbegavanja situacija u kojima bi morali da budu izloženi na taj način. Veoma su sumnjičavi kad ih neko pohvali jer im je samopouzdanje veoma nisko. Ne tako retko se dešava da simuliraju bolest kako bi izbegli da drugi vide kako oni „ne mogu“ da obave određeni zadatak i da ne bi bili upoređivani s drugima.

Osobe kojima je potreban ovaj preparat za sebe smatraju da nisu sposobni kao što su to ljudi koji ih okružuju. Ne bore se za sebe, lako odustaju, pa čak i od svojih snova. U praksi se susrećemo sa osobama koje nisu mogle da se izbore za to da upišu školu/fakultet koji su želeli, dok su im roditelji sugerisali da upišu nešto drugo. I oni su poslušali roditelje. Veoma često je uzrok tolikog nevrednovanja sebe u detinjstvu – roditelji su ih upoređivali sa „boljim“ i „uspešnijim“ drugarima ili rođacima i tako uspeli da usade osećaj da nikada nisu dovoljno dobri i uspešni, šta god da urade...

pa, onda nema potrebe ni da se trude da nešto novo probaju. Ionako neće umeti. Kada uzmu Larch, polako počinju da prepoznaju svoje kvalitete. Odjednom znaju da mogu i usuđuju se. Primer jedne klijentkinje je zanimljiv. Bila je na predavanju i kad je predavač pitao ko će da radi demonstraciju sledeći put, ona se bez razmišljanja javila. Tek posle nekoliko sati se setila da ona to „neće moći“ i pitala se šta joj je trebalo da se javlja. Onda je shvatila da se to iz nje javio Larch. Nastavila je da uzima preparat i veoma uspešno uradila demonstraciju. Koristeći ovaj preparat, shvataju da je u redu da nešto ne znaju, ali da to mogu da nauče. I kreću u proces savladavanja nove veštine. Počinju da se bore za ono što im je važno. Iznutra ponovo mogu da čuju: „Ti to zaista umeš i možeš.“ Sada mogu pravilno da procene svoje vrednosti i mogućnosti. Ipak, uvek ostaju skromni i neskloni da se hvale. Uvek će videti tuđe kvalitete i uvažiti ih. Zbog toga su veoma omiljeni u društvu, iako su često tihi.

bahove cvetne kapi

Tema broja Priredila: Zorica Milosavljević

Osećaj vrednosti i samopouzdanja LARCH (ariš) -cvet samopouzdanja podstiče: prepoznavanje i realističnu procenu sopstvenih snaga i slabosti, samopouzdanje, hrabrost za samorazvoj Da li bi ovo mogle biti vaše reči? Ja to ne mogu! Kažu mi da imam malo samopouzdanja. Pre nego što uradim nešto pogrešno i izblamiram se, pokušavam da to uopšte i ne činim. Sklon sam da se upoređujem s drugima... Drugi su uvek bolji... Kod kuće uvek kažu da se ugledam na sestru koja je mnogo lukavija!

Prepoznati duševni nesporazum... Često već u detinjstvu osoba je bila konfrontirana sa prigovorima („to jedna devojčica ne čini“) ili su njene lične sposobnosti, iz „pedagoških razloga“, stalno upoređivane sa drugima (braćom i sestrama, roditeljima, uzorima). Time ona logično nikad nije bila dobra. Kontakt sa unutrašnjim vođstvom je postao ometen. Osoba nije mogla da izgradi adekvatne mere postignuća koje odgovaraju sopstvenoj prirodi i životnom planu. Iz knjige Mehtil Šefer (Mechthild Scheffer) „Bahova cvetna terapija“.

bahove cvetne kapi

...I korigovati Važno je da osoba u samoprocenjivanju sruši sva nelična merila. Time kontakt sa unutrašnjim vođstvom postaje ponovo omogućen. Individualni životni plan postavlja samo zadatke koje osoba u principu može da ispuni. Ali ona mora da pokaže hrabrost da ih izvrši na svoj način i da veruje da će u tome uspeti. Na taj način uspeh ne može izostati.

Formula snage:

Ja mogu. Ja hoću. Ja činim.

POSTANITE ONO ŠTO JESTE! VRATITE PRIRODNI SKLAD U SVOJ ŽIVOT

Psihološko savetovanje l Psihoterapija l Profesionalna orijentacija l Bračno savetovanje l Asertivni trening l Autogeni trening

Terapija Bahovim cvetnim kapima:

www.sklad.rs

način da postignete emotivnu i mentalnu ravnotežu l da prevaziđete prepreke (strah, neodlučnost, nestrpljenje, tuga...) l da razvijete pozitivne kvalitete (ljubav, hrabrost, vera...) l put da se vratite svojoj prirodi i zavolite sebe l

UDRUŽENJE SKLAD, dr Laze Stanojevića 7, NOVI SAD Tatjana Kašić, Bahov praktičar, tel. 065 5678-111 https://www.facebook.com/Bahovekapins?ref=hl

Jelena Stanojević, psiholog, tel. 062 1997-107

Tema broja

LARCH

Od samorestrikcije do procvetalog samopoštovanja Piše: Vesna Krdžalić

amenjen je osobama koje doživljavaju sebe kao manje sposobne nego drugi ljudi, za osećaj inferiornosti u odnosu na druge. To zapravo nije pitanje dvoumljenja oko ličnih sposobnosti nego uverenje da su ove osobe manje vredne. Nedostaje im samopouzdanje. Samopouzdanje se odnosi na sposobnosti kao što su: šta osećate da možete da uradite, koji nivo rizika i izazova možete da preuzmete, koliko poverenja imate u svoje sposobnosti za prevazilaženje prepreka. Ovo su kvaliteti koji većini ljudi nedostaje u nekoj meri. Ujedno ove se osobe itekako dive tuđem uspehu dok konstantno prolaze kroz samonametnutu torturu izazvanu 8

bahove cvetne kapi

strahom od pretećeg neuspeha. Ovo sve je posledica potpune uverenosti u svoju nesposobnost pa se osoba i ne usuđuje da pokuša i odustaje i pre nego što je probala. Oni gotovo nikada ne rizikuju, a ako to i urade imaju predubeđenje da će im se desiti neuspeh. Često odluke odlažu do u beskonačnost, plaše se odgovornosti. Kroz ovakav stav osoba sama sebi oduzima ono što joj život nudi: da uči, napreduje, menja se i razvija kroz nove izazove i živi punim plućima. Vremenom osoba postaje obeshrabrena i melanholična. U negativnom stanju osoba se uporno drži negativnih iskustava i samo na osnovu toga procenjuje sebe u odnosu na

Tema broja sve životne situacije. Od samog početka u pristupu problemu osoba vidi ograničenja koja predstavljaju blokadu razvoju. To su osetljive osobe koje izuzetno poštuju autoritete i samovoljno se podređuju, a zbog straha da ne naprave „budalu” od sebe postaju veoma stidljivi i inhibirani, lako pocrvene i zbog nervoze često ne mogu ni da govore. Ovo stanje je duboko ukorenjeno u strukturu ličnosti. Stav „Ja to ne mogu” je duboko urezana mantra u njihovom umu.

Oni gotovo nikada ne rizikuju, a ako to i urade imaju predubeđenje da će im se desiti neuspeh. Često odluke odlažu do u beskonačnost, plaše se odgovornosti. Obično baza ovakvog osećaja leži u ranom djetinjstvu. U izvesnoj meri ovaj nedostatak proizilazi iz jedinstvene prirode ljudskog odgoja tokom detinjstva. Rođeni smo bespomoćni i potreban nam je relativno dug period da naučimo kako da se zaštitimo. Roditelji, kao čuvari naše sigurnosti, žele da nas zaštite, pa često i preteruju u tome. Prezaštićuju nas stalno sugerišući ili zabranjujući da se nešto uradi ili negde ode. Time nam ostaje malo prostora za vlastita iskustva, izazove. Drugi razlog je da su takva deca odrastala sa stalnim poređenjem tipa: „Nisi ti tako pametan/a kao tvoj/a brat/ sestra” i sl. Razlog može biti i da deca upijaju osjećaj inferiornosti svojih roditelja ili pak odrastaju u sredini koja ne odgovara prirodi deteta (muzikalno dete odrasta u grupi dece talentovane za sport ili imigrant koji raste i školuje se u potpuno drugačijem, novom sistemu). Nikako ne bi trebalo da primenjujemo naše standarde, standarde odraslih ljudi, pri obraćanju deci. Izuzetno je važno za razvoj samopouzdanja da se ono podstiče i gradi. Roditelji bi trebalo da usvoje motivacioni i pozitivan stav u obraćanju deci umesto kritike i poređenja sa boljim ili starijim. „Nije loše za početak, ali ako budeš vežbao više, biće još bolje”, zvuči ohrabrujuće i mnogo bolje za dečije uši nego razarajuća kritika. Larch pomaže da se obrazac smoograničenja ostavi iza sebe i razviju sve one mogućnosti koje su zapostavljene. Odjednom osoba postaje opuštenija i iz druge perspektive gleda na iste stvari. Kreće u akciju, a da pri tome ne razmišlja o krajnjem ishodu. Smireno prihvata da su i pozitivni i negativni rezultati mogući. Izraz „Ja ne mogu” biva izbačen iz rečnika. Osoba je i dalje kritična, ali sa konstruktivne tačke

gledišta postavljajući sebe na pravo - realno mesto u životu, prepoznavajući svoje mogućnosti. Upotrebljava se za dugotrajne tretmane kad je u pitanju tip ličnosti, ali i u kriznim situacijama kao što su ispit, razvod (za partnere, ali i decu) kod osoba sa invaliditetom, u slučaju diskriminacije bilo koje vrste kao i impotencije i svim onim trenucima kad sumnjamo u sopstvene snage. To se posebno odnosi na one životne momente kad učimo nešto potpuno novo ili treba da uradimo nešto po prvi put u životu.

Nikako ne bi trebalo da primenjujemo naše standarde, standarde odraslih ljudi, pri obraćanju deci. Upotrebom Larch-a navika stalnog poređenja sebe sa drugima polako biva napuštena. Pozitivan potencijal se odnosi na veru u sopstvene sposobnosti i mogućnosti ostvarivanja postavljenih ciljeva, objektivno procenjivanje i prihvatanje svojih dobrih i loših strana, upotreba i razvoj ličnih talenata; preuzimanje inijacitive, razumna očekivanja polazeći od onoga što jesmo, a ne onoga što drugi misle da smo. Pozitivan stav JA MOGU, JA ŽELIM, JA RADIM

bahove cvetne kapi

Tema broja Piše: Violeta Azmanoska

Obrasci ponašanja u blokiranom stanju

> Ne osećate nikakvu radost u životu i nemate nikakvu unutrašnju motivaciju.

> Doživljavate hroničnu dosadu, ravnodušnost i osećaj praznine.

koliko barem jedan ili dva od ovih obrazaca ponašanja precizno oslikavaju vaše trenutno stanje, potreban vam je Larch. > Ne verujete da ste sposobni da uradite stvari za koje se divite drugim ljudima. > Reagujete neodlučno i pasivno kada vam se pruži prava šansa. > U poređenju sa drugima, uvek stavljate sebe u inferioran položaj. > Skromni ste usled nedostatka samopouzdanja. > Drugorođeno dete ima probleme sa samopoštovanjem. > Na poslu niste na poziciji koja odgovara vašim sposobnostima. Larch je za osobe koje misle da nisu tako dobre i sposobne kao što su ljudi iz njihovog okruženja. Oni ne očekuju uspeh nego neuspeh. I s obzirom da ne očekuju uspeh, niti rizikuju, niti ulažu dovoljno snažan napor da uspeju. Larch se naziva „Cvetom samopouzdanja“ koji vodi od samoograničenja do samorazvoja. A ako se prepoznate u nekom od sledećih modela mogli biste da izaberete Wild Rose. > Predajete se sudbini. > Odustajete iznutra iako okolnosti spolja ne izgledaju tako beznadežno i negativno.

bahove cvetne kapi

> Drugi osećaju skrivenu tugu u vama.

> Govorite monotono i tiho. Wild Rose je za one koji su, bez ikakvih očiglednih razloga, rezignirani prema svemu što se dešava. Oni neprimetno prolaze kroz život, i prihvataju ga onakvog kakav jeste, ne ulažući nikakav napor da poprave stvari i nađu malo radosti. U borbi sa životom, oni se predaju bez ijedne reči. Wild Rose se naziva „Cvetom elana“ koji vodi od prepuštanja sudbini ka posvećenosti životu.

Wild Rose je za one koji su, bez ikakvih očiglednih razloga, rezignirani prema svemu što se dešava. Larch pripada grupi preparata za one koji osećaju utučenost i očaj, a Wild rose grupi preparata za one koji nisu dovoljno zainteresovani za aktuelna zbivanja. I jedan i drugi tip osobe će najčešće reći kako podnosi situaciju ili se miri sa njom jer: U slučaju Larch joj nedostaje samopouzdanje da to uradi. U slučaju Wild Rose to je osoba koja generalno ima apatičan stav prema životu.

Tema broja mu treba Larch. Njegova sopstvena ubeđenost da nikada ništa nije „dovoljno...“, postaje crv koji ga izjeda iznutra. Taj crv treba da se izbaci. Ako se ne izbaci, čovek odlazi u potištenost i povučenost, gde bi hteo da se sakrije od neuspeha i takmičenja. I tu dolazi na red izbegavanje drugih ljudi što dalje povlači još veće sakrivanje. Da ne bi došlo do toga treba shvatiti da je neophodno praviti korake ka ljudima i situacijama, da treba probati i grešiti, da treba učiti i koristiti svoje sposobnosti.

Larch je za osobe koje misle da nisu tako dobre i sposobne kao što su ljudi iz njihovog okruženja.

Ako bih pojednostavila opis osobe tipa Larch mogla bih da kažem da je to osoba kojoj nedostaje samopouzdanje. Sa osećajem nedostatka samopouzdanja se svi često borimo, ali malo kada znamo da kažemo odakle taj osećaj dolazi. Iza samih reči „nedostatak samopouzdanja“ kriju se mnogi različiti razlozi zbog kojih nekoj osobi manjka samopouzdanje. Govoriću upravo o tome, odakle izvire stanje nesigurnosti koje tako jako nagriza samopouzdanje čoveka da on ima osećaj da ne može uspešno da funkcioniše u svetu. Dva veoma duboka razloga zato su: nedostatak uvažavanja samog sebe i samoobmana. Osoba tipa Larch nosi urođenu samokritičnu skromnost koja u njoj stvara nepotreban kompleks inferiornosti. Kada bi ona znala da je ta inferiornost u suštini samo gruba zbrka neosnovanih strahova, fantazija, samopotcenjivanja, samoosuđivanja i sopstvenog nevrednovanja, više bi verovala sebi. Problem jeste u tome što ona ne veruje u vlastite sposobnosti. Ona premalo veruje sebi, a previše veruje drugima. Tako postaje ranjiva i vrlo podložna uticaju sa strane. Da bude još komplikovanije, ona je i vrlo stidljiva i vrlo plašljiva, i ne voli da se takmiči sa drugima, jer se plaši da ne izgubi. Taj strah je tera da se stalno brani, da vrlo brzo odustaje ili da uopšte ne započinje, tako da sužava krug svog izražavanja. Jednostavno blokira svoje mogućnosti jer nema hrabrosti ni sigurnosti da proba. A čak i kada proba i uspe, i tada teško veruje da je to njena zasluga i sposobnost. Ako čujete nekoga da često izgovara reč „dovoljno“ u kontekstu da nije dovoljno dobar, dovoljno atraktivan, dovoljno inteligentan ili dovoljno jak, budite sigurni da

Kada se Larch osoba podigne i osmeli ona je savršeno u skladu sa sobom. To je njeno prirodno stanje. Ona je mudra, osećajna, iskrena osoba koja zna koje su joj mogućnosti. Ona tako dobro poznaje sebe, da nikada ne preuzima na sebe više od onoga što može da uradi. Ne precenjuje svoje znanje, voli i poštuje sve ljude, i ne misli o sebi kao o nekom ko je iznad ostalih. Sigurna je iznutra i oslobođena osećaja inferiornosti, što joj bukvalno otvara vrata da može slobodno da bira svoj pravac i da razvija svoje specijalne talente. Ona se ne plaši i ne stidi svoje posebnosti, već je vešto izražava. Tada skromnost, koja joj je urođena, ona koristi da jasno postavi svoje granice. Ona zna da joj ne treba ni previše ni premalo. U tome su Larch osobe majstori. Tačno znaju koliko im čega treba. Veliki uticaj na samopouzdanje deteta imaju roditelji, jer se ono neprestano formira tokom odrastanja. Ako roditelji nisu dovoljno fleksibilni da puste dete da izražava svoju prirodu koja je drugačija od njihove, mogu da prouzrokuju da se dete oseća bezvrednim. Vremenom se stvara inferiornost koja podriva sposobnost čoveka da kada je i odrastao nije sposoban da vodi nezavisan život. Tako se dešava da čovek koji je u suštini vrlo jedinstven i poseban, dolazi u situaciju da se sukobi sa postavljenim normama društva jer nije uklopiv u postojeći šablon. Da bi uspeo u društvu on mora da razvije vlastiti sistem vrednosti, mora da ima unutrašnje uverenje da je sposoban da savlada zadatke koji mu dolaze. Generalno, svaki čovek izgrađuje samo-vrednovanja tako što korača korak po korak u skladu sa spoljašnjim uticajima. Ako se nalazi na pravom mestu i koristi svoje sposobnosti na način koji je u skladu sa njegovim karak-

bahove cvetne kapi

Tema broja promeni nezdravu životnu situaciju i pre bira da ostane u lošem braku i da prihvata nesrećne situacije. Kad je harmonizovana, ona je vrlo prilagodljiva. Nema problema sa svojom sudbinom jer se bez straha i otpora prepušta višim silama koje određuju sve u ovom životu. Ona prihvata da je sve što se dogodi onako kako jeste. I to joj omogućava da živi bez predrasuda i tvrdoglavih ideja, što je zaista oslobađajuće! Sindrom apatije se ne prevazilazi lako. Čoveku je potrebna velika podrška da izađe iz tog stanja i da ozdravi. Manjak prirodno urođenog pozitivnog stava tera ga da se prepusti sudbini. Ali ono što je najveći kamen spoticanja za njega je to što on sebi ne dozvoljava da bude srećan. Bez hrabrosti da nagradi sebe onim što želi, on odustaje od svojih želja i žudnji, i beži od života. A preokret leži upravo u tome da on sebi dozvoli da bude srećan. Kada da sebi dozvolu da bude srećan on pokreće lavinu života u sebi i tako se vraća svojoj pravoj prirodi. terom, on može da bude uspešan. A ako je svestan koliko mnogo okolnosti utiču na ishod situacije, onda ne preuzima odgovornost za nešto što nije do njega. Takav balans jeste čisto samopouzdanje. Koliko je samopouzdanje stub ličnosti pokazuje kičma, koja direktno reaguje na postojanje ili nepostojanje samopouzdanja. Kada postoji inferiornost, tada telo ne može da zauzme uspravan stav. Iskrivljena leđa tj. kičma, su znak za nesamopouzdanje, kao i sklonosti ka Scheuermanovoj bolesti, Bekhterevom artritisu ili osteoporozi. Naravoučenije je da shvatite koliko je važno da budete sigurni u sebe, da ispravite leđa i da hodate uspravno. Nemojte odustajati! Uloženi trud, pogotovo u sebe, se uvek vraća. Wild rose je preparat za rezignirane ljude koji ne mogu da se nateraju na aktivnost. To su ljudi koji lako upadnu u stanje apatije, koji sve manje reaguju nagonski, koji nemaju volju, interesovanja i entuzijazam da se pokrenu sa mrtve tačke do koje su došli. Kad nije harmonizovana osoba tipa Wild rose ide kroz život bez volje i nagona, i toliko nije zainteresovana ni za šta, da je ne interesuje ni vlastiti život. Dugo i sporo razvija rezigniranost, i nema želju za životom. Entuzijazam koji joj hronično nedostaje uzrokuje u njoj tavorenje i nerazvijanje potencijala. Tada postaje neispunjena i bez cilja, jer ne može da se natera da uradi bilo šta da promeni situaciju koja se ne odvija povoljno po nju. Npr. ona neće da 12

bahove cvetne kapi

Zainteresujte se za sebe i svoj život, nemojte dozvoliti da život prolazi pored vas. On vam nudi mnogo toga, i nema razloga da propuštate šanse. Zainteresujte se za sebe i svoj život, nemojte dozvoliti da život prolazi pored vas. On vam nudi mnogo toga, i nema razloga da propuštate šanse. Otvorite se i angažujte, i bićete iznenađeni koliko ćete uvek činiti najbolje što možete. Osetićete zadovoljstvo samim sobom i punoću sopstvenog postojanja, i prestaćete bezvoljno da se prepuštate sudbini. To će biti pobeda nad veštačkom slabošću. Nećete čekati dozvolu od drugog niti od života, daćete je sami sebi i znaćete da je to u redu. I da zaključim glavni preparat Larch: samopouzdanje se stiče, gradi, menja, dobija, gubi, obnavlja. Samopouzdanje je živa stvar koja može da vas transformiše, da vas razume, da vas podigne. To je i stub, i oslonac, i snaga. Ali vi ste ispred njega. Samo pogledajte dobro u sebe, i osetite šta imate u sebi... i jednostavno to koristite. Živite sa sigurnošću i svoja ograničenja i svoje mogućnosti. Ulažite u sebe i ne odustajte od sebe, jer samo sebe i imate. Budite ono što jeste, jer tada ste najsnažniji. Tada Vaše samopouzdanje nikada neće poželeti da ode od Vas!

Tema broja Piše: Mira Ković

Fotografije: Mira Ković

Iz dnevnika bahovog praktičara LARCH (ARIŠ)

riš je rod drveta iz porodice Pinaceae gde postoji 10-14vrsta. Najpoznatiji predstavnik ovog roda je evropski Ariš (Larix europeus). Nalazimo ga u hladnom i umerenom pojasu severne polulopte u područjima visokoplaninske i kontinentalne klime. To je čvrsto i izdržljivo drvo koje opstaje čak i na temperaturi od -50ºC, a može dostići starost i do 600 godina. Ariš veoma brzo raste i može da dosegne visinu do 35m sa pravim stablom i kupasto-jajolikom krošnjom. Fini i mekani igličasti listovi u obliku pramenova po 20-60 u jesen opadaju. To je jedini četinar koji svake godine menja iglice. Cveta rano u proleće zajedno sa izrastanjem novih iglica. I muški i ženski cvetovi su na istom drvetu. Muški cvetovi su okrugli i svetlo žuti dok su ženski ružičasto crveni, mirisni i razvijaju se u male šišarke. Korenov sistem mu je razvijen sa izraženom centralnom žilom. U narodnoj medicini koriste se mlade iglice, mlade šišarke i smola u obliku čajeva, uvaraka, obloga i kupki. Obiluje korisnim elementima po zdravlje: gvožđe, kalijum, natrijum, fosfor i terpentinska ulja. Ariš se kao Bahova cvetna esencija priprema metodom kuvanja. Za pripremanje ove esencije koja se koristi kao osnovni tretman za nedostatak samopouzdanja upotrebljavaju se i muški i ženski cvetovi. Dobijena esencija ima karakterističnu ružičastu boju i miris koji blago podseća na limun. bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla

O rečima Piše: Aleksandra Arsenijević

zgleda da se poslednjih godina svi nešto zahvaljuju. Što bi se reklo, moderno je zahvaljivati se. Ideja da samo ako ste zahvalni za ono što već imate možete privući više toga što već imate, nije nova a nije ni ideja, već prirodni zakon. Ono što se zaboravlja ili prećutkuje je da je istinska zahvalnost težak i mukotrpan posao koji traje jer podrazumeva zahvalnost za sve ono što vam dolazi, dobro ili loše jer su upravo ti teški i zahtevni trenuci u našem životu odskočne daske za rast i razvoj. To je razlog, takođe, što se neke drevne tehnike, kao što je hooponopono ne razumeju niti primenjuju valjano. Net je poplavljen i preplavljen onima koji se zahvaljuju i već sam prepadnuta da neko od tih zahvalnih ne iskoči novom vežbom, meditacijom ili video klipom čim izađem na web. Ljudi se ozbiljno muče zahvaljujući se, ali šta da se radi kada su im potrebna nova kola, kuća ili posao. Reči, kao i sve drugo, ulaze i izlaze iz 14

bahove cvetne kapi

mode. Ne sećam se da se iko od odraslih zahvaljivao dok sam ja bila mala, osim za uslugu ili neki gest dobre volje. Ali sam mnogo puta čula preporuku detetu od strane ljutog roditelja : - Mogao bi malo zahvalniji da budeš za to što si dobio, malo skromniji, ne bi ti škodilo!!!!! Staromodna reč SKROMNOST danas se retko čuje, a sasvim sigurno ne znači ono što je nekad značila. Generacijama je reč skromnost bila reč koja označava vrlinu. Danas označava pre neku vrstu manjkavosti, nedovoljnosti, čak i neku vrstu hendikepa. Reklama za ženski veš koja poziva dame SKROMNIJEG POPRSJA da kupe tu i tu robnu marku najbukvalnija je ilustracija većinskog shvatanja i razumevanja pojma SKROMNOST.

Iz drugog ugla Ako su zahvalnost i skromnost izraz unutrašnje prirode jedne osobe, dotle je ljubaznost aktivna energija o kojoj se zaista premalo govori. Ne mislim o formalnoj ljubaznosti niti o marketinškim trikovima kada žele da vam uvale nešto što vam uopšte ne treba niti će vam ikada biti potrebno. Govorim o istinskoj ljubaznosti bez interesa, kao izvor nečije autentične prirode. Koliko samo jedna ljubazna reč može da oboji neki događaj ali i da promeni percepciju jedne osobe pročitajte u članku oca po imenu Čarli koji je objavljen na sajtu higherperspectives.com:

Reči, kao i sve drugo, ulaze i izlaze iz mode. Ne sećam se da se iko od odraslih zahvaljivao dok sam ja bila mala Bio sam u poseti Diznilendu sa mojim sinom Denijelom koji je autističan. U to vreme, on je bio 7 godina star. Moja žena i naša tri sina su takođe bili sa nama. On je imao jedan od njegovih nepodnošljivih napada vrištanja i besa, sam bog zna zašto. Zato smo žena i ja odlučili da ja uhva- Da li ja sa njim sve u redu? tim autobus za hotel a ona će ostati u parku sa drugom decom. Odgovorio sam: I vrištanje se nastavilo….

- On je autističan.

Mi smo čekali autobus i vrištanje je trajalo….

Onda je čovek rekao:

Ušli smo u pun autobus i vriska se nastavila…

- To je u redu – i nasmejao se.

Dok je autobus obilazio mnoga stajališta, vrištanje je tra- To je sve. jalo…. Iznenada, sav bes koji je rastao u meni je nestao. Skoro da Moj sin izgleda „normalno“. Mnogim ljudima u autobusu sam zaplakao od stida kako sam se osećao samo trenutak raon je jednostavno izgledao kao dete koje vrišti ili razmaže- nije. Više nije bilo bitno šta drugi ljudi misle. Moj sin je opet no derište koje nije dobilo posebnu igračku tog dana. Nije bio dar od boga. Nikada neću zaboraviti tog čoveka niti njeprošlo dugo, manje od minuta pre nego su ostali putnici po- gov mali, jednostavan gest ljubaznosti i razumevanja. Istinčeli da zure u njega i da ga streljaju pogledom. Da sramota ski verujem da je tog dana on bio anđeo čuvar moga sina a bude potpuna, uhvatio sam sebe kako gubim strpljenje za možda i moj, takođe. sopstvenog sina. Bio sam poražen, ljut i frustriran, osećao sam se izdano i prevareno od strane boga jer nisam mogao da Svi imamo iskustva koliko reči mogu da povrede, unauživam u normalnom odmoru sa porodicom zbog proklete zade ili čak ubiju nekog. Ali nije loše prisetiti se da svi unesrećenosti moga sina. A onda sam shvatio da sam blizu i imamo moć, kao čovek iz ove priče, da potpuno tranto da izgubim. Počeo sam da se pitam kakav bi život bio da sformišemo i pozitivno obojimo nečije iskustvo. To se ne moram da nosim ovaj krst. Upravo kada je reakcija dru- zove dar sa neba i svi ga dobijamo rođenjem. Samo ga gih putnika postala najintezivnija, čovek koji je sedeo ispred se setite… mene se okrenuo i pogledao me. Pripremio sam se na mnoštvo saveta kako podizati dobro vaspitano dete. A onda je on mirno rekao:

bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla Piše: Danijela Sretenović

RADOSTI I TUGE BILJAKA C

vetne esencije najviše spominjemo u kontekstu tretiranja ljudi. Da, znamo mi da su one sjajne i za biljke i za životinje! Mnogi terapeuti su ih koristili u tretmanima upravo vezano za druga živa bića naše planete. Lično sam imala nekoliko puta priliku da jednu biljku tretiram esencijom druge. I uvek me je iznova fascinirao njihov odnos. Radilo se uglavnom o onim ukrasnim koje su u vrtu, na otvorenom, kao i o stablima voća. A evo nedavno se pozabavih na isti način sobnim biljkama. U fazi sam proučavanja jedne vrlo specifične cvetne esencije. Osluškujemo se nas dve, razmenjujemo informacije, odmeravamo snage. I dogodi se (naravno ne slučajno) da primetih kako u mom životnom prostoru jedna sobna biljka naprosto vene. Listovi joj se počinju sušiti, sva je nekako smežurana. Pade mi na pamet da vidim šta će se desiti ako joj kanem malo ove nove esencije. Ustvari, želela sam da vidim kakvo će imati dejstvo svojom vibracijom na tu bolesnu. Potpuno me je fascinirala njihova međusobna reakcija! Kanula sam sa vrha lista jednu jedinu kap vibratorne esencije. Zaustavila se negde na sredini lista ostavljajući trag za sobom - i ni milimetar dalje se nije pomerila. Ostavila je trag koji je sadržao svu slabost, nemoć, tugu celog lista. Izgledalo je kao da ova kap spira sa njega sve što mu više nije potrebno. Vukla je i sakupljala sav balast. Prošlo je par dana i ja se opet osvrnuh na listove klonule biljke u saksiji. Videh kako se oporavlja i izgleda lepše, sjajnije. Shvatih da su kap i listovi vrlo efikasno izmenili informacije i sarađivali međusobno. Odmah mi se počeše rojiti pitanja vezana za dejstvo jedne biljke na drugu, pitanja njihove podudarnosti. Verujem, tj. znam da je princip isti kao i sa nama ljudima. Jedni na druge vibratorno, tj. energetski utičemo. Međutim, kod biljaka to ide suptilnije, ali istovremeno očiglednije. Deluje kontradiktorno, ali nije. Bolju i jasniju komunikaciju imaju biljke sa vrstama srodnim sebi, nego one sa bilo kojom drugom vrstom. Što bi se 16

bahove cvetne kapi

reklo, iz iste su uslovno rečeno familije. Vibratorni kvant koji nosi u sebi kapljica cvetne esencije je približniji nekoj drugoj biljci, nego bilo kom drugom živom biću na ovoj planeti. Kapljica i listovi imaju komunikaciju na svom razumljivom jeziku. Činilo mi se da su šapatom razgovarali. Brže je delovalo nego kada kapi uzmemo mi ljudi. Bez obzira što i među biljkama ima raznoraznih vrsta vibracija i energija. A ono što me je najviše fasciniralo, bila je neverovatna moć, rekla bih, isceljenja. Kap esencije kao da je sadržala u sebi sve medikamente koji su potrebni „bolesnim” listovima ove druge. Brzo i bez puno mudrovanja, složile su se njihove vibracije. U tišini, miru, bez imalo buke. Tugu listova ove sobne biljke sa sobom je povukla jedna jedina kap. Delovalo je kao da je pokrenula lavinu nepotrebnog sa listova i već nakon nekoliko dana situacija je bila potpuno drugačija. Posmatrala sam šta se dešava i na kom nivou one komuniciraju. I iznenadih se – one vrlo intenzivno osećaju ono što mi imenujemo kao tugu, rascepkanost, ali i radost i sreću. Nije reč o bajci – zaista biljke ista ova stanja poseduju. Nisam sigurna koliko su duboki programi koje one u sebi nose, ali iz ove perspektive mi se čini da ih je daleko lakše i brže raspakovati i transformisati nego što je kod nas. Očitije je kada se biljka oporavi – vrlo jasno se vide promene. Kod njih ne postoje amplitude u harmonizaciji. To ide nekako pravolinijski uzlaznom putanjom. Kada čovek počinje da se harmonizuje, može da prolazi kroz razne faze. Reakcije znaju da budu burne, da ih ima, pa nema, pa opet tako, sve do potpunog smiraja i dovođenja u stanje kada se oseća dobro. A kod biljaka je drugačije - njihove harmonizacije su brže vidljive i nemaju oscilacija. One lakše otpuštaju svoje tuge, radosti, povređenosti nego što to činimo mi ljudi. Možda bi se trebalo malčice osvrnuti i učiti od njih? Mislim da ne bi bilo na odmet.

Pripremljene po uputstvima dr Edvarda Baha od biljaka sa naših prostora. Bez konzervansa, veštačkih boja i aroma.

Esencije se prodaju: - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drvene kutije - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drveni stalak - pojedinačne(Stock bottle) od 10ml i 20ml - mRescue krema od 5ml, 10ml i 50ml - mRescue sapun - Crab Apple sapun uz svaki komplet dobija se i mRescue krema i mRescue sapun

Iz drugog ugla

bahove cvetne kapi

Zar je važan tuđ svet?

Iz drugog ugla Piše: Danijela Sretenović

aši stari su znali da kažu – pazi šta će svet da kaže, kako ćeš pred svet ovakav i mnoge druge rečenice na istu temu. Eh taj svet! Ko ga čini? Zašto je on važan? Taj svet koji je tuđ, a prema njemu se ponašamo kao da nam je rod najrođeniji. U većini slučajeva ni ne znamo ko ga čini. Koji su to ljudi i zašto je važno šta će oni da kažu? Nismo se ni pitali sve ovo nego smo po automatizmu prihvatali sve što se tiče tog sveta koji je tu oko nas, a opet kao da je nevidljiv. Možemo li se prisetiti koliko puta nam je on prevagnuo da donesemo neku odluku, izrazimo ili ne svoj stav po pitanju nečega? Koliko puta smo mu dozvolili da uzme kormilo i upravlja našim životom? Retki su oni koji to nisu bar u nekom periodu svoje staze iskusili. Malo po malo, nismo ni svesni da razvijamo potrebu da se što bolje i jasnije pokažemo tom svetu, na raznorazne načine. Da mu pružimo sve moguće materijalne dokaze. A razlozi su… baš ovi što ih spomenusmo. Postaje nam vremenom normalno da obraćamo pažnju na sve ono što se tiče okruženja, a ne onoga što se tiče nas samih. Uhvatimo li sebe kako razmišljamo o načinima da se što bolje pokažemo drugima? Pogotovu da im pokažemo kako smo sretni, uspešni, zadovoljni, bez obzira na stvarno stanje u kom jesmo. Koji god da je razlog, kada preteramo, onda ukazuje na jedno – nedostatak vere u sebe i nesigurnost u tu istu osobu, tj. sebe. Kad god nešto previše ističemo, znajmo da nešto fali, nije kako treba. Šta fali, e to je pitanje. U istom pravcu treba da se traži i odgovor. A on znači – želim da sakrijem ono što nedostaje (meni, mojoj deci, porodici, mom odnosu sa…).

Svima nam je dobro poznat model - izgradi što veću kuću, kupi što skuplja kola, pokaži šta sve imaš da svet vidi kako ti je dobro. Načini kako se ljudi pokazuju pred drugima su evoluirali. Svima nam je dobro poznat model - izgradi što veću kuću, kupi što skuplja kola, pokaži šta sve imaš da svet vidi kako ti je dobro. A danas… preplavljeni smo fotografijama koje kruže društvenim mrežama, mobilnim telefonima na kojima se ističu složne porodice, odnosi sa de-

com, okolinom. Kao da se ljudi utrkuju ko će više primera harmoničnog života pokazati. Da, skladan odnos, ljubav i prijatnost jesu svrha i cilj svakog bića na ovoj planeti. Ali da li se u svom tom obasipanju ovakvim slikama nalazi neka skrivena poruka? Je li u stvarnom životu tih ljudi zaista sve onako kako se vidi na fotografijama? Ima li potrebu onaj ko je ispunjen i zadovoljan da aranžira sve kako bi pred svetom pokazao da je sretan? Mislim da ne! Ako sam zadovoljna, radosna, puna kreativnih i konstruktivnih sadržaja u svom životu, ja nemam vremena da sve to još i boldiram (što bi rekli u žargonu).

Manimo se sveta i njegovog suda. Bolje je da se potrudimo da sa puno radosti i istine ugodimo sebi i svojim najbližima. Oni i mi smo važni, niko drugi. Ljudi koji žive život punim plućima, oni koji žive sadržajan svaki dan – takvi nemaju potrebu da to pokazuju i dokazuju bilo kome. Kada živite svoju bajku, onda ste u njoj, ne smišljate scenario. Vi ga već živite! I nije vas briga za tuđ svet. Ni ne razmišljate o njemu. Ne primećujete da li on negoduje, mršti se, daje svoj sud o vama. Šta će vam njegov sud? Ima li mesta za njega u vašem životu? Ne, nema. Dovoljno ste ispunjeni stvarnim življenjem svog života da vas ni u jednom delu ne dotiče njegovo mišljenje. I to je ispravan stav. Ali šta sa onim ljudima koji padaju u razna minus stanja zbog kritike ovoga ili onoga, zbog reči izrečenih na račun nečega što smo uradili. Loše – po kome loše? Možda je za nas to dobro? Možda je nama to najsjanjija stvar koju smo se odvažili da uradimo?! Kako može taj tuđ svet da zna bolje od nas? Neka ovo bude pitanje koje sami sebi uvek treba da postavimo ukoliko smo ovisni o tome šta drugi misle ili kažu o nama. Nije bitan onaj drugi. Bitni smo mi i naše mišljenje, percepcija i doživljaj nas samih. Bitno je da živimo ono što se upinjemo veštački da pokažemo drugima. Manimo se sveta i njegovog suda. Bolje je da se potrudimo da sa puno radosti i istine ugodimo sebi i svojim najbližima. Oni i mi smo važni, niko drugi. Uostalom, zar se ne kaže da se svetu nikad ne može ugoditi? A zašto bismo mu i ugađali? Ugađajmo sebi i nama bliskim osobama. A svet? Pustimo svet neka se bavi nekim drugim, ne nama.

bahove cvetne kapi

Praktični saveti

Karakteristike Bahovih kapi Bahove cvetne kapi su u upotrebi širom sveta već oko osamdesetak godina i kroz kliničko iskustvo pokazalo se i dokazalo da: > Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste

čak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili bolešću iscrpljeni ljudi.

> Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizičke

patnje.

> Efikasne su za sticanje osobina koje poboljšavaju

kvalitet naše svakodnevice (tolerancija, koncentracija)

> Nema uzgrednih neželjenih dejstava. > Primena ovih kapi ne isključuje primenu lekova

druge vrste.

> Kapi ne mogu da se predoziraju. > Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod

jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesvešćenih ljudi), nakaplje na dlan, u čašu vode, u sok, vruću supu ili

bahove cvetne kapi

kafu...

> Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi

one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene na čoveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo na kućnim ljubimcima ili cveću u saksijama, dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav stav o tome. jednako su efikasne za lečenje i negovanje kućnih ljubimaca i svih životinja, kao i biljaka.

> Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zračenja,

mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo čuvanje jednostavno.

> Kapi mogu da se nose u tašni ili džepu, a u

radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na bilo kom mestu. Mogu se držati u frižideru u slučajevima kada se ne upotrebljavaju stalno, već samo po potrebi (kao što je npr. Rescue Remedy).

Praktični saveti Piše: Tatjana Kašić

MUŠKARCI, NIJE SRAMOTA! P

išem ovu pričicu u nadi da će se javiti muškarci koji se prepoznaju u temi. Možda će se prepoznati žene čiji partneri, braća, prijatelji imaju slične probleme. Problem! Baš ne zvuči lepo. Još je manje lepo ignorisati ga. Potiskivati, praviti se da nije tu, a sa njim patiti. Tek ta patnja nije lepa. Pre izvesnog vremena obratio mi se za pomoć jedan sjajan gospodin koji je bio dovoljno samosvestan da svoju mukicu krene da rešava. Sigurna sam da mu nije bilo prijatno da otvoreno govori o simptomima koji ga muče ali, pronašao je u sebi dovoljno hrabrosti da počne. Posle je sve bilo lakše. Tema je bila PROBLEMI SA PROSTATOM. Prostata, žlezda iz muškog reproduktivnog sistema. Smeštena u dubini karlice, ispod mokraćne bešike. Važna za transport mokraće od bešike do otvora na vrhu penisa. Njeni produkti ulaze u sastav sperme. Sekret prostate sadrži i ma- Već oko 30-te godine života kod mnogih muškaraca dolazi terije koje štite reproduktivne i mokraćne puteve od infek- do povećanja veličine prostate. I obično je to benigno uvecije. Pa muškarci, izgleda da vam je važna ova vaša žlezda! ćanje. Sa godinama starosti raste i učestalost ovog oboljenja. I druga oboljenja prostate se mnogo češće javljaju sa porastom godina starosti. Tako je, npr. karcinom prostate vrlo redak kod mlađih muškaraca, ali izuzetno često se javlja kod muškaraca starijih od 50 godina.

Već oko 30-te godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate. I obično je to benigno uvećanje.

Šta to još opterećuje muškarce sa ovakvim problemima? Nešto do čega im je veoma stalo – seksualna funkcija. Iako erektilna funkcija nije pod direktnim uticajem prostate, u praksi se dešava nešto drugo. Većina muškaraca koja ima problema sa prostatom ima i manjih ili većih problema sa Koji su to uobičajeni simptomi kada krenu problemi sa pro- svojom seksualnom funkcijom. Uh! Pa nije to saznanje lako statom? Smanjen protok urina, teškoća da se izmokri do podneti! „kraja“, može se desiti da oseti bol prilikom mokrenja. PoBahove cvetne kapi ne deluju na fizičkom nivou i ne mogu treba da se često mokri tokom dana, a noću i po nekoliko da izleče probleme sa prostatom. Ali, mogu i te kako da puta. I eto problemi sa spavanjem. Koji onda povuku propomognu kod emotivnog i mentalnog stanja osobe koja tableme sa umorom. Ovi povuku lošu koncentraciju... Eto kav problem ima. Sa jednim pozitivnim stavom koji se stinašeg muškarca u jednoj nezavidnoj situaciji. če upotrebom Bahovih kapi problemi mogu značajno da se Ali, vrlo, vrlo često se taj muškarac stidi i odbija da potraži ublaže. Zato, hrabro napred! pomoć, da progovori o svojim tegobama.

bahove cvetne kapi

Praktični saveti Piše: Maja Vujin

BAHOVE KAPI ZA UTUČENOST I OČAJ N

a svet dolazimo sa određenom odbrambenom snagom našeg bića, sopstvenim ulaganjima i pomoću drugih ljudi nadograđujemo je tokom sazrevanja. Ova snaga vodi ka normalnom razvoju ukoliko je dovoljna da sva iskustva, i pozitivna i negativna, prihvatimo i integrišemo u svoj mentalni aparat. Ogleda se u načinima i veštinama sa kojima se suočavamo i prevladavamo razne životne događaje. Nažalost, nemaju svi ljudi dovoljno veliki odbrambeni štit. Mnoge stvari u nama i oko nas mogu biti veoma neprijatne, izazivati niz osećanja sa kojima se teško izboriti. Životne neprilike i kako ih doživljavamo često zamagljuju pozitivan pogled i usmerenost na budućnost, a donose nam tugu, utučenost, očaj, depresiju... Razlozi mogu biti stvarni, ali i imaginarni. Postavljanje prevelikih očekivanja, težnja ka savršenstvu, preopterećenost obavezama i odgovornostima, ali i okruženje koje ne podržava pravu prirodu osobe dovode do stanja stresa koja uz veliki napor treba podneti. Kada u odnosima ili situacijama za koje smatramo da prevazilaze naše kapacitete osećamo da nešto gubimo, a sav teret ili krivicu stavljamo na sebe, često se kao posledica formira loša slika o sebi, javljaju destruktivna osećanja i nefunkcionalna ponašanja. Naše misli i njihova interpretacija uvek su subjektivno obojena, pa tako različite osobe istoj situaciji pripisuju značenja u skladu sa svojim uverenjima. Neka uverenja i obrasci razmišljanja mogu odmah dovesti do negativnih osećanja. Fokusiranost na negativno, misli krajnosti - „sve ili ništa“, „dobro ili loše“, „uvek-nikad“, samopotcenjivanje, zameranje ili samonaređivanje mogu dovesti do stanja štetnih po zdravlje i kvalitet života. Ovakve misli učestalije su kod osoba sa poremećajima raspoloženja, a najteži oblik ovih teškoća je depresija. Potrebno je uočiti razliku između tuge i depresije. Uzroci su kod obe vrste problema jednaki - prethode im gubitak nekoga ili nečega značajnog ili nemanje nekoga ili nečega što je osobi važno u životu, ali to su motivaciono, kvalitativno i kvantitativno različita stanja. Tuga je, za razliku od depresije, reakcija ograničenog trajanja i postepeno slabi 22

bahove cvetne kapi

u intenzitetu. Depresija je patološka promena raspoloženja, teško podnošljivo mentalno stanje, praćeno psihičkim i somatskim simptomima. Navodi se da pored genetske predispozicije i vulnerabilnosti osobe, presudnu ulogu u nastanku depresivnih poremećaja imaju razvojni i psihosocijalni stresovi. Aron Bek, američki psihijatar i osnivač kognitivnobihejvioralne terapije, upravo objašnjava da je u depresiji primaran specifičan poremećaj mišljenja iz kojeg proizilaze afektivne promene. Negativna životna iskustva fiksiraju se kao depresivni obrasci mišljenja, a kada ih ponovo aktiviraju novi neprijatni događaji manifestuju se „depresivnim trijasom“ - negativan stav prema sebi, budućnosti i svetu koji osobu okružuje- koji iskrivljuju realno poimanje situacije. Ljudski je i razumljivo da se ponekad osećamo osujećeno, tužno i ogorčeno, ali potrebno je prebroditi nedaće i nastaviti dalje. Najefikasniji način je da naučimo kako da negativno iskustvo sagledamo iz drugog ugla, novim, drugačijim unutrašnjim pogledom. Kada se nađemo pred neprijatnim doživljajem važno je zastati, nekad i odustati, ali uvek je neophodno racionalno proceniti situaciju, verovati toj proceni i svom iskustvu. Svi imamo granice lične izdržljivosti, kada je pritisak prevelik treba učiniti ono što nam dozvoljavaju mogućnosti. Tako čuvamo sebe i svoj put ka sreći. Dr Edward Bach je u svom sistemu od 38 cvetnih esencija, najbrojniju grupu preparata namenio onima koji pate zbog osećanja utučenosti i očaja. Cvetne kapi pomažu nam da uspostavimo narušenu ravnotežu i uhvatimo se u koštac sa neprijatnostima i preprekama.

Larch (ariš) – osoba nema bazičnog samopouzda-

nja, ne veruje u sopstvene vrednosti i nema samopoštovanja. Vera u sebe i uspeh u nekoj aktivnosti je nestala, što joj stvara osećanje frustriranosti i inferiornosti. Kako potcenjuje svoje sposobnosti i kapacitete izbegava brojne situacije, propušta prilike i gubi svaku motivaciju. Uplašena od neuspeha pati od neprijatnih emocija i telesnih teškoća. Pre-

Praktični saveti parat jača ličnost, pruža jasan uvid u vlastite granice i pravu meru samopouzdanja. Pokreće osobu na lično angažovanje jer samo akcijama može spoznati i stvarati životno iskustvo.

Elm (brest) – osoba se suočava sa iznenadnim, akutnim padom samopuzdanja. Kada se nakon uspešnog savladavanja životnih situacija nađe pred nekom novom za koju misli da je prezahtevna i da je prevazilazi, dolazi do sumnje u sebe i svoje mogućnosti, do krize samopouzdanja i stresa. Tada preparat oslobađa blokiranu energiju, povrati poljuljanu veru u uspeh i omogućuje da se nastavi dalje. Oak (hrast)

– osoba je snažna ličnost, jake volje, uporna, spremna na požrtvovan i naporan rad i za sebe i za druge, kao takva primer je najpozitivnijih osobina ličnosti. Pred sebe stavlja visoke zahteve, tvrdoglavo istrajava jer smatra da mora ispoštovati obavezu, ne može da odustane iako je to dovodi do umora, iscrpljenosti, stresa, kolapsa. Tada je očajna i nezadovoljna zbog nedovršenog. Preparat obnavlja snagu, čini osobu fleksibilnijom, opuštenijom. Pruža uvid u važnost postavljanja prioriteta, procenjivanja sopstvenih potreba i vrednovanja psihofizičkog napora.

Crab Apple (jabuka) – osoba je opsednuta redom i čistoćom, svog izgleda, misli, postupaka, okruženja. Fokusirana je na održavanje čistoće ili preuveličava osećaj mentalne i fizičke nečistoće, može razviti opsesivnokompulsivni poremećaj. Kada ne uspeva da sprovodi svoje prisile zapada u stanje očajanja. Preparat pomaže da se stvori zdrav stav o „higijeni“ i da se održi u granicama funkcionalnosti. Osobi omogućuje da spozna svoje prave potrebe i oslobodi se ovakvog pokušaja rasterećenja napetosti. Pine (crni bor)

– osoba je preterano savesna, teži savršenstvu i nečinjenju grešaka. Kada se suoči sa propustom ili neuspehom zapada u očajanje, javlja se griža savesti

i osećanje krivice. Sklona je samooptuživanju za svoje, ali i za tuđe postupke. Preparat daje realnu sliku i adekvatnu procenu odgovornosti, sa saznanjem da su greške sastavni deo života koje ne treba negirati.

Willow (vrba) – osoba je sklona da se usled svojih očekivanja ili životnih neprilika oseća prevarenom, razočaranom, uvređenom. Smatra da drugi ljudi ili sam život imaju loše namere i da su odgovorni za njen očaj i ogorčenost, a želju za osvetom ispoljava kroz mrzovolju, netolerantnost, grubost, nezadovoljstvo. Preparat pruža uvid da negativizmom osoba samo povređuje i narušava svoje zdravlje, a druge odbija od sebe. Pomaže da nauči da preuzima odgovornost za svoja dela jer tako postaje glavni akter svog života. Sweet Chestnut (pitomi kesten) – osobu nakon mnogo pokušaja da dobije ono što nema ili nakon mnogo pokušaja da spreči neki gubitak obuzme potpuni očaj, stanje kao da je došla do krajnjih snaga i smisla života. Unutrašnji bol i patnja, iscrpljenost, plakanje, crne misli odražavaju se na mentalni i fizički status. Preparat umanjuje osećanje bezizlaznosti, pomaže da se svest usmeri ka nadi u dalji život i veri da je on moguć i da je najbolje rešenje. Star of Bethlehem (ptičje mleko) – teške životne situacije osobu ostavljaju u stanju šoka i neverice, a posledice su tuga i doživljaj nesrećnosti. Ne mogu da prevaziđu stresna iskustva, njihov teret opterećuje i blokira funkcionisanje. Preparat je namenjen za nerazrešene psihičke i fizičke traume, bez obzira kada su se desile i koliko su bile intenzivne. Pomoći će osobi da se izbori sa gubitkom, olakšati ispoljavanje emocija i dati snagu za dalji razvoj. bahove cvetne kapi

Prikazi slučaja Delovi iz jednog od završnih radova Gordane Simeunović, bahovog praktičara

K: Još uvek ne mogu da poverujem da se to meni dogodilo. Sva sam se naježila. To je ispod ljudskog dostojanstva. T: Na šta mislis kad kažeš da ne pevas iz duše? K: Ne osećam pesmu. Ne mogu da prenesem emociju u pevanje.

lijent je devojka koja se bavi pevanjem od svoje 16 godine. Ima strah od nastupa i autoriteta. Više puta je započinjala da se muzički obrazuje, ali je odustajala. Više puta je upisivala razne kurseve da bi promenila profesiju, ali ništa nije zavrsila. Misli da je inferiorna u odnosu na druge, da je plašljiva, povodljiva i da nema samopouzdanja. Inače, vrlo je lepa, nižeg rasta, odaje utisak nežne krhke i sramežljive osobe. Mirna je, tiho priča sa bespotrebnim pauzama između reči i nedovršenih misli. Setan anđeoski osmeh na licu. Raspoložena je da pričamo o svemu samo da se oslobodi straha. N

T: Miro danas ćemo pokušati da zajedno pronađemo šta je to što te muči i odredimo podršku koja ce ti olakšati neke provokacije na koje reaguješ negativno. Za početak, reci mi šta ti najviše predstavlja problem. K: Strah pred svaku svirku. T: Možeš li mi reći čega se plašiš? K: Mogu. Plašim se da se neko od gostiju napije pa da me „davi“, ili da dođu neki bahati gosti pa da me maltretiraju. T: Kada bismo merili jačinu tog straha na skali od 0 do 10, 0 bi značila da nema straha, a 10 strah koji te preplavi i parališe. Kolika je jačina straha koji osećaš? K: Pre nastupa 5, 6. Ali ako se neki gost napije, ne mora meni ništa da kaže, dovoljno je samo da blene u mene, onda je to 20. Izgubim glas, ukopam se u mestu, sve u meni drhti, preznojavam se, a kolege se ljute, jer onda oni moraju da pevaju umesto mene. T: Prosto mi je neverovatno da sa takvim intezitetom straha tolike godine pevaš po klubovima. K: Nije uvek bilo tako. Taj strah od 5,6 je uvek prisutan, ali od kada se desila tuča na jednoj svirci o kojoj ne bih da pričam, imam taj strah koji me parališe. Moje kolege kažu da od tada ne pevam iz duše. Posle toga sam promenila bend i pevam samo zabavne pesme u restoranima gde je programska muzika. Ali tu nema puno para, iako je restoran fensi i na Dedinju. T: Zašto ne možeš da pričaš? Kako se sad osećaš kad pomisliš na taj dogadjaj.

bahove cvetne kapi

T: Šta osećaš sada kad prišas o tome? K: Ništa. Samo sam malo tužna zbog toga. Ja sam inače tužna osoba. T: Zašto kažeš za sebe da si tužna osoba? K: Kao da sam se ugasila. Nema one vesele Mire. T: Šta misliš da bi ti pomoglo da prevaziđeš svoje strahove? K: Mnogo, mnogo hrabrosti! T: Miro, u Bahovim preparatima postoje cvetići koji bi ublažili, a potom i eliminisali taj strah. Cvetić bi ti pomogao da se pribereš u vanrednim situacijama, da „ne gubiš glavu“ i da se staloženo, pribrano i hrabro suprostaviš u kriznim situacijama. Drugi cvetić bi ti pomogao da se suprotstaviš svakodnevnim strahovima i hrabro suočiš sa svim izazovima. Star of Bethlehem bi ti pomogao da se oslobodiš posledica traume koju si doživela. Taj će cvetić da ti oslobodi blokiranu energiju i bolji protok emocija da možeš da pevaš iz duše kako ti kažeš. Da li se slažeš sa mojim predlogom? K: Ko se ne bi složio. Zvuči kao čarobni štapić. Da mi doktorka B. nije rekla da ti cvetići mogu da mi pomognu, ne znam da li bih mogla da vam poverujem. Nemojte da se ljutite što ovo kažem, vi znate da vas ja puno volim, ali ja nisam verovala ni mojim kolegama kad su mi pričali kako im je dobro od cvetnih kapi. To mi je zvučalo kao neka fantastika. K: Cvetne preparate je pravio dr. Bah, lekar, imunolog, bakteriolog i homeopata. Kada su mu njegove kolege prilikom jedne hirurške intervencije otkrili da ima rak i da mu je ostalo 3 meseca do kraja života, shvatio je da ako mu ne mogu pomoći njegovo znanje iz medicine koje nije bilo malo i sva znanja njegovih kolega specijalista, da onda treba potražiti odgovore u prirodi, jer priroda uvek ima rešenje za sve. I sama si mi pričala da se hraniš iskliučivo voćem i povrćem i da se od tada mnogo bolje osećaš. Tako je dr. Bah našao rešenje za sebe temeljnim posmatranjem i istraživanjem, što dokazuje i njegov život koji je potrajao jos 20-tak godina posle one intervencije. N T: Da li znaš šta bi ti najviše volela da radiš ili čime da se profesionalno baviš?

Prikazi slučaja K: Da. Da pevam. To najbolje znam. Samo mi fali da umem da „hendlujem“ kao moja koleginica V. T: Sta tačno znači reč „hendlovanje“? K: (Nasmešila se stidljivo) Pa znaš ona je tako sigurna u sebe, puna samopouzdanja i ničeg se ne plaši. Ja to nikad nisam umela.

zika. Obzirom na intezitet tvog straha i preživljenih trauma, moj predlog je da piješ i češće, naročito pred nastup. Pokušaj da osluškuješ sebe, pa kad osetiš tu unutrašnju tenziju, koristi kapi sve do olakšanja. Kapi se ne mogu predozirati. K: Tako sam koristila i onaj preparat za prvu pomoć. N

T: Kako se osećaš sad dok mi pričaš o koleginici, da li joj zavidiš? K: Ma kakvi, ja se radujem što ona to ume. Jedan psiholog mi je rekao da je to inferiornost zbog nesrećnog detinjstva. T: Šta ti misliš o tome? K: To je definitivno tačno. Uvek mi je nedostajalo samopouzdanje. Ne bih ja ni pevala da me tata nije uveo u kafanu u kojoj je radio, da sa 16 godina pevam. T: Miro, da li sam ja dobro shvatila iz tvog izlaganja da ti znaš šta hoćeš, ali nisi sigurna u to svoje znanje i iskustvo, pa zato slušaš savete ljudi od autoriteta. K: Skroz ste me opisali. Rekla sam vam, nemam hrabrosti i samopouzdanja da sama donesem odluku. Nekako mi se čini da je to nekima onako lako, a ja to nešto nemam i onda se povlačim. E, za to su mi rekli da je to inferiornost, pa ako ima cvetić za to, da li možete da mi date. T: Miro ja i jesam ovde da bih ti dala podršku preko cvetnih preparata za sve što i sama spoznaš, jer sam kroz ovaj razgovor videla da dosta poznaješ sebe. K: Pročitala sam ja mnogo knjiga, išla na „lajf kouč“. Znam gde grešim, šta treba da promenim, ali mi ne ide. Zato sam kad mi je rekla dr B. da vi možete da mi pomognete, odmah došla. T: Miro, cvetić koji daje podršku osobi koja se oseća inferiorno u odnosu na druge cvet ariša. On će ti biti podrška u smislu motivacije da probaš da se okušaš, da se upustiš u izazov i da uradiš nešto povodom svojih neznanja i neveština. Da spoznaš da se inferiornost može eliminisati samo angažovanjem. Ako se slažeš da dodamo još jedan cvetić, a zove se Cerato. Bio bi ti podrška da se sa sigurnošću oslanjaš na sopstvene kriterijume i mišljenja šta želiš, a šta ne, šta je za tebe dobro, a šta loše. K: (upada mi u reč smejući se) To znači da neću više da se ponašam kao debil i tražim tuđa mišljenja i savete? T: To je gruba reč. Svakom od nas može se dogoditi da padne u negativno stanje zbog jedne ili više provokacija u životu. Da li se slažeš sa mnom u vezi odabira cvetova? K: Da. Ako bude tako, to će biti divno. T: Miro još par reči o tome kako se doziraju kapi. Kapi se piju najmanje 4 puta dnevno po 4 kapi na jezik ili ispod je-

Tokom razgovora Mira je jasno izražavala svoje stanje koje je već ranije istraživala čitajući dosta literature na temu kako pronaći sebe, razvijati se duhovno i mentalno. Proučila je i knjigu o emocionalnoj inteligenciji, posećivala dosta različitih učitelja života, tako da ima spoznaju kako je upala u stanje u kojem je sada, ali ne zna kako da izađe. U izboru cvetova rukovodila sam se onom mudrošću manje je bolje, a i njenom jasnom željom da joj pomognem u smanjivanju straha koji joj trenutno najviše smeta…. Larch sam joj ponudila iz dva razloga. Jedan je što je sama tražila nešto za samopouzdanje još u telefonskom razgovoru pre susreta o kome pišem, a videlo se i u priloženom prikazu. Drugi razlog je što sam i sama uočila da je prostodušna, da nije zavidna nego se divi tuđim uspesima, samo misli da ona nije sposobna, a odrasla je u porodici gde nije ni mogla da stekne samopouzdanje. Larch će je motivisati da se upusti u izazove, da uradi nešto povodom svojih neznanja i neveština i da osvesti da se inferiornost može eliminisati angažovanjem.

Naredni susret Do narednog susreta nije došlo jer je Mira otputovala za Crnu Goru. Javila se telefonom 24 dana od našeg susreta. K: Evo me u Budvi, dobila sam tezgu na mesec dana, možda i produže ugovor što bi bilo divno. T: Miro, reci mi kako se osećaš? K: Zato te i zovem. Spremi mi onih mojih kapi. Reći ću ti samo ovo, pevala sam u restoranu onu makedonsku pesmu „Zajdi zajdi“, cela kafana je bila na nogama, aplaudirala mi, a ja se nisam plašila. T: Miro, a emocije? K: Pa upravo sam ti rekla. To sam tako emotivno otpevala da su neki i plakali. Da si me samo videla. Pustila sam glas da je delovalo skoro nestvarno. Gogo to je bila ona Mira. Gogo to sam ja. Čim se vratim, eto me kod tebe.

bahove cvetne kapi

Prikazi slučaja Delovi iz jednog od završnih radova Danijele Milinković, bahovog praktičara

lada žena, obrazovana. Odnedavno pokrenula svoj mali biznis. Dostojanstvena, otmenog držanja i izgleda, skromna, emotivna, iskrena. Kad sam je pitala da naše razgovore stavimo u kontekst Bahovih kapi imala sam utisak izvesne doze uzdržanosti iako je pristala. Navela je da generalno smatra da je zadovoljna i da je svoje problematične situacije svela na tri. Smatra da sve tri imaju istu osnovu u njoj i da je možda najbolje da se bavi onim što je manje bolno. Predstavila sam Bahove kapi kao potpuno prirodan, nenametljiv, komplementaran i jednostavan metod; koristi pozitivne osobine biljke koristeći njene cvetove (ostvarenje kojem težimo) sunčane u čistoj izvorskoj vodi. Kapi prenose svoju životnu potenciju ojačavajući i osvešćujući životne potpore (kapacitete) koje su nam date.Time postajemo svesni prepreka i savlađujemo ih pružajuci sebi novu snagu, potpuno novi uvid u životne prilike i situacije. Dobijamo uvid u svoje talente i kapacitete koje razvijamo u potencijal za ostvarenje. T: O čemu bi mogle danas da razgovaramo ili bolje reći da potražimo šta je ono što te ograničava da nađeš rešenje? K: Mogla bih da izdvojim jedan loš osećaj, rekla bih nedostatak samopouzdanja kad treba da nametnem ili zastupam sebe. T: Kad kažeš nedostatak samopouzdanja čini mi se da si ga svesna već dugo i bilo bi dobro da vidimo kako bi ga ti opisala. K: Nosim ga iz detinjstva, uvek sam bila najviša u grupi, to me izdvajalo, nisam mogla da budem kao svi ostali. Morala sam to da prihvatim jer je bilo realno, nije moglo da ostane neprimećeno, stidela sam se toga. Nisam mogla u igri da imam uloge koje sam želela, jer se nisu uklapale, za mene nisu bila ista pravila. Imala sam i problema sa kičmom, jer sam se savijala da bih manje štrčala. Sad je to prošlo i nema vrednost, realna sam, tako je kako je, svesna sam svog fizičkog izgleda, formirana sam i zadovoljna. Ostalo mi je da u nekim situacijama, ili sa određenim tipom osoba kad treba da istaknem sebe imam problem kao da nije u skladu ono sto želim i osećaj koji to prati. T: Šta osećaš? K: Prvi impuls je povlačenje, pomisao „nisam adekvatna”, a znam da nije potrebno više od onog čime raspolažem. T: Kako to izgleda u životnoj situaciji? 26

bahove cvetne kapi

K: Jako se brzo uvredim, odmah se vidi na licu, pocrvenim, stidim se. Cela ja samu sebe predstavljam, ne mogu da sakrijem emociju. Ne volim da čujem nesto grubo i neprimereno, na šta ne umem da uzvratim, već je mene stid i neprijatno mi je. Ne moram da kažem vidi se kako mi je. Volela bih da imam pravu reč, ali kao da sam zaustavljena pomislima da to ništa ne bi vredelo. T: Da li se osećaš previše izloženo, ranjivo kad misliš da drugi vide tvoje emocije? K: To pojačava opšti osećaj neprijatnosti i volela bih da može da se ne vidi. T: Šta je ono u osećaju što učini da te emocija preplavi. K: Stidim se, ne sebe već te grubosti ili neprimerenog ponasanja, što na tako nešto ne mogu da uzvratim, bude mi kao šok iznenadi me i ne uspem da se snađem. T: Kakva podrška bi ti značila u tom momentu? K: Neophodna mi je iskrenost, iskrenost nosi sa sobom bliskost, a ono što može da mi bude neprijatno, neutrališe dobronamernost osobe koja mi to govori. U momentu može da me pogodi ili da mi bude neprijatno, pa i krivo. Ako dotle dođe a osoba mi je bliska pitam je zašto je to uradila ili rekla, ako nije - potpuno je odvojim od sebe. Moram da nađem razuman razlog da bih mogla da prihvatim. T: Da li činiš sledeći korak? K: Dajem vreme, trpim, nikad ne odreagujem odmah. Dajem opravdanje, razumevam trenutak ili okolnosti i kad više nemam prostora, shvatim da joj ne značim. Moja sestra od tetke, družimo se celo detinjstvo, bila sam bliža sa njom nego sa rođenom. Od kad je dobila dete potpuno se promenila, razumem ali da se nikad ne javi! Zvala sam je mesecima, setim se svih njenih važnih datuma, nekad se roditelji jave na njen telefon i najzad kad je čujem još imam prostora da čujem razlog a ona vrda, izvlači se na druge, daje neubedljive izgovore kao da želi da me se reši. Da je neko drugi shvatila bih posle 2-3 puta. T: Kako se sad osećaš? K: Iznevereno, ljuta sam, razum mi ne dozvoljava da se time bavim, završeno je, a guši me. T: Šta je u pitanju: ne podnosiš takvo ponašanje drugih ili očekuješ da ti uzvrate to što činis za njih? K: Veoma sam tolerantna i znam da procenim situaciju i osobu, ne bih rekla da je nepodnošenje jer sam otvorena i iskrena. Osoba mi je dala razlog da poverujem da mogu da gradim odnos sa njom, da se oslonim i pouzdam. Dugo opravdavanje je ulaganje. Ja bih dala sve za sve i neki to koriste. Ali ne svi isto, jer mi je prihvatljivo da su koristoljubivi u nekom smislu. Baš stavljam težište na članove porodice, jer iz tog poverenja ide da ja to mogu

Prikazi slučaja da nosim. Mogu da prihvatim druge u njihovom smislu, čak iako su prezahtevni. Ali me jako povredi ako nekad ja ne mogu, a oni se ljute i ne vrednuju ni jedan moj razlog. Kao da ništa što sam do tad uradila nema vrednost. T: Da li ti je problem da odbiješ kad ti neki zahtev ne odgovara ili nije u sladu sa tobom ili tvojim interesom? K: Pa jeste. Uvek pomislim da ja ne bih tražila da mi nije potrebno. T: U redu je što gledaš na taj način, ali je pitanje koliko ćeš dugo moći da ispunjavaš očekivanja, a da opet ne dođeš u situaciju da se neko ljuti ili ne vrednuje. Ono što možeš je da gledajući kroz sebe proceniš da li bi tu uslugu učinila sebi. K: …najčešće ne bih, ali su drugi navikli da me cimaju za svašta. Takve stvari bih isplanirala i svakako učinila, ali ne i sad i odmah. T: Šta bi bilo konstruktivnije ponašanje od ovog kako si do sada reagovala? K: Svako ima svoj put i to me vodi, retko kad dovedem sebe u priliku da tražim pomoć baš iz razloga što sve sagledavam, sažimam i stavim u moju interesnu sferu, objasnim sebi kao socioloski fenomen. T: Da li to negde oduzima spontanost, kreativnost, fleksibilnost u nepredvidivim okolnostima? K: Uglavnom sebi ne dozvolim nepredvidivo, meni može toliko malo da bude dovoljno da je to uvek moguće postići. Jako sam skromna u onome sto je meni potrebno a sa druge strane novac dajem ne razmišljajući. Samu sebe zbunim. T: Postoje u nama često oprečne osobine, jaki smo, odgovorni i nenametljivi, a kad su u pitanju porodica ili kućni ljubimac pretvorimo se u sluge. Iako to ne želimo kao da nam je teško da zastupamo sebe, da odbijemo ono sto nas ometa. K: Sve što govoriš kao da me opisuje samo mi nije jasno kako to ne umem razumno da objasnim, da mu nađem razlog. T: Podsvest je prostor iz kog delujemo onda kad ne možemo da sve svoje postupke racionalizujemo. Centaury je za ljude koji su preterano nesebični za druge, da time nekad i sami sebe poništavaju, nedostaje im potrebna sposobnost da se zauzmu i za svoje interese i tako se na kraju osete iskorišćeno. Kad smo u ravnoteži ova osobina nam otkriva novi svet davanja. Dajemo jer u tome vidimo smisao, nesebični smo jer je to naša potreba. Imamo empatiju, a nismo žrtve, nemamo potrebe da gušimo sopstvene interese, tako što ćemo bez straha reći NE, kad je potrebno. Kad Centaury deluje nama to NE izadje spontano bez zadnje namere

ili straha. To što činimo je dobra volja a ne uloga sluge. I drugog iznenadimo, ali ne neprijatno već suptilno prihvate naše granice. Druga biljka koja bi ti pomogla da se ispoljiš bez nepotrebne kontrole i planiranja je Rock Water. On je za osobe sa razvijenim moralom i osećajem svesti, čini te fleksibilnijom, unosi ti radost, dozvoljava emociji da nađe svoj put. Nije potrebno uvek da budeš na vrhuncu zadatka da bi prihvatila izazov. Nije uvek sve objašnjivo kroz sociološki fenomen jer nekad nešto što se može učiniti razumu neprihvatljivo, životu daje boju i vedrinu. Rock Water dozvoli da odbacimo strah i stege da vrednujemo svoje prethodne napore i dozvoli nam da reagujemo i po osećaju. K: Meni je jako potrebno da se oslonim na članove porodice, tu se osećam sigurno, to je moja neophodna baza, utočište. T: Šta je ono čemu se nadaš, na šta racunaš zauzvrat što tu bazu koristiš? K: Samo da primetim da je moja pažnja uzvraćena, neka to bude i u smislu te osobe, toliko koliko ona može da da ili samo da osetim da je toj osobi bitno ono što sam ja. T: Postoji još jedna biljka Chicory koja voli i voljena je bez naprezanja i uslovljavanja. Ona zna gde pripada i ima puno prostora za nezavisnu ljubav. Tvoji bližnji te vole i bez da ih učinis zavisnim od sebe i svojih usluga. Da li mislis da bi ti bila od koristi? K: Sama sam precenila vrednost davanja. Možda da sam ranije manje popuštala, manje bih i trpela, ali sad kao da je sve uzelo maha. Od malena sam bojažljiva i stidljiva. Kad se sestra rodila sve joj je bilo potčinjeno, stalno je nesto zahtevala i svi smo se prilagođavali. Sad je razumem, ista je i sa mužem i sa prijateljima. Mi svi moramo da se promenimo da bi ona uvidela šta radi. Nije ona tema već mi je primer ljudi na koje sam slaba. Svima bahove cvetne kapi

Prikazi slučaja koji na ovaj način funkcionišu potrebno mi je da stavim granicu.

T: Divno, radujem se zbog tebe. Da li ima jos nešto što si uvedela za prethodne 2 nedelje.

T: Razumem, ovde je Chicory suvišan. Da li bi ti malo više hrabrosti pomoglo u tome?

K: Kapi sam gotovo potrošila, prijale su mi. Ono gde sam sebe iznenadila je spontanost. Radim na promociji proizvoda, izložila sam svoje preparate baš u centru grada. Prezentacija proizvoda na ovaj način ide loše ali je sjajno to što se radila novinska reportaža, bila sam zapažena kao sociolog koji je pokrenuo svoj mali biznis, izašao je članak u novinama. Tek kasnije sam, razmišljajući šta bi još bilo dobro da sam rekla shvatila da je i ovo fantastično jer me nije situacija zatekla nisam pobegla sa izgovorom da mi je potrebna temeljnija priprema, da nemam ništa pametno da kažem…

K: Da, ali mi je važnije da imam razumevanja za sebe da dam sebi za pravo kao što dajem drugima. Potrebna mi je zaštita, da svoje potrebe stavim u perspektivu da ne pokleknem pred zahtevima. Nisam slaba ali sam osetljiva na bližnje i ne znam kako da me to ne dotiče previše. T: Bilo bi dobro u kombinaciju da dodamo Walnut. On nam daje stabilnost u toj izdržanju da zauzmemo za sebe novi stav ili pravac. Stabilnost je unutrašnja kao da dobijemo otpornost i manje nas se tiče i manje nas dotiče spoljnji uticaj. K: Slažem se. T: Neke navike steknemo pod nepovoljnim okolnostima, ali dođe vreme da životni izazovi potraže naše skrivene resurse i sposobnosti. Da bi ih bez bojazni izneli na svetlo dana potrebno je i da prevaziđemo stid. Mimulus će ti koristiti za tvoj stid koji je negde u tipu ličnosti ali i povredljivost i osetljivost da svaku situaciju ispitaš i proučiš. Daje ti hrabrost ne samo da se suočiš, jer ti to i želiš, već će ti pomoći da na razuman nacin proceniš realne posledice ili opasnosti. Kako ti se sve ovo čini? K: Znam da si primetila koliko sam bojazljivo ušla u ovo, sad znam da kad sam pristala to znači da ti verujem. T: To nije neophodno da bi biljke delovale, one imaju svoje suptilne načine da osveste ono sto nam je prepreka da ispoljimo sebe na pravi nacin, a to nepogrešivo osetimo u duši. Preporučujem ti da kapi koristiš najmanje 4x na dan; imam bočice sa raspršivačem, 2 prskanja su 4 kapi. Ako je potrebno slobodno uzmi i više od 4 puta dnevno. Nazovi za par dana, a vidimo se za 2 nedelje da vidimo stepen promene ili promenu potrebe.

T: Ovde je udruženo dejstvo kapi dalo svoj podsticaj, da li bi ti odgovaralo da nastavimo sa istom kombinacijom. K: Mislim da jeste, još nije sazrelo, nisam ovladala ovim novim uvidom.

Predstavila sam Bahove kapi kao potpuno prirodan, nenametljiv, komplementaran i jednostavan metod; koristi pozitivne osobine biljke koristeći njene cvetove T: Jasno mi je, ali želim to od tebe da čujem. Gde ti je podrška od koristi.? K: Pa nakon tog članka u novinama, pitali su me da učestvujem u programu gde bih rekla nešto o ženskom preduzetništvu i novom zakonu iz ugla mladih preduzetnika. Ponovila sam poznati scenario, povučem se, jer sam zatečena, ali ovaj put nisam tako stroga prema sebi već mi je vrlo brzo bilo realno da niko ne može biti pripremljen za sve i da je to što imam dovoljno. Odgovaram na poziv ali zbog premišljanja rezervna opcija je dobila priliku. T: Šta te je sputalo?

Nakon dve nedelje Susret je protekao u opuštenijoj atmosferi, klijentkinja je svesnija okolnosti i pod utiskom da ide u korak sa situacijom.

K: Borila sam se sa strahom da nisam dovoljno dobra ali sad mi je više zasmetao nalet misli koji nisam mogla da zaustavim. T: Da li je to i pre bio problem? K: Jeste,u stvari strah se pojačavao mislima koje su imale sve moguće scenarije.

T: Vidim promenu, da li je osetna i kako je ti doživljavaš?

T: Da li si ih svesna i u drugim prilikama.

K: Ponovo sam ušla u proceduru za trudnoću, hormoni mi luduju, znam kako sam se prethodno osećala, zaista sam spremnija, mirnija u vezi cele procedure.

K: Jesam, jer moje povlačenje ima uvek to za posledicu.

bahove cvetne kapi

T: Kako bi volela da si se ponela?

Prikazi slučaja K: Da sam pristala imala bih vremena da se fokusiram na par stvari koje mogu da iznesem i fino upakujem, značilo bi mi za promociju više nego da sedim i prodajem. To je moj teren, tu sam mogla da dam taj sociološki aspekt. Uskratila sam sebi taj impuls koji budi radost. T: U kom momentu si to uvidela, jer nam je ovo nov aspekt? K: Setila sam se kad sam radila istraživanje tržišta za neke čokoladice, imala sam samo 7 dana. To je moj teren, tu sam sigurna, radila sam, napravila izveštaj i oduševila. Za sebe sam imala tu priliku na tv-u i „svojom realnošću” sam upropastila priliku. Grizla me je savest ali kao da ne mogu protiv tog poriva. Toliko je jak da pobedi ljubav. T: Pored tolike savesnosti, uvidjaš koliki gubitak taj stav donosi. Dobro je biti savestan, ali u meri koja podstiče tvoje sposobnosti. U ovom slučaju, ona je još jedna mera kazne prema sebi što te dodatno opterećuje tako da bi esencija Pine bila odlična, uklonila bi suvišan i neutemeljen osećaj griže savesti pa čak i sitničavosti gde se trudiš da ispunjavaš i ono što se realno ne traži. K: Kad se suviše istrošim u svemu ovome postanem rezignirana, apatična, nema tu nekog razočaranja već prosto kao da ja tu ne mogu ništa, kao da je sve istrošeno, nema interesovanja. Kao da sam rasula sve mogućnosti. Imam nedostatak pažnje, ne mogu nikog i ništa da čujem, slušam ali me ne dotiče. T: Jedno je prihvatiti sudbinu, a drugo prepustiti se.

Bez ikakvog uvijanja i zadrške sam rekla ono što sam mislila i što je najbolje ona je prihvatila kao savet i mišljenje starije sestre. T: Ovde je Centaury bio na vrhuncu zadatka, možemo da ga isključimo, jer kad jednom dobiješ uvid da možes sebe da zastupaš i da sa najboljom namerom odbijaš ono što ti nije u interesu neverovatna snaga i ushićenje te obaspu. Dobro, ostao nam je jos Wild Rose. On je divan da ti ne dozvoli da se prepustiš neuspehu već da i u tome što si poklekla postoji smisao, da predah možemo da shvatimo ne kao da smo nošeni tokom sudbine već kao trenutak da se otvorimo i otkrijemo šta je ono što nas usrećuje, za čime nam srce žudi.

Ovi prik azi slučaja preuzeti su iz godišnjak a bahovih pr aktičar a (gener acija 20132015.). Još prik aza k ao i lična iskustva sa Bahovim k apima i kursom možete pročitati na sajtu savetovališta Jazz.

K: Meni se desilo ovo drugo, na kratko, trgnem se, a onda opet pomislim pa i kad rešim ovaj problem ko zna šta je sledeće. Osećam predaju, a nešto iznutra mi govori da grešim. T: Imam utisak da si dosta analizirala tokom ove 2 nedelje. Puno si validnih i iscrpnih informacija pripremila da si jako olakšala proces osvešćivanja. Od te osobine ovde imamo mnoštvo koristi. Ako se slažeš zadržaćemo Mimulus zbog stida i straha ali ćemo dodati White Chestnut preparat koji unosi red u misli, pa kako su one potpomognute strahom to će nam uzajamno dejstvo ovih biljaka doneti pun efekat.Walnut ti je svakako poteban i kao zaštita ali i za što bolju adaptaciju na promene koje hormoni prave u ovom trenutku. Zadržaćemo Rock Water jer uz Pine može da utiče na tvoju istančanu savesnost i odnos prema sebi. Nismo se dotakle tvoje predusretljivosti za bližnje? K: Ooo, tu sam se baš okrepila. Sestra mi je pomagala u poslu i kad se dete prehladilo očekivala je da ja idem da ga čuvam dok ona radi, jer joj znači da izađe iz kuće. Samo sam joj rekla da mislim da je najbolje da ona bude uz dete jer ga najbolje razume i da će mi 2 drugarice rado priskočiti da sve obavimo kako treba dok dete ne bude dobro.

www.jazzord.com bahove cvetne kapi

Isto, a različito

Kako radi natalna karta i koliko možemo da utičemo na nju Piše: Mina Rajčić

vako biće rođenjem, preciznije sa prvim udahom, dobija svoj „geokosmički zapis”, matricu, natalnu kartu koja odražava poziciju planeta u tom trenutku. Pošto je sve u Univerzumu sačinjeno od energije i tu važi pravilo „kako gore, tako dole”, „kako spolja, tako unutra”, u trenutku kad dobijemo telo i postanemo stanovnici planete Zemlje, postajemo deo jedne šire slike koja se odvija istovremeno i u nama i oko nas. Mi smo ćelije jednog organa koji se zove planeta Zemlja, dok sa drugim planetama činimo celinu jednog organizma, našeg Sunčevog sistema. Ovi „organi”, odnosno planete, nisu svi isti, baš naprotiv, vrlo su različiti (baš kao što se razlikuju srce, mozak, pluća i jetra), oni imaju drugačije i vrlo jasne, vrlo konkretne uloge u normalnom 30

bahove cvetne kapi

funkcionisanju celine. Da bi naš Sunčev sistem dobro funkcionisao kao celina, Jupiter mora da brani planetu Zemlju od kometa, meteorita i ostalih čudesa koja krenu ka njoj, tako što ih svojom jakom gravitacijom privlači sebi (zato je sav izrešetan). Na isti način, jetra brani čitav organizam od svih toksina koji mu prete. Ako uzmemo da je pozicija planeta u trenutku našeg rođenja zamrznuta slika stanja neba i da su planete organi jednog organizma, tumačeći tu sliku, koja se u astrologiji zove natalna karta, možemo shvatiti da je isto takvo stanje i osobe koja se u tom trenutku rodila jer Univerzumom vlada pravilo „kako gore, tako dole”. Natalna karta je kao DNK, koji imamo ispred sebe i ako se

Isto, a različito dovoljno posvetimo tome, dobijamo i mogućnost da ga pročitamo. Ovaj sinhronicitet je nepogrešiv. Zato što je u Univerzumu pravilo sinhroniciteta zapravo najvažnije pravilo, i ako shvatimo njegovu važnost, počnemo da obraćamo pažnju na njega i naučimo da radimo sa njim, dobićemo vrlo dragocene odgovore. Važno je da shvatimo da nema slučajnosti i da nema sudbine koja je zacrtana i nepromenljiva. Svaki put kad se zapitamo „pa zašto baš meni ovo da se desi?”, treba da znamo da postoji odgovor i na to pitanje. I u suštini je uvek isti – zbog evolucije. Osnovni razlog života svih živih bića je evolucija. Evoluciju čini napredak, sazrevanje, prepoznavanje zakona koji vladaju i širenje svesti. Dakle, mi rođenjem dobijemo svoje programe. Ove programe možemo zvati različitim imenima – genetikom, karmom, sudbinom, možemo da kažemo „pa to sam ja, takav sam, uzmi ili ostavi” - ali pre nego što im olako pripišemo bilo koji naziv i stavimo ih u neku od postojećih kategorija, treba da imamo u vidu nekoliko stvari. Prvo, mi rođenjem dobijamo jednu sliku programa nasleđenih od svojih roditelja i predaka. Sa njima se poistovećujemo. Skup mojih programa čini mene. Oni me definišu u velikoj meri i prepoznajem ih kao svoje. U astrologiji bi glavni program bio prepoznat kroz poziciju Sunca u trenutku rođenja jer je Sunce centar našeg sistema i ubedljivo je najveće, čini 98% celine. Zato se kaže „ja sam Ovan” jer je Sunce u trenutku mog rođenja bilo u znaku Ovna. Tako, uopšteno uzev, imamo 12 tipova ljudi u zavisnosti od toga gde se nalazilo Sunce kad su se rodili. Ako se Ovan koji je brz, energičan, nestrpljiv, sav sačinjen od akcije i vatre trudi da bude kao Bik – spor i temeljan – jer je video da to donosi bolje rezultate u životu, neće živeti svoju pravu prirodu, što će rezultirati konstantnim umorom. Uvek će mu se činiti da je život težak, da svaka, pa i najmanja stvar, iziskuje puno truda, da mora da se dokazuje, da drugi ne prepoznaju njegovu vrednost, da mora puno da razmišlja, predviđa i planira unapred jer ne može da se snađe u životnim situacijama. Sa druge strane, ako Ovan upozna bolje i prihvati svoju pravu prirodu koja je stvorena tako da započinje, a ne da istrajava ili još manje završava poslove, on će naći način da živi ono što jeste, te će sve ići glatko, bez imalo truda, a drugima će biti lako da ga prepoznaju i prihvate i spontano će mu dodeljivati uloge koje će biti zaista njegove. Život će mu delovati lako, a svaki uspeh će doživeti kao rezultat neverovatne sreće. Da, sreća prati hrabre, a hrabri su oni koji se suočavaju sa sobom, uče o sebi tokom celog života i rade na reviziji i poboljšanju svojih programa. Drugim rečima, naša priroda, naši programi nisu zamišljeni da nas muče, niti ima i jedne jedine osobe na planeti koja je dobila nešto što nije njeno i što ne može da iznese na najlakši i, za nju i njenu okolinu, najbolji način. Mi se mučimo

samo kad u Word-u koji je predviđen za pisanje, pokušavamo da fotošopiramo fotografije. I očajni smo što program ne radi. I pošto ne razumemo gde grešimo, a eto, danima ostajemo duže na poslu i dajemo sve od sebe i, uprkos svemu, rezultata nema, pa nema. Naravno da jedino što možemo da zaključimo jeste da program ne valja. Drugo, iako su naši programi nasleđeni, nisu nepromenljivi. Čovečanstvo evoluira. Našoj generaciji ne treba sve ono što je trebalo prethodnoj ali joj treba ono što je pre samo dvadesetak godina bilo nezamislivo, daleka naučna fantastika. Vreme se ubrzalo, a od nas se očekuje trenutno prilagođavanje novonastalim okolnostima. To znači da programe treba dobro razmotriti i zadržati samo one koji su korisni, stare zameniti novim ili ih doraditi. Da bismo bilo šta promenili, prvo treba da ih sve upoznamo i prihvatimo kao svoje. To je kao da imamo veliku kuću ali koristimo samo prizemlje, a nismo ni svesni da živimo u palati. Iako ima puno soba, one moraju da se sređuju, čiste, pa ponekad i da menjaju funkciju, da se od jedne pravi druga po potrebi. Isto je i sa našim programima. Od jedne simbolike, možemo da uđemo u drugu, i tako je prepoznamo, dozvolimo joj da se ispolji, uvažimo je ali je usmerimo u pravcu koji smo izabrali sami. U onoj meri u kojoj možemo da utičemo na svoju genetiku, tako da se jedni geni aktiviraju, dok drugi ostaju uspavani (a biologija daje sve više dokaza za to), u istoj toj meri možemo da utičemo na svoju natalnu kartu. Od budnosti, od svesti, od jasne slike šta želimo, zavisi ceo naš život. A ne obrnuto.

bahove cvetne kapi

Isto, a različito Piše: Dejan Milosavljević

Velesova Knjiga – drevna hronika Slovena L

egendarni režiser Piter Džekson je, napravivši ekranizaciju Tolkinovih knjiga Hobit i Gospodar Prstenova, najviše do sada približio široj javnosti drevni svet mudrosti i starina Evrope. Ono što prvo primetimo u pomenutom Tolkinovom opusu je da je radnja smeštena „u davna vremena“. Inspiracija za Tolkinov rad su mahom bile nordijske sage, koje su - uprkos viševekovnoj religijskoj netoleranciji i političkoj tiraniji – opstale, usmenim i pisanim predanjem. Sad neko može da kaže - „u redu, to su Nordijci, Germani. A šta je sa slovenskom baštinom? Ima li i tu nekih saga, ili smo bili, kako neko kaže, samo nepismeni divljaci?“ Sloveni su, kako se vidi iz mnogih arheoloških dokaza širom Evrope, imali svoju homogenu kulturu, svoj jezik, kao i svoje pismo. I logično je da su sve to imali – oni su i dan-danas najbrojnija etnička populacija u Evropi. Narod, koji može da iznedri veličine poput Čajkovskog, Dvoržaka, Šopena, Bizmarka, Dostojevskog, Tesle i mnogih drugih, teško da se može svrstati u divljake. Naprotiv – i pored mnogih istorijsko-geografskih opstrukcija, slovenska kultura je, pored usmenih, sačuvala i pisane tragove. Najznačajnije delo je Velesova Knjiga, hronika koja ne samo da pruža čitaocu sliku o slovenskom božanskom panteonu i drevnoj tradiciji i običajima Slovena, već beleži i konkretne istorijske momente još od sredine VII veka pre nove ere, sve do poslednje četvrtine devetog stoleća. Kako je nađena Velesova Knjiga? Možemo da kažemo da nije namerno, ali i da ništa nije slučajno. Pronašao ju je pukovnik ruske carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek na zgarištu jednog dvorca u Ukrajini u jesen 1919. godine, pred sam kraj oktobarske revolucije. Hodao je po demoliranim prostorijama zamka, kada je, u uglu jedne sobe, zajedno sa knjigama, ugledao gomilu razbacanih drvenih daščica, sa nekim urezima na njima. Pošto je bio član Ruske Akademije Nauka, pukovnik Izenbek je odmah shvatio vrednost drvenih pločica, primetivši da ure32

bahove cvetne kapi

zi nisu ornamenti, već vrsta nekog pisma. Vremenom se, posle mnogo putovanja zbog izbeglištva, Izenbek obreo u Briselu, gde se 20 godina kasnije sa daščicama upoznaje i Jurij P. Miroljubov. On je izučavao daščice 15 godina, a onda odlazi u Ameriku. Tamo se jedno vreme njima bavio Aleksandar A. Kurov, dok ih nije preuzeo Sergej Lesnoj, koji im se najviše posvetio. Tako je zbirka daščica postepeno dešifrovana i prevedena na ruski jezik. Vremenom je usvojen naziv „Velesova Knjiga“. Konačni pečat u razotkrivanju značenja i vrednosti Velesove Knjige dao je srpski doktor milanskog instituta Radivoje Pešić.

Ova viševekovna zbirka zapisa očigledno ima više autora i svi su oni pisali sukcesivno, svako u svom dobu. Pa šta kaže Velesova Knjiga? Ovo nije hronika u bukvalnom smislu, već pre, kako piše u komentaru knjige, „opšti zbornik religiozno poučnog karaktera u koji su, istovremeno sa slavljenjem Bogova, opisima verskih običaja, uključeni krupni odlomci posvećeni istoriji.“ Ova viševekovna zbirka zapisa očigledno ima više autora i svi su oni pisali sukcesivno, svako u svom dobu. Ono, na šta mi sa ovih prostora nismo navikli, je da se ovde pisalo iz slovenskog ugla gledanja. Kroz naše školovanje mi smo, hteli-ne hteli, imali reference o slovenskom pitanju samo iz grčkorimskih izvora. Velesova Knjiga baca dodatno svetlo na neke poznate istorijske događaje, koji se ponekad slažu sa kanonskom verzijom, a ponekad ne. U njoj je, npr. stalno naglašavano raspoloženje slovenskog naroda da nikad nije imao pretenzije na druge teritorije, ali da su zato često napadani, pa se spominju i tadašnji dušmani Slovena, npr.

Isto, a različito

Goti, Huni, Varjazi (Franci), a među ostalima i Grci i Ri- Velesova Knjiga, zbirka od dvadesetak brezovih daščica, mljani. Neverovatno je kako se, čitajući hronike Velesove bavi se praistorijom slovenskog naroda. Počinje od njegoKnjige, stiče utisak da je genetski kod Slovena tada imao vog praoca Ora (Arij), došavši postepeno do Askolda, vladara koji je dobro poznat istoriji - skoro dva milenijuma opisane neprekinute istorije. Poslednja daščica, duhovno najbitnija, govori o slovenskim bogovima i o odnosu slovenskog naroda sa njima. Stari Sloveni su insistirali na skladu između ljudskog i božanskog i poštovali su prirodu u svim pojavama. Slovenska religija je, nasuprot raširenom mišljenju, bila monoteistička. Imali su Trojstvo, smatrali da je duša besmrtna i znali za zagrobni život. Sloveni su za sebe tvrdili da su Božji potomci, sa jakim osećajem prisne, rodovne veze sa Bogom. To je glavna karakteristika njihovog duhovnog učenja, jer upravo je to razlog što nisu insistirali na hraidentični defanzivni mehanizam kao što ga ima i danas, movima – Bog je svuda, tako da Mu se obraćalo direkkao što se vidi iz ovog citata, „Granice naše neprijatelji tno. Hramovi su postojali kao mesta za zajedničke moliopustošiše i zemlju nam opljačkaše. Ratujemo jedino da tve, odnosno nisu smatrani svetim u lokacijskom smislu. Monoteistički sistem nije narušavao dug spisak drugih, našu zemlju odbranimo“ (daščica 14B). bahove cvetne kapi

Isto, a različito

drugostepenih bogova, baš kao što u Hrišćanstvu, pored Boga, postoje i brojni anđeli, sveci i ostala bića nebeske administracije. Ti drugostepeni bogovi su personifikacije prirodnih sila, kao što su Sunce, Mesec, munja, vatra, voda, vetar, drvo, itd. Slede imena nekih od glavnih bogova, od kojih smo sigurno bar za jednog čuli: Višnji, Svarog, Perun, Svetovid, Veles, Radgost, Krišen, Kolada, Dajbog, Ognjebog i drugi. Slovenska religija je, kao i ostale indoevropske religije, ponikla iz izvorne, vedske duhovnosti. To je očigledno po nazivima bogova i raznim terminima, koji su ili slični ili isti kao vedski (sanskrit), kao i po samom učenju - slavljenje Boga je najviši vedski princip delanja, a Sloveni se zbog te prakse i nazivaju Sloveni ili Rasi (Ras na sanskritu znači slaviti, stoga su pojmovi Sloven i Ras sinonimi. Rusi dan-danas svoju zemlju zovu Rasija, kao što je u Srbiji grad Ras bio centar Raške države). Sloveni su Boga zvali Svevišnji ili Višnji, baš kao vedski Višnu.

bahove cvetne kapi

Pomenimo i podatak da je glavni Svetovidov hram u celoj Evropi bio u gradu Arkoni na ostrvu Rügen (Rujan), koje se nalazi na severu Nemačke. O lepoti, obilju i običajima hrama je pisalo nekoliko poznatih istoričara, među kojima se naročito izdvaja Sakso Gramatik, u istoriji poznat po svojoj hronici o danskom princu Amletu, kojom je vekovima kasnije inspirisan Šekspirov Hamlet. Ogromna je tema koju smo načeli, zato smatramo da je najbolje doći do Velesove Knjige i neposredno se upoznati sa bogatom i drevnom baštinom starih Slovena. Knjiga se može naći u izdavačkoj kući „PEŠIĆ I SINOVI“. Vesna Pešić, ćerka dr Radivoja Pešića, već dve decenije uspešno vodi ovu izdavačku kuću. Za kraj ćemo citirati završne reči Velesove Knjige, a koje jasno pokazuju šta je summum bonum staroslovenskog duha – „Uznosimo slavu bogovima koji su očevi naši, a mi sinovi njihovi. Bićemo ih dostojni čistotom tela i duša, koje nikada neće umreti. I ne umiru one u času smrti naših tela.“

Isto, a različito Piše: Filip Manja Preuzeto, uz dozvolu, sa sajta kineskamedicina.com

Neke tačkice za zimske mesece

zimskim mesecima hladni patogen lakše prodre u organizam i ošteti Biao (spoljni sloj tela). Prva na udaru su pluća i disajni putevi (kao njihov „produžetak”). Ukoliko se desi da usled hladnog (ali i vrućeg) patogena, ili nekog drugog faktora (npr. zagađenog vazduha), funkcija pluća bude oštećena, tačka na kojoj se često ta promena najjasnije može primetiti je Chize. Kod ljudi koji kašlju, ili otežano dišu, ova tačka može biti vrlo osetljiva na dodir. Kružnom stimulacijom jagodicom palca može se pospešiti protok Qi-a u meridijanu Pluća, na kojem se ona nalazi. Lokacija tačke Hegu

Lokacija tačke Chize

Lokacija tačke Quchi

Na taj način nam ova tačka može poslužiti u svrhu i dijagnoze i tretmana. Slično je i sa narednom tačkom.

ge poremećaje meridijana Debelog Creva. U tom slučaju masiranje obližnje tačke Quchi (kao i Hegu) može biti od pomoći.

Ako se poremećaj u Biao sloju na vreme ne izleči, ili se pogrešno leči, patogen može dalje napredovati u tzv. Yang Ming nivo (može se desiti, naravno, da patogen i direktno zahvatiti Yang Ming kanal) i izazvati konstipaciju, ili dru-

Pošto su meridijani Pluća i Debelog creva blisko povezani (tzv. Biao – Li odnos, spoljno – unutarnje), patogen može zahvatiti oba meridijana. Tako da, u slučaju kašlja bahove cvetne kapi

Isto, a različito i(li) otežanog disanja, kada i creva nisu ispražnjena, možete pribeći masiranju obe ove tačke – Chize i Quchi (kao i Hegu). Palpirajte na obe ruke, masirajte onu koja je osetljivija. Kružno, jagodicom palca nekoliko minuta, pa pritisnite i držite pritisak minut-dva, dok bol ne prestane.

Akupunkturna tačka: -Kong ZuiTačka Kongzui ne spada u najpoznatije tačke u kineskoj medicini. Zašto sam onda izabrao da predstavljanje akupunkturnih tačaka krenem baš od nje? Iz dva razloga. Zato što je vrlo efikasna. A drugi razlog je – zašto da ne?! Kongzui pripada meridijanu pluća (LU 6) i nalazi se na podlaktici, izmedju dve kosti, 7 cuna1 iznad zgloba šake. Koristi se da stimuliše rad pluća, pokrene qi i zaustavi krvarenje. Klasični tekstovi (uključujuci i Sun Simiaov „Hiljadu zlata vrednih formula”, iz vremena dinastije Tang) ističu njenu upotrebu u slučajevima „vrućeg patogena koji je prodro u organizam, izazvao visoku temperaturu i istovremeno hladan bol u rukama, a pacijent se pritom ne znoji, te se patogen ne može lako eliminisati”. Osim toga, pomaže u slučaju kašlja, oteklog grla i iskašljavanja krvi (ova poslednja funkcija se naročito naglašava). Efikasna je i kod upala disajnih puteva, upale pluća, ili hemoroida. Nije potrebna nikakva naročita dodatna stimulacija i možete sami probati makar akupresuru. Dakle, u slučaju visoke temperature, ali obavezno bez znojenja.

...Najinspirativnija rečenica u istoriji kineske medicine U spisu „Unutrašnji kanon Žutog cara” („Nei jing”), koji označava početak i izvorište kineske medicine, u uvodnom poglavlju nalazimo rečenicu koja je svojevrsni recept za dugovečnost – ona i danas, nakon 2500 godina nadahnjuje veliki broj ljudi u Kini i svetu zainteresovanih za kultivaciju tela i duha (na kineskom „yang sheng” – „negovanje života“). „Nei jing” je delo različitih autora (iz poštovanja prema ugledu drevnog Žutog cara objedinjenih pod njegovim imenom), nastajalo u periodu od nekoliko vekova i napisano je u formi dijaloga između Žutog cara i njegovog učitelja Qi Bo-a. U prvom poglavlju, koje je u celini posvećeno negovanju života, Žuti car pita svog Nebeskog učitelja: Čuo sam kako su drevni ljudi davnih vremena u svom Proleću i jeseni (Životu, prim. prev.) premašivali 100 godina, a da u životnim aktivnostima nisu oronuli. Današnji ljudi, pak, oronu u životnim aktivnostima na pola od toga. Jesu li se vremena promenila, ili su ljudi to izgubili?. Qi Bo odgovara:

„Drevni ljudi davnih vremena, oni su poznavali Dao, upravljali se Yin-om i Yang-om, harmonizovali se Veštinama,

Pogledajmo primer iz prakse jednog iskusnog lekara kineske medicine:

u jelu i piću imali su meru,

„Muškarac, 58 god., povišena temperatura 39,5, ne znoji se. 1.1.2005. došao je na pregled, rekao je da je proveo u bolnici 3 dana, potom u drugoj bolnici još 4 dana, primao infuziju, ali temperatura se nije povukla. Pošto je na preporuku prijatelja došao kod mene, ubo sam mu tačke Kongzui, Hegu, Fuliu. Nakon 2 sata temperatura se povukla i on se radostan vratio kući.”

nisu se uludo iscrpljivali;

1 Cun je mera koju koristimo za lociranje akupunkturnih tačaka. Ako spojimo 4 prsta svoje šake (bez palca), njihova širina predstavlja 3 cuna – za merenje na sopstvenom telu, ili na ljudima slične konstitucije kao naše. Širina palca je 1 cun.

bahove cvetne kapi

u dnevnim aktivnostima imali su pravilnost, stoga su mogli održati sjedinjenim telo i duh, i ispuniti svoje Nebeske godine, otići tek nakon što navrše 100 godina.”

Isto, a različito Intervju vodila Zorica Milosavljević

Na putu dodira P

re nekoliko brojeva smo pisali o Rosen metodi i njenom uticaju na telo, duh i dušu, a sada imamo priliku da čujemo nešto o tome iz drugog ugla – ugla osobe koja je pronašla ovu metodu daleko odavde i odlučila da se posveti usavršavanju i da dovede metodu u Srbiju. Veoma istrajna i posvećena tome, Mila Popović sada može da kaže da se njena želja ostvaruje, jer kod nas, u ovom trenutku, ima pedesetak ljudi koji su bili na bar jednom kursu i koji ostaju, jer su prepoznali značaj metode za oslobađanje potisnutih emotivnih sadržaja i oživljavanje sopstvenog života i u nju se zaljubili. Mila je motor Rosen metode u Beogradu i zahvaljujući njoj, mnogi su počeli da menjaju svoje živote na bolje.

Da li je Samira ispunila tvoja velika očekivanja? Prevazišla je sva moja očekivanja... i ona i metoda. Išla sam kod nje četiri puta u Danskoj. Saznala je da se bavim robotikom i pitala me je nešto s tim u vezi, ali sam joj rekla da me to ne zanima. Ona me je zatim pitala: „Pa, dobro, šta te zanima?“, na šta je dobila odgovor da je to Rosen metoda. Samira me je tada uputila na kurseve koji se u Sarajevu održavaju već deset godina sa četiri učitelja iz Švedske: Anika Minberg, Irša Kjergren, Lota Johanson i Branko Nikolić.

I onda si se uputila u Sarajevo...? Koji su bili putevi koji su te doveli do Rosen metode? Živela sam u Danskoj osam godina i išla sam na tai chi, a sa mnom je tu išla i jedna žena, psiholog koja mi je dala dve knjige o Rosen metodi, koje ne postoje na engleskom jeziku. Inače, postoji čitav niz knjiga o tome na švedskom i danskom koje nisu prevođene na engleski. Te knjige sam stavila na sto i premeštala s gomile na gomilu jedno šest meseci, ali kad sam uzela da čitam, pročitala sam obe odmah, oči su mi bile ogromne... tada sam prepoznala da je to nešto čime bih želela da se bavim, što ovako rečeno zvuči kao da nema neku težinu, ali za mene ima. Ceo život sam isprobavala veliki broj stvari, ali do tada nisam našla to nešto iza čega bih mogla da stanem. Onda sam pokušala da nađem terapeuta u mestu gde sam živela i naišla sam na internetu na terapeuta s imenom Samira Lutvica. Shvatila sam da sam je to verovatno osoba sa područja bivše Jugoslavije, pa sam razmišljala da li bi ona želela da me vidi i primi, ali s obzirom na to šta sam pročitala o Rosen metodi, verovala sam da će to biti u redu. Otišla sam kod nje s ogromnim očekivanjima.

Da, otišla sam sama i tamo sam upoznala Žanet Dlohi koja je svršeni terapeut i imala je dugogodišnju praksu u Stokholmu. Ispostavilo se da se u Beograd doselila skoro u isto vreme kad i ja, jer je pratila svog partnera i ostavila svoju razrađenu praksu. Nas dve smo se prepoznale i združile, pa smo zajedno krenule u projekat da približimo ovu metodu ljudima u Srbiji, da dovedemo učitelje, pokušamo da proširimo znanje o Rosen metodi. Uradile smo nekoliko prezentacija Rosen metode samostalno. U to vreme smo imale veliku podršku Jung centra u Zemunu koji su nam besplatno ustupili prostorije.

Tako je krenula avantura Rosen u Beogradu... Već u februaru 2013. je došao Branko Nikolić, učitelj iz Švedske sa asistentima Rizlen Taslaman i Nerminom Samićem, rosen praktičarima iz Bosne i Hercegovine i tada je održan prvi vikend kurs u Beogradu u Bjuti imadžini centru u kom nam je Tanja Jevđović, takođe besplatno, ustupila prostorije. Kod nje smo i pre toga Žanet i ja odrbahove cvetne kapi

Isto, a različito žale prezentaciju na koju je pozvala sve svoje kontakte. Žanet je, nakon tog seminara, želela da dovede još neke učitelje u Beograd da bismo upoznali još nekog osim njih četvoro koje znamo iz Sarajeva i tako je stigla Ana Soderlund, jedna od prvih učiteljica Rosen metode u Švedskoj. Mislim da je bilo do sada tri ili četiri vikend seminara u Beogradu. Kao asistenti su, osim pomenutih, učestvovali i sledeći terapeuti iz Sarajeva: Sanela Sadiković, Šejla Smajlović i Lejla Mulić. Imali smo i dva kursa Rosen anatomije, koje su vodili Rizlen, Nermin i Dženita Pinjo. Inače, za širenje i razvoj Rosen metode u Srbiji veliku zahvalnost dugujemo svim ljudima iz Rosen udruženja Bosne i Hercegovine, kao i Vehbiji Peksin koji je metodu doneo u Sarajevo. Oni su neverovatno posvećeni, topli i gostoljubivi. Metodu su obogatili jednim dodatnim senzibilitetom svojstvenim našim prostorima.

Mila je svestrana osoba, puna znanja, veština, sposobnosti koje nosi u sebi, istovremeno je intuitivna i izuzetan Rosen terapeut. Koliko ljudi je bilo zainteresovano da nastavi obuku za Rosen terapeuta? Iako je dosta ljudi čulo o metodi, zbog raznih stvari nisu mogli da putuju u Sarajevo na intenzivne seminare, tako da je neko vreme postojalo samo jezgro od nas nekoliko. Bilo je dogovoreno da se održi prezentacija na Festivalu duše i tela i da dođu dve asistentkinje iz Sarajeva, odnosno Visokog. Tada su se desile one velike poplave i one nisu mogle da se probiju, da dođu. Mi smo išli da razgovaramo sa ljudima koji su pobegli od poplava, ali nam nisu dozvolili da to radimo duže vreme. Festival se održao na jesen te godine na kom smo Iva Musović i ja, prezentovale metodu i od tada se dogodio procvat metode kod nas. Počelo je da dolazi sve više ljudi koji su prepoznali kvalitet i bili spremni da idu u Sarajevo na intenzivne seminare.

Imala si još neke zanimljive Rosen susrete... Da, upoznala sam jednu entuzijastkinju u Grčkoj, koja je tamo jedini terapeut i želi da se metoda i tamo proširi. Dogovarale smo saradnju i sada treba da vidimo kada ćemo moći da ostvarimo dogovore.

Dva prerana studijska putovanja... Kad sam bila na kraju studija, imala sam dva studijska putovanja pre nego što sam pročitala knjige o Rosen metodi. Jedno je bilo San Francisko, čak sam posetila drugaricu koja je tada živela u Berkliju (centar Rosen metode u Americi, prim. aut.), dok je drugo studijsko putovanje bilo u Stokholm u kom sam ostala jedan mesec (u Stokholmu se nalazi Akselson institut, odakle dolaze učitelji Rosen metode u Sarajevo i Beograd, prim. aut.). U to vreme su mi knjige o Rosenu stajale na polici.

Na poslednjem vikend seminaru u Beogradu je Kako vidiš danas ceo tok događaja sada? bila gužva. Da, tada je na uvodnom danu bilo pedesetak ljudi, a na seminaru četrdeset. Došle su učiteljice iz Švedske i puno asistenata iz Sarajeva. 38

bahove cvetne kapi

Neverovatno je kako mi se desila Žanet kad sam zamislila da radim ovu metodu i još gomila drugih podudarnosti, potpuno mi je fascinantno.

Isto, a različito Čini se da je život baš odlučio da te podrži u tvojoj nameri da povučeš Rosen i na ove prostore. A gde je sada Žanet? Žanet se povukla, jer je interesovanje bilo slabo a i zato što je poželela da se posveti sopstvenom usavršavanju u srodnim oblastima. Ona je u početku davala i besplatne tretmane, ali je veoma mali broj ljudi dolazio.

Branko Nikolić je takođe značajno podržao rad u Beogradu. Da, Branko je dolazio koliko god je mogao u Beograd, zatim o svom trošku preveo i štampao knjigu. Zapravo, knjigu je preveo njegov sin i ona je štampana ovde. Ta knjiga je našla put do mnogih ljudi i sad dolazi trenutak da se knjiga ponovo štampa.

Rosen mi je najvažnij i izbor, mada će tu biti i drugih stvari. Bavim se jogom, volela bih da prenosim znanje, da se bavim muzikom Ti si naravno prva koja je dobila praktičnu godinu u Srbiji. Kako si se osećala i kako se osećaš sada? Danas je prvi dan moje praktične godine. Osećam se odlično. Taj Rosen proces traje dugo i čovek se postepeno priprema na sledeći korak. E sad, učenici metode dolaze sa različitim iskustvima, pa tako neko već ima iskustva u taktilno-terapeutskom radu s ljudima, a neko ne, kao ja. Do sad sam radila tretmane samo u razmenama sa drugim polaznicima, gde je čovek opušteniji i više je tu da uči, a sada kreće taj profesionalniji deo, gde treba da se potpuno bude tu za određenu osobu, ili „da fokus bude potpuno na klijentu“. Razmišljala sam da li znam dovoljno i kako ću to da uradim, ali je ispalo odlično. Kad je krenuo tretman, toliko toga se dešavalo da sam shvatila da treba da budem tu sto posto za tu osobu i proces me jednostavno povukao. To me je sve podsetilo zašto sam tu i zbog čega sve ovo radim. Objašnjavajući koleginici koja me pitala šta je Rosen i da li nečija neraspoloženja i tegobe mogu da pređu na mene, rekla sam joj da je poseban onaj momenat kad vidim osobu koja je osetila sebe, koja se ozarila,

koja se zarumenela, oči su joj se otvorile... to je neprocenjivo. To je kao kad uspem da obradujem dete, nema težinu, naprotiv.

U budućnosti želiš da radiš Rosen, pre svega. Koja su još tvoja interesovanja, šta voliš da radiš? Da, Rosen mi je najvažniji izbor, mada će tu biti i drugih stvari. Bavim se jogom, volela bih da prenosim znanje, da se bavim muzikom... (Mila je ranije imala svoju muzičku grupu, op.aut.) Mila je svestrana osoba, puna znanja, veština, sposobnosti koje nosi u sebi, istovremeno je intuitivna i izuzetan Rosen terapeut. Imala sam prilike da osetim njene ruke i njenu prisutnost. Veoma je lepo i inspirativno poznavati Milu. Verujem da ste čitajući o njoj, prepoznali njene kvalitete.

Ukoliko želite da saznate nešto više o Rosen metodi, pogledajte broj 18 našeg časopisa, tema broja Holly. Članak se nalazi na 32. strani.

bahove cvetne kapi

Mentalno i emotivno

bahove cvetne kapi

Mentalno i emotivno Piše: Sanela Feković

Zimski san – gde je zaspala ljubav? H

ladna atmosfera koja najavljuje zimu svuda oko nas, nekada nije samo spoljašnja manifestacija. Priroda nas zove da je pratimo u svim promenama, pa je neophodno prilagoditi se i zimskom snu – da u tišini Božića i stare/ nove godine, osetimo suptilne strane naše duše – a posebno hladnu stranu srca – to jest naše senke. Poput Božićne priče koju je Čarls Dikens napisao iz sopstvene senke – dugova, koje je uspeo da vrati zbog uspeha ovog literarnog dela – on je poklonio i svetu senku, koja je uzela maha u mnogim srcima. To je senka u kojoj se neki prepoznaju kroz glavnog junaka priče: nesimpatičnog, škrtog, usamljenog direktora Londonske banke – starca Skrudža. Oslušnuvši mudrost zimskog sna, Dikens je svojim čitaocima obelodanio i snagu ove senke, to jest njenu poruku koju propovedaju: „duh prošlosti, duh sadašnjosti i duh budućnosti” u priči. Šta nam o hladnoj strani srca, gde vladaju bes, mržnja, paranoja, konflikt, ljubomora i zavist, govore tri duha vremena koja žive u nama? I kako ih oslušnuti i ove zime? Kada boravimo u hladnoj strani srca, po primeru ciničnog Skrudža, mi osećamo nedostatak, koji, iako je često u prošlosti, zauzme sve vremenske odrednice, i počinje da vlada našom percepcijom. Kada osećam da mi nešto stalno fali, meni pada imunitet na ljubav, jer da se razumemo, u konstantnoj frustraciji manjka ljubavi, ljubav je zapravo sahranjena – ona nas je izdala, pa samim tim i svaka osoba s kojom dolazimo u kontakt je lažni prijatelj, izdajnik, prevarant, hladnokrvna pijavica koja hoće nešto da nam uzme, da nas napusti i da nas omalovaži. To je duh sadašnjosti ovakve hladne strane srca. Izolacija - usled nepoverenja i manjka samovrednosti, odvojenosti od osnovne ljubavi koju treba da dobijemo u detinjstvu, i koja bi takođe trebalo da bude bezuslovna i nepovratna. Ali često nije tako. Nekada dobijemo u veoma ranom razvojnom periodu detinjstva takav „udarac

sudbine” od koga se često naša mala dečija duša ne može oporaviti – ili barem ne vidi put, jer je izgubila kontakt s ljubavlju. To je duh prošlosti ovakve hladne strane srca. Pustoš, pučina beskraja na vidiku, i samoća – u čvrstom vojničkom stavu skamenjenih emocija, glava daje naredbu srcu – ne puštaj nikog, tako je bolje, i onako ne postoji sigurno rešenje gde smem da se pustim. Svi treba da plate visoku cenu života kao i ja – to je fer i ispravno, jer život je serija pravila na koje, kada se osloniš, možeš da preživiš. To je duh budućnosti ovakve hladne strane srca.

Samovrednost, razumevanje, ljubav, saosećanje, osećaj sigurnosti i blagostanja na ovom svetu - to je duh budućnosti Međutim, svakog od nas zimi posete sva tri duha vremena, i ako im dozvolimo, pokažu nam slike koje nedostaju u puzli srca. Podsete nas, u tišini i odsjaju snežnog pokrivača, ono što i dalje cakli u našim očima, a što smo usled velikog bola, razočaranja i pada zaboravili… da bi preživeli. Samovrednost, razumevanje, ljubav, saosećanje, osećaj sigurnosti i blagostanja na ovom svetu – to je duh budućnosti ove tople strane srca – i snaga „Skrudžove senke”. U tišini, gde se krije blago istina, izvezenih tananim nitima ljubavi, baš tu leži kompilacija svih verzija duhova vremena – poslušajmo u tišini kako je zapisano, i kako se otpisuju dugovi prošlosti. Hvala Čarlsu Dikensu na večnoj inspiraciji, hvala zimi što je ponovo tu, bezuslovno – vidimo se u snovima na javi, na toploj strani srca.

bahove cvetne kapi

www.bahovekapi.com

Čitajte nas na:

Posetite našu Fejsbuk stranicu: www.facebook.com/pages/Udruženje-Bahove-cvetne-esencije/432824593466520