Bahove cvetne kapi - Mustard

broj 23, oktobar 2016. Godina VII

Tema broja:

Mustard

Psihološko savetovalište JAZZ osnovano je 1998. godine Ovog septembra slavi 18 godina rada!

U sklopu savetovališta od 2006. radi i

Škola za obuku bahovih praktičara.

Ovog oktobra Škola obeležava 10 godina rada.

Ekipa savetovališta zahvaljuje svim svojim malim i velikim klijentima, pojedincima i porodicama, kao i svim polaznicima obuke koji su u prethodnim godinama poklonili poverenje nama i savetovalištu.

Hvala!

www.jazzord.com

Sadržaj: Tema broja

Ponašanja u pubertetu

17

Isto, a različito

Mustard 5

Depresija i Bahove cvetne kapi

20

Panjćatantra

30

Zen i umetnost življenja

32

Bezrazložna potištenost

6

Mustard - Od duševne patnje do duševne veličanstvenosti 8 Prepoznajte svoje raspoloženje 10 Iz dnevnika Bahovog praktičara 13

Praktični saveti Karakteristike Bahovih kapi

Bahove kapi i kućni ljubimci 23 Alergija na ambroziju

Iz drugog ugla

Prikaz slučaja

Mogući uzroci unutrašnje praznine 14

Prikaz slučaja Svetlane Pejin

O tebi, koji postojiš tu za drugoga

Prikaz slučaja Miroslave Tadić

16

22

24

Mentalno i emotivno Depresija i suicid

36

Ko je vlasninik ljutnje?

38

Ne klepeći nanulama

39

26 28

Od srca hvala Katarini Guidese što je pomogla da ovaj broj stigne do naših čitalaca.

broj 22, oktobar 2016, godina VII

Glavni i odgovorni urednik: Zorica Milosavljević redakcija@bahovekapi.com

web: www.bahovekapi.com

e-mail: bahovecvetnekapi@yahoo.com

Izdavač: Udruženje za promociju medicinskog sistema dr Baha „Bahove cvetne esencije“ Pere Todorovića 1, 11030 Beograd Predsednik udruženja: Vesna Stojanović ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove cvetne kapi

Časopis izlazi dva puta godišnje

Često nismo svesni da percepcija onoga što doživljavamo boji našu stvarnost. Nismo svesni, jer ne možemo da okrenemo prekidač i da tek tako promenimo naš doživljaj, pa stoga ostajemo u našem, uverenjima generisanom, stanju. Kad nedovoljno tačno opažamo stvarnost, to ima svoju funkciju, funkciju stvaranja iluzije ili „obmane čula“. Vrsta percepcije je, zapravo, vrsta mentalnih ili emotivnih predstava.

Kad promenimo percepciju prošlosti (ili stvarnosti), sama prošlost (stvarnost) se menja.

U situacijama kad imamo utisak da nas stvarnost „stiska“, možemo da pokušamo da se „izmaknemo“ koji korak i pokušamo da sagledamo i osetimo nešto drugačije od onoga što nam je bio prvi utisak. Tada možemo, ako smo iole uspešni u izmeštanju, da osetimo da se nešto u nama menja i da se kroz „tamu“ koju smo prvobitno videli probija svetlost uvida. To je važan korak koji vodi harmoničnijem stanju.

Uvereni smo da ćete, čitanjem ovog našeg broja, dobiti neke od putokaza ka početku menjanja percepcije. To je, naravno, tek prvi korak a sve ostale ćete praviti samostalno ili uz pomoć osobe obučene za rad s ljudima, prema vašim potrebama.

Važna je istrajnost u tom radu i posvećenost cilju kom ste krenuli. Želimo vam uspešno putovanje kroz vaše unutrašnje prostore i jasno prepoznavanje ispravnih koraka!

Redakcija časopisa

Tema broja Piše: Aleksandra Arsenijević

Mustard (Gorčica)

M

ustard (Sinapis arvensis) je esencija koju je doktor Bah namenio ljudima koji ne pokazuju interes za realan život oko njih. Zaista, ljudi u Mustard stanju su depresivni bez očiglednog razloga i imaju osećaj kao da ih je preplavio taman, crni oblak. U zavisnosti od težine tog stanja i osećaja koje osoba ima u tom stanju, taj oblak može imati težinu malja koja potpuno parališe normalan život i bilo kakvu akciju. Iz tog razloga Mustard je

Osobe u Mustard stanju mogu beznadežno padati u stanje depresije, imati suicidne misli i ideje i nekada mesecima ne izlaziti iz kuće. preparat koji se, veoma uspešno, koristi kao pomoćno sredstvo u tretiranju depresije. Osobe u Mustard stanju mogu biti neaktivne, bez ikakve inicijative da nešto urade ili započnu. Gotovo nikada sami ne preduzimaju korak ka izlečenju i napretku. Obično im je potrebna velika podrška okoline ili bliskih ljudi. Često su skloni samosažaljenju i poricanju bilo kakve mogućnosti da im bude bolje. Za razliku od stanja Wild Rose gde su ljudi takođe pasivni i neaktivni jer su puno puta nešto probali u životu, nakon toga pali pa odustali, kod Mustarda toga nema. Često ne možete definisati zašto je neko zapao u to tamno stanje. Za razliku od Wild Rose stanja, osoba u Mustard stanju intezivno i duboko pati. Takvo stanje, naravno, brine i plaši njihove voljene. Osobe u

Mustard stanju mogu beznadežno padati u stanje depresije, imati suicidne misli i ideje i nekada mesecima ne izlaziti iz kuće. Mustard ne bira pol i godine. Fizičke bolesti i unesrećenost mogu pogodovati nastanku Mustard stanja. Poznata je postporođajna depresija koja se može uspešno tretirati ovim preparatom a izazvana je promenom hormonskog statusa porodilje. Često su tinejdžeri u Mustard stanju koji mogu maskirati drugim oblicima ponašanja.

Kao što se crni oblak nadvije nad osobu, isto tako, bez vidljivog razloga i nestaje… do sledeće prilike. Mustard je esencija koja je delotvorna i u situacijama koje su manje teške i ozbiljne, kroz koje svi prolazimo povremeno, kada smo pritisnuti i kada se osećamo loše i teskobno, žargonski rečeno kada smo smoreni a da ne znamo zašto. Mustard brzo podiže energiju organizma i brzo deluje, za povremene epizode ga treba uzimati kao urgentnu dozu, često tokom dana. Za hroničnu depresiju je, pak, bitno da se uzima dovoljno dugo da bi se stanje trajno iscelilo i da osoba nije na klackalici fizički, emotivno i duhovno što dodatno pogoršava stanje depresije. Ako postoji sklonost da se bez razloga upada i izlazi iz mračnog Mustard stanja, onda je potrebno postepeno ojačati tu osobu i stvarati drugačiji obrazac, drugačiji odgovor kada se Mustard stanje ispolji. Sve u svemu, dragocena biljka za veoma teška i neprijatna stanja.

bahove cvetne kapi

5

Tema broja Priredila: Zorica Milosavljević

Bezrazložna potištenost

MUSTARD (gorušica, slačica) - cvet svetla podstiče: sposobnost razlikovanja naizmeničnog smenjivanja kolektivnih i sopstvenih sadržaja osećanja, duhovnu zrelost i vedro spokojstvo Da li bi ovo mogle biti vaše reči?

Ne znam šta to treba da znači, što sam tako tužan. ... i iznenada sam iznutra tako blokiran da se ničemu ne mogu obradovati Tamni sati u mome životu su mi dobro poznati. Dolaze iz vedra neba. Isto tako ponovo nestanu.

Prepoznati duševni nesporazum...

U nesvesnoj želji da se doživi kao deo velike celine, osoba je veoma otvorena za svet i nadlične kolektivne osećajne struje.

Kada kolektivni osećaji tuge - npr. prouzrokovani ratovima ili prirodnim katastrofama - stupe u rezonancu sa sopstvenom nesvesnom „zapamćenom tugom“, osoba je preplavljena ovim jakim kolektivnim osećanjima kao velikim crnim oblakom. Tada je kontakt sa unutrašnjim vođstvom i središnjim svetom ometen. Osoba pasivno pati sve dok se kolektivno stanje klime ne poboljša.

Iz knjige Mehtil Šefer (Mechthild Scheffer) „Bahova cvetna terapija“.

6

bahove cvetne kapi

...I korigovati Nastupanje takvih stanja se ne može sprečiti sopstvenim snagama. Ali osoba može ova crna vremena da učini plodonosnim za svoj životni plan. Prvi korak za to je da pažljivije posmatra međupovezanosti njihovog pojavljivanja i nestajanja. Ako se osoba tada prepusti svom unutrašnjem vođstvu sa spremnošću da svesno prođe kroz tamne periode, nije im više tako bespomoćno prepuštena, već uzima dalje učešće u životu.

Time osoba postaje duhovno zrelija i može sva osećanja - takođe i vedrije momente u životu - da dublje doživi.

Formula snage:

Ja sam lak Ja sam raspoložen.

Ja idem ka svetlu.

Pripremljene po uputstvima dr Edvarda Baha od biljaka sa naših prostora.

Bez konzervansa, veštačkih boja i aroma.

Esencije se prodaju: - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drvene kutije - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drveni stalak - pojedinačne(Stock bottle) od 10ml i 20ml - mRescue krema od 5ml, 10ml i 50ml - mRescue sapun uz svaki komplet dobija se i mRescue krema i mRescue sapun

F

bahoveesencijemirakovic

Tema broja

MUSTARD Od duševne patnje do duševne veličanstvenosti

Piše: Vesna Krdžalić

M

ustard se vezuje sa kvalitetom duše ka veselosti, smirenosti i jasnoći.

U negativnom stanju osoba je u turobnom, mračnom i depresivnom raspoloženju. Duboka melanhonlija nepoznatog uzroka obuzima osobu u potpunosti, tako da je izoluje od ostatka sveta debelim slojem velike tuge. Osoba se odjednom oseća kao potpuni stranac u istim životnim okolnostima, bez energije, koja je ispražnjena kroz neki nevidljivi kanal. Dok te mračne sile vladaju osobom ona je u potpunosti u njihovoj milosti i nema te sile ni zdravog

8

bahove cvetne kapi

razuma koji bi je izvukao iz takvog stanja. Takođe, nema ni želje, a ni mogućnosti da se ovo stanje prikrije pred drugima. Ovakvo raspoloženje traje do momenta dok se, odjednom, samo od sebe, iznenada ne promeni. I osoba se ponovo dobro oseća sve dok se tamni oblaci ponovo ne navuku.

Svi smo u svom životu imali priliku da se ovako osećamo, možda ne baš ekstremno loše. Ovakva stanja se mogu porediti sa početkom kliničke depresije koja počinje bez nekog posebnog razloga, ponekad kao prolazna faza. Pokreti

Tema broja i percepcija postaju usporeni i javlja se nedostatak motivacije, bezvoljnost. To izgleda kao da je neka spoljna frekvencija preuzela organizam i usporila ga u svakom smislu te prekinula veze sa spoljašnim svetom. Nije lako odrediti gde je tačno uzrok koji dovodi do ovog problema. Možemo tražiti objašnjenje ovakvog raspoloženja sa raznih tačaka gledišta, a jedno polazište bi moglo biti da uzrok leži u duhovnoj odvojenosti pojedinca od višeg sopstva što rezultira tugom duše zbog izgubljenog doma.

Osobe u pozitivnom Mustard stanju znaju i prepuštaju se struji života. Prihvataju padove i tokove života kakvi jesu znajući da se radost uvek i ponovo vraća kao što i sunce zasija iza oblaka.

Zanimljivo je da su mnogi veoma poznati slikari i kompozitori često zapadali u negativno Mustard stanje. Takvi ljudi su mnogo otvoreniji prema kolektivnom ljudskom iskustvu i u njemu nalaze svoju inspiraciju. Neki su upoređivali sebe sa sunđerom koji upija sva ta okolna događanja u sebe do momenta kada u kreativnoj fazi to preraste, transformiše se u umetničko delo.

Ovo stanje često nastupa pre odlučujućih koraka koji nas vode ka ličnom razvoju. Na tom putu ličnog razvoja gotovo svi prolazimo kroz negativno Mustard stanje što nam ostavlja u iskustvu spoznaju o ličnim mračnim delovima nas koja proživljavamo i transformišemo. A svaka transformacija na ličnom planu ima efekat i na sve druge kao i na sveukupno svojstvo. Sa svakim mračnim Mustard danom nešto više svetla obasja našu planetu.

Ova spoznaja bi mogla da pomogne osobama u negativnom stanju da lakše prođu kroz periode melanhonlije sa više staloženosti.

Ovo je esencija za sve koje muči iznenadni napad tuge koji im oduzima želju za životom i volju za osmeh, za one koji su skrhani bolom i depresijom i sve koji se bez pravog razloga osećaju loše, te stiču utisak da se sve oko njih ruši i da je sve crno. Mustard je za trenutke kada se čini da više nema nade, nema leka i nema rešenja. Ništa više nema smisao. Osoba je bezvoljna, lako zaplače, ima osećaj velike težine u telu, te nema potrebu ni za kretanjem.

Polako se isključuje iz života sa nemogućnošću da se trgne iz tog stanja. Zapravo se nalazi u milosti ovog stanja dok samo ne prođe te ostavlja osobu u strahu od ovih napada,

jer su van njegove kontrole. Ovo stanje često susrećemo u skandinavskom području gde je malo sunca, te u proleće i jesen kad je češća pojava depresivnih stanja i u periodu menopauze kada opada nivo određenih hormona.

Osobe u pozitivnom Mustard stanju znaju i prepuštaju se struji života. Prihvataju padove i tokove života kakvi jesu znajući da se radost uvek i ponovo vraća kao što i sunce zasija iza oblaka. Životne teškoće podnosi mirno i sa jasnim unutrašnjim uverenjem da su neminovne i deo individualnog životnog puta, plana.

Edward Bach je zapisao: „Ova esencija otklanja mrak i donosi radost u život. Svako ko uzima ovu esenciju ima osećaj polaganog buđenja iz dubokog mračnog sna. Mustard je odličan stimulans koji nam dozvoljava da obnovimo energiju u posebno bitnim trenucima u životu onima koji predstavljaju uvod u promene. Mustard budi preporod i daje novu životnu svetlost.“ Pozitivan stav: VIDIM SVETLO; SREĆAN SAM; JA SAM U SVETLU

bahove cvetne kapi

9

Tema broja Piše: Violeta Azmanoska

Obrasci ponašanja u blokiranom stanju

U

koliko barem jedan ili dva od ovih obrazaca ponašanja precizno oslikavaju vaše trenutno stanje, potreban vam je Mustard. > Ne osećate da vam se bilo šta radi. > Lako zaplačete i imate potrebu da često lijete suze. > Iznenada se osećate potišteno. > Ne nalazite logičku vezu između ovog stanja i ostalih segmenata svog života. > Osećate se isključeno iz normalnog života. > Potpuno ste u sebi, i zarobljeni u žalosti. > Vi ste u milosti ovog osećanja sve dok vas ono ne napusti kada ono hoće. Tada se osećate kao da vas je neko oslobodio iz zatvora. > Plaše vas ovakvi napadi jer su oni potpuno van vaše kontrole.

Mustard je za one ljude koji podležu mračnom raspoloženju, ili čak očaju, kao da ih je prekrio taman oblak i sakrio svetlost i radost života. Nije moguće navesti bilo kakav razlog niti dati bilo kakvo objašnjenje za ovakve napade. Tako da jednostavno, pod ovakvim uslovima, nije moguće biti srećan ili radostan. Mustard se naziva „Cvetom svetlosti“ i vodi od duševne patnje ka duševnoj snazi.

10

bahove cvetne kapi

A ako se prepoznate u nekom od sledećih modela mogli biste da izaberete Sweet Chestnut. > Nalazite se u ekstremno teškoj poziciji koju jednostavno više ne možete da podnesete. > Imate potrebu da se predate ali ne možete to sebi da priznate. > Osećate da ste stigli do samog kraja i da će vas sopstveni teret uništiti. > Doživljavate ekstremnu mentalnu agoniju, „crnu stranu duše“.

Sweet Chestnut je za one ljude koji doživljavaju trenutke bola koji je tako velik da je skoro nepodnošljiv. Potreban je u situacijama gde njihov um ili telo osećaju da su došli do krajnje granice svoje izdržljivosti, kada mora da se pojavi izlaz. Ili za situacije kada izgleda kao da im ništa drugo ne preostaje nego da se suoče sa destrukcijom i poništenjem. Naziva se „Cvetom spasa“ i vodi kroz tamu ka svetlosti.

Mustard pripada grupi preparata za one koji su nezainteresovani za aktuelna zbivanja, a Sweet Chestnut pripada grupi preparata za one koji osećaju utučenost i očaj. I jedan i drugi tip osobe osećaju kao da su upali u zamku i ne znaju kako da izađu iz nje jer: Mustard pasivno trpi, bez ikakve ideje kako ili zašto je došao u tu situaciju.

Sweet Chestnut i dalje aktivno učestvuje u toj situaciji, i pored toga što je svestan kako je došao u nju, i podleže sopstvenom strahu koji ga lomi.

Tema broja šeg postojanja, i u suštini, ni duša ni telo ne mogu bez nje da postoje, ako joj ne date primaran značaj u svojim mislima, osećanjima i ponašanju, ona se pretvara u bol i patnju.

Ako je potisnete, onda sve kreće naopako, jer počinjete da se hranite onim što vam ne prija, a to su bol i patnja. Zašto uopšte dolazi do potiskivanja tih suštinskih emocija? Obično to bude rezultat nemogućnosti da postanemo svesni tj. da prepoznamo šta je važno za nas. Ono što je važno nam obogaćuje život, ono što nije nas osiromašuje. Sukob pri određivanju šta nam je važno, a šta nije, nas tera da biramo kako ćemo emotivno da reagujemo, što znači da emocija koja je u skladu sa izabranom važnošću će nam „podići“ raspoloženje, a emocija koja nije u skladu će nam „spustiti“ raspoloženje. Mustard tip se upravo bori da sam napravi ispravan izbor, da sam ukine unutrašnje zabrane i da se sam reši negativnih ideja, uverenja i navika. Tako gledano, svi mi smo ponekad Mustard tipovi, samo je razlika u intenzitetu tog stanja.

Mustard tip je osoba koja živi svoj život više kroz unutrašnji dijalog nego kroz spoljašnju komunikaciju. To joj donosi duboko razumevanje o tome šta znači sve što postoji oko nas i ispunjava je tihim zadovoljstvom. Površno uživanje je ne zanima. Ona ima intenzivnu potrebu za srećom koja je zasnovana na razboritosti, razumnosti, ozbiljnosti i emotivnoj fleksibilnosti. Karakterišu je unutrašnja ravnoteža i jasan osećaj odgovornosti, a ne raspršeni i veseo optimizam.

To je njeno stanje kada je u skladu sa sobom.

Kada nije u skladu sa sobom ima tendenciju da bude negativna, sumorna, depresivna, bez humora, bez smisla za život, ili da se potpuno izoluje od spoljašnjeg sveta. Tada ulazi u specifično stanje melanholije, tuge ili potištenosti, koje se kao taman oblak nadvija nad njene misli i osećanja. Gubitak kontakta sa srećom u njoj izaziva gubitak entuzijazma, volje i radosti, ili strah, koji kada se nagomila može da stvori iskrivljeno stanje. Uobičajena psihička manifestacija tog stanja je pojava neosnovane depresije koja je najčešće vezana za osećaj tuge, odbačenosti ili pesimizma. A uobičajene fizičke manifestacije ovog stanja su slaba cirkulacija, podložnost infekcijama i preterani umor.

Neosnovana depresija znači da ne postoji realan razlog za depresiju, a doslovno reč „depresija“ znači potiskivanje. U ovom kontekstu potiskivanje se prvenstveno odnosi na potiskivanje određene hranljive emocije koje kao posledicu, slikovito rečeno, ima ili glad ili trovanje. Kada potisnete ono što vas zaista hrani, vi ćete ili ostati gladni, ili ćete jesti ono što vam ne prija. Na primer „sreća“ je hrana koja vas podiže, snažno i celovito, i vi automatski doživljavate ispunjenost.

Kada je pojedete vi više niste gladni. Pošto je ona osnova va-

Mustard tip je osoba koja živi svoj život više kroz unutrašnji dijalog nego kroz spoljašnju komunikaciju.

Na sreću postoji jedan vrlo efikasan recept za prevazilaženje Mustard stanja, a to je biti sa ljudima koji su jednostavni i imaju čisto srce, ili biti u prirodi sa biljkama, životinjama, bojama, mirisima, jer sve to budi radost. A radost je najdirektniji lek za ovo raspoloženje!

Drugi preparat je Sweet Chestnut koji je, u poređenju sa Mustardom, za ljude koji borave u mnogo ekstremnijim negativnim stanjima. Kada nisu u skladu sa sobom takvi ljudi mogu da borave u totalnom očaju i da stoje na ivici mentalnog, duševnog i fizičkog sloma. Oni ili borave u dubokim depresijama ili se nalaze u akutnom beznađu. Još je gore kada uđu u fazu tvrdoglavosti i arogantne netolerancije koja ih stavlja u borbu moći sa sopstvenom sudbinom. Besmislenost njihovog tvrdoglavog otpora prema realnosti ih čini gubitnicima koji upadaju u stanje očajanja, po čemu ih je najlakše prepoznati. To je klopka iz koje ne mogu da pobegnu jer ne mogu više ni da misle, ni da osećaju, ni da delaju, ni da čekaju. Strah od sledećeg koraka ih parališe, i oni očekuju svoj slom ili uništenje.

Kada su u skladu sa sobom oni odišu potpunom suprotnošću, što je druga karakteristika pored ekstremnosti. A to je velika unutrašnja snaga. Oni su odgovorni, nezavisni i sposobni da se suoče sa izazovima života i da budu svesni svoje patnje. Kada razumeju svesnu patnju, tada mogu da spreče bahove cvetne kapi

11

Tema broja pesimizam-optimizam. Obe suprotnosti su uvek latentno prisutne. Kada se izabere jedna suprotnost, druga ne nestaje, samo je na „čekanju“, i ne smeta ovoj prvoj. Prosto se povlači, ali je tu. Koja će biti aktivna opredeljuje vaš izbor.

A Mustard je potpuno druga priča. Tu vašeg izbora nema.

Dok postoji Mustard stanje, tu ne možete mnogo da utičete. Veće umeće je da budete strpljivi i da znate da ono nema veze sa vama, i da čekate da to raspoloženje prođe. Jer ono dolazi samo i odlazi samo. Ono na čemu možete da radite je da generalno sebe održavate u povišenom energetskom i stabilnom emotivnom stanju, tako da smanjite mogućnost da vas poseti ovo nepredvidivo Mustard raspoloženje ili barem da ga lakše podnesete.

ekstremnu patnju, jer se ne odupiru stvarnosti i ne žele da stvari budu drugačije nego što stvarno jesu. Ne raspadaju se pred problemima već ih posmatraju kao vrstu ličnog testa, znajući da se nikada ne mogu suočiti sa testom koji je iznad njihove mogućnosti da ga prođu. Jer takav je životni poredak.

Glavno suočavanje za ljude tipa Sweet Chestnut predstavlja suočavanje između njihove snage (borbe) i njihove slabosti (predaje). Kada zaborave na svoju suvišnu infantilnu bespomoćnost, tada mogu da idu putem pomirljive linije koja se ne buni protiv realnosti. I kada imaju nerealne planove, oni su fleksibilni. I kada ne mogu da ispune svoje želje, oni su poslušni. I kada stvari ne idu dobro za njih, oni prihvataju sudbinu. I kada dodirnu dno, oni prihvataju Boga.

Preparat Sweet Chestnut je kao mentalni „omekšivač“.

On omogućava da čovek skloni svoj otpor i rezervisanost prema stvarnosti, da nađe izlaz iz naizgled beznadežne situacije, da postane optimističniji, realističniji i humaniji, da se oslobađa svojih slabosti i da se sa poverenjem prepušta rukama sudbine. Čak se daje i kao lek u slučaju kada je telo u ekstremnom stanju reaktivne krutosti.

Mustard ili Sweet Chestnut, pitanje je sad?

Osnovna razlika među njima je u tome što Sweet Chestnut podrazumeva istovremeno postojanje potpuno dve različite polovine, koje se ne mogu mešati tj. potpuno dva različita stanja koja su potpuno oprečna i uopšte se ne dodiruju. Postoje paralelno i istovremeno, ali mogu da budu iskorišćena samo naizmenično, ili jedno stanje ili drugo. Slabost-snaga, borba-predaja, nesreća-sreća, 12

bahove cvetne kapi

Inače Mustard je čudak koji nameće svoju volju i trajanje, ali gospodari samo dok traje. Kad ga nema, kao da nikad nije postojao. Ne ostavlja za sobom repove, već potpuno čist teren. Kada uočite njegovu ćud, prestanite da se borite protiv njega, već se naoružajte čekanjem, i ne trošite snagu.

Tada vam najviše pomaže saznanje što tačno znate da niste krivi za to stanje, već da to stanje služi nečemu što ni sami ne razumete. I to vas čini mirnim. Propuštajte i strpljivo čekajte. Da biste bili sigurni da niste vi ništa iskreirali, i da se ne sakrivate ni od kakve odgovornosti, najvažnije je da budete iskreni. Kada ste iskreni vi tačno prepoznajete da li je vaše neraspoloženje tipa Mustard ili ne, a samim tim znate koju poziciju da zauzmete.

Glavno suočavanje za ljude tipa Sweet Chestnut predstavlja suočavanje između njihove snage (borbe) i njihove slabosti (predaje) Ispravno pozicioniranje dolazi od pažljivog posmatranja. A pažljivo posmatranje je metod za otkrivanje stvari onakve kakve jesu. Nikada nećete pogrešiti ako pažljivo posmatrate. A možete da posmatrate sve, bukvalno sve. I možete da posmatrate svime što imate. Ne samo očima, već celim telom. Celo telo oseća. Kada imate ispravne podatke možete lako da zaključujete, jer tada zaključak ide sam od sebe, bez ikakvog razmišljanja. To je forma budnosti. A imate i recept. Jednostavno posmatrajte!

Tema broja

Piše: Mira Ković

Fotografije: Mira Ković

Iz dnevnika

Bahovog praktičara Mustard je jedan od dvanaest preparata koji se po dr Bahu priprema metodom kuvanja, oslobađajuci pri tom karakterističan, pomalo nerijatan miris i prepoznatljivu boju senfa.

U narodu poznata kao Gorčica ili Crna slačica nekad je bio rasrostranjen korov koji je na obradivom zemljištu generacijama stvarao probleme. Upotrebom herbicida on, kao samonikla biljka polako nestaje, ali se uzgaja kao kultivisana biljka za potrebe farmakološke i prehrambene industrije.

Razlog zašto je dr Bah izabrao ovaj cvet za neobjašnjiva stanja depresije i tamna mentalna stanja, najverovatnije leži u njegovom tamnom semenu i pomerenom zemljištu iz koga izrasta. Stabljika koja je prilično razgranata i visoka veoma brzo posle branja gubi na svom volumenu, naprosto se sleže i smanjuje. Ali zato žuti cvetovi sabrani u cvasti „razbijaju“ sva neobjašnjiva tamna stanja. Oni će svojom vedrinom da podstaknu i pozitivno afirmišu životno osvetljenje.

Mustard je biljka koja raste iz sitnog tamnosmeđeg semena koga može biti na hiljade u jednom metru kvadratnom i čak dugo uspavan u zemljištu može da sačeka pogodne uslove za rast. Raste po oranicama, pored puteva, uglavnom na mestima gde je na zemljištu nesto rađeno (oranje, prekopavanje, radovi uređenja).

Biljka je visine 50-70cm i cveta u našim krajevima od maja do avgusta.

bahove cvetne kapi

13

Iz drugog ugla

Mogući uzroci unutrašnje praznine ( Mimulus – Heather – Mustard šina ) Piše: Kata Vuletić

M

nogi mi u poslednje vreme pričaju o gotovo nestvarnom osećanju praznine koje ih iznenada zapljusne. Svako ima neku svoju sliku tog trenutka - u vidu ponora koji se otvori između dva koraka, tuposti koja odjednom obhrve ili ogromnog staklenog zvona kojim kao da su poklopljeni. Čini im se da sve vide, a da ih ništa ne dotiče. I niko ne sagledava uzrok.

Kao Bahov praktičar, brzo ću reći: Mustard je za to odličan. I jeste, uzimanjem Mustarda ovakvi trenuci se prorede toliko da imamo osećaj da su potpuno nestali. Mustard pomogne da se napravi divna harmonija osećanja sreće i razboritosti. Posle jedne ili nekoliko flašica sa Mustradom 14

bahove cvetne kapi

u kombinaciji, ponori se više ne otvaraju, ili ne u onolikoj meri kao pre, i trebalo bi da smo mirni. I budemo mirni.

Samo ti iznenadni napadi umeju da budu toliko razorni, praznina koja zapljusne bude poput namerno podmetnute noge dok negde bezbrižno trčimo, i to se ne zaboravlja. Želimo da saznamo zašto nam se to dogodilo i u tom saznanju da se nekako osiguramo da se neće ponoviti. Makar sam ja to jako želela, i ta me želja nije napustila dugo posle izlaska iz intenzivnog negativnog Mustard stanja.

Napadi negativnog Mustard stanja, u vidu navale tmurnog raspoloženja i osećenja potpune bespomoćnosti i besmisla, bili su deo moje svakodnevice pre nekoliko go-

Iz drugog ugla dina. Posle ispijene dve flašice Mustarda, uglavnom su nestali. Kad bi se javili, znala sam da ako uzmem Mustard nestaće – i nestali bi, ali nešto u meni nikako nije moglo da se umiri. Odakle dolazi tolika praznina? Kada ću moći da budem sasvim sigurna da se neće ponoviti?

Jedan od odgovora pronađoh u knjizi Ditmara Kramera New Bach Flower Therapies, u kojoj on daje objašnjenje uzročno - posledičnih veza negativnih stanja koji se tretiraju Bahovim esencijama što naziva šinama. Tako objašnjava dva puta, tj. dve šine kojima se stiže u negativno Mustard stanje. Jedna od njih počinje bivanjem u negativnom Mimulus stanju i ja se u njoj prepoznah.

Naš nas problem toliko zaokupi, da postepeno uđemo u proces u kome potpuno zaboravimo šta je empatija i šta znači biti od pomoći drugima.

Ukoliko smo u negativnom Mimulus stanju, dakle u velikim strahovima izazavanim realnim okolnostima u kojim se nalazimo, strahovima tolikim da nemamo volje i snage, niti poriva da o njima pričamo, tada ne osećamo da imamo hrabrosti ili samopouzdanja za konstruktivni pokret. Čini nam se da smo nemoćni da rešimo problem.

Naš nas problem toliko zaokupi, da postepeno uđemo u proces u kome potpuno zaboravimo šta je empatija i šta znači biti od pomoći drugima. Ne osećamo da ima ičega u nama što bi ikome bilo od pomoći. Dođemo nekako u stanje svesti u kome nam se čini da samo mahnito hvatanje za druge, za koje smatramo da im je bolje, može da nam pomogne. Počnemo tako da pričamo bez prestanka o svojim problemima o kojima smo dugo ćutali, bez osećanja da li to ikoga zanima. Potpuno izgubimo osećaj da postoji mogućnost da se zagledamo u dubine sopstvene duše i tamo pronađemo oslonac. Preuzimamo negativno Heather ponašanje ne bismo li pronašli mesto na kome smo sigurni. U zavisnosti kakav smo tip ličnosti, manje ili više napadno pričamo svima, ili makar mnogima, o svojim mukama. A kako je potpuno nemoguće da nam spoljni svet obezbedi toliko potreban osećaj unutrašnje sigurnosti, počinjemo jasno da osećamo da nam nešto suštinski nedostaje. Susretnemo se sa ponorom i prazninom koji zjape u nama. Oni se pojave iznenada i veoma su intenzivni i mogu imati razne forme od melanholije do izražene anksioznosti, ali je svima zajedničko da ih ne povezujemo ni sa čim iz realnog života. I eto ga Mustard negativno stanje.

Kada lekcija koja dolazi iz negativnog Mimulus stanja, ne bude savladana, to stanje se kompenzuje negativnim Heather stanjem, koje rezultira stanjem dekompenzacije, koje u ovom slučaju bude Mustard negativno stanje, iz koje osoba više ne može da nađe čak ni prividan izlaz.

To stanje liči na ćorsokak u koji se ušlo i ne može se izaći. Prepoznavanje i tretiranje ovog stanja ima prioritet u terapiji. Rezultati se mogu pokazati i tretiranjem recimo Mimulus stanja ili Heather stanja, ali problem će se zaista rešiti samo ako se počne rešavati Mustard stanje.

Najčešće kad je klijent već ušao u dekompenzaciju Mustard stanjem, on to ume i da kaže, ali je dobro imati na umu ovu dinamiku prelaza iz Mimulusa u Heather pa u Mustard i videti da li postoji indikacija za Mustard.

Tada se Mustard daje prvi. Za očekivati je da će klijent, posle tretmana Mustard esencijom, daleko ređe biti u negativnom Mustard stanju, ali da će biti potrebno izvesno vreme da se savladaju lekcije koje proističu iz Mimulus stanja. Tako će se još neko vreme greške u shvatanju tih lekcija očitovati u prelasku u Heather. Zato se posle Mustarda daje Heather, eventualno Mustard u kombinaciji sa Heather, što zavisi od toka razgovora sa klijentom, a na nekoj od sledećih kontrola, kada se uvidi da negativnog Mustard stanja više nema, uz Heather se dodaje i Mimulus. Ne preporučuje se da se sva tri stanja tretiraju odjednom.

Kako sada vidim, ovo objašnjenje može da se primeni na moje iskustvo - na onu mene koja je pre nekoliko godina imala intenzivne napade iznenadne anksioznosti, koji su bili umireni Mustardom, ali ne i potpuno iskorenjeni. Posle toga je sledio period u kome su me divni i iskreno pažljivi ljudi oko mene, srećom po mene, upozorili da davim svojom pričom o tome šta sam sve preživela, pa sam uzimala Heather. To je rezultiralo time da sam se sve jasnije suočavala sa realnim nedostatkom hrabrosti da se suočim sa događajima oko sebe. Tek kad sam u više navrata uzimala Mimulus, stanja iznenadnih anksioznosti su u potpunosti nestala, jer sam prestala da preskačem iz Mimulusa u Heather pa u Mustard, iz nemogućnosti da naučim lekciju koju je Mimulus imao nameru da me nauči. Bočica sa Mustardom već podugo skuplja prašinu na mojim policama, nije mi potrebna. Ali zato za Mimulusom neretko posegnem, posebno kad shvatim da me hvataju strahovi koje ni sa kim ne želim da podelim. Znam na koji način najlakše ispadnem iz ravnoteže i da je izgradnja vrline hrabrosti suočavanja sa svakodnevicom uz Mimulus moja priča. Sad je konačno sve jasnije i sigurnije.

bahove cvetne kapi

15

Iz drugog ugla Piše: Danijela Sretenović

O TEBI, KOJI POSTOJIŠ TU ZA DRUGOGA ž

… elim reći ponešto baš o tebi – onom koji brineš o drugim ljudima, onom koji se baviš isceljenjima, terapeutikom bilo koje vrste. Neka naša pažnja ovaj put bude okrenuta ka tebi. Okrenimo reflektore ka ovoj vrsti ljudi, osvrnimo se bar za trenutak na sve one koji se bave pomaganjem drugima u pronalaženju harmoničnog stanja i poboljšanja kvaliteta življenja.

Shvatila sam (iz razgovora sa mojim klijentima i pacijentima) da na terapeute i ljude kojima je posao služenje drugima, gledaju kao na neke supermene ili superžene, koji su izuzeti od svih nedaća životnih. Uvidela sam koliko zabluda postoji oko ovoga, te zato nastadoše ove rečenice.

Da… i mi smo od istog materijala sazdani… mi, koji smo tu da bismo pomagali drugim ljudima, da bismo im bili usmerivači kuda i kako bi trebalo da hodaju stazama svojih života. Da, jednako osećamo tugu i radost. Jednako smo podložni svim mogućim životnim izazovima - nismo ni u kom slučaju pošteđeni. Načini kako se nosimo sa izazovima i kako prolazimo kroz njih – e tu se možda razlikujemo. Da bi jedno Biće bilo kvalitetan i uspešan terapeut, nije dovoljno samo da ovladamo datom materijom i naučiti kako da je u praksi primenimo. Jednako je važno dostići veliki stepen sklada unutar sebe i kao takav raditi sa ljudima kojima je pomoć potrebna. Jednako je važno imati ogromnu količinu empatije, ljubavi u sebi da bismo na najbolji mogući način bili u stanju pomoći ovom drugom. Suva teorija ne znači ništa (ili gotovo ništa) ukoliko nemamo u sebi dovoljno najplemenitije vibracije koju nesebično delimo sa drugima. Da, ukoliko ne razvijemo u sebi Sveprisutnu Ljubav i ukoliko je ne propuštamo kroz sebe i ka svemu oko nas. I upravo u njoj je ključ svega. Treba iznedriti pregršt te najfinije vibracije i njome obasipati sve ljude. A ponajviše one koji dolaze po bilo koju vrstu pomoći. Upravo takvim Bićima je ona najpotrebnija da bi umeli i mogli da nastave dalje. Da bi umeli da se pokrenu sa tačke gde su se zaglavili.

Ono u čemu se još ogleda razlika je stepen odgovornosti – koliko smo ga svesni ili ne. A on znači da je imperativ biti u harmoniji sam sa sobom jer ona mora biti polazna tačka za 16

bahove cvetne kapi

svaki tretman. Odgovornost da znamo na koji način i neverbalno utičemo jedni na druge i sposobnost da pružimo nesebično najkvalitetniji kvant Sveprisutne Ljubavi. One od koje sve počinje i gde se sve završava.

Sa druge strane, sve terapeute vidim kao privilegovane.

Da, pružena im je prilika da budu na usluzi i za dobrobit drugih ljudi. Pružena im je prilika da na najlepši mogući način obogaćuju sebe, svoju Svetlost, svoj personalni ton.

Da oplemenjuju svoje živote kroz iskustva koja prolaze pri svakim susretu, konsultaciji, tretmanu. Prilika se ogleda u većoj mogućnosti ličnog razvoja i kvantnog skoka (koji direktno je povezan sa nivoom i razvojem svesti). Dakle, svaki susret između terapeuta i klijenta je trenutak kada se dešava najinspirativnija moguća razmena (informacija, energija, vibracija).

I pitanje sa kojim se mnogi susreću je – da li su ljudi koji nam dolaze kao klijenti naša ogledala? Rekla bih – ne, nisu. Nisu uvek. Generalno, početak svakog rada bilo ličnog ili kao terapeuta nosi određene grupe ljudi koji imaju ulogu nekih vrsta naših ogledala. Naravno, to ne znači da sve moguće disharmonije koje naši klijenti i pacijenti imaju, nama nedostaju ili treba da ih dovedemo u sklad unutar naših života. Međutim, kako se razvijamo, rastemo i usavršavamo, to prestaje bivati po principu privlačenja istog. A to znači da ukoliko mi lično dostignemo određeni stepen razvoja svesti, onda prevazilazimo i ovaj deo. Upravo tada postajemo magneti, ali na potpuno drugom nivou. Onom koji će nas spojiti sa onim ljudima kojima, po principu stopostotne kompatibilnosti, baš mi možemo najefikasnije pomoći. I retko, ili skoro nikako, nećemo raditi sa ljudima koji „nisu za nas“. Tako dolazimo do osvešćivanja da znamo da taj neko nije zalutao i „pogrešno“ izabrao nas kao svog terapeuta. Baš nas u moru drugih. I dolazimo do toga da nisu svi naša ogledala. Tada znamo da smo prevazišli stadijum ogledala. I dolazimo do onoga što jeste prava suština – razmena informacija na ispravan način iz obe Svetlosti. I klijenta (pacijenta) i terapeuta.

Iz drugog ugla Piše: Kata Vuletić

Ponašanja u pubertetu (Clematis – Impatiens – Mustard šina)

O

„ pet ne slušaš šta ti govorim!“ Ovo je rečenica koju izgovaramo svom pubertetliji toliko često, da bi je sasvim slobodno trebalo snimiti da se ne troši glas na tolika ponavljanja. I svaki put smo sasvim u pravu, jer je zaista i istina da nas ne sluša. Ne, nije nepažljiv, bezobrazan, lenj, rasejan, nehajan. Nije neko grozno biće progutalo biće našeg, do pre par meseci, divnog deteta. To je i dalje to divno stvorenje koje volimo, samo sa drugačijim ponašanjem. A mi se moramo pomiriti sa tim da će takva njegova ponašanja sledećih nekoliko godina biti naša svakodnevica.

Normalna slika zdravog pubertetlije uglavnom je ona u kojoj slike ima, ali tona nema. Ili, ako ima i slike i tona, ton je neprimereno pojačan. Sredine izgleda kao da nema, a uzroke toga razmotrićemo u ovom članku.

Dakle, pubertetlija je tu, ali se ne oglašava, zvali ga, ne zvali. Gde je? Tu je fizički, ali njegovo biće je u nekom samo njemu poznatom svetu. Sanjari. Ako smo ga nečim i uposlili – sigurno je rasejan. A kad i pokaže interes za stvarni svet oko sebe, to kratko traje. Uglavnom nije prisutan i nije zainteresovan. Počesto ćemo pomisliti da je umoran, jer takav utisak ostavlja. Nije zgoreg proveriti krvnu sliku, i obratiti pažnju na rane znake nekog poremećaja u ishrani, ali skoro je sasvim sigurno da će biti sve u redu. Kao što je sasvim u redu i njegovo ponašanje – primereno je životnoj fazi u kojoj se nalazi. Prosto se radi o negativnom Clematis stanju, u kome mogu biti čak izuzetno bledi i imati blaže probleme sa cirkulacijim, poput hladnih ruku i stopala.

Misli jednog pubertetlije su neumorne - vrludaju non stop.

Iz toga je jasno da im koncentracija jako brzo popušta i očas posla gube pažnju. Mogu postati ekstremno zaboravni, toliko da vas uplaše i pomislite da biste ga odveli na neki pregled. Radi se o tome da im je pažnja preusmerena na neki svet u njima. Maštanje o budućnosti, ili o nekom samo njima poznatom svetu, toliko ih okupira da realni svet u kome mi živimo, za njih istinski prestaje da postoji. A kad se tome doda zloupotreba modernih tehnologija,

najezda igrica koja im pomaže da ostanu u svetu mašte – eto problema koji nas je snašao, takoreći preko noći.

U tom stanju daleko sporije zapažaju i da su upali u neki problem u realnom svetu. Neće recimo primetiti da se razboljevaju, kamoli da će uočiti na vreme da kasne sa nekom od svojih obaveza. Spavaće mnogo duže nego što im je potrebno da se istinski odmore, jer svakako nemaju osećaj da nešto propuštaju u realnom svetu, kad za njih on skoro da i ne postoji. Postavimo li im neko pitanje, iz ubeđenja da smo u komunikaciji sa njima, mogli bi biti iskreno zapanjeni. I oni, ali i mi njihovom reakcijom. Lako se može desiti da nam odbruse da smo im smrtno dosadni.

Misli jednog pubertetlije su neumorne - vrludaju non stop. Iz toga je jasno da im koncentracija jako brzo popušta i očas posla gube pažnju.

Glavni simptom negativnog Clematis stanja je nedostatak motivacije i produktivnog pokreta u životu. Stanje na prvi pogled može zaličiti na negativni Wild Rose, Hornbeam ili Olive, samo je unutrašnji uzrok drugačiji. Clematis stanje je veoma maštovito i živo, za razliku od apatičnog Wild Rose stanja. Clematis stanje je veoma opušteno, dok je Hornbeam u grču, jer je napet zbog svoje neproduktivnosti. Clematisa to što nije produktivan ne sekira ni malo. On blaženo sanjari da će sve postići. Tako će vam pubertetlija iskreno obećati da će od tri jedinice u dnevniku, za dve nedelje, koliko je ostalo do kraja polugodišta stvoriti peticu u knjižici. On iskreno misli da to može. A za razliku od Olive iscrpljenosti koja je uglavnom akutna, Clematis zna počesto da bude hronično stanje.

U ovom stanju je prirodno i da više razmišljaju o smrti, jer život oko sebe i ne vide baš najbolje, a interesantan im svabahove cvetne kapi

17

Iz drugog ugla kako nije. Zato decu u pubertetu prirodno privlače razni darkerski pokreti u muzici i filmu, recimo.

E sad, kad se neko iz negativnog Clematis stanja sudari sa obavezama iz stvarnog sveta, pa odjednom postane svestan koliko mu je vremena uludo proletelo, može brzo preleteti u negativno Impatiens stanje. Tu nama, kao roditeljima, postojanje problema postaje sasvim jasno. Više ne možemo da se zavaravamo. Imali smo divno dete sa kojim smo uživali na svakom koraku. Dobro, posle smo dobili rasejanog ćutologa, ali sad – sad se pitamo koja je ovo aždaja pojela našu divnu devojčicu koja je do juče strpljivo prepisivala svoje domaće zadatke, crtala nam cvetiće i pravila sa nama kolače. „Otkud ovaj URAGAN u mojoj kući?“ pitanje je koje zaskoči i najstrpljivijeg roditelja.

Ovo negativno Impatiens stanje nastaje usled bolnog suočenja sa predugim bivanjem u negativnom Clematisu, u kome je izgubljeno previše vremena da bi se sad moglo nadoknaditi. A stvarni život je u međuvremenu tekao i traži instant nadoknadu. Ne, ne želi pubertetlija da nadoknadi propušteno jer je shvatio da je važno to što je propustio. Samo želi da se što pre oslobodi pritiska okoline, da bi se vratio svojim maštarijama i sanjarenjima.

Tako upadne u veoma stresnu petlju u kojoj nešto u njemu stalno vrišti: „Požuri!“. A u toj žurbi svašta se može dogoditi, i to ne baš svašta dobro. Neoprezan, grub i uvredljiv rečnik je čest. A neobuzdan jezik lako povredi nekog u oklini, pa eto očas svađe ili tuče. Posledice mogu biti ozbiljne fizičke povrede, pa je veoma uputno začetke ovakvog ponašanja sankcionisati.

Ovde je jasno zašto je prisustvo odlučnih odraslih osoba u životu pubertetlije od najvećeg značaja. Roditelji imaju moć, i za preporuku je, da odgraniče i sankcionišu bivanje u negativnom Clematis stanju, ali imaju obavezu da to urade sa negativnim Impatiens stanjem. Naravno, uzimanje Bahovih kapi je ovde veoma poželjno i dobrobitno, mislim da ne treba naglašavati. Očekivati saradnju i redovno uzimanje kapi ravno je očekivanju čuda, pa se i tu moraju postaviti jasne granice. Dakle, odgovornost je roditelja da podseća pubertetliju na njegove obaveze dok je u Clematis stanju, a da insistira na pristojnom ponašanju kad ovo stanje pređe u Impatiens – na razne vaspitne načine – uključujući i preporuku za redovno uzimanje ovih esencija.

Odraz roditeljske zrelosti je shvatanje da su ova stanja odraz zdravog prolaska kroz pubertet, u kome dete preispituje sve vrednosti i uverenja koje je do tada steklo, što nije lak proces. Roditelj se mora pomiriti sa tim da su ova stanja ponavljajuća i shvatiti da se ne sme uljuljkati u prividan mir u kući posle negativnog Impatiens cunamija, jer se dete najverovatnije samo vratilo u svet svoje mašte – dakle Clematis.

18

bahove cvetne kapi

Još je opasnije ako ne primeti da se dete umirilo iz drugog razloga, u negativnom Mustard stanju, što je sasvim izgledno da će se desiti kad se suoči sa tim da nikako ne može nadoknaditi propušteno vreme u maštanju – te tada odjednom ima osećaj da ga je stvarni život bukvalno pregazio. U ovo se stanje samo odjednom sklizne iz Impatiens stanja, kad ni grozničavi napori, napravljeni u poslednjem momentu ne dovedu rezultata koji im okolina traži. To znači da ne mogu da naprave izgovor da se vrate u Clematis stanje – svoj izmaštani svet. Tada ih zapahne neki nedefinisani osećaj potpune izgubljenosti, kao da im je na momenat neko izvukao tlo pod nogama. Ulete u neku prazninu i ne shvataju šta im se dešava.

Ako roditelj nije pažljiv posmatrač, može pomešati negativno Clematis stanje maštarenja sa ovim stanjem propadanja u beznađe, što bi moglo biti i opasno. U Clematisu dete ima živu maštu, dok u Mustardu biva potišteno.

Taj nagli napad osećaja praznine, melanholije i depresije može prouzrokovati želju da se iz njega tako naglo i izađe, pa se može desiti da se posegne za brzim i, naizgled veoma efikasnim, veštačkim načinima razveseljavanja, koja su deci, na žalost danas veoma lako dostupna. Mustard esencija u ovom stanju efikasno pomaže da se izađe iz potištenosti.

Ovo je bila priča o pubertetu, ali se ona može preslikati i na neke druge životne situacije. Ista je logika primenjiva na sve situacije kojima nam je klijent, pošto je zalutao u svet mašte, pa izgubio kontakt sa realnim svetom, skliznuo u Impatiens bes iz nestrpljenja ili čak stigao do iznenadnih napada beznađa koja su svojstvena Mustardu.

Iz drugog ugla Piše: Aleksandra Arsenijević

Depresija i Bahove cvetne esencije iskustva u radu sa klijentima

K

ada je depresija u pitanju, Bahovom praktičaru se uglavnom obraćaju za pomoć dve kategorije klijenata: 1. Pacijenti koji su na višemesečnoj ili dugogodišnjoj terapiji antidepresivima. Prolazili su kroz različite faze lečenja i terapija ali se broj i količina lekova nije smanjivao tokom vremena, naprotiv. Ne vide poboljšanje niti napredak i zabrinuti su za svoje zdravlje i efekte dugotrajnog uzimanja lekova. Često su zbog depresije na bolovanju, onesposobljeni za normalan život i rad i time dodatno zabrinuti i uplašeni, kako za sebe i svoju budućnost, tako i za svoju porodicu.

2. Klijenti koji ne žele da se obrate lekaru za pomoć, bilo zato što se inače leče alternativnim metodama ili zato što imaju loše iskustvo od ranije sa korišćenjem lekova u porodici, među prijateljima ili poznanicima. Ponekad se radi i o nedovoljnoj obaveštenosti ili predrasudama.

su doveli do depresije. Po pravilu, kada je depresija u pitanju potrebno je KONTINUIRANO uzimanje Bahovih kapi najmanje 3-6 meseci, a kod dugotrajne depresije i znatno duže. Karakteristično za depresiju je da postoje plus i minus faze kada mnogi klijenti gube strpljenje i prekidaju terapiju. Bahove kapi nisu čaroban štapić, ali su vrlo moćno sredstvo i podrška u depresiji. Bitno je da klijent kontinuiranim uzimanjem kapi polako izlazi iz depresije, te da na taj način, u idealnim uslovima smanjuje uzimanje lekova pod nadzorom lekara do njihovog potpunog ukidanja.

Karakteristično za depresiju je da postoje plus i minus faze kada mnogi klijenti gube strpljenje i prekidaju terapiju.

Ovo su najčešća pitanja koja postavljaju depresivni klijenti: - Kako i koliko mogu Bahove kapi pomoći kod depresije?

- Koliko dugo ih treba piti?

- Ima li negativnih efekata?

- Da li se mogu uzimati uz postojeće lekove i terapiju?

- Hoću li do kraja života morati da pijem kapi?

- Mogu li sam da odredim kapi za depresiju?

Pre svega, treba naglasiti da su Bahove kapi potpuno neškodljiva terapija koja se može koristiti uz postojeće medikamente. Oni neće remetiti efekte lekova jer Bahove kapi pre svega utiču na suštinu i uzroke problema koji

20

bahove cvetne kapi

Bahove kapi nisu biljna zamena za antidepresive. One daju zdrav impuls za isceljenje, a samo od čoveka samog zavisi da li će sebe, a tu se misli na um, telo i osećanja dovesti u balans ili ne. Bahove cvetne esencije su pomoćna prirodna metoda a iscelitelji smo mi sami.

Iako se za svakog klijenta pravi individualna kombinacija, kada je depresija u pitanju neke esencije se često nalaze u kombinaciji:

Mustard

- esencija koju po pravilu treba držati u kombinaciji i u plus i u minus fazama. Pomaže da se osoba pridigne iz mračne, neaktivne faze koja se pojavljuje bez nekog vidljivog razloga. Prvi izbor kada je depresija u pitanju

Iz drugog ugla

Gorse - daje snagu i optimizam posle mnogo ponovljenih padova, kada se čini da više nema nade Star of Bethlehem - za pretrpljeni šok i poraz koji je zaledio osobu u postojeće stanje, za tugu Ovo su samo neke od esencija koje se mogu naći u kombinaciji. U zavisnosti od osobe i njene specifične situacije, svaka esencija može doći u obzir. Iz tog razloga je bitno da kombinaciju odredi kvalifikovan Bahov praktičar kad god je to moguće. Pravilno doziranje je veoma bitno i varira od osobe do osobe. U fazama kada se osoba ne oseća dobro, bitno je da zna šta se od negativnih stanja čisti i bitno je da je ne preplave strahovi, panika ili očaj. Bahove

Poseban problem je što pacijenti sami sebi ukidaju ili smanjuju lekove jer često ne nalaze na razumevanje kod lekara.

Impatiens

- esencija koja je često potrebna kada dođe do poboljšanja a klijenti nemaju strpljenje, pa prerano prekidaju uzimanje kapi

Beech - vrlo često depresivni ljudi postaju netoleran-

ti, pogotovo kada postoje sugestije ili pritisak okoline da se podvrgnu nekoj vrsti terapije

Larch

- zbog nesigurnosti

Mimulus

- zbog briga i strahova, krhkosti psihe

Water Violet - zbog usamljenosti, da prošire svoje granice i prevaziđu zatvorenost

R ock Water - zbog krutosti i nefleksibilnosti Gentian

- zbog razočaranosti i pesimizma

kapi se ne uzimaju doživotno. Kao što niko ne uzima antibiotike ili lekove za pritisak preventivno, tako se ni Bahove kapi ne uzimaju preventivno. Njima se skidaju slojevi problema dok potpuno ne nestanu. U nekim porodicama postoji više članova koji pate od depresije i postoji neka vrsta sklonosti da u situacijama pritiska i neravnoteže zapadaju u depresivna stanja. Tek tada će uzeti Bahove kapi, ne ranije. Bitno je da se obrasci ponašanja i emotivnog reagovanja koji su nasleđeni i naučeni koriguju i menjaju.

Na taj način se stvara otpornost na stresne situacije koje su okidač za depresiju.

Poseban problem je što pacijenti sami sebi ukidaju ili smanjuju lekove jer često ne nailaze na razumevanje kod lekara. To je potencijalno najgora situacija jer se naglim prekidanjem propisanih lekova često poništavaju meseci stabilne situacije. Kako kod nas ne postoji saradnja između alternativne i zvanične medicine, te su jedino lekari odgovorni i nadležni za određivanje terapije, bitno je pomeriti svest ljudi da su zapravo jedino oni sami odgovorni za svoje zdravlje, ali da jedino lekar može prepisati ili ukinuti lekove. Sve ostale metode su pomoćno sredstvo i dobro bi bilo da te metode rade sinhronizovano za dobrobit svakog čoveka. Pravi iscelitelj je priroda i to je dar koji nam je dat rođenjem. Svakom, bez razlike.

Posao Bahovih kapi, konkretno, je da podrži taj dar i one to rade nežno i efikasno. bahove cvetne kapi

21

Praktični saveti

Karakteristike Bahovih kapi Bahove cvetne kapi su u upotrebi širom sveta već oko osamdesetak godina i kroz kliničko iskustvo pokazalo se i dokazalo da: > Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste

čak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili bolešću iscrpljeni ljudi.

> Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizičke

patnje.

> Efikasne su za sticanje osobina koje poboljšavaju

kvalitet naše svakodnevice (tolerancija, koncentracija)

> Nema uzgrednih neželjenih dejstava. > Primena ovih kapi ne isključuje primenu lekova

druge vrste.

> Kapi ne mogu da se predoziraju. > Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod

jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesvešćenih ljudi), nakaplje na dlan, u čašu vode, u sok, vruću supu ili kafu...

22

bahove cvetne kapi

> Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi

one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene na čoveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo na kućnim ljubimcima ili cveću u saksijama, dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav stav o tome. jednako su efikasne za lečenje i negovanje kućnih ljubimaca i svih životinja, kao i biljaka.

> Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zračenja,

mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo čuvanje jednostavno.

> Kapi mogu da se nose u tašni ili džepu, a u

radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na bilo kom mestu. Mogu se držati u frižideru u slučajevima kada se ne upotrebljavaju stalno, već samo po potrebi (kao što je npr. Rescue Remedy).

Praktični saveti Piše: Dragica Stojnić

Bahove kapi za kućne ljubimce D

r Edvard Bah je bio engleski doktor i homeopata. Čoveka je posmatrao kao celinu, a ne samo simptome. Bavio se uzrocima bolesti, a ne posledicama. Njegov osnovni stav je da „ne postoje bolesti, već samo bolesni ljudi.”

Osnovna karakteristika metode dr Baha je jednostavnost.

Otkrio je 38 cvetnih preparata, plus Rescue remedy. Rescue remedy se sastoji od pet preparata i to je preparat prve pomoći.

Tih 38 preparata je podelio u sedam grupa. Otkrio je da ovi preparati pokrivaju sva mentalna i emotivna stanja.

Postoji i narodna izreka: Ljubomoran kao pas.

Najčešće korišćen preparat je Rescue remedy, koji sadrži cvetne preparate: - Star of Bethlehem za šok - Clematis za ošamućenost, nesvesticu - Rock Rose za veliki strah i paniku - Cherry Plum za histerično ponašanje i gubitak kontrole - Impatiens za uzbuđenost, nestrpljenje, uznemirenost

Preparati se prave u obliku vodenog rastvora.

Kapi se koriste kako kod ljudi, tako i kod njihovih ljubimaca, a to bi značilo četiri puta dnevno po četiri kapi. Mogu se staviti direktno u usta, a mogu se staviti u vodu za piće ili na hranu ili, što naši ljubimci najviše vole - na neku poslasticu.

Kao što sam napomenula, osnovna odlika Bahove metode je jednostavnost. Sam pregled, dijagnostikovanje, kao i uzimanje preparata je jednostavno.

Pregled ili uzimanje slučaja se vrši putem razgovora sa vlasnikom ljubimca i na osnovu posmatranja ponašanja ljubimca. Nakon toga se odredi potrebna kombinacija lekova, koju će ljubimac dobijati.

Ispitivanja su pokazala da kod ljubimaca postoje negativna emotivna stanja, kao i kod ljudi. To su, na primer: strah, usamljenost, nesigurnost, bes, briga, ljubomora, tuga...

Mogu se staviti direktno u usta, a mogu se staviti u vodu za piće ili na hranu ili, što naši ljubimci najviše vole - na neku poslasticu.

Rescue remedy je idealan i za ljude i za životinje uvek u situacijama prve pomoći, kao što su panika, šok, ukočenost.

Dr Bah nije pokušavao da ga koristi umesto medicinskog ili veterinarskog tretmana, ali je primetio da užas i uzrujanost, kao rezultat nesreće ili traume, može da uspori proces izlečenja.

Moje iskustvo je pokazalo da često i vlasnicima i ljubimcima treba dati istu esenciju.

Ja sam Rescue koristila u raznim situacijama npr. kad psa ili mačku udari auto, ukoliko pas mnogo laje, kad se u porodici rodi beba, prilikom dugog putovanja...

Navela sam samo neke od raznih situacija u kojima su ljubimci veoma lepo odreagovali na Rescue i u kojima je došlo do značajnog poboljšanja stanja ili do potpunog rešenja problema.

bahove cvetne kapi

23

Praktični saveti Piše: Aleksandra Arsenijević

Alergija na ambroziju Lična iskustva u alternativnom lečenju alergije na ambroziju

K

raj leta i početak jeseni je period godine koji sam odu- Impatiens - zbog nestrpljenja, kada će sve ovo proći? vek najviše volela jer je toplo, svi su opušteni i mogu da boravim napolju tokom celog dana. Na stranu što je danas retko ko opušten a vreme se divlje menja, ko nije imao Holly - za bes alergiju na ambroziju ne zna kako je to biti zatvoren u kući mesec i po dana u najlepšem periodu godine. Pre Willow - zbog ogorčenosti tipa-zašto baš ja uvek, zašto petnaestak godina, u drugoj polovini avgusta počele su da me svrbe uši i oči uz neprekidno kijanje i ubrzano disanje. baš meni?

Posle mesec dana sam bila potpuno iscrpljena i smlavljena. Mislila sam da sam se prehladila, ali isti simptomi su Chestnut Bud - ponavljajući događaj, iz godine se ponavljali iz godine u godinu, maltene u dan. Jedino što je svake godine bilo sve gore i gore. Tada se o ambro- u godinu ziji nedovoljno pisalo, tako da ljudi nisu ni znali o kakvoj se alergiji radi. Ja sam prvo probala da ispiram sinuse, koristila propolis, različite masti za grlo i nos, ali se stanje Walnut - da zatvori energiju za spoljne uticaje pogoršavalo. Boravak u prirodi je praktično nemoguć i zahvaljujući ambroziji, saznala sam da čovek može u isto Olive - zbog umora vreme i da pliva i da kija, i to pod vodom :). Na stranu što jedva diše, preumoran je i konstantno neispavan. Imate osećaj da se organizam žestoko bori i on to zaista i radi, Oak - da se izdrži teskobna situacija kao da mu polen ambrozije radi o glavi.

Kada sam počela da se bavim Bahovim kapima, probala Gorse - za osećaj očaja u posebno teškim situacijama sam da smirim reakciju organizma esencijama i na moje veliko iznenađenje, uspela sam da veoma ublažim reakcije organizma. U takvoj situaciji se pravi individualna kombinacija koja se često menja, zavisno od situacije, ali neke Ovde je izlistano desetak najčešćih esencija koje sam koesencije će se verovatno ponavljati kod mnogih koji pate ristila, bilo je i drugih, po potrebi. Kod alergija se koriste uglavnom urgentne doze kapi, na svakih petnaest minuod alergija: ta, pola sata, najviše sat, jer telo jeste stalno u urgentnoj situaciji.

Beech - zbog netolerancije organizma Osim kapi koristila sam akupresuru, masirala sam u najgorim periodima tačke na rukama (tačku Li4) i akupresuCherry Plum - zbog osećaja da se ta situacija više ra je donosila trenutno olakšanje. Nekada bih na sat vremena dva puta masirala ove tačke. Akupresura i Bahove ne može izdržati kapi su mi skinule sigurno nekih 50-60% procenata te24

bahove cvetne kapi

Praktični saveti

goba, ako je to uopšte moguće procentualno izraziti. Ali, kada imate jaku alergijsku reakciju i tih preostalih 3040% zvuči zastrašujuće.

Osim kapi koristila sam akupresuru, masirala sam u najgorim periodima tačke na rukama (tačku Li4) i akupresura je donosila trenutno olakšanje I korak do potpunog isceljenja Nakon par godina, na kraju sezone alergije, uzela sam antiparazitski program dr Clark i 42 dana čistila organizam.

Za to vreme sam 3 puta čistila jetru. Nakon pola godine, ponovila sam čišćenje, uz dodatna čišćenja jetre. Uz sve to, stalno su rađeni klistiri i korigovana je ishrana. Sam postupak je ukupno trajao oko godinu dana i od tada više nemam alergije, ukupno kinem par puta u sezoni. Moje iskustvo je da se bez fizičkog čišćenja creva i jetre, organizam ne može sam osloboditi alergije. Zato to i jeste spor i mukotrpan posao ali vredi uloženog truda, tim pre jer je prirodan i neškodljiv. Za sve vreme ovih tretmana, nikakve lekove nisam koristila. Ishrana je veoma važna i neophodno je izbaciti namirnice koje su štetne. Sami alergo testovi se nisu pokazali kod svih korisnim na duge staze.

Ono što stvara podložnost alergijama, po tradicionalnim

učenjima je mukus koji se gomila u telu i zato je i potrebno čišćenje organizma. Veliki broj ljudi sa alergijama teško podnosi mlečne proizvode i gluten a preosetljivi su i na šećer i konzervanse. Ipak, tu ne postoje pravila i svako mora otkriti šta njemu odgovara a šta ne. Imala sam prilike da upoznam ljude koji su dobre rezultate postigli prelaskom na sirovu ishranu, makrobiotiku, ishranu po ajurvedi. To su sve vrlo različiti sistemi i svako mora izabrati po svojim sklonostima jer ti sistemi lečenja često imaju kontradiktorna uputstva.

Ovaj postupak čišćenja koji sam sprovodila mogu bezbedno koristiti odrasli, ali šta je sa decom?

Bahove kapi i akupresura su bezbedna pomoć i deci.

Imala sam prilike da razgovaram sa ženom čije se unuče od tri godine gušilo od alergije i malo, malo morali su da zovu hitnu pomoć. Imali su sreće da im lekar pedijatar preporuči boravak u borovoj šumi kao lek za dete. Nekoliko meseci leti dete je provodilo na moru, na smenu sa roditeljima i bakama, dok nije ojačalo. Svake godine, simptomi alergije su se smanjivali, da bi do njegove pete godine potpuno nestali. Čula sam i za iskustva odraslih, na moru i na Tari, gde trenutno dožive olakšanje i preporod okruženi borovinom, bez ikakvih drugih tretmana. Tako da, pomoći kod alergije na ambroziju ima, samo treba biti uporan, strpljiv i dosledan. bahove cvetne kapi

25

Prikazi slučaja Prikaz slučaja Svetlane Pejin

1. Agrimony - turika, da mu pomogne da bude iskren prema sebi, da ne beži od problema.

2. Gorse - štipavac, beznađe, totalni pesimizam.

3. Rock rose - sunčanica, panični i intenzivni strahovi

K

lijent je osoba muškog pola. Ima četrdeset godina, pre dve godine je imao infarkt. Visok, mršav. Zaposlen je, oženjen i ima dvoje dece.

4. Olive - maslina, za iscrpljenost.

5. Mimulus - zevalica, da mu pomogne u prevazilaženju strahova koje ima.

6. Star of bethlehem - ptičje mleko, da ga vrati u ravnotežu

Prva poseta Dejan mi se obratio za pomoć na insistiranje majke i supruge. Pri prvom susretu bio je nepoverljiv, odavao je utisak nesigurnosti. Pored toga primetila sam da je bio veoma nestrpljiv. Sumnjao je u Bahove kapi, iako nije znao ništa o njima. Dovodio ih je u vezu sa drugim vrstama biljnih preparata koji mu nisu pomogli.

U prvom razgovoru mi je saopštio da je on „čovek koji se ne smeje“. Njegovo stanje je bilo vrlo loše, prepustio se očajanju i strahovima koji su mu remetili svakodnevicu.

Dejan je izuzetno mršav, nervozan, govori malo, bez inicijative i veoma je nestrpljiv slušalac. Ima uznemiren pogled.

T - Dejane, pokušaću da ti pomognem Bahovim kapima.

Međutim, moraćeš i sam da se potrudiš, mnogo toga zavisi i od tebe. Neće biti teško. Samo je potrebno da uzimaš po četiri kapi četiri puta dnevno i to je sve. Ali moraš biti uporan. Da li misliš da ćeš moći?

K - Ne znam, pokušaću. A šta je to? Jesu li to neki čajevi od kojih si odmah zdrav? Predlagali su meni mnogo takvih stvari do sad. Ali ‘ajde, kad već majka i žena navaljuju...

T - Možeš li mi reći koji je tvoj veliki problem? Šta te najviše muči u ovom trenutku?

K - Šta da ti kažem? Veliki strahovi. Ti ne možeš da razumeš koliko mi je teško. Juče sam plakao, znaš teško je to... gladan si, a ne možeš da jedeš, žedan si, a ne možeš da piješ... joj...

T - Da li bi mogao da mi kažeš šta osećaš kada ti se to dešava?

K - Pa ne znam, kao neki strah, ne znam ni sam... treperim, znojim se, teško dišem i skoči mi pritisak. Eto to je to. Možemo li bez tih pitanja? Neprijatno mi je i osećam se loše.

Bilo je očigledno da se uznemirio, pa sam odlučila da ipak prekinemo razgovor. Nakon ovih svedenih informacija i pažljivog posmatranja, odlučila sam se za sledeću kombinaciju: 26

bahove cvetne kapi

U prvom razgovoru mi je saopštio da je on „čovek koji se ne smeje“.

Njegovo stanje je bilo vrlo loše, prepustio se očajanju i strahovima.

Prva kontrola Dejan je delovao smirenije, pogled mu je bio drugačiji.

T - Dejane, kako si sada?

K - Bolje.

T - U kom smislu?

K - Sigurnije se osećam. Čini mi se da nije sve tako crno.

Kao da sam dobio novu snagu, ne znam, neka nova volja za životom. Da li je moguće da je to od kapi?

T - Da bih te u to uverila, moram te upoznati sa kapima.

Kada smo se videli prvi put, nije bilo smisla da ti govorim o tome. Radi se o preparatima koji su neškodljivi. Pri tome su komplementarni sa lekovima koje inače piješ. Nema neželjenih efekata, ne postoji mogućnost da se predoziraš. Veoma je važno da se oslobodimo negativnih emocija pre nego što telo počne bolešću da odgovara na njih. Upotreba ovih kapi ne pomaže samo trenutno, već ima mogućnost da ti trajno poboljša kvalitet života. Period izlečenja je individualan, pri čemu moram da naglasim, da često može doći do izbijanja novog aspekta problema koji takođe treba tretirati.

Da li sve razumeo?

K - Da, da, jasno mi je.

T - Možeš li mi onda reći šta te muči sada?

K - Mnogo toga. Moj najveći problem su strahovi.

T - Od čega? Da li je u pitanju nešto konkretno ili nešto apstraktno?

K - Ima tu svega. Imam strah od ljudi, prostora, bolesti, vožnje...

Prikazi slučaja T - Kakvog je intenziteta? Da li se mnogo plašiš?

K - Da. Samo odjednom počnem da se tresem, teško dišem, preznojim se. Zbog toga se još više uplašim i valjda se od tog straha onesvestim.

T - Pretpostavljam da ti to stvara probleme u komunikaciji.

Jesam li u pravu?

K - Pa da. Ne mogu da komuniciram sa ljudima. Nisam više siguran u sebe. Ne možeš ti to da shvatiš. Ti strahovi su opterećujući. Bežim, sklanjam se, ali to mi sve više smeta, usamljen sam. Iskreno da ti kažem, sumnjam da ću uspeti da se izvučem.

T - U koga zaista sumnjaš? U mene ili u sebe?

K - Ma u sebe. Ovo je jako teško. Gubim snagu i strpljenje.

T - Da li to znači da ne želiš više da koristiš kapi?

K - Ne, ali se bojim da neću uspeti.

T - Iskreno, mislim da ne treba da odustaješ jer si već na dobrom putu. Da li se slažeš da produžimo sa terapijom i da pokušamo?

K - Da, slažem se, nastavljamo.

Posle ovog razgovora napravila sam sledeći izbor: 1. Elm - brest, da prevaziđe krizu i povrati samopouzdanje.

2. Gentian - lincura, da se oslobodi malodušnosti, da ne odustaje.

3. Gorse - štipavac, zbog razmišljanja o odustajanju.

4. Larch - ariš, da povrati samopouzdanje.

5. Mimulus - zevalica, da mu pomogne u prevazilaženju strahova.

Druga kontrola Klijent je ovog puta neuporedivo bolje izgledao. Delovao je sigurnije.

T - Ima li još nešto što ti smeta?

K - Pa znaš, strahovi su još uvek najveći problem.

T - A jesu li oni jedini problem?

K - Ma ima toga mnogo. Eto, na primer, postao sam mnogo nervozan i besan. Besan sam na život, na sebe... više ne znam ni sam koga da krivim za sve ovo što mi se dogodilo.

Pored toga, osećam se nesigurno. Počeo sam da izlazim, ali sam jako nesiguran.

T - A šta je po tvom mišljenju uzrok te nervoze?

K - Ne znam ni sam zašto se to dešava. Samo onako, odjednom osetim neku strepnju u stomaku, zatim nervozu, sve to mi podigne pritisak i ponovo se uplašim bolesti. Tako u krug.

Razgovor sa Dejanom bio je zaista težek. Strahovi su njegov veliki problem kojim je preokupiran.

Naredna kombinacija bila je: 1. Aspen - trepetljika 2. Larch - ariš

T - Rekla bih da su rezultati vidljivi.

3. Mimulus - zevalica

K - Da, da, mnogo mi je bolje.

4. Gentian - lincura, za snagu volje.

T - Šta se promenilo?

5. Cherry plum - crvena dženerika, zbog straha od gubitka samokontrole.

K - Nekako mi je bistije u glavi, strahovi su manji.

T - Znači, još uvek su prisutni?

K - Da, ali ređe i slabiji su. Kažem ti, skroz je drugačije, bolje mi je.

Dejan se oseća sve bolje. Radi, druži se, njegovi strahovi su redukovani u velikoj meri. Čak je ponovo počeo da vozi. Još uvek koristi sledeće kapi.

bahove cvetne kapi

27

Prikazi slučaja Prikaz slučaje Miroslave Tadić

T: Možeš li da sagledaš šta bi radio posle mature?

K

lijent je mladić, rođen 1998. godine, učenik srednje škole, živi sa majkom, ocem i starijom sestrom.

Došao je na razgovor kako bi rešio konflikt sa okolinom, loš uspeh u školi; ne želi da ide u školu, a maturant je. Njegova majka me je pozvala telefonom i zamolila da mu pomognem, plaši se za njega: ima lošu koncentraciju, pravi scene po kući, na momente potpuno psihički potone, upada u veoma loša raspoloženja. Majka je o Bahovim kapima čitala sa interneta. Pitala sam je da li sin želi da sarađuje, da li zna za ovaj naš razgovor. Da, rekao je da želi da se promeni, hoće da završi školu.

Prvi utisak o klijentu –visok, mršav, ali mišićav mladić, svetle kose i plavih očiju. Oči su mu širom otvorene, oseća se napetost u vazduhu. Namešta se, „vrti se” u fotelji, gleda okolo. Ostavlja utisak pristojnog, negovanog mladog čoveka.

Ne zna ništa o Bahovim esencijama, ali je razgovarao sa roditeljima i veruje da mu ja mogu pomoći. Rekla sam da je dr Bah živeo u prvoj polovini 20. veka, bio poštovani lekar, bakteriolog i homeopata. Uredio je preparate biljnog porekla, osim jednog (Rock Water –osunčana izvorska voda) koji pokrivaju sva negativna mentalna i emotivna stanja ljudskog bića. Preparate možemo kombinovati, najčešće u grupi od sedam, a može i manje. Sve korišćene biljke su neotrovne. Koristeći ove preparate čovek se postepeno vraća u duhovni balans. Suština je u jednostavnosti i samoisceljenju. Čovek je slojevito biće, poput glavice luka. Kroz razgovor sa mnom treba da prepozna svoja trenutna osećanja, pa ćemo se zajedno potruditi da sastavimo što bolju kombinaciju kako bismo skidali sloj po sloj postojećih prepreka i uzroka njegovog negativnog stanja. Kroz taj proces mnogo će naučiti o sebi, svom karakteru. To je način da rastemo i razvijamo se kao ličnosti.

Prva konsultacija T: Sada mi opiši kako se osećaš i koje probleme imaš.

K: Ne znam, sve mi je dosadilo. Ništa me ne interesuje, prestao sam čak i da treniram. Sve me smara, škola, društvo, raskinuo sam sa devojkom… Na momenat ne želim nikoga da vidim, svi me nerviraju, nisu mi dorasli. Gledam ih sa strane i gade mi se.

T: Ko ti se gadi i zašto?

K: Društvo u školi. Gomila glupaka i gubitnika. Ne znam šta radim ovde, hoću da idem odavde, ali nemam ideju šta 28

bih. Želim da treniram, ali ne mogu da se posvetim tome onako kako ja hoću. Nemam dovoljno vremena.

bahove cvetne kapi

K: Upisao bih neki menadžment, nešto uz šta bih imao više vremena da treniram, da uspem u fudbalu. Želja mi je da uspem u fudbalu.

T: Hajde da idemo nekim redom. Prva obaveza ti je da završiš školu. Na samom si kraju, šteta da sada svojim izostancima iz škole prolongiraš maturu. Rekao si da često menjaš raspoloženja i da ti se dešava da si mnogo tužan, neraspoložen, često bez razloga.

K: Da. Zbog takvog ponašanja sam raskinuo i sa devojkom sa kojom sam bio dugo u vezi. Ne mogu nikoga da trpim pored sebe.

T: Postoji preparat Mustard (Gorčica) koji po svojim karakteristikama mnogo liči na tvoje stanje mračnog raspoloženja. Kapi koje budeš poneo sa sobom moći ćeš da koristiš kad god ti je teško, na 5-6 minuta, dok se ne osetiš bolje.

K: To bi bilo super. A imate li nešto za nervozu, mnogo sam nervozan.

T: Htela sam da ti predložim Impatiens (Nedirak), kome je ključna reč nestrpljivost, plahovita narav. On uspostavlja spokoj i ravnotežu. Lakše ćeš komunicirati sa okolinom.

Kako bi se lakše fokusirao na učenje i kraj školske godine, dodala bih ti Clematis (Pavit) koji usidri osobu u sadašnjost.

Pošto si voljan da zajedno prođemo kroz ovaj za tebe krizni period, ne bih više ništa dodavala.

K: Kako ću da koristim preparat?

T: Kapi treba da uzimaš redovno, četiri puta dnevno po četiri kapi na ili pod jezik. Najlakše ti je ujutru i uveče i dva puta u toku dana. Možeš ih držati stalno uz sebe, pa ako se desi da upadneš u mračno raspoloženje uzimaj dozu na 5-6 minuta, dok ti ne bude bolje.

Treba da se vidimo za dve nedelje, da proanaliziramo tvoja nova iskustva sa kapima.

Koji su sve preparati došli u obzir Posle razgovora sa majkom, koja je zvučala veoma zabrinuto, razmišljala sam o potencijalnim kombinacijama koje bi sadržale Gorse (beznadežnost i pesimizam), Beech (netolerisanje različitosti kod drugih), Clematis (nedovoljno interesovanje za date okolnosti), Impatiens (usamljenost, nesređenost), preparati za strah… U toku razgovora sa Stefanom, shvatila sam da je kočoperan, voli da bude u centru pažnje i želi da je sve po njegovom. Delovao mi je kao prezaštićeno dete koje treba da se osamostali i sada je prestrašen. Odlučila sam se za mali broj preparata.

Prikazi slučaja Ostalo je malo vremena do kraja školske godine i trebalo je odmah odreagovati na konkretan problem, a to je njegovo izostajanje iz škole, averzija prema svemu što ga okružuje i što mu se dešava. Zato sam se odlučila za Mustard (nagla depresivna stanja), Impatiens jer je sve vreme tako bio napet, a i sam me je pitao da li imam nešto za nervozu. Clematis se pokazao odličnim za popravljanje koncentracije.

Očekujem da se izuzetno negativna stanja prorede i da postane svestan trenutka u kome se nalazi, da bude smireniji i praktičniji.

Prva kontrola T: Kako se osećaš? Ima li nekih promena?

K: Manje sam nervozan. Ne interesuju me učenici oko mene, ne primećujem ih. Ako mi se neko obrati izderem se na njega, pa mu više ne pada na pamet da me smara. I kod kuće ne trpim da me stalno zapitkuju i preslišavaju. Neki dan sam rasplakao mamu. Dosadna je sa svojim pričama…

Posle mi je bilo krivo. Moji roditelji naporno rade da meni i sestri obezbede pristojan život, a ja im ovako vraćam. Mogao sam da budem mnogo bolji učenik i da ih poštedim svojih gluposti.

T: Više nemaš momente dubokog neraspoloženja i brzu promenu raspoloženja, ali si otkrio novi sloj osećanja, zar ne?

K: Pa, sada osećam grižu savesti prema roditeljima, ja sam kriv što su oni iznervirani i uvređeni zbog mog ponašanja.

T: Mislim da osećaj krivice neće mnogo doprineti tvom oporavku, ali je dobro da si postao svestan svoje odgovornosti i svog ponašanja. Zato ću u novu kombinaciju uključiti Pine (Crni bor) kako bi što realnije sagledao šta ti se dešava.

Da li si doneo odluku šta ćeš posle mature?

K: Nisam siguran. Razgovarao sam sa sestrom, ali mi ništa ne pada na pamet. Fudbal ću i dalje trenirati, to se podrazumeva.

T: Možda će ti pomoći Wild Oat (Divlja zob). Kad god se nalaziš u situaciji da ne znaš kuda da kreneš, za šta da se odlučiš, a trenutna pozicija ti ne odgovara, dobra je Divlja zob, da jasno vidiš šta tražiš od života. Posle ćeš naći načina da dodješ do željenog cilja.

K: Nadam se da je tako. Ne treba mi mnogo da se odlučim.

Raspitaću se još, izaći će Informator o visokim školama.

T: Predložila bih ti da zadržimo Impatiens zbog nervoze, osećaja nedostatka vremena i da uključimo Walnut (Orah).

Ove promene koje ti se dešavaju lakše ćeš da prevaziđeš uz podršku Oraha.

Imaš li još neku dilemu, komentar?

T: Pa, nije mi svejedno što se bliži kraj školske godine. Brine me šta će biti…

K: Pa, mislim da je to strah.

T: Mimulus (Zevalica) je odličan preparat za svakodnevne strahove. U kombinaciju ću dodati i ovaj preparat i zaključila bih spisak. Upotreba je ista, najmanje četiri puta dnevno po četiri kapi na ili pod jezik. Slažeš li se?

K: U redu. Kada se vidimo sledeći put? (Svidelo mi se što je preuzeo inicijativu).

T: Za dve nedelje. Javi se da zakažemo vreme.

U toku razgovora, na osnovu njegovog ponašanja, načina na koji je govorio, iznošenja svojih osećanja i razmišljanja, zapazila sam određene promene, iznijansirane pomake u njegovom ponašanju. Uočila sam da mu je jako važno mišljenje roditelja, što je danas retko kod mladih.

Obično im je važno mišljenje vršnjaka i prihvatanje okoline. Odlučila sam da u kombinaciju kapi stavim Pine zbog osećanja krivice i Wild Oat da jasnije sagleda svoj put i da sledi svoju vokaciju. Walnut će ga podržati na više načina, a posebno za bolju adaptaciju na brze promene koje se dešavaju. Strah je bio prisutan i razmišljala sam o Rock Rose, Aspen, ali strah je bio definisan. Zato sam se odlučila za Mimulus.

Ponovila sam Impatiens zbog nestrpljenja i iritiranosti.

Na drugoj kontroli sam uočila da je Stefan prepoznao neke svoje emocije i pravilno je razumeo upotrebu preparata.

Osvestio je neke svoje reakcije i počeo uspešno da izlazi na kraj sa njima uz izabrane preparate. Iz konsultacije u konsultaciju smo raščlanjavali nezdrava stanja duše. Stefan je lepo sarađivao, trudio se da shvati i prihvati svaku sugestiju.

Vremenom je postao otvoreniji, počeli smo da gradimo odnos međusobnog poverenja.

Postao je mnogo uredniji, organizovaniji; u komunikaciji je smireniji i opušteniji.

Mogu da zaključim da je kod Stefana došlo do vidnog poboljšanja i da se pokazala teorija „ljušćenja luka” tj. prelazak iz jednog emotivnog stanja u drugo .

Danas Stefan mnogo bolje i jasnije uočava razliku između svojih želja i potreba. Naučio je da situacije same po sebi nisu ni dobre ni loše, već onakve kakvim ih mi vidimo.

bahove cvetne kapi

29

Isto, a različito Piše: Dejan Milosavljević

Panjćatantra Ezopov pandan iz Indije

K

o još nije čuo za Ezopove basne? Svi se sećamo ranog detinjstva i našeg prvog kontakta sa pričama koje opisuju šaroliki svet raznih životinja i njihovih ćudi, a sa obaveznom poukom na kraju. Baš zbog tih naravoučenija smo kao deca počinjali da više koristimo inteligenciju, usput uvidevši da postoje i druge forme pripovedanja pored bajki. Pobožna roda, vredni mrav, bezbrižni cvrčak, lukava lisica, okrutni lav, glupi magarac, itd. su iznova i iznova prikazivani u različitim životnim situacijama sa svojim prirodnim (ljudskim) osobinama, tako nas odmalena podučavajući i pripremajući za život. Jer, kako je govorio sam Ezop, „bolje je učiti na tuđim greškama, nego na svojim“.

Ezop je živeo u VI veku p.n.e. u antičkoj Grčkoj. Herodot piše o njemu da je bio rob. Pominju se poznanstva sa poznatim misliocima njegovog doba kao što su Krez i Solon.

Napravio je zbirku od 426 basni u prozi, tako da se Ezop smatra glavnim predstavnikom basne u svetskoj književnosti. Grčki pesnik Babrije je od njegovih priča sastavljao pesme, kao i njegove rimske kolege Fedro i Avijan. Ezop je bio glavna inspiracija, izvor i uzor svim kasnijim basnopiscima kao što su La Fonten, Lesing, Krilov i Dositej Obradović.

A ko je bio Ezopova inspiracija? Stara naša izreka kaže da i nad popom ima pop. Ima ga, izgleda, i u ovom slučaju Panjćatantra.

Panjćatantra je zbirka basni koju je sastavio Višnu Šarma, indijski mislilac iz III veka p.n.e. To je zbirka kratkih priča koje su već postojale u usmenom predanju u vreme kad ih je Višnu Šarma skupio i, kako sam piše, „stare su onoliko koliko god možemo da zamislimo“. Neko ovde može reći da je treći vek pre nove ere ipak posle, a ne pre Ezopovog vremena, pa se onda može zaključiti, po pisanoj referenci, da je zbirka Panjćatantra mlađa par vekova od Ezopove zbirke. Međutim, izgleda da nije tako - najstariji pisani izvor Ezopovih basni je Babrijev rukopis, koji datira tek iz I veka nove ere. Tako, Panjćatantra vodi po starini i po pisanim dokazima. A kako je Ezop mogao da dođe do tih 30

bahove cvetne kapi

basni? Pa, ako su drevne, onda su se i širile svud po svetu - preko Puta Svile, koji je od pamtiveka povezivao Aziju sa Evropom, pa preko budističkih spisa po imenu Đatake, pune kratkih i poučnih priča sa životinjama, sve do zapisa iz Mesopotamije. Velika je zabluda standardizovanog modernog mišljenja na zapadu da ljudi starog sveta nisu imali regularnu komunikaciju i saobraćaj. Da li je to shvatanje slučajno ili namerno plasirano - prosudite sami.

Zanimljivo je kako je uopšte došlo do zbirke Panjćatantra. Višnu Šarma je bio kraljevski sveštenik i učitelj koji je živeo u III veku pre nove ere u gradu Mahilaropya pored današnjeg Ćenaja (kod nas poznatog pod starim imenom Madras). Radža od Mahilaropye je želeo da neko podučava njegova tri sina o životu i pravilnoj vladavini, tako da spremni preuzmu presto kad dođe vreme. Višnu Šarma je smatrao da je za decu najefektniji način učenja kroz priče sa životinjama i tako je skupio basne iz narodnog usmenog predanja, nazvavši kolekciju Panjćatantra, što na Sanskritu znači „pet principa“. Pet delova zbirke podučavaju glavnim principima morala, a kategorije su sledeće: Mitra-bheda: Odvojenost od prijatelja Mitra-lābha ili Mitra-samprāpti: Sticanje prijatelja Kākolūkīyam: O vranama i sovama (O ratu i miru) Labdhapraṇāśam: Gubitak imetka Aparīkṣitakārakaṃ: Posledice ishitrenog delovanja Postoji i zbirka basni po imenu Hitopadeša, čije vreme nastanka se ne zna tačno, a pominje se u indijskim hronikama iz VIII veka nove ere. Njen autor po imenu Narayan Pandit spominje Panjćatantru kao inspiraciju za svoje delo, što je očigledno po polovini napisanih basni koje su istovetne onima u Panjćatantri.

Slede dve priče iz Panjćatantre, po mom skromnom izboru.

Ako ove basne naiđu na dalje interesovanje čitalaca, postavljaćemo po jednu priču u svakom narednom broju časopisa.

Isto, a različito Šakal i bubanj Nekada davno je postojao šakal po imenu Gomaya. Jednog dana šakal je ogladneo i lutao je unaokolo tražeći hranu.

Nakon nekog vremena, izašao je iz džungle u kojoj je živeo i došao do napuštenog bojnog polja. Bitka se nedavno okončala i vojske su ostavile bubanj koji je ležao pored drveta. Kako je duvao snažan vetar, grane drveta su trljale kožu bubnja, stvarajući čudan zvuk. Kada je šakal čuo taj zvuk, uplašio se i krenuo da beži, misleći, „ako ne uspem da pobegnem pre neko što me vidi taj što pravi svu tu buku, biću u nevolji”. A onda mu je drugo palo na um, „nije mudro bežati od nečega nepoznatog. Bolje da oprezno otkrijem šta to pravi buku“. Skupio je hrabrost, vratio se do drveta i video da je vetar pomerao grane po bubnju, stvarajući taj čudan zvuk. Onda je nastavio da traži hranu i vodu i ubrzo ih našao, baš pored bubnja.

Mudri uistinu kažu: Samo hrabri uspevaju u životu.

Priča o plavom šakalu Jednom davno je živeo šakal po imenu Ćandarava. Jednog dana je jako ogladneo i dugo nije mogao da nađe hranu.

Tako je, tragajući za hranom, došao do obližnjeg sela. Seoski psi su ugledali šakala i jedna grupa ga je odmah opkolila, lajući i napadajući ga svojim oštrim zubima. Šakal je počeo da beži ne bi li se spasao, ali su ga psi u stopu pratili. Pokušavajući da im pobegne, šakal je uleteo u kuću u kojoj je živeo perač rublja. Unutra je bilo veliko bure ispunjeno plavom bojom. Ne znajući za to, šakal je skočio u bure i celo telo mu se obojilo u plavo, tako da više nije izgledao kao šakal.

Iznerviran, izašao je iz bureta. Kada su ga psi ponovo videli, nisu mogli da ga prepoznaju. Uplašivši se te nepoznate životinje, prestravljeno su pobegli u svim pravcima. Onda se razočarani šakal vratio u džunglu, ali se plava boja nije skidala. Kada su ostale životinje iz džungle videle ovog plavog šakala, pobegle su u strahu. Govorile su međusobno, „ovo je neka nepoznata životinja, a mi ne znamo njenu snagu. Bolje da bežimo.“ Kada je šakal shvatio da su se sve životinje razbežale, pozvao ih je i rekao:“Hej, zašto bežite? Ne bojte se. Brama, gospodar sve kreacije, lično me je stvorio sopstvenim rukama. Rekao mi je, „Životinje u džungli nemaju pravog kralja. Idi u džunglu i zaštiti ih.“ To je razlog zbog koga sam došao“, nastavio je, „dođite i živite u miru u mom

kraljevstvu i pod mojom zaštitom. Ja sam proglašen kraljem sva tri sveta (Raj, Zemlja i Pakao)“. Životinje su brzo bile ubeđene i okružile su ga kao njegovi podanici, rekavši, „O, gospodaru, čekamo tvoje zapovesti. Molimo te, reci nam da znamo šta god želiš“. Onda je „Plavi“ šakal odredio posebna zaduženja za svaku životinju, uglavnom u vezi sa načinom služenja. Ali, nije hteo ništa da ima sa ostalim šakalima i nije hteo da im se približava iz straha da ga ne prepoznaju.

Tako su šakali iz džungle proterani. I tako je to išlo - dok bi ga manje životinje opsluživale, lavovi i tigrovi bi svaki dan išli u lov i donosili plen pred šakala. Onda bi on delio hranu sa drugim životinjama i uzimao sebi. Na ovaj način, on je izvršavao svoje kraljevske dužnosti prema svim životinjama u njegovom kraljevstvu. Prošlo je ovako neko vreme i među životinjama je bio mir. Jedne večeri, „plavi“ šakal je čuo čopor šakala kako zavijaju u daljini. Nesposoban da obuzda svoj prirodni instinkt, bio je toliko opčinjen, da je bio ispunjen suzama radosnicama. Odmah se ispravio i počeo da zavija kao svaki drugi šakal. Kada su lav i ostale životinje čuli o tome, shvatili su da je to bio samo šakal i da su bili prevareni sve vreme. Pognuli su glave od sramote, ali samo na trenutak - jer su postali jako besni na šakala što ih je prevario. Gnevno su pričali jedno drugom, „Taj šakal nas je prevario. Nećemo mu dozvoliti više da živi. On treba da bude kažnjen.“ Kada je šakal shvatio situaciju, pokušao je da pobegne od njih, ali su ga životinje uhvatile i žestoko umlatile.

Mudri uistinu kažu: Onaj koji se ophodi sa nipodaštavanjem prema svom narodu, sigurno će ispaštati gorak kraj. bahove cvetne kapi

31

Isto, a različito

ZEN I UMETNOST ŽIVLJENJA Iz knjige „Zen (budizam)“ Dejana Razića, izdanje SJD Beograd-Tokio, 2015.

V

ideli smo da je zen našao svoje pristalice najviše među umetnicima i majstorima raznih veština. Zašto?

Jer zen se najbolje odražava u akciji, on je sama akcija, sam život. Osnovni princip je udubljivanje u odabranu akciju i gubljenje svog ega. Slikar se služi kičicom i platnom, vrtlar kamenjem i drvećem, kao i prostorom, arhitekta građevinskim materijalom i prostorom, pesnik rečima, igrač svojim telom i pokretima, mačevalac mačem, itd. Ali važnije od svega je primeniti duh zena u samom načinu života. Služiti se celim svojim bićem u skladnom i srećnom životu. Kao što je Suzuki rekao, zen nam pomaže da jednoličan život svakodnevice koja ne nadahnjuje, pretvorimo u život-umetnost,

32

bahove cvetne kapi

ispunjen istinskom unutarnjom kreativnošću. Da živimo slobodno kao ptice u letu, kao oblak na vetru, ili kao riba u vodi. I naš narod kaže: „Osećam se kao riba u vodi”. Zenistički način života je upravo ta iskonska mudrost o kojoj verovatno postoje izreke na svakom jeziku. Jer narodna mudrost je neiscrpan izvor „prvobitnog znanja” ili „prvobitne svesti”, o kojoj zen budizam govori na drugačiji način.

Kako to postići? Kad se voli, treba voleti bez razmišljanja o ljubavi. Kad se radi, treba raditi bez pomisli na rezultate rada. Onako kako naše seljanke pletu čarape ili džempere za članove svoje porodice. Onako kako majka kuva za

Isto, a različito svoju decu. Onako kako ptica plete gnezdo za svoje piliće.

Neko bi rekao – „iz ljubavi”.

Zanimljivo je povodom toga analizirati kineski ideogram za sreću. On se sastoji od radikala koji znači „ritus” ili odavanje poštovanja svojim precima, znači: uključuje konfucijanistički princip, zatim poteza koji označava zajednički izvor, piktograma koji označava usta, i piktograma koji označava polje rada. Sve to za Kineze i Japance označava pojam „sreće”. Dakle, srećan je onaj čovek koji nije zaboravio svoje pretke, srećan je čovek koji je svestan zajedničkih izvora za sve nas, odnosno svemira, ljudi i prirode, srećan je čovek koji razvija svoju dušu i telo kao instrument za primanje hrane iz tih izvora, i srećan je čovek koji uživa u svom polju rada.

Druga zanimljivost je japanski ideogram za ličnost. Japanska reč za ličnost je kata, što potiče od piktograma za čamac ili brodić. Znači, ličnost je onaj ko ima svoj pravac, koji plovi skladno poput čamca. Stoga nije iznenađujuće što je neki orijentalista zapazio da Japanci deluju kao skladni brodići koji jedre svaki svojim vremeplovom.

Zen nam pomaže da jednoličan život svakodnevice koja ne nadahnjuje, pretvorimo u život-umetnost Treća zanimljivost je kinesko-japanski ideogram za „ljubav”. Odozgo je piktogram za kandže, u sredini piktogram za srce, a odozdo piktogram za dugo hodanje. Znači, mentalno međusobno usmeravanje, čitavo biće sa središtem u srcu ili duši, i proces koji dugo traje. Na sličan način, mnogi kinesko-japanski ideogrami su žive slike ljudskih iskustava, koje nas upućuju na potpuniji život. Četvrta zanimljivost je stari naziv za Japan. Nekada je Japan zvao zemlja Jamato, a ova reč pisala se ideogramom za „harmoniju”. Taj ideogram sastoji se od radikala za zrnevlje ili semenje i piktograma za usta.

Znači, treba da postoji ravnoteža između hrane i usta koja treba ishraniti. Sklad između semenja i otvora koji prima semenje. To opet navodi na asocijaciju seksualne ili psihofizičke ravnoteže, koja vodi poreklo od kineske filosofije janga i jina, ili muškog zračenja i ženske prijemčivosti.

U svakom slučaju, i razni pojmovi zenističke i uopšte budističke doktrine mnogo se potpunije mogu shvatiti

poznavanjem kinesko-japanskih ideograma. Kada se na zapadnim jezicima govori o „neumu” ili „nesvesti”, konotacije su nam strane i nepojmive. Ali kada je to napisano kinesko-japanskim ideogramima, smisao postaje sasvim prirodan i jasan. Problem je u prenošenju toga smisla u nama bliske pojmove iskustva.

Umetnost življenja ogleda se u tome da čovek bude zadovoljan jednostavnim, svakodnevnim, prirodnim. „Kad si umoran – spavaj, kad si gladan – jedi.” Ali se ujedno podrazumeva i skromnost i zahvalnost za sve blagodeti ovog života. Najveći dar koji dobijamo od života je što smo uopšte rođeni. Za to treba, pre svega, da budemo zahvalni što živimo. Drugo, oko nas postoje bezgranični izvori radosti. Ceo svemir, cela priroda, čitav svet. Istina je da je svet pun patnje i bola. Ali čovek je sâm kriv za to stanje. Životinje i biljke ne pate od vrste patnje koja čoveka proganja. One se rađaju, žive i umiru. Ali svaki trenutak njihovog života je potpun. Zen nas upravo uči da nam svaki trenutak bude potpun, svaki dan nov život, svako iskustvo celovito. Nade i kajanja su besmisleni, jer nisu u toku vremena. Važno je sada i ovde, važno je voleti, radovati se, raditi, živeti.

Moglo bi se postaviti pitanje, ako je sve to tako jednostavno, čemu onda služi složena tradicija zena, čemu sva literatura i poruke velikih učitelja? Upravo zato što čovek zastranjuje u svom životu. Čovek se uvek gubio i stagnirao, pa onda nalazio nove iskrice saznanja koje su ga budile iz učmalosti, ukazivale mu na pravi put, vodile ga Putem istine.

Možda će mnogi zen odbaciti kao besmislicu. Ali činjenica je da je zen budizam ostavio za sobom žetvu najvećih kulturnih dostignuća, da je Japan ostvario najveće čudo bahove cvetne kapi

33

Isto, a različito ekonomskog razvoja i u današnje vreme, da je to zemlja možda najbogatije kulture na svetu. Naravno, ne može se sve to pripisati zenu. Ali je neosporno da je zen jedan od najbitnijih činilaca u bogatstvu japanske kulture i u načinu japanskog života.

ZEN, LJUBAV I SEKS Zen i ljubav i seks su po svojoj univerzalnosti, neizbežnosti i svemoćnosti. Razlikuju se u tome što je cilj seksa, ili seksualnog odnosa, fizičko olakšanje, dok cilj ljubavi nije fizičko olakšanje, izuzev u smislu da je samoća neizdrživa.

Cilj ljubavi je da se voli više, da se bude u sve prisnijem dodiru sa voljenom osobom. Cilj seksa je zadovoljstvo; cilj ljubavi je blaženstvo. Istovremeno su oni besciljni, imaju intrizičnu vrednost. U tom smislu su slični zenu.

Ljudi koji vole nikada ne govore o svojoj ljubavi. Isto tako u zenu, čovek koji je dostigao prosvetljenje, koji je spoznao istinu, ne objašnjava Kada pogledamo istoriju zen budizma, ne nalazimo neku antipatiju prema seksu, niti perverziju, ali primećujemo izvesnu ravnodušnost. Žene se ne pojavljuju u anegdotama koana sabranim u zbirkama Mumonkan i Hekiganroku. Zenistički odgovor na seks je da je to kao i sve druge „stvari”, i da se završava sâm po sebi. Seks kao iskustvo tela i uma ima svoju vrednost i nije mu potrebna nikakva metamorfoza. Telo i duša su nerazdvojeno povezani. Oni su identični.

Zenistički pojam ljubavi je da se voli čitava priroda, kako priroda ovoga sveta, tako i ljudska priroda. Prema tome, ljubav i seks samo su sastavni delovi te opšte ljubavi prema prirodi. Žene se shvataju kao oličenje prirode. One su neobjašnjive. Isto tako je i zen neobjašnjiv. Intelektualni elementi se potpuno istapaju u prirodi, u ženama, u zenu.

Ljudi koji vole nikada ne govore o svojoj ljubavi. Isto tako u zenu, čovek koji je dostigao prosvetljenje, koji je spoznao istinu, ne objašnjava. U tome su ljubav i zen slični.

Ljubav je psihofizička. Ona se ne deli na um i telo. I zen je isto tako celokupno iskustvo. Zenistički pojam „mu” ili ništavila, odnosno prvobitne praznine koja sadrži sve,

34

bahove cvetne kapi

ovaploćen je u ženi. Žena je „mu” sama po sebi. Ona je prožeta njime, utopljena u njega. To je poreklo njene velike moći i njene velike privlačnosti. Ona već ima ono što čovek pokušava da dostigne intelektom.

Zen propoveda slobodan i spontan život, oslobođen svih vezanosti i predrasuda. To podrazumeva da nema nikakvih predrasuda ni u pogledu ljubavi i seksa. Uzima ih kao sastavni deo života, kao prirodan tok ljudskog bitisanja, neophodan za svaku integralnu ličnost.

Ali zenistička ljubav nije posesivna ljubav. To je ljubav dva nezavisna bića, savršeno spontana i prirodna. To je ljubav sa osećanjem za perspektivu i odstojanje. Nema emocionalne zavisnosti, nema tugovanja, žudnje, neobuzdanih strasti. Voli se prirodno, ali se ne zavisi od ljubavi.

Možda bi zenistički pristup ljubavi doneo revoluciju na Zapadu. Psihološku, kao i društvenu. Ali verovatno bi onda bilo manje stresova, manje patnje i bolesti. Verovatno bi ljudi naučili da žive samostalnije i da se daju potpunije. Jer u zenističkoj ljubavi nema ega, nema pomisli na samog sebe. Ona je potpuno stapanje dve ličnosti u skladnom nastojanju da se ostvari uzajamna sloboda.

Ovaj predmet je nedovoljno proučen, jer su zenistički učitelji uglavnom živeli samostalno, odvojeni od žena, u manastirskoj atmosferi. Međutim, ima mnogo zenističkih sveštenika koji su danas oženjeni, imaju porodice i decu i žive potpuno normalnim društvenim životom. Isto tako, mnogi pripadnici zena nisu monasi već obični ljudi. Stoga su ljubav i seks sastavni deo njihovog života.

Upitao sam jednog zenističkog sveštenika koji je oženjen i ima petoro dece: „Kakav je vaš odnos prema supruzi i deci? Kako usklađujete zenistički ideal nevezanosti sa prisnim odnosima u porodici?” On je odgovorio: „Čovek je odvajkada živeo u porodici i to je prirodan tok života.

Ja volim svoju ženu i decu kao što udišem ovaj vazduh, pijem vodu, ili jedem hranu. Ali isto tako volim i sva druga ljudska bića i celu prirodu. Jer svi smo mi deca prirode, deca svemira, i samo treba održavati harmoniju svake porodične jedinke, što se, onda, uklapa u opštu harmoniju.”

Prema zenu, dakle, ljubav i seks imaju svoje mesto, ali samo u okviru sveukupnog životnog toka i prirodnog sklopa. Ako je čovek zdrava i prosvetljena jedinka, imaće i zdrave i prosvetljene odnose sa porodicom. Štaviše, naučiće da voli još potpunije i sveobuhvatnije.

Isto, a razliÄ?ito

bahove cvetne kapi

35

Mentalno i emotivno

Depresija i suicid Piše: Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut

D

Preuzeto uz dozvolu sa www.kontrapunkt.co.rs

epresivne osobe mogu biti sklone suicidu, kao i osobe koje su pod uticajem jakih stresogenih činilaca, ali nikako ne treba ovo izjednačavati. Ne postaju suicidalne sve depresivne osobe, niti sve one koje imaju značajne i teške životne događaje koji bitno remete njihovu ravnotežu.

kva nema nikakvu korisnu svrhu u životu, da se to ne može nikako promeniti, pa je samim tim i njen život besmislen.

Ono što određuje depresiju je osećanje samomržnje i samoprezira depresivne osobe.

Ovo može biti put ka suicidu, ali ne mora.

Ova osećanja su neprijatna i intenzivna. Kada su usmerena na vlastito biće, podrazumevaju podelu unutar ličnosti. Podelu na deo koji mrzi i prezire i na deo koji trpi tu mržnju i prezir. Sa delom koji mrzi i prezire depresivna osoba nije u kontaktu, nesvesna je ovih osećanja. Deo koji trpi mržnju i prezir reaguje tako što poveruje u priče o tome kako nije dostojna života, kako nema nikakvu vrednost, kako kao ta36

bahove cvetne kapi

Osećanje besmislenosti života neko može imati i ako se desi da učini nešto što dovodi do poništavanja neke njegove suštinske vrednosti, što je praćeno osećanjem krivice.

Stresne situacije, kao što je gubitak bliske osobe, raskid partnerskog odnosa, gubitak posla, fizička bolest, bitno remete našu unutrašnju ravnotežu. Preterano tugovanje može dovesti do depresivnog sindroma i do suicida ako se gubitak bliske osobe povezuje sa gubitkom smisla života.

Inače, na stresne situacije se može reagovati na tri načina koji proističu iz osnovne reakcije „bori se ili beži” na situacije koje su ugrožavajuće. Neko se bori, neko beži, a

Mentalno i emotivno neko se jednostavno parališe, zaledi (fight, flight, freeze).

Suicidalne osobe su sklone da na ovakve situacije reaguju bežanjem od problema.

Ovu odluku neka osoba donosi kao način manipulacije drugima, pokušaj da se drugi promene. Ne dobija nešto važno što želi i na ovaj način pokušava da reši problem.

Ipak, nisu sve depresivne osobe suicidalne, niti svako reaguje na teške stresne situacije suicidom.

-„Ako stvari postanu preteške, ubiću se”

Odgovor na to ko će u nekom teškom trenutku svog života postati suicidalan se nalazi u periodu ranog detinjstva. Još pre svoje osme godine deca izgrađuju predstavu o svojoj ličnoj vrednosti. Te predstave su često iskrivljene i iracionalne jer ih dete zasniva na onome što dopire do njega uglavnom od strane roditelja.

Kao deca učimo od svoje okoline, najpre od roditelja, tako što slušamo verbalne poruke i tako što posmatramo neverbalne kojima često verujemo mnogo više (kada smo deca, ne razumemo uvek značenje svih reči). Ove poruke usvajamo i onda ih ponavljamo. Tako nastaje čitav svet fiksnih slika, nedovršenih fiksnih geštalta. U geštalt psihoterapiji nedovršeni geštalti ili „nedovršeni poslovi” su naše nezadovoljene potrebe. Nismo ih zadovoljili jer smo iz nekog razloga blokirali svoju percepciju. Automatski ih ponavljamo ne doživljavajući sebe i druge onakvima kakvi jesmo. Usvajali smo ih i ponavljali, automatski oponašajući ono što smo videli i kada nismo razumeli zašto. Na ove frustrirajuće priče iz našeg detinjstva, „nedovršene poslove”, trošimo značajnu energiju u nastojanju da ih dovršimo. Prema drugima se ponašamo i tumačimo njihovo ponašanje uglavnom potvrđujući i produbljujući zaključke i odluke malog deteta u nama. Iako smo odrasli ljudi često smo emotivno zaglavljeni u suženoj perspektivi deteta koje smo nekada bili.

Ne percipiramo da su okolnosti drugačije i da sada imamo mnogo šire polje izbora od onoga koje smo imali kada smo bili deca. Tako ne uviđamo da na životne okolnosti možemo reagovati drugačije.

Ako roditelji govore ili postupaju sa mržnjom (svesnom ili nesvesnom) prema detetu ono može zaključiti da ono suštinski nije dobro.

Neke od poruka koje dete može čuti od roditelja mogu dovesti do toga da ono zaključi da suštinski, kao biće, nije dobro, i da kao takvo ne zaslužuje život, kao i da će, ako umre, dobiti roditeljsku ljubav (poruke tipa: nemoj postojati, nemoj biti ti, nemoj biti dete, nemoj da odrasteš, nemoj biti uspešno, nemoj biti važno, ne osećaj bliskost, ne osećaj pripadnost, nemoj da ti bude dobro, nemoj misliti, nemoj osećati).

Onda donosi neke odluke koje određuju u znatnoj meri njegov dalji život. Osoba aktivira ove odluke o samoubistvu koje je internalizovala onda kada se nađe u određenim životnim okolnostima.

U knjizi „Working with suicidal individuals”(Tony White) autor govori o vrstama ovih ranih odluka:

Ovo je verovatno najčešći tip odluke, a značajno je otkriti šta neko ko donosi ovu odluku podrazumeva pod time da su stvari postale preteške. Za nekoga je to gubitak novca, za nekoga raskid ljubavne veze, za nekoga gubitak reputacije i ugleda.

-„Pokazaću ti čak iako me to ubije” Ova osoba želi da „pokaže” nekome – to uključuje suicid iz buntovničke pozicije kada pojedinac vraća nekome za koga misli da ga je tretirao nepravedno, imajući pri tom magijsko razmišljanje o smrti. Zamišlja da će moći da prisustvuje sopstvenoj sahrani i da vidi koliko oni koji su ga povredili pate i kako im je krivo što su to radili.

-„Nateraću te da me ubiješ” U situacijama porodičnog nasilja, ili kada osoba koja ima ovu odluku preti policiji do tog stepena da pucaju na nju („samoubistvo policijom”), kao i u nekim slučajevima dobrovoljnog odlaska na ratište.

-„Ubiću se slučajno” Osoba koja ima ovu odluku ulazi u preterane rizike što može dovesti do njene smrti.

-„Umreću zamalo (iznova i iznova) kako bih te naterao/la da me voliš” Ova odluka je slična prvoj i ima cilj da osoba samoubilačkim gestovima natera nekog drugog da se promeni, odnosno da ga voli.

-„Ubiću se da bih te povredio/la” Ova odluka je slična trećoj i ima za cilj da povredi nekoga ko ga je po njegovom mišljenju nepravedno tretirao.

Kada se nađemo u određenim, za nas teškim životnim okolnostima, ove odluke dobijaju na značaju. Pošto nismo u kontaktu sa nekim delovima sebe, mi ćemo se tada vratiti u onu tačku gde smo i zastali kada smo doneli neku ranu životnu odluku o tome šta ćemo raditi u takvim prilikama.

U psihoterapiji je potreban izuzetno pažljiv rad, jer nije jednostavna promena ovih odluka. Ona je povezana i sa nekim neintegrisanim emocionalnim iskustvima za čiju integraciju je potrebno najpre stvoriti uslove. Podrška okoline, terapeuta, omogućava jačanje unutrašnje podrške suicidalne osobe, a time i odvijanje ovog procesa. Menjanje odluka se postiže na osnovu percepcije sadašnje životne situacije kakva ona realno jeste, a ne na osnovu iskrivljenih predstava i pogrešnih zaključaka.

- „Ako se ne promeniš, ubiću se” bahove cvetne kapi

37

Mentalno i emotivno

KO JE VLASNIK LJUTNJE? L

jutnja je često označena kao negativna emocija i mnogi od nas se trude da je odgurnu od sebe ili su spremni da sebe osuđuju, misleći da nemaju dovoljnu kontrolu nad sobom jer se ljutnja iznova pojavljuje. Iako ljutnja može da bude štetna kada se dugo drži u sebi ili se nekontrolisano ispoljava, takođe može dovesti do jasnoće i snage kada se sa njom ispravno postupa.

Između emocije i delovanja

2. Okidači iz prošlosti Ponekad se ne osećamo spremno da obradimo emocije koje nas opterećuju u trenucima kada se pojave, i te emocije ostaju „zakopane“ u našim telima. Danima ili čak godinama kasnije, neka situacija, čak i potpuno bezazlena, može da pokrene nagomilane emocije.

Potrebno je vreme da se osoba poveže sa sopstvenim emocijama u vezi sa nekom situacijom i nađe razloge koji stoje iza njih

Kada osetite ljutnju, najbolje je da napravite pauzu pre nego što nešto uradite. Potrebno je vreme da se osoba poveže sa sopstvenim emocijama u vezi sa nekom situacijom i nađe razloge koji stoje iza njih. Hajde da na primerima pogledamo dva razičita razloga za ljutnju: Možda je Miloš skoro raskinuo sa devojkom koja je preuzimala na sebe brigu o kući, uključujući i pranje veša. U ovom slučaju, Milošu je potrebno vreme da razmisli o svojoj 1. Postavljanje granica ljutnji i uvidi da je ta emocija povezana sa drugim neobraLjutnja je instinktivan, zdrav odgovor kada neko pređe pre- đenim emocijama koje nosi iz te veze. ko naših granica. To može da bude iznenađenje ako granice Kada se utvrdi okidač, ljutnja kratkoročno može da se otnisu bile jasno postavljene ili ako je druga osoba prešla gra- kloni. Miloš može majci da kaže da mu je potrebno da neko nice iz najbolje namere. vreme sam radi kućne poslove.

Na primer, tridesetpetogodišnji Miloš je došao u posetu kod svojih roditelja na nekoliko dana. Jednog dana, njegoOtpuštanje emocija va majka je bez pitanja uzela sav njegov veš iz sobe i oprala.

Iako mu je jasno da je njegova majka to uradila iz najbolje Nakon nekog vremena, potrebno je da se nagomilane emonamere, ipak oseća ljutnju. cije otpuste. To ne mora da se uradi odjednom. Razumevanje da je situacija zbog koje smo ljuti zapravo samo podsetnik na neku neobrađenu emociju iz prošlosti može da Tražiti promenu bude dobar početak da tu „blokiranu“ emociju počnemo Kada je zastao da razmisli o svojim osećanjima, Miloš je da otpuštamo. shvatio da je ljutnja nastala zato što je majka dirala njegove stvari. On sada može smireno da razgovara sa svojom majkom, zahvali joj zato što je oprala veš i zamoli da ubuduće ne uzima njegove stvari bez pitanja. U najboljem slučaju, majka će razumeti da je Miloš samostalna, odrasla osoba i prihvatiće njegove granice. Ali bez obzira na njen odgovor, sopstvena ljutnja ga je upozorila na postojanje granica u odnosu sa majkom i omogućila mu da otvoreno komunicira.

38

bahove cvetne kapi

Energija koja štiti Ljutnja je energija. Kada se sa njom odgovorno postupa, ona je dobar signal da nešto nije u redu i izvor snage za postizanje promene. Onda kada naučimo da poštujemo svoju ljutnju i tražimo joj razlog, naučićemo i da postavljamo jasne granice i gradimo zdrave odnose sa drugima.

Mentalno i emotivno Piše: Sanela Feković

Ne klepeći nanulama...

O

no o čemu najviše pričamo, tamo gde najviše boravimo, ono perje kojim se najviše kitimo, baš to je najčešće naše mesto bega – bega od nečeg, naizgled, prevelikog za malo plašljivo srce deteta u nama. Kada maskiranje unutrašnjih treptaja postane navika, u vidu odbrambenog mehanizma, naše pametno telo, puno ljubavi prema našoj autentičnoj istini, nema kud nego nam servira neku vrstu kolapsa. Često su prekriveni treptaji duše, te neprevaziđene povrede i traume npr. iz detinjstva, zapravo maskirani nekim tvorevinama, maskama, ili kompenzovani nekim dostignućem, osećajem sigurnosti ili posebnosti. Originalnost i autentičnost duha koji izviru iz stvaralačkog u nama su sami sebi svrha i nemaju potrebu za tronom ili čak pohvalom. Imaju potrebu za službom i osećajem svrhe. S druge strane, kada je naša autentičnost potisnuta tzv. zarobljen duh u nama, to se prepoznaje; možemo sebe pitati sledeća pitanja: da li smo uvek pod kontrolom, u okovima sopstvenih dostignuća ili posebni u svojoj originalnosti? To može biti putokaz bega od titraja svoje duše.

Ako i jesmo zarobljenog duha, i u nekoj zabuni ili zabludi, šta nam je činiti? Često nam se desi neki simptom, neka nelagoda koja nas drži u stanju statičnosti – znate ono meste gde MORAMO da se bavimo sobom? Kad padnemo u krevet, polomimo ruku/nogu, dobijemo grip, ili nam je malena snaga, depresivni smo i klonuli duhom i ne možemo da nađemo put da se povratimo. Tada, zapravo, imamo novu šansu da se pozabavimo ranjenim detetom u nama.

Ono je puno ljubavi i pažnje, ali u smeru koji ne podržava život. U takvoj ljubavi ne postoji vaga koja kaže stop, sada daješ preko sebe, već entuzijazam koji prihvata velike izazove nekad i po cenu života, ili barem po cenu življenja sopstvenog života. U preuzimanju velikih uloga, dete u nama postaje nostalgično za situacijama gde je bilo u ulozi spasioca, odgovorne osobe, nekoga ko ima (prividnu) moć u svojim rukama, i iznova traži takve izazove. Nostalgija, po svojoj prirodi, dovodi prošlost u sadašnji trenutak, i tako obnavlja ljubavnu vezu sa nitima prošlih herojskih dana, kada smo preuzimali preveliki teret na naša mala leđa, najčešće od naših roditelja ili drugih predaka. I onda

nam se desi kolaps! Sva sreća te nas naše telo voli, često više nego što mi volimo sebe, pa nas obori s nogu pre nego što nastavimo tako hrabro u pravcu destruktivnosti… iz slepe dečije ljubavi.

Dobro je iskoristiti svaki kolaps tela i duha kao šansu da se suočimo sa sobom, tako što ćemo PRE SVEGA osetiti sebe i svoju dubinu. Ono što se krije u toj dubini je najčeće istina da smo ranjivi, da imamo neku slabost i da nam treba podrška.

I sve dok je prošlost budna u nama, mi uspavano pevušimo reči stare pesme: “Ne klepeći nanulama…” pokušavajući da zaustavimo sve oko nas, da nas slučajno ne podseti na neku staru bol, na našu nemogućnost da promenimo ono što je već završeno. Ali evo prilike – svaki kolaps, svaka depresija, svaka stagnacija je nova šansa – da osetimo da smo jedno obično ljudsko biće. I to je sasvim u redu, smemo da budemo sasvim obični.

bahove cvetne kapi

39

www.bahovekapi.com

Čitajte nas na:

Posetite našu Fejsbuk stranicu: www.facebook.com/pages/Udruženje-Bahove-cvetne-esencije/432824593466520